ZAKONO VOJSCI JUGOSLAVIJE("Sl. list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/2002 i 37/2002 - dr. zakon, "Sl. list SCG", br. 7/2005 i 44/2005 i "Sl. glasnik RS", br. 116/2007 - dr. zakon, 88/2009 - dr. zakoni, 101/2010 - dr. zakon i 10/2015 - dr. zakon) |
Čl. 1-25*
(Prestalo da važi)
Čl. 26 i 27**
(Prestalo da važi)
Čl. 28-58*
(Prestalo da važi)
Čl. 59 i 59a****
(Prestali da važe)
Čl. 60-210*
(Prestalo da važi)
SOCIJALNO OSIGURANJE
ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
1. Zdravstveno osiguranje vojnika, studenata vojnih akademija, učenika srednjih vojnih škola, slušalaca škola za rezervne oficire i lica u rezervnom sastavu
Vojnici na odsluženju vojnog roka, studenti vojnih akademija, učenici srednjih vojnih škola, slušaoci škola za rezervne oficire i lica u rezervnom sastavu za vreme službe u Vojsci imaju pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu na teret sredstava kojima raspolaže Vojska, u obimu utvrđenom ovim zakonom, i to:
1) sve oblike preventivne medicinske zaštite;
2) lekarske preglede, lečenje i druge vrste medicinske pomoći;
3) lekarske preglede i druge vrste medicinske pomoći radi praćenja i proveravanja zdravstvenog stanja;
4) davanje lekova, pomoćnog materijala koji služi za upotrebu leka i sanitetskog materijala potrebnog za lečenje;
5) prevenciju, negu i lečenje oboljenja zuba i usta;
6) zubnotehničku pomoć i zubnoprotetička sredstva;
7) ortopedska pomagala.
Lica iz člana 211. ovog zakona ostvaruju zdravstvenu zaštitu u vojnim zdravstvenim ustanovama, a mogu je ostvarivati i u drugim zdravstvenim ustanovama:
1) ako u mestu službovanja nema vojne zdravstvene ustanove;
2) ako vojna zdravstvena ustanova ne može da pruži odgovarajuće oblike zdravstvene zaštite;
3) u hitnim slučajevima.
Zdravstvena zaštita iz tač. 1) i 2) stava 1. ovog člana, osim u hitnim slučajevima, ostvaruje se po uputu nadležnog lekara, a ako u mestu službovanja nema zdravstvene ustanove - po uputu nadležnog starešine.
Lica iz člana 211. ovog zakona, za vreme ratnog stanja, zdravstvenu zaštitu ostvaruju na način na koji se vrši zbrinjavanje povređenih i obolelih pripadnika Vojske za to vreme.
Vojnici na odsluženju vojnog roka, studenti vojnih akademija, učenici srednjih vojnih škola, slušaoci škola za rezervne oficire i lica u rezervnom sastavu, po otpuštanju iz Vojske imaju pravo na zdravstvenu zaštitu za povrede ili oboljenja koja su dobili za vreme službe u Vojsci, ako to pravo ne ostvaruju po drugom osnovu.
Lica iz stava 1. ovog člana kod kojih se pojavi oboljenje po otpuštanju iz Vojske imaju pravo na zdravstvenu zaštitu ako u roku od dva meseca od dana otpuštanja iz Vojske prijave to oboljenje nadležnom organu u republici članici i ako vojna lekarska komisija utvrdi da je odnosno oboljenje nastalo za vreme službe u Vojsci.
Vojnici, studenti vojnih akademija, učenici srednjih vojnih škola, slušaoci škola za rezervne oficire i lica u rezervnom sastavu, koji zbog pogoršanja oboljenja koje su imali pre stupanja u Vojsku budu otpušteni iz Vojske, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu za to oboljenje do izlečenja, odnosno do stabilizacije oboljenja, a najduže dve godine od dana otpuštanja iz Vojske, ako pravo na zdravstvenu zaštitu ne ostvaruju po drugom osnovu.
Student vojne akademije, učenik srednje vojne škole i slušalac škole za rezervne oficire koji zbog zdravstvene nesposobnosti za profesionalnu vojnu službu bude otpušten sa školovanja ima pravo na novčanu pomoć za nastavak školovanja u drugoj školi istog stepena.
Iznos novčane pomoći iz stava 1. ovog člana utvrđuje se zavisno od imovnog stanja lica iz stava 1. ovog člana i članova njegove porodice.
2. Zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika
Zdravstvenim osiguranjem obezbeđuje se vojnim osiguranicima i članovima njihovih porodica pravo na korišćenje zdravstvene zaštite i pravo na novčanu naknadu i pomoć.
Vojni osiguranici, u smislu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja po ovom zakonu, jesu lica koja imaju svojstvo profesionalnih vojnika, lica koja po ovom zakonu ostvare pravo na starosnu, invalidsku i porodičnu penziju, kao i članovi njihovih porodica ukoliko osiguranje ne ostvaruju po drugom osnovu.
Članovima porodice lica iz stava 2. ovog člana smatraju se članovi porodice utvrđeni propisima republika članica kojima se uređuje zdravstvena zaštita.
Zdravstvena zaštita vojnih osiguranika koja se ovim zakonom obezbeđuje obuhvata:
1) lekarske preglede i druge vrste medicinske pomoći radi praćenja i proveravanja zdravstvenog stanja i utvrđivanja zdravstvene sposobnosti za rad na određenom radnom mestu;
2) preduzimanje stručnih medicinskih mera za unapređivanje zdravstvenog stanja, odnosno sprečavanja oboljenja (vakcinacije i druge imunizacije, hemioprofilaksa, saniranje kliconoštva, dezinfekcija i druge zaštitne mere u stanu, kad su medicinski indicirane usled pojave zaraznih bolesti i dr.);
3) lekarske preglede, lečenje bolesnika i druge vrste medicinske pomoći (u zdravstvenim i drugim specijalizovanim ustanovama i u stanu bolesnika i dr.);
4) sprovođenje mera radi otkrivanja i sprečavanja oboljenja od profesionalnih bolesti i sprečavanja nesreća na poslu;
5) medicinsku rehabilitaciju u stacioniranoj zdravstvenoj ustanovi i u drugoj specijalizovanoj ustanovi za medicinsku rehabilitaciju;
6) prevenciju, negu i lečenje bolesti zuba i usta;
7) davanje lekova, pomoćnog materijala koji služi za upotrebu leka i sanitetskog materijala potrebnog za lečenje;
8) zubnotehničku pomoć i zubnoprotetička sredstva;
9) davanje proteza, ortopedskih i drugih pomagala, pomoćnih i sanitarnih sprava.
Povredom na radu i profesionalnom bolešću smatraju se povrede i bolesti utvrđene saveznim propisom o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i ovim zakonom.
Vojnom osiguraniku profesionalnom vojniku koji se nalazi na službi u inostranstvu obezbeđuje se zdravstvena zaštita koja se po ovom zakonu obezbeđuje vojnom osiguraniku u SRJ.
Zdravstvena zaštita iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se i članovima uže porodice vojnog osiguranika dok borave s njim u inostranstvu:
1) ako je vojni osiguranik na službi u inostranstvu duže od šest meseci, zdravstvena zaštita obezbeđuje se u obimu u kome se obezbeđuje i vojnom osiguraniku od koga oni izvode svoje pravo na zdravstveno osiguranje i za sve vreme za koje se zdravstvena zaštita obezbeđuje vojnom osiguraniku;
2) ako je vojni osiguranik na službi u inostranstvu do šest meseci, zdravstvena zaštita obezbeđuje se samo u slučaju neophodne lekarske pomoći.
Vojni osiguranici i članovi njihovih porodica mogu se, u slučaju potrebe, uputiti na lečenje u inostranstvo ako su oboleli od bolesti koja se ne može lečiti u SRJ, a u zemlji u koju se upućuju postoji mogućnost lečenja, odnosno medicinskog ispitivanja i utvrđivanja takve bolesti.
Vojnom osiguraniku profesionalnom vojniku pripada naknada plate za vreme privremene sprečenosti za rad ako je:
1) usled bolesti ili povrede privremeno nesposoban za rad, odnosno ako je radi lečenja ili medicinskih ispitivanja smešten u stacionarnu zdravstvenu ili drugu specijalizovanu ustanovu;
2) sprečen da radi usled određenog lečenja ili medicinskog ispitivanja koje se ne može vršiti van osiguranikovog radnog vremena;
3) upućen na lečenje po propisima o vojnim invalidima;
4) izolovan kao kliconoša ili zbog pojave zaraze u njegovoj okolini;
5) određen da neguje obolelog člana uže porodice ili člana uže porodice porodilju ako nema drugog člana porodice da je neguje, pod uslovima određenim ovim zakonom;
6) određen za pratioca bolesnika upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto;
7) sprečen da radi zbog dobrovoljnog davanja krvi i organa.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana propisuje savezni ministar za odbranu.
Naknada plate za vreme privremene sprečenosti za rad u slučajevima iz člana 221. ovog zakona pripada od prvog dana sprečenosti za rad pa sve dok ta sprečenost traje.
Sprečenost za rad zbog privremene nesposobnosti za rad traje dok nadležni vojni lekar, odnosno vojna lekarska komisija ne utvrdi da je uspostavljena radna sposobnost ili dok se rešenjem nadležnog organa ne utvrdi da postoji invalidnost u smislu ovog zakona.
Kad nadležna vojna lekarska komisija u toku lečenja vojnog osiguranika - profesionalnog vojnika koji prima naknadu plate utvrdi da je njegovo zdravstveno stanje poboljšano i da bi rad bio koristan za brže uspostavljanje pune radne sposobnosti, može odrediti da za određeno vreme radi sa skraćenim radnim vremenom na odgovarajućem radnom mestu. Ovakav rad može trajati najduže jednu godinu.
Vojnom osiguraniku iz stava 1. ovog člana koji za vreme privremene sprečenosti za rad radi sa skraćenim radnim vremenom, pored dela plate ostvarene za rad sa skraćenim radnim vremenom, pripada i deo naknade plate koji odgovara srazmeri vremena provedenog van rada prema punom radnom vremenu.
Deo plate i deo naknade plate iz stava 2. ovog člana pripada vojnom osiguraniku i za vreme godišnjeg odmora koji koristi u periodu rada sa skraćenim radnim vremenom.
Vojnom osiguraniku - profesionalnom vojniku ne pripada naknada plate, odnosno obustavlja mu se isplata naknade plate za vreme privremene sprečenosti za rad:
1) ako je svesno prouzrokovao nesposobnost za rad;
2) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje;
3) ako bez opravdanog razloga ne odazove na određeni lekarski, odnosno komisijski pregled;
4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne određenom lečenju, osim ako za to nije potreban pristanak predviđen posebnim propisima;
5) ako se za vreme bolovanja bavi određenom delatnošću radi sticanja dobiti.
Vojnom osiguraniku pripada naknada putnih troškova, koja obuhvata:
1) naknadu za troškove prevoza;
2) naknadu za troškove ishrane i smeštaja za vreme putovanja i boravka u drugom mestu.
Naknada putnih troškova iz stava 1. ovog člana pripada licu iz tog stava ako je:
1) od vojnog lekara - pojedinca, vojne lekarske komisije, vojne zdravstvene ustanove ili druge zdravstvene ustanove pozvan ili upućen u drugo mesto u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja određenih ovim zakonom;
2) iz mesta u kome je na službi, odnosno iz mesta boravka u kome nema lekara morao da putuje do najbližeg lekara ili zdravstvene ustanove u drugom mestu radi lekarskog pregleda ili lečenja.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana propisuje savezni ministar za odbranu.
Naknada putnih troškova pripada licu iz člana 225. ovog zakona i za pratioca ako je po oceni vojnog lekara - pojedinca, vojne lekarske komisije, vojne zdravstvene ustanove ili druge zdravstvene ustanove tom licu potreban pratilac za vreme putovanja i boravka u tom mestu.
U slučaju smrti člana uže porodice, vojnom osiguraniku pripada naknada pogrebnih troškova.
Naknada iz stava 1. ovog člana pripada i članovima porodice vojnog osiguranika u slučaju smrti vojnog osiguranika ako su sahranili umrlog vojnog osiguranika.
Naknada pogrebnih troškova pripada i svakome ko sahrani umrlog vojnog osiguranika.
Naknada pogrebnih troškova pripada u visini koju propiše savezni ministar za odbranu.
U slučaju smrti vojnog osiguranika - profesionalnog vojnika i lica koje je po ovom zakonu ostvarilo pravo na penziju, članovima njegove porodice, i to: bračnom drugu, a ostalim članovima - ako ih je vojni osiguranik do svoje smrti izdržavao, pripada posmrtna pomoć u jednokratnom iznosu dvostruke plate, odnosno penzije koja mu je pripadala za poslednji mesec pre njegove smrti.
Ako ima više članova porodice koji imaju pravo na posmrtnu pomoć, iznos iz stava 4. ovog člana deli se na jednake delove između tih članova porodice.
Pri korišćenju određenih vidova zdravstvene zaštite može se predvideti učešće vojnih osiguranika i članova njihovih porodica u troškovima zdravstvene zaštite.
Vidove i iznose učešća u troškovima zdravstvene zaštite i oslobađanje od učešća propisuje Savezna vlada.
Vojni osiguranici ostvaruju zdravstvenu zaštitu u vojnim zdravstvenim ustanovama, a mogu je ostvarivati i u drugim zdravstvenim ustanovama:
1) ako u mestu službovanja, odnosno stanovanje nema vojne zdravstvene ustanove;
2) ako vojna zdravstvena ustanova ne može da pruži odgovarajuće oblike zdravstvene zaštite;
3) u hitnim slučajevima.
Propise o načinu ostvarivanja zdravstvene zaštite koja se po ovom zakonu obezbeđuje na teret sredstava zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika donosi Savezna vlada.
3. Jednokratna novčana pomoć i druga prava u vezi sa oštećenjem organizma ili smrću vojnog lica
Vojno lice koje za vreme službe ili u vezi sa službom u Vojsci, bez svoje krivice, zadobije ranu, povredu ili ozledu, pa zbog toga nastupi oštećenje njegovog organizma od najmanje 20%, ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć čija se visina određuje prema stepenu telesnog oštećenja. Stepen telesnog oštećenja utvrđuje se prema saveznim propisima kojima se uređuju prava vojnih invalida.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana, jednokratna novčana pomoć pripada i vojnom licu kad nastupi oštećenje njegovog organizma od najmanje 20% usled bolesti koja je nastala ili se pogoršala kao neposredna posledica službe u Vojsci.
Nehat se neće smatrati krivicom u smislu stava 1. ovog člana.
Ako vojno lice pogine ili umre od zadobijene rane, povrede ili ozlede pod uslovima iz st. 1. i 2. ovog člana, jednokratna novčana pomoć pripada njegovoj porodici.
Jednokratna novčana pomoć pripada i porodici vojnika, studenta vojne akademije, učenika srednje vojne škole i slušaoca škole za rezervne oficire koji usled bolesti umre za vreme služenja vojnog roka, odnosno školovanja.
Pod uslovima iz st. 1, 4. i 5. ovog člana, jednokratna novčana pomoć pripada i licu, odnosno porodici lica kad nastupi oštećenje njegovog organizma, odnosno kad izgubi život za vreme odlaska na službu u Vojsku ili za vreme povratka sa te službe.
Pod službom u Vojsci, u smislu člana 231. ovog zakona, podrazumeva se vršenje redovnog ili vanrednog službenog posla, kao i drugog posla koji se obavlja po naređenju nadležnog starešine.
Pod vršenjem dužnosti u vezi sa službom, u smislu člana 231. ovog zakona, podrazumeva se:
1) odlazak na službenu dužnost, odnosno povratak sa službene dužnosti;
2) odlazak vojnika, studenta vojne akademije, učenika srednje vojne škole i slušaoca škole za rezervne oficire na odsustvo i povratak sa odsustva;
3) boravak vojnika, odnosno vojnika u rezervi, studenta vojne akademije, učenika srednje vojne škole ili slušaoca škole za rezervne oficire u vojnoj zgradi, krugu kasarne, logoru, aerodromu, poligonu, brodu ili drugom plovnom sredstvu ratne mornarice ili na drugom mestu na kome je bio po pravilima službe ili po naređenju, odnosno odobrenju nadležnog starešine, kao i na odobrenom izlasku iz jedinice, odnosno ustanove u slobodno vreme, osim na odsustvu.
Pravo na jednokratnu novčanu pomoć imaju članovi porodice vojnog lica, i to:
1) bračni drug;
2) deca rođena u braku, van braka ili usvojena, ako nisu starija od 18 godina, odnosno 26 godina - ako se nalaze na školovanju, osim dece koja su u radnom odnosu, a bez obzira na godine života - ako su trajno i potpuno nesposobna za rad;
3) roditelji, odnosno usvojilac i njegov bračni drug;
4) očuh i maćeha;
5) braća i sestre - ako nisu stariji od 18 godina, odnosno 26 godina ako se nalaze na redovnom školovanju, osim braće i sestara koji su u radnom odnosu, a bez obzira na godine života - ako su trajno i potpuno nesposobni za rad;
6) ded i baba.
Pravo na jednokratnu novčanu pomoć nema bračni drug koji je neopravdano napustio bračnu zajednicu. Činjenicu da je bračni drug neopravdano napustio bračnu zajednicu utvrđuje sud opšte nadležnosti u vanparničnom postupku.
Decom, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatraju se i pastorčad, unučad i deca bez roditelja, koju je vojno lice izdržavalo, ako ispunjavaju uslove u pogledu godine života dece određene u toj tački.
Roditelji, usvojilac i njegov bračni drug, očuh i maćeha i braća i sestre imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć ako poginulo, odnosno umrlo vojno lice nema bračnog druga ni dece ili ako bračni drug i deca nemaju pravo na tu pomoć. Izuzetno, roditelji koje je poginulo, odnosno umrlo vojno lice izdržavalo imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć kad to lice ima samo bračnog druga.
Ded i baba imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć ako poginulo, odnosno umrlo vojno lice nema srodnika iz stava 4. ovog člana ili ako ti srodnici nemaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć.
Ako više lica imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć, ukupan iznos pomoći koji im pripada deli se na jednake delove.
Stepen telesnog oštećenja na osnovu kog se ostvaruje pravo na jednokratnu novčanu pomoć iz člana 231. ovog zakona dokazuje se pravnosnažnim rešenjem o priznanju svojstva mirnodopskog vojnog invalida ili nalazom vojne lekarske komisije.
U slučaju smrti vojnog lica, postupak za dodeljivanje jednokratne novčane pomoći pokreće se po službenoj dužnosti.
Kad se postupak za dodeljivanje jednokratne novčane pomoći pokreće na zahtev, ta pomoć može se ostvariti ako se zahtev podnese u roku od tri godine od dana zadobijanja rane, povrede ili ozlede, odnosno nastupanja oboljenja ili pogoršanja oboljenja koje je izazvalo oštećenje organizma.
Rešenje o pravu na jednokratnu novčanu pomoć donosi starešina na položaju komandanta puka i višem položaju.
Bračni drug vojnog lica koje pogine ili umre od zadobijene rane, povrede ili ozlede, odnosno bolesti pod uslovima iz člana 231. st. 1. i 2. ovog zakona, koji nema pravo na porodičnu penziju, upućuje se, na svoj zahtev, na osposobljavanje radi sticanja stručne spreme ako u času smrti vojnog lica nije imao nikakvu stručnu spremu i nije u radnom odnosu. Osposobljavanje može trajati najduže četiri godine.
Deca vojnog lica iz člana 233. stav 1. tačka 2) ovog zakona, koje pogine ili umre od zadobijene rane, povrede ili ozlede, odnosno bolesti pod uslovima iz člana 231. st. 1. i 2. ovog zakona, koja su na redovnom školovanju, osim dece koja su u radnom odnosu, a koju je vojno lice do svoje smrti izdržavalo, imaju pravo na mesečnu novčanu naknadu za vreme školovanja i druge naknade u vezi sa školovanjem, ako ne ostvaruju stipendiju po drugom osnovu.
Zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od dve godine od dana smrti vojnog lica.
Postupak za ostvarivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć kao i određivanje iznosa za lica koja u smislu ovog zakona imaju pravo na jednokratnu novčanu pomoć i osposobljavanje bračnog druga i novčanu naknadu za vreme školovanja i druge naknade u vezi sa školovanjem propisuje Savezna vlada.
Porodici vojnika, studenta vojne akademije, učenika srednje vojne škole slušaoca škole za rezervne oficire ili lica u rezervnom sastavu koje pogine ili umre za vreme službe u Vojsci ili umre u zdravstvenoj ustanovi u koju je za vreme službe u Vojsci upućeno i zadržano na lečenju, kao i porodici lica iz čl. 213. i 214. ovog zakona ako to lice umre u zdravstvenoj ustanovi, pripada naknada stvarnih troškova prevoza posmrtnih ostataka do mesta sahrane. Ako je prevoz posmrtnih ostataka izvršilo drugo lice, naknada stvarnih troškova prevoza posmrtnih ostataka pripada tom licu.
Naknada troškova iz člana 237. ovog zakona obuhvata:
1) troškove prevoza posmrtnih ostataka vozom do mesta sahrane, a ako na toj relaciji ne postoji železnički saobraćaj - stvarne troškove prevoza drugim saobraćajnim sredstvima;
2) troškove prevoza posmrtnih ostataka do stanice i, u mestu sahrane, od stanice do mesta gde se sahranjuju posmrtni ostaci;
3) putne troškove za dva pratioca posmrtnih ostataka;
4) druge troškove prevoza učinjene u smislu opštih propisa o uslovima i načinu iskopavanja i prenosa mrtvaca.
Porodici vojnika, studenta vojne akademije, učeniku srednje vojne škole, slušaoca škole za rezervne oficire ili lica u rezervnom sastavu koji pogine ili umre za vreme službe u Vojsci ili umre u zdravstvenoj ustanovi u koju je za vreme službe u Vojsci upućen i zadržan na lečenju i po prestanku te službe, pripada naknada pogrebnih troškova. Ako je sahranu vojnika, studenta vojne akademije, učenika srednje vojne škole, slušaoca škole za rezervne oficire ili lica u rezervnom sastavu izvršilo drugo lice, naknada pogrebnih troškova pripada tom licu.
Naknada pogrebnih troškova iz stava 1. ovog člana pripada u iznosu koji utvrdi savezni ministar za odbranu.
PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE
Čl. 240-260***
(Prestalo da važi)
(Prestao da važi)
Čl. 262-272***
(Prestalo da važi)
Sredstva za ostvarivanje zdravstvene zaštite i drugih prava iz zdravstvenog osiguranja po ovom zakonu obezbeđuju se doprinosom za zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika, kao i iz drugih prihoda.
Doprinos za zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika - profesionalnih vojnika obračunava se po stopi na osnovicu koja služi za obračunavanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje vojnih osiguranika, a za zdravstveno osiguranje uživalaca penzije doprinos se obračunava po stopi na neto penzije.
Čl. 274-277***
(Prestali da važe)
Organizaciju, nadležnost, delokrug i način poslovanja Fonda socijalnog osiguranja vojnih osiguranika propisuje Savezna vlada.
Čl. 279-336**
(Prestalo da važi)
Čl. 337-339*
(Prestalo da važi)
Čl. 340-345**
(Prestalo da važi)
Čl. 346-363*
(Prestalo da važi)
* Danom stupanja na snagu Zakona o Vojsci ("Sl. glasnik RS", br. 116/2007), odnosno 1. januara 2008. godine prestao je da važi Zakon o Vojsci Jugoslavije ("Sl. list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/2002 i 37/2002 - dr. zakon i "Sl. list SCG", br. 7/2005 i 44/2005).
Do donošenja propisa o socijalnom, zdravstvenom i penzijskom i invalidskom osiguranju profesionalnih vojnih lica ostale su na snazi odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Sl. list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/2002 i 37/2002 - dr. zakon i "Sl. list SCG", br. 7/2005 i 44/2005), i to: odredbe o pravima na produženo osiguranje i na naknadu zbog prestanka zaposlenja (čl. 59. i 59a), poglavlje XV - Zdravstveno osiguranje (čl. 211. do 239) i poglavlje XVI - Penzijsko i invalidsko osiguranje (čl. 240. do 260. i od 262. do 278).
Odluka o stopama doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje vojnih osiguranika ("Sl. list SRJ", br. 58/97, 60/2002 i "Sl. list SCG", br. 28/2003) koju je donela Savezna vlada na osnovu člana 277. Zakona o Vojsci Jugoslavije, prestala je da važi na osnovu Odluke o prestanku važenja Odluke o stopama doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje vojnih osiguranika ("Sl. glasnik RS", br. 23/2008) i na osnovu nje se za obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje vojnih osiguranika primenjuju stope doprinosa utvrđene Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005 i 62/2006).
** Odredbe čl. 26. i 27, odredbe glave XVII - Vojna obaveza (čl. 279. do 336) i odredbe glave XIX - Kaznene odredbe (čl. 340. do 345) Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Sl. list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/2002 i 37/2002 - dr. zakon, "Sl. list SCG", br. 7/2005 i 44/2005 i "Sl. glasnik RS", br. 116/2007 - dr. zakon) prestale su da važe 5. novembra 2009. godine, danom stupanja na snagu Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi ("Sl. glasnik RS", br. 88/2009).
Danom stupanja na snagu Zakona o civilnoj službi ("Sl. glasnik RS", br. 88/2009), odnosno 5. novembra 2009. godine, prestale su da važe odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Sl. list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/2002 i 37/2002 - dr. zakon, "Sl. list SCG", br. 7/2005 i 44/2005 i "Sl. glasnik RS", br. 116/2007 - dr. zakon) u delu koji se odnosi na civilnu službu.
*** Odredbe čl. 240-260, čl. 262-272, čl. 274. i 275. i čl. 276. i 277, u delu koji se odnosi na penzijsko i invalidsko osiguranje vojnih osiguranika, poglavlja XVI Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Sl. list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/2002 i 37/2002 - dr. zakon, "Sl. list SCG", br. 7/2005 i 44/2005 i "Sl. glasnik RS", br. 116/2007 - dr. zakon i 88/2009 - dr. zakoni) primenjivale su se zaključno sa 31. decembrom 2011. godine kada su prestale da važe.
**** Odredbe o pravima na produženo osiguranje i na naknadu zbog prestanka zaposlenja, odnosno čl. 59 i 59a Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Sl. list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/2002 i 37/2002 - dr. zakon, "Sl. list SCG", br. 7/2005 i 44/2005 i "Sl. glasnik RS", br. 116/2007 - dr. zakon, 88/2009 - dr. zakoni i 101/2010 - dr. zakon) prestaju da važe 6. februara 2015. godine, na osnovu člana 72. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 10/2015).