ODLUKAO MERAMA ZAŠTITE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA NA TERITORIJI GRADA ŠAPCA("Sl. list grada Šapca i opština: Bogatić, Vladimirci i Koceljeva", br. 29/2014) |
Ovom Odlukom utvrđuju se mere zaštite poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Šapca koje se odnose na:
- za zaštitu od poljske štete,
- zaštitu od spaljivanja organskih ostataka na poljoprivrednom zemljištu i
- zaštitu poljoprivrednog zemljišta od mraza, grada, požara i drugih elementarnih nepogoda.
Zaštita poljoprivrednog zemljišta obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju sa ciljem trajnog obezbeđenja prirodnih funkcija zemljišta, korišćenja zemljišta u skladu sa njegovom namenom, očuvanja i unapređivanja namenskog korišćenja zemljišta.
Vlasnik, zakupac, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljišta (u daljem tekstu: korisnik poljoprivrednog zemljišta) dužan je da poljoprivredno zemljište, bez obzira na oblik svojine, obrađuje, primenjuje potrebne agrotehničke mere po principima dobre poljoprivredne prakse, da se stara da ne dođe do umanjenja njegove plodnosti i da ga održava u funkciji poljoprivredne proizvodnje.
II MERE ZA ZAŠTITU OD POLJSKE ŠTETE I MERE ZA ZAŠTITU OD SPALJIVANJA ORGANSKIH OSTATAKA NA POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU
Mere zaštite od poljske štete
Poljska šteta je uništavanje i oštećenje useva, sadnica, stabala i poljoprivredne mehanizacije na imanjima, oštećenja koja dovode do smanjenja produktivnosti, strukture i slojeva poljoprivrednog zemljišta, kao i svako drugo oštećenje na poljoprivrednom zemljištu.
Mere zaštite poljoprivrednog zemljišta od poljske štete, koje su utvrđene ovom Odlukom, odnose se i na skinuti rod dok se nalazi na poljoprivrednom zemljištu.
Radi zaštite od poljske štete na poljoprivrednom zemljištu, korisnici poljoprivrednog zemljišta dužni su da:
1. ne uništavaju ili oštećuju useve, sadnice, stabla, zasade i poljoprivrednu mehanizaciju na svom i tuđem poljoprivrednom zemljištu;
2. bez odobrenja korisnika poljoprivrednog zemljišta ne ubiraju useve i plodove ili sakupljaju ostatke na tuđem posedu;
3. ne ostavljaju stoku u polju bez čuvara i ne poveravaju je na čuvanje licu koje nije u stanju da njome vlada;
4. ne progone i ne napasaju stoku i živinu na tuđem poljoprivrednom zemljištu bez odobrenja korisnika tog zemljišta;
5. ne prave pešačke staze i ne prelaze zaprežnim ili motornim vozilima ili progone stoku preko tuđeg poljoprivrednog zemljišta bez odobrenja korisnika tog zemljišta;
6. ne bacaju ili odlažu na svom ili tuđem poljoprivrednom zemljištu otpadni materijal, kamenje, zemlju, korov i ne bacaju ili pokopavaju životinjske leševe;
7. ne ruše, uništavaju ili oštećuju objekte, naprave i opremu (koliba, ograda, mašina, alata, pribora i sl.), koje su u funkciji korišćenja poljoprivrednog zemljišta;
8. ne prekopavaju i ne preoravaju poljske puteve, pašnjake i utrine, ne bacaju otpatke i drugo smeće na njima;
9. ne uništavaju i neovlašćeno uklanjaju ili premeštaju oznake za neku zabranu, među, granicu ili druga slična katastarska obeležja;
10. ne ispuštaju ili odlažu otpadne vode, hemijska sredstva za tretiranje useva i druge opasne i štetne materije na poljoprivrednom zemljištu;
11. po korišćenju biološki nerazgradive folije (PVC folije), posle skidanja useva istu uklone, a ne da je tanjiraju ili zaoravaju na poljoprivrednom zemljištu;
12. propisno sade voćne i šumske vrste, tj. ne blizu granične linije susednih parcela poljoprivrednog zemljišta;
13. redovno obrađuju poljoprivredno zemljište, u smislu sprečavanja pojave ambrozije i drugih korovskih vrsta na njemu i uz puteve i kanale koji se sa njim graniče.
Radi procene pričinjene poljske štete mesna zajednica može da obrazuje komisiju za procenu poljske štete (Komisija).
Način rada, sastav i način izbora članova Komisije utvrđuje se posebnim aktom saveta mesne zajednice.
Korisnik poljoprivrednog zemljišta kome je pričinjena poljska šteta i lice koje je odgovorno za pričinjenu štetu, mogu da prisustvuju radu Komisije.
Korisnici poljoprivrednog zemljišta mogu ostvariti naknadu za pričinjenu štetu od lica koja su odgovorna za pričinjenu štetu sporazumom ili putem suda.
Mere za zaštitu od spaljivanja organskih ostataka na poljoprivrednom zemljištu
U cilju zaštite od spaljivanja organskih ostataka na poljoprivrednom zemljištu korisnici poljoprivrednog zemljišta dužni su da:
- održavaju i uređuju poljoprivredne površine, međe i poljske puteve;
- poljske puteve održavaju tako da su prohodni za prolaz vatrogasnih vozila;
- blagovremeno uklanjaju suve biljne ostatke sa poljoprivrednog zemljišta;
- sprečavaju zatravljivanje i obrastanje poljoprivrednog zemljišta višegodišnjim korovima i rastinjem.
III MERE ZA ZAŠTITU POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA OD MRAZA, GRADA I POŽARA
Mere za zaštitu poljoprivrednog zemljišta od mraza
Zaštitu poljoprivrednog zemljišta i biljaka od mraza korisnici poljoprivrednog zemljišta mogu sprovoditi primenom:
1. aktivnih mera za zaštitu od mraza i
2. pasivnih mera za zaštitu od mraza.
Aktivnim merama za zaštitu od mraza sprečava se gubitak toplote ili se toplota dovodi biljci kako bi se temperatura biljke održala iznad tačke mržnjenja. Postoji više faktora koji pokazuju koja će aktivna mera biti najadekvatnija za date uslove, npr. materijalni troškovi, oprema koja stoji na raspolaganju, radna snaga, stepen rizika, itd.
U aktivne mere zaštite od mraza spadaju: konzervacija toplote i dodavanje toplote.
Konzervacija toplote podrazumeva zadržavanje toplote koju zemljište emituje u prizemnom sloju vazduha tokom noći. Ova mera se može izvesti na više načina: pokrivanjem biljaka, zamagljivanjem, zadimljavanjem i prskanjem (orošavanjem). Najčešće i najviše se primenjuje mera pokrivanja biljaka i to naročito u zaštiti povrtarskih kultura i cveća, kao i voćnjaka i vinove loze i ujedno predstavlja najjednostavniji način zaštite biljnih kultura od mraza. Ova zaštita se može izvršiti pokrivanjem: otpadnim materijalom sa poljoprivrednih gazdinstava (slama, seno, lišće, granje...), industrijskim proizvodima (tkanine, karton, novine, staklo...) i hemijskim proizvodima (staklena vuna, porozna pena, veštački sneg...).
Jedan od najsigurnijih načina zaštite biljaka od mraza je dodavanje toplote, jer se korišćenjem tzv. peći, može ostvariti porast temperature od 2-5°C. Za zagrevanje se koriste razne vrste goriva (nafta, razna ulja, ugalj, drvo, strugotina od drveta, itd.).
Pasivne mere za zaštitu od mraza se koriste kako bi se izbegla opasnost od mraza i one se planiraju i primenjuju mnogo pre nego što se pojavi opasnost od mraza (izbor lokacije za sađenje gde se izbegavaju dolinska dna, uski baseni ili depresije, postavljanje prirodnih ili veštačkih barijera i pomeranje vremena sađenja).
Mere za zaštitu poljoprivrednog zemljišta od grada
Korisnici poljoprivrednog zemljišta mogu u cilju zaštite poljoprivrednog zemljišta i useva od dejstva grada preduzimati individualne mere kao što je postavljanje protivgradnih mreža na zasadima voća ili postavljanjem plastenika i staklenika za zaštitu povrća i cveća.
Mere za zaštitu poljoprivrednog zemljišta od požara
Mere za zaštitu poljoprivrednog zemljišta od požara sprovode se u skladu sa odredbom člana 49. Zakona o zaštiti od požara ("Službeni glasnik RS", broj 111/2009) i odredbama Pravilnika o posebnim merama zaštite od požara u poljoprivredi ("Službeni glasnik SRS", broj 27/84).
Nadzor nad primenom ove Odluke vrši Direkcija za poljoprivredu i komunalna inspekcija.
Ovu Odluku objaviti u "Službenom listu grada Šapca".