LOKALNI AKCIONI PLANZAPOŠLJAVANJA GRADA BEOGRADA ZA 2015. GODINU("Sl. list grada Beograda", br. 98/2014) |
REZIME
Broj stanovnika u Beogradu je tokom proteklih pedeset godina porastao, između ostalih razloga zahvaljujući mehaničkom priraštaju. Prirodni priraštaj u Beogradu opada od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, a od devedesetih godina beleži se negativni prirodni priraštaj.
U Beogradskom regionu se stvara najveći deo BDP-a Srbije, oko 40%. Ako posmatramo BDP nominalno, u Beogradu on nominalno raste, ali realno ima negativan trend. BDP po stanovniku Beograda je 76% iznad republičkog proseka. Strukturu privrede regiona, prema dodatoj vrednosti, obeležava dominacija trgovine (22%), informisanja i komunikacija (17,7%) i prerađivačke industrije (14,9%).
Broj privrednih društava u Beogradu raste, ali je više od petine duže nelikvidno. U periodu 2010-2013. godina učešće sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Beograda u ukupnom broju MSPP u Srbiji se nije značajno menjalo i u proseku je iznosilo 33,7%. U sektoru MSPP u Beogradu preduzetnici učestvuju u proseku sa 52,2%. Novi Beograd sa prosečno 15,2% predstavlja opštinu sa najvećim procentom učešća MSPP u njihovom ukupnom broju u regionu.
U periodu 2010-2013. godine prosečna godišnja stopa rasta formalne zaposlenosti u Beogradskom regionu je bila negativna i iznosila je -1,9%, pri čemu je prosečna godišnja stopa rasta formalne zaposlenosti kod pravnih lica bila pozitivna (+0,2%), a broj privatnih preduzetnika i zaposlenost kod njih opadao je po stopi od -10,8%. U istom periodu prosečan rast formalne zaposlenosti je ostvaren samo u pet opštine regiona, u Surčinu (8,7%), Novom Beogradu (2,1%), Lazarevcu (1,7%), Zvezdari (0,2%) i Obrenovcu (0,1%), dok su najviše negativne stope rasta ostvarene u opštinama Sopot (-10,6%), Barajevo (-8,0%), Grocka (-7,9%) i Stari grad (-7,1%).
U 2013. godini je registrovano usporavanje negativnih trendova a zatim i poboljšanje situacije na tržištu rada u odnosu na prethodnu godinu, na osnovu podataka Ankete o radnoj snazi. Ovakav trend je bio karakterističan i za Beogradski region, s tim što je u Beogradskom regionu registrovano veće smanjenje broja nezaposlenih i povećanje broja zaposlenih. Na nivou Srbije zaposlenost je povećana za 2,59% (55.518 lica) dok je u Beogradskom regionu povećanje iznosilo 8,48%, (41.946 lica).
Međutim, pozitivni trendovi u 2013. godini nisu bili toliko izraženi da bi u potpunosti anulirali negativne uticaje u prethodne dve godine.
U odnosu na 2010. godinu na nivou Beogradskog regiona registrovan je rast stope aktivnosti za 2,1 procentni poen odnosno pad stope neaktivnosti za 2,1 procentni poen dok je stopa zaposlenosti vraćena na nivo iz 2010. godine, ali je došlo do povećanja stope nezaposlenosti za tri procentna poena kao i dugoročne nezaposlenosti od 3,2 procentna poena.
Razloge za relativno visok rast stope nezaposlenosti u Beogradskom regionu treba tražiti u smanjenju tražnje za radnom snagom ali i povećanom prilivu iz obrazovanja i aktivaciji jednog broja neaktivnih lica. Od ukupnog broja neaktivnih u Beogradskom regionu oko 5,5% je kao razlog zbog kojeg ne traže posao navelo da su izgubili nadu u mogućnost nalaženja zaposlenja. Kod drugih regiona procenat tzv "obeshrabrenih" je duplo veći, što ukazuje i na veći dinamizam tržišta rada i realno veću ponudu poslova. Rast stope dugoročne nezaposlenosti je u najvećoj meri uslovljeno manjom tražnjom u odnosu na ponudu kao i neusklađenošću ponude i tražnje u pogledu kvalifikacija.
Najniža stopa nezaposlenosti je registrovana kod lica sa visokim obrazovanjem (14,35%) a najviša kod lica bez kvalifikacija. U poređenju sa drugim regionima, u Beogradskom regionu je registrovana najviša stopa zaposlenosti kod lica sa visokim obrazovanjem - 70,4% i najniža stopa aktivnosti kod lica bez kvalifikacija. Visoka stopa zaposlenosti kod lica sa visokim obrazovanjem ukazuje na drugačiju strukturu tražnje u odnosu na druge regione i veće mogućnosti za nalaženje posla za najkvalifikovaniju radnu snagu. Istovremeno, Beogradski region u odnosu na druge regione ima najveće učešće nezaposlenih sa visokim obrazovanjem što je posledica neusklađenosti ponude i tražnje u pogledu znanja i veština. Ujedno visokoobrazovani imaju izražen rizik od ulaska u dugoročnu nezaposlenost usled zastarevanja znanja.
Za Beogradski region je karakteristično i to što u odnosu na druge regione ima značajno veće učešće zaposlenih u delatnostima: trgovina na veliko i malo, saobraćaj i skladištenje, informisanje i komunikacije, finansije i osiguranje, stručne, naučne i inovacijske delatnosti i administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Deo ovih sektora ekonomskih aktivnosti po prirodi poslova koji se u njima obavljaju zahteva bolje obrazovanu radnu snagu.
Na nivou Beogradskog regiona najviša stopa nezaposlenosti i najniža stopa zaposlenosti je registrovana kod mladih (31,4% : 27,6%) i obrnuto kod lica starosti 45-54 godine (13,3% : 72,1%). Najnižu stopu aktivnosti imaju stariji od 55 godina 38,3%, a najvišu lica starosti 45-54 godine (83,2%).
Od ukupnog broja nezaposlenih koji aktivno traže posao u Beogradskom regionu oko 2% traže posao na kome bi radili kao samostalni, dok oko 98% nezaposlenih traži posao na kome bi radili kao zaposleni (za platu). I pored toga što je procenat nezaposlenih koji žele da započnu sopstveni biznis značajno iznad proseka za Srbiju i druge regione čini se da je preduzetnički duh i spremnost za preuzimanje rizika u svim regionima nizak.
Posmatrano prema veličini preduzeća može se reći da je za Beogradski region karakteristično to što u mikro i malim preduzećima radi 66,9% od ukupnog broja zaposlenih što je značajno više učešće u odnosu na druge regione a posebno ako se posmatra kategorija mikropreduzeća (do 10 zaposlenih) u kojima radi 38,9%. S druge strane u poređenju sa drugim regionima i Srbijom u Beogradskom regionu je najmanje samozaposlenih (16,3%). Nasuprot tome, procentualno učešće zaposlenih u neformalnoj ekonomiji u poređenju za drugim regionima je najmanje i iznosi 6,6%.
Prosečan broj nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, pa samim tim i na području Beogradskog regiona, se poslednjih godina povećao. Učešće nestručnih lica (bez završene srednje škole) u ukupnoj nezaposlenosti regiona iznosi 17,3%, dok je među stručnim licima najviše onih sa završenom srednjom školom 55,0%, a slede lica sa univerzitetskim obrazovanjem (21,7%). U starosnoj strukturi nezaposlenih u Beogradskom regionu preovlađuju starija lica (više od 50 godina), dok nešto manje od 1/4 čine mladi. Dugoročno nezaposlena lica (koja na zaposlenje čekaju duže od 12 meseci) čine 61,3% od ukupno nezaposlenih u Beogradskom regionu, pri čemu prosečna dužina trajanja nezaposlenosti lica na evidenciji iznosi 3,1 godinu.
S obzirom na pokazatelje ekonomske aktivnosti, demografska kretanja i stanje na tržištu rada Beogradskog regiona, unapređenje ljudskih resursa kroz pristup zasnovan na specifičnim potrebama građana u pogledu zaposlenosti i prihoda se nametnuo kao jedan od regionalnih prioriteta u daljem razvoju grada Beograda.
Da bi se ovaj prioritet ostvario postavljeni su osnovni ciljevi razvoja lokalne politike zapošljavanja u 2015. godini, a to je povećanje zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti kroz podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih lica putem subvencija i obuka, podizanje nivoa zapošljivosti i konkurentnosti radne snage kroz programe doživotnog učenja i obrazovanja, razvoj preduzetništva i sektora malih i srednjih preduzeća putem finansijske i nefinansijske podrške, povećanje aktivacije nezaposlenih lica, kao i smanjenje obima neformalne ekonomije.
U 2015. godini Grad Beograd se, u skladu sa postavljenim prioritetom i ciljevima, kao i dostupnim finansijskim sredstvima, opredelio za finansiranje sledećih mera i programa podrške za zapošljavanje i samozapošljavanje:
1. javni radovi;
2. stručna praksa;
3. Bg praksa;
4. sticanje praktičnih znanja;
5. edukativna podrška preduzetnicima i zaposlenima u sektoru MSPP-a;
6. subvencije za unapređenje proizvodnje i proširenje kapaciteta i zapošljavanje nezaposlenih lica;
7. subvencije za samozapošljavanje i razvoj biznisa:
7.1 obuke i grantovi za samozapošljavanje;
7.2 subvencionisanje mikrokredita za početnike/postojeća mikro, mala i srednja preduzeća.
Ujedno će se nastojati da se od donatora obezbede sredstva za finansiranje sledećih programa i projekata:
1. subvencije za zapošljavanje teže zapošljivih lica;
2. inoviranje znanja;
3. razvoj poslovnih inkubatora.
U okviru projekta IPA 2012 u saradnji sa NSZ realizovaće se aktivnosti u oblasti karijernog vođenja i savetovanja: razvoj mreže Klubova za aktivno traženje posla, Centara za profesionalno informisanje i savetovanje i samouslužnih stanica za nezaposlena lica.
Ovim merama i programima podržaće se zapošljavanje nezaposlenih lica, i to iz kategorije teže zapošljivih lica, kao što su mladi, stariji, viškovi zaposlenih, potencijalni viškovi, žrtve nasilja u porodici, Romi, samohrani roditelji, dugoročno nezaposleni.
Pored navedenih u 2015. godini će biti realizovane i druge mere za podsticanje zapošljavanja koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa svojom programskom orijentacijom i raspoloživim finansijskim sredstvima, kao i druge organizacije i institucije u skladu sa utvrđenim nadležnostima.
Nominalni BDP Beograda, prema tekućim cenama, neprekidno je rastao poslednje četiri godine. Pri tome je doprinos Beograda BDP-u Srbije bio stabilan - približno 40%, što ukazuje na ujednačeno kretanje ovog makroekonomskog agregata na republičkom i gradskom nivou. Koncentracija ekonomskih aktivnosti u glavnom gradu je odraz metropolizacije privrede, koja odlikuje ne samo Srbiju, nego i mnoge druge evropske zemlje.
Stope realnog rasta bile su, za razliku od nominalnih, izrazito oscilatorne po godinama i prosečno negativne, kao posledica velike recesije. Zbog toga su gradski i republički BDP u 2012. godini, a prema prethodnim podacima i u 2013. godini, manji nego 2008. godine. Neposredan uzrok navedenih negativnih trendova je opadanje agregatne tražnje, pre svega domaće.
U Beogradu je tokom recesione 2009. i 2012. godine ostvaren gotovo isti nominalni BDP, znatno ispod 12 milijardi EUR. BDP po stanovniku u Beogradu u 2012. godini, sa 7.050 EUR, bio je gotovo jednak kao i recesione 2009. godine, ali je nadmašivao republički nivo za preko 76% u proseku (2009-2012).
Strukturu privrede po delatnostima pokazuje dodata vrednost. Prema podacima za 2011. godinu, najveći deo dodate vrednosti na nivou Beograda stvaran je u trgovini (22%), informisanju i komunikacijama (17,7%) i prerađivačkoj industriji (14,9%) - zbirno oko 55%. Značajnije udele u Beogradu imali su saobraćaj (10,6%) i građevinarstvo (10,2%), dok je učešće ostalih delatnosti bilo znatno niže. Natprosečan udeo tercijarnih i kvartarnih delatnosti karakterističan je za sve glavne evropske gradove.
Broj privrednih društava i njihova dinamika takođe mogu biti pokazatelji privredne razvijenosti. Tokom poslednje četiri godine, izuzimajući 2011. godinu, broj aktivnih privrednih društava brzo raste, što ukazuje na rastući poslovni optimizam i pospešuje rast broja zaposlenih u privredi. Nepovoljno je što se više od petine privrednih društava suočava sa problemom duže nelikvidnosti, koja nesporno ima uticaja i na osnivanje novih društava.
U periodu 2010-2013. godina učešće sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (MSPP) Beograda u ukupnom broju MSPP u Srbiji se nije značajno menjalo i u proseku je iznosilo 33,7%. Istovremeno, u posmatranom periodu, na području Beograda je zabeležen rast broja MSPP. U odnosu na 2010. godinu u 2013. godini sektor MSPP na području Beograda se povećao za 4.172 entiteta, odnosno 3,8%. Novi Beograd, Stari grad i Zemun predstavljaju opštine u kojima je skoncentrisan i najveći broj malih i srednjih preduzeća.
Konkurentnost sektora MSPP posmatrana je sa aspekta spoljnotrgovinske robne razmene. U periodu 2010-2012. godine učešće sektora MSPP u Beogradu u ukupnom izvozu i uvozu sektora MSPP na republičkom nivou u proseku je iznosilo 33,9% i 59,11% respektivno.
Tabela 1. Broj MSPP u Republici Srbiji i Beogradskom regionu, 2010-2013. godina
|
Broj MSPP |
|||
2010. |
2011. |
2012. |
2013. |
|
Republika Srbija |
318.540 |
319.304 |
317.162 |
na |
Beogradski region |
106.867 |
107.308 |
108.083 |
111.039 |
Izvor: Gradska uprava grada Beograda, Zavod za informatiku i statistiku
II STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA
Broj stanovnika je u Beogradu tokom proteklih pedeset godina porastao sa 942.190, koliko je prema popisu bilo stanovnika 1961. godine, na 1.659.440 u 2011. godini. Broj stanovnika u Beogradu raste u periodu 1961-1991. godine, da bi tokom poslednje decenije prošlog veka zabeležio pad. Od početka novog milenijuma broj stanovnika Beograda nastavlja da raste.
Tabela 2. Broj stanovnika u Beogradu 1961-2011
Godina |
Broj stanovnika |
1961 |
942.190 |
1971 |
1.209.361 |
1981 |
1.470.073 |
1991 |
1.602.226 |
2002 |
1.576.124 |
2011 |
1.659.440 |
Izvor: Statistički godišnjak Beograda 2012, ZIS
Grafikon 1. Broj stanovnika u Beogradu 1961-2011
Izvor: Statistički godišnjak Beograda 2012, ZIS
Broj stanovnika Beograda raste zahvaljujući mehaničkom priraštaju, budući da prirodni priraštaj opada od sredine sedamdesetih godina prošlog veka. Od devedesetih godina prošlog veka u Beogradu veći broj stanovnika umire nego što se rađa, odnosno beleži se negativni prirodni priraštaj.
Od ukupnog broja stanovnika Beograda 785.828, odnosno 47,35% je muško, a 873.614, odnosno 52,65% je žensko. Prema popisu iz 2011. godine, u populaciji mlađoj od 24 godine broj muškog stanovništva je veći od broja ženskog. Populacija starija od 25 godina većinski je ženskog pola.
Prema popisu iz 2011. godine, 35,74% stanovnika obavlja zanimanje, odnosno 39,57% muškog i 32,29% ženskog stanovništva, a 7,78% je nezaposleno, 8,89% muškog i 6,78% ženskog. Sa ličnim prihodima je 23,90% stanovnika, 20,57% muškog i 26,89% ženskog stanovništva, a izdržavano je 32,59% stanovnika, 30,97% muško i 34,05% žensko.
Takođe prema popisu iz 2011. godine, više od polovine stanovnika Beograda, starijih od 15 godina, ima srednju stručnu spremu (52,50%), odnosno 56,86% muškaraca i 48,68% žena. Bez školske spreme je 1,17% stanovnika Beograda, 0,51% muškaraca i 1,76% žena. Nepotpuno osnovno obrazovanje i osnovno obrazovanje ima 13,94% stanovnika, 12,27% muškaraca i 15,40% žena. Više obrazovanje poseduje 8,21% stanovnika, 8,35% muškaraca i 8,09%, a visoko obrazovanje 19,60% stanovnika, 19,33% muškaraca i 19,84% žena.
2. Trendovi na tržištu rada prema Anketi o radnoj snazi
Osnovni pokazatelji kretanja na tržištu rada u periodu 2010-2014. godine
Na osnovu godišnjih podataka Ankete o radnoj snazi može se zaključiti da je je porast BDP-a u 2013. godini, koji je najveći zabeležen od otpočinjanja ekonomske krize, u velikoj meri uticao na usporavanje negativnih trendova na tržištu rada. S druge strane, autonomni pritisci sa strane ponude rada do kojih je došlo usled realnog pada neradnih dohodaka stanovništva prelili su se u povećanje ukupne aktivnosti i zaposlenosti.
Na nivou Republike Srbije u periodu 2010-2012. godina karakteristično je pogoršanje situacije na tržištu rada. U 2011. godini svi osnovni pokazatelji tržišta rada kretali su se u negativnom smeru u odnosu na prethodnu godinu, osim broja neaktivnog stanovništva radnog uzrasta (15-64 godine) gde je registrovan pad. Sličan trend je nastavljen i u narednoj godini, s tom razlikom što je registrovan neznatan porast kontigenta radne snage i aktivnosti.
U 2013. godini je registrovano usporavanje negativnih trendova a zatim i poboljšanje situacije na tržištu rada u odnosu na prethodnu godinu. Ovakav trend je bio karakterističan i za Beogradski region, s tim što je u Beogradskom regionu registrovano veće smanjenje broja nezaposlenih i povećanje broja zaposlenih. Na nivou Srbije zaposlenost je povećana za 2,59% (55.518 lica) dok je u Beogradskom regionu povećanje iznosilo 8,48%, (41.946 lica). Broj nezaposlenih u Srbiji smanjen je za 1,22% (43.409 lica) a u Beogradskom regionu za 12,91% (17.556 lica). Smanjenje broja neaktivnih stanovnika radnog uzrasta (15-64 godine) u Beogradskom regionu nešto je blaže u odnosu na Srbiju (5,14% i 5,96% respektivno).
Grafikon 2. Kretanje osnovnih kontigenata stanovništva
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
Međutim, pozitivni trendovi u 2013. godini nisu bili toliko izraženi da bi u potpunosti anulirali negativne uticaje u prethodne dve godine. Na nivou Beogradskog regiona registrovan je rast stope aktivnosti za 2,1 procentni poeni, pad stope neaktivnosti za 2,1 procentni poeni dok je stopa zaposlenosti vraćena na nivo iz 2010. godine, ali je došlo do povećanja stope nezaposlenosti za 3 procentna poena što je u poređenju sa Regionom Vojvodine i Regionom Zapadne i Istočne Srbije manji rast nezaposlenosti. U poređenju sa drugim regionima, Beogradski region je imao veći rast stope aktivnosti i zaposlenosti u odnosu na Region Šumadije i Zapadne Srbije kao i veći pad stope neaktivnosti u odnosu na pomenuti region.
Pored rasta stope nezaposlenosti za sve regione je karakteristično i povećanje dugoročne nezaposlenosti. U Beogradskom regionu učešće dugoročno nezaposlenih lica (12 i više meseci) je povećano sa 66,8% u 2010. na 73,5% u 2013. godini, uz rast stope dugoročne nezaposlenosti sa 10,1% na 13,3% što predstavlja povećanje za 3,2 procentna poena. Najveći rast stope dugoročne nezaposlenosti je registrovan u regionu Vojvodine od 4,4 procentna poena.
Grafikon 3. Osnovni pokazatelji tržišta rada
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
Razloge za relativno visok rast stope nezaposlenosti u Beogradskom regionu treba tražiti u smanjenju tražnje za radnom snagom ali i povećanom prilivu iz obrazovanja i aktivaciji jednog broja neaktivnih lica. U prilog tome govori i podatak da je od ukupnog broja neaktivnih (401.998) u Beogradskom regionu oko 5,5% kao razlog zbog kojeg ne traže posao navelo da su izgubili nadu u mogućnost nalaženja zaposlenja. Kod drugih regiona procenat tzv "obeshrabrenih" je duplo veći, što ukazuje i na veći dinamizam tržišta rada i realno veću ponudu poslova. Rast stope dugoročne nezaposlenosti je u najvećoj meri uslovljeno manjom tražnjom u odnosu na ponudu kao i neusklađenošću ponude i tražnje u pogledu kvalifikacija.
Grafikon 4. Neaktivno stanovništvo radnog uzrasta prema razlozima zbog kojih ne traže posao (2013)
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
I pored rasta stope nezaposlenosti Beogradski region je u 2013. godini u poređenju sa drugim regionima imao najnižu stopu nezaposlenosti - 18,1% (dugoročna: 13,3%) i najvišu stopu zaposlenosti - 50,8%, dok je u pogledu stope aktivnosti i neaktivnosti registrovano neznatno slabije postignuće u odnosu na region Južne i Istočne Srbije.
Grafikon 5. Stope aktivnosti, neaktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti - 2013
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
U odnosu na starost lica za sve regione je karakteristična značajno viša stopa nezaposlenosti i niža stopa zaposlenosti kod mladih osim u Regionu Vojvodine gde je registrovana nešto niža stopa zaposlenosti kod lica starosti 55-64 godine. Sličan trend se može zapaziti i kod stope aktivnosti. Takođe, u svim regionima je registrovana niska stopa aktivnosti kod starijih od 55 godina i mladih, pri čemu je stopa aktivnosti nešto veća kod mladih. Pored profesionalnih barijera za uključivanje na tržište rada mladih kao što je nedostatak praktičnih znanja ili radnog iskustva, niska stopa zaposlenosti i aktivnosti se mogu objasniti i produžetkom školovanja naročito u vreme skromne ponude slobodnih poslova. Kod starijih pored zastarelosti znanja i najčešće nedovoljne osposobljenosti za rad na novim tehnologijama, na nisku stopu zaposlenosti i aktivnosti utiče i prevremeno penzionisanje ali i predrasude poslodavaca u pogledu profesionalnih kapaciteta starijih. I to pre svega u pogledu njihove produktivnosti, spremnosti za dalje učenje i obrazovanje i "rizika" od odsustvovanja s posla usled bolovanja i sl. Na nivou Beogradskog regiona najviša stopa nezaposlenosti i najniža stopa zaposlenosti je registrovana kod mladih (31,4% : 27,6%) i obrnuto kod lica starosti 45-54 godine (13,3% : 72,1%). Najnižu stopu aktivnosti imaju stariji od 55 godina 38,3%, a najvišu lica starosti 45-54 godine (83,2%).
Grafikon 6. Uporedni pregled osnovnih indikatora tržišta rada u Srbiji prema starosti
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
U odnosu na nivo obrazovanja za nivo Srbije je karakteristično to da se sa povećanjem nivoa obrazovanja smanjuje stopa nezaposlenosti. Na nivou Beogradskog regiona je zabeležen isti trend. Najniža stopa nezaposlenosti je registrovana kod lica sa visokim obrazovanjem (14,35%) a najviša kod lica bez kvalifikacija. U poređenju sa Beogradskim regionom u regionima Šumadije i Zapadne Srbije i Istočne i Južne Srbije u 2013. godini je registrovana veća stopa nezaposlenosti kod lica sa višim i visokim nivoom obrazovanja, što ukazuje na drugačiju strukturu tražnje za radnom snagom i smanjenjem ponude poslova za visokokvalifikovanu radnu snagu. U prilog tome govori i činjenica da je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa zaposlenosti kod lica bez stručnih kvalifikacija značajno veća u odnosu na Beogradski region. U poređenju sa drugim regionima u Beogradskom regionu je registrovana najviša stopa zaposlenosti kod lica sa visokim obrazovanjem - 70,4% i najniža stopa aktivnosti kod lica bez kvalifikacija.
Grafikon 7. Uporedni pregled osnovnih indikatora tržišta rada u Srbiji prema obrazovanju
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
U 2014. godini je nastavljen pozitivan trend. U drugom kvartalu zaposlenost je u odnosu na prvi kvartal porasla za 1,3 procentnih poena, nezaposlenost je smanjena za 0,4 procentnih poena, dok je stopa neaktivnosti smanjena za 1,3 procentnih poena. Na nivou Beogradskog regiona u istom periodu je registrovan rast zaposlenosti za 0,6 procentnih poena, aktivnosti za 1,1 procentni poen, stopa neaktivnosti je smanjenja za 1,1 procentni poen, ali je stopa nezaposlenosti povećana za 0,3 procentna poena. U posmatranom periodu u svim regionima je zabeležen rast zaposlenosti dok je u regionima Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije registrovan pad stope nezaposlenosti (2,2 procentna poena i 0,1 procentni poen). Moglo bi se reći da su na značajan pad stope nezaposlenosti u regionu Šumadije i Zapadne Srbije imale uticaj sezonske oscilacije u tražnji za radnom snagom.
Grafikon 8. Stope aktivnosti, neaktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti - 2014.
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
Struktura stanovništva radnog uzrasta (15-64 godine)
Ukoliko posmatramo kvalifikacionu strukturu stanovništva radnog uzrasta (15-64 godine) može se zaključiti da Beogradski region u poređenju sa drugim regionima ima najveći obrazovni potencijal. U strukturi stanovništva radnog uzrasta (15-64 godine) učešće lica sa višim i visokim obrazovanjem je 27,2% što je značajno iznad proseka za Srbiju - 16,8%, dok je učešće lica sa osnovnim obrazovanjem ili manje od toga 15,5% što je značajno ispod prosek za Srbiju od 26,8%. Istovremeno, u strukturi zaposlenih na nivou Beogradskog regiona dominantno je učešće kvalifikovane radne snage što ukazuje na drugačiju strukturu tražnje u odnosu na druge regione. Ilustrativan je podatak da je u Beogradskom regionu učešće zaposlenih bez kvalifikacija 7,3% u odnosu na 18,1% na republičkom nivou.
Grafikon 9. Stanovništvo prema obrazovanju
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
Za Beogradski region je karakteristično i to što u odnosu na druge regione ima značajno veće učešće zaposlenih u delatnostima: trgovina na veliko i malo, saobraćaj i skladištenje, informisanje i komunikacije, finansije i osiguranje, stručne, naučne i inovacijske delatnosti i administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Deo ovih sektora ekonomskih aktivnosti po prirodi poslova koji se u njima obavljaju zahteva bolje obrazovanu radnu snagu.
Grafikon 10. Struktura zaposlenih prema delatnostima - 2013
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
Posmatrano prema veličini preduzeća može se reći da je za Beogradski Region karakteristično to što u mikro i malim preduzećima radi 66,9% od ukupnog broja zaposlenih što je značajno više učešće u odnosu na druge regione a posebno ako se posmatra kategorija mikropreduzeća (do 10 zaposlenih) u kojima radi 38,9%. S druge strane u poređenju sa drugim regionima i Srbijom u Beogradskom regionu je najmanje samozaposlenih (16,3%), Srbija (24,8%), Region Vojvodine (23,6%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (30,1%), Region Južne i Istočne Srbije (28,3). Nasuprot, tome procentualno učešće zaposlenih u neformalnoj ekonomiji u poređenju za drugim regionima je najmanje i iznosi 6,6% od čega ako se izuzme delatnost domaćinstava kao poslodavca najviše u poljoprivredi (58,6% od broja zaposlenih u toj delatnosti), poslovanje nekretninama (21,5%), umetnost zabava i rekreacija (17,5%) i građevinarstvo (14,2%).
Grafikon 11. Struktura zaposlenih
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
Ukoliko se zaposlenost posmatra prema godinama starosti može se zaključiti da je u Beogradskom regionu najviše zaposlenih starosti 30-44 godine (42%), a najmanje mladih uzrasta 15-29 godine. (13,1%). Manje učešće mladih u zaposlenosti je registrovano samo u Regionu Južna i Istočna Srbija (12,9%).
Grafikon 12. Struktura zaposlenih prema starosti - 2013
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
U pogledu obrazovne strukture nezaposlenih Beogradski region u odnosu na druge regione karakteriše značajno manje učešće lica bez stručnih kvalifikacija (11%) i lica sa srednjim obrazovanjem (59,9%) ali i značajno veće učešće lica sa višim i visokim obrazovanjem (29,1%) što ukazuju na strukturnu neusklađenost ponude i tražnje na višim nivoima obrazovanja. Posmatrano prema starosnoj strukturu u Beogradskom regionu je najveće učešće lica starosti 30-44 godine (40,7%).
Grafikon 13. Struktura nezaposlenih
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
Od ukupnog broja nezaposlenih koji aktivno traže posao u Beogradskom regionu oko 2% traže posao na kome bi radili kao samostalni dok oko 98% nezaposlenih traži posao na kome bi radili kao zaposleni (za platu). I pored toga što je procenat nezaposlenih koji žele da započnu sopstveni biznis značajno iznad proseka za Srbiju i druge regione čini se da je preduzetnički duh i spremnost za preuzimanje rizika u svim regionima nizak.
Grafikon 14. Procenat nezaposlenih koji traže posao na kome bi radili kao samostalni - 2013
Izvor: Republički zavod za statistiku, Anketa o radnoj snazi
Tokom perioda od 2010. do 2013. godine, prosečna godišnja stopa rasta1 formalne zaposlenosti na nacionalnom nivou je bila negativna i iznosila je -1,5%, dok je u Beogradskom regionu izmeren prosečan pad broja formalno zaposlenih od 1,9%. Tokom posmatranog perioda, na nivou Srbije broj formalno zaposlenih kod pravnih lica se u proseku smanjivao po stopi od 0,4%, dok je pad formalne zaposlenosti kod preduzetnika bio daleko intenzivniji, na šta ukazuje prosečna godišnja stopa rasta od -5,1%. U Beogradskom regionu je čak došlo do rasta formalne zaposlenosti kod pravnih lica, što pokazuje pozitivna prosečna godišnja stopa rasta od 0,2%, dok, s druge strane, negativna stopa rasta od 10,8% ukazuje na drastičan pad broja privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih u ovom regionu.
___________ |
|
, pri čemu su YN i Y1 |
|
ukupan broj zaposlenih na kraju i početku posmatranog perioda, a N je ukupan broj godina. |
|||
Grafikon 15. Prosečna godišnja stopa rasta (pada) formalne zaposlenosti u Republici Srbiji, Beogradskom regionu i opštinama, 2010-2013. godina, u %
Izvor: Republički zavod za statistiku, Saopštenje ZP20
Prosečan rast formalne zaposlenosti u periodu od 2010. do 2013. godine, zabeležen je u svega četiri beogradske opštine, i to, rangirano prema najvećoj prosečnoj godišnjoj stopi rasta u Surčinu (8,7%), Novom Beogradu (2,1%), Lazarevcu (1,7%), Zvezdari (0,2%) i Obrenovcu (0,1%). Pri tome, u opštinama Surčin i Lazarevac je zabeležena pozitivna stopa rasta formalne zaposlenosti kako kod pravnih lica tako i kod preduzetnika, u opštini Zvezdara je smanjena formalna zaposlenost kod pravnih lica, dok je u opštinama Novi Beograd i Obrenovac značajno redukovan sektor privatnog preduzetništva. Najznačajnije negativne stope rasta formalne zaposlenosti u periodu od 2010. do 2013. godine, izmerene su u opštinama Sopot (-10,6%), Barajevo (-8,0%), Grocka (-7,9%) i Stari grad (-7,1%). Najveće osipanje broja privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih, na šta ukazuju negative stope rasta formalne zaposlenosti, izmereno je u opštinama Savski venac (-32,5%), Stari grad (-23,5%) i Grocka (-20,2%). Na najveće smanjenje formalne zaposlenosti kod pravnih lica ukazuju negative stope rasta u opštinama Stari grad (-4,5%) i Čukarica (-4,0%), dok se po visokoj pozitivnoj stopi rasta formalne zaposlenosti kod pravnih lica izdvaja opština Novi Beograd (5,1%).
Tabela 2. Formalna zaposlenost u Republici Srbiji i Beogradskom regionu prema poslovnim subjektima, 2010-2013. godina
|
Republika Srbija |
Beogradski region |
Republika Srbija=100 |
||||||
Ukupno |
Pravna lica |
Privatni preduzetnici |
Ukupno |
Pravna lica |
Privatni preduzetnici |
Ukupno |
Pravna lica |
Privatni preduzetnici |
|
2010 |
1.795.775 |
1.354.637 |
441.138 |
596.801 |
469.006 |
127.795 |
33,2 |
34,6 |
29,0 |
2011 |
1.746.138 |
1.342.892 |
403.246 |
576.904 |
461.203 |
115.702 |
33,0 |
34,3 |
28,7 |
2012 |
1.727.048 |
1.341.114 |
385.934 |
566.806 |
468.706 |
98.101 |
32,8 |
34,9 |
25,4 |
2013 |
1.715.164 |
1.338.082 |
377.081 |
562.991 |
472.172 |
90.820 |
32,8 |
35,3 |
24,1 |
Izvor: Republički zavod za statistiku, Saopštenje ZP20
Broj formalno zaposlenih u 2013. godini u Srbiji je iznosio 1.715.164, a u Beogradskom regionu 562.991, što čini 32,8% od ukupnog broja formalno zaposlenih kod poslovnih subjekata. Međutim, tokom perioda od 2010. do 2013. godine, uočava se neprekidan blagi pad udela Beograda u ukupnoj formalnoj zaposlenosti. Pri tome, tendencije formalne zaposlenosti kod pravnih lica i privatnih preduzetnika se razmimoilaze, udeo zaposlenih kod pravnih lica se vremenom povećava, a kod preduzetnika smanjuje u korespondirajućim skupovima zaposlenih na nivou Srbije.
Ukoliko posmatramo stanje broja formalno zaposlenih kod poslovnih subjekata u 2013. godini i uporedimo ga stanjem u 2010. godini, dobija se pokazatelj koji meri pad ukupne formalne zaposlenosti na nivou Srbije od 4,5%; ovaj pokazatelj kod pravnih lica beleži smanjenje od 1,2%, dok je kod privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih zabeleženo smanjenje od 14,5%. Podaci za Beogradski region, posmatrano u 2013. u odnosu na 2010. godinu, su još nepovoljniji, te na nivou ukupne formalne zaposlenosti ukazuju na smanjenje broja zaposlenih od 5,7%, koje je ostvareno, pre svega, zahvaljujući gašenju jednog broja privatnih preduzetnika i oštrom padu broja zaposlenih u ovom sektoru (-28,9%). Broj formalno zaposlenih kod pravnih lica je u 2013. godini bio veći za 0,7% u odnosu na 2010. godinu. Treba još jednom naglasiti da je sektor privatnog preduzetništva značajno oslabljen u Beogradu, te da je u 2010. godini zaposlenost ovog sektora prevazilazila 1/5 ukupne zaposlenosti u glavnom gradu Srbije, dok je u 2013. godini njegov udeo pao na tek nešto više od 16%.
Posmatrano po opštinama Beograda, pad ukupne formalne zaposlenosti kod poslovnih subjekata u 2013. u poređenju sa 2010. godinom je ostvaren u gotovo svim opštinama. Izuzetak su jedino opštine Surčin, Novi Beograd, Lazarevac, Zvezdara i Obrenovac, u kojima je došlo do rasta ukupne formalne zaposlenosti. Međutim, zaposlenost u ovih pet opština čin tek 33,6% ukupne formalne zaposlenosti kod poslovnih subjekata u Beogradu. Mnogo više bi trebalo da nas zabrinjavaju negativne promene u odnosu broja formalno zaposlenih u 2013. u poređenju sa 2010. godinom koje su bile najizraženije u opštinama Sopot, Barajevo, Grocka, Stari grad, Rakovica, Savski Venac, Vračar i Čukarica koje zapošljavaju 39,1% od ukupnog broja formalno zaposlenih u Beogradu. Opština Novi Beograd je u 2013. godini zapošljavala najveći udeo formalno zaposlenih (18,3%) od kojih su 89% činili zaposleni kod pravnih lica, dok je udeo formalne zaposlenosti u opštinama Barajevo i Sopot iznosio svega 0,5% i 0,6%. Međutim, u opštinama Barajevo i Sopot udeo broja privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih je iznosio redom 42,9% i 57,8% u ukupnoj formalnoj zaposlenosti ovih dveju opština. Opštine Novi Beograd, Zvezdara i Čukarica su u 2013. godini imale najznačajniji udeo sektora privatnih preduzetnika koji je u ukupnoj formalnoj zaposlenosti ovog sektora u Beogradu učestvovao sa 35,3%.
Najveći udeo formalno zaposlenih u Beogradu u 2013. godini činila su lica zaposlena u sledećim sektorima razvrstanim prema Klasifikaciji delatnosti (KD): Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala (17,9%), Prerađivačka industrija (11,2%), Zdravstvena i socijalna zaštita (10,1%), Saobraćaj i skladištenje (7,6%), Obrazovanje (7,5%), Stručne, naučne i tehničke delatnosti (7,3%) i Građevinarstvo (6,3). Nabrojane delatnosti su u 2013. godini zapošljavale 68,9% od ukupnog broja formalno zaposlenih kod poslovnih subjekata registrovanih u ovom regionu. Neznatan broj formalno zaposlenih u ukupnoj strukturi su činila lica zaposlena u delatnostima Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (0,9%) i Poslovanje nekretninama (0,3%). Najznačajnije smanjenje broja zaposlenih u 2013. godini u poređenju sa 2011. godinom zabeleženo je u sektoru usluga i to u delatnostima Poslovanje nekretninama (-15,5%) i Ostale uslužne delatnosti (-32,1%), dok su najperspektivnije delatnosti sektora usluga, u kojima je ostvaren rast zaposlenosti, Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (34,2%), Stručne, naučne i tehničke delatnosti (13,6%) i Informisanje i komunikacije (10,6%).
Prosečan broj nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje se u periodu 2010-2014. godine povećao za 4,3% ili oko 32.000 lica, dok se broj nezaposlenih na području Beogradskog regiona u istom periodu povećao za 14,3% ili nešto manje od 14.000 lica.
Tabela 3: Broj nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje
|
Republika Srbija |
Beogradski region |
||||
Ukupno |
Od toga, u % |
Ukupno |
Od toga, u % |
|||
Muškarci |
Žene |
Muškarci |
Žene |
|||
Ø 2010. |
744.222 |
47,5% |
52,5% |
95.170 |
44,4% |
55,6% |
Ø 2011. |
752.838 |
47,7% |
52,3% |
95.844 |
45,0% |
55,0% |
Ø 2012. |
761.834 |
48,2% |
51,8% |
102.172 |
45,2% |
54,8% |
Ø 2013. |
774.890 |
48,9% |
51,1% |
107.207 |
45,6% |
54,4% |
Ø 2014.* |
776.323 |
49,3% |
50,7% |
108.817 |
45,5% |
54,5% |
* Napomena: Prosek u 2014. godini se odnosi na prosečan broj nezaposlenih u periodu januar-septembar 2014. godine
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje
Ako posmatramo registrovanu nezaposlenost po opštinama Beogradskog regiona u istom vremenskom periodu, situacija je sledeća: jedina je opština Sopot imala smanjenje broja nezaposlenih i to za 10,2%, dok je u ostalim opštinama zabeležen porast broja nezaposlenih, a najveći porast nezaposlenosti imale su opštine Grocka (78,8%), Voždovac (23,7%), Rakovica (23,2%), Zemun (22,4%) i Zvezdara (21,7%).
Grafikon 16: Promene prosečnog broja nezaposlenih, po opštinama, u periodu 2010-2014
Tokom perioda 2010-2014. godina, udeo žena u ukupnom broju nezaposlenih se smanjio, i to kao rezultat dinamike bržeg izlaska ženske radne snage sa tržišta rada (odlazak u penziju sa nižim starosnim limitom i tome slično), ali i zbog blage, ali, ipak, rastuće dinamike zapošljavanja ženske radne snage koju dobrim delom čini stručna radna snaga. Na nivou opština Beogradskog regiona, primećuje se da su u 2014. godini, žene činile najveći broj nezaposlenih u opštini Lazarevac (61,3%), Obrenovac (58,1%) i Novi Beograd (57,6%), a najmanji u opštinama Mladenovac (48,5%), Sopot (49,1%) i Barajevo (49,8%).
U septembru 2014. godine u Republici Srbiji je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje registrovano 748.549 nezaposlenih lica, od čega su 51,2% žene, dok je na nivou Beogradskog regiona registrovano 106.289 nezaposlenih lica, od čega žene čine 54,9%. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti Beogradskog regiona u septembru 2014. godine imaju opštine Čukarica (10,6%), Novi Beograd i Zemun (10,3%), Voždovac (10,1%), Zvezdara (9,5%) i Palilula (9,4%), što zbirno iznosi 60,1% ukupno registrovanih nezaposlenih lica ovog regiona.
Broj lica koja su registrovana kao nezaposlena u Nacionalnoj službi za zapošljavanje sezonski opada od marta do septembra tekuće godine, a raste od januara do marta meseca jer se pojedinci prijavljuju zbog mera aktivne politike zapošljavanja.
Nešto manje od 1/4 registrovanih nezaposlenih lica u septembru 2014. godine u Beogradskom regionu su starosti od 15 do 29 godina (23,7% ili 25.150 lica). Pri tome, struktura registrovane nezaposlenosti se razlikuje ukoliko se posmatraju žene i muškarci odvojeno, te se u ovoj starosnoj grupi nalazi 22,5% muškaraca, odnosno 24,6% žena. U intervalu starosti od 30-49 godina, nalazi se najveći procenat ukupno registrovanih nezaposlenih lica (48,6%), kao i nezaposlenih muškaraca (43,8%) i žena (52,5%). Ostali, starosti od 50-64 godine, čine 27,8% u ukupnoj strukturi registrovane nezaposlenosti Beogradskog regiona, dok udeo ove starosne grupe u strukturi registrovane nezaposlenosti muškaraca iznosi 33,6%, a žena 22,9%.
Grafikon 17: Broj nezaposlenih u Beogradskom regionu, po godinama starosti, septembar 2014
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje
Udeo nestručnih, nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika, sa I i II stepenom obrazovanja, u septembru 2014. godini je na nivou Beogradskog regiona činio 17,3% u ukupnoj registrovanoj nezaposlenosti, pri čemu je u strukturi nezaposlenih muškaraca ovaj udeo iznosio 18,8%, a u strukturi nezaposlenih žena 16,1%. Ukupno nezaposlena lica sa srednjom stručnom spremom, III, IV, V stepen obrazovanja, činila su 55,0%, a u strukturi nezaposlenih muškaraca i žena 59,3% i 51,5%, respektivno. Lica sa višom školom (VI-1 stepen obrazovanja) su činila 5,9% u ukupnoj nezaposlenosti, ili 5,3% i 6,5% u strukturi registrovanih nezaposlenih muškaraca i žena. Ni udeo nezaposlenih lica sa visokim obrazovanjem (VI-2-VIII stepen obrazovanja) nije zanemarljiv. U strukturi ukupno nezaposlenih Beogradskog regiona ova lica su činila 21,7%, a u strukturi nezaposlenih muškaraca 16,6% i žena 25,9%. Prevazilaženje postojeće situacije, pre svega nepovoljne kvalifikacione strukture nezaposlenih, zastarelih znanja i neadekvatnih sposobnosti, u prvom redu podrazumeva reformu i inoviranje sistema obrazovanja, posebno sistema srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih.
Grafikon 18: Broj nezaposlenih u Beogradskom regionu, po stepenu obrazovanja, septembar 2014
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje
Veliki broj novoprijavljenih lica na evidenciju nezaposlenih po filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje ima male šanse da nađe posao u roku od tri meseca. Zajedno sa onima čije traženje posla se prolongira do jedne godine, udeo ovih lica je u septembru 2014. godine činio 38,7% na nivou Beogradskog regiona ukupno, ili u strukturi nezaposlenih muškaraca 40,1%, a žena 37,5%. S druge strane, dugoročno nezaposlena lica koja na zaposlenje čekaju duže od 12 meseci, a koja su registrovana na nivou Beogradskog regiona su u septembru 2014. godine činila 61,3% od ukupno nezaposlenih. I u strukturi nezaposlenih muškaraca i žena, lica koja zaposlenje traže duže od godine dana čine najveći deo nezaposlenih. U strukturi nezaposlenih muškaraca dugoročno nezaposleni čine 59,9%, a u strukturi nezaposlenih žena 62,5%. Prosečna dužina trajanja nezaposlenosti lica na evidenciji u Beogradskom regionu iznosi 3,1 godinu.
Grafikon 19: Broj nezaposlenih u Beogradskom regionu, po dužini traženja posla, septembar 2014
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje
5. Trendovi na tržištu rada prema Anketi poslodavaca
Na osnovu istraživanja Nacionalne službe za zapošljavanje2 procenjuje se da će u preduzećima u osam obuhvaćenih makrosektora bruto stope kreiranja3 i gašenja4 poslova u 2014. godini iznositi 7,7% i 7,0%, respektivno, što bi dovelo do blagog porasta neto stope kreiranja5 poslova od 0,7%. Rast zaposlenosti (veće kreiranje od destrukcije radnih mesta) predviđen je u makrosektorima Rudarstva, snabdevanje el. energijom, gasom i vodom 14,9%, Trgovine 5,4% i Poljoprivrede 2,2%. Makrosektori delatnosti u kojima se očekuje pad zaposlenosti su Prerađivačka industrija -9,4%, Građevinarstvo -6%.
Očekivana bruto stopa realokacije poslova6 u tekućoj godini iznosiće 14,7% i uticaće na dinamizam na tržištu rada. Iznadprosečna realokacija očekuje se u makrosektorima Ostale uslužne delatnosti 27,6%, zatim u Prerađivačkoj industriji 22,2%, Rudarstvu 20,7%, Građevinarstvu 18,2%. Istovremeno, ispodprosečna realokacija očekuje se u makrosektorima Trgovine 13,6%, Finansija 13,2% i Saobraćaja 5,8%.
U preduzećima obuhvaćenim ovim istraživanjem zabeležena je skromna neto stopa kreiranja poslova od 0,7% za tekuću 2014. godinu, dok se u narednoj 2015. godini očekuje da će neto stopa kreiranja poslova biti veća i iznositi 2,2%. Nalazi istraživanja nagoveštavaju da će stopa realokacije poslova u tekućoj 2014. godini iznositi 14,7% što svedoči o dinamizmu na formalnom tržištu rada, dok će u narednoj 2015. godini biti prilično usporena (7,5%).
Posmatrano prema strukturnim obeležjima za tekuću i narednu godinu (u kumulativu), prema makrosektoru delatnosti najpovoljnija kretanja se očekuju za Rudarstvo, snabdevanja el. energijom, gasom i vodom (rast neto stope od 13,9%, pri čemu se u 2015. očekuje pad od -0,9%); za isti period, najznačajniji trend rasta očekuje se u makrosektorima Trgovina na veliko i malo, i popravka motornih vozila (9,9%) i Različite poslovne i pomoćne delatnosti (8,1%, uz ubedljivo najveću stopu realokacije poslova od čak 46.1%), dok će u ostalim makrosektorima biti mali ili negativan, što je posebno izraženo u Prerađivačkoj industriji (-7,8%, uz stopu realokacije poslova od 31,2%) i Građevinarstvu (-5,0%).
Gledano prema tipu preduzeća, kumulativna neto stopa rasta bi trebala da bude najveća za mala preduzeća (8,3%), potom srednja (5,3%) dok je za velika preduzeća neznatna i iznosi 0,9%. Pri tome kumulativna stopa realokacije poslova varira od 20,4% kod velikih preduzeća do 29,7% za srednja preduzeća.
Karakteristike planiranog neto kreiranja i gašenja poslova, prema najniže zahtevanom stepenu obrazovanja7 lica u tekućoj godini, su sledeće: a) najzastupljenije je očekivano zapošljavanje lica sa najmanje trogodišnjim ili četvorogodišnjim srednjim obrazovanjem (III - 3.196 i IV stepen - 2.236), zatim sa najmanje četvorogodišnjim visokim obrazovanjem (VII-1 stepen - 2.042), dok je b) očekivano gašenje poslova predviđeno naročito za lica sa završenom osnovnom školom (969), potom sa višom školom (VI-1 - 190), a donekle i sa V i II stepenom (sa 5, odnosno 2 razreda srednjeg stručnog obrazovanja, respektivno).
Ako bismo izdvojili zanimanja u kojima se očekuje najveće neto zapošljavanje (bez obzira na grupu zanimanja) u tekućoj 2014. godini, to su: trgovci u maloprodaji (1.400), kuriri, dostavljači i bagažisti (806), bravari (425), monteri čelične užadi i kablova (382), kasiri i biletari (356) i komercijalni tehničari (311). Takođe, veliko efektivno povećanje poslova do kraja godine se može očekivati još i za sledeća zanimanja: programeri aplikacija, ekonomisti (iz grupe Stručnjaka), tehničari u elektrotehnici, trgovačka i srodna zanimanja, radnici za obezbeđenje imovine i lica, nerazvrstana jednostavna zanimanja, zavarivači i rezači plamenom, rukovaoci mašinama i uređajima u procesu proizvodnje stakla i keramike, konobari, inženjeri elektrotehnike i mesari.
A što se tiče zanimanja kod kojih se očekuje najveća neto destrukcija poslova, to su bez sumnje Čistači i pomoćno osoblje (čak -1.426) i Jednostavna zanimanja u građevinarstvu (-201), kao i: ekonomski tehničari, trgovački tehničari, operateri unosa podataka, zastupnici osiguranja, službenici za opšte administrativne poslove, železnički kočničari, signalisti i skretničari, kontrolori železničkog saobraćaja i vozači teških teretnih vozila i kamiona.
Ukoliko izdvojimo ona zanimanja koja se ponavljaju u tekućoj i narednoj godini među najfrekventnijima, prema kumulativnom efektivnom povećanju planiranog zapošljavanja, dobićemo sledeće: trgovci u maloprodaji (2.193), nerazvrstana jednostavna zanimanja (1.500), radnici za obezbeđenje imovine i lica (1.152), trgovačka i srodna nerazvrstana zanimanja (827), monteri čelične užadi i kablova (693), komercijalni tehničari (582), programeri aplikacija (533), ekonomisti (437), obrađivači drveta i drugih prirodnih materijala ručnim alatom (374).
Takođe, zanimanja koja se u obe posmatrane godine izdvajaju po negativnom trendu planiranog smanjenja broja poslova (u kumulativu) su: čistači i pomoćno osoblje (-1.488), železnički kočničari, signalisti i skretničari (-323) i Kontrolori železničkog saobraćaja (-234).
_____________
2 Anketa poslodavaca sprovedena je terenskim istraživanjem tokom aprila i prve nedelje maja 2014. godine, kada su kontaktirana mala, srednja i velika preduzeća (klasifikacija po broju zaposlenih; oko 7.300 poslodavaca, od toga oko 5.000 malih, 1.700 srednjih i 600 velikih preduzeća).
3 Bruto stopa kreiranja poslova je odnos ukupnog broja novozaposlenih i ukupnog broja zaposlenih u preduzećima početkom posmatrane godine, izražen u procentima.
4 Bruto stopa gašenja poslova je odnos ukupnog broja ugašenih poslova i ukupnog broja zaposlenih u preduzećima početkom posmatrane godine, izražen u procentima.
5 Neto stopa kreiranja poslova je razlika bruto stope kreiranja i bruto stope gašenja poslova.
6 Bruto stopa realokacije poslova je zbir bruto stope kreiranja i bruto stope gašenja poslova.
7 Metodološko pojašnjenje za stepene obrazovanja: u pitanju su najniži zahtevani stepeni obrazovanja za rad na odgovarajućim poslovima.
Tražnja za posebnim znanjima i veštinama u tekućoj 2014. godini
Što se tiče potreba poslodavaca za posebnim znanjima i veštinama, kao i za širim kompetencijama i ličnim karakteristikama prilikom planiranog zapošljavanja, više od polovine iskazanih znanja i veština se odnose na prenosive, trećina na šire kompetencije, dok se tek svaka deseta odnosi na stručna znanja. Zanimanja kod kojih postoji najveća potreba za posebnim znanjima i veštinama su: Kuriri, dostavljači i bagažisti, radnici za obezbeđenje imovine i lica, inžinjeri elektrotehnike, mašinstva, rudarstva i građevine, kao i trgovci u maloprodaji i bravari.
U pogledu stručnih znanja, poslodavci su iskazali višestruko veći interes za tehničko-tehnološkim znanjima na koja se odnosi dve trećine iskazanih potreba, potom oko četvrtine potreba za društveno-humanističkim znanjima, dok se ostale odnose na umetnička znanja i veštine (prirodno-matematička i medicinska nisu zabeležena). Zanimanja kod kojih postoji najveća potreba za stručnim znanjima su: Zavarivači i rezači plamenom, bravari, programeri aplikacija i građevinski inženjeri.
U zanimanju zavarivači i rezači plamenom tražen je Atest za zavarivanje (iskazano po DIN-u 8560).
Kod bravara su tražene Obuka za bravara - montera i Obuka za bravara - zavarivača.
Programeri aplikacija imaju sledeću iskazanu potrebu za stručnim znanjima koja su navedena od strane potencijalnih poslodavaca: Obuka za programski jezik Java i psihološki seminar o poslovnom ponašanju i komunikacijama.
Stručna znanja koja su najtraženija od strane poslodavaca u zanimanju Građevinski inženjeri su: odgovorni izvođač građevinskih radova na objektima niskogradnje - licenca 812, odgovorni projektant tehnoloških procesa - licenca 371 i odgovorni projektant građevinskih objekata hidrogradnje - licenca 313.
Od prenosivih znanja i veština, poznavanje informaciono-komunikacione tehnologije i poznavanje stranih jezika su najviše tražene, ali isto tako i posedovanje različitih vrsta dozvola. Poslodavci nisu izrazili potrebu za posedovanjem znanja iz preduzetništva i upravljanja. Poslodavci su najviše tražili prenosiva znanja i veštine u zanimanjima: kuriri, dostavljači i bagažisti, radnici za obezbeđenje imovine i lica, vozači teških teretnih vozila i kamiona, kao i podgrupa inženjerskih zanimanja (inženjeri elektrotehnike, inženjeri rudarstva, mašinski i građevinski inženjeri), zatim ekonomisti, kao i tehničari elektrotehnike i mašinstva.
III REGIONALNI PRIORITET I CILJEVI POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA NA PODRUČJU GRADA BEOGRADA
Regionalni prioritet:
Unapređenje ljudskih resursa u regionu Beograd kroz pristup zasnovan na specifičnim potrebama građana u pogledu zaposlenosti i prihoda
Opis prioriteta:
Iskorišćenje znanja i veština ljudi i poslodavaca unutar regiona kako bi se poboljšao položaj ljudi i kako bi im se omogućilo da ostvare veće koristi od razvoja svog regiona, kao i da više doprinesu tom razvoju, glavni je zadatak ovog regionalnog prioriteta. Fokus prioriteta je na identifikovanju potencijala i aktiviranju postojećih resursa na bolje usmereni i delotvorniji način.
Osnovni ciljevi LAPZ-a su usklađeni sa ciljevima na nacionalnom nivou i obuhvataju:
1. Povećanje zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti
1.1. Podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih lica kroz sistem subvencija i obuka;
1.2 Podizanje nivoa zapošljivosti i konkurentnosti radne snage kroz programe doživotnog učenja i obrazovanja;
1.3 Razvoj preduzetništva i sektora malih i srednjih preduzeća putem finansijske i nefinansijske podrške;
1.4 Povećanje aktivacije nezaposlenih lica;
1.5 Smanjenje neformalne ekonomije.
IV MERE I PROGRAMI ZA PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA
A) Mere i programi podrške za zapošljavanje i samozapošljavanje koje će Grad Beograd finansirati u 2015. godini
1. Subvencije za samozapošljavanje i razvoj biznisa
1.1 Obuke i grantovi za pokretanje biznisa
Gradski centar za socijalno preduzetništvo će u skladu sa potpisanim ugovorom sa UNOPS-om realizovati sledeće aktivnosti koje imaju za cilj dodeljivanje grantova za pokretanje biznisa nezaposlenih lica:
Grant šema za samozapošljavanje koja će ujedno predvideti obuke o načelima vođenja sopstvenog biznisa za ukupno 100 polaznika i selekciju 50 potencijalnih kandidata za dodelu grant šema.
Grant šema za samozapošljavanje dodeliće se za najviše 50 odabranih korisnika, i to u iznosu do 3.400 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za predviđeni iznos Projektni tim i CSP izvršio bi postupak nabavke opreme potrebne za otpočinjanje biznisa i to prema priloženom obrascu za specifikaciju opreme. Ugovor sa dobavljačem određene opreme zaključivao bi se nakon predavanja potrebne dokumentacije od strane budućeg korisnika nadležnom organu u cilju registracije radnje ili privrednog društva.
1.2. Subvencionisanje mikrokredita za početnike/postojeća mikro, mala i srednja preduzeća
Grad Beograd će, u saradnji sa finansijskim institucijama (poslovne banke, Fond za razvoj Republike Srbije) razraditi modele za sufinansiranje kamatnih stopa za dodelu finansijskih sredstava za pokretanje, razvoj i unapređenje poslovanja.
Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za naknadu troškova zarada nezaposlenih lica uključenih u javne radove, troškova sprovođenja javnih radova i troškove prevoza. Troškovi zarade ne mogu biti niži od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, a određuju se u zavisnosti od vrste poslova za koji se zahteva odgovarajući nivo obrazovanja i raspoloživih sredstava za ovu meru.
U zavisnosti od vrste i složenosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovođenje određenih javnih radova, biće organizovana obuka, po internom programu poslodavca ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke licu se izdaje interni sertifikat o stečenim kompetencijama.
Osim standardnog modela finansiranja javnih radova, biće razrađen i model u okviru kog će NSZ vršiti proces selekcije učesnika javnih radova i finansirati naknadu troškova zarada nezaposlenih lica angažovanih na sprovođenju javnog rada, dok će ostali troškovi za sprovođenje javnog rada biti finansirani iz sredstava Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština za samostalan rad, u zanimanju za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje-kvalifikacija bez zasnivanja radnog odnosa. Program stručne prakse traje šest meseci, osim u slučaju kada se sprovodi i traje u skladu sa opštim odnosno posebnim zakonom u cilju polaganja stručnog ispita, a najduže 12 meseci (u zavisnosti od stepena obrazovanja).
Program je namenjen nezaposlenim licima bez radnog iskustva u struci sa najmanje srednjim obrazovanjem koja praktična znanja i veštine stiču kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Lice za vreme stručne prakse dobija novčanu pomoć, osigurano je za slučaj povrede na radu i plaćaju mu se troškovi polaganja stručnog ispita u visini jednomesečne novčane pomoći.
BG praksa predstavlja nastojanje Grada Beograda da putem javnih preduzeća, gradskih ustanova i gradskih službi omogući studentima da steku znanja i veštine koje će ih učiniti konkurentnim na tržištu rada. BG praksa traje četiri meseca a novčana naknada za svakog praktikanta iznosi na mesečnom nivou iznosi 7.000,00 RSD i naknada za prevoz.
Podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Program je namenjen licima bez završene srednje škole, odnosno bez kvalifikacija, licima bez kvalifikacija koja su završila kratku obuku ili funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, bez obzira na godine života. Poslodavac zasniva radni odnos sa nezaposlenim licem i ostvaruje pravo na naknadu troškova zarade za uključena lica u trajanju od šest meseci. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još šest meseci nakon završetka programa.
6. Edukativna podrška preduzetnicima i zaposlenima u sektoru MSPP-a
Edukativna podrška preduzetnicima i zaposlenima u sektoru MSPP, a u cilju podizanja konkurentnosti postojećih preduzeća kako bi porasla potreba za dodatnim zapošljavanjem, biće pružena kroz:
- obuke zaposlenih,
- konsalting,
- programe udruživanja.
Podrška razvoju dugoročnog sistema pružanja usluga mentoringa za korisnike grant šeme za samozapošljavanje romske nacionalnosti: U okviru Projekta UNOPS- a će biti podržan razvoj dugoročnog sistema pružanja usluga mentoringa za sve korisnike grant šeme za samozapošljavanje u njihovih prvih šest meseci poslovanja. Naime, CSP će angažovati tri različita profila konsultanta koji će pružati usluge korisnicima Projekta iz oblasti osnovnih elemenata vođenja biznisa uključujući i pravna pitanja, zatim računovodstva i knjigovodstva, kao i marketinga i planiranja poslova. Nakon završetka projekta, zaposleni u CSP moći će sami da pružaju mentorske usluge svojim korisnicima s obzirom na to da će u okviru ovog projekta biti obučeni za samostalno izvođenje mentoringa.
7. Subvencije za unapređenje proizvodnje i proširenje kapaciteta i zapošljavanje nezaposlenih lica
Dodeljivanje subvencija malim privrednim subjektima (preduzetnici i mala pravna lica) i srednjim privrednim subjektima koji se bave proizvodnom delatnošću, sa sedištem registrovanim na teritoriji grada Beograda. Sredstva će se dodeljivati za uvođenje novih proizvodnih kapaciteta, odnosno novih poslovnih linija kupovinom jedne ili više osnovnih mašina za proizvodnju koji će omogućiti poboljšanje kvaliteta postojećeg ili uvođenje novog proizvoda ili usluge u poslovni proces. Uslov je takođe da se uvođenjem odnosno kupovinom mašina za proizvodnju steknu uslovi za proširenje kapaciteta proizvodnje radi otvaranja novog radnog mesta i zaposlenja radnika na najmanje dve godine od dana prijema subvencije.
B) Mere i programi podrške za zapošljavanje i samozapošljavanje za 2015. godinu, za koje će Grad Beograd pokušati da obezbedi finansijska sredstva iz donacija
1. Subvencije za zapošljavanje teže zapošljivih lica
Poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru mogu za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih ostvariti subvenciju za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima. Subvencija se isplaćuje poslodavcu u jednokratnom iznosu, međutim, krajnji korisnik subvencije je nezaposleno lice koje se zapošljava kroz ovu meru, i to:
- stariji od 55 godina - 200.000,00 dinara,
- viškovi zaposlenih - 200. 000,00 dinara,
- žrtve nasilja u porodici - 200.000,00 dinara,
- Romi - 150.000,00 dinara,
- samohrani roditelji - 150.000,00 dinara,
- lica čije je trajanje nezaposlenosti duže od 48 meseci - 150.000,00 dinara,
- mladi (do 30 godina) čije je trajanje nezaposlenosti duže od 24 meseca - 150.000,00 dinara.
Program bi bio namenjen nezaposlenim licima u dugoročnoj nezaposlenosti koja imaju visoko obrazovanje u oblastima u kojima znanja brzo zastarevaju poput elektrotehnike, informatike ili se traže posebne licence za rad poput licenci za građevinske inženjere. Programe inoviranja znanja bi realizovali fakulteti u saradnji sa inženjerskim komorama. Finansirali bi se troškovi realizacije programa, a lica bi imala pravo na troškove prevoza i osiguranje za slučaj povrede na radu.
3. Projekat razvoja poslovnih inkubatora
U 2015. godini Grad Beograd će raditi na razvoju poslovnih inkubatora. Razvoj poslovnih inkubatora realizovaće se u skladu sa metodologijom UNIDA, koja podrazumeva četiri faze. Na ovaj način će se, u saradnji sa ključnim subjektima na nivou Grada Beograda, stvoriti osnova za razvoj održivih poslovnih inkubatora. U razvoju novih inkubatora Grad Beograd će koristiti primere dobre prakse koji postoje na nivou Grada Beograda (Poslovno tehnološki inkubator tehničkih fakulteta, ICT hub, Iskra-dizajn inkubator). U 2015. godini razvio bi se adekvatan model, kao i načini i izvori finansiranja rada poslovnih inkubatora.
Pored navedenih u 2015. godini će biti realizovane i druge mere za podsticanje zapošljavanja koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa svojom programskom orijentacijom i raspoloživim finansijskim sredstvima, kao i druge organizacije i institucije u skladu sa utvrđenim nadležnostima.
V FINANSIJSKI OKVIR I IZVORI FINANSIRANJA AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA GRAD BEOGRAD
Finansiranje programa i mera predviđenih Akcionim planom zapošljavanja u 2015. godini će se obezbediti iz:
- sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave, tj Grada Beograda;
- sredstava republičkog budžeta, preko Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Nacionalne službe za zapošljavanje;
- specifičnih donacija preduzeća i partnera iz privatnog sektora;
- sredstava inostranih donatora i sredstava EU preko IPA fonda (pretpristupni instrument pomoći);
- drugih izvora.
VI NOSIOCI POSLOVA REALIZACIJE AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA GRAD BEOGRAD
Mere aktivne politike zapošljavanja i druge planirane programske aktivnosti za podsticanje zapošljavanja, u skladu sa utvrđenim nadležnostima, sprovodi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje - Filijala za grad Beograd, jedinica lokalne samouprave - Grad Beograd i druge organizacije i institucije u skladu sa ovim dokumentom.
Tabela mera i aktivnosti za realizaciju akcionog plana zapošljavanja
I. Unapređenje institucija tržišta rada |
|||
Mera / Aktivnost |
Ishod / Očekivani rezultat |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
1. Razvoj integrisanog modela usluga za poslodavce. |
Formirani centri za poslodavce u okviru Filijale za grad Beograd u kojima poslodavci mogu da dobiju usluge informisanja, savetovanja, (pred)selekcije i finansijske podrške za zapošljavanje ("One stop shop"). |
NSZ |
Budžet NSZ |
2. Razvoj samouslužnih stanica za nezaposlene u prostorijama lokalne samouprave. |
Uspostavljene samouslužne stanice za nezaposlene u jedinicama lokalne samouprave. |
NSZ |
IPA 2012 |
3. Razvoj portala "BG zona zapošljavanja" sa objedinjenom ponudom slobodnih poslova Filijale za Grad Beograd i privatnih agencija. |
Razvijen portal "BG zona zapošljavanja". |
NSZ Privatne agencije |
Budžet NSZ |
4. Sprovođenje ankete za praćenje potreba i prognoziranja kretanja na tržištu rada i unapređenje procedura za planiranje na lokalnom nivou. |
Sprovedena anketa poslodavaca o potrebama za zanimanjima, kvalifikacijama i znanjima i veštinama radne snage koju zapošljavaju ili nameravaju da zaposle, na nivou Beogradskog regiona. |
NSZ |
Budžet NSZ |
5. Dalje razvijati Centre za profesionalno informisanje i savetovanje i klubove za traženje posla |
Otvoreni novi klubovi za traženje posla u Filijali za grad Beograd i lokalnim samoupravama i povećan broj nezaposlenih lica koja su koristila usluge. |
NSZ |
IPA 2012 |
II. Podsticanje zapošljavanja putem subvencija |
|||
Mera / Aktivnost |
Ishod / Očekivani rezultat |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
1. Podsticati zapošljavanje teže zapošljivih lica putem subvencija za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima. |
Zapošljavanje lica iz kategorije teže zapošljivih: |
Grad Beograd |
Donatorska sredstva |
2. Podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih lica putem javnih radova. |
Zapošljavanje i socijalna integracija teže zapošljivih lica: |
MRZBSP NSZ Sekretarijat za privredu |
Budžet |
III. Povećanje kompetentnosti radne snage putem dodatnog obrazovanja i obuka |
|||
Mera / Aktivnost |
Ishod / Očekivani rezultat |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
1. Stručna praksa. |
Povećanje zapošljivosti kod mladih bez radnog iskustva koji imaju najmanje srednju školu. |
Budžet MRZBSP |
Budžet MRZBSP |
2. Bg praksa. |
Sticanje praktičnog znanja i iskustva relevantnog za uključivanje na tržište rada nakon školovanja. |
Kancelarija za mlade |
Budžet grada Beograda - Kancelarija za mlade |
3. Sticanje praktičnih znanja. |
Podsticanje zapošljavanja lica koja nemaju srednje obrazovanje. |
Budžet MRZBSP NSZ Sekretarijat za privredu |
Budžet MRZBSP |
4. Obuke za potrebe tržišta rada. |
Povećanje zapošljivosti lica suficitarnih zanimanja putem kratkih obuka. |
NSZ |
Budžet NSZ |
5. Inoviranje znanja. |
Povećanje zapošljivosti lica sa visokim obrazovanjem prirodno-matematičkog i tehničkog usmerenja kod kojih je usled dugoročne nezaposlenosti došlo do zastarevanja znanja. |
Grad Beograd |
Donatorska sredstva |
6. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih. |
Povećanje zapošljivosti lica bez osnovnog obrazovanja. |
NSZ Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja |
Budžet NSZ |
IV. Podrška razvoju preduzetništva i malih i srednjih preduzeća |
|||
Mera / Aktivnost |
Ishod / Očekivani rezultat |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
1. Izrada kataloga roba i usluga koje se uvoze a mogle bi da se izvoze kroz podsticaje preduzetnicima. |
Urađen katalog roba i usluga koje se uvoze, a za koje se može naći i podržati domaća supstitucija kroz podsticaje preduzetnicima i privrednim društvima. |
Regionalna agencija za razvoj i evropske integracije Beograd |
Budžet Regionalne agencije za razvoj i evropske integracije Beograd |
2. Subvencionisanje mikrokredita (kamatnih stopa) za početnike / postojeća mikro, mala i srednja preduzeća. |
Uspostavljena šema subvencionisanja kreditiranja. |
Fond za razvoj RS Sekretarijat za finansije Sekretarijat za privredu Poslovne banke PK Beograda |
Budžet Republike Srbije |
3. Mentoring za startup i postojeća MSPP. |
Povećanje održivosti i konkurentnosti poslovanja. |
NSZ Regionalna agencija za razvoj i evropske integracije Beograd |
Budžet NSZ |
4. Obuke za početnike u poslovanju. |
Povećanje održivosti i konkurentnosti poslovanja. |
Regionalna agencija za razvoj i evropske integracije Beograd |
Budžet Ministarstva privrede |
5. Obuke za unapređenje znanja, veština i ključnih kompetencija zaposlenih u MSP. |
Povećanje produktivnosti i konkurentnosti. |
Regionalna agencija za razvoj i evropske integracije Beograd |
Budžet Ministarstva privrede |
6. Konsalting usluga za početnike u poslovanju i postojeća MSPP, zadruge i klastere. |
Povećanje konkurentnosti. |
Regionalna agencija za razvoj i evropske integracije Beograd |
Budžet Ministarstva privrede |
7. Podsticaji razvoju poslovnog udruživanja. |
Veća povezanost aktera na tržištu rada (MSP, zadruga, obrazovnih institucija, lokalne samouprave) |
Regionalna agencija za razvoj i evropske integracije Beograd |
Budžet Nacionalne agencije za regionalni razvoj |
8. Podsticaji razvoju ženskog preduzetništva. |
Povećanje broja ženskih preduzetnika. |
Regionalna agencija za razvoj i evropske integracije Beograd |
Budžet Nacionalne agencije za regionalni razvoj |
9. Razvoj poslovnih inkubatora. |
Broj novoosnovanih poslovnih inkubatora. |
Grad Beograd |
Donatorska sredstva |
10. Obuke i grantovi za pokretanje biznisa. |
Povećanje broja nezaposlenih lica koji započinju sopstveni biznis. |
Gradski centar za socijalno preduzetništvo |
Donatorska sredstva |
11. Subvencije za unapređenje proizvodnje i proširenje kapaciteta i zapošljavanje nezaposlenih lica. |
Povećanje broja nezaposlenih lica usled otvaranja novih rednih mesta podizanjem kapaciteta proizvodnje uz korišćenje subvencija. |
Sekretarijat za privredu |
Budžet grada Beograda - Sekretarijat za privredu |
V. Posebni programi za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom |
|||
Mera / Aktivnost |
Ishod / Očekivani rezultat |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
1. Subvencija za zapošljavanje osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva. |
Zapošljavanje OSI bez radnog iskustva. |
NSZ |
NSZ (Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom) |
2. Refundacija troškova za prilagođavanje radnog mesta. |
Podsticanje zapošljavanja OSI koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima. |
NSZ |
NSZ (Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom) |
3. Refundacija troškova za radnu asistenciju. |
Podsticanje zapošljavanja OSI kojima je potrebna asistencija za obavljanje radnih dužnosti i zadataka. |
NSZ |
NSZ (Budžetski fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom) |
VI. Aktivacija nezaposlenih lica |
|||
Mera / Aktivnost |
Ishod / Očekivani rezultat |
Nosioci aktivnosti |
Izvor finansiranja |
1. Unapređenje sistema karijernog vođenja i savetovanja za starije i niskokvalifikovane. |
Povećanje broja nezaposlenih bez kvalifikacija i starijih od 50 godina koji koriste usluge karijernog vođenja i savetovanja uključujući i obuke za aktivno traženje posla. |
NSZ |
Budžet NSZ |
2. Organizacija specijalizovanih sajmova zapošljavanja za višak zaposlenih i starije od 50 godina. |
Povećanje broja nezaposlenih lica iz kategorije viškova zaposlenih i starijih od 50 godina koji učestvuju na sajmovima zapošljavanja. |
NSZ |
Budžet NSZ |
Indikatori uspeha u primeni lapz za 2015. godinu
Opšti indikatori |
||
Cilj |
Indikator |
Izvor podataka |
Povećanje stope aktivnosti 15-64 |
Stopa aktivnosti je povećana za 2,0 procentna poena u odnosu na 2013. godinu i u 2015. godini iznosi 64% |
RZS, ARS |
Povećanje stope zaposlenosti 15-64 |
Stopa zaposlenosti je povećana za 1,2 procentna poena u odnosu na 2013. godinu i u 2015. godini iznosi 52% |
RZS, ARS |
Smanjenje stope nezaposlenosti 15-64 |
Stopa nezaposlenosti je smanjena za 1,1 procentna poena u odnosu na 2013. godinu i u 2015. godini iznosi 17% |
RZS, ARS |
Smanjivanje stope dugoročne nezaposlenosti |
Stopa dugoročne nezaposlenosti je smanjena za 0,5 procentni poen i u 2015. godini iznosi 12,7% |
RZS, ARS NSZ |
Smanjenje udela neformalne ekonomije |
Smanjenje udela neformalne ekonomije za 50% |
RZS, ARS |
Posebni indikatori za aktivne mere |
||
Cilj |
Indikator |
Izvor podataka |
Veći broj nezaposlenih lica zaposlen nakon uključivanja u mere APZ |
Broj zaposlenih lica šest meseci nakon uključivanja u mere, razvrstano prema merama, polu, godinama starosti, obrazovnom nivou, dužini traženja posla |
NSZ |
***
Ovaj lokalni akcioni plan objaviti u "Službenom listu grada Beograda".
