ZAKLJUČAK O PRIHVATANJU IZVEŠTAJA O SPROVOĐENJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE REPUBLIKE SRBIJE ("Sl. glasnik RS", br. 8/2015)

1. Prihvata se Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, koji je odštampan uz ovaj zaključak i čini njegov sastavni deo.

2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

IZVEŠTAJ
O SPROVOĐENJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZA KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE REPUBLIKE SRBIJE

LISTA SKRAĆENICA

BFPE - Bruto finalna potrošnja energije

GHG - Gasovi sa efektom staklene bašte

EE - Energetska efikasnost

EU - Evropska unija

EnZ - Energetska zajednica

EZ - Evropska zajednica

IPA - Pretpristupni fond Evropske unije

ktoe - Kilo tona ekvivalentne nafte

Mtoe - Miliona tona ekvivalentne nafte

MHE - Male hidroelektrane

NAPOIE - Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije

OIE - Obnovljivi izvori energije

PPA - Model ugovora o otkupu ukupne električne energije

UOEnZ - Ugovor o osnivanju Energetske zajednice

UVOD

Usvajanjem Zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ("Službeni glasnik RS", broj 62/06), Republika Srbija je 2006. godine postala članica Energetske zajednice.

Prema odredbi člana 20. Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, Republika Srbija je prihvatila obavezu da primeni evropske direktive u oblasti obnovljivih izvora energije - Direktivu 2001/77/EZ za promociju električne energije iz obnovljivih izvora energije i Direktivu 2003/30/EZ za promociju biogoriva ili drugih goriva proizvedenih iz obnovljivih izvora za saobraćaj. Navedene direktive su od 2009. godine postepeno zamenjivane, i u januaru 2012. godine ukinute novom Direktivom 2009/28/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2009. godine o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora i izmenama, (Directive 2009/28/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the promotion of the use of energy from renewable sources and amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and 2003/30/EC CELEX No. 32009L0028).

U skladu sa Direktivom 2009/28/EZ i Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice od 18. oktobra 2012. godine (D/2012/04/MC - EnC) određen je veoma zahtevan obavezujući cilj za Republiku Srbiju koji iznosi 27% obnovljivih izvora energije u njenoj bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini. Ovom odlukom definisano je da Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije Republike Srbije treba da bude pripremljen u skladu sa obrascem koji je propisan Odlukom 2009/548/EZ i dostavljen Sekretarijatu Energetske zajednice. Vlada je donela Zaključak o usvajanju Nacionalnog akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 53/13).

U skladu sa Zakonom o energetici ministarstvo nadležno za poslove energetike prati sprovođenje Nacionalnog akcionog plana i o tome dostavlja Vladi godišnji izveštaj (u daljem tekstu: Izveštaj). Takođe, u skladu sa članom 15. Odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice (D/2012/04/MS - EnC) potpisnice UOEnZ dostavljaju Sekretarijatu EnZ izveštaj o napretku pri podsticanju i korišćenju energije iz obnovljivih izvora svake druge godine. Prvi izveštaj dostavlja se do 31. decembra 2014. godine, i sadrži podatke za 2012. i 2013. godinu.

Izveštaj je izrađen u skladu sa preporučenim obrascem Evropske komisije (koji je prilagođen od strane Sekretarijata EnZ potpisnicama UOEnZ), definicijama i uputstvima za izračunavanje koji su navedeni u Direktivi 2009/28/EZ i Uredbi (EZ) br. 1099/2008 Evropskog parlamenta i Saveta.

Prikazani podaci u Izveštaju određeni su na osnovu Odluke o utvrđivanju Energetskog bilansa Republike Srbije za 2014. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 127/14), kojom je stavljena van snage Odluka o utvrđivanju Energetskog bilansa Republike Srbije za 2014. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 115/13). Poplave koje su zadesile Republiku Srbiju u maju 2014. godine uticale su na stabilnost rada elektroenergetskog sistema, što je zahtevalo nova sagledavanja energetskog bilansa Republike Srbije za 2014. godinu i njegovu izmenu. Energetski bilans za 2014. godinu prikazuje realizovanu proizvodnju i potrošnju za 2012. godinu, procenjene podatke za 2013. godinu i projekcije za 2014. godinu. Bilansiranje energije iz obnovljivih izvora energije obuhvata proizvodnju i potrošnju električne energije iz velikih i malih vodenih tokova, energije vetra i sunca, kao i proizvodnju i potrošnju toplotne energije iz geotermalne energije i čvrste biomase (ogrevno drvo, pelet i briket). Korišćenje geotermalne energije prati Republički zavod za statistiku u okviru svojih statističkih istraživanja, i ovim podatkom nije obuhvaćeno korišćenje geotermalne energije upotrebom toplotnih pumpi. Geotermalna energija koristi se isključivo za grejanje.

Proizvodnja i potrošnja čvrste biomase obuhvata proizvodnju i potrošnju ogrevnog drveta, peleta i briketa u energetske svrhe za potrebe grejanja. U 2013. godini registrovan je uvoz biodizela u iznosu od 8371t. Ova količina biogoriva je uključena u bilans nafte i naftnih derivata. U skladu sa članom 5. stav 3. Direktive 2009/28/EZ propisano je da se pogonska biogoriva i druga tečna biogoriva koja ne ispunjavaju kriterijume održivosti iz člana 17. st. 2, 3, 4, 5 i 6. Direktive, ne uzimaju u obzir prilikom izračunavanja udela obnovljivih izvora energije. Imajući u vidu da podzakonska akta kojima se definišu kriterijumi održivosti i njihova verifikacija još uvek nisu usvojena, pomenutu količinu biogoriva nije moguće prikazati za potrebe ispunjenosti cilja OIE u sektoru transporta.

Pored Energetskog bilansa za 2014. godinu, kao izvor podataka za izradu Izveštaja korišćen je Registar povlašćenih proizvođača električne energije (http://www.mre.gov.rs/doc/registar28.11.html) koji vodi Ministarstvo rudarstva i energetike shodno članu 75. Zakona o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 145/14).

1. Sektorski, ukupni udeli OIE i stvarna potrošnja energije iz obnovljivih izvora tokom prethodne dve godine (2012. i 2013. godine) (član 22. stav 1. tačka (a) Direktive 2009/28/EZ)

Tabela 1:

Sektorska (električna energija, grejanje i hlađenje, saobraćaj) učešća obnovljivih izvora energije i ukupno učešće energije iz obnovljivih izvora u BFPE

 

	2012.	2013.
OIE - grejanje i hlađenje (%)	23,32	21,86
OIE - električna energija (%)	38,36	37,81
OIE - saobraćaj (%)*	0	0
OIE - ukupno učešće u BFPE (%)	20,27	19,10
Od čega iz mehanizama saradnje (%)	0	0
Višak predviđen za mehanizam saradnje (%)	0	0

Tabela 1a: Proračun doprinosa korišćenja OIE svakog sektora u BFPE (ktoe)

	2012.	2013.
(A) BFPE iz OIE u sektoru grejanja i hlađenja	1031	1034
(B) BFPE iz OIE u sektoru proizvodnje električne energije	880	880
(V) BFPE iz OIE u sektoru saobraćaja *	0	0
(G) Ukupna potrošnja OIE (procenjeni višak u odnosu na cilj)	1911	1914
(D) Transfer OIE prema zemljama EU	0	0
(Đ) Transfer OIE iz drugih članica EnZ i trećih zemalja	0	0
(E) Potrošnja OIE u skladu sa ciljem(D)-(E)+(F)	1911	1914

 

*

Količine biogoriva koje se nalaze na tržištu nije moguće prikazati kao doprinos OIE sektoru saobraćaja, jer ne postoje dokazi da su ispunjeni kriterijumi održivosti. Tek nakon što budu usvojena sva neophodna podzakonska akata u oblasti biogoriva, biće moguće prikazivanje ovih podataka u izveštajima.

Način izračunavanja pojedinih vrednosti u Tabeli 1 i Tabeli 1a

Bruto finalna potrošnja energije izračunata je u skladu sa članom 2. Direktive 2009/28/EZ kao ukupna finalna energija potrošena za energetske svrhe u industriji, transportu, domaćinstvima, javnim i komercijalnim delatnostima, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, uključujući sopstvenu potrošnju električne i toplotne energije u sektoru proizvodnje električne i toplotne energije, i gubitke u prenosu i distribuciji električne i toplotne energije.

Udeo obnovljivih izvora energije u grejanju i hlađenju je izračunat kao rezultat deljenja bruto finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora u sektoru grejanja i hlađenja (kako je određeno u članu 5. stav 1. tačka b) i u članu 5. stav 4. Direktive 2009/28/EZ) sa bruto finalnom potrošnjom energije za grejanje i hlađenje.

Bruto finalna potrošnja energije za grejanje i hlađenje iz obnovljivih izvora izračunava se kao zbir količina proizvedene energije iz obnovljivih izvora upotrebljenim u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja, i energije iz obnovljivih izvora upotrebljenih u industriji, domaćinstvima, javnim i komercijalnim delatnostima, poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, a za procese grejanja, hlađenja i procese prerade (član 5. tačka 4. Direktive 2009/28/EZ).

Udeo obnovljivih izvora energije u električnoj energiji je izračunat kao rezultat deljenja BFPE iz obnovljivih izvora energije (kako je određeno u članu 5. st. 1. i 3. Direktive 2009/28/EZ) sa bruto finalnom potrošnjom električne energije.

Bruto finalna potrošnja električne energije iz obnovljivih izvora energije izračunava se kao količina električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije, pri čemu nije uključena proizvodnja električne energije u pumpnim akumulacijama (reverzibilnim elektranama) (član 5. tačka 3 Direktive 2009/28/EZ).

Udeo obnovljivih izvora energije u saobraćaju se računa kao rezultat deljenja finalne energije iz obnovljivih izvora potrošene u saobraćaju (videti član 5. stav 1. tačku (c) i član 5. stav 5. Direktive 2009/28/EZ) sa potrošnjom u saobraćaju: 1) nafte; 2) dizela; 3) biogoriva korišćenog u drumskom i železničkom prevozu i 4) električne energije u kopnenom prevozu.

Bruto finalna potrošnja energije iz obnovljivih izvora izračunava se kao suma: bruto finalne potrošnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, bruto finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora za grejanje i hlađenje i bruto finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora u saobraćaju.

Ostvareni rezultati u pogledu povećanja korišćenja OIE i analiza prikazanih podataka

Od 2009. godine, kada je u Republici Srbiji prvi put uspostavljen pravni okvir sa podsticajnim merama ("fid-in" tarifama), do decembra 2014. godine, izgrađeni su novi objekti za proizvodnju električne energije iz OIE ukupne instalisane snage od 45 MW, i to:

1) 45 malih hidroelektrana ukupne instalisane snage oko 33,5 MW;

2) 72 solarne elektrane snage 6,7 MW;

3) jedna vetroelektrana snage 0,5 MW (pet vetroelektrana steklo je status privremeno povlašćenog proizvođača ukupne snage 45 MW),

4) pet elektrana na biogas ukupne snage oko 4,1 MW.

Izvor podataka je Registar povlašćenih proizvođača električne energije (http://www.mre.gov.rs/doc/registar28.11.html).

Detaljan pregled novoizgrađenih objekata dat je u sledećoj tabeli

Pregled planiranih (u skladu sa NAPOIE-m) i izgrađenih elektrana u oblasti OIE

Vrsta elektrane	Planirano NAPOIE [MW]	Trenutno stanje, decembar 2014.
		Energetske dozvole* [broj i MW]		Privremeni status povlašćenog proizvođača [broj i MW]		Status povlašćenog proizvođača (izgrađeno) [broj i MW]
HE veće od 10MW	250	2	106**	-	-	0	0
HE do 10MW	188	23	74	-	-	45	33,5
Biomasa	100	1	6,5	-	-	0	0
Biogas	30	1	3,5	-	-	5	4,8
Vetar	500	6	52	5	45	1	0,5
Solarne	10	2	12	40	3,3	72	6,7
Geotermalne	1	0	0	-	-	0	0
Otpad	3	0	0	-	-	0	0
Deponijski gas	10	0	0	-	-	0	0

 

"-"	podatak nije dostupan
*	Energetske dozvole za postrojenja instalisane snage do 10MW izdate u januaru 2011. godine i kasnije.
**	Rekonstrukcija postojećih elektrana

Napomena: Energetski objekti se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata, tehničkim i drugim propisima, a po prethodno pribavljenoj energetskoj dozvoli koja se izdaje u skladu sa Zakonom o energetici. Energetska dozvola se izdaje sa rokom važenja od tri godine sa mogućnošću produžetka za još jednu godinu.

Pored toga, u ovom periodu izvršene su revitalizacije postojećih hidroelektrana snage preko 30 MW, i to HE Bajina Bašta i HE Đerdap 1. Na taj način povećana im je instalisana snaga, i to u HE Bajina Bašta za 56 MW, a u HE Đerdap 1 za 50 MW. Izvršenim revitalizacijama dodatno je uvećana ukupna instalisana snaga hidroelektrana, čime je povećano i korišćenje OIE Republike Srbije za novih 106 MW.

Ipak, posmatrajući podatke iz Tabele 1, stiče se utisak da, umesto planiranog povećanja udela OIE Republika Srbija, iz godine u godinu, beleži njegovo smanjenje. Takođe, može se zaključiti da udeli OIE u BFPE ni u 2012. godini (20,27%), ni u 2013. godini (19,10%) ne dostižu bazni udeo od 21, 2% iz 2009. godine. Međutim, kao što se iz prethodno prikazanih ostvarenih rezultata može pretpostaviti, razlog za to nije smanjenje korišćenja OIE u Republici Srbiji, koje beleži realan rast, već u činjenici da se zbog drugih makroenergetskih poremećaja bruto finalna potrošnja energije u Republici Srbiji drastično menja, što se direktno odražava na procentualno izraženi iznos udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije. Značajan uticaj na potrošnju energije ima rad Železare Smederevo d.o.o. odnosno uvoz i potrošnja koksa i električne energije koji se koriste u procesu proizvodnje čelika. Kada ova železara radi, potrošnja bruto finalne energije u Republici Srbiji poveća se za nekoliko procenta, što se neposredno odražava na smanjenje procenta OIE. Tako npr. u 2009. godini bruto finalna potrošnja energije iznosila je 9,150Mtoe, u 2012. godini iznosila je 9,431Mtoe, a u 2013. godini procenjena vrednost je 10,021Mtoe. Za period od 2000. do 2013. godine prikazana je bruto finalna potrošnja energije u Republici Srbiji u sledećoj tabeli i dijagramu:

Bruto finalna potrošnja energije u Srbiji u periodu od 2000. do 2013. godine u Mtoe

2000.	2001.	2002.	2003.	2004.	2005.	2006.	2007.	2008.	2009.	2010.	2011.	2012.	2013.
7,9	7,7	8,3	8,2	9,1	9,3	9,0	9,7	9,9	9,1	10,0	10,2	9,4	10,0

Bruto finalna potrošnja energije u Srbiji u periodu od 2000. do 2013. godine, odnosno od 2007. do 2013. godine u Mtoe

Istovremeno, važno je istaći da 2009. godina, koja je od strane Energetske zajednice izabrana kao godina za koju je za sve članice Energetske zajednice izvršen obračun udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije, za Republiku Srbiju nije bila reprezentativna u pogledu energetske statistike. Ukupna finalna potrošnja energije u toj godini, a na osnovu koje je izračunata početna vrednost za konačni obavezujući cilj, bila niska zbog gasne krize koja je zahvatila Republiku Srbiju te godine. Gasna kriza u 2009. godini je uticala na smanjenje uvoza prirodnog gasa za skoro 30% u odnosu na 2008. godinu. Nedostatak gasa uticao je na veću potrošnju biomase u domaćinstvima, te je Studija o potrošnji biomase koja je rađena u okviru Energetske zajednice za potrebe određivanja početnog udela OIE, u baznoj 2009. godini pokazala veću potrošnju biomase u odnosu na uobičajenu. Na osnovu dva ključna podatka, BFPE koja je bila niža u 2009. godini, i potrošnje biomase koja je bila nerealno visoka, izračunat je i visok udeo korišćenja OIE u 2009. godini (21,2%) što se kasnije odrazilo i na zahtevan obavezujući cilj u 2020. godini. Kao posledica ovih nereprezentativnih početnih podataka, javljaju se niži udeli OIE u odnosu na baznu godinu.

Na osnovu svega navedenog može se zaključiti da Republika Srbija beleži blagi, ali permanentni rast u pogledu korišćenja OIE, a da su podaci o smanjenju udela, koji su prikazani u Tabeli 1, pre svega posledica godišnjih oscilacija, nereprezentativno izabrane godine za određivanje početne vrednosti udela OIE u energetskom bilansu, odnosno makroenergetskih poremećaja koji utiču na iznos BFPE u Republici Srbiji.

Tabela 1b:

Procena ukupnog doprinosa (instalisani kapacitet, bruto proizvodnja električne energije) koji se očekuje od svake tehnologije na obnovljivu energiju za ispunjenje obavezujućih ciljeva u 2020. godini i indikativna trajektorija za učešće energije iz obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije

 

	2012.		2013.
	MW	GWh	MW	GWh
Hidro*:	2865,8	10227	2869,6	10208
bez reverzibilnih	2251,8	9279	2255,6	9983
<1 MW	14,8	-	18,6	-
1 MW-10 MW	29	-	29	-
>10 MW	2208	-	2208	-
reverzibilne	614	635	614	869
mešano	-	-	-	-
Geotermalna energija	-	-	-	-
Solarna energija:	0,270	0,081	2,450	0,347
fotonaponska	0,270	0,081	2,450	0,347
elektrana sa koncentratorom	0	0	0	0
Energija plime, talasa, okeana	-	-	-	-
Energija vetra:	0,500	0,207	0,500	0,659
na kopnu	0,500	0,207	0,500	0,659
van kopna	-	-	-	-
Biomasa:	4,326	6,335	4,826	21,880
čvrsta	-	-	-	-
biogas	4,326	6,335	4,826	21,880
biotečnosti	-		-
UKUPNO:	2888,096	10233,889	2890,776	10230,576
od čega elektrane sa kombinovanom proizvodnjom	-	-	-	-

 

"-"	podatak nije dostupan
*	Proizvodnja iz hidroelektrana normalizovana je u skladu sa pravilom iz Aneksa II Direktive 2009/28/EZ

 

Tabela 1v:

Procena ukupnog doprinosa (finalna potrošnja energije) koji se očekuje od svake tehnologije na obnovljivu energiju za ispunjavanje obavezujućih ciljeva u 2020. godini i indikativna trajektorija za učešće obnovljivih izvora u sektoru grejanja i hlađenja

 

	2012. (ktoe)	2013. (ktoe)
Geotermalna (bez niskotemperaturske geotermalne toplote korišćene u toplotnim pumpama)	6	6
Solarna energija	-	-
Biomasa	1025	1028
čvrsta	1025	1028
biogas	-	-
biotečnosti	-	-
Obnovljiva energija iz toplotnih pumpi: - od čega aerotermalna - od čega geotermalna - od čega hidrotermalna	-	-
UKUPNO	1031	1034
od čega daljinsko grejanje	2	2
od čega biomasa u domaćinstvima	944	947

 

"-"	podatak nije dostupan

NAPOMENA: Proizvodnja i potrošnja čvrste biomase obuhvata proizvodnju i potrošnju ogrevnog drveta, peleta i briketa u energetske svrhe (za potrebe grejanja). U okviru aktivnosti Energetske zajednice u oblasti obnovljivih izvora energije, a za potrebe definisanja ciljeva, sprovedeno je istraživanje o potrošnji biomase za sve potpisnice UOEnZ. Ovim istraživanjem utvrđena je proizvodnja i potrošnja biomase za 2009. i 2010. godinu. Prilikom izrade nove strategije razvoja energetike Republike Srbije na osnovu ovih podataka napravljene su projekcije Energetskog bilansa do 2030. godine. Iz ovih projekcija preuzeti su podaci o proizvodnji i potrošnji čvrste biomase za predmetne 2012. i 2013. godinu.

Tabela 1g:

Procena ukupnog doprinosa koji se očekuje od svake od tehnologija na obnovljivu energiju za ispunjavanje obavezujućih ciljeva u 2020. godini i indikativne trajektorije za učešće energije iz obnovljivih izvora u sektoru saobraćaja (ktoe)

 

	2012.	2013.
Bioetanol/bio-ETBE [ktoe]	-	-
Udeo biogoriva (član 21.2)	-	-
Uvoz[%]	-	-
Biodizel [ktoe]	-	-
Udeo biogoriva (član 21.2)	-	-
Uvoz [%]	-	-
Vodonik od OIE [ktoe]	-	-
Obnovljiva električna energija [ktoe]	-	-
Drumski saobraćaj [ktoe]	-	-
Van drumski saobraćaj [ktoe]	-	-
Ostalo (biogas, biljna ulja i sl.) navesti [ktoe]	-	-
Udeo biogoriva (član 21.2)	-	-
UKUPNO [ktoe]	-	-

"-" podatak nije dostupan

NAPOMENA: Pouzdani podaci u sektoru saobraćaja nisu dostupni. U okviru realizacije projekta "Norveška pomoć Srbiji" predviđena su istraživanja potrošnje na čijim rezultatima će se bazirati budući energetski bilans. Očekuje se da će rezultati projekta omogućiti dostupnost podataka u ovoj oblasti za potrebe sledećih izveštavanja.

2. Preduzete mere tokom prethodne dve godine i/ili one planirane na nacionalnom nivou radi podsticanja rasta udela energije iz obnovljivih izvora uzimajući u obzir okvirne smernice ostvarivanja ciljeva OIE kako je naznačeno u Nacionalnom akcionom planu (član 22. stav 1. tačka a) Direktive 2009/28/EZ)

Tabela 2: Pregled svih politika i mera

Naziv i referenca mere	Vrsta mere	Očekivani rezultat	Ciljna grupa i/ili aktivnost	Postojeća ili planirana	Datum početka i završetka mere
1. Mera "Podsticanje proizvodnje električne energije podsticajnom otkupnom cenom" Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije ("Službeni glasnik RS", br. 99/09 i 124/12)	finansijska regulatorna	povećanje proizvodnje električne energije iz OIE	energetski subjekti	postojeća	2009.
Mehanizmi za sprovođenje mere
1.1 Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 8/13)					2013-31. decembar 2015. godine
1.2 Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", br. 8/13 i 70/14)					2013-31. decembar 2015. godine
1.3. Uredba o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 8/13)					2013-31. decembar 2015. godine
1.4. Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2013. godini ("Službeni glasnik RS", broj 8/13)					2013, 2014, 2015. godine
1.5 Pravilnik o utvrđivanju standardnih modela ugovora i predugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije ("Službeni glasnik RS", br. 62/13 i 10/14)					2013. godine
2. Mera "Garancija porekla električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije" Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 57/11, 80/11 - ispravka, 93/12 i 124/12)	finansijska regulatorna	povećanje proizvodnje električne energije iz OIE	energetski subjekti	postojeća	2014. godine
Mehanizmi za sprovođenje mere
2.1 Pravilnik o garanciji porekla električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije ("Službeni glasnik RS", broj 24/14)
3. Mera "Podsticanje proizvodnje i korišćenja biogoriva" Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 145/14)	regulatorna finansijska	povećanje proizvodnje i korišćenja biogoriva	energetski subjekti	planirana	2015. godine
Mehanizmi za sprovođenje mere
3.1 pravilnik kojim se uređuju tehnički i drugi zahtevi za tečna goriva bioporekla
3.2 uredba kojom se uređuju kriterijumi održivosti za biogoriva
3.3 uredba kojom se uređuje obavezno stavljanje određenog procenta biogoriva na tržište
3.4 uredba kojom se uređuju podsticajne mere za proizvodnju biogoriva
4. Mera "Uređenje sajta Ministarstva rudarstva i energetike" internet adresa: http://www.mre.gov.rs/energetska-efikasnost-obnovljivi-izvori.php	meka informativna	povećanje dostupnosti informacija; pojašnjenje administrativnih procedura u oblasti OIE; povećanje transparentnosti rada Ministarstva	energetski subjekti, fizička lica	postojeća	2014. godine

Projekti Ministarstva rudarstva i energetike koji doprinose većem korišćenju OIE, smanjenju BFPE i unapređenju energetske statistike u oblasti OIE

Projekti koji se finansiraju iz IPA 2012 pretpristupnog fonda EU

Priprema drugog akcionog plana za energetsku efikasnost i izrada energetskih indikatora

U januaru 2014. godine započeta je realizacija projekta iz IPA 2012 pod nazivom "Priprema drugog Akcionog plana za energetsku efikasnost i izrada energetskih indikatora". Projekat traje 18 meseci i sastoji se iz dve komponente:

Komponenta A, koja se odnosi na istraživanje o finalnoj potrošnji energije po sektorima potrošnje (industrija, saobraćaj, javne i komercijalne delatnosti, domaćinstva i poljoprivreda) i izradu energetskih indikatora, i

Komponenta B, koja se odnosi na izradu drugog Akcionog plana za energetsku efikasnost.

Ažuriranje katastra malih hidroelektrana

U okviru ovog programa predviđen je Ugovor o uslugama za projekat Ažuriranje katastra malih hidroelektrana u vrednosti od 1,5 miliona evra. Projekat će započeti u 2015. godini, završetak projekta planiran je u 2017. godini kada se očekuje da ažuriran katastar MHE bude završen. Njegova izrada će olakšati realizaciju projekata izgradnje MHE kroz olakšano pronalaženje potencijalnih lokacija i sistematizovanim prezentovanjem osnovnih parametara.

Saradnja Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke u sektoru energetike

Najveći deo saradnje odvija se kroz finansijski oblik saradnje između SR Nemačke i Republike Srbije koja se implementira kroz odgovarajuće projekte u oblastima energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i daljinskog grejanja. Glavni partneri Republike Srbije su Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj SR Nemačke (Bundesministerium für Wirtschaftliche Zusammenarbeit- BMZ), Nemačka razvojna banka (Kreditanstalt für Wiederaufbau-KfW) i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit-GIZ), a kao deo Nemačke inicijative za klimu i tehnologiju (Deutsche Klima-und Technologieinitiative-DKTI).

Projekat: "Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije - razvoj tržišta biomase"

Projekat ima za cilj korišćenje biomase u toplanama u Republici Srbiji za proizvodnju toplotne energije ili kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije. Budžet Projekta je oko 110 miliona evra. Ministarstvo rudarstva i energetike i KfW su početkom decembra 2012. godine potpisali Sporazum o donaciji za konsultantske usluge u vrednosti od 300.000 evra u okviru kojih će biti izrađena prethodna studija opravdanosti za odabrane toplane. U aprilu 2014. godine završene su studije opravdanosti u skladu sa čijim rezultatima je odlučeno da se uputi poziv jedinicama lokalne samouprave u jugozapadnom delu Srbije za učestvovanje u realizaciji projekata korišćenja šumske biomase za proizvodnju toplotne energije u lokalnim toplanama.

Atlas vetrova Balkana

Ministarstvu rudarstva i energetike je uručen Atlas vetrova Balkana, koji je finansirao KfW. Atlas je baziran na dostupnim geografskim podacima, višegodišnjim meteorološkim merenjima, lokalnim podacima o energetskim parametrima vetra, kao i na drugim značajnim informacijama potrebnim za što precizniju procenu potencijala ovog obnovljivog izvora energije. Atlas predstavlja složenu softversku strukturu koja daje različite mogućnosti analize kvaliteta vetra za energetske potrebe. Njegovom upotrebom znatno se može skratiti vreme izbora povoljnih lokacija za izgradnju vetroparkova i olakšati procena vetropotencijala određenih oblasti naše zemlje.

Saradnja sa Norveškom u oblasti lokalnog energetskog planiranja

U okviru realizacije projekta "Norveška pomoć Srbiji" u oblasti lokalnog energetskog planiranja, u skladu sa projektnim zadatkom definisana je i programirana baza podataka za prikupljanje podataka od strane opština. Takođe je urađen i izbor opština za koje će da se rade lokalni energetski planovi razvoja. Rezultati projekta su: Uputstvo za izradu lokalnih planova razvoja u oblasti energetike, koje je dostavljeno gradonačelnicima - predsednicima opština krajem 2013. godine, softver za potrebe prikupljanja podataka od strane opština, i četiri lokalna plana razvoja u oblasti energetike.

Saradnja sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj - UNDP (United Nations Development Programme)

Projekat: "Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji"

Ministarstvo rudarstva i energetike i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine sprovodi projekat: "Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji". Sredstva za projekat obezbeđuju Globalni fond za životnu sredinu (2,85 miliona dolara) i UNDP (0,31 miliona dolara). Opšti cilj projekta je održivo korišćenje energije kroz diversifikaciju izvora energije i razvoj tržišta biomase za korišćenje u energetske svrhe u Republici Srbiji. Predviđeno je da se iz sredstava projekta pruži bespovratna finansijska podrška investitorima za izgradnju postrojenja (~1MWel) za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije (CHP) iz biomase. Ukupan raspoloživi iznos bespovratnih sredstava za ovu namenu iznosi 1,6 miliona dolara. Sredstva će biti dodeljena na osnovu javnog poziva zainteresovanim investitorima, a koji će u 2015. godini objaviti Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa UNDP.

2.1. Napredak u poboljšanju upravnih postupaka i uklanjanju administrativnih i neadministrativnih prepreka za korišćenje obnovljivih izvora energije (član 22. stav 1. tačka (e) Direktive 2009/28/EZ)

U toku 2013. godine ažurirana su postojeća podzakonska akta, i doneta nova kako bi se ambijent za investiranje u oblasti OIE učinio još privlačnijim.

Usvajanjem Pravilnika kojima se utvrđuju standardni modeli ugovora i predugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije - PPA (Power Purchase Agreement) stvoren je veoma visok stepen garantovanih prava investitorima u oblasti obnovljivih izvora energije, čime je rizik investicije sveden na minimalnu meru. Najvažnija prava koja važeći modeli PPA garantuju investitorima:

1) Prava koja se investitorima garantuju Modelom predugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije iz elektrana instalisane snage do 5 MW i preko 5 MW:

(1) pravo investitora da bira između skupa podsticajnih mera i modela ugovora o otkupu koji važe na dan sticanja privremenog statusa i skupa podsticajnih mera i modela ugovora o otkupu proizvedene energije koji važe na dan sticanja statusa povlašćenog proizvođača;

(2) garancija otkupne cene električne energije koja važi u trenutku sticanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije, odnosno, garancija subvencionisane cene električne energije koja važi pre izgradnje elektrane;

(3) pravo investitora da zaključi ugovor o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije ako u zakonskom roku stekne status povlašćenog proizvođača električne energije;

(4) pravo investitora da raskine u svakom trenutku ugovor i da pri tome ne snosi finansijske posledice.

2) Prava koja se investitorima garantuju Modelom ugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije iz elektrana instalisane snage do 5 MW i model ugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije iz elektrana instalisane snage preko 5 MW:

(1) utvrđuje pravo investitoru da ne snosi troškove balansiranja tokom podsticajnog perioda;

(2) investitoru garantuje pripadnost balansnoj grupi javnog snabdevača;

(3) utvrđena je garantovana otkupna cena u evrocentima;

(4) utvrđena je garancija plaćanja putem menice ili bankarska garancija na prvi poziv (iznos bankarske garancije pokriva vrednost tromesečne proizvodnje predmetne elektrane);

(5) u slučaju više sile (u koju je, osim prirodnih i političkih rizika, uključeno i nepreuzimanje električne energije od operatora sistema) produžava se važenje ugovora za period delovanja više sile;

(6) omogućen je prenos prava na otkupnu cenu na drugo lice;

(7) založno pravo na otkupne cene;

(8) utvrđena je mogućnost ugovaranja strane arbitraže;

(9) dato je pravo investitoru da raskine ugovor u svakom trenutku, i da pri tome ne snosi finansijske posledice.

3) Prava koja se investitorima garantuju Modelom ugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije iz elektrana instalisane snage preko 50 MW:

(1) navedena prava koja su predviđena modelima ugovora za elektrane do 5 MW i preko 5 MW;

(2) iznos bankarske garancije podignut je na vrednost godišnje proizvodnje električne energije predmetne elektrane;

(3) u ugovor su unete matematičke formule na osnovu kojih će se vršiti usklađivanje otkupne cene električne energije sa inflacijom;

(4) investitoru je data mogućnost da u slučaju spora bira domaću ili stranu arbitražu.

Nova pravna akta u oblasti OIE u toku 2014. godine

Izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji

Krovni zakon za izgradnju energetskih objekata koji koriste OIE je Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14 i 145/14).

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", broj 132/14) donosi brojne konkretne obaveze za upravne organe, od kojih su za buduće investitore u oblasti obnovljivih izvora energije najvažnije:

1) postupak pribavljanja potrebne dokumentacije za gradnju sprovodi se u objedinjenoj proceduri, na jednom mestu, od izdavanja lokacijskih uslova do izdavanja upotrebne dozvole;

2) investitor u postupku prilaže samo one dokaze koje nadležni organ ne može da pribavi po službenoj dužnosti;

3) upotrebna dozvola se izdaje u roku od pet dana i dostavlja se investitoru i nadležnom građevinskom inspektoru;

4) pojačana je odgovornost svih učesnika u postupku;

5) uvođenje registra investitora koji sadrži podatke o fizičkim i pravnim licima kao investitorima, koji će biti dostupan u sedištu opštine, kao i u elektronskom obliku putem interneta;

6) obaveza objavljivanja svih planskih dokumenata u elektronskom obliku i njihova dostupnost putem interneta;

7) formiranje lokalnog informacionog sistema između lokalnih samouprava i resornog ministarstva, koji će omogućiti dostupnost svih dozvola i planova u elektronskoj formi, sa obavezom dostupnosti ovog sistema putem interneta.

Očekuje se da će ove odredbe Zakona o planiranju i izgradnji u znatnoj meri olakšati procedure za dobijanje neophodnih dozvola i saglasnosti za izgradnju energetskih objekata.

Zakon o energetici

Sticanje prava na obavljanje proizvodnje električne i/ili toplotne energije regulisano je Zakonom o energetici.

Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 145/14) predviđa sledeće olakšice za investitore koji planiraju da koriste OIE:

1) svi proizvođači koji koriste obnovljive izvore energije mogu da ostvare privremeni status i time povećaju bankabilnost svojih projekata;

2) pored privremenog statusa, statusa povlašćenog proizvođača električne energije uvodi se i status proizvođača iz obnovljivih izvora čime se stvara preduslov da svi proizvođači električne energije koji koriste obnovljive izvore, pribave garancije porekla;

3) uveden je jedan model ugovora o otkupu električne energije pod odložnim uslovom umesto dosadašnja tri ugovora. Investitor koji planira da koristi obnovljive izvore energije za proizvodnju električne energije imaće pre početka građenja definisane sve uslove i podsticajne mere u fazi probnog rada, i nakon sticanja statusa povlašćenog proizvođača;

4) status povlašćenog proizvođača, privremeni status povlašćenog proizvođača i status proizvođača iz obnovljivih izvora može steći i fizičko lice koje proizvodi električnu energiju iz obnovljivih izvora samo za jednu elektranu instalisane snage do 30 kW;

5) na zahtev proizvođača električne energije, operator distributivnog i prenosnog sistema je dužan da izda ovlašćenje proizvođaču da u ime operatora sistema sam izgradi priključak o svom trošku. U tom slučaju proizvođaču će se umanjiti troškovi priključenja na sistem u skladu sa metodologijom za određivanje troškova priključenja na sistem za prenos i distribuciju;

6) investitori koji grade elektrane iz OIE instalisane snage do 100 kW više nisu u obavezi da prilikom sticanja privremenog statusa pribave finansijski instrument obezbeđenja.

2.2. Mere osiguravanja prenosa i distribucije električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije, i poboljšanje okvira ili pravila za snošenje ili podelu troškova koji se odnose na mrežne priključke i pojačanja mreže (član 22. stav 1. tačka (f) Direktive 2009/28/EZ)

Priključenje na elektroenergetsku mrežu, odnosno prenosni i distributivni sistem, regulisano je Zakonom o energetici. Članom 70. Zakona o energetici i Uredbom o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije garantuje se otkup ukupnog iznosa proizvedene energije u postrojenjima koja koriste obnovljive izvore energije, čime je ispunjen zahtev iz člana 16. Direktive 2009/28/EZ o garantovanom ili prioritetnom preuzimanju energije proizvedene korišćenjem obnovljivih izvora energije.

Obaveza minimalnog ograničenja preuzimanja energije iz obnovljivih izvora energije propisana je u članu 162. Zakona o energetici, kojim se predviđa da električna energija proizvedena korišćenjem OIE ima prioritetan pristup u preuzimanju električne energije u prenosni, odnosno distributivni sistem, osim u slučaju kada je ugrožena bezbednost sistema.

Obaveza transparentnog, objektivnog i nediskriminatorskog iskazivanja troškova pristupu mreži uvedena je članom 176. Zakona o energetici kojim se uređuju pravila o objavljivanju ključnih tržišnih podataka. Saglasnost na pravila daje Agencija za energetiku Republike Srbije.

3. Šeme podrške i druge mere koje su na snazi, a koje se primjenjuju radi podsticanja korišćenja energije iz obnovljivih izvora, razvoj korišćenih mera s obzirom na one iznesene u Nacionalnom akcionom planu za korišćenje obnovljivih izvora energije (član 22. stav 1. tačka (b) Direktive 2009/28/EZ)

Tabela 3: Sistemi podrške za OIE

Sistemi podrške za OIE, godina n (npr. 2014)			Podrška po jedinici	Ukupno (M€)*
Hidroelektrane
Zagarantovan otkup električne energije od povlašćenih proizvođača - "Fid-in" tarifa	Obaveza / kvota(%)
	Kazna / Mogućnost otkupa / Cena otkupa (€/jedinica)
	Prosečna cena sertifikata
	Porezno oslobađanje / refundiranje
	Investicioni podsticaji(kapitalne podrške ili zajmovi) (€/jedinica)
	Podsticaji za proizvodnju energije
		"Fid-in" tarife	7,38-12,40c€/kWh	0,909
		"Fid-in" premije
		tender
Solarne elektrane
Zagarantovan otkup električne energije od povlašćenih proizvođača - "Fid-in" tarifa	Obaveza / kvota(%)
	Kazna / Mogućnost otkupa / Cena otkupa (€/jedinica)
	Prosečna cena sertifikata
	Porezno oslobađanje / refundiranje
	Investicioni podsticaji(kapitalne podrške ili zajmovi) (€/jedinica)
	Podsticaji za proizvodnju energije
		"Fid-in" tarife	16,5-23 c€/kWh	0,450
		"Fid-in" premije
		tender
Vetroelektrane
Zagarantovan otkup električne energije od povlašćenih proizvođača - "Fid-in" tarifa	Obaveza / kvota(%)
	Kazna / Mogućnost otkupa / Cena otkupa (€/jedinica)
	Prosečna cena sertifikata
	Porezno oslobađanje / refundiranje
	Investicioni podsticaji(kapitalne podrške ili zajmovi) (€/jedinica)
	Podsticaji za proizvodnju energije		9,5 c€/kWh	0,004
		"Fid-in" tarife
		"Fid-in" premije
		tender
Elektrane na biogas
Zagarantovan otkup električne energije od povlašćenih proizvođača - "Fid-in" tarifa	Obaveza / kvota(%)
	Kazna / Mogućnost otkupa / Cena otkupa (€/jedinica)
	Prosečna cena sertifikata
	Porezno oslobađanje / refundiranje
	Investicioni podsticaji (kapitalne podrške ili zajmovi) (€/jedinica)		12,31-16,0 c€/kWh	0,176
	Podsticaji za proizvodnju energije
		"Fid-in" tarife
		"Fid-in" premije
		tender
Elektrane na biomasu
Zagarantovan otkup električne energije od povlašćenih proizvođača - "Fid-in" tarifa	Obaveza / kvota(%)
	Kazna / Mogućnost otkupa / Cena otkupa (€/jedinica)
	Prosečna cena sertifikata
	Porezno oslobađanje / refundiranje
	Investicioni podsticaji(kapitalne podrške ili zajmovi) (€/jedinica)
	Podsticaji za proizvodnju energije
		"Fid-in" tarife	8,22-13,26 c€/kWh	0
		"Fid-in" premije
		tender
Elektrane na deponijski gas i gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda
Zagarantovan otkup električne energije od povlašćenih proizvođača - "Fid-in" tarifa	Obaveza / kvota(%)
	Kazna / Mogućnost otkupa / Cena otkupa (€/jedinica)
	Prosečna cena sertifikata
	Porezno oslobađanje / refundiranje
	Investicioni podsticaji(kapitalne podrške ili zajmovi) (€/jedinica)
	Podsticaji za proizvodnju energije
		"Fid-in" tarife	6,91 c€/kWh	0
		"Fid-in" premije
		tender
Geotermalne elektrane
Zagarantovan otkup električne energije od povlašćenih proizvođača - "Fid-in" tarifa	Obaveza / kvota(%)
	Kazna / Mogućnost otkupa / Cena otkupa (€/jedinica)
	Prosečna cena sertifikata
	Porezno oslobađanje / refundiranje
	Investicioni podsticaji(kapitalne podrške ili zajmovi) (€/jedinica)
	Podsticaji za proizvodnju energije
		"Fid-in" tarife	6,92-9,67 c€/kWh	0
		"Fid-in" premije
		tender
Elektrane na otpad
Zagarantovan otkup električne energije od povlašćenih proizvođača - "Fid-in" tarifa	Obaveza / kvota (%)
	Kazna / Mogućnost otkupa / Cena otkupa (€/jedinica)
	Prosečna cena sertifikata
	Porezno oslobađanje / refundiranje
	Investicioni podsticaji(kapitalne podrške ili zajmovi) (€/jedinica)
	Podsticaji za proizvodnju energije
		"Fid-in" tarife	8,57 c€/kWh	0
		"Fid-in" premije
		tender
Ukupna procenjena godišnja podrška u sektoru električne energije				1,136
Ukupna procenjena godišnja podrška u sektoru toplotne energije
Ukupna procenjena godišnja podrška u sektoru saobraćaja

 

*

Izvor podataka: Obaveštenje javnog snabdevača Privredno društvo "EPS Snabdevanje" o ukupnim novčanim sredstvima koja su fakturisana potrošačima na javnom snabdevanju, bez troškova prenosa i distribucije za period oktobar 2013 - septembar 2014. godine, shodno članu 6. Uredbe o načinu obračuna i raspodeli naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije.

3.1. Prikazivanje krajnjim kupcima udela električne energije čija je proizvodnja podržana merama podsticaja, u skladu sa članom 3. stav 6. Direktive 2003/54/EZ (član 22. stav 1. tačka (b) Direktive 2009/28/EZ)

Snabdevač i javni snabdevač električnom energijom su dužni da uz račun za isporučenu električnu energiju ili na drugi prigodan način kupcu obezbede uvid u podatke o udelu svakog izvora energije u ukupno prodatoj električnoj energiji tog snabdevača u prethodnoj godini, kao i merama i načinu, odnosno efektima preduzetih aktivnosti za povećanje energetske efikasnosti i za zaštitu životne sredine za proizvodne kapacitete iz kojih je nabavljena električna energija (član 196. Zakon o energetici).

4. Podaci o sistemima podrške za OIE koji nude dodatne pogodnosti (uz moguće više troškove), uključujući i biogoriva proizvedena iz otpada, ostataka, neprehrambenih celuloznih materijala i lignoceluloznih materijala (član 22. stav 1. tačka (c) Direktive 2009/28/EZ)

Trenutno nema sistema podrške koji bi obuhvatili dodatne pogodnosti.

5. Podaci o primeni sistema garancije porekla električne energije, grejanja i hlađenja iz OIE, kao i o merama preduzetim za osiguravanje pouzdanosti sistema i njegove zaštite od prevare (član 22. stav 1. tačka (d) Direktive 2009/28/EZ)

Zakonom o energetici definisano je da je garancija porekla dokument koji ima isključivu funkciju da dokaže krajnjem kupcu da je dati udeo ili količina energije proizvedena iz obnovljivih izvora energije, kao i iz kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije sa visokim stepenom iskorišćenja primarne energije. Članovi 82-87. Zakona o energetici uspostavljen je pravni osnov za donošenje pravilnika o sadržini garancije porekla, postupku izdavanja, prenošenja i prestanka važenja garancije porekla, načinu vođenja registra, kao i načinu dostavljanja podataka o proizvedenoj električnoj energiji. U januaru 2014. godine donet je Pravilnik o garanciji porekla električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 24/14).

Ovim pravilnikom bliže se propisuje sadržina garancije porekla električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije, postupak izdavanja garancija, prenošenje i prestanak važenja garancija, način vođenja registra izdatih garancija porekla, kao i način dostavljanja podataka o proizvedenoj električnoj energiji izmerenoj na mestu predaje u prenosni, odnosno distributivni sistem. Sistem garancija porekla počeće da se primenjuje kada Operator prenosnog sistema obezbedi tehničke uslove za vođenje registra garancija porekla.

6. Razvoj tokom prethodne dve godine u pogledu dostupnosti i upotrebe izvora biomase u energetske svrhe (član 22. stav 1. tačka (g) Direktive 2009/28/EZ)

Tabela 4: Ponuda biomase za energetsku upotrebu

	Količina domaćih sirovina (*)		Primarna energija u domaćim sirovinama (ktoe)		Količina sirovina uvezenih iz EU(*)		Primarna energija u količini sirovina uvezenih iz EU (ktoe)		Količini sirovina koje nisu uvezene iz EU(*)		Primarna energija u iznosu sirovina koje nisu uvezene iz EU (ktoe)
	2012.	2013.	2012.	2013.	2012.	2013.	2012.	2013.	2012.	2013.	2012.	2013.
Ponuda biomase za grejanje i električnu energiju:
Direktna ponuda drvne biomase iz šuma i ostalih šumskih zemljišta za proizvodnju energije (seče, itd.)*	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-
Indirektna ponuda biomase (ostaci i sporedni proizvodi iz drvne industrije itd.)	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-
Energetski usevi (trave i slično) i brzorastuće drveće	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-
Poljoprivredni sporedni proizvodi/ obrađeni ostaci i ribarski sporedni proizvodi	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-
Biomasa iz otpada (komunalni industrijski itd.)	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-
Ostalo	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-
Ponuda biomase za saobraćaj:
Uobičajeni ratarski usevi za biogoriva	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-
Energetski usevi (trave itd.) i brzorastuće drveće za biogoriva	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-
ostalo	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-	-

 

"-"	podatak nije dostupan
*	Količina sirovina u m3 za biomasu iz šumarstva i u tonama za biomasu iz poljoprivrede, ribarstva i biomasu iz otpada

 

Tabela 4a:

Trenutna upotreba poljoprivrednog zemljišta za uzgoj zasada namenjenih za proizvodnju energije (ha)

 

Upotreba zemljišta	Površina (ha)	Površina (ha)
	2012.	2013.
1. Zemljište koje se koristi za uobičajene ratarske useve (žito, šećerna repa i sl.) i uljarice (repica, suncokret i sl.)	-	-
2. Zemljište koje se koristi za brzorastuće drveće (vrbe, jablani)	-	-
3. Zemljište koje se koristi za energetske zasade poput trava (divlji proso, mishantus), sirka	-	-

"-" podatak nije dostupan

NAPOMENA: Korišćenje energetskih zasada i brzorastućeg drveća u Republici Srbiji je u eksperimentalnoj fazi, i trenutno nisu dostupni traženi podaci. U toku je priprema Sporazuma za realizaciju projekta "Razvoj tržišta biomase koja se koristi za energetske svrhe". Projekat je odobren od strane BMZ, i treba da bude realizovan u okviru srpsko-nemačke saradnje, a kroz zajedničko učešće KfW i GIZ, kao deo DKTI. Jedan od rezultata ovog projekta obezbediće, na osnovu primarnih istraživanja na terenu, statističke podatke neophodne za popunjavanje Tabele 4 i Tabele 4a u narednim izveštajima.

7. Podaci o bilo kakvim promenama u ceni roba i upotrebi zemljišta u toku prethodne dve godine, a koje su povezane s povećanom upotrebom biomase i drugih oblika energije iz obnovljivih izvora (član 22. stav 1. tačka (h) Direktive 2009/28/EZ)

Trenutno nema raspoloživih podataka. U okviru IPA 2 programa traženi podaci trebalo bi da budu rezultat detaljne studije o finansijskim aspektima sprovođenja NAPOIE i primene Direktive 2009/28/EZ.

8. Razvoj i udeo biogoriva proizvedenih od otpada, ostataka, neprehrambenih celuloznih materijala i lignoceluloznih materijala (član 22. stav 1. tačka (i) Direktive 2009/28/EZ)

Podaci trenutno nisu statistički obrađeni. Poznati su primeri individualne proizvodnje za sopstvene potrebe (uglavnom iz otpadnih ulja), zanemarljivo malih količina.

Tabela 5: Proizvodnja i potrošnja biogoriva iz člana 21. stav 2. (ktoe)

Biogoriva iz člana 21. stav 2. Direktive 2009/28/EZ	2012.	2013.
Proizvodnja - vrsta goriva	-	-
Potrošnja - vrsta goriva	-	-
Ukupna proizvodnja biogoriva iz člana 21. stav 2.	-	-
Ukupna potrošnja biogoriva iz člana 21. stav 2.	-	-
% udeo goriva iz člana 21. stav 2. u ukupnom udelu OIE u sektoru saobraćaja	-	-

"-" podatak nije dostupan

9. Podaci o procenjenim uticajima proizvodnje biogoriva i biotečnosti na bioraznolikost, izvore vode, kvalitet vode i kvalitet tla tokom prethodne dve godine (član 22. stav 1. tačka (j) Direktive 2009/28/EZ)

Trenutno ne postoje informacije o procenjenim uticajima proizvodnje biogoriva. Prema NAPOIE predviđena je i mogućnost da Republika Srbija uvozi biogoriva u slučaju nedostatka sopstvenih kapaciteta za proizvodnju.

10. Procenjene neto uštede u emisiji gasova sa efektom staklene bašte zahvaljujući korišćenju energije iz obnovljivih izvora (član 22. stav 1. tačka (k) Direktive 2009/28/EZ)

Tabela 6:

Procenjene uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljivih izvora energije (t CO2eq)

 

Zaštita životne sredine	2012.	2013.
Ukupna procenjena neto ušteda emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljivih izvora energije	8.088.986	8.101.684
procenjena neto ušteda emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora	3.724.912	4.376.772
procenjena neto ušteda emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljivih izvora energije u sektoru grejanja i hlađenja	4.364.073	3.724.912
procenjena neto ušteda emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljivih izvora energije u saobraćaju	-	-

"-" podatak nije dostupan

11. Višak/manjak proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u poređenju sa okvirnim smernicama koje bi mogle biti prenesene/izvezene u druge članice i/ili treće zemlje, kao i procenjeni potencijal za zajedničke projekte do 2020. godine (član 22. stav 1. tačke (l) i (m) Direktive 2009/28/EZ)

Tabela 7:

Stvarni ili procenjeni višak i/ili manjak proizvodnje obnovljive energije u poređenju sa okvirnim smernicama koji bi se mogao preneti u/iz ostalih država članica i/ ili treće zemlje u (ktoe)

 

	2012.	2013.	2014.	2015.	2016.	2017.	2018.	2019.	2020.
Stvarni / procenjeni višak ili manjak proizvodnje	0	0	-	-	-	-	-	-	-

"-" podatak nije dostupan

11.1. Prenos statističkih podataka, zajednički projekti i pravila zajedničkih šema podrške

Nacionalni akcioni plan je usvojen 4. juna 2013. godine i dostavljen Sekretarijatu EnZ zajedno sa ažuriranim Dokumentom o planiranim mehanizmima saradnje (Forecast document) koji, između ostalog, prikazuje procenjeni potencijal za zajedničke projekte sa državama članicama EU.

U oktobru 2011. godine potpisan je sporazum između Ministarstva za infrastrukturu i energetiku Republike Srbije (u ime Vlade Republike Srbije) i Ministarstva ekonomskog razvoja Republike Italije (u ime Vlade Republike Italije) o sprovođenju zajedničkih projekata u oblasti OIE. Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije u oblasti energetike je prošao proceduru potvrđivanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije u decembru 2012. godine. Kako bi u potpunosti bila okončana procedura potvrđivanja obe strane, očekuje se da u narednom periodu Predsednik Saveta ministara Republike Italije potpiše Dekret. Time se stiču neophodni preduslovi da počne implementacija Sporazuma i projekata predviđenih Aneksom Sporazuma. Sporazum predviđa izgradnju malih hidroelektrana u Republici Srbiji i izvoz "zelene" energije u Republiku Italiju.

12. Način procene udela biološki razgradivog otpada u otpadu korišćenom u proizvodnji energije, i preduzete aktivnosti kako bi se poboljšale i proverile te procene (član 22. stav 1. tačka (n) Direktive 2009/28/EZ)

Za potrebe izrade strategije razvoja energetike procenjena je vrednost biorazgradive količine čvrstog komunalnog otpada na osnovu podataka o ukupnoj količini komunalnog otpada koji se generiše na godišnjem nivou i udela biodegradibilnih frakcija u tom otpadu. Preciznu procenu korišćenja ovog otpada u energetske svrhe nije bilo moguće utvrditi zbog disperzije ovog otpada, teškoće sakupljanja i odvajanja odgovarajućih frakcija. Jedan od rezultata projekta "Razvoj tržišta biomase koja se koristi za energetske svrhe", a čija je priprema u toku, treba da obezbedi podatke za bolje procene ovih podataka.

Zaključak:

1) Republika Srbija beleži blagi ali permanentni rast u pogledu korišćenja OIE;

2) podaci o smanjenju udela, prikazani u Tabeli 1, pre svega su posledica godišnjih oscilacija, nereprezentativne izabrane godine za određivanje početne vrednosti udela OIE, odnosno makroenergetskih poremećaja koji utiču na iznos bruto finalne potrošnje energije u Republici Srbiji;

3) veoma atraktivan pravni okvir doveo je do porasta broja projekata u oblasti OIE, ali dinamika kojom se realizuju projekti je ispod planiranih;

4) nerealno visoka vrednost preuzete obaveze uvođenja korišćenja biogoriva, uz kratke vremenske rokove za uspostavljanje pravne regulative, sistema za kontrolu i verifikaciju porekla i kvaliteta biogoriva, kao i nedostatak industrijskih kapaciteta za proizvodnju biogoriva druge generacije, dovelo je do odstupanja od planirane dinamike korišćenja ove vrste OIE u Republici Srbiji. Zbog toga se može očekivati da će i u narednim godinama dinamika korišćenja biogoriva biti nešto sporija od dinamike predviđene Akcionim planom;

5) potrebno je uložiti dodatne napore da bi se ostvarili ciljevi u predviđenom vremenskom roku;

6) katastrofalne poplave koje su zadesile Republiku Srbiju i njen energetski sistem dodatno će otežati primenu Direktive 2009/28/EZ i planove u oblasti obnovljivih izvora energije.