STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA GRADA BEOGRADA ("Sl. list grada Beograda", br. 2/2015)

 

I UVOD

Upravljanje rizicima u gradu Beogradu je zakonska obaveza u postizanju strateških i operativnih ciljeva dobrog upravljanja. Upravljanje rizicima obuhvata identifikovanje, procenu i kontrolu nad potencijalnim događajima i situacijama koje mogu imati negativan efekat na ostvarenje ciljeva korisnika javnih sredstava, sa zadatkom da se ostvare ciljevi organizacije, odnosno da pruže razumno uveravanje da su rizici za postizanje ciljeva ograničeni na prihvatljiv nivo definisan u procedurama za upravljanje rizikom.

Osnov za donošenje Strategije je Zakon o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka i 108/13);

Tačkom 3.2.2. Strategije razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", br. 61/09 i 23/13) i članom 6. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", br. 99/11 i 106/13) je propisano da radi upravljanja rizicima, rukovodilac korisnika javnih sredstava usvaja strategiju upravljanja rizikom, koja se ažurira svake tri godine, kao i u slučaju kada se kontrolno okruženje značajnije izmeni, a da kontrole koje služe za svođenje rizika na prihvatljiv nivo moraju biti analizirane i ažurirane najmanje jednom godišnje.

U skladu sa tačkom 4.2.1. Strategije za uvođenje i razvoj finansijskog upravljanja i kontrole u gradu Beogradu ("Službeni list grada Beograda", broj 78/14) potrebno je doneti Strategiju upravljanja rizicima grada Beograda, kao jedan od ključnih elemenata za uspostavljanje i unapređenje finansijskog upravljanja i kontrole.

Članom 2. tačka 5. Zakona o budžetskom sistemu definisani su korisnici javnih sredstava. Članom 28. Statuta Grada Beograda ("Službeni list Grada Beograda", br. 39/08, 6/10 i 23/13), članom 1. Odluke o Gradskoj upravi grada Beograda ("Službeni list Grada Beograda", br. 8/13 - prečišćen tekst, 9/13 - ispr., 61/13, 15/14, 34/14, 37/14, 44/14, 75/14 i 89/14) i odeljkom 3. Strategije za uvođenje i razvoj finansijskog upravljanja i kontrole u gradu Beogradu propisani su organi Grada i unutrašnje organizacione jedinice na koje se primenjuje Strategija upravljanja rizicima.

Rizik predstavlja verovatnoću da će se desiti određeni događaj koji bi mogao imati negativan uticaj na ostvarivanje ciljeva korisnika javnih sredstava. Rizik se meri kroz njegove posledice i verovatnoću dešavanja.

II SVRHA I CILJEVI

Svrha ove strategije je poboljšati mogućnosti ostvarivanja strateških i operativnih ciljeva Grada Beograda kroz upravljanje rizicima i stvaranje okruženja koje doprinosi poboljšanju kvaliteta, svrsishodnosti i rezultatima svih aktivnosti na svim nivoima.

Rukovodioci i zaposleni u organima i organizacionim jedinicama grada Beograda najviše su upoznati sa rizicima sa kojima se suočavaju odnosno oni najbolje znaju kako da upravljaju rizicima. Za svaki cilj oni treba da identifikuju povezane rizike odnosno događaje za koje postoji najveća verovatnoća da mogu imati štetan uticaj na njihov rad i ciljeve organizacije.

Cilj Strategije je:

1. uspostavljanje radnog okruženja koje će davati podršku uspostavljanju procesa upravljanja rizicima;

2. poboljšanje efikasnosti upravljanja rizicima u Gradu Beogradu;

3. omogućavanje da se steknu i poboljšaju veštine upravljanja rizicima;

4. objedinjavanje i integrisanje upravljanja rizicima u Gradu Beogradu;

5. osiguravanje da upravljanje rizicima obuhvati sva područja rizika;

6. uspostavljanje aktivnosti na efikasnijoj komunikaciji o rizicima;

7. obezbeđivanje upravljanja rizicima u skladu sa Strategijom razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji i Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.

III PROCES UPRAVLJANJA RIZICIMA

Postojeći sistem kontrola nije uspostavljen u odnosu na ciljeve povezane sa rizikom koji utiču na ostvarenje tih ciljeva koje organi i organizacione jedinice Grada Beograda planiraju da ostvare, već su kontrole usmerene na ostvarivanje zakonitosti i pravilnosti ali ne i ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti.

Proces upravljanja rizicima koji uspostavlja Grad Beograd obuhvata:

1. utvrđivanje ciljeva;

2. identifikovanje rizika;

3. procena rizika;

4. rešavanje rizika;

5. praćenje rizika.

1. Utvrđivanje ciljeva

Utvrđivanje ciljeva podrazumeva jasno definisanje očekivanih strateških i operativnih rezultata koje Grad Beograd želi da ostvari u određenom vremenskom periodu. U vezi sa tim, razmatraju se rizici i vrši upravljanje rizicima koji mogu uticati na ostvarenje utvrđenih ciljeva.

Ciljevi upravljanja rizikom u Gradu Beogradu su sledeći:

1. uočiti, definisati i izmeriti rizik koji nastaje u svakom poslovnom procesu i pojedinačnim aktivnostima;

2. blagovremeno preduzeti sve potrebne mere kako bi se uočeni rizici umanjili ili otklonili;

3. unapređivati mogućnosti prepoznavanja i otklanjanja rizika u gradu Beogradu;

4. razvijati sistem dokumentovanja, praćenja, evaluacije i korekcije svih radnih procesa u gradu Beogradu, kako bi se smanjili rizici i omogućilo njihovo uočavanje i otklanjanje.

2. Identifikovanje rizika

Identifikovanje rizika koji utiču na ostvarivanje ciljeva je ključna faza u upravljanju rizicima. U Gradu Beogradu se pri identifikovanju rizika koriste sledeće osnovne kategorije rizika, i to:

Spoljni rizici:

- političke i ekonomske odluke i prioriteti okruženja (Narodna skupština, Vlada RS, Evropska komisija i sl.);

- preciznost, primenjivost, sveobuhvatnost i usklađenost postojećih zakona, propisa i pravila;

- prirodne i ljudske katastrofe (zemljotresi, požari, poplave, suše, ratni sukobi i slično).

Unutrašnji rizici:

- upravljanje ciljevima iz delokruga rada organa i organizacionih jedinica grada Beograda, interne odluke, planiranje, upravljački, operativni i finansijski procesi, finansijski menadžment, nedostatak dokumentacije i nepotpune i neažurne evidencije, informacione tehnologije, ostali sistemi podrške i dr.;

- organizaciona i kvalifikaciona struktura zaposlenih (stručnost, upravljanje, motivisanost, uloge i odgovornosti, delegiranje i dr.), etika, ponašanje organizacije ("ton sa vrha", prevara, sukob interesa i sl.), sigurnost zaposlenih, objekata i opreme;

- metode i tokovi komuniciranja, kvalitet i blagovremenost informacija.

U zavisnosti od grupe rizika, rukovodioci organa ili rukovodioci unutrašnjih organizacionih jedinica Grada Beograda, po potrebi, u saradnji sa članom Radne grupa za uvođenje i razvoj sistema finansijskog upravljanja i kontrole u Gradskoj upravi grada Beograda i donošenje strategije upravljanja rizicima (u daljem tekstu: Radna grupa) ili zaposlenim odgovornim za upravljanje rizikom, utvrđuju rizike koji su u vezi sa ciljevima iz njihove nadležnosti. Smernice pri utvrđivanju rizika mogu biti izveštaji interne i eksterne revizije, analize, izveštaji, upitnici i druga dokumenta koja se bave ovom oblasti.

Rizici se utvrđuju u Obrascu za utvrđivanje i procenu rizika (Obrazac broj 1) i evidentiraju u Registru rizika (Obrazac broj 2) koji je uspostavljen na nivou Grada Beograda, a čine sastavni deo Strategije upravljanja rizicima.

3. Procena rizika

Procena rizika se vrši na osnovu verovatnoće dešavanja i značaja njihovog uticaja.

Cilj ove faze procesa je razvrstavanje rizika po prioritetima, kako bi se na rizike najvišeg stepena prioriteta moglo odgovoriti primenom adekvatnih mera kontrole. Prvo se odgovara na rizike koji su povezani sa najvećim gubicima, odnosno uticajem i najvećim stepenom verovatnoće nastanka, dok se rizici čija je verovatnoća nastanka manja, a negativan uticaj slabiji, samo evidentiraju i prate. Za merenje rizika koristi se sledeća šema:

UTICAJ	Veliki			Neprihvatljivi rizici
	Srednji
	Mali	Prihvatljivi rizici
		Mala	Srednja	Velika
		VEROVATNOĆA

Za bodovanje verovatnoće i uticaja rizika koristi se skala sa parametrima iz sledeće tabele:

VEROVATNOĆA		Rangiranje
Velika	Verovatna prisutnost	4 - 5
Srednja	Moguća prisutnost	2 - 3
Mala	Malo verovatna prisutnost	0 - 1
UTICAJ - ZNAČAJ		Rangiranje
Veliki	Priličan uticaj	4 - 5
Srednji	Značajan uticaj kojim je moguće upravljati	2 - 3
Mali	Beznačajan uticaj	0 - 1

Na osnovu skale se vrši bodovanje svih identifikovanih rizika množenjem verovatnoće događaja sa uticajem rizika. Ukoliko se rangiranje vrši po više osnova, prvo se utvrđuje prosek veličine verovatnoće i uticaja.

4. Rešavanje rizika

Rešavanje rizika zavisi od verovatnoće i uticaja rizika i čini osnovu za utvrđivanje načina upravljanja rizicima. U zavisnosti od značaja i ukupne izloženosti riziku, preduzimaju se mere:

1. izbegavanja rizika;

2. prenošenja rizika;

3. prihvatanja rizika;

4. podele rizika;

5. ublažavanja rizika.

Navedene mere treba da budu odgovarajuće, troškovno efikasne, sveobuhvatne i u neposrednoj vezi sa značajem rizika. Procedure za upravljanje rizikom podrazumevaju posvećenost i učešće svih zaposlenih. Rukovodilac organa ili unutrašnje organizacione jedinica u saradnji sa zaposlenim odgovornim za upravljanje rizikom ili Radnom grupom odlučuju o postupanju po rizicima koji mogu ugroziti ostvarenje ciljeva iz njihove nadležnosti.

O postupanju po rizicima značajnim za celokupno poslovanje grada Beograda odlučuje gradonačelnik, na osnovu predloga Radne grupe odnosno na sopstvenu inicijativu ili na predlog rukovodioca organizacione jedinice ili organa.

Ključni rizici na koje Grad Beograd prioritetno deluje su rizici koji:

- imaju za posledicu povredu zakona i drugih propisa;

- mogu dovesti do značajnih finansijskih gubitaka;

- predstavljaju pretnju uspešnom završetku projekta, programa ili aktivnosti;

- uzrokuje štetu interesnim grupama grada (građanima, dobavljačima, Vladi RS, Evropskoj komisiji i dr.);

- dovode u pitanje sigurnost zaposlenih;

- mogu ozbiljno uticati na ugled Grada.

Implementacija i unapređenje procesa upravljanja rizicima utiču na bolje planiranje i ekonomičnost, povećanje efikasnosti, bolje odlučivanje, jačanje poverenja u upravljački sistem i ostale aktivnosti koje su od značaja za razvoj pozitivnog poslovnog ambijenta.

5. Praćenje rizika

S obzirom da se okruženje u kome Grad Beograd posluje stalno menja, potrebno je stalno praćenje i informisanje o rizicima. Ovim se procenjuje efikasnost upravljanja rizicima i potreba dodatnog uticaja na ublažavanje istih. U skladu sa tim, registri rizika se ažuriraju svake tri godine, a po potrebi i češće. Imajući u vidu potrebe Grada Beograda vrši se procena Strategije upravljanja rizicima, kako bi se uskladila sa praksom i promenama u metodologiji upravljanja rizicima u javnom sektoru Republike Srbije.

IV ODGOVORNOSTI

U skladu sa tačkom 3.1. Strategije razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji, članom 11. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru i odeljkom 2. Strategije za uvođenje i razvoj finansijskog upravljanja i kontrole u Gradu Beogradu, upravljanje rizicima je jedna od najznačajnijih odgovornosti upravljačke strukture. Shodno članu 12. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru, rukovodioci na različitim nivoima upravljanja, u skladu sa dodeljenim zadacima, odgovorni su za ispunjavanje ciljeva u okviru svojih nadležnosti, a time i upravljanje rizicima. U cilju ispunjavanja obaveze iz upravljačke odgovornosti, rukovodilac će osigurati uslove potrebne za nesmetano odvijanje svih aktivnosti upravljanja rizicima i uvođenje odgovarajućih i efikasnih mehanizama za njihovo smanjivanje na prihvatljiv nivo. Svi zaposleni su uključeni u upravljanje rizicima i treba da budu svesni svoje odgovornosti u identifikovanju i upravljanju rizikom.

Za svaki identifikovani i izmereni rizik u Gradu Beogradu preduzimaju se preventivne mere radi smanjenja ili otklanjanja rizika.

V EDUKACIJA

U Gradu Beogradu se sprovodi edukacija zaposlenih o svim aspektima upravljanja rizikom. Edukacije organizuje i sprovodi rukovodilac za finansijsko upravljanje i kontrolu, uz pomoć Radne grupe i odgovarajućih stručnjaka (internih i eksternih).

VI IZVEŠTAVANJE I KOMUNIKACIJA

Sva komunikacija vezana za upravljanje rizikom u Gradu Beogradu se obavlja u pisanoj formi, koristeći interni sistem dostave dokumenata. Svi učesnici u upravljanju rizikom dužni su da čuvaju dokumenta vezana za upravljanje rizikom iz svoje nadležnosti u skladu sa važećim zakonskim propisima.

VII ZAVRŠNE ODREDBE

Ovu strategiju objaviti u "Službenom listu grada Beograda".

 

Obrazac br. 1

OBRAZAC ZA UTVRĐIVANJE I PROCENU RIZIKA

 

Organ ili organizaciona jedinica							datum
Unutrašnja celina:
Poslovni proces:
Cilj poslovnog procesa:
Opis rizika	odgovorna osoba	Analiza rizika			Potrebne radnje (Odgovor na rizik)	Rok za izvršenje		Aktivnosti u slučaju nepredviđenih okolnosti
		Uticaj (1-5)	Verovatnoća (1-5)	Rangiranje (ut. X ver.

Obrazac popunio:
_______________

 

Obrazac br. 2

REGISTAR RIZIKA

Naziv organa ili organizacione jedinice: ____________________________

Cilj poslovnog procesa	Opis rizika	Uticaj	Verovatnoća	Rangiranje	Potrebne radnje (odgovor na rizik)	Nosilac rizika	Rok za izvršenje	Datum sledeće provere

Rukovodilac organa ili organizacione jedinice
____________________________________