ZAKON

O POTVRĐIVANJU PROTOKOLA O ODRŽIVOM UPRAVLJANJU ŠUMAMA UZ OKVIRNU KONVENCIJU O ZAŠTITI I ODRŽIVOM RAZVOJU KARPATA

("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 5/2015)

ČLAN 1

Potvrđuje se Protokol o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, koji je sačinjen u Bratislavi 27. maja 2011. godine, u originalu na engleskom jeziku.

ČLAN 2

Tekst Protokola u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:

PROTOKOL
O ODRŽIVOM UPRAVLJANJU ŠUMAMA UZ OKVIRNU KONVENCIJU O ZAŠTITI I ODRŽIVOM RAZVOJU KARPATA

Strane ovog protokola,

U SKLADU SA obavezama propisanim Okvirnom konvencijom o zaštiti i održivom razvoju Karpata (u daljem tekstu: Karpatska konvencija), stremeći sveobuhvatnoj politici i saradnji u cilju zaštite i održivog razvoja Karpata;

SVESNE činjenice da će se pritisak ljudi na karpatske šume neprestano povećavati;

U CILJU podizanja svesti o multifunkcionalnom karakteru šuma i koristi od održivog upravljanja šumama na Karpatima, posebno što se tiče skladištenja ugljenika u biomasi, snabdevanja vodom i biodiverziteta kao i doprinosa ruralnom razvoju;

U SKLADU SA svojim obavezama iz člana 7. Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata;

POZIVAJUĆI SE posebno na Rio Deklaraciju, pravno neobavezujući instrument Ujedinjenih nacija koji se odnosi na sve tipove šuma, Odluke Foruma za šume Ujedinjenih nacija, Deklaraciju iz Johanezburga o održivom razvoju i Plan o implementaciji Svetskog samita o održivom razvoju, Okvirnu Konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i prateći Kjoto protokol, Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti i njenog programa rada i relevantnih odluka vezanih za šumski biodiverzitet, Rezolucije Ministarske konferencije o zaštiti šuma u Evropi, Konvencija o očuvanju i zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa, Evropsku konvenciju o predelu, sprovođenje zakona o šumama i procese upravljanja;

KONSTATUJUĆI dalje da najveći broj Strana koje se kao države članice Evropske unije pridržavaju Strategije šumarstva EU i njenog Akcionog plana;

U CILJU obezbeđivanja efikasnije primene postojećih zakonskih instrumenata, i NADOVEZUJUĆI SE na druge međunarodne programe;

UVERENE da napori u cilju zaštite, očuvanja i održivog upravljanja karpatskim šumama zahtevaju regionalnu saradnju; i SVESNE dodatne vrednosti prekogranične saradnje na postizanju ekološke koherencije;

U ŽELJI da sarađuju na održivom upravljanju i zaštiti karpatskih šuma;

Sporazumele su se o sledećem:

Poglavlje I

OPŠTE OBAVEZE

Član 1

Opšti ciljevi i principi

1. Cilj Protokola o održivom upravljanju šumama (u daljem tekstu: Protokol) je da promoviše održivo upravljanje i zaštitu karpatskih šuma, za dobrobit današnjih i budućih generacija.

2. U cilju postizanja gore navedenog cilja, Strane će sprovoditi aktivnosti i sarađivati na:

a) očuvanju ili uvećavanju površina pod šumama;

b) obezbeđivanju proizvodnih funkcija šuma i njihove uloge u ruralnom razvoju;

c) promovisanju racionalnog korišćenja šuma kao ekološkog i obnovljivog materijala;

d) promovisanju održive upotrebe nedrvnih šumskih proizvoda;

e) unapređenju zdravstvenog stanja i vitalnosti šuma;

f) unapređenju očuvanja i održivog korišćenja komponenti biološke raznovrsnosti šuma;

g) identifikaciji i zaštiti prirodnih, a posebno netaknutih šuma;

h) promovisanju ponovnog uspostavljanja prirodnih šuma;

i) unapređenju uloge šumarskog sektora u ublažavanju klimatskih promena;

j) unapređenju zaštitnih funkcija šuma, kao što su sprečavanje poplava, klizišta i generalne regulacije kruženja vode u prirodi;

k) promovisanju kulturnog nasleđa šuma;

l) uvećanje društvenih funkcija šuma;

m) promovisanju učešća regionalnih i lokalnih vlasti i zajednica u upravljanju šumama;

n) identifikaciji, razvoju i primeni odgovarajućih šema plaćanja za odgovarajuća dobra i usluge koje pružaju šume;

o) osnaživanju upravljanja šumskim sektorom i sprovođenju zakona o šumama sa posebnim akcentom na borbu protiv bespravne seče šuma i trgovanja bespravno stečenim šumskim proizvodima;

p) identifikaciji, razvoju i implementaciji najboljih praksi vezano za prirodi blisko gazdovanje šumama;

q) promociji i koordinaciji naučnih istraživanja i razmeni informacija u vezi karpatskih šuma.

Član 2

Politike koje se tiču održivog upravljanja karpatskim šumama

Strane će razvijati i sprovoditi politike i strategije na svojoj nacionalnoj teritoriji u cilju održivog upravljanja karpatskim šumama, uzimajući u obzir politike i strategije razvijene i sprovedene od ostalih Strana. U ovu svrhu Strane će razmenjivati relevantne informacije sa ostalim Stranama.

Član 3

Integrisanje ciljeva održivog upravljanja i zaštite karpatskih šuma u sektorske politike

1. Strane će uzeti u obzir ciljeve ovog protokola prilikom izrade svojih politika, posebno one koje se tiču očuvanja biološke raznovrsnosti, zaštite zemljišta, ruralnog razvoja, upravljanja vodenim i rečnim slivom, klimatskih promena, turizma, industrije i energije, očuvanja kulturnog nasleđa i tradicionalnog znanja, prostornog planiranja, transporta i infrastrukture.

2. Strane će sarađivati na integraciji ciljeva održivog upravljanja i zaštite karpatskih šuma u svoje regionalne ili globalne sektorske politike i strategije, što bi dalje moglo da ima uticaja na održivo upravljanje karpatskim šumama.

Član 4

Učešće regionalnih i lokalnih vlasti i zajednica

1. Strane će, u okviru svog postojećeg institucionalnog okvira, definisati najbolji nivo koordinacije i saradnje među institucijama i regionalnim i lokalnim organima vlasti u cilju podsticanja podele odgovornosti u svrhu procesa implementacije ovog protokola.

2. Strane će preduzeti mere za uključivanje ili organizovati uključivanje lokalnih zajednica, vlasnika šuma i upravljača direktno u različite etape pripreme i implementacije ovih politika i mera.

Član 5

Međunarodna saradnja

1. Strane će podsticati aktivnu međunarodnu saradnju među nadležnim institucijama što se tiče održivog upravljanja i zaštite karpatskih šuma.

2. Strane će olakšati saradnju između regionalnih i lokalnih vlasti na Karpatima na međunarodnom nivou i takođe tražiti rešenja za zajedničke probleme na najpogodnijem nivou.

Poglavlje II

GEOGRAFSKI OBIM I DEFINICIJE

Član 6

Geografski obim

1. Ovaj protokol se odnosi na Karpatski region (u daljem tekstu: Karpati) kao što je definisala Konferencija Strana Karpatske konvencije.

2. Svaka Strana može da proširi primenu ovog protokola na dodatne delove svoje nacionalne teritorije upućivanjem Deklaracije Depozitaru.

Član 7

Definicije

U svrhu ovog protokola:

a) "Održivo upravljanje šumama" podrazumeva upravljanje i korišćenje šume i šumskog zemljišta na takav način i u takvom stepenu da se očuva njihov biodiverzitet, produktivnost, vitalnost i regenerativni kapacitet, kao i potencijal šuma da ispune sada i u budućnosti, odgovarajuće ekološke, ekonomske i socijalne funkcije na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou, a da se pri tome ne ugroze neki drugi ekosistemi;

b) "Prirodi blisko šumarstvo" podrazumeva sistem upravljanja šumama koji omogućava trajno obnavljanje, razvoj i tretman sastojina koje su slične po sastavu vrsta, strukturi i dinamici prirodnim šumama koje su specifične za uslove predmetne lokacije;

c) "Ekološka mreža" označava sistem područja koja su ekološki i fizički povezana, koja se dalje sastoje od ključnih područja, koridora i tampon zona;

d) "Šeme sertifikacije šuma" su one šeme sertifikacije koje se tiču održivog upravljanja šumama koje sadrži jasne ciljeve, merljive kriterijume, nezavisno ocenjivanje i uključivanje i davanje kredibiliteta glavnim zainteresovanim grupama;

e) "Prirodne šume" su šume koje se sastoje od onih vrsta drveća koje su autohtone za dati predeo i koje sadrže većinu glavnih karakteristika i ključnih elemenata ekosistema, kao što su složenost, struktura i raznovrsnost;

f) "Strane" označava Strane ovog protokola;

g) "Zaštićeno područje" označava geografski definisano područje koje je tako određeno i kojim se upravlja u cilju realizacije posebnih ciljeva vezanih za njegovu zaštitu i očuvanje;

h) "Zaštita šuma" podrazumeva takav aspekat očuvanja prirode, koji se tiče zaštite, održavanja, obnavljanja i održivog korišćenja šumskih resursa u cilju obezbeđivanja ekosistemskih usluga šuma;

i) "Prirodi blisko obnavljanje šuma" označava takav vid upravljanja koji se primenjuje u šumskim oblastima, a koji za cilj ima da pomogne prirodne procese obnavljanja šuma na takav način da struktura sastojine, biološka raznovrsnost, funkcije, procesi i posebno sastav vrsta obnovljene šume odgovaraju, što je više moguće i koliko je izvodljivo, prvobitnoj šumi preko postepenog menjanja sekundarnih šumskih sastojina;

j) "Racionalno korišćenje drveta" predstavlja jedan integrisan pristup preradi i krajnjem korišćenju drveta koje potiče iz održivog upravljanja šumama od strane potrošača;

k) "Netaknute šume" označavaju prirodne šume na koje nisu direktno uticale ljudske aktivnosti vezano za njihov razvoj.

Poglavlje III

POSEBNE MERE

Član 8

Očuvanje i uvećavanje površina pod šumama

1. Svaka Strana će preduzeti mere na svojoj nacionalnoj teritoriji, kroz održivo upravljanje šumama i planiranje prostora, u cilju očuvanja postojećih površina pod šumama kao ključnog sastavnog dela karpatskog predela.

2. Svaka Strana će preduzeti mere na svojoj nacionalnoj teritoriji u cilju povećanja površina pod šumama na Karpatima, i ako je to potrebno u svrhu postizanja ciljeva iz člana 1, istovremeno uzimajući u obzir i veliku ekološku važnost prirodnih i poluprirodnih livada i pašnjaka kao i drugih ciljeva Karpatske konvencije i njenih Protokola.

Član 9

Obezbeđivanje proizvodnih funkcija šuma i njihova uloga u ruralnom razvoju

1. Svaka Strana će preduzeti mere na svojim nacionalnim teritorijama s ciljem da osigura proizvodne funkcije šuma i da poboljšaju njihovu ulogu u ruralnom razvoju kroz odgovarajuće politike koje su prilagođene vlasničkoj strukturi kao i racionalnom korišćenju drvnih proizvoda.

2. Strane će promovisati i obezbediti izvore prihoda od šumskih resursa i time pružiti podršku vlasnicima i korisnicima šuma kao i njihovim udruženjima u cilju smanjenja problema koji su vezani za fragmentaciju vlasništva nad zemljom, stimulisanje tržišnih inicijativa, uključujući šeme za sertifikaciju šuma, sprovođenje zakona o šumama, sa posebnim akcentom na borbu protiv bespravne seče šuma i trgovine bespravno stečenim šumskim proizvodima, promovisanje održivog korišćenja i marketinga nedrvnih šumskih proizvoda i razvoj i širenje upotrebe sistema za plaćanje ekosistemskih usluga.

Član 10

Identifikacija i zaštita prirodnih, posebno netaknutih šuma

1. Svaka Strana će preduzeti mere u okviru svoje nacionalne teritorije u cilju identifikacije i zaštite prirodnih, a posebno netaknutih šuma na Karpatima, tako što će uspostaviti zaštićena područja u dovoljnom broju i dovoljne veličine, i sprovesti druge specifične mere zaštite.

2. Svaka Strana će u okviru svoje teritorije koja pripada Karpatima preduzeti mere za uključivanje prostora na kojima se nalaze bilo koje vrste prirodnih šuma u zaštićena područja.

3. Posebno, svaka Strana treba da preduzme specifične mere za očuvanje genetskih resursa prirodnih, a posebno netaknutih šuma.

4. Svaka Strana će preduzeti mere za nadoknadu troškova ili ekonomskih gubitaka koji su rezultat mera preduzetih u skladu sa st. 1, 2. i 3. ovog člana.

Član 11

Upravljanje šumama u zaštićenim područjima

1. Svaka Strana će preduzeti mere za obezbeđivanje usklađenosti između planova za upravljanje zaštićenim područjima i planova za upravljanje šumama koje se nalaze u zaštićenim područjima.

2. Strane će sarađivati na izradi smernica za upravljanje šumama, uključujući prirodi blisko šumarstvo u zaštićenim područjima i gde je moguće, na područjima u okviru mreže Natura 2000.

Član 12

Unapređenje zaštitnih funkcija šuma

Svaka Strana će preduzeti mere na svojoj nacionalnoj teritoriji u cilju obezbeđivanja zaštitnih funkcija šuma kao što su bolje sprečavanje poplava, erozija tla, klizišta, lavine i odroni kroz promovisanje metoda održivog upravljanja šumama koje su takve da poboljšavaju stabilnost i otpornost na prirodne i antropogene poremećaje.

Član 13

Promovisanje prirodi bliskog obnavljanja šuma

1. Svaka Strana će preduzeti mere na svojoj nacionalnoj teritoriji u cilju promovisanja prirodne obnove šuma.

2. Strane će razmotriti, prema potrebi, uspostavljanje programa za zaštitu i reintrodukciju retkih autohtonih vrsta šumskog drveća u njihove prirodne ekosisteme.

Član 14

Šumarstvo i klimatske promene

1. Svaka Strana će voditi politiku u cilju povećanja uloge šumarskog sektora u ublažavanju klimatskih promena, sa posebnim akcentom na pronalaženju ravnoteže između povećanja skladištenja ugljenika u šumskim ekosistemima, promovisanja korišćenja obnovljive energije iz šumske i drvne biomase i racionalnog korišćenja drvnih proizvoda kao zamene za grube građevinske materijale koji se dobijaju iz neobnovljivih izvora.

2. Svaka Strana, uzimajući u obzir posledice klimatskih promena, obavezuje se da će voditi prilagođene politike i mere koje za cilj imaju povećanje stabilnosti i otpornosti karpatskih šuma.

3. Svaka Strana, uzimajući u obzir povećanu ugroženost šuma od požara i drugih ekstremnih događaja izazvanih klimatskim promenama, će preduzeti odgovarajuće mere da bi se ovi rizici smanjili i ublažili njihovi negativni efekti.

Član 15

Socijalna funkcija šuma

1. Svaka Strana će definisati, u okviru svog postojećeg institucionog okvira, efikasne programe za koordinaciju i saradnju među institucijama i regionalnim i lokalnim vlastima koje su zadužene za upravljanje šumskim resursima, uz učešće ostalih lokalnih zainteresovanih strana u cilju unapređenja socijalnih funkcija šuma.

2. Svaka Strana, uzimajući u obzir visoku vrednost šuma za razvoj turizma, obavezuje se da će pri planiranju upravljanja šumama uzeti u obzir i politike vezane za održivi turizam.

3. Svaka Strana će razmotriti mogućnost promovisanja kulturnog nasleđa i tradicionalna znanja koja su vezana za upravljanje šumama uključujući i obrazovanje na svim nivoima.

Član 16

Šumarstvo, divlji biljni i životinjski svet i ekološke mreže

1. Svaka Strana će primenjivati metode održivog upravljanja divljim biljnim i životinjskim svetom, posebno kroz koordinisane regulativne mere u pograničnim područjima sa posebnim akcentom na kontrolu brojnosti populacije kopitara, tako da se omogući nesmetana prirodna obnova šuma, kao i praćenje i upravljanje velikim karnivorama u okviru postojećih kapaciteta šumskih ekosistema.

2. Strane će sarađivati na usklađivanju svojih politika vezano za ekološke mreže i ciljevima i merama upravljanja šumama.

Član 17

Podudarno praćenje i informacioni sistemi

1. Strane će sarađivati, u okviru postojećih međunarodnih inicijativa, na usklađivanju praćenja šuma na Karpatima, što će dalje voditi postizanju ciljeva ovog protokola.

2. Strane će sarađivati na razvoju zajedničkog informacionog sistema o stanju šuma na Karpatima, u skladu sa članom 12. Karpatske konvencije.

3. Strane će sarađivati na usklađivanju baza podataka i omogućavanju da nacionalni rezultati praćenja šuma budu integrisani u zajednički informacioni sistem.

Član 18

Koordinacija naučnih istraživanja i razmena informacija

1. Svaka Strana će koordinisati i sarađivati na naučnim istraživanjima koja se vrše na njenoj teritoriji ili koja vrše njene naučne institucije u vezi sa opštim ciljevima ovog protokola.

2. Strane će ohrabriti međunarodnu saradnju među naučnim institucijama u pogledu održivog upravljanja šumama na Karpatima, a posebno pokretanja zajedničkih istraživačkih programa i projekata vezano za karpatsku regiju.

3. Strane će podsticati organizovanje simpozijuma i konferencija u cilju razmene naučnih informacija i praktičnog iskustva.

4. Svaka Strana će sa ostalim Stranama razmenjivati informacije i iskustva o metodama koje se tiču aktivnosti navedenih u članu 1. stav 2.

Član 19

Zajednički programi i projekti

Svaka Strana će učestvovati, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima, u zajedničkim programima i projektima vezanim za aktivnosti koje se izvode na području Karpata, a na kojima zajednički učestvuju i ostale Strane.

Poglavlje IV

IMPLEMENTACIJA, PRAĆENJE I VREDNOVANJE

Član 20

Implementacija

1. Svaka Strana će preduzeti neophodne zakonske i administrativne mere da bi obezbedile implementaciju odredbi ovog protokola.

2. Svaka Strana će istražiti mogućnosti da podrži, kroz fiskalne i/ili finansijske mere, implementaciju odredbi ovog protokola.

3. Svaka Strana će imenovati relevantne nacionalne vlasti koje će biti odgovorne za implementaciju ovog protokola i da će ovu informaciju staviti na raspolaganje ostalim Stranama. Date nacionalne vlasti će biti odgovorne za praćenje efekata mera pomenutih u st. 1. i 2. ovog člana.

4. Strane će izraditi i usvojiti Strateški akcioni plan za primenu ovog protokola.

Član 21

Obrazovanje, informisanost i podizanje javne svesti

1. Strane će promovisati obrazovanje, informisanost i podizanje svesti javnosti što se tiče ciljeva, mera i implementacije ovog protokola.

2. Strane će omogućiti javni pristup informacijama koje se tiču implementacije ovog protokola.

Član 22

Sednice Strana ugovornica

1. Konferencija Strana Karpatske konvencije će predstavljati i Sednicu Strana ovog protokola.

2. Strane Karpatske konvencije koje nisu potpisnice ovog protokola mogu prisustvovati Konferenciji Strana, koja takođe predstavlja Sednicu Strana ovog protokola, u svojstvu posmatrača. Kada Konferencija Strana takođe predstavlja i Sednicu Strana ovog protokola, odluke koje su donešene u vezi ovog protokola biće primenjivane samo od Strana ovog protokola.

3. Kada Konferencija Strana takođe predstavlja i Sednicu Strana ovog protokola, svaki član Biroa Konferencije Strana koji zastupa Stranu Konvencije, ali ne i Stranu ovog protokola u datom trenutku, biće zamenjen članom koji će se birati od strane Strana ovog protokola i iz redova Strana ovog protokola.

4. Poslovnik o radu Konferencije Strana će se primenjivati mutatis mutandis na sednice Strana, sem ako se drugačije ne odluči konsenzusom Konferencije Strana koja istovremeno predstavlja sednicu Strana ovog protokola.

5. Prva sednica Konferencije Strana koja će predstavljati i Sednicu Strana ovog protokola biće sazvana od strane Sekretarijata u vezi sa prvim sastankom Konferencije Strana koji je zakazan nakon dana stupanja na snagu ovog protokola. Naredna redovna zasedanja Konferencije Strana koja će predstavljati i sednice Strana ovog protokola biće održane u skladu sa redovnim sednicama Konferencije Strana osim ako Konferencija Strana koja predstavlja Sednicu Strana ovog protokola ne odluči drugačije.

6. Konferencija Strana koja predstavlja i Sednicu Strana ovog protokola će donositi, tokom svog mandata, odluke koje su neophodne za promovisanje njegove efikasne implementacije. Konferencija će vršiti funkcije koje su joj dodeljene ovim protokolom i obavezuje se da će:

(a) davati preporuke o svim pitanjima koja su neophodna za implementaciju ovog protokola;

(b) osnovati prateća tela, koja su neophodna za primenu ovog protokola;

(c) razmatrati i usvajati, po potrebi, amandmane na ovaj protokol koji su neophodni za primenu ovog protokola; i

(d) obavljati ostale funkcije koje su neophodne za primenu ovog protokola.

Član 23

Sekretarijat

1. Sekretarijat formiran prema članu 15, stav 2. Karpatske Konvencije takođe će predstavljati i Sekretarijat ovog protokola.

2. Sve odredbe člana 15, stava 2. Karpatske konvencije koje se tiču funkcija Sekretarijata biće primenjivane, mutatis mutandis na ovaj protokol.

Član 24

Prateća tela

1. Svako prateće telo koje je osnovano od strane ili prema odredbama Karpatske konvencije može nakon donošenja odluke Konferencije Strana koja takođe predstavlja i Sednicu Strana ovog protokola, služiti ovom protokolu, u tom slučaju će se na Sednici Strana definisati koje funkcije će tačno ovo telo obavljati.

2. Strane Karpatske konvencije koje nisu potpisnice ovog protokola mogu učestvovati na sednicama ovih pratećih tela u ulozi posmatrača. Kada prateće telo Karpatske konvencije ujedno predstavlja i prateće telo ovog protokola, odluke koje se tiču Protokola donosiće samo Strane ovog protokola.

3. Kada prateće telo Karpatske konvencije vrši svoje funkcije koje se odnose na pitanja koja se tiču ovog protokola, svaki član biroa datog pratećeg tela koje predstavlja Stranu Karpatske konvencije, ali ne i Stranu Protokola u datom trenutku, biće zamenjeno članom koji će biti izabran od Strane Protokola i iz redova Strana Protokola.

Član 25

Praćenje usaglašenosti sa obavezama

1. Strane će redovno izveštavati Konferenciju Strana o merama koje se tiču ovog protokola i rezultatima preduzetih mera. Konferencija Strana će odrediti vremenski interval i formate u okviru kojih se izveštaji moraju dostavljati.

2. Posmatrači mogu dostaviti Konferenciji Strana i/ili Odboru za implementaciju Karpatske konvencije (u daljem tekstu: Odbor za implementaciju) bilo kakvu informaciju ili izveštaj o implementaciji Protokola i usklađenosti sa odredbama ovoga protokola.

3. Odbor za implementaciju će prikupljati, ocenjivati i analizirati informacije koje su bitne za sprovođenje ovog protokola i pratiti usklađenost Strana sa odredbama ovog protokola.

4. Odbor za implementaciju će predstaviti Konferenciji Strana preporuke za sprovođenje i neophodne mere za usklađivanje sa ovim protokolom.

5. Konferencija Strana će usvojiti ili dati preporuku o potrebnim merama.

Član 26

Vrednovanje efikasnosti odredbi

1. Strane će redovno pregledati i vrednovati efikasnost odredbi ovog protokola. Konferencija Strana može razmotriti usvajanje odgovarajućih amandmana na ovaj protokol gde je to neophodno u cilju postizanja svojih ciljeva.

2. Strane će olakšati učešće regionalnih i lokalnih vlasti i ostalih zainteresovanih strana u procesu iz stava 1. ovog člana.

Poglavlje V

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 27

Veza između Karpatske konvencije i ovog protokola

1. Ovaj protokol predstavlja Protokol uz Karpatsku konvenciju kao što je propisano članom 2, stavom 3. Karpatske konvencije i drugim relevantnim članovima.

2. Odredbe čl. 19, 20, 21. st. 2. do 4. i člana 22. Karpatske konvencije koji se odnose na stupanje na snagu, na izmenu konvencije, na istupanje iz Konvencije, kao i na rešavanje sporova, primenjivaće se i mutatis mutandis na ovaj protokol. Samo Strana Karpatske konvencije može postati Strana ovog protokola.

Član 28

Potpisivanje

1. Ovaj protokol će biti otvoren za potpisivanje kod Depozitara u periodu od 27. maja 2011. do 27. maja 2012. godine.

2. Za Strane koje izraze volju da pristupe ovom protokolu nakon vremenskog perioda predviđenog za njegovo potpisivanje, ovaj protokol će stupiti na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja instrumenta o ratifikaciji. Nakon stupanja na snagu bilo kojeg amandmana na ovaj protokol, on će se automatski smatrati obavezujućim i za sve nove Strane pomenutog Protokola.

Član 29

Obaveštenja

Depozitar će, u skladu sa ovim protokolom obavestiti svaku Stranu ugovornicu o:

(a) svakom potpisivanju,

(b) deponovanju instrumenata o ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju,

(c) datumu stupanja na snagu,

(d) deklaraciji koju je sačinila Strana ugovornica ili potpisnica,

(e) otkazivanju koje je dostavila neka Strana ugovornica uključujući i datum kada ono stupa na snagu.

Član 30

Rezerve

Na ovaj protokol se ne mogu stavljati rezerve.

Član 31

Depozitar

Depozitar ovog protokola je Vlada Ukrajine.

Sačinjeno u Bratislavi 27. maja 2011. godine u jednom originalu na engleskom jeziku.

Original Protokola biće deponovan kod Depozitara, koji će overene kopije dostaviti svim Stranama.

Potvrđujući ovo, dole potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali su ovaj protokol

U ime Vlade Republike Češke...

U ime Vlade Republike Mađarske...

U ime Vlade Republike Poljske...

U ime Vlade Rumunije...

U ime Vlade Republike Srbije...

U ime Vlade Slovačke Republike...

U ime Vlade Ukrajine...

ČLAN 3

Međunarodne obaveze, preuzete ovim protokolom sprovodiće ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove šumarstva i ministarstvo nadležno za poslove regionalnog razvoja.

ČLAN 4

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".