ODLUKA
O MINIMALNOM ZAHTEVU ZA KAPITALOM I PODOBNIM OBAVEZAMA BANKE

("Sl. glasnik RS", br. 30/2015)

1. Ovom odlukom propisuju se bliži uslovi pod kojima se podobne obaveze banke iz člana 128nj stav 3. Zakona o bankama (u daljem tekstu: Zakon) uključuju u izračunavanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama, a bliže se uređuju i kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje taj zahtev.

Uslovi za uključivanje podobnih obaveza u izračunavanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama

2. Podobne obaveze banke uključuju se u izračunavanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama ako ispunjavaju sledeće uslove:

1) instrument na osnovu koga je nastala obaveza ove banke izdat je i u potpunosti uplaćen, a ako se radi o depozitu, glavnica na koju glasi obaveza iz tog depozita je uplaćena toj banci;

2) poverilac po osnovu ovih obaveza nije sama banka, niti je ta banka za nju dala garanciju, jemstvo ili drugo sredstvo obezbeđenja;

3) ova banka nije neposredno ni posredno finansirala ulaganje u taj instrument, odnosno tu obavezu;

4) preostali rok dospeća obaveze je najmanje godinu dana;

5) obaveza nije nastala po osnovu derivata;

6) obaveza nije nastala po osnovu osiguranog depozita.

Ako je na osnovu obaveze iz stava 1. ove tačke poveriocu dato pravo da zahteva prevremenu otplatu, rokom dospeća iz odredbe pod 4) tog stava smatra se prvi datum kada poverilac može da zahteva prevremenu otplatu.

3. U izračunavanje minimalnog zahteva za kapital i podobne obaveze ne mogu se uključiti podobne obaveze koje su nastale na osnovu ugovornih odnosa na koje se primenjuje strano pravo, ako se, prema tom pravu, rešenje Narodne banke Srbije kojim se vrši konverzija u kapital ili otpis (smanjenje) glavnice obaveza ili dužničkih instrumenata ne može izvršiti.

Narodna banka Srbije može zahtevati od banke da dostavi odgovarajući dokaz o tome da se rešenje Narodne banke Srbije iz stava 1. ove tačke može izvršiti prema merodavnom pravu.

Kriterijumi za utvrđivanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama

4. Radi primene kriterijuma iz člana 128o stav 3. tačka 1) Zakona, Narodna banka Srbije utvrđuje mogućnost ostvarivanja ciljeva restrukturiranja primenom raspoloživih instrumenata restrukturiranja, a naročito instrumenta raspodele gubitaka.

5. Radi primene kriterijuma iz člana 128o stav 3. tačka 2) Zakona, Narodna banka Srbije utvrđuje iznos gubitaka koje banka treba da bude sposobna da pokrije pre njenog restrukturiranja (u daljem tekstu: iznos pokrića gubitaka), kao i iznos potreban da bi banka nakon pokrića gubitaka ponovo uspostavila pokazatelj adekvatnosti kapitala na nivou kojim bi se omogućilo njeno dalje nesmetano poslovanje i održavanje dovoljnog poverenja na finansijskom tržištu (u daljem tekstu: iznos dokapitalizacije).

Iznos pokrića gubitaka određuje se kao iznos potreban za ispunjavanje propisanog minimalnog pokazatelja adekvatnosti kapitala banke, odnosno pokazatelja adekvatnosti kapitala koji je Narodna banka Srbije odredila banci u skladu s članom 23. stav 3. Zakona, uvećan za 2,5 procentnih poena, pri čemu Narodna banka Srbije ovaj iznos može povećati ako utvrdi da, uzimajući u obzir poslovni model i rizični profil banke - on ne bi bio dovoljan za pokriće njenih gubitaka, odnosno ne bi bio dovoljan za rešavanje ili otklanjanje prepreka za restrukturiranje banke, ako je to potrebno.

Pod iznosom dokapitalizacije podrazumeva se iznos koji je potreban za primenu mera i instrumenata restrukturiranja predviđenih planom restrukturiranja, a koji je najmanje jednak iznosu potrebnom za ispunjavanje propisanog minimalnog pokazatelja adekvatnosti kapitala banke, odnosno pokazatelja adekvatnosti kapitala koji je Narodna banka Srbije odredila banci u skladu s članom 23. stav 3. Zakona. Ako smatra da je to potrebno radi postizanja i održavanja poverenja u banku na finansijskom tržištu, Narodna banka Srbije ovaj iznos može uvećati za 2,5 procentnih poena.

Izuzetno od stava 3. ove tačke, ako plan restrukturiranja banke ne predviđa preduzimanje instrumenata restrukturiranja, već samo stečaj, odnosno likvidaciju banke, iznos dokapitalizacije jednak je nuli, osim u slučaju da Narodna banka Srbije utvrdi da je određeni iznos dokapitalizacije neophodno obezbediti kako bi se sprovođenjem stečajnog postupka, odnosno postupka likvidacije banke ostvarili ciljevi restrukturiranja koji se odnose na stabilnost finansijskog sistema i obezbeđenje kontinuiteta obavljanja kritičnih funkcija banke.

6. Prilikom primene kriterijuma iz člana 128o stav 3. tačka 3) Zakona, Narodna banka Srbije ceni koje bi podobne obaveze banke verovatno bile izuzete od primene instrumenta raspodele gubitaka ili prenete primenom drugog instrumenta restrukturiranja u skladu s planom restrukturiranja.

Nakon što identifikuje obaveze iz stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije vodi računa o tome da minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama bude utvrđen u iznosu koji obezbeđuje odgovarajuće pokriće gubitaka i dokapitalizaciju banke bez otpisa, odnosno konverzije tih obaveza, na način kojim se ne narušavaju načela iz člana 128b stav 1. tač. 2) i 3) Zakona.

7. Prilikom primene kriterijuma iz člana 128o stav 3. tačka 4) Zakona, Narodna banka Srbije ceni da li kapitalni zahtevi koji važe za banku, ostale mere u postupku kontrole i mere za rešavanje ili otklanjanje prepreka za restrukturiranje na odgovarajući način odražavaju veličinu, poslovni model, model finansiranja i rizični profil banke, te da li postoji potreba da se utvrđivanjem većeg ili manjeg iznosa minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama ispravi eventualna nesrazmera.

8. Prilikom primene kriterijuma iz člana 128o stav 3. tačka 5) Zakona, Narodna banka Srbije vodi računa o tome da minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama bude utvrđen u iznosu koji obezbeđuje poštovanje ograničenja iz člana 128h Zakona.

9. Prilikom primene kriterijuma iz člana 128o stav 3. tačka 6) Zakona, Narodna banka Srbije utvrđuje da li bi prestanak poslovanja banke predstavljao rizik po stabilnost finansijskog sistema Republike Srbije, ako nije reč o banci koja je utvrđena kao sistemski značajna.

Ako je reč o sistemski značajnoj banci, odnosno ako utvrdi da je ispunjen uslov iz stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije vodi računa o tome da minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama bude utvrđen u iznosu koji obezbeđuje da se sredstva Republike Srbije u restrukturiranju koriste u skladu sa članom 127nj stav 7. Zakona, odnosno odlukom Narodne banke Srbije kojom se uređuju bliži uslovi vršenja konverzije elemenata dopunskog kapitala banke, odnosno banke u restrukturiranju i bliži uslovi i način vršenja otpisa i konverzije obaveza banke u restrukturiranju.

Utvrđivanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama

10. Narodna banka Srbije primenom kriterijuma iz člana 128o stav 3. Zakona i tač. 4. do 9. ove odluke utvrđuje minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama, koji omogućuje otpis i konverziju kapitala i podobnih obaveza uključenih u obračun ovog zahteva u iznosu koji je najmanje jednak zbiru iznosa pokrića gubitaka i iznosa dokapitalizacije.

Minimalni zahtev iz stava 1. ove tačke izračunava se kao procentualno izražen odnos zbira kapitala i podobnih obaveza uključenih u obračun ovog zahteva prema zbiru kapitala i ukupnih obaveza banke.

Pri utvrđivanju minimalnog zahteva iz tačke 1. ove odluke, Narodna banka Srbije može odrediti da se taj zahtev ispuni delom i instrumentima za koje je banka ugovorila da se, u slučaju primene instrumenta raspodele gubitaka otpisuju ili konvertuju u potrebnoj meri pre otpisa ili konverzije drugih podobnih obaveza, kao i da se, u slučaju stečajnog postupka, obaveze po tim instrumentima isplaćuju nakon izmirenja ostalih podobnih obaveza - ako oceni da bi se otpisom ili konverzijom ovih instrumenata efikasnije ostvarili ciljevi restrukturiranja, odnosno umanjili troškovi restrukturiranja.

Obaveze iz derivata uključuju se u ukupne obaveze iz stava 2. ove tačke tako što se u potpunosti priznaje ugovoreno pravo druge ugovorne strane na netiranje, te se obaveze iz derivata uzimaju u neto iznosu.

11. Narodna banka Srbije rešenjem utvrđuje za svaku banku poseban minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama pri izradi plana restrukturiranja banke.

Ako je potrebno da banka preduzme određene aktivnosti kako bi se uskladila s minimalnim zahtevom iz stava 1. ove tačke, Narodna banka Srbije rešenjem iz tog stava određuje i rok u kojem je banka dužna da se uskladi sa ovim zahtevom.

Prelazna odredba i završna odredba

12. Banka je dužna da se uskladi s minimalnim zahtevom za kapitalom i podobnim obavezama utvrđenim pri izradi prvog plana restrukturiranja na sledeći način:

- do 31. decembra 2016. godine - sa 25% utvrđenog zahteva iz stava 1. ove tačke;

- do 31. decembra 2017. godine - sa 50% utvrđenog zahteva iz stava 1. ove tačke;

- do 31. decembra 2018. godine - sa 75% utvrđenog zahteva iz stava 1. ove tačke.

13. Ova odluka objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupa na snagu 1. aprila 2015. godine.