POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA POLICIJSKE SLUŽBENIKE("Sl. glasnik RS", br. 22/2015) |
Ovim posebnim kolektivnim ugovorom uređuju se pojedina prava i obaveze iz rada i po osnovu rada policijskih službenika, na način koji u punoj meri afirmiše posebnost policijskog službenika i policijskog posla kod poslodavca, kao i visok stepen odgovornosti i opasnosti pri vršenju policijskih poslova iz nadležnosti.
Poslodavac, u smislu ovog posebnog kolektivnog ugovora je Republika Srbija, a prava i dužnosti poslodavca u ime Republike Srbije, u skladu sa zakonom obavlja i uređuje ministar unutrašnjih poslova.
Radno vreme policijskog službenika, po pravilu, iznosi 40 časova nedeljno.
Radna nedelja, po pravilu, traje pet radnih dana.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.
U slučaju da se rad obavlja u smenama, noću ili kada priroda posla i organizacija rada to zahtevaju - radna nedelja i raspored radnog vremena može se organizovati na drugi način.
Rad koji policijski službenik obavlja u vremenu od 22 časa do šest časova narednog dana, smatra se radom noću.
Rad u smenama je organizacija rada prema kojoj se policijski službenici na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, gde izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana, a pri čemu se taj posao mora obavljati na taj način najmanje trećinu radnog vremena na mesečnom nivou.
Poslodavac je dužan da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučajevima uvođenja prekovremenog rada.
Izuzetno, poslodavac može da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena i u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred, u slučaju potrebe posla i usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.
Poslodavac je dužan da vodi evidenciju radnog vremena za svakog policijskog službenika, u skladu sa Zakonom.
Policijski službenik je u obavezi stalne pripravnosti kada okolnosti posla i zadataka to zahtevaju.
Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se po pisanom nalogu rukovodioca nalazi u stanju stalnog potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se policijski službenik odazove na poziv poslodavca i stavi na raspolaganje na mestu rada, na drugom mestu koje odredi poslodavac ili preduzme intervenciju, radnju, kontakt ili sličnu aktivnost po nalogu poslodavca.
Vreme efektivnog rada po pozivu računa se kao prekovremeni rad.
Policijski službenik je dužan da radi prekovremeno, odnosno duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Policijski službenik, po pravilu, ne može da radi duže od 12 sati dnevno, uključujući i prekovremeni rad, pri čemu sam prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Izuzetno, u slučaju da policijski službenik provede na radu neprekidno 12 sati dnevno, prekovremeni rad može trajati najduže do okončanja započetog posla, a najduže do dodatnih 4 sata prekovremenog rada.
Način izdavanja naloga za prekovremeni rad i obračun naknade za prekovremene sate utvrđuje se Zakonom i podzakonskim aktima u skladu sa zakonom.
Izuzetno, u slučaju saglasnosti poslodavca i policijskog službenika i u obostranom dogovoru oko rasporeda radnog vremena, prekovremeni sati se mogu tromesečno obračunati kao slobodni sati, u odnosu 1 : 2, koji se moraju iskoristiti najkasnije u roku od 6 meseci od proteka tromesečja u kojem su utvrđeni.
Poslodavac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.
Preraspodela radnog vremena policijskog službenika može se izvršiti kada to zahteva priroda posla, organizacija rada, bolje korišćenje resursa, racionalnije uređeno radno vreme, uz ograničenje da ukupno prosečno šestomesečno radno vreme policijskog službenika ne može biti duže od ugovorenog radnog vremena policijskog službenika.
Policijskom službeniku koji kroz preraspodelu radnog vremena, koja predstavlja planiranu aktivnost, ostvari višak časova rada, a nije u mogućnosti zbog prirode ili potrebe posla da iskoristi iste kao slobodne sate, poslodavac je dužan da obračuna višak ostvarenih časova rada po pravilima o prekovremenom radu.
Policijski službenik ima pravo na dodatak na platu:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - 121% od osnovne plate;
2) za rad noću (od 22 časa do šest časova narednog dana) - 28,6% od osnovne plate;
3) za rad u smeni - 28,6% od osnovne plate, ako radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno;
4) za prekovremeni rad - 28,6% od osnovne plate;
5) za dodatno opterećenje na radu:
(1) do 10 radnih dana mesečno - 3% od osnovne plate, odnosno - 4% od osnovne plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice;
(2) od 10 do 20 radnih dana mesečno - 6% od osnovne plate, odnosno - 7 % od osnovne plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice;
(3) za 20 i više radnih dana mesečno - 10% od osnovne plate, odnosno -12% od osnovne plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice;
(4) za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost) - 10% od osnovne plate.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. tač. 1)-4) ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za neprekidan rad u Ministarstvu unutrašnjih poslova i drugim državnim organima, i to:
1. za 10 godina rada - u visini jedne prosečne plate isplaćene u MUP-u, u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade;
2. za 20 godina rada - u visini jedne prosečne plate isplaćene u MUP-u, uvećane za 20%, u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade;
3. za 30 godina rada - u visini jedne prosečne plate isplaćene u MUP-u, uvećane za 30%, u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade;
4. za 40 godina rada - u visini jedne prosečne plate isplaćene u MUP-u, uvećane za 40%, u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade.
Prosečna plata, u smislu ovog ugovora, podrazumeva platu bez poreza i doprinosa iz plate.
Za policijske službenike koji su pravo na jubilarnu nagradu ostvarili u prvoj polovini tekuće godine, jubilarna nagrada isplatiće se do kraja jula, a za policijske službenike koji su pravo na jubilarnu nagradu ostvarili u drugoj polovini tekuće godine, isplatiće se do kraja tekuće godine.
Policijski službenik koji radi puno radno vreme, osam časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 30 minuta.
Policijski službenik koji radi duže od osam časova, a kraće od dvanaest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada od 60 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz st. 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Policijski službenik ima pravo na dnevni odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, osim u slučajevima propisanim članom 8. stav 3. ovog ugovora.
Policijski službenik, po pravilu, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od 48 časova neprekidno.
Dani nedeljnog odmora, po pravilu, su subota i nedelja.
Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.
Ako je neophodno da policijski službenik radi na dan ili dane svog nedeljnog odmora poslodavac je dužan da policijskom službeniku obezbedi odmor u trajanju od 24 ili 48 časova neprekidno u toku tekuće ili naredne nedelje.
Policijski službenik ima pravo na plaćeni godišnji odmor, za svaku kalendarsku godinu u trajanju od najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora policijskog službenika utvrđuje se tako što se minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima:
1) po osnovu doprinosa na radu:
- za ocenu "naročito se ističe" - za pet radnih dana;
- za ocenu "ističe se" - za tri radna dana;
- za ocenu "dobar" - za dva radna dana;
2) po osnovu uslova rada:
- za rad na radnim mestima policijskih poslova sa povećanim rizikom - za tri radna dana;
3) po osnovu radnog iskustva:
- za period od više od 25 godina rada provedenih u radnom odnosu na policijskim poslovima - za pet radnih dana;
- za period od 15 do 24 godina rada provedenih u radnom odnosu na policijskim poslovima - za tri radna dana;
- za period od 5 do 14 godina rada provedenog u radnom odnosu na policijskim poslovima - za jedan radni dan;
4) po osnovu stručne spreme, odnosno složenosti poslova:
- za stečeno visoko obrazovanje - za dva radna dana;
- za stečeno srednje obrazovanje - za jedan radni dan;
5) po osnovu brige o deci i članovima uže porodice:
- roditelju, usvojitelju ili hranitelju sa decom do 14 godina starosti - za jedan radni dan;
- samohranom roditelju sa decom do 14 godina - za tri radna dana;
- za staranje o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan - za pet radnih dana.
Godišnji odmor po svim kriterijumima iz stava 1. ovog člana, policijski službenici ne mogu koristiti u trajanju dužem od 30 dana, osim policijskih službenika koji imaju 30 godina efektivnog staža, koji imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi poslodavac na osnovu plana korišćenja godišnjeg odmora i zahteva policijskog službenika koji sadrži period u kojem želi da koristi godišnji odmor i da će godišnji odmor koristiti iz jednog ili više delova.
Godišnji odmor se može koristiti u delovima samo ako se prvi deo koristi u trajanju od dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Poslodavac može policijskom službeniku da izmeni vreme korišćenja godišnjeg odmora, ili da odloži početak korišćenja godišnjeg odmora, radi obavljanja službenih poslova koji ne trpe odlaganje, najkasnije 5 radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Poslodavac može policijskom službeniku da prekine korišćenje godišnjeg odmora radi obavljanja službenih poslova koji ne trpe odlaganje.
Poslodavac je dužan da policijskom službeniku naknadi dokazanu štetu koju ovaj trpi zbog izmene vremena korišćenja godišnjeg odmora, njegovog odlaganja ili prekida.
Policijski službenik ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada, odnosno odsustvo sa naknadom plate u slučaju:
1. rođenje deteta ili usvojenja deteta - pet radnih dana;
2. smrti člana uže porodice - pet radnih dana;
3. stupanja u brak - pet radnih dana;
4. otklanjanja posledica u domaćinstvu policijskog službenika izazvanih elementarnim nepogodama, havarijama, požarima ili drugim nepredvidivim razlozima više sile - do pet dana;
5. rekreativnog odmora u organizaciji i o trošku sindikata - do pet radnih dana;
6. selidbe - do pet radnih dana;
7. teže bolesti člana uže porodice - tri radna dana;
8. dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi - tri uzastopna radna dana;
9. učešća u međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije - za vreme boravka reprezentacije na tom takmičenju, kao i za vreme priprema za to takmičenje, a najduže 45 dana;
10. polaganje pravosudnog ispita neophodnog za obavljanje poslova radnog mesta na kome je policijski službenik raspoređen - 15 radnih dana;
11. obavljanja volonterskih dužnosti u humanitarnim udruženjima i organizacijama - do dva radna, a najviše četiri radna dana u toku kalendarske godine;
12. obavljanja ličnih poslova - dva radna dana.
Članovima uže porodice u smislu ovog ugovora smatraju se supružnik, vanbračni partner, deca, sestre, braća, roditelji, pastorak, usvojilac, usvojenik, staratelj, supružnikovi roditelji i druga lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa policijskim službenikom.
Poslodavac je dužan da policijskom službeniku omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje i odobri plaćeno odsustvo, kada to zahteva potreba procesa rada ili uvođenje novog načina i organizacije rada, u skladu sa zakonom i programom stručnog usavršavanja kod poslodavca.
Policijskom službeniku može da se odobri plaćeno odsustvo u slučaju stručnog usavršavanja po sopstvenoj inicijativi za polaganje stručnog ili drugog ispita u trajanju od jednog dana.
Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana može se koristiti u toku kalendarske godine u ukupnom trajanju do 10 radnih dana.
Policijskom službeniku se može po obrazloženom zahtevu odobriti neplaćeno odsustvo, odnosno odsustvo bez naknade plate u slučajevima:
1. negovanja bolesnog člana uže porodice - do 30 radnih dana;
2. školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja (master studije, pravosudni ispit, magistratura, doktorat) po sopstvenoj inicijativi zaposlenog - do 30 radnih dana;
3. ličnih razloga - do 10 radnih dana;
4. i u drugim slučajevima, uz posebno obrazložen zahtev.
VIII ZAŠTITA DOSTOJANSTVA POLICIJSKOG SLUŽBENIKA
Policijski službenik ima pravo na poštovanje i zaštitu dostojanstva na radu i u vezi sa radom, u skladu sa zakonom.
Poslodavac se obavezuje:
1. da će razvijati vrednosti tolerancije, razumevanja i poštovanja policijskih službenika, i da će svako neželjeno ponašanje i postupke kojim se takvi odnosi narušavaju putem diskriminacije, zlostavljanja ili seksualnog zlostavljanja prepoznati, zabeležiti, sprečiti i kazniti;
2. da će obezbediti bezbednu i zdravu radnu okolinu, tako što će proces organizacije rada urediti na način koji sprečava pojavu zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, uz obezbeđenje uslova rada koji ne narušavaju dostojanstvo policijskih službenika od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica, zaposlenih ili drugih radno angažovanih lica kod poslodavca;
3. da će u cilju prepoznavanja, prevencije i sprečavanja zlostavljanja, sprovoditi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih i sindikalnih predstavnika, putem kurseva, seminara i drugih vidova edukacije, u cilju lakšeg prepoznavanja ponašanja koja predstavljaju zlostavljanje, njihovih uzroka i posledica.
Zabranjena je svaka diskriminacija ili zlostavljanje policijskog službenika zbog pripadnosti ili nepripadnosti sindikalnoj organizaciji.
Policijski službenici imaju pravo na zaštitu podataka o ličnosti.
Poslodavac je u obavezi da preduzme odgovarajuće tehničke, kadrovske i organizacione mere u cilju zaštite podataka o ličnosti policijskog službenika na radu.
Poslodavac je dužan da u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima imenuje i sastavi Listu posrednika koji će po zahtevu za zaštitu od zlostavljanja rešavati slučajeve zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Lista posrednika sačinjava se iz redova policijskih službenika za svaku policijsku upravu.
Posrednik ne može biti policijski službenik koji nije dobio saglasnost reprezentativnih sindikata.
Poslodavac je dužan da obezbedi odgovarajuće prostorije za obavljanje posredovanja i prevoz za posrednika iz reda policijskog službenika kod poslodavca.
Policijski službenik koji u posredovanju učestvuje kao strana u postupku, predstavnik sindikata i posrednik iz reda zaposlenih imaju pravo na plaćeno odsustvo za svaki dan posredovanja, sve dok posredovanje traje, a najduže do 30 dana.
U slučaju da je u vezi sa zlostavljanjem na radu i u vezi sa radom pokrenut disciplinski postupak, poslodavac je dužan da konačnu odluku u disciplinskom postupku dostavi u roku od tri dana od dana donošenja i policijskom službeniku koji je zlostavljan.
Poslodavac je u obavezi da sa reprezentativnim sindikatima uspostavi mehanizam za praćenje primene Kodeksa policijske etike za sve zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
IX DELOVANJE I USLOVI ZA RAD SINDIKATA
Poslodavac se obavezuje, da neće svojim delovanjem i aktivnostima ni na koji način onemogućavati sindikalni rad, sindikalno organizovanje i pravo policijskih službenika da postanu članovi sindikata.
Povredom prava na sindikalno organizovanje smatraće se svaki pritisak poslodavca na zaposlene da se učlane, istupe iz sindikalne organizacije ili bilo kakav vid mešanja u rad sindikata.
Sindikat je dužan da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u roku od 8 dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata.
Poslodavac je u obavezi da ostvaruje socijalni i sindikalni dijalog sa reprezentativnim sindikatima.
Reprezentativni sindikat je sindikat kome je utvrđena reprezentativnost u skladu sa zakonom.
Saradnja sa sindikatima koji nemaju utvrđenu reprezentativnost ostvaruje se u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da reprezentativnom sindikatu obezbedi neophodan minimum tehničko-prostornih uslova za rad:
1. Kancelarijski prostor za sedište reprezentativnog sindikata, po principu jedne ili više povezanih kancelarija, ukupne površine od najmanje 30 m2 do najviše 100 m2 - bez naknade troškova;
2. Korišćenje dva službena automobila za sedište reprezentativnog sindikata, najviše do 1600 cm3 - sa mogućnošću točenja goriva bez naknade troškova isključivo preko kartice Ministarstva unutrašnjih poslova, do limita od 300 litara goriva po automobilu, mesečno;
3. Korišćenje jedne telefonske linije, do limita 2.000,00 dinara mesečne potrošnje i jednog telefonskog aparata, jednog faks aparata i jednog internet priključka i jedne računarske konfiguracije, za sedište reprezentativnog sindikata;
4. Jednu oglasnu tablu maksimalne veličine 120 cm x 80 cm u svim organizacionim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova, počev od nivoa policijske stanice u dogovoru sa starešinom organizacione jedinice.
Zahtev nereprezentativnih sindikata u pogledu obezbeđenja tehničko-prostornih uslova za rad, poslodavac može odobriti, uz naknadu ili bez naknade, samo u skladu sa prostornim, tehničkim i finansijskim uslovima rada sopstvenih službi i u slučaju da to ne remeti njihov rad i obavljanje poslova po nadležnosti.
Zahteve reprezentativnih sindikata u pogledu obezbeđenja dodatnih ili drugih tehničko-prostornih uslova za rad, poslodavac može odobriti u dogovoru sa reprezentativnim sindikatima, uz naknadu ili bez naknade, samo u skladu sa prostornim, tehničkim i finansijskim uslovima rada sopstvenih službi i u slučaju da to ne remeti njihov rad i obavljanje poslova po nadležnosti.
Predsednik reprezentativnog sindikata, ili lice na funkciji odgovarajućoj toj, za vreme trajanja mandata u tom sindikatu, ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne delatnosti za vreme obavljanja sindikalnih aktivnosti u punom fondu plaćenih časova za koje vreme ima pravo na naknadu plate, u skladu sa zakonom.
Ovlašćeni predstavnici reprezentativnih sindikata imaju pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne delatnosti i to na 50 plaćenih časova rada mesečno ako taj sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova.
Ovlašćeni predstavnici reprezentativnih sindikata, u smislu primene ovog posebnog kolektivnog ugovora, su lica koja su posebnim ovlašćenjem predsednika reprezentativnog sindikata, ili lica na funkciji odgovarajućoj toj, određeni za obavljanje te dužnosti.
Pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne delatnosti pod uslovima iz stava 2. i u skladu sa stavom 3. ovog člana, može imati maksimalno 35 predstavnika reprezentativnih sindikata.
Predsednik sindikata koji nije reprezentativan, ili lice na funkciji odgovarajućoj toj, odnosno predstavnici nereprezentativnih sindikata pravo na plaćeno odsustvo mogu ostvarivati u skladu sa zakonom koji reguliše oblast rada i sindikalnog organizovanja.
Sindikalni predstavnik koji je ovlašćen za učešće u radnim telima Ministarstva, pregovaranje ili je član delegacije sindikata na sastancima sa rukovodstvom Ministarstva unutrašnjih poslova, ima pravo na plaćeno odsustvo za vreme pregovaranja, odnosno sastanaka, uz prethodno obaveštavanje rukovodioca.
X OBAVEŠTAVANJE I PRISTUP PODACIMA I INFORMACIJAMA
Sindikat ima pravo na informisanje od strane poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata, a naročito o:
1. donošenju, izmenama i dopunama opštih akata kojima se regulišu prava iz rada i po osnovu rada zaposlenih (zakoni, uredbe, pravilnici i dr.);
2. planovima zapošljavanja i prestanku službe ili radnog odnosa zaposlenih;
3. merama o bezbednosti i zdravlja na radu;
4. uvođenje novih tehnologija i promena u organizaciji rada koje dovode do viška zaposlenih i mere za njihovo zbrinjavanje.
Poslodavac je dužan da dostavljene primedbe, predloge i sugestije reprezentativnih sindikata razmotri i na iste pisano odgovori, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema.
Poslodavac je dužan da po zahtevu sindikata, uz pisanu saglasnost zaposlenog, dostavi podatke iz evidencija za zaposlenog vezane za njegov radno-pravni status.
XI KOMISIJA ZA PRAĆENJE PRIMENE POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA
Poslodavac i reprezentativni sindikati će obrazovati posebnu Komisiju za praćenje primene posebnog kolektivnog ugovora, kojom će rukovoditi državni sekretar u Ministarstvu, a sastavljenu od predstavnika Ministarstva i po dva predstavnika reprezentativnih sindikata.
Komisija će se sastajati po potrebi, a najmanje jednom u mesec dana i razmatraće aktuelna pitanja u vezi sa praćenjem primene ovog ugovora, jednoobraznosti u postupanju službi, kao i inicijative za izmenama, dopunama ili sačinjavanjem normativnih akata Ministarstva od interesa i u vezi sa radno-pravnim i socijalnim položajem zaposlenih.
Odluke Komisije imaju značaj preporuka za postupanje službi nadležnih za pravnu stvar koja je predmet razmatranja na Komisiji.
XII ZAKLJUČIVANJE POSEBNIH SPORAZUMA
Poslodavac i reprezentativni sindikati mogu, u slučaju potrebe, zaključivati i posebne sporazume, kojima se afirmišu sindikalne vrednosti, solidarnost i saradnja u ostvarenju zajedničkih interesa.
Postupak izmena i dopuna ovog ugovora pokreće se pisanim predlogom jednog od učesnika.
Predlog mora da sadrži izmene i dopune ugovora, obrazloženje i pregled odredaba koje se dopunjuju ili menjaju.
Učesnici su dužni da se izjasne u roku od 15 dana o podnetom predlogu za izmene i dopune ugovora i da, u slučaju saglasnosti, u narednom roku od 15 dana otpočnu postupak pregovaranja.
Svaki učesnik može otkazati ovaj ugovor, uz pisano obrazloženje.
U slučaju otkaza ugovor prestaje da važi protekom šest meseci od dana prijema otkaza.
Učesnici su dužni da u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza započnu postupak pregovaranja.
Za sve iz oblasti prava i obaveza iz rada i po osnovu rada policijskih službenika što nije regulisano ovim posebnim kolektivnim ugovorom primenjuju se odredbe Zakona o policiji, propisa kojima se uređuju radni odnosi u državnim organima i kojima se reguliše oblast rada.
XVI VAŽNOST I STUPANJE NA SNAGU
Ovaj posebni kolektivni ugovor se zaključuje na period od tri godine i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".