POSEBANKOLEKTIVNI UGOVOR ZA JAVNA KOMUNALNA I DRUGA JAVNA PREDUZEĆA GRADA ZRENJANINA("Sl. list Grada Zrenjanina", br. 6/2015) |
Ovim Posebnim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), u skladu sa Zakonom uređuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa u javnim komunalnim i drugim javnim preduzećima čiji je osnivač grad Zrenjanin, zaštita zaposlenih na radu, zarade i ostale naknade zaposlenih, prava sindikata i poslodavaca i međusobni odnosi učesnika ovog ugovora.
Ovaj Ugovor zaključuje se između osnivača i reprezentativnog Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije za grad Zrenjanin (u daljem tekstu: potpisnici) u ime svih zaposlenih u javnim komunalnim i drugim javnim preduzećima čiji je osnivač grad Zrenjanin.
Osnivač je grad Zrenjanin.
Zaposleni u smislu ovog ugovora je lice koje je u skladu sa Zakonom, zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavac u smislu ovog ugovora je javno komunalno i drugo javno preduzeće čiji je osnivač grad Zrenjanin.
Osnivač je obezbedio poslodavcima, koja je osnovao i kojima je poverio vršenje delatnosti od opšteg interesa, materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje svoje delatnosti.
Poslodavci vrše delatnost za koju su osnovani, obezbeđuju izvršenje posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda i isplatu zarada, obračunatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade utvrđenih Zakonom i ovim ugovorom.
U slučaju poremećaja procesa rada, poslodavci obezbeđuju zaposlenima sredstva za isplatu zarada najmanje u visini minimalne zarade koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije.
Ukoliko je, zbog poremećaja procesa rada ugroženo obavljanje komunalne delatnosti u gradu Zrenjaninu, a poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi zaposlenima sredstva za isplatu zarada najmanje u visini minimalne zarade koju utvrdi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije, osnivač preuzima obavezu iz prethodnog stava donošenjem posebne Odluke.
Ovaj ugovor neposredno se primenjuje i osnov je za zaključivanje kolektivnih ugovora kod poslodavaca.
Ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvrđenih zakonima i Posebnim kolektivnim ugovorom grane na nivou Republike.
Radni odnos sa poslodavcem može da zasnuje lice koje ispunjava opšte i posebne uslove utvrđene Zakonom i pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.
Gradonačelnik grada Zrenjanina daje prethodnu saglasnost na pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca, u skladu sa Statutom Grada.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući da po uslovima i na način propisan zakonom i ovim ugovorom, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Poslodavac je dužan da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava omogući sindikalnoj organizaciji u preduzeću, uvid u primenu ugovora i kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvarivanje prava zaposlenih.
Radni odnos zasniva se zaključivanjem ugovora o radu po uslovima utvrđenim Zakonom, a u skladu sa ovim ugovorom.
Ugovor o radu zaključuju poslodavac i zaposleni na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa Zakonom.
Prijem novozaposlenih može da se vrši po prethodno dobijenoj saglasnosti od strane Gradonačelnika grada Zrenjanina, na osnovu obrazložene potrebe za novim zapošljavanjem koje daje poslodavac.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova rada predviđenih Zakonom, ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca odlučuje direktor, odnosno lice koje on ovlasti.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova a radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor poslodavca.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova može se utvrditi i klizno radno vreme na početku odnosno završetku radnog dana, i to najviše do 1,5 časova.
Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Zaposleni može zasnovati radni odnos i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom, i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Puno radno vreme se skraćuje zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima.
Skraćivanje radnog vremena se vrši srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca a najviše 10 časova nedeljno.
Poslovi na kojima se skraćuje puno radno vreme utvrđuju se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u skladu sa zakonima i drugim propisima, a na osnovu stručne analize referentne institucije.
Zaposleni koji rade skraćeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.
Direktor poslodavca, u skladu sa Zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđenja potrebnog obima i kvaliteta usluga;
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada;
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima i to:
1. Po osnovu stručne spreme:
1) zaposlenom sa VSS - za 5 radnih dana,
2) zaposlenom sa VS - za 4 radna dana,
3) zaposlenom sa SSS - za 3 radna dana,
4) zaposlenom sa KV - za 2 radna dana,
5) zaposlenom sa NK - za 1 radni dan.
2. Po osnovu uslova rada:
1) za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom - za 3 radna dana,
2) za redovan rad subotom, nedeljom i rad u smenama - za 2 radna dana,
3) za radnike koji rade na naročito teškim poslovima u veoma nepovoljnim uslovima rada (u vodi, na hladnoći, pod zemljom, na izuzetno visokim temperaturama i sl - za 5 radnih dana.
3. Po osnovu radnog staža:
1) zaposlenom od 25 do 30 godina radnog staža - za 4 radna dana,
2) zaposlenom od 15 do 25 godina radnog staža - za 3 radna dana,
3) zaposlenom od 5 do 15 godina radnog staža - za 2 radna dana,
4) zaposlenom do 5 godina radnog staža - za 1 radni dan.
4. Po osnovu utvrđene invalidnosti - za 5 radnih dana.
5. Po osnovu brige o deci i članovima uže porodice.
1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom - za 2 radna dana, a za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan;
2) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina - za 3 radna dana, s tim što se ovaj broj dana uvećava za po 2 radna dana za svako naredno dete mlađe od 14 godina;
3) zaposlenom koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan - za 5 radnih dana.
Zaposleni sa navršenih 55 godina života ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Godišnji odmor po svim kriterijumima iz stava 1. ovog člana ne može da se koristi u trajanju dužem od 30 radnih dana, izuzev za zaposlenog sa navršenih 30 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, kome se utvrđuje pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana.
Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa zakonom.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor poslodavca prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, tako da se time ne remeti proces rada poslodavca.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor poslodavca u pisanoj formi i uručuje zaposlenom.
Direktor poslodavca je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do pet radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
1) stupanja u brak - 5 radnih dana
2) porođaja supruge ili usvojenje deteta - 5 radnih dana
3) porođaj drugog člana uže porodice - 1 radni dan
4) smrti člana uže porodice 5 radnih dana
5) teže bolesti člana uže porodice - 5 radnih dana
6) selidbe sopstvenog domaćinstva:
a) na području istog naseljenog mesta - 2 radna dana
b) u drugo naseljeno mesto 3 radna dana
7) otklanjanje posledica u domaćinstvu zaposlenog izazvanih višom silom - 3 radna dana
8) korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti - 5 radnih dana
9) učestvovanja na sportskim i radno - proizvodnim takmičenjima - 5 radnih dana
10) dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi - 2 uzastopna dana.
Izuzetno, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od sedam radnih dana u slučaju polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja ili obrazovanja na koje je upućen od strane poslodavca.
Članovima uže porodice, u smislu ovog ugovora, smatraju se: supružnici, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Plaćeno odsustvo se odobrava, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva).
Ako odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen može mu se odobriti neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini, i to:
1) radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 60 dana;
2) radi negovanja člana uže porodice - do 60 dana;
3) radi obavljanja ličnih poslova - do 7 radnih dana;
4) za slučaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - 2 radna dana.
Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem direktora u skladu sa ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako Zakonom nije drugačije predviđeno.
2.4. Bezbednost i zdravlje na radu
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu, Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i drugih propisa.
Poslodavac je dužan da obezbedi propisane uslove zaštite zaposlenih, a u postupku primene mera zaštite na radu obavezno je učešće predstavnika sindikata u skladu sa zakonom.
Direktor poslodavca se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu neophodnu za rad, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svakog radnog mesta.
Poslodavac je dužan da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz obavezu informisanja sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno - zdravstvenim pregledima, svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno da usavršavaju, obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako ne koristi ili suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac može da, uz saglasnost osnivača i u skladu sa finansijskim mogućnostima, izdvaja sredstva, za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora i prevenciju radne invalidnosti, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi poslodavac.
Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti, radi obezbeđenja naknade štete.
Zaposleni ima pravo na naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja nastalog na radu kod poslodavca.
Postojanje i visina štete, okolnosti pod kojima je šteta nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje se u skladu sa zakonom.
3. ZARADE, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu, koja se sastoji iz:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično);
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa shodno ugovoru, kolektivnim ugovorom kod poslodavca, ugovorom o radu i drugim opštim aktima.
3.1.1. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Zarada zaposlenog za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
1. osnovne zarade;
2. dela zarade za radni učinak i
3. uvećane zarade.
3.1.2. Osnovna zarada i deo zarade za radni učinak
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu cene rada za najjednostavniji rad, koeficijenta utvrđenih u skladu sa ovim ugovorom i vremena provedenog na radu.
Radni učinak zaposlenog utvrđuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama a shodno normativima i standardima ili ocene rezultata rada, u skladu sa kriterijumima utvrđenih kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Cena rada za najjednostavniji rad utvrđuje se u iznosu od 50% od prosečne bruto zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Zarade za puno radno vreme i standardni radni učinak utvrđuju se tako što se osnovna zarada za najjednostavniji rad iz prethodnog člana ovog ugovora pomnoži sledećim koeficijentima složenosti poslova, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koji su uslov za rad na određenim poslovima i to:
Prva grupa
Obuhvata najjednostavnije fizičke poslove koje obavlja nekvalifikovani zaposleni i sa jednostavnim sredstvima rada, kao što su poslovi: održavanje higijene poslovnih prostorija, čišćenje objekata i drugih najjednostavnijih poslova.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 1,00 do 1,50.
Druga grupa
Obuhvata poslove koje obavlja polukvalifikovani zaposleni kao što su: poslovi čišćenja i pranja javnih površina, iznošenje i deponovanje komunalnog otpada, pomoćni poslovi u proizvodnji, distribucija vode i toplote, pružanje dimničarskih usluga i drugi srodni poslovi.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 1,44 do 1,90.
Treća grupa
Obuhvata srednje složene poslove koje obavlja KV zaposleni u proizvodnji i pružanju usluga iz delatnosti poslodavca, uređenju i održavanju poslovnih objekata, poslove rukovanja sredstvima rada i naplata parkiranja i pijačarine.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 1,70 do 2,00.
Za poslove koje obavlja zaposleni pod najtežim uslovima i sa specifičnim sredstvima rada u komunalnoj delatnosti kao što su: rukovaoci građevinskih mašina, rukovaoci centralnog grejanja, instalateri vodovoda i kanalizacije i drugi srodni poslovi, utvrđuje se koeficijent do 2,10.
Četvrta grupa
Obuhvata srednje složene i raznovrsne poslove koje obavlja zaposleni sa srednjom stručnom spremom vezane za pripremu i praćenje procesa rada uključujući i administrativno-tehničke poslove.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 1,80 do 2,10.
Za poslove koje obavlja zaposleni u najtežim uslovima i sa specifičnim sredstvima rada u komunalnoj delatnosti kao što su: poslovođa mikrorejona iznošenja smeća (komunalnog otpada), pomoćnik rukovaoca toplane, referent interflore i drugi srodni poslovi, utvrđuje se koeficijent do 2,20.
Peta grupa
Obuhvata složene poslove koje obavlja visokokvalifikovani zaposleni sa srednjom stručnom spremom u proizvodnji i pružanju komunalnih usluga, uređenju i održavanju komunalnih objekata koji podrazumevaju odgovarajući stepen specijalizacije u procesu rada.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 2,10 do 2,20.
Za poslove koje obavlja zaposleni pod najtežim uslovima, sa specifičnim sredstvima rada i rukovodeće poslove kao što su: zaposleni - VKV kanalski radnik, vozač specijalnog komunalnog vozila, rukovaoci parnih kotlova i blokovskih kotlarnica u toplani, vozač autobusa, poslovođe, poslovi nadzornih organa i drugi srodni poslovi, utvrđuje se koeficijent do 2,80.
Šesta grupa
Obuhvata složene i specijalizovane poslove koje obavlja zaposleni sa višom stručnom spremom, odnosno zaposleni sa završenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena u trajanju do tri godine vezane za organizaciono, operativno i stručno vođenje procesa rada, složene poslove na pripremi, praćenju i analiziranju procesa rada, poslove rukovođenja odgovarajućim delovima rada i slično.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 2,20 do 2,80.
Sedma grupa
Obuhvata složene poslove koje obavlja zaposleni sa visokom stručnom spremom, odnosno stečenim visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno na studijama prvog stepena u trajanju od najmanje četiri godine, kao što su: poslovi stručnog vođenja procesa rada, pripreme stručnih predloga za unapređenje procesa rada i slično.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 2,80 do 3,60.
Za najodgovornije poslove stručnog vođenja procesa rada i rukovođenja procesa rada kao što su: glavni projektant, glavni inženjer u proizvodnim pogonima, glavni dispečer vodovoda i kanalizacije i drugi srodni poslovi, utvrđuje se koeficijent do 3,60.
Osma grupa
Obuhvata najsloženije poslove koje obavlja zaposleni sa visokom stručnom spremom, odnosno stečenim visokim obrazovanjem na studijama trećeg stepena, drugog stepena i na studijama prvog stepena u trajanju od najmanje četiri godine kao i najsloženije rukovodne poslove kao što su: šef proizvodnog pogona, pogona vodovoda i kanalizacione mreže, šef pogona za proizvodnju toplotne energije u toplani, direktor sektora, direktor funkcionalne sredine, pomoćnik direktora i zamenik direktora, kao i drugi srodni poslovi.
Koeficijent za ovu grupu poslova utvrđuje se u rasponu od 3,60 do 4,60.
Za sve poslove rukovođenja izuzev poslova direktora poslodavca, kolektivnim ugovorom kod poslodavca mogu se utvrditi dodatni koeficijent od 0,10 do 0,50.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca konkretno se razrađuju poslovi kod poslodavca prema grupama poslova utvrđenim ovim ugovorom, a koeficijenti zaposlenima se utvrđuju u okviru raspona predviđenih za svaku grupu poslova
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to:
1. za rad na dan državnog i verskog praznika, koji je po zakonu neradni dan - 110% od osnovice;
2. za rad noću (rad koji se obavlja od 22 do 06 časova narednog dana), ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti koeficijenta radnog mesta - 26% od osnovice;
3. za prekovremeni rad - 26% od osnovice;
4. po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice;
5. za rad u smeni ukoliko nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - 26% od osnovice;
6. za rad nedeljom, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - 15% od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat uvećanja zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Kod utvrđivanja rasporeda zaposlenih za rad na dan državnog i verskog praznika, za rad noću, u smeni ako proces rada to zahteva, vodiće se računa da se obezbedi raspored rada, tako da svaki radnik iz osnovne delatnosti u toku godine bude uključen za obavljanje rada po ovim osnovama.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnik 12 meseci, i to za vreme:
1. korišćenja godišnjeg odmora;
2. plaćenog odsustva utvrđenog zakonom i ovim ugovorom;
3. odsustva sa rada u dane državnog i verskog praznika, koji su po zakonu neradni;
4. prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca,
5. za koje odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog nesprovođenja propisanih mera za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa propisima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu;
6. vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih državnih organa, ako to zakonom nije drugačije određeno;
7. odlaska na sistematske i specijalističke preglede na koje je upućen od strane poslodavca;
8. prisustvovanja sednicama državnih organa i njenih tela i sednicama organa Sindikata;
9. stručnog usavršavanja na koje je upućen od strane poslodavca;
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
1. U visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada ako zakonom nije drukčije određeno;
2. U visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
3.4.1. Druga primanja koja imaju karakter zarade
Naknada za ishranu u toku rada
Zaposleni ima pravo na mesečnu naknadu za troškove ishrane u toku rada u visini od 15% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Mesečna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog člana isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za tekući mesec.
Regres za korišćenje godišnjeg odmora
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 mesečno od prosečne neto zarade u Republici Srbiji za decembar mesec prethodne godine.
Regres za korišćenje godišnjeg odmora može da se isplaćuje odjednom ili u više mesečnih rata tokom kalendarske godine.
3.4.2. Druga primanja koja nemaju karakter zarade
Otpremnina zbog odlaska u penziju
Zaposleni kome prestane radni odnos zbog odlaska u penziju ima pravo na otpremninu u visini tri zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od tri prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačno objavljenom podatku republičkog organa za poslove statistike na dan isplate.
Solidarna pomoć zaposlenima
Poslodavac može zaposlenom da isplati solidarnu pomoć za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanak teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
6) pomoć maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog roditelja;
7) pomoć zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini do neoporezivog iznosa utvrđenog zakonom;
8) stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji izgubi život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen u visini 100% prosečne neto zarade u privredi Republike Srbije.
Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1 - 6. ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije u skladu sa obezbeđenim sredstvima, a najviše u visini dve prosečne zarade kod poslodavca.
Poklon deci zaposlenog
Poslodavac može da obezbedi deci zaposlenog starosti do 11 godina poklon za Novu godinu i Božić, u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Jubilarna nagrada
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada kod poslodavca, i to:
- za 10 godina radnog staža - u visini 1 zarade,
- za 20 godina radnog staža - u visini 1,5 zarade;
- za 30 godina radnog staža - u visini 2 zarade;
- za 40 godina radnog staža - u visini 2,5 zarade.
Zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se prosečna isplaćena zarada kod poslodavca ili prosečna zarada zaposlenog u Republici Srbiji, ukoliko je to povoljnije za zaposlenog.
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenima se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom za zaposlene kod poslodavca, isplaćuje se u visini minimalne zarade utvrđene Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.
Poslodavac, minimalnu zaradu iz prethodnog člana, može isplaćivati na osnovu posebne odluke Nadzornog odbora donete uz mišljenje reprezentativnog sindikata.
Prilikom donošenja odluke, poslodavac će zajedno sa reprezentativnim sindikatima, precizirati rokove za isplatu razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na kojima je raspoređen.
Rok za isplatu zarada
Isplata zarada zaposlenih vrši se najmanje jednom mesečno, do 25. dana u mesecu, za prethodni mesec.
Zarada pripravnika
Zarada pripravnika utvrđuje se u visini od 80% od osnovne zarade za odgovarajuće poslove za koje se pripravnik osposobljava.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:
1) za prevoz na rad i sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, i to samo kada zaposleni radi i ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji - dnevnicu u visini od 5% prosečne zarade zaposlenog u Republici Srbiji prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
3) za noćenje na službenom putovanju ako smeštaj nije obezbeđen, i to prema podnetom računu, osim u hotelu prve kategorije;
4) za prevoz u obavljanju službenog putovanja u visini cene prevoza za odobreno sredstvo prevoza sa troškovima naknade za rezervaciju mesta u prevoznom sredstvu i prevoza prtljaga;
6) za vreme provedeno na službenom putovanju u inostranstvu - dnevnica u visini utvrđenoj propisom Vlade Republike Srbije;
7) za korišćenje sopstvenog automobila za obavljanje službenog posla u visini od 10% cene za litar pogonskog goriva po pređenom kilometru;
8) za troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosečne zarade zaposlenog u Republici Srbiji prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana.
Zaposleni ima pravo na mesečnu pretplatnu kartu za dolazak na rad i povratak sa rada za relacije gde javni prevoznik omogućava kupovinu istih.
Ako na istoj relaciji prevoz obavlja više prevoznika pri utvrđivanju stvarnih troškova prevoza uzima se iznos cene mesečne karte onog prevoznika koji ima najnižu cenu.
Zaposleni koji nema mogućnost da pri dolasku na rad i odlasku sa rada koristi javni prevoz jer na konkretnoj relaciji nema organizovanog javnog prevoza, ima pravo na naknadu troškova u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju za sličnu relaciju, a na osnovu potvrde prevoznika i to samo za dane kada zaposleni radi.
Poslodavac po pravilu vrši naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada, kupovinom mesečne pretplatne karte na početku meseca za naredni mesec, za relacije gde je to omogućeno.
Poslodavac je dužan da od ovlašćenih prevoznika obezbedi potvrde o ceni mesečnih pretplatnih karata.
Zaposleni je dužan da poslodavcu da izjavu o mestu stanovanja i prevoza koji koristi za dolazak na rad i odlazak sa rada.
Reprezentativni sindikati učestvuje u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske transformacije ili ugovaranja koncesija preduzeća, i ima pravo davanja mišljenja i predloga, uz poštovanje primedbi, predloga i sugestija ostalih sindikata kod poslodavca.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom predstavniku omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima preduzeća.
5. PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici kolektivnih ugovora u preduzećima su dužni da poštuju proceduru propisanu Zakonom o radu i donesu Program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, u skladu sa zakonom.
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, određivanje kriterijuma za proglašavanje tehnološkog viška utvrđivaće poslodavac u saradnji sa reprezentativnim sindikatom.
Izuzetno, zaposlenom sa navršenih 60 godina života koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 25 godina rada, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnoloških unapređenja, ekonomskih teškoća ili organizacionih promena.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu - u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju solidarno u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala i ko je štetu prouzrokovao utvrđuje posebna komisija koju obrazuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, pokreće se rešenjem.
Direktor je dužan da donese rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je prouzrokovana šteta.
Prijava iz stava 2. ovog člana, naročito, sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao, vreme i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu i predlog rukovodiocu da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pisanom obliku i naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.
Direktor obrazuje komisiju i zakazuje raspravu o odgovornosti zaposlenog za nastalu štetu.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili vrednosti stvari utvrđene veštačenjem.
Ako se visina štete ne može utvrditi, visinu naknade štete utvrđuje komisija u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem preko stručnog lica.
Kada komisija utvrdi činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog direktor donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Direktor može zaposlenog obavezati da štetu nadoknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete.
Direktor može u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, direktor će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni naknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo na naknadu štete pred nadležnim sudom.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.
Ukoliko nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i štrajk, smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, odnosno propis koji donese ministar nadležan za poslove rada, a preciziraće se u kolektivnim ugovorima kod poslodavaca.
Ukoliko nastane spor povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, smatra se da je nastao individualni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Procedura i postupak sporazumnog rešavanja individualnog radnog spora regulisaće se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da, u skladu sa zakonom, zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanju njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se poziva sa dostavljenim materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad, kao i izradu završnog računa;
- da omogući predsedniku i sekretaru reprezentativnog sindikata, na nivou Grada, AP Vojvodine ili Republike Srbije izabranog u organe Sindikalne centrale da profesionalno obavlja funkciju, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade, u skladu sa ugovorom o radu;
- da omogući Predsedniku i sekretaru reprezentativnog sindikata zaposlenih u komunalno - stambenoj delatnosti Srbije - za teritoriju AP Vojvodine da u potpunosti budu oslobođeni poslova koji su im utvrđeni ugovorom o radu, uz naknadu zarade;
- da omogući predsedniku i sekretaru reprezentativnog sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Zrenjanina, najmanje 2/3 plaćenih časova mesečno, ukoliko poslodavac i sindikat ne postignu sporazum da u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova za koje je zaključio ugovor o radu;
- da omogući ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata da prisustvuje sednicama Nadzornog odbora poslodavca, a predsednicima drugih sindikata na sednice, kada se razmatraju inicijative upućene od strane tih sindikata ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određena;
- da predstavnicima sindikata omogući plaćeno odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac izdvaja sredstva u visini utvrđenoj u skladu sa opštim aktima i programom poslovanja.
Poslodavac me može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj: raspoređivanjem na druge, manje plaćene poslove, raspoređivanjem u drugu organizacionu celinu, upućivanjem na rad u drugo mesto rada, upućivanjem na rad kod drugog poslodavca, proglašenjem tehnološkim viškom, predstavnika zaposlenih i to: predstavnika zaposlenih u nadzornom odboru poslodavca, predsednika i članove odbora reprezentativnog sindikata osnovanog kod poslodavca, imenovanog ili izabranog sindikalnog predstavnika u organe reprezentativnog sindikata na lokalnom i republičkom nivou, za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
Poslodavac i svi sindikati koji deluju kod poslodavca zalagaće se za najveći mogući stepen međusobne saradnje, uvažavanja, demokratskog dijaloga i razumevanja.
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka za sva javna komunalna preduzeća.
Ukoliko se zbog neobezbeđenja prava, iz ovog ugovora i kolektivnih ugovora kod poslodavaca organizuje štrajk, sprovodiće se u skladu sa zakonom a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se prava u skladu sa zakonima.
10. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Učesnici ovog Ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredbi.
Za praćenje primene i tumačenje odredbi ovog Ugovora nadležna je komisija koju imenuje Gradonačelnik grada, a sačinjavaju je po dva predstavnika potpisnika ovog Ugovora.
Zaključci i tumačenja doneti na Komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju kolektivnih ugovora kod poslodavaca.
Ovaj Ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolektivnom ugovoru započnu najkasnije 60 dana pre isticanja roka na koji je ovaj Ugovor zaključen.
Osnivač ne preuzima materijalno-finansijske obaveze koje nastanu primenom ovog kolektivnog ugovora, već su one obaveza poslodavca.
Isplata i obračun zarade kod indirektnih korisnika budžetskih sredstava, u skladu sa ovim ugovorom vršiće se ukoliko je to u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije, Odlukom o budžetu grada Zrenjanina i drugim propisima koji regulišu ovu oblast.
Važenje ovog ugovora može prestati i pre roka iz prethodnog člana ovog ugovora sporazumom svih učesnika ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Izmene i dopune ovog Ugovora vrše se na način i po postupku na koje je i zaključen.
Postupak za izmene i dopune ovog ugovora može pokrenuti svaki od učesnika, uz obavezu obaveštavanja drugih učesnika pisanim putem.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim Ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona.
Na osnovu ovog Ugovora, zaključuju se ili usklađuju kolektivni ugovori kod poslodavaca.
Ovaj ugovor objavljuje se u "Službenom list grada Zrenjanina".
Ovaj Ugovor sačinjen je u 4 (četiri) istovetnih primeraka, od kojih svakoj ugovornoj strani pripadaju po 2 (dva) primerka.
Ovaj ugovor smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici ugovornih strana, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Zrenjanina".