[mm]
PRAVILNIKO TEHNIČKIM PRAVILIMA ZA STATUTARNU SERTIFIKACIJU BRODOVA UNUTRAŠNJE PLOVIDBE("Sl. glasnik RS", br. 30/2015) |
Ovim pravilnikom utvrđuju se tehnička pravila za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe (u daljem tekstu: Tehnička pravila).
Ovaj pravilnik ne primenjuje se na:
1) ratne brodove;
2) pomorske brodove, uključujući morske tegljače i potiskivače, koji:
(1) plove ili se nalaze u području koje se nalaze pod uticajem morske plime i oseke,
(2) privremeno plove na unutrašnjim vodnim putevima, pod uslovom da poseduju:
- svedočanstvo kojim se potvrđuje usklađenost sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti ljudskog života na moru (SOLAS 74/78) ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 2/81) ili neko drugo svedočanstvo iste važnosti, svedočanstvo kojim se potvrđuje usklađenost sa zahtevima Međunarodne konvencije o teretnim linijama ("Službeni list SFRJ - Dodatak", broj 4/69) ili neko drugo svedočanstvo iste važnosti, kao i Međunarodno svedočanstvo o sprečavanju zagađenja naftom (IOPP) kojim se potvrđuje usklađenost sa zahtevima Međunarodne konvencije o sprečavanju zagađenja mora sa brodova (MARPOL Konvencija) ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 2/85 i "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 1/10);
- svedočanstvo o pravilima i standardima za bezbednost putničkih brodova koje je izdato u skladu sa propisom kojim se uređuju pravila i standardi za bezbednost pomorskih putničkih brodova, za putničke brodove na koje se ne odnose međunarodni sporazumi iz stava 2. tačka 2) podtačka 2) alineja prva ovog člana;
- svedočanstvo izdato u skladu sa domaćim propisima za plovila za rekreaciju na koje se ne odnose konvencije iz stava 2. tačka 2) podtačka (2) alineja prva ovog člana;
3) trajekte (ferry).
Tehnička pravila sadrže:
1) uvodni deo;
2) zone plovidbe brodova;
3) brodograđevinske zahteve;
4) tehničke zahteve za rastojanje bezbednosti, nadvođe i oznake gaza;
5) tehničke zahteve za manevarsku sposobnost;
6) tehničke zahteve za kormilarski sistem;
7) tehničke zahteve za kormilarnicu;
8) tehničke zahteve za projekat motora i emisiju gasovitih zagađivača i zagađujućih čestica iz dizel motora;
9) tehničke zahteve za električnu opremu;
10) tehničke zahteve za opremu za sidrenje, užad za vez, opremu za protivpožarnu zaštitu na brodu, brodske čamce i opremu za spasavanje, kao i drugu opremu na brodu;
11) tehničke zahteve kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu članova posade i drugih lica na brodovima;
12) tehničke zahteve za stambene prostorije na brodovima;
13) tehničke zahteve za uređaje za grejanje gorivom, kuhinjske i rashladne uređaje,
14) tehničke zahteve za uređaje na utečnjeni gas za potrebe stambenih i društvenih prostorija, kao i sprečavanje zagađivanja unutrašnjih voda sa brodova;
15) posebne tehničke zahteve za putničke brodove i putničke jedrenjake;
16) posebne tehničke zahteve za plovila predviđena da budu deo potiskivanog, tegljenog ili bočnog sastava;
17) posebne tehničke zahteve za tehničke plovne objekte;
18) posebne tehničke zahteve za plovila za hidrogradnju;
19) posebne tehničke zahteve za brodove koji plove na vodnim putevima zone 4;
20) posebne tehničke zahteve za rečno-morske brodove;
21) posebne tehničke zahteve za plovila za rekreaciju;
22) posebne tehničke zahteve za stabilitet brodova za prevoz kontejnera, posebne tehničke zahteve za plovila dužine preko 110 m, posebne tehničke zahteve za brodove velikih brzina;
23) tehničke zahteve za opremu brodova koja se odnosi na posadu;
24) rokove za postepenu prepravku određenih brodova i rokovi primene;
25) znakove bezbednosti;
26) uputstva kojima se bliže uređuju pojedini tehnički zahtevi koji su obuhvaćeni Tehničkim pravilima;
27) obrazac upisnika izdatih svedočanstava o sposobnosti brodova za plovidbu.
Tehnička pravila iz stava 1. ovog člana data su u Prilogu 1 - Tehnička pravila za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Tehnički zahtevi za protokol o parametrima motora dati su u Prilogu 2 - Protokol o parametrima motora, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Dodatni tehnički zahtevi za brodske pogone za prečišćavanje otpadnih voda dati su u Prilogu 3 - Dodatni tehnički zahtevi za brodske pogone za prečišćavanje otpadnih voda i modeli svedočanstava, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Oblasti u kojima su primenjivi blaži tehnički zahtevi za brodove unutrašnje plovidbe koji plove na određenim unutrašnjim vodnim putevima dati su u Prilogu 4 - Oblasti u kojima su primenjivi blaži tehnički zahtevi za brodove unutrašnje plovidbe koji plove na unutrašnjim vodnim putevima zone 3 i 4, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Tehnički zahtevi za radarsku opremu koji se koriste na brodovima unutrašnje plovidbe dati su u Prilogu 5 - Radarska oprema i pokazivači brzine skretanja s kursa koji se koriste na brodovima unutrašnje plovidbe, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik je usklađen sa svim načelima i bitnim zahtevima iz Direktive 2006/87 Evropskog parlamenta i Saveta od 12. decembra 2006. godine o utvrđivanju tehničkih pravila za plovila unutrašnje plovidbe i kojom se stavlja van snage Direktiva Saveta 82/714/EEZ.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe Odluka o tehničkim pravilima za gradnju brodova unutrašnje plovidbe ("Službeni list SRJ", broj 20/95), osim tačke 1. Deo 16 - Pravila za gradnju čamaca i Odluka o tehničkim pravilima Jugoregistra - o sposobnosti broda unutrašnje plovidbe za prevoz putnika ("Službeni list SFRJ", broj 10/88).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
TEHNIČKA PRAVILA ZA STATUTARNU SERTIFIKACIJU BRODOVA UNUTRAŠNJE PLOVIDBE
1.01 Pojedini izrazi upotrebljeni u Tehničkim pravilima za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe (u daljem tekstu: Tehnička pravila) imaju sledeće značenje:
1) bočna ravan iznad vode(AV) je bočna ravan broda iznad vodne linije u m2;
2) brod je brod unutrašnje plovidbe i pomorski brod;
3) brod unutrašnje plovidbe je brod isključivo ili pretežno predviđen za plovidbu na unutrašnjim vodnim putevima;
4) brod za dnevna putovanja je putnički brod bez putničkih spavaćih kabina;
5) brod sa kabinama je putnički brod sa putničkim spavaćim kabinama;
6) brod velike brzine je brod sa sopstvenim pogonom koji može da postigne brzine preko 40 km/h u odnosu na vodu;
7) brodski čamac je čamac koji služi za prevoz, pružanje pomoći, operacije spasavanja i izvršavanje radnih dužnosti;
8) brodski salon je deo stambenog prostora ili prostora za putnike. Na putničkim brodovima, brodske kuhinje se ne smatraju brodskim salonima;
9) brodska kuhinja je prostorija u kojoj se nalazi peć ili sličan uređaj za kuvanje;
10) brodsko osoblje na putničkom brodu su sva lica zaposlena na putničkom brodu koja nisu članovi posade;
11) vertikalni otvor za stepenište je prostor za unutrašnja stepeništa ili liftove;
12) vodonepropustan je deo konstrukcije ili uređaj opremljeni tako da se spreči bilo kakav prodor vode;
13) visina (H) je najkraće vertikalno rastojanje u metrima, između najniže tačke brodskog trupa ili kobilice i najniže tačke palube na boku broda;
14) gaz (T) je vertikalno rastojanje u metrima između najniže tačke brodskog trupa ne uzimajući u obzir kobilicu ili druge nepokretne priveske i linije maksimalnog gaza;
15) gaz preko svega (TOA) je vertikalno rastojanje u metrima između najniže tačke brodskog trupa, uključujući kobilicu ili druge nepokretne priveske i linije maksimalnog gaza;
16) gasonepropustan je deo konstrukcije ili uređaj opremljeni tako da sprečavaju prodor gasova i isparenja;
17) glavni mašinski prostor je prostor u kome su postavljeni pogonski motori;
18) granična linija je zamišljena linija povučena na bočnoj oplati najmanje 10 cm ispod pregradne palube i najmanje 10 cm ispod najniže vodopropusne tačke bočne oplate. Ako nema pregradne palube, upotrebljava se linija povučena najmanje 10 cm ispod najniže linije do koje je spoljna oplata vodonepropusna;
19) dužina (L) je maksimalna dužina brodskog trupa u metrima, isključivši kormilo i kosnik;
20) dužina preko svega (LOA) je maksimalna dužina plovila u metrima, koja obuhvata sve nepokretne instalacije, kao što su delovi kormilarskog sistema ili energetskog postrojenja, mehaničkih ili sličnih naprava;
21) dužina vodne linije (LWL) je dužina brodskog trupa u metrima, izmerena na liniji maksimalnog gaza;
22) ECDIS za unutrašnju plovidbu je standardizovani sistem za prikazivanje elektronskih navigacionih karata za unutrašnju plovidbu i sa njima povezanih informacija, koji prikazuje odabrane informacije sa sopstvenih elektronskih navigacionih karata za unutrašnje vodne puteve, i po želji, informacije sa drugih senzora plovila;
23) ECDIS uređaj za unutrašnju plovidbu je uređaj za prikazivanje elektronskih navigacionih karata za unutrašnju plovidbu koji može da radi na dva različita načina, i to na informacioni način i/ili navigacioni način;
24) zatvoreno nadgrađe je vodonepropusna, kruta, neprekinuta konstrukcija sa krutim zidovima, trajno i vodonepropusno spojena sa palubom;
25) zborni prostori su posebno zaštićeni prostori na brodu u kojima se putnici okupljaju u slučaju opasnosti;
26) zid je pregradna površina, obično vertikalna;
27) izvor energije je napajanje pogonske jedinice kormila i kormilarskog uređaja, energijom iz brodske mreže, baterija ili motora sa unutrašnjim sagorevanjem;
28) informacioni način je upotreba ECDIS uređaja za unutrašnju plovidbu samo u svrhu davanja informacija, bez radarskog preklapanja;
29) istisnina vode (Ñ) je uronjena zapremina broda, u m3;
30) istisnina (Δ) je ukupna težina broda uključujući teret, u tonama;
31) kanalska barža je brod unutrašnje plovidbe čija dužina ne prelazi 38,5 m, a širina ne prelazi 5,05 m i koji se pretežno koristi za plovidbu kanalom Rajna-Rona;
32) koji zadržava plamen je materijal koji ne prima brzo vatru, ili čija površina barem ograničava širenje plamena u skladu sa postupkom ispitivanja iz Priloga 1, Deo XV. tačka 15.11, stav 1. podtačka 4);
33) kvalifikovano lice je lice koje je steklo znanje u odgovarajućoj oblasti tehničkih pravila na osnovu svoje stručne kvalifikacije i iskustva i poznaje odgovarajuća pravila, propise i opšte prihvaćena tehnička pravila (npr. EN standarde, relevantno zakonodavstvo, tehnička pravila drugih država članica Evropske unije) u dovoljnoj meri da može da oceni radnu bezbednost odgovarajućih sistema i opreme.
34) klasifikaciono društvo je klasifikaciono društvo priznato u skladu sa posebnim popisom;
35) koeficijent punoće (CB) je odnos između istisnine vode i proizvoda dužine LWL, širine BWL i gaza T;
36) komandni centar je kormilarnica, prostor u kome se nalazi postrojenje za proizvodnju električne energije za slučaj nužde, ili njegovi delovi, ili prostor sa centrom u kome je stalno prisutno brodsko osoblje ili članovi posade, kao što je prostor sa opremom za protivpožarnu uzbunu, uređajima za daljinsko upravljanje vratima, ili protivpožarnim zatvaračima;
37) kotlarnica je prostor u kome se nalazi uređaj koji radi na gorivo, a služi za proizvodnju pare ili zagrevanje termofluida;
38) kormilarnica je prostor u kome se nalaze svi komandni i kontrolni instrumenti potrebni za upravljanje brodom;
39) kormilarski sistem je sva oprema potrebna za upravljanje brodom, takva da osigurava sposobnost za manevrisanje utvrđenu u Prilogu 1, Deo V. ovog pravilnika;
40) kormilo je kormilo ili kormila, sa vratilom, uključujući kvadrant kormila i komponente koje ga povezuju sa kormilarskim uređajem;
41) kormilarski uređaj je deo kormilarskog sistema koji proizvodi kretanje kormila;
42) kormilarnica opremljena za upravljanje brodom od strane jednog lica pomoću radara je kormilarnica tako podešena da, u toku navigacije pomoću radara, brodom može da upravlja samo jedno lice;
43) kruti sastav je potiskivani sastav ili bočni sastav;
44) lica sa ograničenom pokretljivošću su lica koja se suočavaju sa posebnim problemima pri korišćenju javnog transporta, kao što su stara lica i invalidi, lica sa oštećenim čulom sluha i vida, lica u invalidskim kolicima, trudnice i lica sa malom decom;
45) mašinski prostor je prostor u kome su postavljeni motori sa sagorevanjem;
46) motorni brod je teretni motorni brod ili motorni tanker;
47) motorni tanker je brod predviđen za prevoz tečnog tereta u nepokretnim tankovima i sagrađen za samostalnu plovidbu korišćenjem sopstvenog mehaničkog pogona;
48) nadvođe (F) je rastojanje između ravni maksimalnog gaza i s njom paralelne ravni koja prolazi kroz najnižu tačku palubne proveze ili, tamo gde nema palubne proveze, do najniže tačke gornje ivice boka broda;
49) nadležni organ je Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, odnosno priznato klasifikaciono društvo;
50) navigacioni način je upotreba ECDIS uređaja za unutrašnju plovidbu sa radarskim preklapanjem za navigaciju plovila;
51) navigaciona svetla su svetla signalnih lampi za ukazivanje na prisustvo brodova;
52) negoriv je supstanca koja ne gori i ne proizvodi zapaljiva isparenja u količinama u kojima bi se spontano zapalila pri zagrevanju na približno 750°C;
53) nepokretni tank je tank spojen sa brodom, čiji su zidovi ili sam brodski trup ili obloga odvojena od brodskog trupa;
54) ostava je prostorija za čuvanje zapaljivih tečnosti, ili prostorija površine preko 4 m2 za skladištenje zaliha;
55) otporan na vremenske neprilike je deo konstrukcije ili uređaj opremljeni tako da u normalnim uslovima propuštaju samo neznatnu količinu vode;
56) otpornost na vatru je osobina delova konstrukcije ili uređaja, kako je potvrđena u postupcima provere, utvrđenim u Prilogu 1, Deo XV. tačka 15.11, stav 1. podtačka 4);
57) plovilo je brod ili tehnički plovni objekat;
58) plovilo za hidrogradnju je plovilo sagrađeno i opremljeno na odgovarajući način da bi se koristio u hidrogradnji, kao što je tegljenica za isušivanje, tegljenica sandučar ili pontonska tegljenica, ponton ili brod za potapanje kamenja;
59) plovilo za rekreaciju je plovilo osim putničkog broda, predviđen za sport i razonodu;
60) plutajući objekat je svaki plutajući objekta koja obično nije predviđena za premeštanje, kao što su kupalište, dok, pristan ili spremište za čamce;
61) ploveće telo je konstrukcija, objekat ili spojena struktura sposobna za plovidbu, koji nisu brod, tehnički plovni objekt ili plutajući objekat;
62) pomorski brod je brod kojima ima propisane isprave za plovidbu morem;
63) potiskivač je brod posebno sagrađen za pokretanje potiskivanog sastava;
64) potisnica je tank potisnica, teretna potisnica ili potisnica za prevoženje brodom;
65) potiskivani sastav je kruti spoj plovila od kojih je bar jedno plovilo postavljeno ispred plovila koje obezbeđuje pogon za pokretanje sastava, kao i sastav formiran od potiskivača i potiskivanog plovila tako spojenih da omogućavaju vođeno zglobno pomeranje;
66) potisnica za prevoženje brodom je potisnica sagrađena da bi se prevozila na pomorskim brodovima i da bi plovila na unutrašnjim vodnim putevima;
67) prostori za putnike su prostori na plovilu predviđeni za putnike i prostori zatvorenog tipa kao što su brodski saloni, kancelarije, prodavnice, frizerski saloni, sušionice, perionice, saune, toaleti, kupatila, hodnici, prolazi i stepeništa koja nisu ograđena zidovima;
68) prolaz je prostor predviđen za uobičajeni protok lica i stvari;
69) preostalo rastojanje sigurnosti je vertikalna udaljenost raspoloživa, u slučaju naginjanja broda, između nivoa vode i najniže tačke uronjene strane broda, posle koje se brod više ne smatra vodonepropusnim;
70) preostalo nadvođe je vertikalno rastojanje raspoloživo, u slučaju naginjanja broda, između nivoa vode i gornje površine palube u najnižoj tački uronjene strane broda ili, tamo gde nema palube, u najnižoj tački gornje površine nepokretnog boka broda;
71) pregradna paluba je paluba do koje dosežu propisane vodonepropusne pregrade i od koje se meri nadvođe;
72) pregrada je zid određene visine, obično vertikalan, koji služi za pregrađivanje broda i koji se graniči sa brodskim dnom, oplatom ili drugim pregradama;
73) poprečna pregrada je pregrada koja se prostire od jednog do drugog boka broda;
74) pregradni zid je vodopropusni zid;
75) prostori za evakuaciju su delovi zbornih brodskih prostora iz kojih je moguće obaviti evakuaciju lica.
76) Pravilnik o postupcima provere sigurnosti od požara je Međunarodni pravilnik za primenu postupaka ispitivanja bezbednosti od požara, usvojen Rezolucijom MSC.61(67) Komiteta za pomorsku bezbednost Međunarodne pomorske organizacije.
77) pramčani perpendikular je vertikalna linija koja prolazi kroz prednju tačku preseka brodskog trupa sa linijom maksimalnog gaza;
78) pogonska jedinica je pogon kormilarskog uređaja, između izvora energije i kormilarskog uređaja;
79) pogonska jedinica kormilarskog uređaja je upravljanje kormilarskim uređajem, njegova pogonska jedinica i njegov izvor energije;
80) putnički brod je brod za dnevna putovanja izlete ili brod sa kabinama, konstruisan i opremljen za prevoz više od 12 putnika;
81) putnički jedrenjak je putnički brod sagrađen i opremljen i za plovidbu pod jedrima;
82) radarski uređaj je elektronsko navigaciono pomagalo za otkrivanje i prikazivanje okoline i saobraćaja;
83) radno mesto je prostor u kome članovi posade izvršavaju svoje dužnosti i koji obuhvata mostić, samaricu i brodski čamac;
84) ravan maksimalnog gaza je ravan vode koja odgovara maksimalnom gazu na kome je plovilu dozvoljeno da plovi;
85) rastojanje bezbednosti je udaljenost između ravni maksimalnog gaza i s njom paralelne ravni koja prolazi kroz najnižu tačku iznad koje se plovilo više ne smatra vodonepropusnim;
86) regulator brzine skretanja s kursa je uređaj koji automatski postiže i održava određenu brzinu skretanja s kursa broda prema prethodno odabranim vrednostima;
87) ručni pogon je sistem kojim se ručnim pomeranjem kormilarskog točka pokreće kormilo putem mehaničkog prenosa, bez dodatnog izvora energije;
88) sastav je kruti ili tegljeni sastav plovila;
89) sastav bok uz bok je skup plovila kruto povezanih bok uz bok, od kojih nijedan nije postavljen ispred plovila koje pokreće ovaj sastav;
90) stambeni prostor je prostor predviđen za lica koja obično žive na plovilu, a koji obuhvata brodske kuhinje, prostor za čuvanje namirnica, toalete i kupatila, perionice, predsoblja i prolaze, ali ne obuhvata kormilarnicu;
91) skladište je deo broda, s prednje i sa zadnje strane ograničen pregradama, koji se otvara i zatvara pomoću poklopaca grotla, predviđen za prevoz tereta, upakovanog ili u rasutom stanju, ili za smeštaj tankova koji nisu deo brodskog trupa;
92) bezbedno područje je prostor koji je spolja ograničen vertikalnom površinom koja se prostire na rastojanju od 1/5 BWL (širine vodne linije), paralelno sa smerom brodskog trupa na liniji maksimalnog gaza;
93) slobodna širina bočne palube je rastojanje od vertikalne linije koja prolazi kroz najistureniji deo pražnice grotla prema bočnoj palubi, do vertikalne linije koja prolazi kroz unutrašnju ivicu zaštitnika od klizanja (rešetkaste ograde, nogobrana), na spoljnoj strani bočne palube.
94) svetlosni signali su svetla koja se koriste kao dopuna vizuelnim ili zvučnim signalima.
95) Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu je svedočanstvo izdato od strane Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, kojim se potvrđuje usklađenost broda sa tehničkim zahtevima koja su sastavni ovog pravilnika;
96) teretni motorni brod je brod, osim motornog tankera, predviđen za prevoz tereta i sagrađen za samostalnu plovidbu korišćenjem sopstvenog mehaničkog pogona;
97) tegljač je brod posebno sagrađen za obavljanje operacije tegljenja;
98) tegljenica je tegljenica ili tank tegljenica;
99) tank tegljenica je brod predviđen za prevoz tereta u nepokretnim tankovima i sagrađen da bi bio tegljen, koji ili nema sopstveni pogon, ili ima pogon koji je dovoljan samo za izvođenje ograničenih manevara;
100) tegljenica je brod osim tank tegljenice, predviđen za prevoz tereta i sagrađen da bi bio tegljen, koji ili nema sopstveni pogon, ili ima pogon koji je dovoljan samo za izvođenje ograničenih manevara;
101) tank potisnica je brod predviđen za prevoz tečnog tereta u nepokretnim tankovima, sagrađen ili posebno prepravljen da bude potiskivan, koji ili nema sopstveni pogon, ili ima pogon koji je dovoljan samo za izvođenje ograničenih manevara, kada nije deo potiskivanog sastava;
102) teretna potisnica je brod, osim tank potisnice, predviđen za prevoz tereta i sagrađen ili posebno prepravljen da bude potiskivan, koji ili nema sopstveni pogon, ili ima pogon koji je dovoljan samo za izvođenje ograničenih manevara, kada nije deo potiskivanog sastava;
103) tehnički plovni objekat je brod opremljena mehaničkim uređajima za izvođenje tehničkih radova, kao što su dizalice, oprema za bagerovanje, mehanički nabijači pilona ili elevatori;
104) tegljeni sastav je skup jednog ili više plovila, plutajućih objekata ili plovećih tela, koje tegli jedan ili više samohodnih brodova koji čine deo tog sastava;
105) uređaj za upravljanje kormilom je sastavni deo i veze za rad uređaja za upravljanje kormilom na mehanički pogon;
106) formacija je način na koji je sastav povezan;
107) hidraulički pogon sa ručnim upravljanjem je ručno upravljanje koje pokreće hidraulički prenos;
108) širina (B) je najveća širina brodskog trupa u metrima, izmerena do spoljne ivice oplate (izuzimajući pogonske točkove, odbojnike i slično);
109) širina preko svega (BOA) je najveća širina plovila u metrima, koja obuhvata svu nepokretnu opremu kao što su pogonski točkovi, odbojnici, mehaničke naprave i slično;
110) širina vodne linije (BWL) je širina brodskog trupa u metrima, izmerena sa spoljne strane bočne oplate na liniji maksimalnog gaza.
2.01. Ovaj deo Tehničkih pravila sadrži spisak unutrašnjih vodnih puteva geografski podeljenih na zone 1, 2, 3 i 4.
Zona 1
SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA
Ems: |
od linije koja spaja nekadašnji svetionik Greetsiel i zapadni gat na ulazu u luku Eemshaven prema otvorenom moru do geografske širine od 53°30` N i geografske dužine 6°45` E odnosno blago prema otvorenom moru od područja istovara za brodove za prevoz suvog tereta u Alte Ems• |
________
• U slučaju brodova čija je matična luka drugde, treba uzeti u obzir član 32. Ugovora Ems-Dollart od 8. aprila 1960. (BGBl. 1963. II, str. 602).
REPUBLIKA POLJSKA
Deo zaliva Pomorska južno od linije koja spaja NordPerd na ostrvu Rugen i svetionik Niechorze.
Deo zaliva Gdańska južno od linije koja spaja svetionik Hel i bovu na ulazu u luku Baltijsk.
UJEDINJENO KRALJEVSTVO VELIKE BRITANIJE I SEVERNE IRSKE
ŠKOTSKA |
|
Blue Mull Sound |
Između Gutcher i Belmont-a |
Yell Sound |
Između Tofts Voe i Ulste |
Sullom Voe |
Unutar linije koja se pruža od severoistočnog rta ostrva Gluss do severnog rta Calback Ness |
Dales Voe |
Zimi: |
Dales Voe |
Leti: |
Lerwic. |
Zimi: |
Lerwic. |
Leti: |
Kirkwall |
Između Kirkwall-a i Rousay-a, ali ne istočno od linije između Point of Graand-a (Egilsay) i Galt Nessa (Shapinsay) ili između Head of Work-a (Mainland) preko svetla Helliar Holm-a do obale Shapinsay-a; ne severozapadno od jugoistočnog oboda ostrva Eynhallow, ne prema otvorenom moru od linije koja prolazi između obale na Rousay-u na 59°10,5' S 002°57,1' W i obale Egilsay-a na 59°10' N 002°56,4' W |
Stromness |
Do Scape ali ne izvan Scapa Flow-a |
Scapa Flow |
Unutar područja ograničenog linijama koje se pružaju od rta Cletts na ostrvu Hoy do tačke triangulacije Thomson's Hill-a na ostrvu Fara i odatle do Gibraltar Piera na ostrvu Flotta; od St. Vincent Pier-a na ostrvu Flotta do najzapadnije tačke Calf of Flotta; od najistočnije tačke Calf of Flotta do Needle Point-a na ostrvu South Ronaldsay i od Ness on Mainlanda do svetionika Point of Oxan na ostrvu Graemsay i odatle do Bu Point-a na ostrvu Hoy; i prema otvorenom moru od voda Zone 2. |
Zaliv Balnakiel |
Između Eilean Dubh i A'Chleit |
Cromarty Firth |
Unutar linije koja se pruža od North Sutora do lukobrana Nairn i prema otvorenom moru od voda Zone 2 |
Inverness |
Unutar linije koja se pruža od North Sutor-a do lukobrana Nairn i prema otvorenom moru od voda Zone 2 |
Reka Tay - Dundee |
Unutar linije koja se pruža od Broughty Castle do Tayport-a i prema otvorenom moru od voda Zone 2 |
Firth of Forth i Reka Forth |
Unutar linije koja se pruža od Kirkcaldy do reke Portobello i prema otvorenom moru od voda Zone 2 |
Solway Firth |
Unutar linije koja se pruža od Southerness Point-a do Silloth-a |
Loch Ryan |
Unutar linije koja se pruža od Finnart's Point-a do Milleur Point-a i prema otvorenom moru od voda Zone 2 |
The Clyde |
Spoljna granica: |
Oban |
Unutar područja ograničenog na severu linijom koja se pruža od svetla Dunollie Point-a do Ard na Chruidh-a, a na jugu linijom koja se pruža od Rudha Seanach-a do Ard na Cuile |
Kyle of Lochalsh |
Preko Loch Alsha do krajnjeg dela Loch Duich-a |
Loch Gairloch |
Zimi: |
SEVERNA IRSKA |
|
Belfast Lough |
Zimi: |
Loch Neagh |
Na rastojanju većem od dve milje od obale |
ISTOČNA OBALA ENGLESKE |
|
Reka Humber |
Zimi: |
VELS I ZAPADNA OBALA ENGLESKE |
|
Reka Severn |
Zimi: |
Reka Wye |
Zimi: |
Newport |
Zimi: |
Cardiff |
Zimi: |
Barry |
Zimi: |
Swansea |
Unutar linije koja spaja spoljne krajeve lukobrana |
Menai Straits |
Unutar Menai Straits-a od linije koja spaja svetlo ostrva Llanddwyn sa Dinas Dinlleu-om i linija koje spajaju južni kraj ostrva Puffin sa Trwyn DuPoint-om i železničkom stanicom Llanfairfechan i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Reka Dee |
Zimi: |
Reka Mersi |
Zimi: |
Preston |
Unutar linije koja se pruža od Southport-a do Blackpool-a sa unutrašnje strane obala i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Fleetwood |
Zimi: |
Reka Lune |
Zimi: |
Heysham |
Zimi: |
Morecambe |
Zimi: |
Workington |
unutar linije koja se pruža od Southerness Point-a do Silloth-a |
JUG ENGLESKE |
|
Reka Colne, Colchester |
Zimi: |
Reka Blackwater |
Zimi: |
Reka Crouch i reka Roach |
Zimi: |
Reka Temza sa pritokama |
Zimi: |
Reka Medway i Swale |
Zimi: |
Chichester |
Sa unutrašnje strane Isle of Wighta unutar područja ograničenog linijama koje se pružaju na istoku od zvonika crkve u West Witteringu, do Trinity Church, Bembridge, a na zapadu od Needlesa do Hurst Point-a i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Luka Langstone |
Sa unutrašnje strane Isle of Wighta unutar područja ograničenog linijama koje se pružaju na istoku od zvonika crkve u West Witteringu do Trinity Church, Bembridge, a na zapadu od Needles-a do Hurst Point-a i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Portsmouth |
Sa unutrašnje strane Isle of Wighta unutar područja ograničenog linijama koje se pružaju na istoku od zvonika crkve u West Witteringu do Trinity Church, Bembridge, a na zapadu od Needlesa do Hurst Point-a i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Bembridge, |
Sa unutrašnje strane Isle of Wighta unutar područja ograničenog linijama koje se pružaju na istoku od zvonika crkve u West Witteringu do Trinity Church, Bembridge, a na zapadu od Needlesa do Hurst Point-a i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Cowes, |
Sa unutrašnje strane Isle of Wighta unutar područja ograničenog linijama koje se pružaju na istoku od zvonika crkve u West Witteringu do Trinity Church, Bembridge, a na zapadu od Needlesa do Hurst Point-a i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Southampton |
Sa unutrašnje strane Isle of Wight unutar područja ograničenog linijama koje se pružaju na istoku od zvonika crkve u West Witteringu do Trinity Church, Bembridge, a na zapadu od Needlesa do Hurst Point-a i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Reka Beaulieu |
Sa unutrašnje strane Isle of Wighta unutar područja ograničenog linijama koje se pružaju na istoku od zvonika crkve u West Witteringu do Trinity Church, Bembridge, a na zapadu od Needlesa do Hurst Point-a i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Jezero Keyhaven |
Sa unutrašnje strane Isle of Wighta unutar područja ograničenog linijama koje se pružaju na istoku od zvonika crkve u West Witteringu do Trinity Church, Bembridge, a na zapadu od Needlesa do Hurst Point-a i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Weymouth |
Unutar luke Portland i između reke Wey i luke Portland |
Plymouth |
Unutar linije koja se pruža od Cawsand-a do lukobrana sve do Staddon-a i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Falmouth |
Zimi: |
Reka Camel |
Unutar linije koja se pruža od Stepper Point-a do Trebetherick Point-a i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Bridgewater |
Unutar spruda i u smeru otvorenog mora od voda Zone 2 |
Reka Avon |
Zimi: |
Zona 2
REPUBLIKA ČEŠKA
Veštačko jezero Lipno
SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA
Ems: |
Od linije koja se pruža preko Ems-a blizu ulaza u luku Papenburg između pumpne stanice Diemen i otvora nasipa kod Halte-a do linije koja spaja bivši svetionik Greetsiel i zapadni gat na ulazu u luku Eemshaven. |
Jade: |
unutar linije koja spaja svetlo Schilliga i crkveni toranj u Langwarden-u |
Weser: |
od severozapadne ivice železničkog mosta u Bremenu do linije koja spaja crkvene tornjeve u Langwarden-u i Cappel-u, uključujući rukavce Westergate, Rekumer Loch, Rechter Nebenarm i Schweiburg |
Laba (Elbe): |
od donje granice luke Hamburg do linije koja spaja navigacionu oznaku Döse i zapadni obod nasipa Friedrichskoog (Dieksand), uključujući Nebenelbe i pritoke Este, Lühe, Schwinge, Oste, Pinnau, Krückau i Stör (u svakom slučaju od ušća do brane) |
Meldorfer Bucht: |
unutar linije koja spaja zapadni obod nasipa Friedrichskoog (Dieksand) i glavu zapadnog gata u Büsum-u |
Eider: |
Od kanala Gieselau do brane Eider |
Flensburger Förde: |
unuar linije koja spaja svetionik Kegnäs i Birknack |
Schlei: |
unutar linije između glava gatova u Schleimünde-u |
Eckernförder Bucht: |
unutar linije koja spaja Boknis-Eck i severoistočni rt kopna blizu Dänisch Nienhof-a |
Kieler Förde: |
unutar linije koja spaja svetionik Bülk i spomenik pomorcima u Laboe-u |
Nord-Ostsee-Kanal (Kanal Kiel): |
od linije koja spaja glave gata u Brunsbüttel-u do linije koja spaja ulazna svetla u Kiel-Holtenau, uključujući Obereidersee i Enge, Audorfer See, Borgstedter See i Enge, Schirnauer See, Flemhuder See i kanal Achterwehrer |
Trave: |
od severozapadne ivice pokretnog železničkog mosta i sverene ivice Holstenbrücke-a (Stadttrave) u Lübeck-u do linije koja spaja južnu unutrašnju i severnu spoljnu glavu gata u Travemünde-u, uključujući Pötenitzer Wiek, Dassower See i Altarmen na ostrvu Teerhof |
Leda: |
Od ulaza u predluku prevodnice Leer do ušća |
Hunte: |
Od luke Oldenburg i 140 m nizvodno od Amalienbrückea u Oldenburgu do ušća |
Lesum: |
Od železničkog mosta Bremen-Burg do ušća |
Este: |
Od mirnog toka reke Buxtehude do brane Este |
Lühe: |
Od mirnog toka reke kod Au-Mühle u Horneburg-u do brane Lühe |
Schwinge: |
Od prevodnice Salztor u Stade-u do brane Schwinge |
Oste: |
Od svereoistočnog ruba vodenične Bremervörde do brane Oste |
Pinnau: |
Od jugozapadne ivice železničkog mosta u Pinnebergu do brane Pinnau |
Krückau: |
Od jugozapadne ivice mosta koji vodi prema Wedenkamp-u u Elmshorn-u ili iz njega do brane Krückau |
Stör: |
Od mareometra Rensing do brane Stör |
Freiburger Hafenpriel: |
od istočne ivice ustave u Frajburgu na Labi (Freiburg an der Elbe) do ušća |
Wismarbucht, Kirchsee, Breitling, Salzhaff i lučko područje Wismar: |
u smeru otvorenog mora do liniije koja se pruža od Hoher Wieschendorf Huk-a do svetla Timmendorfa i linije koja spaja svetlo Gollwitza na ostrvu Poel i južni rt poluostrva Wustrow |
Warnow, uključujući Breitling i rukavce: |
nizvodno od Mühlendamm-a od severne ivice Geinitzbrücke-a u Rostock-u prema moru do linije koja spaja severne tačke zapadnog i istočnog gata u Warnemünde-u |
Vode okružene kopnom, poluostrva Darß i Zingst i ostrva Hiddensee i Rügen (uključujući lučko područje Stralsund): |
koje se prostiru u smeru otvorenog mora izmeđupoluostrva Zingst i ostrva Bock: do geografske širine 54° 26' 42'' N |
Greifswalder Bodden i lučko područje Greifswald, |
prema otvorenom moru do linije koja se pruža od istočne tačke Thiessower Hakena (Südperd) do istočne tačke ostrva Ruden i dalje do severne tačke ostrva Usedom (54° 10' 37'' N, 13° 47' 51'' E) |
Vode okružene kopnom i ostrvo Usedom (Peenestrom, uključujući lučko područje Wolgast i Achterwasser i |
prema istoku do granice sa Republikom Poljskom u Stettiner Haff-u |
Napomena: U slučaju brodova čija se matična luka nalazi u drugoj državi, treba voditi računa o članu 32. Ugovora Ems-Dollart od 8. aprila 1960. (BGBl. 1963 II, stp. 602).
REPUBLIKA FRANCUSKA
Dordonja (Dordogne): |
nizvodno od kamenog mosta u Liburnu (Libourne) |
Garona i Žironda (Garonne i Gironde): |
nizvodno od kamenog mosta u Bordou |
Loara (Loire): |
nizvodno od mosta Haudaudine na rukavcu Madeleine i nizvodno od mosta Pirmil na rukavcu Pirmil |
Rona (Rhône): |
nizvodno od mosta Trinquetaille u Arlu (Arles) i dalje prema Marseju (Marseille) |
Sena (Seine): |
nizvodno od mosta Jeanne-d'Arc u Ruanu (Rouen). |
REPUBLIKA MAĐARSKA
Jezero Balaton
KRALJEVINA HOLANDIJA
Dollard
Eems
Waddenzee: uključujući veze sa Severnim morem
IJsselmeer: uključujući Markermeer i IJmeer ali bez Gouwzee
Nieuwe Waterweg i Scheur
Kanal Calland zapadno od luke Benelux
Hollands Diep.
Breeddiep, Beerkanaal i povezane luke
Haringvliet i Vuile Gat: uključujući vodne puteve između Goeree-Overflakkee s jedne strane i Voorne-Putten i Hoeksche Waard s druge strane
Hellegat
Volkerak
Krammer
Grevelingenmeer i Brouwerschavensche Gat: uključujući sve vodne puteve između Schouwen-Duiveland i Goeree-Overflakkee
Keten, Mastgat, Zijpe, Krabbenkreek, Eastern Scheldt i Roompot: uključujući vodne puteve između Walcheren, Noord-Beveland i Zuid-Beveland s jedne strane i Schouwen-Duiveland i Tholen s druge strane, izuzev kanala Scheldt-Rajna.
Scheldt i Zapadni Scheldt i njeno ušće u more: uključujući vodne puteve između Zeeland Flanders, s jedne strane i Walcheren i Zuid-Beveland, sa druge, osim kanala Scheldt-Rhine
REPUBLIKA POLJSKA
Laguna Šćećin (Szczecin)
Laguna Kamień
Laguna Wisła
Zaliv Puck
Akumulaciono jezero Włocławski
Jezero Śniardwy
Jezero Niegocin
Jezero Mamry
UJEDINJENO KRALJEVSTVO VELIKE BRITANIJE I SEVERNE IRSKE
ŠKOTSKA |
|
Scapa Flow |
Unutar područja ograničenog linijama koje se pružaju od Wharth-a na ostrvu Flotta do Martello Tower-a na South Walls-u i od Point Cletts-a na ostrvu Hoy do tačke triangulacije Thomson's Hill na ostrvu Fara i odatle do Gibraltar Pier-a na ostrvu Flotta |
Kyle of Durness |
južno od Eilean Dubh |
Cromarty Firth |
unutar linije između North Sutor-a i South Sutor-a |
Inverness |
unutar linije koja se pruža od Fort George-a do Chanonry Point-a |
Zaliv Findhorn |
unutar uskog rta |
Aberdeen |
unutar linije koja spaja South Jetty i Abercromby Jetty |
Montrose Basin |
zapadno od linije koja se pruža od severa ka jugu preko ulaza u luku kod svetionika Scurdie Ness |
Reka Tay - Dundee |
unutar linije koja se pruža od plimnog basena (ribarski dok), Dundee do Craig Head, East Newport |
Firth of Forth |
unutar Firth of Forth, ali ne istočno od železničkog mosta Forth |
Dumfries |
unutar linije koja se pruža od Airds Point-a do Scar Point-a |
Loch Ryan |
unutar linije koja se pruža od Cairn Point-a do Kircolm Point-a |
Luka Ayr |
sa unutrašnje srane spruda |
The Clyde |
iznad voda Zone 1. |
Kyles of Bute |
između Colintraive-a i Rhubodach-a |
Campbeltown Harbour |
unutar linije koja se pruža od Macringan's Point-a do Ottercharach Point-a |
Loch Etive |
u granicama jezera Loch Etive iznad slapova Lora |
Loch Leven |
iznad mosta kod Ballachulish-a |
Loch Linnhe |
severno od svetla Corran Point-a |
Loch Eil |
Celo jezero |
Caledonian Canal |
jezera Lochy, Oich i Ness |
Kyle of Lochalsh |
unutar Kyle Akin ne zapadno od svetla Eilean Ban ili istočno od Eileanan Dubha |
Loch Carron |
između Stromemore i Strome Ferry |
Loch Broom, Ullapool |
unutar linije koja se pruža od svetla Ullapool Point-a do Aultnaharrie |
Kylesku |
preko Loch Cairnbawn-a na području između najistočnje tačke Garbh Eilean-a i najzapadnije tačke Eilean-a na Rainich |
Luka Stornoway |
unutar linije koja se pruža od Arnish Point-a do svetionika Sandwick Bay, severozapadna strana |
The Sound of Scalpay |
ne istočno od Berry Cove-a (Scalpay) i ne zapadno od Croc a Loin-a (Harris) |
North Harbour, Scalpay i Tarbert Harbour |
unutar jedne milje od obale ostrva Harris |
Loch Awe |
celo jezero |
Loch Katrine |
celo jezero |
Loch Lomond |
celo jezero |
Loch Tay |
celo jezero |
Loch Loyal |
celo jezero |
Loch Hope |
celo jezero |
Loch Shin |
celo jezero |
Loch Assynt |
celo jezero |
Loch Glascarnoch |
celo jezero |
Loch Fannich |
celo jezero |
Loch Maree |
celo jezero |
Loch Gairloch |
celo jezero |
Loch Monar |
celo jezero |
Loch Mullardach |
celo jezero |
Loch Cluanie |
celo jezero |
Loch Loyne |
celo jezero |
Loch Garry |
celo jezero |
Loch Quoich |
celo jezero |
Loch Arkaig |
celo jezero |
Loch Morar |
celo jezero |
Loch Shiel |
celo jezero |
Loch Earn |
celo jezero |
Loch Rannoch |
celo jezero |
Loch Tummel |
celo jezero |
Loch Ericht |
celo jezero |
Loch Fionn |
celo jezero |
Loch Glass |
celo jezero |
Loch Rimsdale/nan Clar |
celo jezero |
SEVERNA IRSKA |
|
Strangford Lough |
unutar linije koja se pruža od Cloghy Point-a do Dogtail Point-a |
Belfast Lough |
unutar linije koja se pruža od Holywood-a do Macedon Point-a |
Larne |
unutar linije koja se pruža od Larne Pier-a do trajektnog gata na ostrvu Magee |
Reka Bann |
od spoljnih krajeva lukobrana do mosta Toome |
Lough Erne |
gornji i donji Lough Erne |
Lough Neagh |
Unutar dve milje od obale |
ISTOČNA OBALA IRSKE |
|
Berwick |
Unutar lukobrana |
Warkworth |
Unutar lukobrana |
Blyth |
Unutar spoljnih glava gata |
Reka Tajn (Tyne) |
od Dunston Staithes-a do glava gata Tajn (Tyne) |
Reka Wear |
od Fatfield-a do glava gata Sunderland-a |
Seaham |
Unutar lukobrana |
Hartlepool |
Unutar linije koja se pruža od Middleton Jetty-a do stare glava gata |
Reka Tees |
Unutar linije u pravcu zapada od Government Jetty-a do brane Tees |
Whitby |
Unutar glava gata Whitby |
Reka Humber |
Unutar linije koja se pruža od North Ferriby-a do South Ferriby-a |
Grimsby Dock |
Unutar linije koja se pruža od zapadnog gata plimnog basena do istočnog gata ribarskih dokova, North Quay |
Boston |
Unutar New Cut-a |
Reka Dutch |
Ceo kanal |
Reka Hull |
Od Beverley Beck-a do reke Humber |
Kielder Water |
Celo jezero |
Reka Uz (Ouse) |
Ispod prevodnice Naburn |
Reka Trent (Trent) |
Ispod prevodnice Cromwell |
Reka Wharfe |
Od stecišta s rekom Uz (Ouse) do mosta Tadcaster |
Scarborough |
Unutar glava gata Scarborough |
VELS I ZAPADNA OBALA ENGLESKE |
|
Reka Severn (Severn) |
Severno od linije koja se pruža prema zapadu od Sharpness Point-a (51° 43.4'N) do ustava Llanthony and Maisemore Weirs i prema otvorenom moru od voda Zone 3. |
Reka Wye |
Kod Chepstow-a, severna geografska širina (51° 38.0' N) do Monmouth |
Newport |
Severno od prolaza nadzemnog dalekovoda kod Fifoots Points-a |
Cardiff |
Unutar linije koja se pruža od South Jetty-a do Penarth Head-a |
Barry |
Unutar linije koja spaja spoljne krajeve lukobrana |
Port Talbot |
Unutar linije koja spaja spoljne krajeve lukobrana na reci Afran izvan zatvorenih dokova |
Neath |
Unutar linije kooja se pruža u prema severu od spoljnog kraja tankerskog gata u zalivu Baglan (51° 37,2'N, 3° 50,5'W) |
Llanelli i Burry Port |
Unutar područja ograničenog linijom koja se pruža od zapadnog gata u Burry Port-u do Whiteford Point-a |
Milford Haven |
Unutar linije koja se pruža od South Hook Point-a do Thorn Point-a |
Fishguard |
Unutar linije koja spaja spoljne krajeve severnog i istočnog lukobrana |
Cardigan |
Unutar tesnaca kod Pen-Yr-Ergyd-a. |
Aberystwyth |
Unutar spoljnih krajeva lukobran. |
Aberdyfi |
Unutar linije koja se pruža od železničke stanice Aberdyfi do navigacione oznake Twyni Bach |
Barmouth |
Unutar linije koja se pruža od železničke stanice Barmouth do Penrhyn Point-a |
Portmadoc |
Unutar linije koja se pruža od Harlech Point-a do Graig Ddu-a |
Holyhead |
Unutar područja ograničenog glavnim lukobranom i linijom koja se pruža od glave lukobrana do Brynglas Point-a, zaliv Towyn |
Moreuz Menai |
Unutar moreuza Menai između linije koja spaja Aber Menai Point i Belan Point i linije koja spaja gat Beaumaris i Pen-y-Coed Point |
Conway |
Unutar linije koja se pruža od Mussel Hill-a do Tremlyd Point-a |
Llandudno |
Unutar lukobrana |
Rhyl |
Unutar lukobrana |
Reka Dee |
Iznad Connah's Quay-a do mesta za izvlačenje vode Barrelwell Hill |
Reka Mersi (Mersey) |
Unutar linije između svetionika Rock i severozapadnog doka Seaforth ali isključujući ostale dokove |
Preston i Southport |
Unutar linije koja se pruža od Lytham-a do Southport-a i unutar dokova u Preston-u |
Fleetwood |
Unutar linije koja se pruža od Low Light-a do Knott-a |
Reka Lune |
Unutar linije koja se pruža od Sunderland Point-a do Chapel Hill-a uključujući dok Glasson |
Barrow |
Unutar linije koja spaja Haws Point, ostrvo Walney i navoz na ostrvu Roa |
Whitehaven |
Unutar lukobrana |
Workington |
Unutar lukobrana |
Maryport |
Unutar lukobrana |
Carlisle |
Unutar linije koja spaja Point Carlisle i Torduff |
Coniston Water |
Celo jezero |
Derwentwater |
Celo jezero |
Ullswater |
Celo jezero |
Windermere |
Celo jezero |
JUG ENGLESKE |
|
Blakeney i luka |
Istočno od linije koja se pruža južno od Blakeney Point-a do ušća reke Stiffkey |
Reka Orwell |
Reka Orwell unutar linije koja se pruža od lukobrana Blackmanshead do Landguard Point-a i u smeru otvorenog mora od voda Zone 3 |
Reka Blackwater |
Svi vodni putevi unutar linije koja se pruža od krajnjeg jugozapadnog dela ostrva Mersea do Sales Point-a |
Reka Crouch |
Reka Crouch unutar linije koja se pruža od Holliwell Point-a do Foulness Point-a, uključujući reku Roach |
Reka Temza |
Reka Temza iznad linije koja se pruža u smeru sever/jug preko krajnje istočne tačke gata u pristaništu Denton, Gravesend do prevodnice Teddington |
Reka Medway i Swale |
Reka Medway od linije koja se pruža od Garrison Point-a do Grain Tower-a, do prevodnice Allington; i Swale od Whitstable-a do Medway-a |
Reka Stour (Kent) |
Reka Stour iznad ušća do pristana kod Flagstaff Reach-a |
Luka Dover |
Unutar linija koje prolaze kroz istočni i zapadni ulaz u luku |
Reka Rother |
Reka Rother iznad plimne signalne stanice kod Camber-a do brane Scots Float i do ulaza u prevodnicu na reci Brede |
Reka Adur i Southwick Canal |
Unutar linije koja se pruža preko ulaza u luku Shoreham do prevodnice na kanalu Southwick i do krajnjeg zapadnog dela pristaništa Tarmac |
Reka Arun |
Reka Arun iznad gata Littlehampton do marine Littlehampton |
Reka Uz (Ouse) |
Reka Uz (Ouse) od linije koja se pruža preko ulaznih gatova u luci Newhaven do severnog kraja North Quay-a |
Brajton (Brighton) |
Spoljna luka marine Brighton unutar linije koja se pruža od južnog kraja West Quay-a do severnog kraja South Quay-a |
Chichester |
Unutar linije koja se pruža od Eastoke point-a do zvonika crkve, u West Wittering-u i prema otvorenom moru od voda |
Luka Langstone |
Unutar linije koja se pruža od Eastney Point-a do Gunner Point-a |
Portsmouth |
Unutar linije koja se pruža preko ulaza u luku od Port Blockhouse-a do Round Tower-a |
Bembridge, |
Unutar luke Brading |
Cowes, Isle of Wight |
Reka Medina unutar linije koja se pruža od svetla na lukobranu na istočnoj obali, do svetionika na zapadnoj obali |
Sauthempton |
Unutar linije koja se pruža od Calshot Castle-a do navigacione oznake Hook |
Reka Beaulieu |
Unutar reke Beaulieu, ne istočno od linije koja se pruža u smeru sever/jug kroz Inchmery House |
Jezero Keyhaven |
Unutar linije koja se pruža prema severu od donjeg svetla Hurst Point-a do močvare Keyhaven |
Christchurch |
The Run |
Poole |
Unutar linije Chain Ferry između Sandbanks-a i South Haven Point-a |
Exeter |
Unutar linije koja se pruža u smeru istok-zapad od Warren Point-a do obalne stanice za čamce za spasavanje nasuprot Checkstone Ledge-u |
Teignmouth |
U granicama luke |
Reka Dart |
Unutar linije koja se pruža od Kettle Point-a do Battery Point-a |
Reka Salcombe |
Unutar linije koja se pruža od Splat Point-a do Limebury Point-a |
Plymouth |
Unutar linije koja se pruža od gata Mount Batten do Raveness Point-a preko ostrva Drake's; Reka Yealm unutar linije koja se pruža od Warren Point-a do Misery Point-a |
Fowey |
Unutar luke |
Falmouth |
Unutar linije koja se pruža od St. Anthony Head-a do Pendennis Point-a |
Reka Camel |
Unutar linije koja se pruža od Gun Point-a do Brea Hill-a |
Reke Taw i Torridge |
Unutar linije u smeru 200° od svetionika na Crow Point-u do obale kod Skern Point-a |
Bridgewater |
Južno od linije koja se pruža u smeru istoka od Stert Point-a (51° 13,0' N) |
Reka Ejvon (Avon) |
Unutar linije koja se pruža od gata Avonmouth do Wharf Point-a, do brane Netham |
Zona 3
KRALJEVINA BELGIJA
Morska Scheldt (nizvodno od otvorenog sidrišta Antwerpen)
REPUBLIKA BUGARSKA
Dunav: od rkm 845.650 do rkm 374.100
REPUBLIKA ČEŠKA
Laba: od prevodnice Ústí nad Labem-Střekov do prevodnice Lovosice
Veštačka jezera: Baška, Brněnská (Kníničky), Horka (Stráž pod Ralskem), Hracholusky, Jesenice, Nechranice, Olešná, Orlík, Pastviny, Plumov, Rozkoš, Seč, Skalka, Slapy, Těrlicko, Žermanice
Jezero Máchovo
Vodno područje Velké Žernoseky
Veštačka jezera: Oleksovice, Svět, Velké Dářko
Jezera nastala vađenjem šljunka: Dolní Benešov, Ostrožná Nová Ves a Tovačov
SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA
Dunav: |
Od Kelheim-a (km 2 414.72) do nemačko-austrijske granice |
Rajna: |
Od nemačko-švajcarske granice do nemačko-holandske granice |
Elba: |
Od ušća kanala Laba-Seiten do donje granice luke Hamburg |
Müritz |
REPUBLIKA FRANCUSKA
Rajna
REPUBLIKA HRVATSKA
Dunav: od rkm 1 295 + 500 do rkm 1 433
Reka Drava: od rkm 0 to rkm 198 + 600
Reka Sava: od rkm 211 do rkm 594
Reka Kupa: od rkm 0 to rkm 5 + 900
Reka Una: od rkm 0 to rkm 15
REPUBLIKA MAĐARSKA
Dunav: od rkm 1812 do rkm 1433
Dunav Moson: od rkm 14 do rkm 0
Dunav Szentendre: od rkm 32 do rkm 0
Dunav Ráckeve: od rkm 58 do rkm 0
Reka Tisa (Tisza): od rkm 685 do rkm 160
Reka Drava: od rkm 198 do rkm 70
Reka Bodrog: od rkm 51 do rkm 0
Reka (Kettős-Körös): od rkm 23 do rkm 0
Reka (Hármas-Körös): od rkm 91 do rkm 0
Kanal Šijo (Sió): od rkm 23 do rkm 0
Jezero Velence
Jezero Fertő
KRALJEVINA HOLANDIJA
Rajna
Sneekermeer, Koevordermeer, Heegermeer, Fluessen, Slotermeer, Tjeukemeer, Beulakkerwijde, Belterwijde, Ramsdiep, Ketelmeer, Zwartemeer, Veluwemeer, Eemmeer, Alkmaardermeer, Gouwzee, Buiten IJ afgesloten IJ Noordzeekanaal, luka IJmuiden, lučko područje Rotterdam, Nieuwe Maas, Noord, Oude Maas, Beneden Merwede, Nieuwe Merwede, Dordsche Kil, Boven Merwede, Waal, kanal Bijlandsch, Boven Rijn, kanal Pannersdensch, Geldersche IJssel, Neder Rijn, Lek, Amsterdam-Rhine-Canal, Veerse Meer, Schelde-Rhine-Canal do ušća u Volkerak, Amer, Bergsche Maas, Meuse nizvodno od Venlo-a, Gooimeer, Europort, Calandkanaal (istočno od luke Benelux), Hartelkanaal
REPUBLIKA AUSTRIJA
Dunav: od granice sa Nemačkom do granice sa Slovačkom
Inn: od ušća do elektrane Passau-Ingling
Traun: od ušća do km 1,80
Enns: od ušća do km 2,70
March: do km 6,00
REPUBLIKA POLJSKA
- Reka Biebrza od ušća kanala Augustowski do ušća kanala reke Narwia
- Reka Brda od spajanja sa kanalom Bydgoski u Bydgoszcz-u do ušća reke Visle
- Reka Bug od ušća reke Muchawiec do ušća reke Narwia
- Jezero Dąbie do granice sa unutrašnjim morskim vodama
- Kanal Augustowski od spajanja sa rekom Biebrza do državne granice, zajedno sa tim jezerima i jezerima koja se nalaze duž tog kanala
- Kanal Bartnicki od jezera Ruda Woda do jezera Bartężek, zajedno sa jezerom Bartężek
- Kanal Bydgoski
- Kanal Elbląski od jezera Druzno do jezera Jeziorak i jezera Szeląg Wielki, zajedno s ovim jezerima i jezerima duž kanala i obilazni kanal u smeru Zalewo-a od jezera Jeziorak do jezera Ewingi, uključujući to jezero
- Kanal Gliwicki zajedno s kanalom Kędzierzyński
- Kanal Jagielloński od spajanja sa rekom Elbląg do reke Nogat
- Kanal Łączański
- Kanal Ślesiński sa jezerima koji se nalaze duž ovog kanala i jezero Gopło
- Kanal Żerański
- Reka Martwa Wisła od reke Visle (Wisła) u Przegalina do granice sa unutrašnjim morskim vodama
- Reka Narew od ušća reke Biebrza do ušća reke Visle, zajedno sa jezerom Zegrzyński
- Reka Nogat od reke Visle do ušća u lagunu Visle
- Reka Noteć (gornji tok) od jezera Gopło do spajanja sa kanalom Górnonotecki i kanal Górnonotecki i Reka Noteć (donji tok) od spajanja sa kanalom Bydgoski do ušća u reku Warta
- Reka Lužička Nisa (Nysa Łużycka) od Gubin-a do ušća u reku Odru
- Reka Odra od grada Racibórz do spajanja sa rekom Istočnom Odrom koja postaje reka Regalica od prokopa Klucz-Ustowo, zajedno s tom rekom i njenim pritokama do jezera Dąbie, kao i obilazni kanal reke Odre od prevodnice Opatowice do prevodnice u gradu Vroclavu (Wrocław)
- Reka Zapadna Odra od brane u Widuchowa (704,1 km reke Odre) do granice sa unutrašnjim morskim vodama, zajedno sa pritokama, kao i prokop Klucz-Ustowo koji povezuje reku Istočnu Odru sa rekom Zapadnom Odrom
- Reka Parnica i prokop Parnicki od reke Zapadne Odre do granice sa unutrašnjim morskim vodama
- Reka Pisa od jezera Roś do ušća reke Narew
- Reka Szkarpawa od reke Visle do ušća u lagunu Visle
- Reka Warta od jezera Ślesińskie do ušća reke Odre
- Sistem Wielkie Jeziora Mazurskie koji obuhvata jezera povezana rekama i kanalima koji čine glavnu rutu od jezera Roś (uključujući to jezero) u Pisz-u do kanala Węgorzewski (uključujući taj kanal) u Węgorzewo-u, zajedno sa jezerima Seksty, Mikołajskie, Tałty, Tałtowisko, Kotek, Szymon, Szymoneckie, Jagodne, Boczne, Tajty, Kisajno, Dargin, Łabap, Kirsajty i Święcajty, zajedno sa kanalom Giżycki i kanalom Niegociński i kanalom Piękna Góra i obilazni kanal jezera Ryńskie (uključujući to jezero) u Ryn-u do jezera Nidzkie (do 3 km, koje čini granicu sa prirodnim rezervatom "Jezero Nidzkie"), zajedno sa jezerima Bełdany, Guzianka Mała i Guzianka Wielka.
- Reka Visla od ušća reke Przemsza do spajanja s kanalom Łączański, kao i od ušća tog kanala u Skawina do ušća reke Visle u zaliv Gdańsk, osim akumulacionog jezera Włocławski.
RUMUNIJA
Dunav od srpsko-rumunske granice (1.075 km) do Crnog mora na rukavcu Sulina
Kanal Dunav - Crno more (dužina 64,410 km: od stecišta sa rekom Dunav na 299,300 km Dunava kod Cernavodă (odnosno 64,410 km Kanala), do Luke u Kostanci South-Agigea (km ‘0' km Kanala)
Kanal Poarta Albă-Midia Năvodari (dužina 34,600 km): od stecišta sa kanalom Dunav Poarta Albă-Midia Năvodari (dužina 34,600 km): od stecišta sa Kanalom Dunav - Crno more na 29,410 km kod Poarta Albă (odnosno 27.500 km Kanala) do luke Midia (‘0' km Kanala)
REPUBLIKA SLOVAČKA
Dunav: od Devín-a (rkm 1880,26) do slovačko-mađarske granice
UJEDINJENO KRALJEVSTVO VELIKE BRITANIJE I SEVERNE IRSKE
ŠKOTSKA |
|
Leith (Edinburgh) |
Unutar lukobrana |
Glazgov |
Strathclyde Loch |
Kanal Crinan |
od Crinan-a do Ardrishaig-a |
Kanal Caledonian |
deonice kanala |
SEVERNA IRSKA |
|
Reka Lagan |
Od brane Lagan do Stranmillis-a |
ISTOČNA ENGLESKA |
|
Reka Wear (nije |
Od starog železničkog mosta, Durham do mosta Prebends, Durham |
Reka Tees |
Uzvodno od brane Tees |
Grimsby Dock |
Unutar prevodnice |
Immingham Dock |
Unutar prevodnice |
Hull Docks |
Unutar prevodnice |
Boston Dock |
Unutar vrata prevodnice |
Aire i Calder Navigation |
Goole Docks do Leeds-a; stecište sa kanalom Leeds-om - Liverpool; stecište Bank Dole do Selby (prevodnica na reci Ouse); stecište Castleford do Wakefield (donja prevodnica) |
Reka Ancholme |
Ustava Ferriby do Brigg-a |
Calder i Hebble Canal |
Wakefield (Donja prevodnica) do prevodnice Broadcut Top |
Reka Foss |
Od (Blue Bridge) stecišta sa rekom Uz (Ouse) do mosta Monk |
Fossdyke Canal |
Od stecišta sa rekom Trent (Trent) do Brayford Pool-a |
Goole Dock |
Unutar vrata prevodnice |
Hornsea Mere |
Ceo kanal |
Reka Hull |
Od prevodnice Struncheon Hill do Beverley Beck-a |
Kanal Market Weighton |
Od prevodnice na reci Humber do prevodnice Sod Houses |
Kanal New Junction |
Ceo kanal |
Reka Uz (Ouse) |
Od prevodnice Naburn do Nun Monkton-a |
Sheffield and South |
od prevodnice Keadby do prevodnice Tinsley |
Reka Trent (Trent) |
od prevodnice Cromwell do Shardlow-a |
Reka Witham |
od ustave Boston do Brayford Poole-a (Lincoln) |
VELS I ZAPADNA ENGLESKA |
|
Reka Severn (Severn) |
Iznad brana Llanthony i Maisemore |
Reka Wye |
Iznad Monmouth-a |
Cardiff |
Jezero Roath Park |
Port Talbot |
Unutar zatvorenih dokova |
Swansea |
Unutar zatvorenih dokova |
Reka Dee |
Iznad mesta za izvlačenje vode Barrelwell Hill. |
Reka Mersi (Mersey) |
Dokovi (isključujući dok Seaforth) |
Reka Lune |
Iznad doka Glasson |
Reka Avon (Midland) |
Od prevodnice Tewkesbury do Evesham-a |
Gloucester |
Gradski dokovi Gloucester-a, kanal Gloucester/Sharpness |
Jezero Hollingworth |
Celo jezero |
Manchester Ship Canal |
Ceo kanal i dokovi Salford uključujući reku Irwell |
Jezero Pickmere |
Celo jezero |
Reka Tawe |
Između morske brane/marine i sportskog stadiona Morfa |
Jezero Rudyard |
Celo jezero |
Reka Weaver |
Ispod Northwich-a |
JUŽNA ENGLESKA |
|
Reka Nene |
Wisbech Cut i reka Nene do prevodnice Dog-in-a-Doublet |
Reka Veliki Uz (Great Ouse) |
Kings Lynn Cut i reka Great Ouse ispod drumskog mosta West Lynn |
Yarmouth |
Reka Yare Estuary od linije koja vodi preko krajeva severnog i južnog ulaznog gata, uključujući Breydon Water |
Lowestoft |
Luka Lowestoft ispod prevodnice Mutford do linije koja vodi preko spoljnih gatova na ulazu u luku |
Reke Alde i Ore |
Iznad ulaza u reku Ore do Westrow Point-a |
Reka Deben |
Iznad ulaza u reku Deben do Felixstowe Ferry-a |
Reka Orwell i reka Stour |
Od linije koja vodi od Fagbury Point-a do Shotley Point-a na reci Orwell do doka Ipswich; i od linije koja vodi u smeru sever/jug kroz Erwarton Ness na reci Stour do Manningtree-a |
Chelmer & Blackwater Canal |
Istočno od prevodnice Beeleigh |
Reka Thames i njene pritoke |
Reka Temza iznad prevodnice Teddington do Oxford-a |
Reka Adur |
Reka Adur iznad zapadnog kraja pristana Tarmac i unutar kanala Southwick |
Reka Arun |
Reka Arun iznad marine Littlehampton |
Reka Uz (Ouse) (Saseks), Newhaven |
Reka Uz (Ouse) iznad severnog kraja North Quay-a |
Bewl Water |
Celo jezero |
Grafham Water |
Celo jezero |
Rutland Water |
Celo jezero |
Jezero Thorpe Park |
Celo jezero |
Chichester |
Istočno od linije koja spaja Cobnor Point i Chalkdock Point |
Christchurch |
Unutar luke Christchurch, izuzimajući Run |
Exeter Canal |
Ceo kanal |
Reka Ejvon (Avon) |
Gradski dokovi u Bristolu |
REPUBLIKA SRBIJA:
Ceo Dunav
Reke: Sava, Tisa, Begej, Tamiš, Velika Morava, Zapadna Morava, Južna Morava, Drina
Kanali hidrosistema DTD
Sva jezera
Zona 4
KRALJEVINA BELGIJA
Celokupna belgijska mreža osim vodnih puteva u zoni 3
REPUBLIKA ČEŠKA
Svi vodni putevi koji nisu navedeni u zonama 1, 2 i 3
SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA
Svi unutrašnji vodni putevi osim onih u zonama 1, 2 i 3
REPUBLIKA FRANCUSKA
Celokupna francuska mreža osim vodnih puteva u zonama 1, 2 i 3
REPUBLIKA HRVATSKA
Svi ostali vodni putevi koji nisu navedeni u zoni 3
REPUBLIKA ITALIJA
Svi nacionalni vodni putevi
REPUBLIKA LITVANIJA
Celokupna litvanska mreža
VELIKO VOJVODSTVO LUKSEMBURG
Mozel
REPUBLIKA MAĐARSKA
Svi ostali vodni putevi koji nisu navedeni u zonama 2 i 3
KRALJEVINA HOLANDIJA
Sve ostale reke, kanali i unutrašnja mora koja nisu navedena u zonama 1, 2 i 3
REPUBLIKA AUSTRIJA
Thaya: do bernhardsthal
March: iznad km 6,00
REPUBLIKA POLJSKA
Svi ostali vodni putevi koji nisu navedeni u zonama 1, 2 i 3
RUMUNIJA
Svi ostali vodni putevi koji nisu navedeni u zoni 3
REPUBLIKA SLOVAČKA
Svi ostali vodnih putevi koji nisu navedeni u zoni 3
UJEDINJENO KRALJEVSTVO VELIKE BRITANIJE I SEVERNE IRSKE
ŠKOTSKA |
|
Ratho i Linlithgow Union Canal |
Ceo kanal |
Glazgov |
Forth i Clyde Canal |
ISTOČNA ENGLESKA |
|
Reka Ancholme |
Brigg do prevodnice Harram Hill |
Calder i Hebble Canal |
Gornja prevodnica Broadcut do mosta Sowerby |
Chesterfield Canal |
West Stockwith do Worksop-a |
Cromford Canal |
Ceo kanal |
Reka Derwent |
Od stecišta sa rekom Uz (Ouse) do mosta Stamford |
Driffield Navigation |
Od prevodnice Struncheon Hill do Great Driffield-a |
Erewash Canal |
Prevodnica Trent do prevodnice Langley Mill |
Huddersfield Canal |
Od stecišta sa kanalom Calder i Hebble kod mosta Coopers do kanala Huddersfield kod Huddersfield-a |
Leeds i Liverpool Canal |
Od prevodnice reke Leeds do Skipton Wharf-a |
Jezero Light Water Valley |
Celo jezero |
The Mere, Scarborough |
Celo jezero |
Reka Uz (Ouse) |
Iznad Nun Monkton Pool-a |
Pocklington Canal |
Od stecišta sa rekom Derwent do basena Melbourne |
Sheffield i South |
Prevodnica Tinsley do Sheffield-a |
Reka Soar |
Od stecišta sa Trent-om do Loughborough-a |
Trent i Mersi (Mersey) Canal |
Od Shardlow-a do prevodnice Dellow Lane |
Reka Ure i Ripon Canal |
Od stecišta sa rekom Uz (Ouse) do Ripon Canal-a (basen Ripon-a) |
Ashton Canal |
Ceo kanal |
VELS I ZAPADNA ENGLESKA |
|
Reka Avon (Midland) |
Iznad Evesham-a |
Birmingham Canal |
Ceo kanal |
Birmingham and Fazeley Canal |
Ceo kanal |
Coventry Canal |
Ceo kanal |
Grand Union Canal |
cela deonica kanala |
Kennet i Avon Canal (Bath do Newbury-a) |
cela deonica kanala |
Lancaster Canal |
Ceo kanal |
Leeds and Liverpool Canal |
Ceo kanal |
Llangollen Canal |
Ceo kanal |
Caldon Canal |
Ceo kanal |
Peak Forest Canal |
Ceo kanal |
Macclesfield Canal |
Ceo kanal |
Monmouthshire |
Ceo kanal |
Montgomery Canal |
Ceo kanal |
Rochdale Canal |
Ceo kanal |
Swansea Canal |
Ceo kanal |
Neath & Tennant Canal |
Ceo kanal |
Shropshire Union Canal |
Ceo kanal |
Staffordshire |
Ceo kanal |
Stratford-upon-Avon Canal |
Ceo kanal |
Reka Trent |
Cela reka |
Trent Canal and Mersi (Mersey) Canal |
Ceo kanal |
Reka Weaver |
Iznad Northwich-a |
Worcester |
Ceo kanal |
JUG ENGLESKE |
|
Reka Nene |
Iznad prevodnice Dog-in-a-Doublet |
Reka Veliki Uz |
Kings Lynn iznad drumskog mosta West Lynn; Reka Great Ouse i svi povezani vodni putevi Fenland-a uključujući reku Cam i Middle Level Navigation |
Norfolk and Suffolk Broads |
Sve plovne reke, rečna jezera, kanali i plovni putevi pod uticajem morskih mena ili bez tog uticaja, unutar Norfolk-a i Suffolk Broads uključujući Oulton Broad i reke Waveney, Yare, Bure, Ant i Thurne izuzev kako je navedeno za Yarmouth i Lowestoft |
Reka Blyth |
Reka Blyth, ulaz u Blythburgh |
Reke Alde i Ore |
Na reci Alde iznad Westrow Point-a |
Reka Deben |
Reka Deben iznad Felixstowe Ferry-a |
Reka Orwell i Reka Stour |
Svi vodni putevi na reci Stour iznad Manningtree-a |
Chelmer & Blackwater Canal |
Zapadno od prevodnice Beeleigh |
Reka Temza i njene |
Reka Stort i reka Lee iznad Bow Creek-a; Grand Union Canal iznad prevodnice Brentford i Regents Canal iznad besena Limehouse i svi povezani kanali; reka Wey iznad prevodnice Temza; Kennet i Avon Canal; reka Temza iznad Oksforda; Oxford Canal |
Reka Medway i Swale |
Reka Medway iznad prevodnice Allington |
Reka Stour (Kent) |
Reka Stour iznad pristana kod Flagstaff Reach-a |
Luka Dover |
Cela luka |
Reka Rother |
Reka Rother i Royal Military Canal iznad ustave Scots Float i reka Brede iznad ulaza u prevodnicu |
Brajton (Brighton) |
Unutrašnja luka marine Brighton iznad prevodnice |
Jezero Wickstead |
Celo jezero |
Kennet and Avon Canal |
Ceo kanal |
Grand Union Canal |
Ceo kanal |
Reka Ejvon (Avon) |
Iznad brane Pulteney |
Bridgewater Canal |
Ceo kanal |
Brodovi se grade u skladu sa dobrom brodograđevinskom praksom.
1. Trup je dovoljno čvrst da izdrži sva opterećenja kojima je obično izložen.
1) U slučaju novosagrađenih brodova ili značajnih rekonstrukcija koje utiču na čvrstoću brodova, odgovarajuća čvrstoća se dokazuje podnošenjem proračunskog dokaza. Takav dokaz nije potreban ako se podnese svedočanstvo o klasi ili izjava nekog ovlašćenog klasifikacionog društva.
2) Prilikom vršenja tehničkog nadzora, minimalna debljina limova oplate dna, uzvoja i bočne oplate brodova izrađenih od čelika nije manja od najveće vrednosti dobijene pomoću sledeće formule:
(1) za brodove dužine preko 40 m: tmin = f · b · c (2,3 + 0,04 L) [mm];
za brodove čija dužina ne prelazi 40 m: tmin = f · b · c (1,5 + 0,06 L) [mm], ali ne manja od 3.00 mm
(2) tmin = 0,005 · a [mm]
gde je:
a = razmak rebara [mm];
f = faktor razmaka rebara:
f = 1 za a ≤ 500 mm
f = 1 + 0,0013 (a --500) za a > 500 mm
b = faktor za limove oplate dna, bočnu oplatu ili limove uzvoja
b = 1,0 za limove oplate dna i bočnu oplatu
b = 1,25 za limove uzvoja.
f = 1 može se uzeti za razmak rebara kada se izračunava minimalna debljina limova bočne oplate. Međutim, minimalna debljina limova uzvoja nije manja od debljine limova oplate dna i bočne oplate.
c = faktor za tip konstrukcije:
c = 0,95 za brodove sa dvodnom i dvobokom, kod kojih je pregrada između dvoboka i skladišta postavljena vertikalno u liniji sa pražnicom
c = 1,0 za sve ostale tipove konstrukcije.
(3) Kod brodova uzdužne gradnje sa dvodnom i dvobokom, minimalna vrednost izračunata za debljinu limova oplate, u skladu sa formulom iz podtačke 2), može biti umanjena do izračunate vrednosti koju je potvrdilo priznato klasifikaciono društvo za dovoljnu čvrstoću trupa (uzdužna, poprečna i lokalna čvrstoća).
Limovi se zamenjuju ako su limovi oplate dna, limovi uzvoja ili limovi bokova ispod tako utvrđene dozvoljene vrednosti.
Minimalne vrednosti izračunate na ovaj način su granične vrednosti kojima se uzima u obzir normalno, ujednačeno habanje i pod uslovom da se koristi brodograđevinski čelik i da su unutrašnji delovi konstrukcije kao što su rebra, rebrenice, glavni uzdužni i poprečni strukturni elementi u dobrom stanju i da trup ne ukazuje na bilo kakvo preopterećenje uzdužne čvrstoće.
Čim se naznačene vrednosti više ne postižu, limovi se popravljaju ili zamenjuju. Ipak, lokalno za male površine, mogu se prihvatiti manje debljine umanjene ne više od 10% od proračunatih vrednosti.
2. Ako se za gradnju trupa koristi neki materijal koji nije čelik, proverava se proračunom da li je čvrstoća trupa (uzdužna, poprečna i lokalna) barem jednaka čvrstoći koja bi bila postignuta upotrebom čelika, pretpostavivši minimalnu debljinu u skladu sa stavom 1. Ako se podnese svedočanstvo o klasi ili izjava koju je izdalo neko priznato klasifikaciono društvo, dokazivanje putem proračuna se može izostaviti.
3. Stabilitet odgovara predviđenoj nameni brodova.
1. Pregrade koje se uzdižu do palube ili, tamo gde nema palube, do palubne proveze, postavljaju se na sledećim tačkama:
1) koliziona pregrada na odgovarajućoj udaljenosti od pramca tako da se osigura plovnost natovarenog broda, sa preostalim rastojanjem sigurnosti od 100 mm, ako voda uđe u vodonepropusno odeljenje ispred kolizione pregrade.
Kao opšte pravilo, smatra se da je zahtev iz podtačke 1. zadovoljen ako je koliziona pregrada postavljena na udaljenosti između 0,04 L i 0,04 L + 2 m, merenoj od pramčanog perpendikulara u ravni maksimalnog gaza.
Ako je ova udaljenost veća od 0,04 L + 2 m, zahtev iz podtačke 1. ovog stava se dokazuje proračunom.
Udaljenost se može smanjiti do 0,03 L. U tom slučaju zahtev iz podtačke 1. ovog stava se dokazuje proračunom pod pretpostavkom da su odeljenje ispred kolizione pregrade i susedna odeljenja sva napunjena vodom.
2) Pregrada krmenog pika na odgovarajućoj udaljenosti od krme za brodove dužine L preko 25 m.
2. Nije dozvoljeno postavljanje stambenih prostorija ili uređaja potrebnih za bezbednost i rad broda ispred ravni kolizione pregrade. Ovaj zahtev ne važi za sidreni uređaj.
3. Stambene prostorije, mašinski prostor i kotlarnice i radni prostori koji su deo njih, odvojene su od skladišta vodonepropusnim, poprečnim pregradama koje se protežu do palube.
4. Stambene prostorije su odvojene od mašinskog prostora, kotlarnica i skladišta gasonepropusnim pregradama i imaju ulaz direktno sa palube. Ako nije predviđen takav ulaz, izlaz za slučaj nužde takođe mora da vodi direktno na palubu.
5. U pregradama navedenim u st. 1. i 3. ovog stava, kao i u pregradama koje razdvajaju područja navedena u stavu 4. ove tačke, nema nikakvih otvora.
Dozvoljena su ipak vrata na pregradi krmenog pika, kao i prolazi, posebno za osovine i cevovode, ako su projektovani tako da ne dovode u pitanje efikasnost tih pregrada i pregrada koje razdvajaju područja. Vrata na pregradi krmenog pika su dozvoljena samo ako se daljinskim nadzorom iz kormilarnice može utvrditi da li su otvorena ili zatvorena. Sa obe strane vrata na pregradi krmenog pika nalazi se sledeće čitko napisano uputstvo:
"Zatvarati vrata za sobom".
6. Usisi i izlivi vode i sa njima povezani cevovodi, su takvi da onemogućavaju svaki neplanirani prodor vode na brod.
7. Prednji delovi brodova su konstruisani tako da sidra ni u celosti ni delimično ne štrče izvan bočne oplate.
3.04 Mašinski prostori i kotlarnice, tankovi za gorivo
1. Mašinski prostori ili kotlarnice su raspoređene tako da se rukovanje, popravka i održavanje uređaja u njima može obavljati lako i bezbedno.
2. Tankovi za tečna goriva ili maziva i prostorije za putnike i stambene prostorije nemaju zajedničke površine, koje su u normalnim radnim okolnostima pod statičkim pritiskom tečnosti.
3. Pregrade, plafoni i vrata mašinskog prostora, kotlarnice i tankova za gorivo su izrađeni od čelika ili nekog drugog ekvivalentnog, nezapaljivog materijala.
Izolacioni materijal korišćen u mašinskom prostoru je zaštićen od prodora goriva i njegovih isparenja.
Svi otvori u zidovima, plafonima i sva vrata mašinskog prostora, kotlarnica i prostora za gorivo su takvi da se mogu zatvarati sa spoljne strane. Naprave za zaključavanje su izrađene od čelika ili nekog drugog ekvivalentnog, nezapaljivog materijala.
4. Mašinski prostor i kotlarnice i druge prostorije u kojima može da dođe do ispuštanja zapaljivih ili otrovnih gasova su takve da se mogu adekvatno provetravati.
5. Brodske stepenice i lestve koje vode u mašinske prostore, kotlarnice i tankove za gorivo, su dobro pričvršćene i izrađene od čelika ili nekog drugog materijala optornog na udarno opterećenje i nezapaljivog.
6. Mašinski prostori i kotlarnice imaju dva izlaza, od kojih jedan može biti izlaz za slučaj nužde.
Drugi izlaz se može izostaviti ako:
1) ukupna površina poda (prosečna dužina x prosečna širina u nivou podnica) mašinskog prostora ili kotlarnice ne prelazi 35 m2 i
2) rastojanje od svakog punkta na kome se vrše postupci opravke i održavanja, do izlaza ili do podnožja brodskih stepenica blizu izlaza koji vodi napolje, nije duže od 5 m.
3) aparat za gašenje požara stoji na, od izlaznih vrata najudaljenijem punktu na kome se vrše popravke i ako, odstupajući od zahteva iz Priloga 1, Deo X. tačka 10.03, stav 1. podtačka 5), ugrađena snaga motora ne prelazi 100 kW.
7. Najveći dozvoljeni nivo zvučnog pritiska u mašinskom prostoru je 110 dB(A). Tačke na kojima se vrše merenja se odabiraju u zavisnosti od radova na održavanju, potrebnih tokom uobičajene eksploatacije uređaja koji se nalazi unutra.
IV TEHNIČKI ZAHTEVI ZA RASTOJANJE BEZBEDNOSTI, NADVOĐE I OZNAKE GAZA
1. Rastojanje bezbednosti je najmanje 300 mm.
2. Za brodove čiji se otvori ne mogu zatvoriti uređajima koji su nepropusni za prskajuću vodu i otporni na vremenske neprilike, kao i za brodove koji plove sa nepokrivenim skladištima, rastojanje bezbednosti se uvećava tako da svaki od tih otvora bude udaljen najmanje 500 mm od ravni maksimalnog gaza.
1. Nadvođe brodova sa neprekinutom palubom, bez skoka i nadgrađa, iznosi 150 mm.
2. Nadvođe brodova sa skokom i nadgrađima se izračunava pomoću sledeće formule:
F = 150 · (1 - α) - |
βv· Sev + βa · Sea |
[mm] |
15 |
pri čemu je:
α korekcioni faktor koji uzima u obzir sva razmatrana nadgrađa;
βv korekcioni faktor uticaja pramčanog skoka kao posledica postojanja nadgrađa na pramčanoj četvrtini dužine L broda;
βa korekcioni faktor uticaja krmenog skoka kao posledica postojanja nadgrađa na krmenoj četvrtini dužine L broda;
Sev efektivni pramčani skok, u mm;
Sea efektivni krmeni skok, u mm.
3. Faktor a se određuje pomoću sledeće formule:
pri čemu je:
lem efektivna dužina, u m, nadgrađa smeštenih u srednjem delu koji odgovara polovini dužine L broda;
lev efektivna dužina, u m, nadgrađa na pramčanoj četvrtini dužine L broda;
lea efektivna dužina, u m, nadgrađa na krmenoj četvrtini dužine L broda.
Efektivna dužina nadgrađa se određuje upotrebom sledećih formula:
pri čemu je:
l efektivna dužina, u m, razmatranog nadgrađa;
b širina, u, razmatranog nadgrađa;
B1 širina broda, u m, izmerena do spoljne strane vertikalne bočne oplate u visini palube, na polovini dužine razmatranog nadgrađa;
h visina, u m, razmatranog nadgrađa. Međutim, za grotla, h se dobija oduzimanjem od visine pražnice polovine visine rastojanja bezbednosti u skladu sa Prilogom 1, Deo IV. tačka 4.01, st. 1 i 2. Ni u jednom slučaju za h se neće uzeti vrednost veća od 0,36 m.
Ako je 
ili 
manje od 0,6 efektivna dužina le nadgrađa je jednaka nuli.
4. Faktori βv i βa se određuju upotrebom sledećih formula:
βv = 1 - |
3 · lev |
|
L |
|
βa = 1 - |
3 · lea |
|
L |
|
5. Efektivni krmeni/pramčani skokovi Sev/Sea se određuju upotrebom sledećih formula:
Sev = Sv · p
pri čemu je:
Sv stvarni pramčani skok, u mm; ipak SV nije veći od 1 000 mm;
Sa stvarni krmeni skok, u mm; ipak Sa nije veći od 500 mm;
p koeficijent određen upotrebom sledeće formule:
p = 4 · |
x |
|
L |
|
x apscisa, izmerena sa spoljne strane tačke gde skok iznosi 0,25 Sv ili 0,25 Sa (vidi sliku).
Ipak, koeficijent p nije veći od 1.
6. Ako je ßa·Sea veće od ßv·Sev, za vrednost ßa·Sea se uzima vrednost ßv·Sev.
Uzimajući u obzir korekcije iz tačke 4.02, minimalno nadvođe ne sme da bude manje od 0 mm.
1. Ravan maksimalnog gaza se određuje na takav način da se poštuju zahtevi koji se odnose i na minimalno nadvođe i na minimalno rastojanje bezbednosti. Ipak, iz bezbednosnih razloga, nadležni organ može da utvrdi veću vrednost za rastojanje bezbednosti ili nadvođe. Ravan maksimalnog gaza se određuje barem za zonu 3.
2. Ravan maksimalnog gaza se obeležava pomoću jasno vidljivih, neizbrisivih oznaka gaza.
3. Oznake gaza za zonu 3 čini pravougaonik dužine 300 mm i visine 40 mm, čija je osnova horizontalna i poklapa se sa ravni najvećeg dozvoljenog gaza. Svaka drugačija oznaka gaza ima takav pravougaonik.
4. Brodovi imaju najmanje tri para oznaka gaza, od kojih je jedan par postavljen na sredini, dok su druga dva para postavljena na udaljenosti od pramca odnosno krme, koja je približno jednaka šestini dužine.
Međutim,
1) ako je dužina broda manja od 40 m, dovoljno je postaviti dva para oznaka na udaljenosti od pramca odnosno krme, koja odgovara četvrtini dužine;
2) ako brodovi nisu predviđeni za prevoz tereta, dovoljan je jedan par oznaka postavljen približno na polovini dužine broda.
5. Oznake ili znakovi koji prestaju da važe nakon sledećeg pregleda, brišu se ili obeležavaju kao nevažeće, pod nadzorom nadležnog organa. Ako neka oznaka gaza izbledi, može se zameniti samo pod nadzorom nadležnog organa.
6. Ako je neki brod baždaren u skladu sa Međunarodnom konvencijom o baždarenju brodova unutrašnje plovidbe, usvojene 1966. godine, a ravan baždarskih oznaka zadovoljava zahteve ovih tehničkih pravila, te baždarske oznake zamenjuju oznake gaza; ovo se unosi u Svedočanstvo o sposobnosti brodova za plovidbu.
7. Za brodove koji plove na unutrašnjim vodnim putevima drugih zona osim zone 3 (zone 1, 2 ili 4), parovima oznaka gaza na pramcu i krmi, predviđenih u stavu 4. dodaje se vertikalna linija, na kojoj se, obeležava jedna ili, u slučaju više zona, više dodatnih linija gaza dužine 150 mm, u smeru ka pramcu, u odnosu na oznaku gaza za zonu 3.
Debljina ove vertikalne i horizontalne linije iznosi 30 mm. Pored oznake gaza, u smeru ka pramcu broda, postavljen je broj odgovarajuće zone dimenzija 60 × 40 mm (vidi sliku 1).
Slika 1
4.05 Maksimalni gaz sa punim teretom brodova čija skladišta nisu uvek zatvorena tako da budu nepropusna na prskajuću vodu i otporna na vremenske neprilike
1. Ako se ravan maksimalnog gaza broda za zonu 3 utvrđuje pod pretpostavkom da se skladišta mogu zatvoriti tako da budu nepropusna na prskajuću vodu i otporna na vremenske neprilike i ako je udaljenost od ravni maksimalnog gaza do gornje ivice pražnica manja od 500 mm, utvrđuje se maksimalni gaz za plovidbu sa nepokrivenim skladištima.
2. Sledeća izjava se unosi u Svedočanstvo o sposobnosti brodova za plovidbu:
"Ako su grotla skladišta potpuno ili delimično nepokrivena, brod se može opteretiti samo do ... mm ispod oznaka gaza za zonu 3."
1. Brodovi čiji gaz može da bude preko 1 m imaju postavljenu lestvicu gaza na svakoj strani u pravcu ka krmi; oni mogu imati i dodatne lestvice gaza.
2. Nulte tačke na svakoj lestvici gaza leže vertikalno u odnosu na tačku u ravni paralelnoj sa ravni maksimalnog gaza, koja prolazi kroz najnižu tačku trupa ili kobilice, ako takva postoji. Vertikalna udaljenost iznad nulte tačke izdeljena je na decimetre. Takvo gradiranje je označeno na svakoj lestvici, od vodene linije nenatovarenog broda, do 100 mm iznad maksimalnog gaza, pomoću utisnutih ili urezanih oznaka i ofarbano je u obliku jasno vidljive pruge u dve različite boje. Gradiranje se izražava brojevima obeleženim pored lestvice, na svakih 5 dm, kao i na vrhu lestvice.
3. Dve baždarske lestvice na krmi, postavljene u skladu sa Međunarodnom konvencijom o baždarenju brodova unutrašnje plovidbe, usvojene 1966. godine iz tačke 4.04. mogu da zamene lestvice gaza, pod uslovom da imaju gradiranje koje zadovoljava zahteve i, ako je potrebno, brojevima koji pokazuju gaz.
V TEHNIČKI ZAHTEVI ZA MANEVARSKU SPOSOBNOST
1. Brodovi i sastavi pokazuju odgovarajuću sposobnost za plovidbu i manevarsku sposobnost.
2. Brodovi bez sopstvenog pogona predviđeni da budu tegljeni, ispunjavaju posebne zahteve koje utvrdi nadležni organ.
3. Brodovi sa sopstvenim pogonom i sastavi ispunjavaju zahteve navedene u tač. 5.02-5.10. ovog dela.
1. Sposobnost za plovidbu i manevrisanje se proverava putem navigacionih probi. Posebno se ispituje usklađenost sa zahtevima iz tač. 5.06-5.10. ovog dela.
2. Nadležni organ izostavlja sve probe, ili neke njihove delove, ako se usklađenost sa zahtevima o sposobnosti za plovidbu i manevrisanje dokaže na neki drugi način koji prihvati nadležni organ.
5.03 Područje na kome se obavljaju navigacione probe
1. Navigacione probe iz tačke 5.02. se obavljaju na područjima unutrašnjih vodnih puteva u skladu sa pravilnikom kojim se uređuju probne vožnje i zone za obavljanje probnih vožnji.
2. Nadležnom organu je omogućeno da ubeleži hidrografske podatke kao što su dubina vode, širina plovnog kanala i prosečna brzina struje u području plovidbe, u zavisnosti od različitih nivoa vode.
5.04 Stepen opterećenja brodova i sastava tokom navigacionih probi
U toku navigacionih probi, brodovi i sastavi predviđeni za prevoz robe opterećuju se barem do 70% njihove tonaže, a teret se raspoređuje tako da se u najvećoj mogućoj meri obezbedi horizontalni položaj. Ako se navigacione probe obavljaju sa manjim teretom, dozvola za plovibu nizvodno se ograničava na to opterećenje.
5.05 Upotreba brodskih uređaja u toku navigacionih probi
1. U toku navigacionih probi koristi se oprema za kormilarenje, kao i svi uređaji navedeni u dodatku Svedočanstva o sposobnosti brodova za plovidbu, koji se aktiviraju iz kormilarnice, osim sidara.
2. Međutim, u toku probe koja podrazumeva okretanje uzvodno, predviđeno u tački 5.10, koriste se pramčana sidra.
5.06 Propisana brzina u vožnji napred
1. Brodovi i sastavi postižu brzinu od najmanje 13 km/h u odnosu na vodu. Takav zahtev nije obavezan za potiskivače koji plove samostalno.
2. Nadležni organ dozvoljava odstupanja brodovima i sastavima koji su angažovani isključivo u estuarima i lukama.
3. Nadležni organ proverava da li brod bez tereta može da postigne brzinu preko 40 km/h u odnosu na vodu. Ako se takva sposobnost potvrdi, u Svedočanstvo o sposobnosti brodova za plovidbu, pod tačkom koja se odnosi na dodatak svedočanstvu unosi se sledeća rečenica:
"Brod može da postigne brzinu preko 40 km/h u odnosu na vodu."
1. Brodovi i sastavi blagovremeno izvršavaju nizvodno zaustavljanje i pritom zadržavaju dovoljne manevarske sposobnosti.
2. Ako brodovi i sastavi imaju dužinu koja ne prelazi 86 m širinu koja ne prelazi 22.90 m sposobnost zaustavljanja iz stava 1. ove tačke se može zameniti sposobnošću okretanja.
3. Sposobnost zaustavljanja se dokazuje manevrima zaustavljanja koji se izvode na području predviđenom za obavljanje probnih vožnji iz tačke 5.03, a sposobnost okretanja manevrima okretanja, u skladu sa tačkom 5.10.
5.08 Sposobnost kretanja krmom
Kada se manevar zaustavljanja iz tačke 5.07 izvodi u stajaćoj vodi, za njim sledi probna vožnja krmom.
Brodovi i sastavi su sposobni da blagovremeno izvedu manevar izbegavanja. Ta sposobnost se proverava manevrima izbegavanja koji se izvode na području predviđenom za obavljanje probnih vožnji iz tačke 5.03.
1. Brodovi i sastavi čija dužina ne prelazi 86 m, ili čija širina ne prelazi 22,90 m su sposobni da se blagovremeno okrenu.
2. Sposobnost okretanja iz stava 1. ove tačke se može zameniti sposobnošću zaustavljanja iz tačke 5.07.
3. Sposobnost okretanja se dokazuje manevrima okretanja uzvodno.
VI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA KORMILARSKI SISTEM
1. Brodovi su opremljeni pouzdanim kormilarskim sistemom koji obezbeđuje barem manevarsku sposobnost propisanu u Prilogu 1. Deo V. ovog pravilnika.
2. Mehanizovani kormilarski sistemi su projektovani da ne postoji mogućnost nekontrolisane promene položaja kormila.
3. Kormilarski uređaj je u celini projektovan da može da radi pri stalnom nagibu broda do 15° i spoljnim temperaturama od -20°C do +50°C.
4. Konstruktivni elementi kormilarskog uređaja su dovoljno otporni da uvek izdrže opterećenja kojima mogu biti izloženi u normalnim uslovima eksploatacije. Spoljne sile koje deluju na kormilo ne umanjuju sposobnost funkcionisanja kormilarskog uređaja i njegove pogonske jedinice.
5. Kormilarski sistem je opremljen mehaničkom pogonskom jedinicom, ako to zahtevaju sile potrebne za pokretanje kormila.
6. Kormilarski uređaj sa mehaničkom pogonskom jedinicom ima zaštitu od preopterećenja pomoću sistema koji ograničava veličinu torzionog momenta kojeg stvara pogonska jedinica.
7. Prolazi za osovine kormila su projektovani da sprečavaju širenje maziva koja zagađuju vodu.
6.02 Pogonska jedinica kormilarskog uređaja
1. Ako kormilarski uređaj ima mehaničku pogonsku jedinicu, postoji i druga nezavisna pogonska jedinica ili dodatni ručni pogon. U slučaju da pogonska jedinica kormilarskog uređaja otkaže ili loše funkcioniše, postoji mogućnost uključivanja druge nezavisne pogonske jedinice ili ručnog pogona u roku od 5 s.
2. Ako se druga pogonska jedinica ili ručni pogon ne uključuje automatski, obezbeđuje se da kormilar može odmah da ga uključi samo jednim postupkom, brzo i jednostavno.
3. Druga pogonska jedinica ili ručni pogon obezbeđuju manevarsku sposobnost, propisanu u Prilogu 1. Deo V. ovog pravilnika.
6.03 Hidraulička pogonska jedinica kormilarskog uređaja
1. Drugi energetski potrošači nisu priključeni na hidrauličku pogonsku jedinicu kormilarskog uređaja.
2. Hidraulički rezervoari su opremljeni sistemom za upozoravanje koji kontroliše svaki pad nivoa ulja ispod najnižeg nivoa potrebnog za sigurno funkcionisanje.
3. Dimenzije, konstrukcija i raspored cevovoda su takvi da, u najvećoj mogućoj meri, isključuju mehanička oštećenja ili oštećenja uzrokovana požarom.
4. Hidraulička creva:
1) su dozvoljena samo ako je zbog apsorpcije vibracija ili slobodnog pomeranja komponenti njihova upotreba neizbežna;
2) su projektovana barem za maksimalni radni pritisak;
3) se zamenjuju barem na svakih osam godina.
Na svakih osam godina specijalizovane firme obavljaju pregled i po potrebi remont hidrauličkih cilindara, hidrauličkih pumpi i hidrauličkih motora, kao i elektromotora.
1. Kormilarski sistemi opremljeni sa dve mehaničke pogonske jedinice imaju najmanje dva izvora energije.
2. Ako drugi izvor energije za mehanički kormilarski uređaj nije stalno raspoloživ u toku plovidbe, tokom perioda potrebnog za pokretanje, rezervnu energiju obezbeđuje amortizujući uređaj odgovarajućeg kapaciteta.
3. Ako su izvori energije električni, drugi potrošači se ne napajaju sa glavnog izvora energije kormilarskih uređaja.
1. Mehanička pogonska jedinica ne deluje na ručni kormilarski točak.
2. Bez obzira na položaj kormila, sprečava se okretanje točka u nazad u momentu automatskog uključenja ručnog pogona.
6.06 Sistemi porivno-kormilarskog uređaja, mlaznog propulzora, cikloidnog propelera i pramčanog bočnog propelera
1. Ako je daljinsko upravljanje promenom orijentacije potiska sistema porivno-kormilarskog uređaja, mlaznog propulzora, cikloidnog propelera ili pramčanog bočnog propelera električno, hidrauličko ili pneumatsko, postoje dva međusobno nezavisna sistema za pokretanje, između kormilarnice i propelerskog uređaja ili uređaja za potiskivanje koji, na isti način, ispunjavaju zahteve iz Priloga 1,. Deo VI. tač. 6.01-6.05. ovog pravilnika. Takvi sistemi ne podležu odredbama ovog stava, ako nisu potrebni za postizanje manevarske sposobnosti iz Priloga 1. Deo V. Ovog pravilnika ili ako su potrebni samo za probu zaustavljanja.
2. Ako postoje dva ili više međusobno nezavisnih porivno-kormilarskih uređaja, sistema mlaznog propulzora ili cikloidnog propelera, drugi sistem upravljanja nije neophodan, ako, u slučaju da jedan od sistema otkaže, brod zadrži manevarsku sposobnost iz Priloga 1. Deo V. ovog pravilnika.
6.07 Indikatori i uređaji za nadzor
1. Položaj kormila je jasno prikazan na kormilarskom mestu. Ako je pokazivač položaja kormila električan, on ima sopstveni izvor energije.
2. Na kormilarskom mestu postoji barem optički i zvučni alarm koji signalizira:
1) nivo ulja hidrauličkih rezervoara ispod najnižeg nivoa u skladu sa tačkom 6.03. stav 2. i pad radnog pritiska hidrauličkog sistema;
2) prekid električnog napajanja uređaja za upravljanje kormilom;
3) prekid električnog napajanja pogonskih jedinica;
4) otkazivanje regulatora brzine zaokreta;
5) otkazivanje propisanih amortizacionih uređaja
6.08 Regulatori brzine zaokreta
1. Regulatori brzine zaokreta i njegovi sastavni delovi ispunjavaju zahteve utvrđene u Prilogu 1. Deo IX. tačka 9.19.
2. Pravilan rad regulatora brzine zaokreta se prikazuje na kormilarskom mestu pomoću zelenog signalnog svetla.
Svaki gubitak ili neprihvatljiva promena napona napajanja i svako neprihvatljivo smanjenje brzine okretanja žiroskopa se prati.
3. Kada, pored regulatora brzine zaokreta, postoje drugi kormilarski sistemi, na kormilarskom mestu se tačno utvrđuj koji je od ovih sistema uključen. Omogućava se odmah prelaz sa jednog sistema na drugi. Regulator brzine zaokreta nema nikakav uticaj na druge kormilarske uređaje.
4. Električno napajanje regulatora brzine zaokreta je nezavisno od ostalih potrošača.
5. Žiroskopi, detektori i pokazivači brzine zaokreta koji se upotrebljavaju za regulatore brzine zaokreta, ispunjavaju zahteve specifikacije minimuma i uslove ispitivanja za pokazivače brzine zaokreta na unutrašnjim vodnim putevima, prema odredbama iz Priloga 5. ovog pravilnika.
1. Nadležni organ vrši pregled pravilnosti ugradnje kormilarskog sistema, kao i sledeće dokumentacije:
1) opisa kormilarskog sistema;
2) crteža pogonskih jedinica kormilarskog uređaja i uređaju za upravljanje kormilom i podatke o njima;
3) podataka o kormilarskim uređajima;
4) električne šeme;
5) opisa regulatora brzine zaokreta;
6) uputstva za upotrebu i održavanje kormilarskog sistema.
2. Funkcionisanje celokupnog kormilarskog sistema proverava se putem navigacione probe. Ako je ugrađen regulator brzine zaokreta, proverava se mogućnost pouzdanog održavanja unapred utvrđenog kursa i mogućnost bezbednog prolaženja kroz krivine.
3. Pregled kormilarskih sistema na mehanički pogon vrši se:
1) pre nego što budu stavljeni u eksploataciju;
2) posle otkazivanja;
3) posle svake izmene ili remonta;
4) redovno barem svake treće godine.
4. Pregled najmanje obuhvata:
1) proveru usklađenosti sa odobrenim crtežima, a u slučaju periodičnih pregleda, proveru eventualnih izmena izvršenih u kormilarskom sistemu;
2) ispitivanje rada kormilarskog sistema za sve radne mogućnosti;
3) vizuelnu proveru i proveru nepropusnosti hidrauličkih komponenti, posebno ventila, cevovoda, hidrauličkih creva, hidrauličkih cilindara, hidrauličkih pumpi i hidrauličkih filtera;
4) vizuelnu proveru električnih komponenti, posebno releja, elektromotora i sigurnosnih uređaja;
5) proveru optičkih i zvučnih uređaja sistema upravljanja.
5. Nakon izvršenog pregleda izdaje se Svedočanstvo o pregledu na kome se upisuje datum pregleda.
VII TEHNIČKI ZAHTEVI ZA KORMILARNICU
1. Kormilarnice su uređene da tokom vožnje krmar u svakom trenutku može da obavlja svoje dužnosti.
2. U normalnim uslovima eksploatacije broda, zvučni pritisak koju stvara brod, izmeren u visini glave krmara na kormilarskom mestu, ne prelazi 70 dB(A).
3. Ako je kormilarnica projektovana za upravljanje brodom od strane jednog lica pomoću radara, krmaru je omogućeno da izvršava svoje dužnosti u sedećem stavu i svi pokazni ili kontrolni instrumenti, kao i svi uređaji za upravljanje, potrebni za rad broda, su postavljeni da krmar može lako da rukuje njima u vožnji, ne napuštajući svoje mesto i ne gubeći iz vida radarski ekran.
1. Sa kormilarskog mesta se obezbeđuje adekvatna nesmetana vidljivost u svim pravcima.
2. Za krmara, zona ometene vidljivosti ispred broda u nenatovarenom stanju sa polovinom zaliha, ali bez balasta, ne prelazi dve dužine broda ili 250 mm, u zavisnosti od toga šta je manje, na površini vode.
Optički i elektronski uređaji za smanjivanje zone ometene vidljivosti ne uzimaju se u obzir tokom pregleda.
Za dodatno smanjivanje zone ometene vidljivosti, upotrebljavaju se isključivo odgovarajući elektronski uređaji.
3. Nesmetano polje osmatranja krmara na njegovom uobičajenom mestu, iznosi najmanje 240° horizonta, a najmanje 140° pripada prednjem polukrugu.
Unutar uobičajene ose osmatranja krmara, ne nalaze se ramovi prozora, stubovi ili nadgrađe.
Čak i kada je obezbeđeno nesmetano polje osmatranja od najmanje 240° horizonta, nadležni organ može da zatraži druge mere, a posebno postavljanje odgovarajućih pomoćnih optičkih ili elektronskih uređaja, ako nije obezbeđena zadovoljavajuća nesmetana vidljivost prema krmi.
Visina donje ivice bočnih prozora je što niža, a visina gornje ivice bočnih prozora i prozora na krmi je što viša.
U utvrđivanju da li su zadovoljeni zahtevi ovog člana u pogledu vidljivosti iz kormilarnice, pretpostavlja se da je visina oka kormilara na kormilarskom mestu 1650 mm iznad palube.
4. Gornja ivica prednjih prozora kormilarnice je dovoljno visoka da omogući licu na kormilarskom mestu, čija je visina oka 1800 mm, jasnu vidljivost ispred sebe do najmanje 10° iznad horizontale u visini oka.
5. U svim vremenskim uslovima, treba da postoje odgovarajuća sredstva za obezbeđivanje jasne vidljivosti kroz prednje prozore.
6. Okna upotrebljena u kormilarnicama moraju biti izrađena od sigurnosnog stakla sa stepenom providnosti od najmanje 75%.
Da bi se izbegla odbijanja svetlosti, prozori na prednjoj pregradi zapovedničkog mosta su antireflektujući ili tako opremljeni da delotvorno onemogućavaju odbijanje svetlosti. Smatra se da je ovaj zahtev ispunjen kada su prozori nagnuti u odnosu na vertikalnu ravan, tako da obrazuju spoljni ugao od najmanje 10° i najviše 25°.
7.03 Opšti zahtevi za uređaje za upravljanje, pokazivanje i kontrolu
1. Uređaji za upravljanje, neophodni za eksploataciju broda su takvi da se lako dovode u radni položaj. Taj položaj je potpuno očigledan.
2. Kontrolni instrumenti se lako očitavaju. Postoji mogućnost kontinualne regulacije osvetljenja sve do potpunog gašenja. Izvori osvetljenja nisu prejaki niti ometaju lako očitavanje kontrolnih uređaja.
3. Postoji sistem za testiranje alarmnih i signalnih svetala.
4. Postoji mogućnost lakog utvrđivanja da li je uređaj u radu. Ako se njegovo funkcionisanje signalizira pomoću signalnog svetla, ono je zeleno.
5. Svaka neispravnost ili otkazivanje uređaja za koje je predviđena kontrola, signalizira se pomoću crvenog alarmnog svetla.
6. Zvučno upozorenje se oglašava istovremeno kada zasija crveno alarmno svetlo. Zvučna upozorenja se se mogu sastojati od jednog, zajedničkog signala. Nivo zvučnog pritiska takvog signala je za najmanje 3 dB(A) viši od maksimalnog zvučnog pritiska ambijentne buke u kormilarnici.
7. Zvučno upozorenje se isključuje kada se potvrdi neispravnost ili otkazivanje uređaja. Takvo isključivanje ne sprečava aktiviranje alarmnog signala usled drugih slučajeva neispravnosti. Crvena alarmna svetla se gase tek pošto se neispravnost otkloni.
8. Kontrolni uređaji i uređaji za pokazivanje se automatski preusmeravaju na alternativni izvor energije, ako njihov izvor energije otkaže.
7.04 Posebni zahtevi za uređaje za upravljanje, pokazivanje i kontrolu glavnih motora i kormilarskog sistema
1. Postoji mogućnost upravljanja i kontrolisanja glavnih motora i kormilarskih sistema sa kormilarskog mesta. Glavni motori opremljeni spojnicom kojom se može upravljati sa kormilarskog mesta, ili koji pokreću prekretne propelere kojima se može upravljati sa kormilarskog mesta, se startuju i zaustavljaju samo iz mašinskog odeljenja.
2. Svakim od glavnih motora upravlja se pomoću zasebne poluge koja se pokreće po luku u vertiklanoj ravni, približno paralelnoj sa uzdužnom osom broda. Pokretanje poluge ka pramcu broda odgovara vožnji pramcem, dok pokretanje poluge ka krmi odgovara vožnji broda krmom. Spojnica se uključuje i pravac kretanja se menja kada je poluga u približno neutralnom položaju. Poluga škljocne kada je u neutralnom položaju.
3. Prikazuju se pravac pogonskog potiska, koji deluje na brod, kao i brzina rotacije propelera ili glavnih motora.
4. Uređaji za pokazivanje i kontrolu propisani u Prilogu 1, Deo VI. tačka 6.07, stav 2, Deo VIII. tačka 8.03, stav 2. i tačka 8.05, stav. 13, smešteni su na kormilarskom mestu.
5. Brodovima sa kormilarnicama predviđenim za upravljanje brodom od strane jednog lica pomoću radara, kormilari se pomoću poluge. Postoji mogućnost jednostavnog ručnog pokretanja te poluge. Položaj poluge u odnosu na uzdužnu osu broda odgovara položaju pera kormila. Omogućuje se da se poluga ostavi u bilo kom položaju, a da se ne promeni položaj pera kormila. Neutralni položaj poluge je jasno uočljiv.
6. Ako je brod opremljen pramčanim kormilima ili specijalnim kormilima, posebno za vožnju krmom, njima se upravlja iz kormilarnica projektovanim za upravljanje brodom od strane jednog lica pomoću radara, specijalnim polugama koje, na isti način, ispunjavaju zahteve propisane u stavu 5. ove tačke.
Ovaj zahtev se primenjuje i kada se, u sastavima, upotrebljava kormilarski sistem na plovilu koji ne pokreće sastav.
7. Pri upotrebi regulatora brzine zaokreta, omogućuje se da mehanizam za upravljanje brzinom zaokreta bude ostavljen u bilo kom položaju, a da ne promeni odabranu brzinu.
Poluga za upravljanje se okreće po luku koji je dovoljno veliki da omogući precizno postavljanje. Neutralan položaj se jasno raspoznaje među drugim položajima. Osvetljenje skale se kontinualno reguliše.
8. Uređaji za daljinsko upravljanje celokupnim kormilarskim sistemom su trajno montirani i tako postavljeni da izabrani pravac kretanja bude jasno vidljiv. Ako uređaji za daljinsko upravljanje mogu da se isključe, onda imaju instrument koji pokazuje radno stanje "u upotrebi" ili "van upotrebe". Raspored i rukovanje uređajima za upravljanje je funkcionalno.
Za sisteme koji su dodatni kormilarskom sistemu, kao što su aktivni pramčani propeleri, prihvatljiv je uređaj za daljinsko upravljanje koji nije stacioniran, pod uslovom da se takav pomoćni uređaj može aktivirati pomoću preuzimanja u svakom trenutku iz kormilarnice.
9. U slučaju sistema porivno-kormilarskog uređaja, mlaznog propulzora, cikloidnog propelera ili pramčanog bočnog propelera, prihvatljivi su ekvivalentni uređaji kao uređaji za upravljanje, pokazivanje i kontrolu.
Zahtevi iz st. 1-8. ove tačke primenjuju se, na isti način, imajući u vidu specifične karakteristike i rešenja odabrana za gore pomenute aktivne kormilarske i pogonske jedinice. U skladu sa stavom 2, svakom jedinicom upravlja se pomoću poluge koja se kreće po luku u vertikalnoj ravni, približno paralelnoj sa pravcem potiska jedinice. Položaj poluge jasno pokazuje pravac potiska koji deluje na plovilo.
Ako se sistemima porivno-kormilarskog uređaja ili cikloidnog propelera ne upravlja pomoću poluge, nadležni organ može da dozvoli odstupanja od zahteva iz stava 2. Ova odstupanja se navode u Svedočanstvu o sposobnosti broda za plovidbu.
7.05 Navigaciona svetla, svetlosni signali i zvučni signali
1. Navigaciona svetla, njihova kućišta i dodaci su obeleženi znakom za odobrenje u skladu sa propisom Evropske unije kojim se uređuje pomorska oprema.
2. Za praćenje rada navigacionih svetala se u kormilarnici ugrađuju svetla za pokazivanje proticanja električne struje ili druge ekvivalentne uređaje, kao što su signalne lampice, ako se rad navigacionih svetala ne može pratiti direktno iz kormilarnice.
3. U kormilarnicama predviđenim za upravljanje brodom od strane jednog lica pomoću radara, signalne lampice su instalirane na komandnoj tabli radi kontrole navigacionih svetala i svetlosnih signala. Prekidači navigacionih svetala su ili ugrađeni u signalne lampice ili jasno povezani s njima.
Raspored i boja signalnih lampica za navigaciona svetla i svetlosne signale odgovaraju stvarnom položaju i boji tih svetala i signala.
U slučaju da otkaže navigaciono svetlo ili svetlosni signal, odgovarajuća signalna lampica se ugasi ili da signal na drugi način.
4. U kormilarnicama predviđenim za upravljanje brodom od strane jednog lica pomoću radara, omogućeno je aktiviranje zvučnih signala pomoću sklopke na nožno upravljanje. Ovaj zahtev ne važi za signal "ne približavaj se", u skladu sa važećim propisima plovidbenih vlasti država članica.
5. Navigaciona svetla ispunjavaju zahteve iz Priloga 5. Deo I. ovog pravilnika.
7.06 Radarski uređaji i pokazivači brzine zaokreta
1. Oprema za radarsku navigaciju i pokazivači brzine skretanja s kursa ispunjavaju zahteve utvrđene u Prilogu 5. delovi I. i II. ovog pravilnika. Usaglašenost sa ovim zahtevima potvrđuje se izdavanjem tipskog odobrenja koje izdaje nadležni organ. Oprema za prikazivanje elektronskih navigacionih karata za unutrašnje vodne puteve i sa njima povezanih informacija (u daljem tekstu "ECDIS") kojom se može upravljati na navigacioni način smatra se opremom za radarsku navigaciju.
Zahtevi koji se odnose na ugradnju i ispitivanje rada sistema za radarsku navigaciju i pokazivača brzine skretanja s kursa iz Priloga 5. Deo III. ovog pravilnika koji se koriste na brodovima unutrašnje plovidbe, su ispunjeni.
Evropska komisija objavljuje registar opreme za radarsku navigaciju i pokazivače brzine skretanja s kursa, odobrenih u skladu sa zahtevima iz Priloga 5. ovog pravilnika ili na osnovu priznatih ekvivalentnih tipskih odobrenja.
2. U kormilarnicama predviđenim za upravljanje brodom od strane jednog lica pomoću radara je:
1) ekran radara ne previše odmaknut od krmarove vidne ose u njegovom normalnom položaju;
2) slika na ekranu stalno savršeno vidljiva, bez maski ili zaštitnika, bez obzira na uslove osvetljenosti izvan kormilarnice;
3) pokazivač brzine zaokreta postavljen neposredno iznad ili ispod radarskog ekrana ili je u njega ugrađen.
7.07 Radio-telefonski sistemi za brodove sa kormilarnicama predviđenim za upravljanje od strane jednog lica pomoću radara
1. Na brodovima sa kormilarnicama predviđenim za upravljanje od strane jednog lica pomoću radara, prijem sa mreže brod-brod i prijem nautičkih informacija se odvija preko zvučnika, a odlazeće veze putem stacioniranog mikrofona. Slanje/prijem se bira pomoću tastera.
Nije moguća upotreba mikrofona tih mreža za pozive putem javne mreže.
2. Na brodovima sa kormilarnicama predviđenim za upravljanje od strane jednog lica pomoću radara, opremljenim radio-telefonskim sistemom za pozive putem javne mreže, prijem je moguć sa kormilarskog mesta.
7.08 Uređaji za internu komunikaciju na brodu
Na brodovima sa kormilarnicama predviđenim za upravljanje od strane jednog lica pomoću radara, postoje uređaji za unutrašnju komunikaciju.
Moguće je uspostaviti vezu sa kormilarskog mesta:
1) sa pramcem broda ili sastava;
2) sa krmom broda ili sastava, ako nije moguća direktna veza sa kormilarskog mesta;
3) sa stambenim prostorijama posade;
4) sa kabinom zapovednika broda.
Prijem veza interne komunikacije na svim položajima obavlja se preko zvučnika, a prenos preko fiksnih mikrofona. Moguća je veza sa pramcem i krmom broda ili sastava preko radio-telefonskog sistema.
1. Postoji nezavisni sistem uzbunjivanja koji može da dopre do stambenih prostorija, mašinskih prostora i kada je to primereno, do izdvojenih pumpnih stanica.
2. Kormilar ima na dohvatu ruke prekidač za uključivanje/isključivanje, kojim kontroliše znak za uzbunu; nisu prihvatljivi prekidači koji se automatski vraćaju u položaj "isključeno" kada se otpuste.
3. Nivo zvučnog pritiska signala za uzbunu iznosi najmanje 75 dB(A) u stambenim prostorijama.
U mašinskim prostorima i pumpnim stanicama, signal za uzbunu ima formu trepćućeg svetla, koje je vidljivo na svim stranama i jasno uočljivo na svim tačkama.
Kormilarnice su opremljene efikasnim sistemom za grejanje i ventilaciju koji se može podešavati.
7.11 Oprema za upravljanje krmenim sidrom
Na brodovima i sastavima sa kormilarnicama predviđenim za upravljanje od strane jednog lica pomoću radara, čija dužina prelazi 86 m ili širina 22.90 m, kormilaru je omogućeno da spusti krmena sidra, ne napuštajući svoje mesto.
1. Pokretne kormilarnice su opremljene sistemom za spuštanje za slučaj nužde.
2. Svaka operacija spuštanja automatski aktivira jasno čujan zvučni signal upozorenja. Takav zahtev se ne primenjuje ako je, odgovarajućim projektnim osobinama, isključen rizik od moguće povrede, do koje može da dođe prilikom spuštanja.
3. Omogućeno je bezbedno napuštanje kormilarnice bez obzira na njen položaj.
7.13 Unošenje napomene u Svedočanstvo o sposobnosti brodova za plovidbu za brodove sa kormilarnicama predviđenim za upravljanje od strane jednog lica pomoću radara
Ako brod udovoljava posebnim odredbama za kormilarnice predviđene za upravljanje od strane jednog lica pomoću radara, kako je navedeno u tač. 7.01, 7.04-7.08 i tački 7.11, u Svedočanstvo o sposobnosti brodova za plovidbi se unosi sledeća napomena:
"Brod je opremljen kormilarnicom predviđenom za upravljanje od strane jednog lica pomoću radara"
VIII TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PROJEKAT MOTORA
1. Motori i pomoćni uređaji se projektuju, grade i postavljaju u skladu sa najboljom praksom.
2. Posude pod pritiskom koje su namenjene za rad broda pregleda nadležni organ koja proverava da li su sigurne za rad:
1) pre prvog stavljanja u eksploataciju;
2) pre ponovnog stavljanja u eksploataciju posle svake izmene ili remonta;
3) redovno, barem svakih pet godina.
Pregled obuhvata unutrašnji i spoljni pregled. Posude sa komprimovanim vazduhom, čija se unutrašnjost ne može na odgovarajući način pregledati ili čije stanje ne može biti jasno ustanovljeno u toku unutrašnjeg pregleda, treba podvrgnuti dodatnom nedestruktivnom testu ili hidrauličnom ispitivanju.
Nakon izvršenog pregleda se izdaje svedočanstvo o pregledu na kome se navodi datum pregleda.
Ostali uređaji koji zahtevaju redovan pregled, posebno parni kotlovi, drugi sudovi pod pritiskom i njihova oprema, kao i liftovi, ispunjavaju zahteve utvrđenje propisima kojima se uređuju tehnički zahtevi za parne kotlove, druge sudove pod pritiskom i njihovu opremu, kao i liftove.
3. Dozvoljena je samo ugradnja motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koji rade na gorivo sa tačkom zapaljivosti iznad 55 °C.
1. Motori se postavljaju i opremaju da obezbede slobodan pristup do njih radi opsluživanja i održavanja ne dovodeći u opasnost lica koja izvršavaju takve zadatke. Osigurava se da ne dođe do njihovog neplaniranog stavljanja u pogon.
2. Glavni motori, pomoćne mašine, kotlovi i sudovi pod pritiskom, kao i njihova oprema, su opremljeni zaštitnim uređajima.
3. U slučaju nužde, moguće je isključivanje motora koji pokreću izduvne i usisne ventilatore sa mesta izvan prostora u kome su smešteni i izvan mašinskog prostora.
4. Ako je potrebno, spojevi cevi za gorivo, mazivo i ulja koja se koriste u uređajima za prenos energije, sistemima za upravljanje i pokretanje, kao i sistemima za zagrevanje, mogu da budu ekranizovani, ili na drugi odgovarajući način zaštićeni, kako ne bi došlo do prskanja ili curenja ulja na vrele površine, u usise vazduha motora, ili druge izvore zapaljivanja. Broj spojeva u takvim cevovodima se svodi na minimum.
5. Spoljne cevi visokog pritiska za dovod goriva dizel-motora, između pumpi goriva visokog pritiska i brizgaljki, su zaštićene sistemom cevi sa duplim zidovima, koji može da zadrži gorivo koje iscuri usled lomljenja cevi visokog pritiska. Sistem cevi sa duplim zidovima je opremljen sredstvima za skupljanje iscurelog goriva i alarmnim uređajem za slučaj otkazivanja cevi za gorivo, osim što nije obavezan alarm za motore sa ne više od dva cilindra. Sistemi cevi sa duplim zidovima nisu potrebni za motore na otvorenim palubama koji pokreću sidrena vitla i pritezna vitla.
6. Izolacija delova motora je u skladu sa zahtevima iz tačke 3.04. stav 3. drugi pasus.
1. Postoji mogućnost da se propulzija broda pusti u rad, zaustavi ili prekrene bezbedno i brzo.
2. Odgovarajući uređaji, koji aktiviraju alarm čim se dostigne kritična tačka, kontrolišu:
1) temperaturu vode u sistemu hlađenja glavnog motora;
2) pritisak ulja za podmazivanje glavnih motora i prenosnih mehanizama;
3) pritisak ulja i vazduha u uređajima za prekretanje glavnog motora, reverzibilnim prenosnim mehanizmima ili propelerima.
3. Ako brodovi imaju samo jedan glavni motor, taj motor se ne isključuje automatski, osim radi zaštite od prekoračenja brzine.
4. Ako brodovi imaju samo jedan glavni motor, taj motor može biti opremljen automatskim uređajem sa smanjenje brzine ako je automatsko smanjenje brzine motora prikazano optički i zvučno u kormilarnici, a uređaj za smanjivanje brzine motora se može isključiti sa kormilarskog mesta.
5. Ležajevi osovina su tako projektovani da sprečavaju izlivanje mazivnih ulja koja zagađuju vodu.
1. Izduvni gasovi se u potpunosti odvode izvan broda.
2. Preduzimaju se sve odgovarajuće mere da se spreči prodiranje izduvnih gasova u razne brodske prostore. Izduvne cevi koje prolaze kroz stambene prostorije ili kormilarnicu su pokrivene, unutar tih prostorija, zaštitnom gasonepropusnom oblogom. Praznina između izduvne cevi i tih obloga je otvorena prema spoljnoj atmosferi.
3. Izduvne cevi su postavljene i zaštićene da ne mogu da izazovu požar.
4. Izduvne cevi imaju odgovarajuću izolaciju ili hlađenje u mašinskom prostoru. Izvan mašinskog prostora može biti dovoljna zaštita od fizičkog kontakta.
8.05 Tankovi sa gorivom, cevi i pomoćna oprema
1. Tečna goriva se čuvaju u čeličnim tankovima koji su ili sastavni deo trupa ili su čvrsto pričvršćeni za trup. Ako to zahteva konstrukcija broda, može se koristiti materijal koji je ekvivalentan po otpornosti na požar. Ovi zahtevi ne važe za tankove čiji kapacitet ne prelazi 12 ℓ, koji su ugrađeni u pomoćne mašine tokom njihove izrade. Tankovi sa gorivom nemaju zajedničke pregrade sa tankovima sa pitkom vodom.
2. Tankovi i njihovi cevovodi i druga pomoćna oprema su tako postavljeni i raspoređeni, da ni gorivo ni njegova isparenja ne dospevaju slučajno u unutrašnjost broda. Ventili tankova predviđeni za uzorkovanje goriva ili odvođenje vode, se zatvaraju automatski.
3. Ne postavljaju se tankovi goriva ispred kolizione pregrade.
4. Tankovi sa gorivom i njihova oprema nisu postavljeni direktno iznad motora ili izduvnih cevi.
5. Otvori za punjenje tankova gorivom su jasno obeleženi.
6. Otvor nalivnih grla tankova sa gorivom je izveden na palubu, osim za dnevne tankove. Nalivno grlo je opremljeno spojem, u skladu sa standardom SRPS EN 12827:2011.
Takvi tankovi imaju odušnik izveden u slobodnu atmosferu iznad palube tako postavljen da onemogućava svaki prodor vode. Poprečni presek odušnika je najmanje 1,25 puta veći od poprečnog preseka nalivnog grla.
Ako su tankovi međusobno povezani, poprečni presek spojne cevi je najmanje 1,25 puta veći od poprečnog preseka nalivnog grla.
7. Cevovodi za dovod goriva na samom izlasku iz tankova imaju brzozatvarajući ventil kojim se može upravljati sa palube, čak i ako su prostorije o kojima je reč zatvorene.
Ako je radni uređaj sakriven, poklopci nemaju mogućnost zaključavanja.
Radni uređaj je obeležen crvenom bojom. Ako je uređaj sakriven, obeležen je simbolom za brzo zatvarajući ventil, u skladu sa Prilogom 1. Deo XXV. - slika 9, čija je visina najmanje 10 cm;
Prvi stav se ne primenjuje na tankove goriva postavljene direktno na motor.
8. Cevi goriva, njihovi spojevi, zaptivke i oprema su izrađeni od materijala koji mogu da uzdrže mehanička, hemijska i toplotna opterećenja kojima mogu biti izloženi. Cevi goriva nisu izložene nikakvom štetnom dejstvu toplote i radi pregleda su pristupačne po celoj dužini.
9. Tankovi goriva imaju odgovarajući uređaj za pokazivanje količine goriva. Uređaji za pokazivanje količine goriva se očitavaju sve do najvišeg nivoa punjenja. Stakleni nivokazi su dobro zaštićeni od udara, imaju samozatvoriv uređaj na donjem delu, a na gornjem kraju su povezani sa tankovima iznad najvišeg nivoa punjenja. Materijal od koga su izrađeni stakleni nivokazi se ne deformiše pri normalnim ambijentnim temperaturama. Sondažne cevi se ne završavaju u stambenim prostorijama. Sondažne cevi koje se završavaju u mašinskom prostoru ili kotlarnici su opremljene odgovarajućim samozatvorivim uređajima.
10. 1) Tankovi goriva su zaštićeni od izlivanja goriva tokom punjenja pomoću odgovarajućih tehničkih uređaja na brodu koji se unose u svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu pod tačkom 52.
2) Ako se gorivo preuzima sa stanica za snabdevanje sa sopstvenim tehničkim uređajima za sprečavanje izlivanja goriva na brodu u toku punjenja, zahtevi za opremu iz podtačke 1) ovog stava i stava 11. više ne važe.
11. Ako su tankovi za gorivo opremljeni automatskim zapornim ventilom, senzori zaustavljaju snabdevanje gorivom kada je tank napunjen do 97% svog kapaciteta; ova oprema zadovoljava zahteve "neotkazivanja pri radu".
Ako senzor aktivira električni kontakt, koji putem binarnog signala može da prekine strujno kolo koje obezbeđuje stanica za snabdevanje gorivom, postoji mogućnost prenosa takvog signala do stanice za snabdevanje gorivom putem vodonepropusnog utikača, u skladu sa zahtevima publikacije IEC 60309-1:1999 za 40 do 50 V DC, u kućištu bele boje, položaj uzemljenja na 10 sati.
12. Tankovi goriva imaju otvore sa nepropusnim poklopcima, predviđene za omogućavanje čišćenja i pregleda.
13. Tankovi sa gorivom koji direktno napajaju glavne motore i motore potrebne za siguran rad broda, su opremljeni uređajem koji emituje svetlosne i zvučne signale u kormilarnici, ako nivo goriva u njima nije dovoljan da obezbedi dalji siguran rad.
8.06 Skladištenje ulja za podmazivanje, cevi i pomoćna oprema
1. Ulje za podmazivanje se skladišti u čeličnim tankovima koji su ili sastavni deo trupa, ili su čvrsto pričvršćeni za trup. Ako tako zahteva konstrukcija broda, može se koristiti neki materijal koji je ekvivalentan po otpornosti na požar. Ovi zahtevi ne važe za tankove čiji kapacitet ne prelazi 25 ℓ. Tankovi ulja za podmazivanje nemaju zajedničke pregrade sa tankovima pitke vode.
2. Tankovi ulja za podmazivanje i njihovi cevovodi i ostala pomoćna oprema su postavljeni i raspoređeni tako da ni ulje za podmazivanje ni njegova isparenja ne prodiru slučajno u unutrašnjost broda.
3. Ne postavljaju se tankovi ulja za podmazivanje ispred kolizione pregrade.
4. Ne postavljaju se tankovi ulja za podmazivanje i njegove pomoćne opreme direktno iznad motora ili izduvnih cevi.
5. Otvori za punjenje tankova uljem za podmazivanje su jasno obeleženi.
6. Cevi ulja za podmazivanje, njihovi spojevi, zaptivke i oprema su izrađeni od materijala koji mogu da izdrže mehanička, hemijska i toplotna opterećenja kojima mogu biti izloženi. Cevi nisu izložene nikakvom štetnom dejstvu toplote i radi pregleda su pristupačne po celoj dužini.
7. Tankovi ulja za podmazivanje su opremljeni odgovarajućim uređajima za pokazivanje količine ulja. Uređaji za pokazivanje količine ulja se očitavaju do najvišeg nivoa punjenja. Stakleni nivokazi su dobro zaštićeni od udara, imaju samozatvoriv uređaj u donjem delu, a na gornjem kraju su povezani sa tankovima iznad najvišeg nivoa punjenja. Materijal od koga su izrađeni stakleni nivokazi se ne deformiše pri normalnim ambijentnim temperaturama. Sondažne cevi se ne završavaju u stambenim prostorijama. Sondažne cevi koje se završavaju u mašinskom prostoru ili kotlarnici su opremljene odgovarajućim samozatvorivim uređajima.
8.07 Skladištenje ulja koje se koristi u sistemima za prenos energije, sistemima za upravljanje i puštanje u pogon i sistemima grejanja, cevi i pomoćna oprema
1. Ulja koja se koriste u sistemima za prenos energije, sistemima za upravljanje i puštanje u pogon i sistemima grejanja, skladište se u čeličnim tankovima koji su ili sastavni deo trupa, ili čvrsto pričvršćeni za trup. Ako tako zahteva konstrukcija broda, može se koristiti neki materijal koji je ekvivalentan po otpornosti na požar. Ovi zahtevi ne važe za tankove čiji kapacitet ne prelazi 25 ℓ. Takvi tankovi za ulje nemaju zajedničke pregrade sa tankovima za pitku vodu.
2. Tankovi za takvo ulje i njihove cevi i ostala pomoćna oprema su postavljeni i raspoređeni tako da ni ulje ni njegova isparenja ne dospevaju slučajno u unutrašnjost broda.
3. Ne postavljaju se tankovi za takvo ulje ispred kolizione pregrade.
4. Ne postavljaju se tankovi za takvo ulje i njihove opreme direktno iznad motora ili izduvnih cevi.
5. Otvori za punjenje tankova takvim uljem su jasno obeleženi.
6. Cevi za takvo ulje, njihovi spojevi, zaptivke i oprema su izrađeni od materijala koji mogu da izdrže mehanička, hemijska i toplotna opterećenja kojima mogu biti izloženi. Cevi goriva nisu izložene nikakvom štetnom dejstvu toplote i radi pregleda su pristupačne po celoj dužini.
7. Tankovi za takvo ulje su opremljeni odgovarajućim uređajima za pokazivanje količine ulja. Uređaji za pokazivanje količine ulja se očitavaju sve do najvišeg nivoa punjenja. Stakleni nivokazi su dobro zaštićeni od udara, imaju samozatvoriv uređaj u donjem delu, a na gornjem kraju su povezani sa tankovima iznad najvišeg nivoa punjenja. Materijal od koga su izrađeni stakleni nivokazi se ne deformiše pri normalnim ambijentnim temperaturama. Sondažne cevi se ne završavaju u stambenim prostorijama. Sondažne cevi koje se završavaju u mašinskom prostoru ili kotlarnici su opremljene odgovarajućim samozatvorivim uređajima.
8.08 Sistemi za kaljužiranje i drenažu
1. Svaki vodonepropusni prostor ima mogućnost posebnog kaljužiranja. Međutim, ovaj zahtev ne važi za vodonepropusne prostore koji su obično hermetički zatvoreni za vreme rada broda.
2. Brodovi za koje je predviđena posada, su opremljeni sa dve nezavisne kaljužne pumpe koje se ne postavljaju u istoj prostoriji. Barem jedna od tih pumpi je sa motornim pogonom. Međutim, za brodove snage ispod 225 kW, ili nosivosti ispod 350 t, ili za brodove koji nisu predviđeni za prevoz tereta, sa deplasmanom manjim od 250 m3, dovoljna je jedna pumpa koja može biti ručna ili sa motornim pogonom.
Svaka od propisanih pumpi se može koristiti u svakom vodonepropusnom prostoru.
3. Minimalni kapacitet Q1 prve kaljužne pumpe se izračunava upotrebom sledeće formule:
Q1 = 0,1 · d12 [l/min]
d1 se izračunava upotrebom formule:
Minimalni kapacitet Q2 druge kaljužne pumpe se izračunava upotrebom sledeće formule:
Q2 = 0,1 . d22 [l/min]
d2 se izračunava upotrebom formule:
Međutim, vrednost d2 ne prelazi vrednost d1.
Za izračunavanje Q2, za l uzima se dužina najdužeg vodonepropusnog prostora.
U ovim formulama:
l je dužina razmatranog vodonepropusnog prostora, u [m];
d1 je izračunat unutrašnji prečnik glavne drenažne cevi, u [mm];
d2 je izračunat unutrašnji prečnik ogranka cevovoda, u [mm].
4. Kada su kaljužne pumpe priključene na drenažni sistem, drenažne cevi imaju unutrašnji prečnik najmanje d1, u mm, a ogranci cevovoda unutrašnji prečnik najmanje d2, u mm.
Za brodove dužine ispod 25 m vrednosti d1 i d2 mogu biti umanjene na 35 mm.
5. U upotrebi su samo samousisne kaljužne pumpe.
6. Svaki prostor sa ravnim dnom, koji se može drenirati, širine preko 5 m ima na levoj i desnoj strani barem jedan usis.
7. Moguće je kaljužirati krmeni pik iz glavnog mašinskog prostora pomoću lako dostupnog, samozatvorivog uređaja.
8. Ogranci cevovoda pojedinačnih prostora su priključeni na glavnu drenažnu cev pomoću nepovratno-zapornog ventila.
Prostorije i drugi prostori u kojima može da se drži balast su priključeni na sistem kaljužiranja pomoću jednostavnog zapornog uređaja. Ovaj zahtev ne važi za skladišta u kojima se može držati balast. Takva skladišta se pune balastnom vodom pomoću balastnog cevovoda, koji je trajno postavljen i odvojen od drenažnih cevi, ili pomoću ogranaka cevi koji mogu biti priključeni na glavnu drenažnu cev pomoću fleksibilnih cevi ili fleksibilnih adaptera. U ovu svrhu ne upotrebljavaju se ventili za usis vode, postavljeni u dnu skladišta.
9. Kaljuže skladišta su opremljene uređajima za merenje.
10. Ako sistem za kaljužiranje ima ugrađen cevovod, cevi za drenažu brodskog dna predviđene za izvlačenje vode zagađene naftnim derivatima su opremljene zatvaračima koje je nadležni organ zapečatio u položaju. Podatak o broju i položaju takvih zatvarača treba da bude unet u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
11. Zaključavanje zatvarača smatra se ekvivalentnim sa pečaćenjem, u skladu sa stavom 10. Ključ ili ključevi za zaključavanje zatvarača se u skladu sa tim obeležavaju i ostavljaju na obeleženo i lako dostupnom mestu u mašinskom prostoru.
8.09 Smeštaj vode zagađene naftnim derivatima i iskorišćenog ulja
1. Na brodu se omogućava čuvanje vode zagađene produktima nafte, nakupljene u toku njegove eksploatacije. Kaljuža mašinskog prostora se smatra skladištem za tu svrhu.
2. Radi čuvanja upotrebljenog ulja, u mašinskom prostoru se nalazi jedna ili nekoliko posebnih prijemnih jedinica kapaciteta barem 1,5 puta većeg od količine upotrebljenog ulja iz kartera svih ugrađenih motora sa unutrašnjim sagorevanjem i prenosnih uređaja, zajedno sa hidrauličkim fluidima iz tankova za hidraulički fluid.
Priključci za spajanje koji se koriste za pražnjenje gore navedenih prijemnih jedinica, su u skladu sa standardom SRPS EN 1305:2011.
3. Za brodove angažovane samo na kratkim putovanjima, nadležni organ može dozvoliti oslobađanje od zahteva iz stava 2.
8.10 Buka koju proizvode brodovi
1. Buku koju stvara brod za vreme plovidbe, a posebno buka usisa i izduva motora, prigušuje se pomoću odgovarajućih uređaja.
2. Buka koju proizvodi brod za vreme plovidbe ne prelazi 75 dB(A) na poprečnoj udaljenosti 25 m od strane broda.
3. Osim u operacijama pretovara, buka koju proizvodi stacionirani brod ne prelazi 65 dB(A) na poprečnoj udaljenosti 25 m od strane broda.
VIIIa TEHNIČKI ZAHTEVI ZA EMISIJU GASOVITIH ZAGAĐIVAČA I ZAGAĐUJUĆIH ČESTICA IZ DIZEL MOTORA
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom delu Priloga 1. Tehničkih pravila, usklađeni su sa svim načelima i bitnim zahtevima iz Direktive 97/68/EZ o usklađivanju zakonodavstava država članica EU u odnosu na mere protiv emisije gasovitih i krutih zagađujućih materija iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji se ugrađuju u nedrumske pokretne mašine (u daljem tekstu: Direktiva 97/68/EZ), i imaju sledeće značenje:
1) motor je motor koji radi na principu paljenja pomoću kompresije (dizel motor);
2) pogonski motor je motor za pogon broda koji plovi na unutrašnjim vodnim putevima;
3) pomoćni motor je motor koji se koristi za namene koje nisu pogon plovila;
4) motor namenjen za zamenu je već korišćen motor nad kojim je izvršen remont i koji je predviđen da zameni motor koji je trenutno u funkciji i koji ima istu konstrukciju (linijski motor, V-motor) kao motor koji treba da zameni, koji ima isti broj cilindara i čija se snaga i brzina ne razlikuju za više od 10% od snage i brzine motora koji treba da zameni;
5) tipsko odobrenje je postupak kojim se potvrđuje da tip motora ili porodica motora, kada je reč o stepenu emisije gasovitih zagađivača i zagađujućih čestica iz motora, ispunjava odgovarajuće tehničke zahteve;
6) kontrola ugradnje je postupak kojim nadležni organ proverava da li motor ugrađen na plovilo, koji je posle izdavanja tipskog odobrenja pretrpeo eventualne izmene ili prilagođavanja koja utiču na stepen emisije gasovitih zagađivača i zagađujućih čestica, i dalje ispunjava tehničke zahteve ovog dela;
7) srednje ispitivanje je postupak kojim nadležni organ proverava da li motor nekog plovila, koji je posle kontrole ugradnje pretrpeo eventualne izmene ili prilagođavanja koja utiču na stepen emisije gasovitih zagađivača i zagađujućih čestica, i dalje ispunjava tehničke zahteve ovog dela;
8) posebno ispitivanje je postupak kojim nadležni organ proverava da li, posle značajnih izmena koje utiču na stepen emisije gasovitih zagađivača i zagađujućih čestica, motor plovila i dalje ispunjava tehničke zahteve ovog dela;
9) porodica motora je grupa motora koju je utvrdio proizvođač, za koje se, na osnovu njihove konstrukcije, pretpostavlja da imaju slične karakteristike kada je reč o stepenu emisije izduvnih gasova i zagađujućih čestica koji su uređeni propisom kojim se utvrđuju mere protiv emisije gasovitih i krutih zagađujućih materija iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji se ugrađuju u nedrumske pokretne mašine, a koji je usklađen sa svim načelima i bitnim zahtevima iz Direktive 97/68/EZ, i koji ispunjavaju zahteve iz tačke 8a.03 ovog dela;
10) proizvođač je fizičko ili pravno lice koje je odgovorno organu koji izdaje tipsko odobrenje, za sve aspekte postupka izdavanja tipskog odobrenja, kao i za obezbeđivanje usaglašenosti proizvoda. Takvo fizičko ili pravno lice ne moraju da budu neposredno uključeni u sve faze izrade motora;
11) protokol o parametrima motora je dokument u skladu sa Prilogom 2. ovog pravilnika, u koji se na propisan način upisuju svi parametri, uključujući sastavne delove i podešavanja motora koji utiču na nivo emisije gasovitih zagađivača i zagađujućih čestica iz motora, kao i promene ovih parametara;
12) uputstva proizvođača motora o nadzoru sastavnih delova i parametara motora od značaja u kontekstu izduvnih gasova je dokument koji se izdaje radi sprovođenja kontrole ugradnje, srednjeg ili posebnog ispitivanja.
1. Odredbe ovog dela se primenjuju na sve motore nominalne snage veće od 19 kW ugrađene na brodove unutrašnje plovidbe ili na mašine na takvim brodovima.
2. Motori ispunjavaju zahteve utvrđene propisom kojim se uređuju mere protiv emisije gasovitih i krutih zagađujućih materija iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji se ugrađuju u nedrumske pokretne mašine, a koji je usklađen sa svim načelima i bitnim zahtevima iz Direktive 97/68/EZ.
3. Usklađenost sa graničnim vrednostima emisije izduvnih gasova koje se primenjuju u odgovarajućoj fazi, utvrđuje se na osnovu tipskog odobrenja iz tačke 8a.03.
4. Kontrola ugradnje
1) Posle ugradnje motora na brod, ali pre njegovog stavljanja u eksploataciju, vrši se kontrola ugradnje. Po obavljenom ispitivanju koje je deo osnovnog pregleda broda ili posebnog pregleda čiji je povod ugradnja odgovarajućeg motora, motor se ili upisuje u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu koje se izdaje prvi put, ili se unosi izmena u postojeće Svedočanstvo.
2) Nadležni organ može da ne izvrši kontrolu ugradnje iz podtačke 1) ovog stava ako je motor nominalne snage PN manje od 130 kW zamenjen motorom koji ima isto tipsko odobrenje. U tu svrhu neophodno je da vlasnik broda ili njegov ovlašćeni zastupnik obavesti nadležni organ o zameni motora prilažući kopiju dokumenta o tipskom odobrenju i identifikacioni broj novougrađenog motora. Nadležni organ unosi odgovarajuće izmene u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
5. Srednja ispitivanja motora se vrše u okviru periodičnog pregleda u skladu sa članom 86. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
6. Posle svake značajne izmene na motoru koja može uticati na emisiju gasovitih zagađivača i zagađujućih čestica iz motora, vrši se posebno ispitivanje.
6a. Rezultati ispitivanja u skladu sa tačkom 8a.02, st. 4-6. unose se u protokol o parametrima motora.
7. Nadležni organ u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, u odgovarajućoj rubrici, upisuje brojeve tipskog odobrenja i identifikacione brojeve svih motora koji su ugrađeni na brod i za koje važe zahtevi ovog dela. Za motore na koje se odnosi član 9. stav 4. tačka a) Direktive 97/68/EZ, dovoljan je identifikacioni broj.
8a.03 Priznata tipska odobrenja
1. Priznaju se sledeća tipska odobrenja, ako za upotrebu motora važi odgovarajuće tipsko odobrenje:
1) tipska odobrenja izdata u skladu sa Direktivom 97/68/EZ;
2) tipska odobrenja koja se u skladu sa Direktivom 97/68/EZ priznaju kao ekvivalentna.
2. Za svaki tipski odobren motor, na brodu se nalaze najmanje sledeći dokumenti ili njihove kopije:
1) dokument o tipskom odobrenju;
2) uputstva proizvođača motora o nadzoru sastavnih delova i parametara motora bitnih sa aspekta izduvnih gasova;
3) protokol o parametrima motora.
8a.04 Kontrola ugradnje i srednje i posebno ispitivanje
1. Nadležni organ pregleda stanje motora u trenutku kontrole ugradnje i tokom srednjih i posebnih ispitivanja u skladu sa tačkom 8a.02, st. 5. i 6. pri čemu, u skladu sa tačkom 8a.01, stav 17. vrši pregled sastavnih delova, podešavanja i parametara utvrđenih u uputstvima u skladu sa tačkom 8a.02, stav 4.
Ako ustanovi da motor nije u skladu sa odobrenim tipom motora ili odobrenom familijom motora, nadležni organ može:
1) da traži:
(1) preduzimanje koraka za ponovno uspostavljanje usaglašenosti motora;
(2) da se u dokument o tipskom odobrenju unesu odgovarajuće izmene;
2) da naloži merenje stvarnih emisija.
U slučaju da usaglašenost motora ne bude ponovo uspostavljena, ili da se dokument o tipskom odobrenju ne izmeni na odgovarajući način, ili ako merenja pokažu nepoštovanje graničnih vrednosti emisija, nadležni organ ne izdaje Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu ili oduzima svedočanstvo koje je ranije izdato.
2. Kod motora sa sistemima za naknadnu obradu izduvnih gasova, u okviru kontrole ugradnje i srednjeg ili posebnog ispitivanja sprovode se provere da bi se utvrdilo da li ovi sistemi pravilno funkcionišu.
3. Ispitivanja u skladu sa stavom 1. se sprovode na osnovu uputstva proizvođača motora o nadzoru sastavnih delova i parametara bitnih sa aspekta emisije izduvnih gasova. U uputstvu koje izrađuje proizvođač i odobrava nadležni organ, moraju biti navedeni sastavni delovi koji utiču na emisiju izduvnih gasova, kao i podešavanja i parametri, na osnovu kojih se može pretpostaviti trajna usaglašenost sa graničnim vrednostima emisije izduvnih gasova. Uputstva sadrže barem sledeće podatke:
1) tip motora i, po potrebi, porodicu motora sa navođenjem nominalne snage i nominalne brzine;
2) listu sastavnih delova i parametara motora bitnih sa aspekta emisije izduvnih gasova;
3) jasne podatke za identifikaciju dozvoljenih sastavnih delova bitnih sa aspekta emisije izduvnih gasova (npr. serijski brojevi koji su navedeni na sastavnim delovima);
4) parametre motora bitne sa aspekta emisije izduvnih gasova kao što su rasponi podešavanja vremena ubrizgavanja, dozvoljena temperatura rashladne vode, maksimalni povratni pritisak izduvnih gasova itd.
Kod motora sa sistemima za naknadnu obradu izduvnih gasova, uputstvo takođe sadrži postupke za proveru da takvi sistemi funkcionišu efikasno.
4. Prilikom ugradnje motora na brod se poštuju ograničenja navedena u okviru tipskog odobrenja. Osim toga, podpritisak usisnog sistema i povratni pritisak izduvnih gasova ne prelazi vrednosti koje su utvrđene za odobreni motor.
5. Ako motori koji su ugrađeni na brod pripadaju porodici motora, nisu dozvoljena nova podešavanja ili izmene koje bi mogle negativno da utiču na emisije izduvnih gasova i čvrstih čestica ili koje nisu u predloženom opsegu podešavanja.
6. Ako, je posle tipskog odobravanja potrebno izvršiti nova podešavanja ili izmene na motoru, oni se precizno unose u protokol o parametrima motora.
7. Ako kontrola ugradnje ili srednje ispitivanje pokažu da, u pogledu parametara, sastavnih delova i podesivih karakteristika, motori ugrađeni na plovilo zadovoljavaju specifikacije navedene u uputstvima u skladu sa tačkom 8a.01 stav 17, može se pretpostaviti da su emisije izduvnih gasova i čestica iz motora takođe u skladu sa osnovnim graničnim vrednostima.
8. Kada motor dobije tipsko odobrenje, nadležni organ može ograničiti kontrolu ugradnje ili srednje ispitivanje u skladu sa odredbama ove tačke. Međutim, kompletno ispitivanje se vrši barem za jedan cilindar ili jedan motor iz porodice motora, pri čemu se ispitivanje može ograničiti samo ako se osnovano smatra da svi ostali cilindri ili motori funkcionišu na sličan način kao cilindar ili motor koji se ispituje.
1. Tehničke službe treba da budu u skladu sa standardom o opštim zahtevima za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje SRPS ISO/IEC 17025:2006, vodeći računa o sledećim uslovima:
1) proizvođači motora ne mogu da budu priznati kao tehničke službe;
2) u svrhe ovog dela, tehnička služba može, uz dozvolu nadležnog organa, koristiti kapacitete izvan svoje ispitne laboratorije;
3) na zahtev nadležnog organa, tehničke službe pružaju dokaz da su priznate kao službe za obavljanje aktivnosti opisanih u ovom stavu na teritoriji Republike Srbije, odnosno države članice Evropske unije.
4) tehničke službe iz država koje nisu članice Evropske unije mogu da budu proglašene za priznate tehničke službe samo u okviru bilateralnog ili multilateralnog sporazuma između Republike Srbije i država u kojima se nalazi sedište tih tehničkih službi.
2. Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja dostavlja Evropskoj komisiji nazive i adrese tehničkih službi koje su, zajedno sa nadležnim organom, odgovorne za sprovođenje ovog dela Pravilnika.
IX TEHNIČKI ZAHTEVI ZA ELEKTRIČNU OPREMU
1. Gde ne postoje posebni zahtevi koji se tiču određenih delova instalacija, smatraće se da je nivo bezbednosti ovih delova zadovoljavajući ako su oni proizvedeni u skladu sa domaćim, odnosno evropskim standardima koji su na snazi ili u skladu sa zahtevima priznatog klasifikacionog društva.
Odgovarajući dokumenti se predaju nadležnom organu.
2. Sledeći dokumenti sa pečatom nadležnog organa drže se na brodu:
1) glavni projekat električnih instalacija;
2) šeme spajanja glavne razvodne table, razvodne table za slučaj nužde kao i razdelnika snage, zajedno sa najvažnim tehničkim podacima kao što su struje potrošača i nominalne struje zaštitnih i kontrolnih uređaja;
3) podaci o snazi koji su vezani za mašinsku i električnu opremu;
4) vrste kablova i informacije o presecima provodnika.
Traženi dokumenti se ne drže na brodu bez posade, ali su kod vlasnika broda.
3. Oprema se projektuje za trajni nagib pod uglom od 15°, unutrašnjim temperaturama od 0° C do 40° C i temperaturama od -20° C do 40° C na palubi broda. Funkcionisanje uređaja je bez grešaka pri datim uslovima.
4. Električna i elektronska oprema i uređaji su lako dostupni i jednostavni za održavanje.
9.02 Sistemi napajanja električnom energijom
1. Kada je predviđeno da brod bude opremljen električnim sistemom, taj sistem ima najmanje dva izvora električne energije, i to takva da u slučaju otkaza jednog izvora, preostali izvor napaja potrošače snage neophodne za bezbednu plovidbu u trajanju od najmanje 30 min.
2. Adekvatno dimenzionisanje električnih izvora se predočava pomoću električnog bilansa snage. Odgovarajući faktor istovremenosti uzima se u obzir.
3. Tačka 6.04 se primenjuje na izvor električne energije za upravljački sistem (instalacije kormila).
9.03 Zaštita od fizičkog kontakta, prodora čvrstih predmeta i ulaska vode
Vrsta minimalne zaštite za stalno ugrađene delove instalacije određuje se na osnovu sledeće tabele:
Mesto |
Vrsta minimalne zaštite (u skladu sa IEC izd. 60529: 1992) |
|||||
Generatori |
Motori |
Transformatori |
Razvodne table |
Adapteri |
Oprema za osvetljenje |
|
Prostorije za upravljanje, mašinski prostor, prostorije kormilarskog uređaja |
IP 22 |
IP 22 |
IP [2] 22 |
IP[1][2] 22 |
IP 44 |
IP 22 |
Skladišta |
|
|
|
|
IP 55 |
IP 55 |
Baterije i ostave za boje |
|
|
|
|
|
IP 44 u. (Ex) [3] |
Slobodna paluba i otvoreni upravljački položaj |
|
IP 55 |
|
IP 55 |
IP 55 |
IP 55 |
Kormilarnica |
|
IP 22 |
IP 22 |
IP 22 |
IP 22 |
IP 22 |
Stambene prostorije osim sanitarnih prostorije i tuškabina |
|
|
|
IP 22 |
IP 20 |
IP 20 |
Sanitarne prostorije i tuškabine |
|
IP 44 |
IP 44 |
IP 44 |
IP 55 |
IP 44 |
(1). gde uređaji otpuštaju veliku toplotu: IP 12
(2). gde uređaji ili table nemaju ovaj tip zaštite, njihovo mesto ugradnje zadovoljava uslove primenljive za taj tip zaštite.
(3). električna oprema odobrenog sigurnosnog tipa i skladu sa standardima i to:
1) standardi EN 50014 : 1997; SRPS EN 50015: 2007; EN 50016: 2002; SRPS EN 50017: 2007; SRPS EN 50018: 2007; EN 50019: 2000 i SRPS EN 50020: 2011; ili
2) IEC izdanje 60079 od 1. oktobra 2003.
9.04 Protiveksplozivna zaštita
Samo elektronska oprema u protiveksplozivnoj izvedbi (sertifikovana sigurnost) se ugrađuje u prostorijama gde potencijalno eksplozivni gasovi ili mešavina gasova može da se akumulira, kao što su prostori za akumulatore ili skladišta visoko zapaljivih proizvoda. Prekidači za svetlo ili prekidači za druge električne uređaje se ne instaliraju u ovim prostorijama. Zaštita od eksplozije uzima u obzir karakteristike potencijalno eksplozivnih gasova ili mešavine gasova koje se mogu pojaviti (eksplozivna grupa, temperaturna klasa).
1. Sistemi sa električnim naponom većim od 50 V su uzemljeni.
2. Metalni delovi koji su otvoreni za fizički kontakt i koji u normalnom radu nisu pod naponom, kao što su delovi motora i kućišta, uređaji ili oprema za osvetljenje, su zasebno uzemljeni ukoliko njihov način montaže ne osigurava pouzdan električni kontakt sa trupom broda.
3. Kućišta mobilnih potrošača električne energije i portabl uređaja, tokom uobičajene upotrebe su uzemljeni pomoću provodnika uzemljenja koji je ugrađen u kabl za napajanje.
Ova odredba ne odnosi se kada se koristi zaštitni transformator za odvajanje strujnog kola, ili je primenjeno zaštitno izolovanje (dupla izolacija).
4. Poprečni presek provodnika uzemljenja nije manji od vrednosti navedenih u sledećoj tabeli:
Poprečni presek |
Minimalan poprečni presek provodnika uzemljenja |
|
unutar izolovanih |
posebno položenih |
|
od 0,5 do 4 |
isti poprečni preseci kao kod strujnih |
4 |
više od 4 do 16 |
isti poprečni presek kao kod strujnih provodnika |
isti poprečni presek kao kod strujnih provodnika |
više od 16 do 35 |
16 |
16 |
više od 35 do 120 |
pola poprečnog preseka kao kod strujnih |
pola poprečnog preseka kao kod strujnih |
više od 120 |
70 |
70 |
9.06 Najveći dozvoljeni naponi
1. Sledeći naponi ne prelaze navedene vrednosti:
Tip instalacije |
Maksimalni dozvoljeni napon |
||
Jednosmerna struja |
Jednofazna |
Trofazna |
|
1. instalacije snage i grejanja uključujući utičnice za opštu upotrebu |
250 V |
250 V |
500 V |
2. Osvetljenje, komunikacije, komandne i informacione instalacije uključujući utičnice za opštu upotrebu |
250 V |
250 V |
- |
3. Utičnice predviđene da snabdevaju strujom prenosne uređaje koje se koriste na otvorenim palubama ili u uskim ili vlažnim prostorima izuzimajući kotlove i tankove: |
|
|
|
1) U globalu |
50 V[1] |
50 V[1] |
|
2) Gde zaštitni razdvojni transformator snabdeva samo jedan uređaj |
- |
250 V[2] |
- |
3) Gde uređaji koriste zaštitno izolovanje (dupla izolacija) | |
250 V |
250 V |
- |
4) Gde se koriste automatski prekidači sa diferencijalnom zaštitom od ≤ 30 mA. |
- |
250 V |
500 V |
4. Mobilni potrošači struje kao što je električna oprema za kontejnere, motori, ventilatori i prenosne pumpe koje se tokom upotrebe ne pomeraju i kod kojih su provodni delovi koji su otvoreni za fizički kontakt uzemljeni provodnikom uzemljenja ugrađenim u kabl i koji su pored pomenutog provodnika uzemljenja povezani sa trupom i svojom specifičnom pozicijom ili dodatnim provodnikom. |
250 V |
250 V |
500 V |
5. Utičnice predviđene da snabdevaju prenosne uređaje koji se koriste unutar kotlova i tankova. |
50 V[1] |
50 V[1] |
|
(1. Tamo gde napon stiže iz visokonaponske mreže koristi se galvansko odvajanje (sigurnosni transformator)
(2. Svi polovi sekundarnog kola izoluju se od zemlje.
1. Sledeći razvodni sistemi su dozvoljeni za jednosmernu struju i jednofaznu naizmeničnu struju:
1) dvoprovodni sistemi kod kojih je jedan provodnik uzemljen (L1/N/PE);
2) jednoprovodni sistemi koji koriste trup kao povratni provodnik, samo za lokalne instalacije (na primer, sistem za startovanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem, sistem katodne zaštite) (L1/PEN);
3) dvoprovodni sistemi koji su izolovani od trupa (L1/L2/PE).
2. Sledeći razvodni sistemi su dozvoljeni za trofaznu naizmeničnu struju:
1) četvoroprovodni sistemi sa uzemljenim neutralnim provodnikom, koji ne koristi trup kao povratni provodnik (L1/L2/L3/N/PE) = (mreža TN-S) or (mreža TT);
2) troprovodni sistemi izolovani od trupa (Ll/L2/L3/PE) = (mreža IT);
3) troprovodni sistemi sa uzemljenim neutralnim provodnikom koji koristi trup kao povratni provodnik, (ovo nije dozvoljeno za završne strujne krugove) (L1/L2/L3/PEN).
3. Nadležni organ može da dozvoli korišćenje drugih sistema.
9.08 Priključenje na obalsku mrežu ili druge spoljne mreže
1. Napojne linije snabdevanja brodske električne mreže sa mreža na obali ili drugih spoljašnjih mreža imaju stalnu vezu na brodu u obliku fiksnog terminala ili fiksirane utičnice. Priključni kablovi nisu opterećeni silama zatezanja.
2. Trup ima mogućnost za efikasno uzemljenje kada se vrši povezivanje na mrežu čiji napon prelazi 50 V. Priključak za uzemljenje je posebno označen.
3. Prekidači za povezivanje treba da obezbede zaštitu od trajnog istovremenog rada generatora brodske mreže i mreže na obali ili neke druge spoljašnje mreže. Kratak period istovremenog rada se moguć kada se vrši promena sa jednog na drugi sistem bez prekida napona.
4. Priključni vod štiti od preopterećenja i kratkog spoja.
5. Na glavnoj razvodnoj tabli postoji indikacija prisutnosti napona sa spoljašnje mreže.
6. Između obalskog priključka i brodske mreže se ugrađuju odgovarajući indikatori kako bi se obezbedila uporedljivost polariteta u slučaju jednosmerne struje i redosleda faza u slučaju trofaznog sistema naizmenične struje.
7. Pored obalskog priključka postoji tabla koja sadrži:
1) uputstvo o merama potrebnim za uspostavljanje veze;
2) informacije o tipu struje i nominalnom naponu, a za naizmeničnu struju i o frekvenciji.
9.09 Snabdevanje drugih brodova električnom energijom
1. Snabdevanje strujom drugog broda izvodi se zasebnim vodom. Ako se za snabdevanje strujom koriste utičnice jače od 16 A, postoje uređaji (kao što su prekidači ili blokade) koji obezbeđuju da se uključivanje i isključivanje može vršiti samo u beznaponskom stanju.
2. Spojni kablovi nisu opterećeni silama zatezanja.
3. Tačka 9.08, st. 3-7. shodno se primenjuju.
1. Generatori, motori i njihove upravljačke kutije su dostupne za preglede, merenja i popravke. Vrsta mehaničke zaštite odgovara njihovoj lokaciji.
2. Generatori koje pokreću glavni motori, osovinski sistem ili pomoćni motori predviđeni za drugu upotrebu, projektuju se u opsegu rotacionih brzina koje se dostižu pri normalnom radu ovih uređaja.
1. Akumulatori su lako dostupni i postavljeni tako da ne dođe do njihovog pomeranja usled kretanja broda. Akumulatori se ne postavljaju na mesta gde će biti izloženi prekomernoj toploti, velikoj hladnoći, prskanju ili isparenjima.
Akumulatori se ne postavljaju u kormilarnicu, stambene prostorije i skladišta. Ovo ne važi za akumulatore prenosnih uređaja, kao i akumulatore koji za punjenje zahtevaju snagu manju od 0,2 kW.
2. Akumulatori koji za punjenje zahtevaju snagu veću od 2,0 kW (izračunatu na osnovu maksimalne struje punjenja i nominalnog napona akumulatora uzimajući u obzir karakterističnu krivu punjenja uređaja za punjenje) postavljaju se u posebnu prostoriju. Ako su na palubi, dovoljno je da budu smešteni u ormar.
Akumulatori koji za punjenje ne zahtevaju snagu veću od 2,0 kW, smeštaju se u ormar ili sanduk ne samo na palubi, već i ispod paluba. Oni mogu da budu postavljeni i u mašinsko odeljenje ili u bilo koji drugi, dobro provetreni prostor, pod uslovom da su zaštićeni od pada predmeta i kapajuće vode.
3. Unutrašnje površine svih prostorija, ormara ili sanduka, polica ili drugih ugrađenih elemenata predviđenih za smeštaj akumulatora treba da budu zaštićeni od štetnih uticaja elektrolita.
4. Ako su akumulatori smešteni u zatvorenom odeljenju, ormaru ili sanduku, obezbeđuje se delotvorna ventilacija. Za nikl-kadmijumske akumulatore koji za punjenje zahtevaju snagu veću od 2 kW, kao i za olovne akumulatore koji zahtevaju preko 3 kW, obezbeđuje se mehanička ventilacija.
Vazduh ulazi sa dna i izlazi na vrhu tako da se obezbedi potpuna ekstrakcija gasa.
Ventilacioni kanali ne mogu da sadrže naprave koje mogu da ometaju protok vazduha, kao što su zaporni ventili.
5. Zahtevani protok vazduha (Q) se izračunava putem sledeće formule:
Q = 0,11 · I · n (m3/h)
pri čemu je:
I = 1/4 maksimalne struje punjača, u A;
n = broj ćelija.
U slučaju sigurnosnih akumulatora u okviru brodske mreže, nadležni organ može da prihvati druge postupke proračuna, uzimajući u obzir karakterističnu krivu punjenja uređaja za punjenje, ako su takvi postupci propisani pravilima priznatih klasifikacionih društava ili odgovarajućim standardima.
6. Kod prirodne ventilacije, poprečni presek kanala je dovoljan za zahtevani protok vazduha na osnovu brzine protoka vazduha od 0,5m/s. Međutim, poprečni presek je najmanje 80 cm2 za olovne akumulatore, odnosno 120 cm2 za nikl-kadmijumske akumulatore.
7. Ako se koristi mehanička ventilacija, obezbeđuje se ventilator, po mogućstvu sa usisom, čiji je motor postavljen izvan struje gasa ili vazduha.
Ventilatori se projektuju tako da, u slučaju da lopatica i kućište ventilatora dođu u kontakt, ne dođe do pojave varnica, kao i da ne dođe do bilo kakvog elektrostatičkog pražnjenja.
8. Na vratima i poklopcima odeljenja, ormara i sanduka u kojima se nalaze akumulatori postavlja se oznaka: "Zabranjeno korišćenje vatre, otvorenog plamena i pušenje" čiji je minimalni prečnik 10 cm.
9.12 Instalacija razvodnih uređaja
1. Električne razvodne table
1) Uređaji, prekidači, osigurači i instrumenti na razvodnim tablama raspoređuju se tako da se jasno vide i moraju biti pristupačni za održavanje i remont.
Stezaljke za napone do 50 V i stezaljke za napone preko 50 V su razdvojene i na odgovarajući način obeležene.
2) Na razvodne table se, za sve prekidače i naprave, postavljaju natpisne pločice sa oznakom strujnog kola.
Kod osigurača i prekidača označava se nominalna struja i strujno kolo.
3) Kada su uređaji čiji je radni napon veći od 50 V smešteni na vrata, sastavni delovi tih uređaja koji su pod naponom, zaštićuju se od slučajnog kontakta tokom otvaranja vrata.
4) Materijali od kojih su izrađene razvodne table imaju odgovarajuću mehaničku čvrstoću, izdržljivi i sposobni da zadržavaju plamen, samogasivi i nisu higroskopni.
5) Ako su u električne razvodne table ugrađeni osigurači visoke prekidne moći, na raspolaganju je pomoćni pribor i lična zaštitna oprema za njihovo montiranje i skidanje.
2. Prekidači, uređaji za zaštitu
1) Strujna kola generatora i strujna kola potrošača električne energije su zaštićena od kratkog spoja i preopterećenja na svakom neuzemljenom provodniku. U tu svrhu se mogu koristiti sklopke koje se u slučaju kratkog spoja ili preopterećenja aktiviraju, ili osigurači.
Strujna kola koja napajaju elektromotore pogonskih jedinica (kormilarski sistem) i njihova kontrolna strujna kola zaštićena su samo od kratkog spoja.
Ako strujna kola imaju termičke prekidače, oni su neutralizovani ili podešeni na barem dvostruku nazivnu struju.
2) Izlazi iz glavne razvodne table do potrošača koji rade sa strujom većom od 16 A, imaju prekidač opterećenja ili prekidač napajanja.
3) Potrošači koji služe za pogon plovila, kormilarski sistem, pokazivač položaja kormila, navigacioni i sigurnosni sistemi, kao i potrošači sa nazivnom strujom većom od 16 A napajaju se sa odvojenih strujnih krugova.
4) Strujni krugovi potrošača koji služe za pokretanje i manevrisanje broda, napajaju se direktno sa glavne razvodne table.
5) Uređaji za prekid strujnog kola se biraju na osnovu nazivne struje, termičke ili dinamičke čvrstoće i prekidne moći. Prekidači istovremeno isključuju sa napona sve provodnike. Položaj prebacivanja je jasno prepoznatljiv.
6) Osigurači sa topljivim umetkom su izrađeni od keramike ili ekvivalentnog materijala. Njihova konstrukcija omogućava njihovu zamenu bez opasnosti od kontakta po lice koje vrši zamenu.
3. Uređaji za merenje i nadzor
1) strujna kola generatora, akumulatora i razvodnih sistema opremaju su uređajima za merenje i nadzor kada je to potrebno za siguran rad instalacija.
2) Neuzemljene mreže napona preko 50 V su opremljene uređajem za detekciju zemljospoja sa svetlosnim i zvučnim signalima za uzbunu. Kod sekundarnih instalacija kao što su kontrolna strujna kola, ovaj uređaj nije neophodan.
4. Smeštaj električnih razvodnih tabli
1) Razvodne table se smeštaju u pristupačne, dobro provetrene prostorije, zaštićene od vode i mehaničkog oštećenja.
Cevovodi i vazdušni kanali su tako postavljeni da u slučaju curenja ne može doći do oštećenja razvodne table. Ako je nemoguće izbeći njihovo postavljanje blizu električnih razvodnih tabli, u toj zoni cevi nemaju skidljive spojeve.
2) Ormari i niše u koje su smešteni nezaštićeni rasklopni uređaji su od materijala koji zadržava plamen ili su zaštićeni plaštem od metala ili drugog materijala koji zadržava plamen.
3) Ako je napon veći od 50 V, na mestu predviđenom za rukovaoca ispred glavne razvodne table postavlja se izolaciona rešetka ili prostirka.
9.13 Prekidači za slučaj nužde
Za uljne gorionike, pumpe za gorivo, separatore goriva i ventilatore u mašinskom odeljenju, prekidači za slučaj nužde se ugrađuju centralizovano na mestu izvan prostorija sa tim uređajima.
1. Ulazi kablova su dimenzionisani prema kablovima koji treba da budu priključeni i odgovaraju vrstama kablova koji se koriste.
2. Utičnice za razvodna strujna kola sa različitim naponima ili frekvencijama su takve da ih je nemoguće pomešati.
3. Prekidači istovremeno prekidaju sve neuzemljene provodnike u jednom strujnom kolu. Međutim, u neuzemljenim mrežama, dozvoljeni su jednopolni prekidači u strujnim kolima za osvetljenje stambenih prostorija, osim umivaonika, kupatila, perionica i drugih prostorija u kojima se koristi voda.
4. Utičnice za struje preko 16 A, imaju mogućnost blokade pomoću prekidača i to tako da utikač može da se uvuče i izvuče samo ako je napajanje isključeno.
1. Kablovi se proizvode od materijala koji zadržava plamen, samogasivi i otporni na vodu i ulje.
U stambenim prostorijama se mogu koristiti druge vrste kablova, pod uslovom da su delotvorno zaštićeni i da su izrađeni od materijala koji zadržavaju plamen i koji su samogasivi.
Standardi koji se odnose na svojstva električnih kablova da zadržavaju plamen, su u skladu sa:
1) publikacijama IEC (Međunarodne elektrotehničke komisije) 60332-1:1993, 60332-3:2000; ili
2) ekvivalentnim propisima koje priznaje Republika Srbija.
2. Minimalni poprečni presek provodnika kablova koji se upotrebljavaju za strujna kola za napajanje i osvetljenje iznosi najmanje 1,5 mm2.
3. Metalni oklop, oplet i zaštitni plašt kablova u normalnim radnim uslovima se ne upotrebljavaju kao provodnici ili za uzemljenje.
4. Metalni oklop i zaštitni plašt kablova u instalacijama za napajanje i osvetljenje su uzemljeni bar na jednom kraju.
5. Kod poprečnog preseka provodnika vodi se računa o maksimalnoj dozvoljenoj krajnjoj temperaturi provodnika (strujno opterećenje) i o dozvoljenom padu napona. Pad napona između glavne razvodne table i najnepovoljnije tačke instalacije, u odnosu na nazivni napon, nije veći od 5% za osvetljenje ili veći od 7% za pogon i grejanje.
6. Kablovi su zaštićeni od mehaničkog oštećenja.
7. Način fiksiranja kablova osigurava da eventualna opterećenja prouzrokovana silama istezanja ostanu u dozvoljenim granicama.
8. Kada kablovi prolaze kroz pregrade ili palube, njihov prolaz ne narušava mehaničku čvrstoću, vodonepropusnost i otpornost na požar ovih pregrada i paluba.
9. Završetci i spojevi svih provodnika su izvedeni tako da se zadrže prvobitna električna i mehanička svojstva, vodonepropusnost i, po potrebi, otpornost na požar.
Broj spojeva kablova se svodi na minimum.
10. Kablovi povezani sa pokretnim kormilarnicama su dovoljno savitljivi i imaju izolaciju dovoljne savitljivosti do temperature od -20 °C, otporni na isparenja, ultraljubičaste zrake i ozon.
1. Uređaji za osvetljenje se postavljaju tako da toplota koju emituju ne može da zapali obližnje zapaljive predmete ili komponente.
2. Uređaji za osvetljenje na otvorenim palubama se postavljaju tako da ne ometaju prepoznavanje navigacionih svetala.
3. Kada su u mašinskom prostoru ili kotlarnici ugrađena dva ili više uređaja za osvetljenje, oni se napajaju sa najmanje dva različita strujna kola. Ovaj zahtev takođe važi za prostore u kojima se nalaze rashladna postrojenja, hidraulični uređaji, ili elektromotori.
1. Razvodne table za navigaciona svetla se postavljaju u kormilarnici. One se napajaju preko nezavisnog kabla sa glavne razvodne table ili preko dve sporedne nezavisne mreže.
2. U razvodnoj tabli za navigaciona svetla svako navigaciono svetlo ima odvojeno napajanje, prekidač i zaštitu.
3. Greška u uređaju za nadzor iz tačke 7.05. stav 2. ne dovodi u pitanje funkcionisanje svetla koje nadzire.
4. Više svetala koja obrazuju funkcionalnu jedinicu i koja su postavljena zajedno na istom mestu, mogu da se napajaju, uključuju, isključuju i kontrolišu zajedno. Uređaj za nadzor prepoznaje grešku bilo kojeg od ovih svetala. Međutim, ne postoji mogućnost istovremenog korišćenja oba izvora svetlosti kod dvostrukih svetiljki (dva svetla postavljena jedno iznad drugog ili u istom kućištu).
9.18 Sistemi alarma i sistemi zaštite za mehaničku opremu
1. Sistemi alarma i sistemi zaštite za nadzor i zaštitu mehaničke opreme ispunjavaju sledeće zahteve:
1) Alarmni sistemi:
Alarmni sistemi su tako projektovani da kvar u sistemu ne dovodi do kvara uređaja ili instalacije koja se nadzire.
Binarni davači su projektovani na principu mirne struje ili na principu kontrole struje opterećenja.
Svetlosni alarmi su aktivirani sve dok se kvar ne otkloni; potvrđeni alarm se razlikuje od alarma koji još nije potvrđen. Svaki alarm prati i zvučno upozorenje. Zvučne alarme je moguće isključiti. Isključivanje jednog zvučnog alarma ne sprečava alarm da se oglasi iz nekog drugog razloga.
Izuzeci se dozvoljavaju kod sistema alarma koji obuhvataju manje od pet mernih tačaka.
2) Sistemi zaštite:
Sistemi zaštite su projektovani tako da zaustave ili uspore rad opreme pod rizikom, ili da u prostoriji u kojoj je stalno prisutno osoblje upozore da se to učini pre nego se dostigne kritično stanje.
Binarni davači su projektovani na principu kontrole struje opterećenja.
Ako sigurnosni sistemi nisu projektovani tako da sami sebe kontrolišu, postoji mogućnost da se proveri da li pravilno funkcionišu.
Sistemi zaštite su nezavisni od drugih sistema.
1. Opšte odredbe
Uslovi ispitivanja iz stava 2. ove tačke primenjuju se samo na elektronske uređaje kormilarskog sistema i energetskog postrojenja broda, uključujući pomoćne elemente.
2. Uslovi ispitivanja:
1) Rezanja koja nastaju tokom sledećih ispitivanja ne dovode do oštećenja ili nepravilnosti u radu elektronskih uređaja. Ispitivanja u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardima, kao što je publikacija IEC 60092-504:2001, osim ispitivanja u hladnim uslovima, izvode se na uključenom uređaju. Ovim ispitivanjima se proverava pravilan rad.
2) Odstupanja napona i frekvencija
|
Odstupanja |
||
stalna |
kratkotrajna |
||
Opšte |
Frekvencija |
± 5% |
± 10% 5 s |
|
Napon |
± 10% |
± 20% 1.5 s |
Pri radu na akumulatorsku bateriju |
Napon |
+ 30% /- 25% |
|
3) Ispitivanje zagrevanjem:
Uzorak se tokom pola sata zagreva do temperature od 55 °C. Kad dostigne tu temperaturu, drži se na njoj 16 sati. Zatim se izvodi ispitivanje funkcionalnosti.
4) Ispitivanje u hladnim uslovima:
Uzorak se isključuje i hladi do -25 °C i dva sata drži na toj temperaturi.
Temperatura se zatim podiže na 0 °C i vrši se ispitivanje funkcionalnosti.
5) Ispitivanje na vibracije:
Ispitivanje na vibracije se izvodi duž tri ose pri rezonantnoj frekvenciji uređaja ili sastavnih delova, u trajanju od 90 min za svaku osu. Ako se ne pojavi jasna rezonanca, ispitivanje vibracija se izvodi na 30 Hz.
Ispitivanje vibracija se izvodi sa sinusoidnom oscilacijom unutar sledećih granica:
Opšte:
f = od 2,0 do 13,2 Hz; a = ± 1 mm
(amplituda a = 1/2 intenziteta vibracije)
f = od 13,2 Hz do 100 Hz: ubrzanje ± 0,7 g.
Oprema predviđena za ugradnju na dizel motore ili kormilarski uređaj ispituje se na sedeći način:
f = od 2,0 do 25 Hz; a = ± 1,6 mm
(amplituda a = 1/2 intenziteta vibracije)
f = 25 Hz do 100 Hz; ubrzanje ± 4 g.
Senzori predviđeni da budu smešteni u izduvne cevi dizel motora su izloženi znatno višim naprezanjima. O tome treba voditi računa tokom ispitivanja.
6) Ispitivanja elektromagnetske kompatibilnosti obavljaju se na osnovu publikacija IEC 61000-4-2:1995, 61000-4-3:2002, 61000-4-4:1995, sa stepenom ispitivanja broj 3.
7) Proizvođač elektronske opreme dostavlja dokaz da je elektronska oprema prikladna za date uslove ispitivanja. Svedočanstvo priznatog klasifikacionog društva takođe je dovoljno.
9.20 Elektromagnetska kompatibilnost
1. Elektromagnetske smetnje ne ometaju rad električnih i elektronskih sistema.
2. U tu svrhu su neophodne opšte i podjednako važne mere čiji je cilj da:
1) prekinu prenosne puteve između izvora smetnje i izloženog uređaja;
2) smanje uzrok smetnje na njenom izvoru;
3) smanje osetljivost izloženog uređaja na smetnje.
X TEHNIČKI ZAHTEVI ZA OPREMU ZA SIDRENJE, UŽAD ZA VEZ, OPREMU ZA PROTIVPOŽARNU ZAŠTITU NA BRODU, BRODSKE ČAMCE I OPREMU ZA SPASAVANJE, KAO I DRUGU OPREMU NA BRODU
1. Brodovi predviđeni za prevoz tereta, osim potisnica za prevoženje brodom, čija dužina L ne prelazi 40 m, opremaju se pramčanim sidrima čija se ukupna masa P dobija upotrebom sledeće formule:
P = k · B · T [kg]
gde je
k koeficijent koji uzima u obzir odnos između dužine L i širine B, kao i tip broda:
Za potisnice, međutim, uzima se da je k = c;
c je empirijski koeficijent dat u sledećoj tabeli:
Nosivost u t |
Koeficijent c |
Zaključno sa 400 |
45 |
od 400 zaključno sa 650 |
55 |
od 650 zaključno sa 1 000 |
65 |
preko 1 000 |
70 |
Za brodove čija nosivost ne prelazi 400 t i koji se, zbog svoje konstrukcije i predviđene namene, koriste samo na unapred utvrđenim kratkim relacijama, nadležni organ prihvata da se za pramčana sidra zahteva samo dve trećine od ukupne mase P.
2. Putnički brodovi i brodovi koji nisu predviđeni za prevoz tereta, osim potiskivača, opremljeni su pramčanim sidrima čija se ukupna masa P dobija upotrebom sledeće formule:
P = k · B · T [kg]
gde je:
k koeficijent koji odgovara stavu 1, kada se, radi dobijanja vrednosti empirijskog koeficijenta (c) istisnina vode u m3 uneta u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu uzme umesto nosivosti.
3. Brodovi iz stava 1. čija maksimalna dužina ne prelazi 86 m opremaju se krmenim sidrima čija je ukupna masa jednaka 25% mase P.
Brodovi čija maksimalna dužina prelazi 86 m opremaju se krmenim sidrima čija je ukupna masa jednaka 50% mase P izračunate u skladu sa stavom 1. ili stavom 2. ove tačke.
Krmena sidra nisu potrebna kod:
1) brodova za koje bi masa krmenog sidra bila manja od 150 kg; za brodove iz stava 1, poslednji pasus, uzima se u obzir umanjena masa pramčanih sidara;
2) potisnica.
4. Brodovi predviđeni za pokretanje krutih sastava čija dužina ne prelazi 86 m, opremaju se krmenim sidrima čija je ukupna masa jednaka 25% maksimalne mase P izračunate u skladu sa stavom 1. ove tačke za formacije (koje se smatraju nautičkom celinom), dozvoljene i unete u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
Brodovi predviđeni za pokretanje krutih sastava čija dužina prelazi 86 m nizvodno, opremaju se krmenim sidrima čija je ukupna masa jednaka 50% maksimalne mase P izračunate u skladu sa stavom 1. ove tačke za formacije (koje se smatraju nautičkom celinom), dozvoljene i unete u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
5. Mase sidara utvrđene u skladu sa st. 1-4. ove tačke umanjuju se za specijalna sidra.
6. Ukupna masa P utvrđena za pramčana sidra se može rasporediti između jednog ili dva sidra. Može se umanjiti za 15% ako je brod opremljen samo jednim pramčanim sidrom i ako je sidreno ždrelo postavljeno na sredini broda.
Ukupna masa propisana za krmena sidra za potiskivače i brodove čija maksimalna dužina prelazi 86 m, raspoređuje se na jedno ili dva sidra.
Masa najlakšeg sidra nije manja od 45% te ukupne mase.
7. Ne koriste se sidra od livenog gvožđa.
8. Na sidrima se označava njihova masa znacima koji se reljefno ističu i koji su trajni.
9. Sidra koja imaju masu preko 50 kg, opremaju se sidrenim vitlima.
10. Svaki lanac pramčanog sidra ima minimalnu dužinu od:
1) 40 m za brodove čija dužina ne prelazi 30 m;
2) 10 m dužu od broda, kada je ovaj dugačak između 30 m i 50 m;
3) 60 m ako su brodovi duži od 50 m.
Svaki od lanaca krmenog sidra dugačak je najmanje 40 m. Međutim, ako brodovi moraju da izvrše nizvodno zaustavljanje, onda imaju lance krmenih sidara od kojih je svaki dužine najmanje 60 m.
11. Minimalna zatezna čvrstoća R sidrenih lanaca se izračunava upotrebom sledećih formula:
1) sidra mase do 500 kg:
R = 0,35 · P' [kN];
2) sidra mase preko 500 kg ali ne preko 2000 kg:
3) sidra mase preko 2000 kg:
R = 0,25 · P‘ [kN].
gde je
P‘ teoretska masa svakog sidra utvrđena u skladu sa st. 1-4. i stavom 6. ove tačke.
Zatezna čvrstoća sidrenih lanaca se navodi u saglasnosti sa važećim domaćim standardom.
Ako je masa sidara veća nego što je propisano u st. 1-6. ove tačke, zatezna čvrstoća sidrenog lanca se utvrđuje u zavisnosti od stvarne mase sidra.
12. U slučajevima kada na brodu postoje teža sidra sa srazmerno jačim sidrenim lancima, samo se minimalne mase i minimalne zatezne čvrstoće, propisane u st. 1-6. i stavu 11. ove tačke, unose u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
13. Spojni delovi (vrtuljci) između sidra i lanca izdržavaju prekidno opterećenje 20% veće od prekidne sile odgovarajućeg lanca.
14. Užad se može koristiti umesto sidrenih lanaca. Užad ima istu zateznu čvrstoću kakva je propisana za lance, ali je duža za 20%
1. U skladu sa propisom kojim se uređuju pravila plovidbe na unutrašnjim vodama, na brodu se nalazi najmanje sledeća oprema:
1) radio-telefonska oprema;
2) aparati i uređaji neophodni za emitovanje vizuelnih i zvučnih signala i za obeležavanje broda;
3) rezervna svetla, nezavisna od brodske mreže, za propisana privezna svetla.
Na raspolaganju su sledeće posude:
1) obeležena posuda za otpatke iz domaćinstva;
2) odvojene, obeležene posude, sa zabrtvljenim poklopcima, izrađene od čelika ili nekog drugog čvrstog, nezapaljivog materijala, odgovarajuće veličine, ali kapaciteta najmanje 10 ℓ, za sakupljanje
(1) zauljenih krpa za čišćenje;
(2) opasnog ili zagađujućeg čvrstog otpada;
(3) opasnog ili zagađujućeg tečnog otpada;
i, po potrebi, za sakupljanje:
(4) ostataka od hrane;
(5) drugih zauljenih ili masnih otpadaka.
2. Oprema obuhvata i:
1) Užad za vez:
Brodovi se opremaju sa tri užeta za vez. Njihove minimalne dužine su najmanje:
prvo uže: L + 20 m, ali ne preko 100 m,
drugo uže: 2/3 prvog užeta,
treće uže: 1/3 prvog užeta.
Najkraće uže nije potrebno na brodovima čija je dužina L manja od 20 m.
Užad imaju zateznu čvrstoću Rs koja se izračunava upotrebom sledećih formula:
za L · B · T do 1000 m3: |
|
||||
za L · B · T preko 1000 m3: |
|
Za propisanu užad na brodu postoji svedočanstvo u skladu sa standardom SRPS EN 10204:2008, pod brojem 3.1.
Ova užad se po potrebi zamenjuju konopcima iste dužine i zatezne čvrstoće.
Minimalna zatezna čvrstoća tih konopaca se navodi u svedočanstvu.
2) Užad za tegljenje:
Tegljači se opremaju sa određenim brojem užadi koja su podesna za njihov rad.
Međutim, glavno uže je dugačko najmanje 100 m i ima zateznu čvrstoću, u kN, ne manju od jedne trećine ukupne snage, u kW, glavnog(ih) motora.
Samohodni brodovi i potiskivači koji mogu da obavljaju i operacije tegljenja, se opremaju užetom za tegljenje dužine najmanje 100 m i zatezne čvrstoće, u kN, ne manje od jedne četvrtine ukupne snage, u kW, glavnog(ih) motora.
3) Uže za bacanje;
4) Mostić za ukrcavanje 0,4 m širok i 4 m dugačak čije su bočne ivice obeležene prugom svetle boje; taj mostić je opremljen rukohvatom.
Nadležni organ dozvoljava kraće mostiće za manje brodove;
5) čaklja;
6) odgovarajuća kutija prve pomoći čiji je sadržaj u skladu sa važećim propisom kojim se uređuje obavezna sadržina kutije prve pomoći. Kutija prve pomoći se čuva u nekoj od stambenih prostorija ili u kormilarnici i to tako da, u slučaju potrebe, pristup do nje bude lak i bezbedan. Ako se kutije prve pomoći čuvaju ispod poklopca, poklopac se obeležava simbolom za opremu prve pomoći, u skladu sa Prilogom 1, Deo XXV. Slika br. 8, čija je dužina strane najmanje 10 cm;
7) dvogled, 7 x 50, ili većeg prečnika sočiva;
8) tablica sa uputstvom za spašavanje i pružanje pomoći licima u vodi;
9) reflektor kojim se može upravljati iz kormilarnice.
3. Na brodovima čija bočna visina iznad nenatovarene vodene linije prelazi 1,50 m, postoje stepenice ili lestve za ukrcavanje.
10.03 Prenosni vatrogasni aparati
1. Na svakom od sledećih mesta postoji najmanje jedan prenosni vatrogasni aparat u skladu sa evropskim standardima EN 3-7: 2007 i EN 3-8: 2007, i to:
1) u kormilarnici;
2) u blizini svakog ulaza sa palube u stambene prostorije;
3) u blizini svakog ulaza u radne prostore koji nisu pristupačni iz stambenih prostorija i u kojima se nalaze uređaji za zagrevanje, kuvanje ili hlađenje, koji rade na čvrsta ili tečna goriva, ili utečnjeni gas;
4) na svakom ulazu u mašinske prostore i kotlarnice;
5) u odgovarajućim tačkama ispod palube u mašinskim prostorima i kotlarnicama, tako da nijedna pozicija u prostoru nije udaljena više od 10 m hoda od vatrogasnog aparata.
2. Kao prenosni vatrogasni aparati propisani u stavu 1. mogu se koristiti samo vatrogasni aparati sa prahom, sa sadržajem od najmanje 6 kg ili drugi prenosni vatrogasni aparati sa istim kapacitetom gašenja vatre. Oni su odgovarajući za požare klase A, B i C.
Na brodovima koji nemaju instalacije tečnog gasa, koriste se protivpožarni aparati sa penom (AFFF-AR) koja stvara film na vodenoj bazi otporan na zamrzavanje do minus (-) 20 °C, čak i ako nisu pogodni za požare klase C. Zapremina ovih protivpožarnih aparata je najmanje 9 ℓ.
Svi vatrogasni aparati moraju biti pogodni za gašenje požara u električnim sistemima do 1000 V.
3. Pored protivpožarnih aparata sa prahom, koriste se protivpožarni aparati na vodu ili penu, koji su primereni barem za klasu požara koji najverovatnije može da izbije u prostoru za koji su predviđeni.
4. Prenosni vatrogasni aparati sa CO2 kao agensom za gašenje koriste se samo za gašenje požara u kuhinjama i električnim instalacijama. Sadržaj ovih vatrogasnih prenosnih aparata ne sme da bude preko 1 kg po 15 m3 prostorije u kojoj će se upotrebljavati.
5. Prenosni vatrogasni aparati proveravaju se svakih 6 meseci. Na vatrogasni aparat se pričvršćuje oznaka o pregledu, sa navedenim datumom pregleda.
6. Ako su prenosni vatrogasni aparati postavljeni na takav način da su izvan vidnog polja, ploča koja ih pokriva obeležava se simbolom za vatrogasne aparate, kako je prikazano u Prilogu 1. Deo XXV. Slika broj 3, sa dužinom strane od najmanje 10 cm.
10.03a Trajno postavljeni protivpožarni sistemi za zaštitu stambenih prostorija, kormilarnica i prostora za putnike
1. Protivpožarna zaštita u stambenim prostorijama, kormilarnicama i prostorima za putnike obezbeđuje se odgovarajućim automatskim rasprskačima vode pod pritiskom, kao trajno postavljenim protivpožarnim sistemima.
2. Postavljanje ili rekonstrukciju sistema obavljaju samo specijalizovana privredna društva.
3. Sistemi su izrađeni od čelika ili ekvivalentnih, negorivih materijala.
4. Sistemi rasprskuju vodu brzinom od najmanje 5 ℓ/m2 u minutu po površini najvećeg prostora koji je zaštićen.
5. Sistemi koji rasprskuju manje količine vode imaju tipsko odobrenje u skladu sa Rezolucijom A 800(19) Međunarodne pomorske organizacije, ili nekim drugim standardom priznatim u skladu sa procedurom propisanom ovim pravilnikom. Tipsko odobravanje vrši priznato klasifikaciono društvo ili priznata institucija za vršenje ispitivanje. Priznata institucija koja vrši ispitivanje ispunjava standard za opšte zahteve za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje (SRPS ISO/IEC 17025: 2006).
6. Sistemi se proveravaju:
1) pre prvog stavljanja u eksploataciju,
2) pre nego što budu ponovo stavljeni u eksploataciju nakon što su bili aktivirani,
3) pre nego što budu ponovo stavljeni u eksploataciju posle svake veće izmene ili remonta,
4) redovno barem svakih 6 meseci.
Preglede iz podtačke 4) ovog stava, može da vrši i kvalifikovano lice iz privrednog društva koje je specijalizovano za sisteme za gašenje požara.
7. Tokom pregleda u skladu sa stavom 6, proverava se da li sistemi ispunjavaju zahteve ovog stava.
Ova provera uključuje najmanje:
1) spoljni pregled celog sistema;
2) ispitivanje rada sigurnosnih sistema i mlaznica;
3) ispitivanje rada rezervoara pod pritiskom i pumpnog sistema.
8. Nakon izvršenog pregleda se izdaje svedočanstvo o pregledu, na kojem je naveden datum pregleda.
9. Broj postavljenih sistema se unosi u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
10.03b Trajno postavljeni protivpožarni sistemi za zaštitu mašinskih prostora, kotlarnica i pumpnih prostora
1. Sredstva za gašenje požara
Za zaštitu mašinskih prostora, kotlarnica i pumpnih prostora, u trajno postavljenim protivpožarnim sistemima se mogu koristiti sledeća sredstva za gašenje:
1) CO2 (ugljen-dioksid);
2) HFC 227ea (heptafluoropropan);
3) IG-541 (52% azot, 40% argon, 8% ugljen-dioksid).
4) FK-5-1-12 (dodekafluoro-2-metilpentan-3-on)
Druga sredstva za gašenje se koriste ako su odobrena od strane Odbora koji je osnovan u skladu sa propisom Evropske unije kojim se uređuje uzajamno priznavanje nacionalnih ovlašćenja o osposobljenosti za zapovednika broda unutrašnje plovidbe (u daljem tekstu: Odbor).
2. Ventilacija, usisavanje vazduha
1) Vazduh za sagorevanje za pogonske motore se ne izvlači iz prostora koji su zaštićeni trajno postavljenim protivpožarnim sistemima. Ovo se ne primenjuje ako postoje dva, međusobno nezavisna i hermetički odvojena glavna mašinska prostora ili, ako se pored glavnog mašinskog prostora nalazi odvojeni mašinski prostor sa pramčanim porivnim uređajem, koji osigurava da brod može da plovi na sopstveni pogon u slučaju požara u glavnom mašinskom prostoru.
2) Sve mehaničke ventilacije koje postoje u prostoru koji je zaštićen automatski se isključuju ako se aktivira protivpožarni sistem.
3) Na raspolaganju su uređaji pomoću kojih se mogu brzo zatvoriti svi otvori koji mogu da dozvole ulazak vazduha ili izlazak gasa iz prostora koji je zaštićen. Treba da se jasno prepoznaje da li su oni otvoreni ili zatvoreni.
4) Vazduh koji izlazi iz odušnog ventila na rezervoarima sa komprimovanim vazduhom postavljenim u mašinskim prostorima, odvodi se u otvorenu atmosferu.
5) Natpritisak i potpritisak nastao usled dejstva sredstva za gašenje, ne može da uništi komponente okolnih pregrada prostora koji je zaštićen. Omogućava se izjednačavanje pritiska bez opasnosti.
6) Zaštićeni prostori imaju uređaj za izvlačenje sredstva za gašenje i gasova nastalih sagorevanjem. Takvim uređajima se rukuje sa položaja izvan zaštićenih prostora koji ne bi postali nepristupačni usled požara unutar takvih prostora. Ako postoje trajno postavljeni ekstraktori, oni se ne mogu uključiti u toku gašenja požara.
3. Sistem protivpožarne uzbune
Prostor koji će se štititi kontroliše se pomoću odgovarajućeg sistema protivpožarne uzbune. Uzbuna je uočljiva u kormilarnici, stambenim prostorijama i prostoru koji će biti zaštićen.
4. Sistem cevovoda
1) Sredstvo za gašenje se prenosi u prostor koji će biti zaštićen i tamo raspoređuje pomoću fiksnog sistema cevovoda. Unutar prostora koji će biti zaštićen, cevovodi i njihova armatura su izrađeni od čelika. Cevi priključene na rezervoar i ekspanzioni spojevi su oslobođeni od ovoga ako upotrebljeni materijali imaju ekvivalentna svojstva u slučaju požara. Cevi su iznutra i spolja zaštićene od korozije.
2) Ispusne mlaznice su dimenzionisane i opremljene tako da sredstvo za gašenje bude ravnomerno raspoređeno. Posebno, sredstvo za gašenje je delotvorno i ispod podnica.
5. Uređaj za aktiviranje
1) Nisu dozvoljeni protivpožarni sistemi sa automatskim aktiviranjem.
2) Protivpožarni sistemi se mogu aktivirati sa odgovarajućeg mesta izvan prostora koji će biti zaštićen.
3) Uređaji za aktiviranje se postavljaju tako da se njima može rukovati i u slučaju požara, i da u slučaju oštećenja od požara ili eksplozije u prostoru koji će biti zaštićen i dalje može da se dostavi neophodna količina sredstva za gašenje.
Nemehanički uređaji za aktiviranje dobijaju energiju sa dva različita, međusobno nezavisna izvora energije. Ovi izvori energije se postavljeni izvan prostora koji je zaštićen. Komandne linije u prostoru koji će biti zaštićen su projektovane tako da u slučaju požara ostanu u funkciji najmanje 30 min. Ovaj zahtev će biti ispunjen u slučaju električnih kablova, ako su ovi u skladu sa standardom IEC 60331-21:1999.
Ako su uređaji za aktiviranje postavljeni na način da su izvan vidnog polja, ploča koja ih pokriva je obeležena simbolom koji se koristi za označavanje "protivpožarne instalacije", kao što je prikazano u Prilogu 1. Deo XXV. Slika broj 6, sa dužinom strane od najmanje 10 cm, i sledeći tekst napisan crvenim slovima na beloj pozadini:
"Protivpožarna instalacija
Feuerlöscheinrichtung
Installation dextinction
Brandblusinstallatie
Fire-fighting installation".
4) Ako je protivpožarni sistem predviđen za zaštitu nekoliko prostorija, uređaj za aktiviranje za svaku prostoriju treba da bude odvojen i jasno obeležen.
5) U blizini svakog uređaja za aktiviranje je vidno i neizbrisivo istaknuto uputstvo za upotrebu na srpskom i nemačkom jeziku. Ono sadrži, pre svega, uputstvo za:
(1) aktiviranje protivpožarnog sistema;
(2) potrebu provere kako bi se osiguralo da su sva lica napustila prostor koji će biti zaštićen;
(3) radnju koju preduzima posada kada se aktivira protivpožarni sistem i prilikom pristupa u zaštićeni prostor nakon aktiviranja ili naplavljivanja, posebno kad je reč o mogućem prisustvu opasnih materija;
(4) radnju koju preduzima posada u slučaju da protivpožarni sistem otkaže.
6) Uputstva za upotrebu ukazuju da, pre aktiviranja protivpožarnog sistema, motori na sagorevanje koji crpe vazduh iz prostora koji je zaštićen, treba da budu isključeni.
6. Sistem za upozorenje
1) Trajno postavljeni protivpožarni sistemi su snabdeveni zvučnim i optičkim sistemima za upozorenje.
2) Sistem za upozorenje se aktivira automatski čim se protivpožarni sistem prvi put aktivira. Signal za upozorenje se oglašava u odgovarajućem vremenu pre nego što se oslobodi sredstvo za gašenje i ne može da se isključi.
3) Signali za upozorenje se jasno vide u prostorima koji će biti zaštićeni i izvan pristupa u njih i jasno se čuju čak i u radnim uslovima koji stvaraju najglasniju svojstvenu buku. Oni se jasno razlikuju od svih ostalih zvučnih i optičkih signala u prostoru koji će biti zaštićen.
(1) Zvučni signali za upozorenje jasno se čuju u susednim prostorijama čak i kada su vrata koja ih povezuju zatvorena, i u radnim uslovima koji stvaraju najglasniju svojstvenu buku.
(2) Ako sistem za upozorenje nema samokontrolu u pogledu kratkih spojeva, prekida kablova i padova napona, potrebno je da se omogući provera da li sistem pravilno radi.
(3) Na svakom ulazu u prostor koji može biti snabdeven sredstvom za gašenje, ističe se jasno uočljivo obaveštenje sa sledećim tekstom napisanim crvenim slovima na beloj pozadini:
"Pažnja, protivpožarna instalacija!
Napusti brzo prostoriju nakon signala upozorenja
Vorsicht, Feuerlöscheinrichtung!
Bei Ertönen des Warnsignals (Beschreibung des Signals)
den Raum sofort verlassen!
Attention, installation d'extinction d'incendie
Quitter immédiatement ce local au signal (description du signal)!
Let op, brandblusinstallatie!
Bij het in werking treden van het alarmsignaal (omschrijving van het signaal) deze ruimte onmiddellijk verlaten!"
Warning, fire-fighting installation!
Leave the room as soon as the warning signal sounds (description of signal)"
7. Tankovi pod pritiskom, armatura i cevi pod pritiskom
1) Tankovi pod pritiskom, armatura i cevi pod pritiskom su u skladu sa propisima kojima se propisuju tankovi pod pritiskom, armatura i cevi pod pritiskom.
2) Tankovi pod pritiskom se postavljaju u skladu sa uputstvima proizvođača.
3) Tankovi pod pritiskom, armatura i cevi pod pritiskom se ne postavljaju u stambenim prostorima.
4) Temperatura u ormanima i instalacionim prostorima u kojima se nalaze tankovi pod pritiskom, ne prelazi 50°C.
5) Ormani ili instalacioni prostori na palubi su čvrsto fiksirani u mestu i imaju otvore za vazduh koji su raspoređeni na takav način da u slučaju oštećenja tanka pod pritiskom, gas nije ispušten u unutrašnjost broda. Direktna povezanost sa drugim prostorijama nije moguća.
8. Količina sredstva za gašenje
Ako je količina srestva za gašenje predviđena za zaštitu više od jedne prostorije, ukupan iznos raspoloživog sredstva za gašenje ne mora da bude veći od količine neophodne za najveći prostor koji je zaštićen.
9. Instalacija, pregled i dokumentacija
1) Sistem može da bude instaliran ili rekonstruisan samo od strane privrednog društva koje je specijalizovano za protivpožarne sisteme. Zahtevi koje je utvrdio proizvođač sredstva za gašenje i proizvođač sistema (podaci o proizvodu, list sa sigurnosnim podacima) su zadovoljeni.
2) Sistem se proverava:
(1) pre prvog stavljanja u eksploataciju;
(2) pre nego što bude ponovo stavljen u eksploataciju nakon što je bio aktiviran;
(3) pre nego što bude ponovo stavljen u eksploataciju posle svake veće izmene ili remonta;
(4) redovno barem svakih 6 meseci.
Preglede iz alineje (4) ovog stava, može da obavi i privredno društvo koje je specijalizovano za sisteme za gašenje požara.
3) Tokom pregleda proverava se da li sistem ispunjava zahteve ove tačke.
4) Pregled obuhvata barem:
(1) spoljni pregled celokupne instalacije;
(2) provera nepropusnosti cevi;
(3) provera funkcionisanja sistema za upravljanje i aktiviranje;
(4) provera pritiska i sadržaja tanka;
(5) provera nepropusnosti i opreme za zaključavanje prostora koji je zaštićen;
(6) provera sistema protivpožarne uzbune;
(7) provera sistema za upozorenje.
5) Nakon pregleda se izdaje svedočanstvo o pregledu, na kojem je naveden datum pregleda.
6) Broj trajno postavljenih protivpožarnih sistema se unosi u Svedočanstvo o sposobnosti brodova za plovidbu.
10. Protivpožarni sistemi - CO2
Protivpožarni sistemi koji koriste CO2 kao sredstvo za gašenje, su u skladu sa sledećim odredbama, pored zahteva iz st. 1-9. ove tačke:
1) Rezervoari sa CO2 smeštaju se izvan prostora koji će biti zaštićen, u prostoru ili ormanu hermetički odvojenom od ostalih prostorija. Vrata do ovih instalacionih prostora i ormana otvaraju se na spoljnu stranu, zaključavaju se i imaju sa spoljne strane simbol za "upozorenje opšte opasnosti", u skladu sa Prilogom 1, Deo XXV. Slika broj 4, visine najmanje 5 cm, zajedno sa oznakom "CO2" iste boje i iste visine.
2) Instalacioni prostori ispod paluba za rezervoare sa CO2 pristupačni su samo sa spoljne strane. Ovi prostori imaju svoj sopstveni adekvatni veštački sistem veštačke ventilacije sa odvodnim kanalima, potpuno odvojen od ostalih ventilacionih sistema na brodu.
3) Rezervoari sa CO2 nisu ispunjeni do nivoa iznad 0,75 kg/l. Za specifičnu zapreminu gasa CO2 koji nije pod pritiskom, uzima se 0,56 m3/kg.
4) Zapremina CO2 za prostor koji se štiti iznosi najmanje 40% njegove ukupne zapremine. Omogućeno je da se ova zapremina isporuči u roku od 120 sec. i da se proveri da li je isporuka završena.
5) Otvaranje ventila na rezervoaru i upravljanje ventilom za puštanje gasa su odvojene operacije.
6) Odgovarajuće vreme navedeno u stavu 6. podtačka 2). iznosi najmanje 20 sec. Postoji pouzdan uređaj da osigura kašnjenje pre dovoda gasa CO2.
11. Protivpožarni sistemi - HFC-227ea
Protivpožarni sistemi koji koriste HFC-227ea kao sredstvo za gašenje, su u skladu sa sledećim zahtevima, pored zahteva iz st. 1-9. ove tačke:
1) Ako ima nekoliko prostora koji se štite, svaki sa različitom ukupnom zapreminom, svaki prostor se snabdeva sopstvenim protivpožarnim sistemom.
2) Svaki rezervoar sa HFC-227ea koji je postavljen u prostoru koji se štiti, opremljen je odušnim ventilom natpritiska. Ovaj neškodljivo oslobađa sadržaj rezervoara u prostor koji se štiti, ako je rezervoar izložen dejstvima požara, a protivpožarni sistem nije aktiviran.
3) Svaki rezervoar opremljen je spravom za proveru pritiska gasa.
4) Rezervoari nisu ispunjeni preko 1,15 kg/l. Za specifičnu zapreminu HFC-227ea koji nije pod pritiskom, uzima se 0,1374 m3/kg.
5) Zapremina HFC-227ea za prostor koji se štiti iznosi najmanje 8% ukupne zapremine prostora. Ova zapremina se isporučuje u roku od 10 sec.
6) Rezervoari sa HFC-227ea snabdeveni su kontrolorom pritiska koji aktivira zvučni i optički alarmni signal u kormilarnici u slučaju nedozvoljenog gubitka pogonskog sredstva. Ako nema kormilarnice, ovaj alarmni signal oglašava se izvan prostora koji se štiti.
7) Nakon ispuštanja, koncentracija u prostoru koji se štiti ne prelazi 10,5% .
8) Protivpožarni sistem nema delove napravljene od aluminijuma.
12. Protivpožarni sistemi - IG-541
Protivpožarni sistemi koji koriste IG-541 kao sredstvo za gašenje, su u skladu sa sledećim zahtevima, pored zahteva iz st. 1-9. ove tačke:
1) Ako ima nekoliko prostora koji su štićeni, svaki sa različitom ukupnom zapreminom, svaki prostor je snabdeven sopstvenim protivpožarnim sistemom.
2) Svaki rezervoar sa IG-541 koji je postavljen u prostoru koji se štiti, je opremljen odušnim ventilom natpritiska. Ovaj neškodljivo oslobađa sadržaj rezervoara u prostor koji je zaštićen, ako je rezervoar izložen dejstvima požara, a protivpožarni sistem nije aktiviran.
3) Svaki rezervoar je opremljen uređajem za proveru sadržaja.
4) Pritisak punjenja rezervoara ne prelazi 200 bar na +15°C.
5) Zapremina IG-541 za prostor koji se štiti iznosi najmanje 44% i ne više od 50% ukupne zapremine prostora. Ova zapremina se isporučuje u roku od 120 sec.
13. FK-5-1-12 - protivpožarni sistemi
Protivpožarni sistemi koji kao sredstvo za gašenje koriste FK-5-1-12, su u skladu sa sledećim zahtevima, pored zahteva iz st. 1-9. ove tačke:
1) Ako postoji nekoliko prostora koji se štite, pri čemu svaki ima različitu ukupnu zapreminu, svaki prostor mora biti snabdeven sopstvenim protivpožarnim sistemom;
2) Svaki rezervoar sa FK-5-1-12, koji je postavljen u prostoru koji se štiti, opremljen je odušnim ventilom natpritiska. Odušni ventil natpritiska neškodljivo oslobađa sadržaj rezervoara u prostoru koji se štiti, ako je rezervoar izložen dejstvima požara, a protivpožarni sistem nije aktiviran;
3) Svaki rezervoar je opremljen spravom za proveru pritiska gasa;
4) Rezervoari nisu ispunjeni preko 1,00 kg/ℓ. Za specifičnu zapreminu FK-5-1-12 koji nije pod pritiskom, uzima se 0,0719 m3/kg;
5) Zapremina FK-5-1-12 za prostor koji se štiti iznosi najmanje 5,5% ukupne zapremine prostora. Ova zapremina se isporučuje u roku od 10 sec.;
6) Rezervoari sa FK-5-1-12 su snabdeveni kontrolorom pritiska koji aktivira zvučni i optički alarmni signal u kormilarnici u slučaju nedozvoljenog gubitka pogonskog sredstva. Ako nema kormilarnice, ovaj alarmni signal se oglašava izvan prostorije kose štiti;
7) Nakon ispuštanja gasa, koncentracija u prostoru koji se štiti ne prelazi 10,0% .
10.03c Trajno ugrađeni protivpožarni sistemi za zaštitu predmeta
Za zaštitu predmeta, trajno postavljeni protivpožarni sistemi su dozvoljeni samo na osnovu preporuka Odbora.
1. Sledeći brodovi imaju brodski čamac u skladu sa standardom SRPS EN 1914: 2012:
1) motorni brodovi i tegljenice nosivosti preko 150 t;
2) tegljači i potiskivači istisnine veće od 150 m3;
3) tehnički plovni objekti;
4) putnički brodovi.
2. Omogućeno je da jedno lice bezbedno spusti takav brodski čamac u vodu u roku od 5 min. od prvog neophodnog poteza rukom. Ako se upotrebljava sredstvo za spuštanje u vodu sa vlastitim pogonom, ono je takvo da, ako dođe do prekida njegovog snabdevanja energijom, ne dovodi se u pitanje bezbedno i brzo spuštanje čamca u vodu.
3. Brodski čamci na naduvavanje se pregledaju prema uputstvima proizvođača.
10.05 Kolutovi i prsluci za spasavanje
1. Na brodovima postoji najmanje tri koluta za spasavanje, u skladu sa standardom SRPS EN 14144: 2012. Oni su spremni za upotrebu i postavljeni na palubu na odgovarajućim mestima i nisu pričvršćeni za svoje držače. Najmanje jedan kolut za spasavanje se nalazi u neposrednoj blizini kormilarnice i opremljen je baterijskim svetlom sa automatskim paljenjem koje se neće ugasiti u vodi.
2. Lični prsluk za spasavanje sa automatskim naduvavanjem, u skladu sa standardima EN 395:1998, EN 396:1998, SRPS EN ISO 12402-3:2008 ili SRPS EN ISO 12402-4:2010, je dostupan svim licima stalno prisutnim na brodu.
Prsluci za spasavanje koji se ne naduvavaju, u skladu sa ovim standardima, primenljivi su i za decu.
3. Prsluci za spasavanje pregledaju se prema uputstvima proizvođača.
XI TEHNIČKI ZAHTEVI KOJIMA SE UREĐUJE BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU ČLANOVA POSADE I DRUGIH LICA NA BRODOVIMA
1. Brodovi se grade, uređuju i opremaju na način da lica na njemu mogu bezbedno da rade i da se kreću.
2. Trajno ugrađeni uređaji, potrebni za rad na brodu su podešeni, postavljeni i pričvršćeni na način koji omogućava bezbedno i jednostavno rukovanje, upotrebu i održavanje. Ako je potrebno, pokretni delovi ili delovi izloženi visokoj temperaturi su opremljeni zaštitnim uređajima.
1. Palube i bočne palube su ravne i bez i jednog mesta na kome bi moglo da dođe do spoticanja i do stvaranja bara na njima.
2. Palube, bočne palube, podovi mašinskih prostora, odmorišta, stepeništa i vrhovi bitava bočne palube imaju neklizajuće površine.
3. Vrhovi bitava bočne palube i prepreke u prolazima, kao što su ivice stepenika, farbaju se u boju suprotnu od boje okolne palube.
4. Spoljne ivice paluba i bočne palube opremaju se punim ogradama visine najmanje 0,90 m ili neprekinutom rešetkastom ogradom u skladu sa standardom SRPS EN 711:2012. Radna mesta na kojima lica mogu pasti sa visine od preko 1 m, opremaju se punim ogradama ili pražnicama visine najmanje 0,90 m ili neprekinutom rešetkastom ogradom u skladu sa standardom SRPS EN 711: 2012. Ako se rešetkaste ograde bočnih paluba mogu spuštati:
1. Za pražnicu se dodatno pričvršćuje neprekidni rukohvat prečnika od 0,02 do 0,04 m na visini od 0,7 do 1,1 m; a
2. Na jasno vidnim pozicijama na mestu gde počinje bočna paluba pričvršćeni su znaci u skladu sa Prilogom 1. Deo XXV. Slika broj 10, prečnika barem 15 cm.
U slučaju da nema pražnice, umesto nje se postavlja nepokretna rešetkasta ograda.
5. Na potisnicama i tegljenicama bez stambenih prostora nisu obavezne pune i rešetkaste ograde ako su:
1. Na spoljnim ivicama paluba i bočnih paluba postavljeni nogobrani;
2. Rukohvati u skladu sa stavom 4. podtačka 1). pričvršćeni za pražnice;
3. Na jasno vidnim mestima na palubi pričvršćeni znaci u skladu sa Prilogom 1. Deo XXV. Slika broj 10, prečnika najmanje 15 cm.
6. Na brodovima sa neprekinutim ili izdignutim palubama, nije obavezno da rešetkaste ograde budu postavljene direktno na spoljnim ivicama tih paluba, ili na bočnim palubama ako:
1. prolazi vode preko tih neprekinutih paluba, ograđenih nepokretnim rešetkastim ogradama u skladu sa SRPS EN 711: 2012;
2. na jasno vidnim mestima na prelazima u područja koja nisu zaštićena rešetkastim ogradama pričvršćeni su znaci prečnika barem 15 cm u skladu sa Prilogom 1, Deo XXV. Slika broj 10.
7. Na radnim mestima gde postoji opasnost od pada sa visine od preko 1 m nadležni organ može zatražiti odgovarajuću opremu i uređaje za osiguravanje bezbednog rada.
8. Odredbe st. 4-7. ove tačke su privremeni zahtevi i primenjuju se do 1. decembra 2016.
11.03 Dimenzije radnih prostora
Radni prostori su dovoljno veliki da svako lice koje u njima radi ima dovoljnu slobodu kretanja.
1. Slobodna širina bočne palube iznosi najmanje 0,60 m. Ova dimenzija se može umanjiti do 0,50 m na izvesnim mestima gde je to potrebno za rad sa brodom, kao što su ventili za pranje palube. Slobodna širina bočne palube se može umanjiti do 0,40 m na bitvama i ambusima.
2. Do visine od 0,90 m iznad bočne palube, slobodna širina bočne palube se može smanjiti na 0,50 m, pod uslovom da, gornja slobodna širina između spoljne ivice trupa i unutrašnje ivice skladišta, nije manja od 0,65 m.
3. Zahtevi iz st. 1. i 2. ove tačke primenjuju se do visine od 2,00 m iznad bočne palube.
4. Odredba stava 2. ove tačke je privremeni zahtev i primenjuje se do 1. decembra 2016.
11.05 Pristupi u radne prostorije
1. Tačke pristupa i prolazi za protok lica i stvari su dovoljno veliki i tako raspoređeni da:
1) Ispred otvora za pristup, ima dovoljno prostora za neometano kretanje;
2) Slobodna širina prolaza odgovara predviđenoj nameni radnog prostora i ne sme biti manja od 0,60 m, osim za brodove širine manje od 8 m, gde se može umanjiti do 0,50 m;
3) Slobodna visina prolaza, uključujući prag nije manja od 1,90 m.
2. Vrata su tako raspoređena da se mogu bezbedno otvarati i zatvarati sa obe strane. Ona su zaštićena od neželjenog otvaranja ili zatvaranja.
3. Na prilazima, izlazima i u prolazima, gde je razlika u nivou poda veća od 0,50 m, postavljena su odgovarajuća stepeništa, lestve ili stepenici.
4. Radni prostori u kojima je stalno prisutna posada opremljeni su stepeništima, ako postoji razlika u nivou podova veća od 1,00 m. Ovaj zahtev se ne primenjuje na izlaze za slučaj nužde.
5. Brodovi sa skladištima imaju barem po jedno trajno montirano sredstvo pristupa na svakom kraju svakog skladišta.
Trajno montirana sredstva pristupa nisu obavezna ako postoje najmanje dva para pokretnih lestava koje, pod uglom nagiba od 60°, nadmašuju pražnicu grotla za najmanje 3 prečage.
11.06 Izlazi i izlazi za slučaj nužde
1. Broj, raspored i dimenzije izlaza, uključujući i izlaze za slučaj nužde, su u skladu sa namenom i dimenzijama odgovarajućeg prostora. Ako je jedan od izlaza izlaz za slučaj nužde, on je jasno obeležen.
2. Izlazi za slučaj nužde ili prozori ili poklopci svetlarnika, koji se koriste kao izlazi za slučaj nužde, imaju slobodan otvor od najmanje 0,36 m2, a najmanja dimenzija nije manja od 0,50 m.
11.07 Lestve, stepeništa i slične naprave
1. Stepeništa i lestve su pričvršćena na bezbedan način. Širina stepeništa iznosi najmanje 0,60 m, a slobodna širina između rukohvata nije manja od 0,60 m; dubina stepenika nije manja od 0,15 m; njihove površine su neklizajuće, a stepeništa sa više od tri stepenika su opremljena rukohvatima.
2. Lestve i zasebno pričvršćene prečke imaju slobodnu širinu od najmanje 0,30 m; razmak između dve prečke nije veći od 0,30 m, a rastojanje između prečki i konstrukcije nije manje od 0,15 m.
3. Lestve i zasebno pričvršćene prečke jasno su uočljive odozgo i opremljene ručkama za pridržavanje iznad otvora na izlazima.
4. Pokretne merdevine su široke najmanje 0,40 m i najmanje 0,50 m široke u osnovi; omogućena je zaštita od prevrtanja ili klizanja; prečke su bezbedno pričvršćene u vertikalnim stranicama.
1. Dimenzije, raspored i plan unutrašnjih radnih prostora je u skladu sa poslom koji se u njima obavlja i ispunjava zdravstvene i bezbednosne zahteve. Oni si opremljeni dovoljnim, nezaslepljujućim osvetljenjem i dovoljnim sistemom za provetravanje. Prema potrebi, opremaju se uređajima za grejanje, koji mogu da održe odgovarajuću temperaturu.
2. Podovi unutrašnjih radnih prostora su čvrsti i postojani, i projektovani tako da ne izazovu spoticanje ili klizanje. Otvori na palubama i u podovima moraju, kada se otvore, su zaštićeni od opasnosti od padanja, a prozori i svetlarnici su tako raspoređeni i opremljeni, da se njima može bezbedno rukovati i da se mogu bezbedno čistiti.
11.09 Zaštita od buke i vibracija
1. Radni prostori su tako razmešteni, opremljeni i projektovani da članovi posade nisu izloženi štetnim vibracijama.
2. Stalni radni prostori su tako sagrađeni i zvučno izolovani, da buka ne ugrožava bezbednost i zdravlje članova posade.
3. Članovima posade koji su svakodnevno izloženi nivou buke koji prelazi 85 dB(A), na raspolaganju su individualni uređaji za zvučnu zaštitu. U radnim prostorima gde nivoi buke prelaze 90 dB(A), obavezno nošenje uređaja za zvučnu zaštitu se prikazuje simbolom "Nositi uređaje za zvučnu zaštitu", prečnika najmanje 10 cm, u skladu sa Prilogom 1, Deo XXV. Slika broj 7.
1. Poklopci grotla su lako dostupni i bezbedni pri rukovanju. Sastavni delovi poklopca grotla težine preko 40 kg se projektuju da klizaju, ili se okreću, ili su opremljeni mehaničkim sredstvima za otvaranje. Poklopci grotla kojima se rukuje pomoću mehanizma za podizanje, se opremaju adekvatnim i lako dostupnim uređajima za pričvršćivanje. Poklopci grotla koji se ne mogu međusobno zameniti i gornji pragovi, jasno se obeležavaju, tako da ukazuju na grotla kojima pripadaju, kao i na njihov ispravan položaj na tim grotlima.
2. Poklopci grotla su osigurani od naginjanja izazvanog vetrom, ili teretnim uređajima. Klizni poklopci se opremaju kočnicama koje sprečavaju neplanirano horizontalno pomeranje za više od 0,40 m; moguće ih je zaključati u konačnom položaju. Odgovarajuće uređaje za držanje naslaganih poklopaca grotla na mestu su dostupni.
3. Dovod snage za poklopce grotla sa mehaničkim pogonom se automatski prekida kada se otpusti kontrolni prekidač.
4. Poklopci gotla mogu da izdrže opterećenja kojima mogu biti izloženi: Poklopci grotla predviđeni da se preko njih gazi podnose koncentrisani teret od najmanje 75 kg. Poklopci grotla koji nisu predviđeni da se preko njih gazi, tako se obeležavaju. Na poklopcima grotla predviđenim za prijem palubnog tereta, obeležava se dozvoljeno opterećenje u t/m2. Kada su potrebni podupirači za postizanje najvećeg dozvoljenog opterećenja, isto se obeležava na odgovarajućem mestu; u tom slučaju, na brodu se čuvaju odgovarajući crteži.
1. Vitla se projektuju da omoguće bezbedno obavljanje poslova. Vitla se opremaju uređajima za sprečavanje nenamernog ispuštanja tereta. Vitla koja se ne blokiraju automatski, opremaju se kočnicom koja odgovara njihovoj vučnoj sili.
2. Ručna vitla se opremaju uređajima koji sprečavaju suprotno okretanje ručice. Vitla koja imaju i mehanički i ručni pogon projektuju se tako da ručka za pogonsko upravljanje ne može da aktivira ručno upravljanje.
1. Dizalice se grade u skladu sa najboljom praksom. Sile koje nastaju u toku njihovog rada se bezbedno prenose na konstrukciju broda i ne ugrožavaju njegov stabilitet.
2. Na dizalicama je postavljena tablica proizvođača sa sledećom informacijom:
1) naziv i adresa proizvođača;
2) oznaka CE, zajedno sa godinom proizvodnje;
3) serija ili tip;
4) serijski broj, kada je primereno.
3. Maksimalno dozvoljena opterećenja su trajno i čitkim slovima označena na dizalicama.
Ako dozvoljeno radno opterećenje dizalice ne prelazi 2.000 kg, dovoljno je ako se na dizalici trajno i čitkim slovima obeleži dozvoljeno radno opterećenje na maksimalnom dohvatu.
4. Na brodu su dostupni uređaji za zaštitu od slučajeva lomljenja ili pucanja. Spoljni delovi dizalice imaju rastojanje bezbednosti od 0,5 m na gore, na dole i na obe strane, između njih i svih okolnih objekata. Rastojanje bezbednosti na obe strane nije obavezno izvan radnih prostora i prolaza.
5. Omogućena je zaštita dizalica na mehanički pogon od neovlašćene upotrebe. Njihovo uključivanje je moguće samo iz položaja za pokretanje dizalice. Uređaj za upravljanje je automatsko povratnog tipa (dugmad bez uređaja za blokiranje); njihov smer rada je nedvosmisleno jasan.
Ako otkaže pogonska snaga, nije moguće da teret nekontrolisano padne. Sprečeni su nepredviđeni pokreti dizalice.
Svako pokretanje na gore uređaja za podizanje i svako prekoračenje dozvoljenog radnog opterećenja, je ograničeno odgovarajućim uređajem. Svako pokretanje na dole uređaja za podizanje je ograničeno ako, pod bilo kakvim predviđenim uslova rada, u trenutku kačenja kuke, može biti manje od dva namotaja užeta na bubnju. Odgovarajući pokret u suprotnom smeru je i dalje moguć nakon aktiviranja uređaja za automatsko ograničavanje.
Prekidna čvrstoća pokretne užadi odgovara petostrukom dozvoljenom opterećenju užeta. Konstrukcija užeta je besprekorna, a dizajn odgovara upotrebi na dizalicama.
6. Dizalice se proveravaju:
1. pre prvog stavljanja u eksploataciju;
2. pre ponovnog stavljanja u eksploataciju posle veće izmene ili remonta;
3. redovno barem na svakih 5 godina.
Tokom pregleda, putem proračuna i ispitivanja opterećenja dokazuje se adekvatna čvrstoća i stabilnost.
Kada dozvoljeno radno opterećenje dizalice ne prelazi 2.000 kg, lice koje vrši pregled može da odluči da dokaz proračunom može potpuno ili delimično da se zameni ispitivanjem sa opterećenjem koje je 1,25 puta veće od dozvoljenog radnog opterećenja, koje se obavlja preko celog radnog opsega.
Nakon izvršenog pregleda se izdaje svedočanstvo o pregledu na kojem se navodi datum pregleda.
7. Lice iz stava 6. ove tačke proverava dizalice redovno, a najmanje na svakih 12 meseci. Tokom ovog pregleda, bezbedno radno stanje dizalice se utvrđuje vizuelnom kontrolom i proverom rada.
Nakon izvršenog pregleda se izdaje svedočanstvo o pregledu na kojem se navodi datum pregleda.
8. Za dizalice sa bezbednim radnim opterećenjem preko 2.000 kg, ili one koje se koriste za pretovar tereta, ili koje su postavljene na podižućim platformama, pontonima ili drugim tehničkim plovnim objektima, ili plovilima za hidrogradnju, nadležni organ može da odredi dodatne zahteve koji se ispunjavaju.
9. Proizvođačeva uputstva za rukovanje dizalicom se čuvaju na brodu. Ona sadrže najmanje sledeće informacije:
1. radni dohvat i funkcija uređaja za upravljanje;
2. najveće dozvoljeno radno opterećenje u zavisnosti od dohvata;
3. najveće dozvoljeno naginjanje dizalice;
4. uputstva za montiranje i održavanje;
5. opšte tehničke podatke.
11.13 Čuvanje zapaljivih tečnosti
Za čuvanje zapaljivih tečnosti sa tačkom zapaljivosti ispod 55 °C, na palubi postoji ormar koji se provetrava, izrađen od negorivog materijala. Na njegovoj spoljnoj strani se nalazi oznaka "Zabranjeno korišćenje vatre, otvorenog plamena i pušenje", prečnika najmanje 10 cm, u skladu sa Dodatkom I, Slika broj 2.
XII TEHNIČKI ZAHTEVI ZA STAMBENE PROSTORIJE
NA BRODOVIMA
1. Brodovi moraju da imaju prostorije za stanovanje za lica koja obično stanuju na brodu, kao i za propisani najmanji broj članova posade.
2. Stambene prostorije su tako projektovane, razmeštene i opremljene da ispunjavaju zahteve u odnosu na bezbednost i zdravlje na radu, kao i zahteve u pogledu komfora onih koji su na brodu. Pristup u ove prostorije je bezbedan i jednostavan i adekvatno su izolovane od vrućine i hladnoće.
3. Nadležni organ dozvoljava izuzeće od primene zahteva ovog dela Tehničkih pravila, ako se bezbednost i zdravlje lica na brodu može ostvariti drugim sredstvima.
4. Nadležni organ unosi u Svedočanstvo o sposobnosti brodova za plovidbu sva ograničenja o dnevnim radnim periodima broda i njegovom načinu rada koja proizilaze iz izuzeća od primene stava 3. ove tačke.
12.02 Posebni projektni zahtevi za stambene prostorije
1. Omogućena je adekvatna ventilacija stambenih prostorija čak i kada su vrata zatvorena; osim toga, zajedničke prostorije za boravak dobijaju adekvatno dnevno osvetljenje i obezbeđuju, u meri u kojoj je to moguće, pogled napolje.
2. Ako ne postoji ulaz na nivou palube u stambene prostorije i razlika u nivou je 0,30 m ili veća, omogućen je ulazak u stambene prostorije pomoću stepenica.
3. Na prednjem delu broda pod ne sme da bude više od 1,20 m ispod ravni maksimalnog gaza.
4. Prostorije za boravak i spavanje imaju barem dva izlaza koje su udaljeni jedan od drugog koliko je to moguće i koji služe kao izlaz za spasavanje. Jedan izlaz može da bude projektovan kao prolaz u nuždi. Ovo se ne primenjuje na sobe sa jednim izlazom koji vodi direktno na palubu ili u hodnik koji služi kao izlaz za spasavanje, pod uslovom da hodnik ima dva međusobno odvojena izlaza koji vode ka levoj i desnoj strani broda. Izlazi za slučaj nužde, koji mogu da uključuju svetlarnike i prozore, imaju slobodan otvor od najmanje 0,36 m2 i najkraću stranu ne manju od 0,50 m i omogućavaju brzu evakuaciju u slučaju nužde. Izolacija i obloge izlaza za spasavanje su izrađene od materijala koji zadržava plamen, a upotrebljivost izlaza za spasavanje je garantovana u svakom trenutku odgovarajućim sredstvima kao što su lestve ili zasebno pričvršćene prečke.
5. Stambene prostorije su zaštićene od nedozvoljene buke i vibracija. Nivoi zvučnog pritiska ne prelaze:
1) 70 dB(A) u zajedničkim prostorijama za boravak;
2) 60 dB(A) u prostorijama za spavanje. Ova odredba se ne primenjuje na brodove koji ne plove u periodima kada se posada odmara. Ograničavanje dnevnog perioda plovidbe se unosi u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
6. Slobodna visina u stambenim prostorijama nije manja od 2,00 m.
7. Brodovi imaju najmanje jednu zajedničku prostoriju za boravak, pregrađenu od prostorija za spavanje.
8. Slobodna površina poda zajedničkih prostorija za boravak nije manja od 2 m2 po osobi, a u svakom slučaju ne manja od 8 m2 ukupno (ne računajući nameštaj, izuzev stolova i stolica).
9. Zapremina svake zasebne prostorije za spavanje i dnevni boravak nije manja od 7 m3.
10. Zapremina vazdušnog prostora po osobi iznosi najmanje 3,5 m3 u zasebnim prostorijama za boravak. U prostorijama za spavanje, ona iznosi najmanje 5 m3 za prvog stanara i najmanje 3 m3 za svakog sledećeg stanara (ne računajući zapreminu nameštaja). Kabine za spavanje su, koliko je to moguće, predviđene za ne više od dve osobe. Kreveti su postavljeni najmanje 0,30 m iznad poda. Ako su kreveti postavljeni jedan iznad drugog, slobodna visina iznad svakog kreveta nije manja od 0,60 m.
11. Vrata imaju otvor čija je gornja ivica najmanje 1,90 m iznad palube ili iznad poda, a slobodna širina najmanje 0,60 m. Propisana visina se može postići postavljanjem kliznih, ili poklopaca sa šarkama ili preklopnih poklopaca. Vrata se otvaraju ka spolja i mogu se otvarati sa obe strane. Pragovi nisu viši od 0,40 m, ali pored toga ispunjavaju odredbe drugih sigurnosnih propisa.
12. Stepenice su trajno pričvršćene i bezbedne za prolaz. One se smatraju takvim ako su:
1) široke najmanje 0,60 m;
2) gazište je duboko najmanje 0,15 m;
3) stepenici imaju neklizajuću površinu;
4) stepeništa sa više od tri stepenika opremljena sa najmanje jednim rukohvatom ili ručicom.
13. Cevi koje prenose opasne gasove ili tečnosti, a posebno one pod tako visokim pritiskom, da bi curenje moglo da predstavlja opasnost ljude, ne smeštaju se u stambenim prostorijama ili u hodnicima koji vode u stambene prostorije. Ovo ne važi za cevi koje prenose paru i cevi hidrauličkih sistema, pod uslovom da su postavljene u metalne rukave, kao ni za cevi za uređaje sa utečnjenim gasom za domaću upotrebu.
1. Na brodovima sa stambenim prostorijama nalaze se najmanje sledeće sanitarne instalacije:
1) jedan toalet za svaku kabinu ili za svakih šest članova posade; omogućeno njihovo provetravanje svežim vazduhom;
2) jedan umivaonik sa odvodnom cevi priključen na toplu i hladnu pitku vodu za svaku kabinu ili za svaka četiri člana posade;
3) jedan tuš ili jednu kadu priključenu na toplu i hladnu pitku vodu za svaku kabinu ili za svakih šest članova posade.
2. Sanitarne instalacije se nalaze u neposrednoj blizini kabina. Toaleti nemaju direktan pristup u kuhinje, trpezarije ili kombinovane zajedničke prostorije za boravak/kuhinje.
3. Toaleti imaju površinu poda barem 1 m2, čija je širina najmanje 0,75 m, a dužina najmanje 1,10 m. Toaleti u kabinama za ne više od dva lica mogu da budu manji. Ako u toaletu postoji umivaonik i/ili tuš, površina poda treba da se uveća barem za površinu poda koju zauzima umivaonik i/ili tuš (ili kada).
1. Kuhinje mogu biti kombinovane sa zajedničkim prostorijama za boravak.
2. Kuhinje imaju:
1) šporet;
2) sudoperu sa odvodnom cevi;
3) sistem snabdevanja pitkom vodom;
4) frižider;
5) dovoljan prostor za čuvanje namirnica i rad.
3. Prostor u kome se služi hrana za članove posade u kombinovanim kuhinjama/zajedničkim prostorijama za boravak je dovoljno velik za smeštaj članova posade, u onom broju u kome ga obično istovremeno koriste. Širina sedišta nije manja od 0,60 m.
1. Brodovi sa stambenim prostorijama imaju uređaje za pitku vodu. Otvori za punjenje rezervoara pitkom vodom i šmrkovi sa pitkom vodom se obeležavaju da su predviđeni isključivo za pitku vodu. Grla za punjenje pitkom vodom se postavljaju iznad palube.
2. Uređaji za pitku vodu:
1) imaju unutrašnje površine izrađene od materijala koji je otporan na koroziju i ne predstavlja fiziološku opasnost;
2) su bez delova cevi kroz koje nije garantovan redovan protok vode i
3) su zaštićeni od prekomernog zagrevanja.
3. Pored zahteva iz stava 2. ove tačke, rezervoari sa pitkom vodom:
1) imaju zapreminu najmanje 150 ℓ po licu koje obično živi na brodu, a najmanje po članu minimalne posade;
2) imaju prikladan otvor koji se može zaključavati i koji omogućava čišćenje unutrašnjosti;
3) imaju uređaj za pokazivanje nivoa vode;
4) imaju ventilacione cevi koje izlaze u slobodnu atmosferu ili su opremljene odgovarajućim filterima.
4. Rezervoari za pitku vodu nemaju zajedničke zidove sa drugim tankovima. Cevi za pitku vodu nemaju prolaze kroz tankove u kojima se nalaze druge tečnosti. Nema spojeva između sistema snabdevanja pitkom vodom i drugih cevi. Cevi koje služe za gasove ili tečnosti koje nisu pitka voda, nemaju prolaze kroz rezervoare pitke vode.
5. Hidrofori za pitku vodu rade samo pomoću nekontaminiranog komprimovanog vazduha. Ako se komprimovan vazduh proizvodi pomoću kompresora, tada se neposredno ispred postavljaju vazdušni filteri ili separatori ulja, osim ako voda i vazduh nisu odvojeni dijafragmom.
1. Omogućeno je zagrevanje stambenih prostorija u skladu sa njihovom namenom. Uređaji za zagrevanje su usklađeni sa vremenskim uslovima koji mogu da nastanu.
2. Omogućena je adekvatna ventilacija prostorija za boravak i spavanje, čak i kada su vrata zatvorena. Ventilacija omogućava dovoljan protok vazduha u svim klimatskim uslovima.
3. Stambene prostorije se projektuju i opremaju tako da u najvećoj mogućoj meri spreče ulazak zagađenog vazduha iz drugih brodskih prostora, kao što su mašinski prostori ili skladišta; ako se koristi mehanička ventilacija, usisni otvori se tako postavljaju da ispunjavaju zahteve iz ove tačke.
12.07 Ostala oprema u stambenim prostorijama
1. Svaki član posade koji živi na brodu ima poseban krevet i poseban ormar za odeću sa bravom. Unutrašnje dimenzije kreveta nisu manje od 2,00 x 0,90 m.
2. Obezbeđuju se prikladna mesta za smeštaj i sušenje radne odeće, ali ne u prostorijama za spavanje.
3. Sve stambene prostorije imaju električno osvetljenje. Dopunske lampe na gas ili tečno gorivo se upotrebljavaju samo u zajedničkim prostorijama za boravak. Uređaji za osvetljavanje koji rade na tečno gorivo su od metala i koriste samo goriva sa tačkom zapaljivosti iznad 55 °C, ili komercijalno parafinsko ulje. Ovi uređaji su postavljeni ili pričvršćeni tako da ne predstavljaju opasnost od požara.
XIII TEHNIČKI ZAHTEVI ZA UREĐAJE ZA GREJANJE
GORIVOM, KUHINJSKE I RASHLADNE UREĐAJE
1. Uređaji za grejanje, kuhinjski i rashladni uređaji koji rade na utečnjeni gas ispunjavaju zahteve iz Priloga 1, Deo XIV. ovih tehničkih pravila.
2. Uređaji za grejanje, kuhinjski i rashladni uređaji, zajedno sa svojom opremom, proizvode se i postavljaju na način da ne predstavljaju opasnost čak i ako se pregreju. Ovi uređaji se postavljaju tako da ne mogu da se prevrnu ili neplanirano pomere.
3. Uređaji iz stava 2. ove tačke ne postavljaju se u prostorima u kojima se koriste ili čuvaju materije sa tačkom zapaljivosti ispod 55°C. Dimnjaci ovih uređaja ne prolaze kroz takve prostore.
4. U svakom trenutku je obezbeđeno snabdevanje vazduhom potrebnim za sagorevanje.
5. Uređaji za grejanje su čvrsto spojeni sa dimnjacima, koji su opremljeni odgovarajućim vetrolovkama, ili uređajima koja obezbeđuju zaštitu od vetra. Oni su postavljeni tako da se može vršiti njihovo čišćenje.
13.02 Upotreba tečnih goriva, uređaji loženi naftom
1. Uređaji za grejanje, kuhinjski i rashladni uređaji na tečno gorivo, rade samo na goriva čija je tačka zapaljivosti iznad 55°C.
2. Kuhinjski uređaji, uređaji za grejanje i rashladni uređaji koji se opremaju gorionicima sa fitiljima koji rade na komercijalno parafinsko ulje, postavljaju se samo u stambenim prostorijama i kormilarnici, pod uslovom da zapremina rezervoara sa gorivom ne iznosi više od 12 ℓ.
3. Uređaji sa gorionicima sa fitiljima:
1) Imaju metalni rezervoar za gorivo sa otvorom za punjenje koji se može zatvarati i koji nema meko lemljene spojeve ispod nivoa maksimalnog punjenja, i koji su konstruisani i postavljeni na način da se rezervoar sa gorivom ne može neplanirano otvoriti ili isprazniti;
2) Se pale bez pomoći nekog drugog tečnog goriva;
3) Su postavljeni tako da je osigurano bezbedno odvođenje sagorelih gasova.
13.03 Peći sa gorionikom za isparljivo ulje i uređaji za grejanje sa gorionikom koji rasprskuje naftu
1. Peći sa gorionikom za isparljivo ulje i uređaji sa gorionikom koji rasprskuje naftu se izrađuju u skladu sa najboljom praksom.
2. Ako je u mašinskom prostoru postavljena peć sa gorionikom za isparljivo ulje, ili uređaj za grejanje sa gorionikom koji rasprskuje naftu, snabdevanje vazduhom uređaja za grejanje i mašina se tako projektuju da uređaj za grejanje i mašine mogu da rade pravilno i bezbedno, nezavisno jedni od drugih. Ako je potrebno, omogućeno je odvojeno snabdevanje vazduhom. Uređaji se postavljaju tako da plamen iz gorionika ne može da dopre do ostalih delova uređaja u mašinskom prostoru.
13.04 Peći sa gorionikom za isparljivo ulje
1. Peći sa gorionikom za isparljivo ulje se pale bez pomoći neke druge gorive tečnosti. Ove peći se fiksiraju iznad metalnog sakupljača tečnosti koji okružuje sve delove za prenos goriva, čije su strane visoke najmanje 20 mm i čija je zapremina najmanje 2 ℓ.
2. Za peći sa gorionikom za isparljivo ulje postavljene u mašinskom prostoru, strane metalnog sakupljača tečnosti iz stava 1. ove tačke visoke su najmanje 200 mm. Donji rub gorionika za isparljivo ulje je postavljen iznad ruba sakupljača tečnosti. Pored toga, gornji rub sakupljača tečnosti se proteže najmanje 100 mm iznad poda.
3. Peći sa gorionikom za lako isparljivo ulje opremaju se odgovarajućim regulatorom koji, u svim okolnostima, osigurava praktično stalan protok goriva do gorionika i koji sprečava da bilo kakvo curenje goriva ugasi plamen. Regulatori se smatraju prikladnim ako rade pravilno čak i kada su izloženi vibracijama, ili su nagnuti do 12° i ako, pored plovka za nivelisanje, imaju:
1) Drugi plovak koji bezbedno i pouzdano zatvara dotok goriva kada se prekorači dozvoljeni nivo;
2) Prelivnu cev, ali samo ako sakupljač tečnosti ima dovoljan kapacitet da primi barem sadržaj rezervoara za gorivo.
4. Ako je rezervoar za gorivo peći sa gorionikom za isparljivo ulje odvojeno postavljen:
1) Pad između rezervoara i dovoda do gorionika ne prelazi pad utvrđen u uputstvima za upotrebu proizvođača;
2) Postavlja se tako da bude zaštićen od neprihvatljivog zagrevanja;
3) Omogućava prekid dovoda goriva sa palube.
5. Dimnjaci na pećima sa gorionikom za lako upaljivo ulje opremaju se uređajem za sprečavanje inverzije promaje.
13.05 Uređaji za grejanje sa gorionikom koji rasprskuje naftu
Uređaji sa gorionikom koji rasprskuje naftu ispunjavaju sledeće zahteve:
1. Obezbeđuju dovoljno provetravanje gorionika pre nego što se dovede gorivo;
2. Dovod goriva reguliše se pomoću termostata;
3. Gorivo se zapaljuje pomoću električnog uređaja ili upaljačkog plamena;
4. Uređaj za kontrolu plamena prekida dovod goriva kada se plamen ugasi;
5. glavni prekidač postavljen je na lako dostupnom mestu izvan prostorije u kojoj je uređaj.
13.06 Uređaji za grejanje sa prinudnom cirkulacijom vazduha
Uređaji za grejanje sa prinudnom cirkulacijom vazduha koji se sastoje od komore za sagorevanje oko koje se vazduh za zagrevanje dovodi pod pritiskom do razvodnog sistema ili prostorije ispunjavaju sledeće zahteve:
1. Ako se gorivo rasprskuje pod pritiskom, vazduh potreban za sagorevanje dovodi se pomoću ventilatora.
2. Komora za sagorevanje se dobro provetravaju pre nego što gorionik može da se upali. Provetravanje se može smatrati potpunim kad ventilator za dovod vazduha potrebnog za sagorevanje, nastavi da radi pošto se plamen ugasio.
3. Dovod goriva se automatski prekida ako:
(1) se vatra ugasi;
(2) dovod vazduha za sagorevanje nije dovoljan;
(3) zagrejani vazduh prevazilazi unapred utvrđenu temperaturu;
(4) otkaže dovod energije do sigurnosnih uređaja.
U slučajevima navedenim u ovom stavu, dovod goriva ne može da se automatski ponovo uspostavi nakon što je prekinut.
4. Postoji mogućnost isključivanja ventilatora za dovod vazduha za sagorevanje i vazduha za zagrevanje izvan prostora u kome je smešten uređaj za grejanje.
5. Ako se vazduh za zagrevanje dovodi spolja, usisni otvori se smeštaju što je više moguće iznad palube. Oni se postavljaju tako da kiša i prskajuća voda ne mogu da uđu.
6. Cevi za protok vazduha za zagrevanje se izrađuju od metala.
7. Ne postoji mogućnost potpunog zatvaranja otvora za izlaz vazduha za zagrevanje.
8. Ne postoji mogućnost da bilo kakvo iscurelo gorivo dospe u cevi za protok vazduha za zagrevanje.
9. Ne postoji mogućnost da uređaji za grejanje sa prinudnom cirkulacijom vazduha crpe svoj vazduh za zagrevanje iz mašinskog prostora.
13.07 Grejanje na čvrsto gorivo
1. Uređaji za grejanje na čvrsto gorivo se postavljaju na metalni lim sa podignutim rubovima, tako da gorivo koje sagoreva ili užareni pepeo ne mogu da padnu izvan tog lima.
Ovaj zahtev se ne primenjuje na uređaje postavljene u odeljenjima izgrađenim od negorivih materijala i predviđenim samo za smeštaj kotlova.
2. Kotlovi na čvrsto gorivo imaju termostatske kontrole za regulisanje protoka vazduha za sagorevanje.
3. Sredstva pomoću kojih šljaka može brzo da se ugasi se nalaze u blizini svakog uređaja za grejanje.
XIV TEHNIČKI ZAHTEVI ZA UREĐAJE NA UTEČNJENI GAS ZA POTREBE STAMBENIH I DRUŠTVENIH PROSTORIJA
1. Uređaji na utečnjeni gas se u osnovi sastoji od jedinice za snabdevanje koja obuhvata jednu ili više boca sa gasom, ili jedan ili više regulatora pritiska, razvodni sistem i određeni broj uređaja za potrošnju gasa.
Rezervne i prazne boce koje nisu u jedinici za snabdevanje se ne smatraju delom uređaja i na njih se shodno primenjuju zahtevi tačke 14.05 ovog dela.
2. Uređaji rade samo na komercijalni propan.
1. Instalacije utečnjenog gasa su odgovarajuće za korišćenje propana i izrađuju se i postavljaju u skladu sa najboljom praksom.
2. Instalacije utečnjenog gasa se upotrebljavaju samo za potrebe domaćinstva u stambenim prostorijama i kormilarnici, kao i u odgovarajuće svrhe na putničkim brodovima.
3. Moguće je da postoji određeni broj zasebnih instalacija na brodu. Jedinstvena instalacija se ne upotrebljava u stambenim prostorima odvojenim skladištem ili nepokretnim tankom.
4. U mašinskom prostoru se ne nalazi nijedan deo instalacije na utečnjeni gas.
1. Koriste se samo boce sa odobrenim kapacitetom od 5 do 35 kg. U slučaju putničkih brodova, nadležni organ može da odobri upotrebu boca sa većim kapacitetom.
2. Boce imaju zvanični žig kao potvrdu da su odobrene nakon propisanih ispitivanja.
14.04 Smeštaj i oprema jedinica za snabdevanje
1. Jedinice za snabdevanje se nalaze na palubi u zasebnom ili zidnom ormanu smeštenom izvan stambenog prostora u takvom položaju koji ne može da remeti kretanje po brodu. One se ne postavljaju uz punu palubnu ogradu na pramcu ili krmi. Orman može da bude zidni orman upušten u nadgrađe, pod uslovom da je gasonepropustan i može se otvoriti samo sa spoljne strane nadgrađa. On se ne postavlja tako da su razvodne cevi koje vode do mesta potrošnje gasa što je moguće kraće.
Istovremeno nije u upotrebi više boca nego što je potrebno za rad instalacije. Nekoliko boca može da bude međusobno povezano samo ako se koristi reverzibilna spojnica. Do četiri boce po jedinici za snabdevanje može biti međusobno povezano. Broj boca na brodu, uključujući rezervne boce, ne prelazi šest po instalaciji.
Do šest boca može da bude međusobno povezano na putničkim brodovima sa kuhinjama ili menzama za putnike. Broj boca na brodu, uključujući rezervne boce, ne prelazi devet po instalaciji.
Regulatori pritiska, ili u slučaju dvostepene regulacije, prvi regulator pritiska, montira se na zidu u istom ormaru kao i boce.
2. Jedinice za snabdevanje postavljaju se tako da svaki iscureli gas može da izađe iz ormara napolje bez bilo kakvog rizika da će prodreti unutar broda, ili da će doći u kontakt sa nekim izvorom zapaljivanja.
3. Ormari se izrađuju od materijala koji zadržava plamen i da budu dovoljno provetravani uz pomoć otvora na vrhu i na dnu. Boce se postavljaju uspravno u ormarima, tako da ne mogu da se prevrnu.
4. Ormari se prave i postavljaju tako da temperatura boca ne pređe 50°C.
5. Reči "Utečnjeni gas" i oznaka "Zabranjeno korišćenje vatre, otvorenog plamena i pušenje" prečnika najmanje 10 cm, u skladu sa Prilogom 1. Deo XXV. Slika broj 2, pričvršćuju se na spoljni zid ormara.
Rezervne i prazne boce koje se nalaze izvan jedinice za snabdevanje, čuvaju se izvan stambenih prostorija i kormilarnice, u ormaru koji je napravljen u skladu sa tačkom 14.04.
1. Potrošači gasa mogu da budu spojeni sa bocama samo preko razvodnog sistema, koji ima jedan ili više regulatora pritiska, koji pritisak gasa dovode do radnog pritiska. Smanjenje pritiska se može vršiti jednostepeno ili dvostepeno. Svi regulatori pritiska su trajno podešeni na pritisak utvrđen u skladu sa tačkom 14.07.
2. Krajnji regulatori pritiska imaju uređaj, ili neposredno iza njih ugrađen uređaj za automatsku zaštitu cevi od prekoračenja pritiska, u slučaju lošeg rada regulatora pritiska. Obezbeđuje se da, u slučaju ispuštanja gasa iz zaštitnog uređaja, svaki ispušteni gas može da se odvede u slobodnu atmosferu bez ikakvog rizika od njegovog prodora u unutrašnjost broda, ili da će doći u kontakt sa nekim izvorom zapaljivanja; ako je potrebno, u ovu svrhu se montira posebna cev.
3. Zaštitni uređaji i odušnici se štite od ulaska vode.
1. Ako se upotrebljavaju dvostepeni sistemi regulacije, srednji pritisak neće biti veći od 2,5 bar iznad atmosferskog pritiska.
2. Pritisak na ispustu iz krajnjeg regulatora pritiska neće biti veći od 0,05 bar iznad atmosferskog pritiska, sa tolerancijom od 10% .
14.08 Cevovod i savitljive cevi
1. Cevovod se sastoji od trajno postavljenih čeličnih ili bakarnih cevi.
Međutim, za spajanje sa bocama koriste se savitljive cevi visokog pritiska ili spiralne cevi pogodne za propan. Potrošači gasa, ako nisu trajno postavljeni, priključuju se pomoću odgovarajućih savitljivih cevi dužine najviše 1 m.
2. Cevi mogu da izdrže sva naprezanja, posebno koroziju i pritisak, koji mogu da se jave u normalnim radnim uslovima na brodu, a njihove karakteristike i razmeštaj su takvi da obezbeđuju zadovoljavajući protok gasa pod odgovarajućim pritiskom do potrošača gasa.
3. Cevi imaju što je moguće manje spojeva. Cevi i spojevi su gasonepropusni i ostaju gasonepropusni uprkos svim vibracijama ili širenju kojima mogu biti izloženi.
4. Cevi su lako dostupne, pravilno pričvršćene i zaštićene u svakoj tački u kojoj bi mogle biti izložene udaru ili trenju, a naročito pri prolazu kroz čelične pregrade ili metalne zidove. Celokupna površina čeličnih cevi je zaštićena od korozije.
5. Savitljive cevi i njihovi spojevi mogu da izdrže sva naprezanja koja mogu da se jave na brodu u normalnim radnim uslovima. One su postavljene tako da budu bez zatezanja, da ne mogu prekomerno da se zagreju i da mogu da se pregledaju po čitavoj svojoj dužini.
1. Omogućeno je isljučivanje celokupnog razvodnog sistema pomoću glavnog ventila, do kojeg je u svakom trenutku obezbeđen lak i brz pristup.
2. Svaki potrošač gasa se snabdeva sa posebnog ogranka razvodnog sistema, a svaki ogranak se kontroliše pomoću posebnog uređaja za zatvaranje.
3. Ventili se montiraju na mestima gde su zaštićeni od vremenskih uticaja i udara.
4. Iza svakog regulatora pritiska se postavlja inspekcioni priključak. Upotrebom uređaja za zatvaranje obezbeđuje se da prilikom ispitivanja pritiskom regulator pritiska ne bude izložen probnom pritisku.
14.10 Potrošači gasa i njihova ugradnja
1. Ugrađuju se samo uređaji koji rade na propan, odobreni u Republici Srbiji ili državi članici Evropske unije i opremljeni sredstvima za efikasno sprečavanje isticanja gasa u slučaju da se ugasi ili plamen ili upaljački plamen.
2. Uređaji se postavljaju i povezuju tako da ne mogu da se prevrnu ili da budu slučajno pomereni i da se izbegne svaka opasnost od slučajnog odvajanja priključnih cevi.
3. Uređaji za grejanje i uređaji za zagrevanje vode i rashladni uređaji povezuju se sa odušnikom za odvođenje sagorelih gasova u slobodnu atmosferu.
4. Ugradnja potrošača gasa u kormilarnici je moguća samo ako je kormilarnica tako konstruisana da iscureli gasovi ne mogu da prodru u donje delove plovila, posebno kroz prolaze za komandne vodove do mašinskog prostora.
5. Potrošači gasa se mogu postaviti u odeljenjima za spavanje samo ako je sagorevanje odvojeno od ambijentnog vazduha u tim odeljenjima.
6. Potrošači gasa u kojima sagorevanje zavisi od ambijentnog vazduha, postavljaju se samo u prostorijama koje su dovoljno velike.
14.11 Ventilacija i odvođenje sagorelih gasova
1. U prostorima sa uređajima koji troše gas, u kojima sagorevanje zavisi od spoljnog vazduha, svež vazduh se dovodi, a sagoreli gasovi izvode pomoću ventilacionih otvora odgovarajućih dimenzija, sa slobodnim presekom od najmanje 150 cm2 po otvoru.
2. Ventilacioni otvori nemaju nijedan uređaj za zatvaranje i ne vode u prostorije za spavanje.
3. Uređaji za odvođenje su konstruisani da osiguraju bezbedno odvođenje sagorelih gasova. Oni su pouzdani tokom rada i izrađeni od negorivih materijala. Na njihov rad ne utiče veštačka ventilacija.
14.12 Zahtevi za upotrebu i sigurnosni zahtevi
Uputstvo za upotrebu se pričvršćava na brodu na pogodnom mestu. Ono sadrži najmanje:
"Ventili na bocama koje nisu povezane sa razvodnim sistemom su zatvoreni, čak i ako se pretpostavlja da su boce prazne."
"Savitljive cevi se menjaju čim njihovo stanje to bude zahtevalo."
"Svi uređaji koji troše gas su priključeni na instalaciju, ili odgovarajuće spojne cevi su zapečaćene."
Instalacije koje troše gas se pregledaju kako bi utvrdilo da li su u skladu sa zahtevima ovog dela tehničkih pravila:
1. Pre prvog stavljanja u eksploataciju,
2. Pre ponovnog stavljanja u eksploataciju posle veće izmene ili remonta,
3. Prilikom svakog obnavljanja atesta iz tačke 14.15.
Nakon izvršenog pregleda izdaje se svedočanstvo o pregledu na kome se navodi datum pregleda. Kopija svedočanstva o pregledu se podnosi nadležnom organu.
Ispitivanja na uređajima se obavljaju u sledećim uslovima:
1. Cevi pod srednjim pritiskom između uređaja za zatvaranje iz tačke 14.09. stav 4. prvog regulatora pritiska i ventila postavljenih ispred krajnjeg regulatora pritiska:
1) Ispitivanje pritiskom, koje se obavlja uz pomoć vazduha, inertnog gasa ili tečnosti pod pritiskom za 20 bar većim od atmosferskog pritiska;
2) Ispitivanje nepropusnosti, koje se obavlja uz pomoć vazduha ili inertnog gasa pod pritiskom za 3,5 bar većim od atmosferskog pritiska.
2. Cevi pod radnim pritiskom između uređaja za zatvaranje iz tačke 14.09, stav 4. jedinog regulatora pritiska ili krajnjeg regulatora pritiska i ventila postavljenih ispred uređaja potrošača gasa:
1) Ispitivanje nepropusnosti, koje se obavlja uz pomoć vazduha ili inertnog gasa pod pritiskom za 1 bar većim od atmosferskog pritiska.
3. Cevi smeštene između uređaja za zatvaranje, iz tačke 14.09, stav 4. jedinog regulatora pritiska ili krajnjeg regulatora pritiska i uređaja za upravljanje potrošačima gasa:
1) Ispitivanje nepropusnosti za 0,15 bar većim od atmosferskog pritiska.
4. U ispitivanjima iz st. 1. podtač. 2) i 3) cevi se smatraju gasonepropusnim ako se, nakon vremena dovoljnog da se omogući izjednačavanje sa ambijentnom temperaturom, ne opaža opadanje ispitnog pritiska u toku narednog ispitnog perioda od 10 min.
5. Priključci na bocama, spojevi cevi i ostala armatura izloženi pritisku u bocama, i spojevi između regulatora pritiska i razvodne cevi:
1) Ispitivanje nepropusnosti, koje se obavlja materijom koja peni, pod radnim pritiskom.
6. Svi uređaji potrošači gasa stavljaju se u rad sa nominalnim kapacitetom i proverava se zadovoljavajuće i neometano sagorevanje sa različito podešenim kapacitetima.
Proverava se dobro funkcionisanje uređaja za sprečavanje gašenja plamena.
7. Nakon ispitivanja iz stava 6. ove tačke, za svaki uređaj potrošač gasa koji je povezan sa dimnjakom proverava se da li se, nakon petominutnog rada sa nominalnim kapacitetom, sa zatvorenim prozorima i vratima i uključenim uređajima za ventilaciju, kroz cev za usis vazduha gasovi nastali sagorevanjem vraćaju u prostoriju.
Ako vraćanje takvih gasova nije samo trenutno, odmah se preduzimaju mere da se otkrije njegov uzrok i da se isti otkloni. Ne odobrava se upotreba uređaja dok se ne otklone sve nepravilnosti.
1. Uz Svedočanstvo o sposobnosti brodova za plovidbu izdaje se potvrda o usklađenosti svih uređaja na utečnjeni gas sa zahtevima ovog dela Priloga 1.
2. Potvrdu iz stava 1. ove tačke izdaje nadležni organ nakon prijemnog ispitivanja iz tačke 14.13.
3. Potvrda iz stava 1. ove tačke, izdaje se sa periodom važenja od najviše tri godine. Ona se može obnoviti samo nakon novog prijemnog ispitivanja koje se obavlja u skladu sa tačkom 14.13.
Izuzetno, na opravdan zahtev vlasnika broda ili njegovog zastupnika, nadležni organ može da produži važnost ove potvrde za period ne duži od tri meseca bez obavljanja prijemnog ispitivanja iz tačke 14.13. Podatak o takvom produžavanju se unosi u Svedočanstvo o sposobnosti brodova za plovidbu.
XIVa TEHNIČKI ZAHTEVI ZA SPREČAVANJE ZAGAĐIVANJA UNUTRAŠNJIH VODA SA BRODOVA
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom delu Tehničkih pravila imaju sledeće značenje:
1) brodski pogon za prečišćavanje otpadnih voda je pogon za prečišćavanje otpadnih voda kompaktnog dizajna za prečišćavanje količina otpadnih voda koje nastaju na brodu;
2) odobrenje tipa je odluka kojom nadležni organ potvrđuje da brodski pogon za prečišćavanje otpadnih voda ispunjava zahteve iz ovog dela Tehničkih pravila;
3) posebno ispitivanje je postupak koji se vrši u skladu sa tačkom 14a.11 na osnovu koga nadležni organ utvrđuje da pogon za prečišćavanje otpadnih voda koji radi na brodu ispunjava zahteve ovog dela Tehničkih pravila;
4) proizvođač je fizičko ili pravno lice koje je odgovorno za sve vidove postupka tipskog odobravanja i utvrđivanje usklađenosti proizvodnje. Proizvođač ne mora da bude uključen u sve faze izrade brodskog pogona za prečišćavanje otpadnih voda. Ako se brodski pogon za prečišćavanje otpadnih voda dorađuje prepravkama ili nadograđivanjem nakon originalne izrade koja je bila skladu sa ovim delom Tehničkih pravila, fizičko ili pravno lice koje je izvršilo prepravke smatra se proizvođačem;
5) opisni list je dokument koji je naveden u Prilogu 3. Deo II. ovog pravilnika u kome su navedeni podaci koje mora da dostavi podnosilac zahteva;
6) opisna mapa je potpuni komplet podataka, nacrta, fotografija ili drugih dokumenata koje podnosilac zahteva dostavlja tehničkoj službi ili nadležnom organu, kako je navedeno u opisnom listu;
7) opisna dokumentacija je opisna mapa i svi izveštaji o ispitivanju ili druga dokumenta koje je tehnička služba ili nadležni organ dodao opisnoj mapi tokom obavljanja svojih dužnosti;
8) potvrda o odobrenju tipa je isprava koja je izdata u skladu sa Prilogom 3. Deo III. ovog pravilnika na osnovu kojeg nadležni organ izdaje tipsko odobrenje;
9) zapis parametara brodskog pogona za prečišćavanje otpadnih voda je dokument sastavljen u skladu sa Prilogom 3. Deo VIII. ovog pravilnika koji sadrži sve parametre brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda, uključujući njegove sastavne delove i prilagođavanja koja utiču na nivo prečišćivanja otpadnih voda, uključujući i njihove prepravke;
10) uputstvo proizvođača za proveru sastavnih delova i parametara značajnih za prečišćavanje otpadnih voda je dokument koji je sastavljen u skladu sa tačkom 14a.11 stav 4. radi sprovođenja posebnog ispitivanja;
11) otpadna voda iz kućanstva je otpadna voda iz kuhinje, sobe za služenje hrane, kupatila i vešernica, kao i fekalne vode;
12) mulj otpadnih voda je ostatak nastao radom brodskog pogona za prečišćavanje otpadnih voda.
1. Ovaj deo Tehničkih pravila primenjuje se na brodske pogone za prečišćavanje otpadnih voda koji su ugrađeni u putničkim brodovima.
2.
1) Brodski pogoni za obradu otpadnih voda, tokom ispitivanja tipa su u skladu sa graničnim vrednostima iz Tabele 1.
Tabela 1 - Granične vrednosti pri radu na ispustu pogona za prečišćavanje otpadnih voda (ispitni pogon) tokom ispitivanja tipa:
Parametar |
Koncentracija |
Uzorak |
Zahtevani biohemijski kiseonik |
20 mg/l |
24h kompozitni uzorak, |
25 mg/l |
Slučajni uzorak, |
|
Zahtevani hemijski kiseonik (COD) [2] ISO 6060 (1989) [1] |
100 mg/l |
24h kompozitni uzorak, |
125 mg/l |
Slučajni uzorak, |
|
Ukupan organski ugljenik (TOC) EN 1484 (1997) [1] |
35 mg/l |
24h kompozitni uzorak, |
45 mg/l |
Slučajni uzorak, |
[1] Države članice mogu implementirati iste procedure.
[2] Umesto zahtevanog hemijskog kiseonika (COD) ukupan organski ugljenik (TOC) može zahtevati proveru.
2) Tokom rada posmatraju se sledeće vrednosti određene u Tabeli 2
Tabela 2 - Kontrolne vrednosti na ispustu brodskog pogona za prečišćavanje otpadnih voda tokom rada na putničkim brodovima
Parametar |
Koncentracija |
Uzorak |
Zahtevani biohemijski kiseonik |
25 mg/l |
Slučajni uzorak, |
Zahtevani hemijski kiseonik (COD) [2] ISO 6060 (1989) [1] |
125 mg/l |
Slučajni uzorak, |
150 mg/l |
Slučajni uzorak |
|
Ukupan organski ugljenik (TOC) EN 1484 (1997) [1] |
45 mg/l |
Slučajni uzorak, |
[1] Države članice mogu implementirati iste procedure.
[2] Umesto zahtevanog hemijskog kiseonika (COD) ukupan organski ugljenik (TOC) može zahtevati proveru.
3) Vrednosti u Tabelama 1 i 2 se ne prekoračuju u slučajnom uzorku.
3. Obrade koje koriste proizvode koji sadrže hlor nisu dozvoljene. Na isti način, nije dozvoljeno razblaživanje otpadne vode kako bi se smanjilo specifično opterećenje i na taj način omogućilo odlaganje.
4. Preduzimaju se odgovarajuće mere za skladištenje, čuvanje (ukoliko je potrebno) i ispuštanje mulja otpadnih voda. Ovo takođe uključuje plan rukovođenja za otpadni mulj. Ovo uključuje i plan upravljanja milja otpadnih voda.
5. Usklađenost sa graničnim vrednostima određenim u Tabeli 1 utvrđuje se ispitivanjem tipa i određuje odobrenjem tipa. Vlasnik ili ovlašćeni predstavnik dostavljaju kopiju potvrde o odobrenju tipa uz zahtev za pregled. Kopija potvrde o odobrenju tipa i zapisa parametara brodskog pogona za prečišćavanje otpadnih voda se drže na brodu.
6. Nakon ugrađivanja brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda na brod, proizvođač vrši ispitivanje radnih karakteristika pre početka redovnog rada. Brodski uređaji za prečišćivanje otpadnih voda upisuje se u odgovarajuću rubriku Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu, sa sledećim podacima o uređajima:
1) naziv;
2) broj odobrenja tipa;
3) serijski broj;
4) godina izrade.
7. Nakon svake značajne prepravke brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda koja utiče na prečišćivanje otpadnih voda, vrši se posebno ispitivanje u skladu sa tačkom 14.a.11. podtačka 3).
8. Za ispunjavanje zadataka opisanih u ovom delu Tehničkih pravila, nadležni organ može da koristi tehničku službu.
9. Brodski uređaji za prečišćivanje otpadnih voda redovno se održavaju u skladu sa uputstvima proizvođača, čime se osigurava da je u savršenom radnom stanju. Na brodu se nalazi dnevnik održavanja kojim se potvrđuje takvo održavanje.
14a.03 Zahtev za odobrenje tipa
1. Zahtev za odobrenje tipa brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda podnosi proizvođač nadležnom organu. Uz zahtev se prilažu opisna mapa u skladu sa tačkom 14.a.01. stav 6. i nacrt zapisa parametara brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda u skladu sa tačkom 14.a.01. stav 9, kao i nacrt uputstva proizvođača za proveru sastavnih delova i parametara, bitnih za prečišćivanje otpadnih voda, za taj tip brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda, u skladu sa tačkom 14.a.01. stav 10. Za ispitivanje tipa, proizvođač koristi prototip brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda.
2. Ako u određenom zahtevu za odobrenje tipa brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda nadležni organ utvrdi da zahtev, podnesen za prikazani prototip postrojenja, nije reprezentativan za karakteristike tog tipa brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda, kako je opisano u Dodatku uz Deo II. Priloga 3. ovog pravilnika, radi odobrenja u skladu sa stavom 1, dostavlja se drugi, ako je potrebno, dodatni prototip, koji određuje nadležni organ.
3. Za svaki tip brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda koji treba odobriti, podnosi se zahtev.
14.a.04. Postupak odobrenja tipa
1. Nadležni organ izdaje odobrenje tipa brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda koja odgovara opisima u opisnoj mapi i ispunjava zahteve iz ovog dela. Ispunjavanje ovih zahteva pregleda se u skladu sa Prilogom 3. Deo X. ovog pravilnika.
2. Nadležni organ za svaki tip brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda koji odobrava, ispunjava sve odgovarajuće delove potvrde o odobrenju tipa, čiji se obrazac nalazi u Prilogu 3. deo III. ovog pravilnika i sastavlja ili potvrđuje sadržaj opisne dokumentacije. Potvrde o odobrenju tipa numerišu se u skladu sa metodom opisanom u Prilogu 3. deo IV. ovog pravilnika. Ispunjena potvrda o odobrenju tipa i njeni dodaci dostavljaju se podnosiocu zahteva.
3. Ako brodski uređaji za prečišćivanje otpadnih voda, koje se odobrava, mogu da ispunjavaju svoju funkciju ili imaju određena svojstva samo u vezi sa drugim sastavnim delovima broda u koje se ugrađuje, te ako se iz tog razloga usklađenost sa jednim ili više zahteva može proveriti samo ako brodski uređaji za prečišćivanje otpadnih voda, koje se odobrava, rade zajedno sa drugim stvarnim ili simuliranim sastavnim delovima broda, područje primene odobrenja tipa za taj brodski uređaj za prečišćivanje otpadnih voda u skladu sa tim se ograničava. U tim slučajevima, u potvrdi o odobrenju tipa za taj tip pogona detaljno su navedena sva ograničenja upotrebe i svi zahtevi za ugradnju.
4. Nadležni organ dostavlja sledeće dokumente:
1) popis tipova brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda, uključujući podatke navedene u Prilogu 3. Deo V. ovog pravilnika, za koje je izdalo, odbilo ili povuklo odobrenje u dotičnom periodu, drugim nadležnim organima svaki put kada se popis menja;
2) na zahtev drugog nadležnog organa:
(1) kopiju potvrde o odobrenju tipa brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda, sa opisnom dokumentacijom ili bez nje, za svaki tip brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda za koji je izdalo, odbilo ili povuklo odobrenje, te ako se primjenjuje;
(2) popis brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda, izrađenih u skladu sa izdatim odobrenjem tipa, kako je utvrđeno u tački 14.a.06. stav 3, koji sadrži podatke u skladu sa Prilogom 3. Deo VI. ovog pravilnika.
5. Nadležni organ jednom godišnje ili dodatno na zahtev, dostavlja Evropskoj komisiji kopiju zapisnika specijalnog testa brodskog pogona za prečišćavanje otpadnih voda koji je prikazan u Prilogu 3. Deo VIII. ovog pravilnika, o tipovima brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda za koje je izdato odobrenje tipa od poslednjeg obaveštenja.
14.a.05. Izmena odobrenja tipa
1. Nadležni organ preduzima potrebne mere kojima osigurava da bude obavešten o svakoj promeni podataka u opisnoj dokumentaciji.
2. Zahtev za izmenu ili produženje odobrenja tipa podnosi se nadležnom organu koji je izdao originalno odobrenje tipa.
3. Ako su karakteristike brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda, koje su opisane u opisnoj dokumentaciji, izmenjene, nadležni organ:
1) izdaje prema potrebi izmenjene stranice opisne dokumentacije, pri čemu je na svakoj izmenjenoj stranici jasno označena vrsta promene i datum ponovnog izdavanja. Uvek kada se izdaju izmenjene stranice, u skladu sa tim ažurira se i sadržina opisne dokumentacije, koja je priložena uz potvrdu o odobrenju tipa;
2) izdaje izmenjenu potvrdu o odobrenju tipa (sa brojem produženja) ako se promenio bilo koji podatak u njoj (ne uključujući njene priloge) ili ako su se od datuma prvog odobrenja promenili minimalni zahtevi iz ovog dela Tehničkih pravila. U izmenjenoj potvrdi o odobrenju tipa navodi se razlog njene izmene i datum ponovnog izdavanja.
Ako nadležni organ utvrdi da su zbog izmene u opisnoj dokumentaciji opravdane nove probe ili ispitivanja, o tome obaveštava proizvođača i izdaje gore navedene dokumente tek nakon uspešno dovršenih novih proba ili ispitivanja.
1. Na svaki brodski uređaj za prečišćivanje otpadnih voda, proizveden u skladu sa odobrenjem tipa, proizvođač postavlja oznake, kako je određeno u Prilogu 3. Deo I. ovog pravilnika, uključujući broj odobrenja tipa.
2. Ako odobrenje tipa sadrži ograničenja upotrebe u skladu sa tačkom 14.a.04, stav 3. proizvođač uz svaku proizvedenu jedinicu prilaže detaljne informacije o tim ograničenjima i sve zahteve za ugradnju.
3. Ako to zatraži nadležni organ koji je izdao odobrenje tipa, proizvođač, u roku od 45 dana nakon završetka svake kalendarske godine i odmah nakon svakog dodatnog datuma koji odredi nadležni organ, dostavlja popis serijskih brojeva svih brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda koji su proizvedeni u skladu sa zahtevima iz ovog dela Tehničkih pravila od poslednjeg izveštaja ili od datuma kada su ove odredbe prvi put stupile na snagu. Popis određuje korelacije između serijskih brojeva, odgovarajućih brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda i brojeva odobrenja tipa. Nadalje, popis uključuje i određene podatke za slučajeve kada proizvođač obustavi proizvodnju odobrenog brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda. Ako nadležni organ od proizvođača ne zahteva redovno dostavljanje takvog popisa, proizvođač zadržava zabeležene podatke najmanje 40 godina.
14.a.07. Prihvatanje ekvivalentnih odobrenja tipa
Nadležni organ, za upotrebu na unutrašnjim vodnim putevima Republike Srbije, može da prizna odobrenja tipa za brodske uređaje za prečišćivanje otpadnih voda koji se zasnivaju na različitim standardima.
14.a.08. Provera serijskih brojeva
1. Nadležni organ obezbeđuje, ako je potrebno, u saradnji sa drugim nadležnim organima, da se serijski brojevi brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda koji su proizvedeni u skladu sa zahtevima iz ovog dela Tehničkih pravila, evidentiraju i provere.
2. Dodatna provera serijskih brojeva može da se obavi zajedno sa proverom usklađenosti proizvodnje, kako je određeno u tački 14.a.09.
3. Proizvođač ili njegovi ovlašćeni predstavnici, koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije ili jedne od država članica Evropske unije, na zahtev odmah dostavljaju nadležnom organu sve potrebne podatke u vezi sa njihovim direktnim kupcima, kao i serijske brojeve onih brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda za koje je navedeno da su proizvedeni u skladu sa tačkom 14.a.06. stav 3.
4. Ako proizvođač ne može da ispuni zahteve iz tačke 14.a.06. kada to od njega zatraži nadležni organ, odobrenje za taj tip brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda može da se povuče. U tom slučaju primenjuje se postupak obaveštavanja koji je naveden u tački 14.a.10. stav 4.
14.a.09. Usklađenost proizvodnje
1. Nadležni organ unapred proverava, ako je potrebno, u saradnji sa drugim nadležnim organima, da li su preduzete odgovarajuće mere da se osigura efikasna provera usklađenosti proizvodnje sa zahtevima iz Priloga 3. Deo I. ovog pravilnika.
2. Nadležni organ proverava, ako je potrebno, u saradnji sa drugim nadležnim organima, da li su mere navedene u stavu 1, u vezi sa odredbama iz Priloga 3. Deo I. ovog pravilnika, još uvek zadovoljavajuće i odgovara li i dalje svaki brodski uređaj za prečišćivanje otpadnih voda, koji ima broj odobrenja tipa u skladu sa zahtevima iz ovog dela Tehničkih pravila, opisu u potvrdi o odobrenju tipa i njenim prilozima za odobreni tip brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda.
3. Nadležni organ priznaje uporediva ispitivanja drugih nadležnih organa kao ekvivalentna odredbama iz st. 1. i 2. ove tačke.
14.a.10. Neusklađenost sa odobrenim tipom brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda
1. Smatra se da postoji neusklađenost sa odobrenim tipom brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda kada postoje odstupanja od karakteristika u potvrdi o odobrenju tipa ili, u zavisnosti od slučaja, od opisne dokumentacije koju nadležni organ koji je izdao odobrenje tipa nije odobrio u skladu sa tačkom 14.a.05. stav 3.
2. Ako nadležni organ utvrdi da brodski uređaji za prečišćivanje otpadnih voda nisu u skladu sa tipom brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda za koji je izdao odobrenje, preduzima potrebne mere kojima osigurava da se brodski uređaji za prečišćivanje otpadnih voda koja se proizvode, ponovo usklade sa odobrenim tipom brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda. Nadležni organ kada utvrdi neusklađenost o tome obaveštava druge nadležne organe i Evropsku komisiju o preduzetim merama koje mogu da dovedu do povlačenja odobrenja tipa.
3. Ako nadležni organ utvrdi da brodski uređaji za prečišćivanje otpadnih voda koji imaju broj odobrenja tipa nisu u skladu sa odobrenjem tipa brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda, tražiće od nadležnog organa koji je izdao odobrenje tipa da proveri usklađenost tipa brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda, koji se proizvodi, sa odobrenim tipom brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda. Takve se mere preduzeti u roku od šest meseci od datuma zahteva.
4. Nadležni organi obaveštavaju se međusobno i obaveštavaju Evropsku komisiju u roku od mesec dana o svakom povlačenju odobrenja tipa i o razlozima tog povlačenja.
14.a.11. Merenje slučajnih uzoraka/posebno ispitivanje
1. Najkasnije tri meseca nakon stavljanja u službu putničkog broda ili, u slučaju rekonstrukcije brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda, nakon ugradnje i obavljanja odgovarajućeg ispitivanja radnih karakteristika, nadležni organ uzima slučajni uzorak tokom operacije putničkog broda radi provere vrednosti iz Tabele 2. u tački 14.a.02. stav 2.
Nadležni organ u nepravilnim vremenskim razmacima obavlja provere funkcionalnosti brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda merenjima slučajnih uzoraka radi provere vrednosti iz Tabele 2. u tački 14.a.02. stav 2.
Ako nadležni organ utvrdi da vrednosti merenja slučajnih uzoraka nisu u skladu sa vrednostima iz Tabele 2. u članu 14.a.02. stav 2., traži:
1) da se otklone nedostaci na brodskom uređaju za prečišćivanje otpadnih voda kako bi se osigurao njegov pravilan rad;
2) da se ponovno uspostavi usklađenost brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda sa odobrenjem tipa;
3) da se obavi posebno ispitivanje u skladu sa stavom 3.
Kada se otklone neusklađenosti i ponovno uspostavi usklađenost brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda sa odobrenjem tipa, nadležni organ može da obavljati nova merenja slučajnih uzoraka.
Ako se nedostaci ne otklone ili se ne uspostavi usklađenost brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda sa specifikacijama odobrenja tipa, nadležni organ će zapečatiti brodske uređaje za prečišćivanje otpadnih voda i obavestiti Upravu za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu da to upiše u odgovarajuću rubriku Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu.
2. Slučajni uzorci mere se u skladu sa specifikacijama iz Tabele 2. u članu 14.a.02. stav 2.
3. Ako nadležni organ utvrdi bilo kakve nepodudarnosti na brodskom uređaju za prečišćivanje otpadnih voda, koje pokazuju odstupanja od odobrenja tipa, nadležni organ obavlja posebno ispitivanje radi određivanja trenutnog stanja brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda u odnosu na sastavne delove navedene u zapisu parametara brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda i postavke parametara brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda.
Ako nadležni organ zaključi da brodski uređaj za prečišćivanje otpadnih voda nije u skladu sa odobrenim tipom brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda, preduzima jednu od sledećih mera:
1) zahteva da:
(1) se ponovno uspostavi usklađenost brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda;
(2) se odobrenje tipa u skladu sa tačkom 14.a.05. izmeni na odgovarajući način;
2) zahteva da se obave merenja u skladu sa specifikacijom ispitivanja iz Prilogom 3. Deo X. ovog pravilnika.
Ako se ne uspostavi usklađenost ili ako se odobrenje ne izmeni na odgovarajući način, ili ako iz merenja obavljenih u skladu sa podtačkom 2) postane evidentno da nisu ispunjene granične vrednosti iz Tabele 1. u tački 14.a.02. stav 2., nadležni organ može da zapečati brodski uređaj za prečišćivanje otpadnih voda i obavesti Upravu za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu da to upiše u odgovarajuću rubriku Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu.
4. Ispitivanja u skladu sa stavom 3. obavljaju se na osnovu uputstva proizvođača za proveru sastavnih delova i parametara brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda, koji su bitni za prečišćivanje otpadnih voda. U tim uputstvima, koje sastavlja proizvođač a odobrava nadležni organ, navode se sastavni delovi bitni za prečišćivanje, kao i postavke, merila za dimenzioniranje i parametri koji se primenjuju da bi se osiguralo stalno održavanje vrednosti iz Tabele 1. i 2. u članu 14.a.02. stav 2. Ispitivanja uključuju najmanje sledeće podatke:
1) specifikaciju tipa brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda sa opisom postupka i naznakom da li treba prostore za skladištenje otpadne vode ugraditi uzvodno od brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda:
(1) popis sastavnih delova koji su specifični za prečišćivanje otpadnih voda;
(2) primenjena merila za projektovanje i dimenzionisanje, specifikacije i pravila za dimenzionisanje;
(3) šematski prikaz brodskog uređaja za prečišćivanje otpadnih voda sa identifikacionim oznakama odobrenih sastavnih delova bitnih za prečišćivanje (npr. brojevi delova na sastavnim delovima).
5. Brodski uređaj za prečišćivanje otpadnih voda koji je bio isključen, može se ponovo staviti u upotrebu samo nakon posebnog ispitivanja u skladu sa stavom 3, podtačka (1).
14.a.12. Nadležni organ i tehničke službe
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja dostavlja Evropskoj komisiji imena i adrese nadležnih organa i tehničkih službi odgovornih za obavljanje dužnosti iz ovog dela Tehničkih pravila. Tehničke službe rade u skladu sa propisom Evropske unije kojim se uređuju opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje (SRPS ISO/IEC17025: 2006), uzimajući u obzir sledeće uslove:
1) proizvođači brodskih uređaja za prečišćivanje otpadnih voda ne mogu da budu priznati kao tehničke službe;
2) za potrebe ovog dela Tehničkih pravila tehnička služba može, uz saglasnost nadležnog organa, da koristi opremu izvan sopstvene laboratorije.
XV POSEBNI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PUTNIČKE BRODOVE
1. Na putničke brodove se ne primenjuju sledeće odredbe iz Priloga 1. ovih Tehničkih pravila:
1) Deo III. tačka 3.02 stav 1. podtačka 2);
2) Deo IV. tač. 4.01-4.03;
3) Deo VIII. tačka 8.08, stav 2, druga rečenica i stav 7;
4) Deo IX. tačka 9.14, stav 3, druga rečenica, za nazivne napone preko 50V.
2. Na putničkim brodovima se ne koriste sledeći delovi opreme iz Priloga 1:
1) lampe na utečnjeni gas ili tečno gorivo, u skladu sa Delom XII. tačka 12.07, stav 3;
2) peći sa gorionikom za isparljivo ulje, u skladu sa Delom XIII. tačka 13.04;
3) uređaji za grejanje na čvrsto gorivo, u skladu sa Delom XIII. tačka 13.07;
4) uređaji sa gorionicima sa fitiljem, u skladu sa Delom XIII. tačka 13.02, st. 2. i 3;
5) uređaji na utečnjeni gas, u skladu sa Delom XIV.
3. Brodovi bez sopstvenog pogona ne koriste se za prevoz putnika.
4. Na putničkim brodovima su predviđeni prostori za korišćenje od strane lica sa ograničenom pokretljivošću, u skladu sa odredbama ovog dela Priloga 1. Ako je primena odredaba ovog dela koja uzima u obzir posebne bezbednosne zahteve za lica sa ograničenom pokretljivošću u primeni teško izvodljiva, ili proizvodi nerazumno visoke troškove, nadležni organ može da odobri odstupanje od ovih odredaba na osnovu preporuka u skladu sa odredbama ovih Tehničkih pravila. Napomena o ovim odstupanjima unose se u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
1. U toku vršenja tehničkog nadzora debljina limova spoljne oplate čeličnih putničkih brodova određuje se na sledeći način:
1) Minimalna debljina tmin limova oplate dna, limova uzvoja i bočne oplate spoljnog trupa putničkih brodova se određuje prema većoj vrednosti od sledećih formula:
U ovim formulama:
f = 1 + 0,0013 · (a - 500);
a = razmak uzdužnih ili poprečnih rebara [mm], a ako je razmak rebara manji od 400 mm, unosi se a = 400 mm;
2) Debljina limova može da bude ispod minimalne vrednosti utvrđene u skladu sa podtačkom 1) ovog stava, u slučajevima kada je dozvoljena vrednost utvrđena i sertifikovana na osnovu matematičkog dokaza o dovoljnoj čvrstoći (uzdužnoj, poprečnoj i lokalnoj) brodskog trupa.
3) Ni na jednom mestu debljina spoljne oplate proračunata u skladu sa 1) nije manja od 3 mm.
4) Zamena limova vrši se kada debljina limova oplate dna, limova uzvoja i bočne oplate ne dostiže minimalnu vrednost utvrđenu u skladu sa podtač. 1) ili 2), u vezi sa podtačkom 3) ovog stava.
2. Broj i položaj pregrada bira se tako da, u slučaju naplavljivanja, brod zadrži sposobnost održavanja na vodi, u skladu sa tačkom 15.03. st. 7-13. Svaki deo unutrašnje konstrukcije koji utiče na efikasnost pregradnih površina takvih brodova, treba da bude vodonepropustan, i projektovan tako da održi integritet nepropusne podele.
3. Rastojanje između kolizione pregrade i pramčanog perpendikulara iznosi najmanje 0,04 LWL, ali ne veće od 0,04 LWL + 2 m.
4. Može da se postavi poprečna pregrada sa pregradnom nišom, ako se svi delovi ovog udubljenja nalaze u bezbednom području.
5. Pregrade koje se uzimaju u obzir u proračunu stabiliteta oštećenog broda, u skladu sa tačkom 15.03, st. 7-13, su vodonepropusne i postavljene sve do pregradne palube. Ako nema pregradne palube, ove pregrade dosežu do visine najmanje 20 cm iznad granične linije.
6. Broj otvora u ovim pregradama je što manji i odgovara tipu konstrukcije i normalnom radu broda. Otvori i prolazi nemaju štetan uticaj na vodonepropusnost pregrada.
7. Kolizione pregrade nemaju otvore ni vrata.
8. Pregrade koje odvajaju mašinske prostore od putničkih prostorija ili prostorija za posadu i brodsko osoblje, nemaju vrata.
9. Vrata koja se otvaraju ručno, bez daljinskog upravljanja na pregradama iz stava 5, dozvoljena su samo u prostorima u koje putnicima nije dozvoljen pristup. Ona su:
1) stalno zatvorena i da se otvaraju samo povremeno da bi se dozvolio prolaz;
2) opremljena odgovarajućim uređajima koji im omogućavaju da se brzo i bezbedno zatvaraju;
3) imaju sledeće obaveštenje na obe strane vrata:
"Zatvaraj vrata za sobom".
10. Vrata u pregradama iz stava 5, koja su duži period otvorena, ispunjavaju sledeće zahteve:
1) mogu da se zatvaraju sa obe strane pregrade i sa jednog lako pristupačnog mesta iznad pregradne palube.
2) posle zatvaranja pomoću daljinskog upravljanja, vrata mogu ponovo da se lokalno otvore i bezbedno zatvore. Zatvaranje ne ometaju tepisi, nogobrani ili druge prepreke.
3) postupak zatvaranja pomoću daljinskog upravljanja, traje najmanje 30 sec., ali ne više od 60 sec.
4) tokom postupka zatvaranja vrata oglašava se automatski zvučni alarm pored vrata.
5) Upravljanje vratima i alarm imaju mogućnost rada nezavisno od izvora energije na brodu. Na mestu sa koga se aktivira daljinsko upravljanje postoji uređaj koji prikazuje da li su vrata otvorena ili zatvorena.
11. Vrata i pregrade iz stava 5. i uređaji koji ih aktiviraju nalaze se u bezbednom području.
12. U kormilarnici postoji sistem upozorenja koji pokazuje koja od vrata u pregradama iz stava 5. su otvorena.
13. Cevovodi i ventilacioni kanali otvorenih krajeva savijaju se na način da u svakom mogućem naplavljivanju preko njih ne budu naplavljeni drugi prostori ili tankovi.
1) Ako je više odeljenja povezano otvorenim cevovodima ili ventilacionim kanalima, takvi cevovodi i kanali se, na odgovarajućem mestu, izvode iznad vodne linije koja odgovara najnepovoljnijem naplavljivanju.
2) Cevovodi ne ispunjavaju zahtev iz podtačke 1), ako su u cevovodima koji prolaze kroz pregrade montirani uređaji za zatvaranje, kojima se može upravljati daljinski sa mesta iznad pregradne palube.
3) Ako sistem cevovoda nema otvoren ispust u neko odeljenje, cevovod se smatra neoštećenim u slučaju da ova prostorija bude oštećena, ako se nalazi unutar bezbednog područja i na rastojanju većem od 0,50 m od brodskog dna.
14. Daljinsko upravljanje nepropusnim vratima u skladu sa stavom 10. i uređaji za zatvaranje u skladu sa stavom 13. podtačka 2). iznad pregradne palube, jasno se označavaju kao takvi.
15. Ako su postavljena dvodna, njihova visina iznosi najmanje 0,60 m, a ako su postavljeni dvoboci, njihova širina iznosi najmanje 0,60 m.
16. Prozori mogu biti smešteni ispod granične linije, ako su vodonepropusni, ne mogu se otvarati, poseduju dovoljnu čvrstinu i u skladu su sa tačkom 15.06, stav 14.
1. Putem proračuna zasnovanog na rezultatima primene standarda stabiliteta u neoštećenom stanju, podnosilac molbe pokazuje da je stabilitet broda u neoštećenom stanju zadovoljavajući. Svi proračuni se obavljaju bez trima i uronjavanja. Podaci o praznom brodu uzeti u obzir pri proračunu stabiliteta, utvrđuju se probom nakretanja.
2. Stabilitet u neoštećenom stanju se dokazuje za sledeće standardne uslove opterećenja:
1) na početku putovanja:
100% putnika, 98% goriva i slatke vode, 10% otpadne vode;
2) u toku putovanja:
100% putnika, 50% goriva i slatke vode, 50% otpadne vode;
3) na kraju putovanja:
100% putnika, 10% goriva i slatke vode, 98% otpadne vode;
4) brod bez tereta:
bez putnika, 10% goriva i slatke vode, bez otpadne vode.
Za sve standardne uslove opterećenja, balastni tankovi smatraju se ili praznim ili punim, u skladu sa normalnim radnim uslovima.
Pored toga, zahtev iz stava 3. podtačka 4) dokazuje se za sledeći uslov opterećenja: 100% putnika, 50% goriva i slatke vode, 50% otpadne vode, svi ostali tankovi sa tečnošću (uključujući balast) smatraju se napunjenim do 50%.
3. Dokaz o zadovoljavajućem stabilitetu u neoštećenom stanju izvodi se putem proračuna zasnovanog na sledećim definicijama za stabilitet u neoštećenom stanju i za standardne uslove opterećenja navedene u stavu 2. podtač. 1)-4):
1) maksimalna poluga momenta stabiliteta hmax nastaje pri uglu nagiba od φmax ≥ (φmom +3°) i nije manja od 0,20 m. Međutim, u slučaju kada je φf < φmax, poluga momenta stabiliteta pri uglu naplavljivanja φf nije manja od 0,20 m;
2) ugao naplavljivanja φf nije manji od (φmom +3°);
3) u zavisnosti od položaja φf i φmax, područje A ispod krivulje poluge momenta stabiliteta dostiže barem sledeće vrednosti:
Slučaj |
|
|
A |
1 |
φmax ≤ 15° ili φf ≤ 15° |
|
0,05 m rad do manjeg od uglova φmax ili φf |
2 |
15° < φmax < 30° |
φmax ≤ φf |
0,035+0,001 · (30-φmax) m rad do ugla φmax |
3 |
15° < φf < 30° |
φmax > φf |
0,035+0,001 · (30- φf) m rad do ugla φf |
4 |
φmax ³ 30° i φf ³ 30° |
|
0,035 m rad do ugla φ = 30° |
Pri čemu je:
hmax = maksimalna poluga;
φ = ugao nagiba;
φf = ugao naplavljivanja, to jest ugao nagiba, pod kojim dolazi do uranjanja otvora u trupu, u nadgrađu ili palubnim kućicama, koji se ne mogu zatvoriti tako da budu vodonepropusni;
φmom = maksimalni ugao nagiba u skladu sa podtačkom 5);
φmax = ugao nagiba pod kojim nastaje maksimalna poluga momenta stabiliteta;
A = područje ispod krivulje poluga momenta stabiliteta.
4) početna metacentarska visina, GMo, korigovana za dejstvo slobodnih površina u tankovima za tečnost, nije manja od 0,15 m;
5) u svakom od sledeća dva slučaja ugao nagiba φmom ne prelazi 12°:
(1) pri dejstvu momenta nagiba prouzrokovanog licima i vetrom, u skladu sa st. 4. i 5;
(2) pri dejstvu momenta nagiba prouzrokovanog licima i zaokretanjem, u skladu sa st. 4. i 6.
6) za moment nagiba nastao pri dejstvu momenata prouzrokovanog putnicima, vetrom i zaokretanjem, u skladu sa st. 4-6, preostalo nadvođe nije manje od 200 mm;
7) za brodove sa prozorima ili drugim otvorima u trupu, koji su smešteni ispod pregradnih paluba i nisu zatvoreni na vodonepropustan način, preostalo rastojanje bezbednosti iznosi najmanje 100 mm pri dejstvu sva tri momenta nagiba iz podtačke 6).
4. Moment nagiba prouzrokovan nagomilavanjem ljudi na jednoj strani izračunava se putem sledeće formule:
Mp = g · P · y = g · ΣPi · yi [kNm]
gde je:
P = ukupna masa lica na brodu u [t], izračunata sabiranjem najvećeg dozvoljenog broja putnika sa maksimalnim brojem brodskog osoblja i posade u normalnim radnim uslovima, uzevši da je prosečna masa po osobi 0,075 t
y = bočno rastojanje težišta ukupne mase osobe P od središnje linije u [m]
g = gravitaciono ubrzanje (g = 9,81 m/s2)
Pi = masa lica nagomilanih na području Ai u [t]
Pi = ni · 0,075 · Ai [t]
gde je
Ai = područje koje zauzimaju lica u [m2]
ni = broj lica po kvadratnom metru
ni = 3,75 za područja slobodnih paluba i područja paluba sa pokretnim nameštajem;
za područja paluba sa pričvršćenim nameštajem za sedenje kao što su klupe, ni se izračunava pretpostavivši prostor za sedenje širine 0,50 m i visine 0,75 m po osobi.
yi = bočno rastojanje geometrijskog centra područja Ai od središnje linije u [m]
Izračunavanje se vrši za nagomilavanje lica i na desnom i na levom boku broda.
Raspodela lica odgovara najnepovoljnijoj raspodeli sa tačke gledišta stabiliteta. Kabine se pretpostavljaju kao prazne pri izračunavanje momenta od nagomilavanja lica.
Za izračunavanje slučajeva opterećenja, uzima se da je težište lica 1 m iznad najniže tačke palube na 0,5 LWL, ignorišući ma kakvu zakrivljenost palube i pretpostavivši masu od 0,075 t po licu.
Detaljni proračun površina palube koje zauzimaju lica se može izostaviti, ako se upotrebljavaju sledeće vrednosti:
P = 1.1 · Fmax · 0.075 za brodove za dnevna putovanja
1.5 · Fmax · 0.075 za brodove sa kabinama
gde je
Fmax = najveći dozvoljeni broj putnika na brodu
y = B/2 u [m]
5. Moment nagiba izazvan pritiskom vetra (Mw) izračunava se na sledeći način:
Mw = pw · Aw · (lw + T/2) [kNm]
pri čemu je:
pw = specifični pritisak vetra od 0,25 kN/m2;
Aw = projekcija siluete iznad ravni gaza na bočnu ravan broda, u skladu sa razmotrenim uslovom opterećenja (m2);
lw = rastojanje težišta projekcije AW od ravni gaza, u skladu sa razmotrenim uslovom opterećenja (m).
Prilikom izračunavanja projekcije siluete, vodi se računa o površinama palube namenski ograđenim tendama i sličnim prenosnim instalacijama.
6. Moment usled dejstva centrifugalne sile (Mdr), izazvan zaokretom broda, izračunava se na sledeći način:
Mdr . cdr · CB · v2 · D/LWL · (KG - T/2) [kNm]
gde je
cdr = koeficijent od 0,45;
CB = koeficijent punoće (ako nije poznat, uzima se da je 1,0);
v = maksimalna brzina broda (m/s);
KG = rastojanje između težišta i linije kobilice (m).
Za putničke brodove sa sistemima propulzije u skladu sa Prilogom 1, Deo VI. tačka 6.06, Mdr se dobija na osnovu ispitivanja u stvarnoj veličini ili modelskih ispitivanja, ili na drugi način odgovarajućim proračunima.
7. Podnosilac molbe dokazuje, putem proračuna zasnovanog na metodu izgubljenog uzgona, da je stabilitet broda u oštećenom stanju zadovoljavajući u slučaju naplavljivanja. Svi proračuni se obavljaju bez trima i uronjavanja.
8. Plovnost broda u slučaju naplavljivanja dokazuje se za standardne uslove opterećenja utvrđene u stavu 2. U skladu sa tim, matematički dokaz dovoljnog stabiliteta se utvrđuje za tri međufaze naplavljivanja (25%, 50% i 75% naplavljenosti) i za krajnju fazu naplavljivanja.
9. Putnički brodovi zadovoljavaju uslov naplavljivanja jednog odeljenja i uslov naplavljivanja dva odeljenja.
Sledeće pretpostavke koje se tiču prostiranja oštećenja uzimaju se u obzir u slučaju naplavljivanja:
|
Naplavljivanje jednog odeljenja |
Naplavljivanje |
Dimenzija oštećenja boka |
||
uzdužna l [m] |
0,10 · LWL, ali ne manja od 4,00 m |
0,05 · LWL, ali ne manja od 2,25 m |
poprečna b [m] |
B/5 |
0,59 |
vertikalna h [m] |
od brodskog dna do vrha bez ograničenja |
|
Dimenzija oštećenja dna |
||
uzdužna l [m] |
0,10 · LWL, međutim ne manja od 4,00 m |
0,05 · LWL, ali ne manja od 2,25 m |
poprečna b [m] |
B/5 |
|
vertikalna h [m] |
0,59; cevovod postavljen u skladu sa tačkom 15.02 stav 13. podtačka 3), smatra se neoštećenim |
|
1) Pri naplavljivanju jednog odeljenja pregrade se mogu smatrati neoštećenim, ako je rastojanje između dve susedne pregrade veće od dužine oštećenja. Uzdužne pregrade na rastojanju manjem od B/3 trupa, mereno vertikalno ka središnjoj liniji od oplate na maksimalnom gazu, ne uzimaju se u obzir u svrhe proračuna. Pregradna niša u poprečnoj pregradi koja je duža od 2,50 m, smatra se uzdužnom pregradom.
2) Pri naplavljivanju dva odeljenja svaka pregrada unutar opsega oštećenja se smatra oštećenom. Ovo znači da se položaj pregrada odabira na takav način da obezbedi da putnički brod ostane na površini vode nakon naplavljivanja dva ili više odeljenja susednih u uzdužnom pravcu.
3) Najniža tačka svakog vodopropusnog otvora (npr. vrata, prozori, grotla za prolaz) je barem 0,10 m iznad vodne linije u oštećenom stanju. Pregradna paluba nije uronjena u krajnjoj fazi naplavljivanja.
4) Pretpostavlja se naplavljivost od 95%. Ako se proračunom dokaže da je prosečna naplavljivost svakog odeljenja manja od 95%, tako dobijena vrednost se upotrebljava umesto pretpostavljene vrednosti.
Vrednosti nisu niže od:
Salon |
95% |
Mašinski prostori i kotlarnice |
85% |
Prostorije za prtljag i zalihe |
75% |
Dvodna, tankovi sa gorivom, tankovi sa balastom i ostali tankovi, u zavisnosti od toga da li, u skladu sa njihovom predviđenom namenom, se smatraju punim ili praznim za brod koji plovi na ravni maksimalnog gaza. 0 ili 95%
5) Ako oštećenje manjih dimenzija nego što je gore navedeno, prouzrokuje veće štetne posledice u pogledu naginjanja ili gubitka metacentarske visine, takvo oštećenje se uzima u obzir za svrhe proračuna.
10. Za sve međufaze naplavljivanja iz stava 8. se zadovoljavaju sledeći kriterijumi:
1) ugao nagiba u položaju ravnoteže razmatrane međufaze nije veći od 15°;
2) iza nagiba u položaju ravnoteže razmatrane međufaze, pozitivni deo krivulje poluge momenta stabiliteta prikazuje vrednost poluge momenta stabiliteta od GZ ³ 0,02 m pre nego što je prvi nezaštićeni otvor uronjen, ili pre nego što se dostigne ugao nagiba φ od 25°;
3) vodopropusni otvori nisu uronjeni pre nego što se postigne nagib u položaju ravnoteže razmatrane međufaze.
4) proračun dejstva slobodne površine u svim međufazama naplavljivanja, zasniva se na bruto površini oštećenih odeljenja
11. U toku krajnje faze naplavljivanja se zadovoljavaju sledeći kriterijumi, vodeći računa o momentu naginjanja u skladu sa stavom 4:
1) ugao nagiba φE nije veći od 10°;
2) iza položaja ravnoteže, pozitivni deo krivulje poluge momenta stabiliteta pokazuje vrednost poluge momenta stabiliteta GZR ≥ 0,02 m sa područjem A ≥ 0,0025 m·rad. Ove minimalne vrednosti za stabilitet su zadovoljene sve do uronjenja prvog nezaštićenog otvora, ili u svakom slučaju pre nego što se dostigne ugao nagiba od φm ≤ 25°.
Pri čemu je:
φE je ugao nagiba u krajnjoj fazi naplavljivanja uzimajući u obzir moment u skladu sa stavom 4.;
φm je ugao gubitka stabiliteta ili ugao pri kojem uranja prvi nezaštićeni otvor, ili ugao od 25°; koristi se ugao koji je najmanji;
GZR je preostala poluga momenta stabiliteta u krajnjoj fazi naplavljivanja uzimajući u obzir moment u skladu sa stavom 4.;
GZK je poluga nagiba nastala pri dejstvu momenta u skladu sa stavom 4.
3) vodopropusni otvori ne smeju biti uronjeni pre nego što bude dostignut položaj ravnoteže; ako su takvi otvori uronjeni pre ove tačke, prostorije u koje ovi otvori omogućavaju pristup smatraju se naplavljenim za svrhe proračuna stabiliteta oštećenog broda.
12. Uređaji za zatvaranje, koji imaju mogućnost vodonepropusnog zatvaranja, obeležavaju se kao takvi.
13. Ako su predviđeni otvori za poprečno naplavljivanje za umanjivanje asimetričnog naplavljivanja, oni ispunjavaju sledeće uslove:
1) za proračun poprečnog naplavljivanja, primenjuje se Rezolucija IMO A.266 (VIII);
2) da su samodejstvujući;
3) nisu opremljeni uređajima za zatvaranje;
4) ukupno vreme dozvoljeno za kompenzaciju ne prelazi 15 min.
15.04 Rastojanje bezbednosti i nadvođe
1. Rastojanje bezbednosti jednako je zbiru:
1) dodatnog bočnog urona, koji, mereno na spoljnoj oplati, proizvodi dozvoljeni ugao nagiba, u skladu sa tačkom 15.03, stav 3. podtačka 5), i
2) preostalog rastojanja bezbednosti, u skladu sa tačkom 15.03, stav 3. podtačka 7). Za brodove bez pregradne palube, rastojanje bezbednosti treba da bude najmanje 500 mm.
2. Nadvođe je jednako zbiru:
1) dodatnog bočnog urona, koji, mereno na spoljnoj olati, proizvodi ugao nagiba, u skladu sa tačkom 15.03, stav 3. podtačka 5), i
2) preostalo nadvođe, u skladu sa tačkom 15.03, stav 3. podtačka 6).
Međutim, nadvođe je najmanje 300 mm.
3. Ravan maksimalnog gaza se utvrđuje tako da se osigura zadovoljavanje rastojanja bezbednosti u skladu sa stavom 1. i nadvođa u skladu sa stavom 2. i članovima 15.02 i 15.03.
4. Iz bezbednosnih razloga, nadležni organ može da propiše veće rastojanje bezbednosti ili veće nadvođe.
15.05 Najveći dozvoljeni broj putnika
1. Nadležni organ utvrđuje najveći dozvoljeni broj putnika i unosi ga u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
2. Najveći dozvoljeni broj putnika ne prelazi nijednu od sledećih vrednosti:
1) broj putnika za koje je dokazano postojanje prostora za evakuaciju, u skladu sa tačkom 15.06, stav 8;
2) broj putnika uzet u obzir za proračun stabiliteta, u skladu sa tačkom 15.03;
3) broj raspoloživih kreveta za putnike na brodovima sa kabinama koji se koriste za putovanja koja uključuju noćenje.
3. Za brodove sa kabinama koji se takođe koriste kao brodovi za dnevna putovanja, broj putnika se izračunava pri korišćenju i kao broda za dnevna putovanja i kao broda sa kabinama i unosi se u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
4. Najveći dozvoljeni broj putnika ističe se na čitkim i uočljivim obaveštenjima postavljenim na brodu.
15.06 Putničke prostorije i područja
1. Putničke prostorije:
1) se na svim palubama nalaze iza kolizione pregrade a ako su ispod glavne palube, ispred pregrade krmenog pika,
2) su odvojene od mašinskih prostora i kotlarnica na gasonepropusan način,
3) su tako postavljene da linije pogleda u skladu sa zahtevom iz Priloga 1. Deo VII. tačka 7.02. ne prolaze kroz njih.
Površine paluba koje su ne samo s gornje strane, već i potpuno ili delimično bočno ograđene tendama ili sličnim prenosnim instalacijama ispunjavaju iste zahteve kao i ograđene putničke prostorije.
2. Ormani i prostori iz zahteva u Prilogu 1. Deo XI. tačka 11.13. predviđeni za skladištenje zapaljivih tečnosti su izvan putničkog prostora.
3. Broj i širina izlaza na putničkim prostorijama ispunjavaju sledeće zahteve:
1) prostorije ili grupe prostorija projektovane ili uređene za 30 ili više putnika ili, opremljene krevetima za 12 ili više putnika, imaju najmanje dva izlaza. Na brodovima za dnevna putovanja, jedan od ova dva izlaza se može zameniti sa dva izlaza u slučaju nužde, prostorije, osim kabina i grupe prostorija sa samo jednim izlazom, imaju barem jedan izlaz u slučaju nužde;
2) ako su prostorije smeštene ispod pregradne palube, jedan od izlaza mogu biti vodonepropusna vrata u pregradi, u skladu sa tačkom 15.02. stav 10. koja vode u susedno odeljenje iz kojeg se može direktno doći do gornje palube. Drugi izlaz vodi direktno, ili, ako je dozvoljeno u skladu sa podtačkom 1) kao izlaz u slučaju nužde, napolje, ili na pregradnu palubu. Ovaj zahtev se ne primenjuje na zasebne kabine.
3) izlazi u skladu sa podtač. 1) i 2) su na odgovarajući način raspoređeni i imaju slobodnu širinu od najmanje 0,80 m i slobodnu visinu od najmanje 2,00 m. Za vrata na putničkim kabinama i drugim malim prostorijama, slobodna širina može da se umanji do 0,70 m.
4) za prostorije i grupe prostorija predviđenih za više od 80 putnika, zbir širina svih izlaza predviđenih za putnike koje će oni koristiti u slučaju nužde, je najmanje 0,01 m po putniku.
5) ako je ukupna širina izlaza utvrđena na osnovu broja putnika, širina svakog izlaza je najmanje 0,005 m po putniku.
6) izlazi za slučaj nužde imaju dužinu najkraće strane najmanje 0,60 m, ili minimalni prečnik od 0,70 m. Takvi izlazi se otvaraju u smeru evakuacije i obeleženi su sa obe strane.
7) izlazi iz prostorija predviđeni za upotrebu od strane lica sa ograničenom pokretljivošću imaju slobodnu širinu od najmanje 0,90 m. Izlazi koji normalno služe za ukrcavanje i iskrcavanje lica sa ograničenom pokretljivošću imaju slobodnu širinu od najmanje 1,50 m.
4. Vrata na prostorijama za putnike ispunjavaju sledeće zahteve:
1) Sa izuzetkom vrata koja vode do spojnih hodnika, imaju mogućnost otvaranja ka spolja, ili da su konstruisana kao klizna vrata.
2) Vrata na kabinama su izrađena na takav način da mogu u svakom trenutku da se otključaju i sa spoljne strane.
3) Mehanizovana vrata se otvaraju lako u slučaju da otkaže napajanje energijom ovog mehanizma.
4) Za vrata predviđena za upotrebu od strane lica sa ograničenom pokretljivošću, iz pravca otvaranja vrata postoji minimalno rastojanje od 0,60 m između spoljne ivice okvira vrata na strani zatvaranja i susednog perpendikularnog zida.
5. Spojni hodnici ispunjavaju sledeće zahteve:
1) imaju slobodnu širinu od najmanje 0,80 m. Ako vode u prostorije koje koristi više od 80 putnika, širina izlaza koji vode u spojne hodnike je u skladu sa zahtevima iz stava 3. podtač. 3)-4) ove tačke.
2) njihova slobodna visina nije manja od 2,00 m.
3) spojni hodnici predviđeni za upotrebu od strane lica sa ograničenom pokretljivošću imaju slobodnu širinu od 1,30 m. Spojni hodnici širine preko 1,50 m imaju rukohvate na obe strane.
4) ako se neki deo broda ili prostorija predviđena za putnike opslužuje samo jednim spojnim hodnikom, njegova slobodna širina iznosi najmanje 1,00 m.
5) spojni hodnici su bez stepenika.
6) spojni hodnici vode samo na otvorene palube, prostorije ili stepeništa.
7) Slepi završeci u spojnim hodnicima nisu duži od 2 m.
6. Kao dodatak odredbama iz stava 5. ove tačke, putevi za evakuaciju ispunjavaju i sledeće zahteve:
1) stepeništa, izlazi i izlazi u slučaju nužde su raspoređeni da, u slučaju požara u bilo kom od datih područja, ostala područja mogu bezbedno da se evakuišu.
2) putevi za evakuaciju najkraćim putem vode do područja za evakuaciju, u skladu sa stavom 8. ove tačke.
3) putevi za evakuaciju ne prolaze kroz mašinske prostore ili kuhinje.
4) duž puteva za evakuaciju ni na jednom mestu nisu postavljene prečage, lestvice ili slična sredstva.
5) vrata do puteva za evakuaciju su konstruisana tako da ne bude umanjena minimalna širina puta za evakuaciju iz stava 5. podtačke 1) i 4) ove tačke.
6) putevi za evakuaciju i izlazi u slučaju nužde su jasno označeni. Natpisi su osvetljeni sistemom za osvetljavanje u slučaju nužde.
7. Putevi za evakuaciju i izlazi u slučaju nužde imaju odgovarajući sistem sigurnosnih uputstava.
8. Svim licima na brodu su na raspolaganju zborni prostori koji zadovoljavaju sledeće zahteve:
1) ukupna površina zbornih prostora (AS) odgovara barem sledećoj vrednosti:
Brodovi za dnevna putovanja: AS = 0,35 · Fmax [m2]
Brodovi sa kabinama: AS = 0,45 · Fmax [m2]
Gde je:
Fmax najveći dozvoljeni broj putnika na brodu
2) svaki zasebni zborni prostor ili prostor za evakuaciju ima površinu veću od 10 m2.
3) zborni prostori su bez nameštaja, kako pokretnog tako i ugrađenog.
4) ako je pokretni nameštaj postavljen u prostoriji u kojoj su predviđeni zborni prostori, ovaj nameštaj je na odgovarajući način pričvršćen tako da ne dođe do klizanja.
5) ako su ugrađena sedišta ili klupe smešteni u prostoriji u kojoj su predviđeni zborni prostori, odgovarajući broj lica se ne uzima u obzir prilikom izračunavanja ukupne površine zbornih prostora u skladu sa podtačkom 1). Međutim, broj lica za koja se uzimaju u obzir ugrađena sedišta ili klupe u određenoj prostoriji, ne prelazi broj lica kojima su na raspolaganju zborni prostori u ovoj prostoriji;
6) sredstva za spasavanje su pristupačna iz prostora za evakuaciju;.
7) postoji mogućnost bezbedne evakuacije ljudi iz ovih prostora za evakuaciju, korišćenjem i jedne i druge strane broda;
8) zborni prostori se nalaze iznad granične linije;
9) zborni prostori i prostori za evakuaciju su prikazani kao takvi u bezbednosnom planu i označeni na brodu;
10) odredbe podtački 4) i 5) se primenjuju i na slobodne palube na kojima su predviđeni zborni prostori;
11) ako su na brodu na raspolaganju kolektivna sredstva za spašavanje koja su u skladu sa tačkom 15.09, stav 5, ne uzima se u obzir broj lica kojima su na raspolaganju takva sredstva prilikom izračunavanja ukupne površine zbornih prostora iz podtačke 1).
12) međutim, u svi slučajevima gde se primenjuju ograničenja u skladu sa podtač. 5), 10) i 11), ukupna površina u skladu sa podtačkom 1) je dovoljna za najmanje 50% najvećeg dozvoljenog broja putnika.
9. Stepenice i njihova odmorišta u prostorima za putnike ispunjavaju sledeće zahteve:
1) konstruisani u skladu sa standardom SRPS EN 13056: 2011.
2) imaju slobodnu širinu od najmanje 0,80 m ili, ako vode do spojnih hodnika ili područja koja koristi više od 80 putnika, najmanje 0,01 m po putniku.
3) imaju slobodnu širinu od najmanje 1,00 m ako su jedino sredstvo pristupa u prostoriju predviđenu za putnike.
4) ako u istoj prostoriji ne postoji barem jedno stepenište na svakoj strani broda, su smešteni u sigurnom području.
5) kao dodatak ovome, stepenice predviđene za korišćenje od strane lica sa ograničenom pokretljivošću ispunjavaju sledeće zahteve:
(1) nagib stepenica ne prelazi 38°.
(2) stepenice imaju slobodnu širinu od najmanje 0,90 m.
(3) spiralna stepeništa nisu dozvoljena.
(4) stepenice nisu pozicionirane u poprečnom pravcu u odnosu na brod.
(5) rukohvati stepenica se pružaju približno 0,30 m preko vrha i dna stepenica ne ograničavajući puteve za prolaženje.
(6) rukohvati, prednje strane barem prvog i poslednjeg stepenika i podne obloge na krajevima stepeništa su istaknute bojom.
Liftovi predviđeni za lica sa ograničenom pokretljivošću i oprema za podizanje, kao što su pokretne stepenice ili pokretne platforme, su konstruisani u skladu sa odgovarajućim standardom ili propisom Republike Srbije.
10. Delovi palube koji su predviđeni za putnike, a koji nisu zatvoreni, ispunjavaju sledeće zahteve:
1) ograđeni fiksiranom punom ili rešetkastom ogradom visine najmanje 1,00 m ili ogradom u skladu sa standardom SRPS EN 711: 2012, tip konstrukcije PF, PG ili PZ. Pune ograde i ograde paluba predviđenih za upotrebu od strane lica sa ograničenom pokretljivošću su visoke najmanje 1,10 m.
2) otvori i oprema za ukrcavanje i iskrcavanje, kao i otvori za utovar ili istovar, su takvi da mogu da budu osigurani i da imaju slobodnu širinu od najmanje 1,00 m. Otvori koji obično služe za ukrcavanje ili iskrcavanje lica sa ograničenom pokretljivošću imaju slobodnu širinu od najmanje 1,50 m.
3) ako otvori i oprema za ukrcavanje ili iskrcavanje ne mogu da se vide iz kormilarnice, obezbeđuju se optička ili elektronska pomagala.
4) putnici koji sede ne prekidaju liniju pogleda u skladu sa zahtevima iz Priloga 1, Deo VII. tačka 7.02.
11. Delovi broda koji nisu predviđeni za putnike, posebno prilazi kormilarnici, vitlima i mašinskim prostorima, su takvi da mogu da se osiguraju od neovlašćenog ulaska. Na svakom takvom prilazu, na istaknutom mestu je postavljena oznaka iz Priloga 1. Deo XXV. Slika broj 1.
12. Mostići su projektovani u skladu sa standardom SRPS EN 14206: 2012. Odstupajući od zahteva iz Priloga 1, Deo X. tačka 10.02, stav 2. podtačka 4), njihova dužina može biti manja od 4 m.
13. Područja za prolaz predviđena za upotrebu od strane lica sa ograničenom pokretljivošću imaju slobodnu širinu od 1,30 m i da su bez nogostupa i pragova visine preko 0,025 m. Zidovi u područjima za prolaz predviđenim za upotrebu od strane lica sa ograničenom pokretljivošću imaju rukohvate na visini od 0,90 m iznad poda.
14. Staklena vrata i zidovi u područjima za prolaz kao i prozorska okna su izrađeni od prenapregnutog ili laminarnog stakla. Oni mogu biti izrađeni i od nekog sintetičkog materijala, pod uslovom da je taj materijal dozvoljen za upotrebu u kontekstu protivpožarne zaštite.
Providna vrata i providni zidovi koji se prostiru do poda u područjima za prolaz su istaknuto obeleženi.
15. Nadgrađa ili njihovi krovovi koji se sastoje u celosti od panoramskog stakla i prostori ograđeni tendama ili sličnim prenosnim instalacijama i njihove podkonstrukcije su projektovani i izgrađeni isključivo od materijala koji, u slučaju nezgode opasnost od povrede lica na brodu svode na najmanju moguću meru.
16. Sistemi za pitku vodu ispunjavaju zahteve iz Priloga 1. Deo XII. tačka 12.05.
17. Postoje toaleti koji su na raspolaganju putnicima. Barem jedan toalet je projektovan za upotrebu od strane lica sa ograničenom pokretljivošću, u skladu sa odgovarajućim standardom ili propisom države članice i da je dostupan iz područja predviđenih za upotrebu od strane lica sa ograničenom pokretljivošću.
18. Kabine bez prozora koji može da se otvori su priključene na ventilacioni sistem.
19. Po analogiji, prostorije u kojima borave članovi posade ili brodsko osoblje su u skladu sa zahtevima ove tačke.
1. Pored glavnog sistema propulzije, brodovi su opremljeni drugim nezavisnim sistemom propulzije, koji osigurava da, u slučaju kvara koji utiče na glavni sistem propulzije, brod može nastaviti da vozi na sopstveni pogon brzinom koja omogućava kormilarenje.
2. Drugi nezavisni sistem propulzije je postavljen u odvojenom mašinskom prostoru. Ako oba mašinska prostora imaju zajedničke pregrade, ove su izgrađene u skladu sa tačkom 15.11. stav 2.
15.08 Sigurnosni uređaji i oprema
1. Svi putnički brodovi imaju opremu za internu komunikaciju u skladu sa Prilogom 1. Deo VII. tačka 7.08. Takva oprema je dostupna i u radnim prostorijama i - ako ne postoji direktna komunikacija iz kormilarnice - u prostorima za pristup i evakuaciju putnika iz člana 15.06. stav 8.
2. Sistem zvučnika dopire do svih putničkih prostorija. Sistem je projektovan da obezbedi da poslate informacije mogu jasno da se razlikuju od buke iz pozadine. Zvučnici nisu obavezni ako je moguća direktna komunikacija kormilarnice i putničkih prostorija.
3. Brod je opremljen sistemom za uzbunjivanje. Sistem obuhvata:
1) sistem za uzbunjivanje koji omogućava putnicima, članovima posade i brodskom osoblju da upozore komandu i posadu broda.
Ova uzbuna treba da se oglasi samo u prostorima određenim za komandu i posadu broda; obezbeđuje se da samo komanda broda može da isključi uzbunu. Omogućuje se aktiviranje uzbune barem sa sledećih mesta:
(1) u svakoj kabini;
(2) u hodnicima, liftovima i vertikalnim otvorima za stepeništa, tako da rastojanje do najbližeg prekidača ne prelazi 10 m i sa barem jednim prekidačem po vodonepropusnom odeljenju;
(3) u salonima, trpezarijama i sličnim prostorijama za rekreaciju;
(4) u toaletima, predviđenim za upotrebu od strane lica sa ograničenom pokretljivošću;
(5) u mašinskim prostorima, kuhinjama i sličnim prostorijama gde postoji rizik od izbijanja požara;
(6) u skladištima - hladnjačama i drugim ostavama.
Prekidači za uzbunjivanje su postavljeni na visini od 0,85 m do 1,10 m iznad poda.
2) Sistem za uzbunjivanje koji omogućava komandi broda da upozori putnike.
Ova uzbuna se jasno i nepogrešivo čuje u svim prostorijama u koje putnici imaju pristup. Postoji mogućnost njenog aktiviranja iz kormilarnice i sa područja u kome je stalno prisutno brodsko osoblje.
3) Sistem za uzbunjivanje koji omogućava komandi broda da alarmira posadu i brodsko osoblje.
Sistem za uzbunjivanje iz zahteva u Prilogu 1. Deo VII. tačka 7.09. stav 1, dopire i do prostorija za rekreaciju brodskog osoblja, skladišta - hladnjača i ostalih ostava.
Prekidači za uzbunjivanje su zaštićeni od neplanirane upotrebe.
4. Svako vodonepropusno odeljenje je opremljeno alarmnim uređajem za visinu kaljuže.
5. Obezbeđene su dve kaljužne pumpe na motorni pogon.
6. Obezbeđen je sistem za kaljužiranje sa trajno postavljenim cevovodom.
7. Vrata na skladištima - hladnjačama, čak i kada su zaključana, imaju mogućnost otvaranja i sa unutrašnje strane.
8. Kada su boce CO2 sistema smeštene u prostorijama ispod palube, ove prostorije imaju automatski sistem ventilacije koji se automatski uključuje kada se otvore vrata ili poklopac prostorije. Ventilacioni kanali se spuštaju do 0,05 m od poda ove prostorije.
9. Pored kutije prve pomoći u skladu sa zahtevom u Prilogu 1, Deo X. tačka 10.02. stav 2. podtačka 6), dodatne kutije prve pomoći se obezbeđuju u dovoljnom broju. Kutije prve pomoći i njihovo čuvanje zadovoljavaju zahteve navedene u zahtevu iz Priloga 1. Deo tačka 10.02. stav 2. potačka 6).
1. Pored kolutova za spasavanje prema zahtevima iz Priloga 1. Deo X. tačka 10.05. stav 1, svi delovi palube predviđeni za putnike i nisu zatvoreni, su opremljeni odgovarajućim kolutovima za spasavanje, koji se postavljaju sa obe strane broda na međusobnom rastojanju ne većem od 20 m. Smatra se da su kolutovi za spasavanje odgovarajući ako su u skladu sa:
1) Standardom SRPS EN 14144:2012, ili
2) Međunarodnom konvencijom o zaštiti ljudskog života na moru (SOLAS 1974), Deo III, Pravilo 7.1 i Međunarodnim pravilnikom o sredstvima za spasavanje (LSA), stav 2.1.
Polovina od svih propisanih kolutova za spasavanje je opremljena plutajućim užetom dužine najmanje 30 m i prečnika od 8 do 11 mm. Druga polovina propisanih kolutova za spasavanje je opremljena baterijskim svetlom sa automatskim paljenjem koje se neće ugasiti u vodi.
2. Pored koluta za spasavanje iz stava 1, lična oprema za spasavanje u skladu sa zahtevima iz Priloga 1. Deo X. tačka 10.05. stav 2, je dostupna svim zaposlenim licima na brodu. Za brodsko osoblje koje nije odgovorno za izvršavanje dužnosti u skladu sa planom sigurnosti, dozvoljeni su prsluci za spasavanje sa krutim materijalom ili sa poluautomatskim naduvavanjem, u skladu sa standardima navedenim u Prilogu 1. Deo X. tačka 10.05. stav 2.
3. Putnički brodovi imaju odgovarajuću opremu koja omogućava licima da se bezbedno prebace u plitku vodu, na obalu ili na drugo plovilo.
4. Pored opreme za spasavanje iz st. 1. i 2. lična oprema za spasavanje u skladu sa zahtevima iz Priloga 1. Deo X. tačka 10.05. stav 2. je na raspolaganju za 100% najvećeg dozvoljenog broja putnika. Dozvoljeni su lični prsluci za spasavanje sa krutim materijalom ili sa automatskim naduvavanjem, u skladu sa standardima navedenim u Prilogu 1. Deo X. tačka 10.05. stav 2.
5. Izraz "kolektivna oprema za spasavanje" podrazumeva brodske čamce u skladu sa zahtevima u Prilogu 1. Deo X. tačka 10.04. i splavove za spasavanje.
Splavovi za spasavanje:
1) nose natpis na kojem je navedena njihova namena i broj lica za koji su odobreni;
2) imaju dovoljan prostor za sedenje za dozvoljeni broj lica;
3) obezbeđuju uzgon od najmanje 750 N po osobi u slatkoj vodi;
4) imaju uže povezano sa putničkim brodom koje sprečava njihovo otplovljavanje;
5) su izrađeni od odgovarajućih materijala i da budu otporni na naftu, naftne derivate, kao i na temperature do 50°C;
6) zauzmu i održe stabilnu ravnotežu i, u tom pogledu, da budu opremljeni odgovarajućim sredstvima koja omogućavaju da se navedeni broj lica drži za njih;
7) su fluorescentne narandžaste boje, ili da imaju fluorescentne površine, vidljive sa svih strana, od najmanje 100 cm2;
8) su takvi da mogu da se oslobode sa mesta na kome su smešteni i da se brzo i sigurno spuste u vodu od strane jednog lica, ili da mogu da slobodno otplutaju sa mesta na kome su smešteni;
9) imaju odgovarajuća sredstva za evakuaciju iz prostora za evakuaciju iz člana 15.06. stav 8. na splavove za spasavanje, ako je vertikalno rastojanje između palube prostora za evakuaciju i ravni maksimalnog gaza veće od 1 m.
6. Dodatna kolektivna sredstva za spasavanje su delovi opreme za spasavanje koji obezbeđuju sposobnost održavanja na vodi nekoliko lica. Ona:
1) nose natpis na kojem je navedena njihova namena i broj lica za koji su odobrena;
2) obezbeđuju uzgon od najmanje 100 N po osobi u slatkoj vodi;
3) su izrađena od odgovarajućih materijala i da budu otporna na naftu, naftne derivate, kao i na temperature do 50°C;
4) zauzmu i održe stabilnu ravnotežu i, u tom pogledu, da budu opremljeni odgovarajućim sredstvima koja omogućavaju da se navedeni broj lica drži za njih;
5) su fluorescentne narandžaste boje ili da imaju fluorescentne površine, vidljive sa svih strana, od najmanje 100 cm2;
6) su takva da mogu da se oslobode sa mesta na kome su smešteni i da se brzo i sigurno spuste u vodu od strane jednog lica, ili da mogu da slobodno otplutaju sa mesta na kome su smešteni;
7. Pored toga, naduvna kolektivna sredstva za spasavanje:
1) imaju barem dve odvojene vazdušne komore;
2) naduvavaju se automatski ili ručnom komandom kada se spuste u vodu;
3) zauzmu i održe stabilnu ravnotežu nezavisno od tereta koji treba da nose, čak i kada je samo polovina vazdušnih komora naduvana.
8. Sredstva za spasavanje su postavljena na brodu tako da, u slučaju potrebe pristup do njih bude lak i bezbedan. Skrivena mesta na kojima se čuvaju su jasno označena.
9. Oprema za spasavanje se proverava u skladu sa uputstvima proizvođača.
10. Brodski čamac se oprema motorom i reflektorom.
11. Na raspolaganju su odgovarajuća nosila.
1. Za osvetljenje je dozvoljena samo električna oprema.
2. Zahtev iz Priloga 1. Deo IX. tačka 9.16. stav 3. se takođe primenjuje za prolaze i prostorije za razonodu putnika.
3. Za sledeće prostorije i lokacije se obezbeđuje adekvatno osvetljenje i osvetljenje u slučaju nužde:
1) lokacije na kojima se čuva oprema za spasavanje i gde se takva oprema obično priprema za upotrebu;
2) putevi za evakuaciju, prilazi za putnike, uključujući mostić, ulaze i izlaze, spojne hodnike, liftove i brodske stepenice do stambenih prostorija, područja sa kabinama i stambene prostorije;
3) oznake na putevima za evakuaciju i izlazima u slučaju nužde;
4) u drugim područjima predviđenim za upotrebu od strane lica sa ograničenom pokretljivošću;
5) radne prostorije, mašinske prostore, prostorije sa kormilarskom opremom i izlazi iz njih;
6) kormilarnica;
7) prostorija napajanje energijom u slučaju nužde;
8) tačke na kojima su postavljeni aparati za gašenje požara i uređaji za upravljanje protivpožarnom opremom;
9) područja u kojima se u slučaju opasnosti okupljaju putnici, brodsko osoblje i posada.
4. Postoji postrojenje za proizvodnju energije za slučaj nužde, koje se sastoji od izvora energije za slučaj nužde i razvodne table za slučaj nužde, koje, u slučaju da otkaže napajanje za električnu opremu koja sledi, može odmah da obezbedi njeno napajanje, ako ova oprema nema sopstveni izvor energije:
1) signalna svetla;
2) uređaji za zavučna upozorenja;
3) osvetljenje za slučaj nužde u skladu sa stavom 3;
4) radio-telefonske instalacije;
5) sistemi za uzbunjivanje, zvučnici i sistemi prenosa poruka na brodu;
6) reflektori u skladu sa zahtevom iz Priloga 1. Deo X. tačka 10.02. stav 2. podtačka 9);
7) sistem protivpožarne uzbune;
8) ostala sigurnosna oprema kao što su sistemi automatskih rasprskača pod pritiskom ili pumpe za gašenje požara;
9) liftovi i oprema za podizanje u značenju člana 15.06. stav 9. druga rečenica.
5. Svetleća oprema za osvetljavanje za slučaj nužde je označena kao takva.
6. Postrojenje za proizvodnju energije za slučaj nužde je postavljeno izvan glavnog mašinskog prostora, izvan prostorija u kojima se nalaze izvori energije navedeni u Prilogu 1. Deo IX. tačka 9.02. stav 1, kao i izvan prostorije u kojoj je smeštena glavna razvodna tabla; ono je odvojeno od ovih prostorija pregradama u skladu sa tačkom 15.11. stav 2.
Kablovi koji napajaju električne uređaje u slučaju nužde su postavljeni i provučeni tako da održavaju neprekidno napajanje ovih uređaja u slučaju požara ili naplavljivanja. Ovi kablovi nisu provučeni kroz glavni mašinski prostor, kuhinje ili prostorije u kojima je postavljen glavni izvor energije i sa njim povezana oprema, osim ako je potrebno da se u takvim područjima obezbedi oprema za slučaj nužde.
Postrojenje za proizvodnju energije za slučaj nužde se postavlja ili iznad granične linije ili što je moguće dalje od izvora energije u skladu sa Prilogom 1. Deo IX. tačka 9.02. stav 1, kako bi se osiguralo da, u slučaju naplavljivanja u skladu sa tačkom 15.03. stav 9. ne bude naplavljeno istovremeno kad i ovi izvori energije.
7. Kao izvor električnog napajanja za upotrebu u slučaju nužde prihvatljivi su:
1) postrojenja pomoćnih generatora sa sopstvenim nezavisnim napajanjem gorivom i sistemom hlađenja koja se, u slučaju da otkaže električno napajanje, aktiviraju i obezbeđuju napajanje energijom automatski u roku od 30 sec. ili, ako su smeštena u neposrednoj blizini kormilarnice ili bilo kog drugog položaja na kome su stalno prisutni članovi posade, mogu da se aktiviraju ručno, ili
2) akumulatorske baterije, koje se, u slučaju otkazivanja električnog napajanja, automatski aktiviraju ili, ako su smeštene u neposrednoj blizini kormilarnice ili bilo kog drugog položaja na kome su stalno prisutni članovi posade, mogu da se aktiviraju ručno. One su u mogućnosti da obezbede napajanje energijom gore pomenutih potrošača za propisani period bez ponovnog punjenja i bez neprihvatljivog smanjenja napona.
8. Radni period predviđen za električno napajanje za slučaj nužde se utvrđuje u skladu sa utvrđenom namenom putničkog broda. On nije manji od 30 min.
9. Otpori izolacije i uzemljenje električnih sistema treba da se ispitaju prilikom pregleda broda.
10. Izvori električne energije u skladu sa Prilogom 1. Deo IX. tačka 9.02, stav 1. su međusobno nezavisni.
11. Otkazivanje glavnog električnog uređaja ili električnog uređaja za slučaj nužde ne utiče međusobno na radnu bezbednost instalacija.
1. Pogodnost za protivpožarnu zaštitu materijala i sastavnih delova ustanovljava akreditovana institucija koja vrši ispitivanje na osnovu odgovarajućih metoda ispitivanja.
1) Institucija koja vrši ispitivanje ispunjava zahteve propisane:
(1) Pravilnikom o postupcima provere bezbednosti od požara (MSC 61 (67)), koji je usvojen u skladu sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti ljudskog života na moru ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 2/81) (u daljem tekstu: Pravilnik o postupcima provere bezbednosti od požara (MSC 61 (67)); ili
(2) standardom SRPS ISO/IEC 17025:2006 za opšte zahteve za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i etaloniranje.
2) Priznati metodi ispitivanja za određivanje nezapaljivosti materijala su:
(1) Pravilnik o postupcima provere bezbednosti od požara (MSC 61 (67)), Prilog 1, Prvi deo;
(2) ekvivalentni nacionalni propisi.
3) Priznati metodi ispitivanja za određivanje da materijal zadržava plamen su:
(1) odgovarajući zahtevi iz Pravilnika o postupcima provere bezbednosti od požara (MSC 61 (67)), Prilog 1. Peti deo (Ispitivanje zapaljivosti površine), Šesti deo (Ispitivanje obloga na palubi), Sedmi deo (Ispitivanje tekstilnih i plastičnih materijala koji vise), Osmi deo (Ispitivanje tapaciranog nameštaja) i Deveti deo (Ispitivanje posteljine);
(2) ekvivalentni nacionalni propisi.
4) Priznati metodi ispitivanja za određivanje vatrootpornosti su:
(1) Prilog I. deo 3. Pravilnika o postupcima provere bezbednosti od požara MSC 61 (67));
(2) ekvivalentni nacionalni propisi.
5) Nadležni organ može da zatraži, u skladu sa Pravilnikom o postupcima provere bezbednosti od požara, ispitivanje na uzorku pregrade da bi se uverio da je u skladu sa odredbama stava 2. o otpornosti i porastu temperature.
2. Pregrađivanje
1) Pregrađivanje između prostorija se projektuje u skladu sa sledećim tabelama:
(1) Tabela za pregrađivanje između prostorija, u kojima nisu instalirani sistemi rasprskača pod pritiskom u skladu sa Prilogom 1. Deo X. tačka 10.03a.
Prostorije |
Komandni centri |
Vertikalni otvori za stepeništa |
Zborni prostori |
Saloni |
Mašinski prostori |
Kuhinje |
Ostave |
Komandni centri |
- |
A0 |
A0/B15[1] |
A30 |
A60 |
A60 |
A60 |
Vertikalni otvori za stepeništa |
|
- |
A0 |
A30 |
A60 |
A60 |
A60 |
Zborni prostori |
|
|
- |
A30/B15[2] |
A60 |
A60 |
A60 |
Saloni |
|
|
|
- /B15[3] |
A60 |
A60 |
A60 |
Mašinski prostori |
|
|
|
|
A60/A0[4] |
A60 |
A60 |
Kuhinje |
|
|
|
|
|
A0 |
A60/B15[5] |
Ostave |
|
|
|
|
|
|
- |
[1] Pregrađivanje između komandnih centara i unutrašnjih zbornih prostora odgovara tipu A0, ali između komandnih centara i spoljnih zbornih prostora, samo tipu B15. |
|||||||
(2) Tabela za pregrađivanje između prostorija, u kojima su instalirani sistemi rasprskača pod pritiskom u skladu sa Prilogom 1, Deo X. tačka 10.03a.
Prostorije |
Komandni centri |
Vertikalni otvori za stepeništa |
Zborni prostori |
Saloni |
Mašinski prostori |
Kuhinje |
Ostave |
Komandni centri |
- |
A0 |
A0/B15[1] |
A0 |
A60 |
A30 |
A30 |
Vertikalni otvori za stepeništa |
|
- |
A0 |
A0 |
A60 |
A30 |
A0 |
Zborni prostori |
|
|
- |
A30/B15[2] |
A60 |
A30 |
A30 |
Saloni |
|
|
|
-/B0[3] |
A60 |
A30 |
A0 |
Mašinski prostori |
|
|
|
|
A60/A0[4] |
A60 |
A60 |
Kuhinje |
|
|
|
|
|
- |
B15 |
Ostave |
|
|
|
|
|
|
- |
[1] Pregrađivanje između komandnih centara i unutrašnjih zbornih prostora odgovara tipu A0, ali između komandnih centara i spoljnih zbornih prostora, samo tipu B15. |
|||||||
2) Pregrađivanja tipa A su pregrade, zidovi i palube koji zadovoljavaju sledeće zahteve:
(1) izrađeni su od čelika ili nekog drugog ekvivalentnog materijala;
(2) imaju odgovarajuća ukrućenja;
(3) imaju izolaciju od odobrenog, negorivog materijala, takvu da prosečna temperatura na strani koja nije izložena vatri ne poraste preko 140 °C iznad početne temperature i da ni na jednom mestu, uključujući praznine na spojevima, ne dođe do porasta temperature preko 180 °C iznad početne temperature u sledećim utvrđenim vremenskim periodima:
Tip A60 - 60 min.
Tip A30 - 30 min.
Tip A0 - 0 min;
(4) konstruisani su tako da onemogućavaju prenošenje dima i plamena do kraja jednočasovnog normalnog ispitivanja sigurnosti od požara;
3) Pregrađivanja tipa B su pregrade, zidovi, palube, plafoni ili obloge koji zadovoljavaju sledeće zahteve:
(1) izrađeni su od odobrenog negorivog materijala. Pored toga, svi materijali koji se koriste za izradu i montažu pregrađivanja su negorivi, izuzev obloga, koje zadržavaju plamen;
(2) pokazuju takav stepen izolacije da prosečna temperatura na strani koja nije izložena vatri ne poraste preko 140 °C iznad početne temperature i da ni na jednom mestu, uključujući praznine na spojevima, ne dođe do porasta temperature preko 225 °C iznad početne temperature u sledećim utvrđenim vremenskim periodima:
Tip B15 - 15 min.
Tip B0 - 0 min;
(3) konstruisani su tako da onemogućavaju prenošenje plamena do kraja prvih pola sata standardnog ispitivanja sigurnosti od požara.
3. Boje, lakovi i drugi proizvodi za obradu površina, kao i obloge na palubi koje se koriste u prostorijama, izuzev mašinskih prostora i ostava, zadržavaju plamen. Tepisi, tkanine, zavese i drugi tekstilni materijali koji vise, kao i tapacirani nameštaj i posteljina zadržavaju plamen, ako prostorije u kojima se nalaze nisu opremljene sistemom rasprskača pod pritiskom, u skladu sa Prilogom 1. Deo X. tačka 10.03a.
4. Plafoni salona i obloge na zidovima, uključujući njihove podkonstrukcije, ako ovi saloni nemaju sistem rasprskača pod pritiskom u skladu sa Prilogom 1. Deo X. tačka 10.03a su izrađeni od negorivih materijala sa izuzetkom njihovih površina, koje zadržavaju plamen. Prva rečenica se ne primenjuje na saune.
5. Nameštaj i oprema u salonima koji služe kao zborni prostori, ako prostorije nemaju sistem rasprskača pod pritiskom u skladu sa Prilogom 1. Deo X. tačka 10.03a su izrađeni od negorivih materijala.
6. Boje, lakovi i drugi materijali koji se koriste na izloženim unutrašnjim površinama ne proizvode prekomernu količinu dima ili toksičnih supstanci. Ovo treba da se dokaže u skladu sa Pravilnikom o postupcima provere sigurnosti od požara.
7. Izolacioni materijali u salonima su negorivi. Ovo se ne primenjuje na izolacije koje se koriste za cevi za prenos rashladnog sredstva. Površine izolacionih materijala koji se koriste za ove cevi zadržavaju plamen.
7a Tende i slične prenosne instalacije kojima su nadgrađa u potpunosti ili delimično ograđena i njihove podkonstrukcije, zadržavaju plamen.
8. Vrata na pregradama u skladu sa stavom 2. zadovoljavaju sledeće zahteve:
1) iz stava 2. kao i same pregrade.
2) da su samozatvarajuća u slučaju vrata na pregradnim zidovima u skladu sa stavom 10. ili u slučaju ograđujućih površina oko mašinskih prostora, kuhinja i vertikalnih otvora za stepeništa.
3) samozatvarajuća vrata koja ostaju otvorena u normalnim radnim uslovima mogu da se zatvore sa lokacije na kojoj su stalno prisutni brodsko osoblje ili članovi posade. Kada se vrata jednom zatvore putem daljinskog upravljanja, postoji mogućnost da se ponovo sigurno otvore i zatvore na licu mesta.
4) vodonepropusna vrata u skladu sa tačkom 15.02. ne moraju da budu izolovana.
9. zidovi u skladu sa stavom 2. se pružaju neprekidno od palube do palube, ili se završavaju na neprekinutim plafonima, koji zadovoljavaju iste zahteve iz stava 2.
10. sledeća područja za putnike treba da budu podeljena vertikalnim pregradama iz stava 2.:
1) prostori za putnike ukupne površine preko 800 m2;
2) prostori za putnike u kojima se nalaze kabine, na rastojanju ne većem od 40 m.
Vertikalna pregrađivanja ne propuštaju dim u normalnim radnim uslovima i pružaju se neprekidno od palube do palube.
11. Šupljine iznad plafona, ispod podova i iza obloga na zidovima su odvojene na rastojanjima ne većim od 14 m negorivim zaustavljačima promaje koji, čak i u slučaju požara obezbeđuju efikasno vatrootporno zatvaranje.
12. Stepenice su izrađene od čelika ili nekog drugog ekvivalentnog negorivog materijala.
13. Unutrašnje stepenice i liftovi na svim nivoima su ograđeni zidovima u skladu sa stavom 2.
Dozvoljavaju se sledeći izuzeci:
1) stepenište koje povezuje samo dve palube ne mora da bude ograđeno, ako je na jednoj od paluba stepenište zatvoreno u skladu sa stavom 2.;
2) u salonu, stepenice ne moraju da budu ograđene ako se u celosti nalaze unutar ove prostorije:
(1) ako se ova prostorija pruža samo preko dve palube; ili
(2) ako je sistem rasprskača pod pritiskom u skladu sa Prilogom 1. Deo X. tačka 10.03a postavljen u ovoj prostoriji na svim palubama, ova prostorija ima sistem za odvod dima u skladu sa tačkom 16. i ako se iz ove prostorije na svakoj palubi može pristupiti vertikalnom otvoru za stepenište.
14. Ventilacioni sistemi i sistemi za dovod vazduha zadovoljavaju sledeće zahteve:
1) projektovani su da osiguraju da oni sami neće prouzrokovati širenje vatre ili dima.
2) otvori za usis vazduha i za sisteme odvoda i dovoda vazduha se mogu zatvoriti.
3) ventilacioni kanali su izrađeni od čelika ili nekog ekvivalentnog negorivog materijala i čvrsto spojeni jedni sa drugima i sa nadgrađem broda.
4) Kada ventilacioni kanali poprečnog preseka većeg od 0,02 m2 prolaze kroz pregrade tipa A u skladu sa stavom 2. ili pregrade u skladu sa stavom 10. imaju automatske protivpožarne zatvarače kojima se može upravljati sa lokacije na kojoj su stalno prisutni brodsko osoblje ili članovi posade.
5) ventilacioni sistemi za kuhinje i mašinske prostore su odvojeni od ventilacionih sistema koji opslužuju ostala područja.
6) Kanali za odvod vazduha imaju otvore za pregled i čišćenje koji mogu da se zaključavaju. Ovi otvori se nalaze u blizini protivpožarnih zatvarača.
7) ugrađeni ventilatori se mogu isključiti sa centralnog položaja izvan mašinskog prostora.
15. Kuhinje su opremljene ventilacionim sistemima i pećima sa ekstraktorima. Kanali za odvod vazduha ekstraktora zadovoljavaju zahteve u skladu sa stavom 14. i pored toga, na ulaznim otvorima imaju protivpožarne zatvarače na ručno upravljanje.
16. Komandni centri, vertikalni otvori za stepeništa i unutrašnji prostori za evakuaciju su opremljeni prirodnim ili mehaničkim sistemima za odvođenje dima. Sistemi za odvođenje dima zadovoljavaju sledeće zahteve:
1) garantuju dovoljan kapacitet i pouzdanost.
2) u skladu sa radnim uslovima za putničke brodove.
3) ako sistemi za odvođenje dima služe i kao opšti ventilatori za prostorije, to ne ometa njihovu funkciju sistema za odvođenje dima u slučaju požara.
4) sistemi za odvođenje dima imaju uređaj za aktiviranje na ručno upravljanje.
5) pored toga mehanički sistemi za odvođenje dima su takvi da se njima upravlja sa pozicije na kojoj su stalno prisutni brodsko osoblje ili članovi posade.
6) prirodni sistemi za odvođene dima imaju mehanizme za otvaranje, koji se aktiviraju ili ručno ili preko izvora energije unutar sistema za odvođenje.
7) uređaji za aktiviranje sa ručnim upravljanjem i mehanizmi za otvaranje su dostupni izvan ili unutar prostorije koja je zaštićena.
17. Saloni koji nisu pod stalnim nadzorom brodskog osoblja ili članova posade, kuhinje, mašinski prostori i druge prostorije u kojima postoji opasnost od izbijanja požara, su priključeni na odgovarajući sistem protivpožarne uzbune. Postojanje požara i njegova tačna pozicija se automatski signaliziraju na lokaciji na kojoj su stalno prisutni brodsko osoblje ili članovi posade.
1. Pored prenosnih vatrogasnih aparata u skladu sa Prilogom 1. Deo X. tačka 10.03. na brodu postoje barem sledeći prenosni vatrogasni aparati:
1) jedan prenosni vatrogasni aparat na svakih 120 m2 bruto površine poda u prostorima za putnike;
2) jedan prenosni vatrogasni aparat na grupu od 10 kabina, zaokružujući naviše;
3) jedan prenosni vatrogasni aparat u svakoj kuhinji i u blizini svake prostorije u kojoj se čuvaju ili koriste zapaljive tečnosti. U kuhinjama sredstvo za gašenje je prilagođeno i za gašenje masnoće koja gori.
Dodatni vatrogasni aparati koji zadovoljavaju zahteve iz Priloga 1. Deo X. tačka 10.03. stav 2. su postavljeni i raspoređeni na brodu da, u slučaju izbijanja požara bilo na kom mestu i bilo kada, može odmah da se dođe do vatrogasnog aparata. U svakoj kuhinji kao i u frizerskim salonima i parfimerijama, na raspolaganju je ćebe za gašenje požara.
2. Putnički brodovi su opremljeni hidrantnim sistemom koji se sastoji od:
1) dve motorne pumpe za gašenje požara dovoljnog kapaciteta, od kojih je barem jedna trajno postavljena;
2) jednog vatrogasnog voda sa dovoljnim brojem hidranata sa trajno priključenim požarnim crevima dužine najmanje 20 m i opremljenim mlaznicom koja može da proizvede i maglu i vodeni mlaz i koji ima opremu za zatvaranje.
3. Hidrantni sistemi su projektovani i dimenzionisani da:
1) se do svake tačke na brodu može da dopre barem iz dva hidranta postavljena na različitim mestima, od svakog sa samo jednim crevom dužine ne preko 20 m;
2) pritisak na hidrantima je najmanje 300 kPa;
3) na svim palubama može da se postigne dužina vodenog mlaza od najmanje 6 m.
Ako postoji orman za hidrant, na njegovoj spoljnoj strani je postavljen simbol "crevo za gašenje" prema Prilogu 1. Deo XXV. Slika broj 5, čija je dužina strane najmanje 10 cm.
4. Ventili hidranata sa spiralnim navojem ili slavine mogu da se postave na način koji omogućava da svako od požarnih creva može da se odvoji i ukloni tokom rada pumpi za gašenje požara.
5. U unutrašnjem prostoru creva za gašenje požara su namotana na aksijalno spojeni kalem.
6. Materijali opreme za gašenje požara su otporni na toplotu ili adekvatno zaštićeni od prekida rada kada su izloženi visokim temperaturama.
7. Cevi i hidranti su raspoređeni da se izbegne mogućnost zamrzavanja.
8. Pumpe za gašenje požara:
1) da se postave u odvojenim prostorima ili kućištima;
2) da se njima može rukovati nezavisno jednom od drugih;
3) da svaka može, na svim palubama, da održi potreban pritisak na hidrantima i da postigne potrebnu dužinu vodenog mlaza;
4) da se postave ispred krmene pregrade.
Pumpe za gašenje požara mogu da se koriste i za opšte potrebe.
9. Mašinski prostori imaju trajno postavljen sistem za gašenje požara u skladu sa Prilogom 1, Deo X. tačka 10.03b.
10. Na brodovima sa kabinama postoje:
1) dva samostalna aparata za disanje koji odgovaraju standardu SRPS EN 137: 2010 sa maskama za celo lice koje odgovaraju standardu SRPS EN 136: 2008;
2) dva kompleta opreme koji se sastoje barem od zaštitnog odela, šlema, čizama, rukavica, sekire, poluge, baterijske lampe i sigurnosnog užeta;
3) četiri maske za dim.
15.13 Organizacija bezbednosti
1. Na putničkim brodovima postoji program bezbednosti. Program bezbednosti opisuje dužnosti posade i brodskog osoblja u slučajevima:
1) kvara;
2) požara na brodu;
3) evakuacije putnika;
4) lica u vodi.
Uzimaju se u obzir posebne mere bezbednosti za lica sa ograničenom sposobnošću kretanja.
Članovima posade i brodskom osoblju određenim u programu bezbednosti su dodeljene različite dužnosti, u zavisnosti od mesta koja zauzimaju.
Posebna uputstva za posadu osiguravaju da se, u slučaju opasnosti, sva vrata i otvori u vodonepropusnim pregradama iz tačke 15.02 odmah hermetički zatvore.
2. Program bezbednosti obuhvata plan bezbednosti, u kojem su jasno i precizno utvrđeni barem:
1) područja predviđena za korišćenje od strane lica sa ograničenom pokretljivošću;
2) putevi za evakuaciju, izlazi za slučaj nužde, kao i zborni prostori i prostori za evakuaciju iz tačke 15.06. stav 8;
3) oprema za spasavanje i brodski čamci;
4) vatrogasni aparati i sistemi za gašenje požara i sistemi rasprskača pod pritiskom;
5) druga oprema bezbednosti;
6) sistem za uzbunjivanje iz tačke 15.08. stav 3. podtačka 1);
7) sistem za uzbunjivanje iz tačke 15.08. stav 3. podtač. 2)-3);
8) nepropusna vrata u pregradama iz tačke 15.02. stav 5. i položaj njihovih uređaja za upravljanje, kao i drugi otvori iz tačke 15.02. st. 9, 10. i 13. i tačke 15.03. stav 12;
9) vrata iz tačke 15.11. stav 8;
10) protivpožarni zatvarači;
11) sistem protivpožarne uzbune;
12) postrojenje za proizvodnju energije za slučaj nužde;
13) jedinice za upravljanje sistemom ventilacije;
14) veze sa kopnom;
15) uređaji za zatvaranje dovoda goriva;
16) uređaji na utečnjeni gas;
17) sistem javnog razglasa;
18) radio-telefonska oprema;
19) kutije sa opremom prve pomoći.
3. Program bezbednosti iz stava 1. i plan bezbednosti iz stava 2.:
1) ima odgovarajući pečat nadležnog organa;
2) je uočljivo istaknut na odgovarajućem mestu na svakoj palubi.
4. U svakoj kabini treba da bude istaknut pravilnik o ponašanju putnika, kao i sažeti plan bezbednosti koji sadrži samo informacije iz stava 2. podtač. 1)-6).
Ovaj pravilnik o ponašanju obuhvata barem:
1) određivanje vanrednih situacija
(1) požara;
(2) naplavljivanja;
(3) opšte opasnosti;
2) opis različitih signala za uzbunjivanje;
3) uputstva o:
(1) putevima za evakuaciju
(2) tome šta treba činiti
(3) potrebi da se ostane miran;
4) uputstva o:
(1) pušenju
(2) upotrebi vatre i otvorenog plamena
(3) otvaranju prozora
(4) upotrebi određene opreme
Ove pojedinosti su istaknute na srpskom, holandskom, engleskom, francuskom i nemačkom jeziku.
15.14 Uređaji za sakupljanje i odstranjivanje otpadnih voda
1. Putnički brod je opremljen sa rezervoarom za sakupljanje otpadne vode je u skladu sa stavom 2. ove tačke ili odgovarajućim pogonom za prečišćavanje otpadnih voda u skladu sa Delom XIVa.
2. Tankovi za sakupljanje otpadnih voda imaju dovoljan kapacitet. Tankovi imaju uređaj koji pokazuje nivo njihovog sadržaja. Postoje brodske pumpe i cevi za pražnjenje tankova kojima otpadna voda može da se predaje sa obe strane broda. Postoji mogućnost da se propusti otpadna voda sa drugih brodova.
Cevi imaju priključke za odvod u skladu sa standardom SRPS EN 1306: 2011.
15.15 Odstupanja za izvesne putničke brodove
1. Putnički brodovi kojima je dozvoljen prevoz najviše 50 putnika i čija dužina LWL ne prelazi 25 m, obezbeđuju dokaz odgovarajućeg stabiliteta posle oštećenja u skladu sa tačkom 15.03. (st. 7-13) ili, kao alternativa, dokazuju da ispunjavaju sledeće kriterijume nakon simetričnog naplavljivanja:
1) uronjenost broda ne prelazi graničnu liniju i
2) metacentarska visina GMR nije manja od 0,10 m.
Potreban preostali uzgon se obezbeđuje odgovarajućim izborom materijala konstrukcije trupa ili pomoću plovaka od penoplasta, pričvršćenih za trup. Za brodove dužine preko 15 m, preostali uzgon se može osigurati kombinacijom plovaka i pregrađivanja u skladu sa naplavljivanjem jednog odeljenja iz tačke 15.03.
2. Za putničke brodove u skladu sa stavom 1. nadležni organ može da dozvoli manja odstupanja od slobodne visine propisane u tački 15.06. stav 3. podtačka 3) i stavu 5. podtačka 2). Odstupanje nije veće od 5%. U slučaju odstupanja odgovarajući delovi su označeni bojom.
3. Odstupajući od tačke 15.03. stav 9. za putničke brodove dužine ne preko 45 m kojima je dozvoljeno da prevoze najviše 250 putnika, nije obavezno naplavljivanje dva odeljenja.
4. Nadležni organ može da odstupi od primene zahteva iz Priloga 1. Deo X. tačka 10.04. u slučaju putničkih brodova kojima je dozvoljeno da prevoze najviše 250 putnika i dužine LWL ne veće od 25 m, pod uslovom da su opremljeni platformom, na koju se može pristupiti sa svake strane broda, postavljenom neposredno iznad vodne linije plivanja, tako da omogućava spasavanje lica iz vode. Putnički brodovi mogu biti opremljeni analognom instalacijom:
1) kojom jedno lice može samo da rukuje;
2) dozvoljene su pokretne instalacije;
3) izvan opasnog područja sistema propulzije, i
4) sa efikasnom komunikacijom između zapovednika broda i lica zaduženog za rukovanje instalacijom.
5. Nadležni organ može da odstupi od primene zahteva iz Priloga 1. Deo X. tačka 10.04. u slučaju putničkih brodova kojima je dozvoljeno da prevoze najviše 600 putnika i dužine ne preko 45 m, pod uslovom da su opremljeni platformom u skladu sa stavom 5. prva rečenica, ili ekvivalentnom instalacijom u skladu sa stavom 5. druga rečenica. Pored toga, putnički brod ima:
1) porivno-kormilarski uređaj, cikloidni propeler ili mlazni propulzor kao glavnu propulziju, ili
2) glavni sistem propulzije sa 2 propulziona uređaja, ili
3) glavni sistem propulzije i pramčani porivni uređaj.
6. Odstupajući od tačke 15.02. stav 9. na putničkim brodovima dužine ne preko 45 m kojima je dozvoljeno da prevoze najviše broj putnika koji odgovara dužini broda u metrima, dozvoljena su, u prostoru za putnike, vrata u pregradi na ručno upravljanje bez daljinskog upravljanja, u skladu sa tačkom 15.02. stav 5. ako:
1) brod ima samo jednu palubu;
2) su vrata dostupna direktno sa palube i nisu udaljena od nje više od 10 m;
3) gornja i donja ivica otvora za vrata se nalazi barem 30 cm iznad poda prostora za putnike;
4) svako od odeljenja odvojenih vratima je opremljeno alarmnim uređajem za nivo kaljuže.
7. Odstupajući od tačke 15.06. stav 6. podtačka 3) na putničkim brodovima u skladu sa stavom 7. jedan put za evakuaciju može da prolazi kroz kuhinju, ako je na raspolaganju i drugi put za evakuaciju.
8. Za putničke brodove dužine ne preko 45 m ne treba da se primenjuje tačka 15.01. stav 2. podtačka 5) ako su instalacije na utečnjeni gas opremljene odgovarajućim sistemima za uzbunjivanje za koncentracije CO koje predstavljaju opasnost po zdravlje i za potencijalne eksplozivne mešavine gasa i vazduha.
9. Sledeće odredbe se ne primenjuju na putničke brodove čija dužina LWL ne prelazi 25 m:
1) tačka 15.04. stav 1. poslednja rečenica;
2) tačka 15.06. stav 6. podtačka 3) za kuhinje, ako je na raspolaganju drugi put za evakuaciju;
3) tačka 15.07.
10. Zahtevi tačke 15.12. stav 10. se ne primenjuju na brodove sa kabinama dužine ne preko 45 m, pod uslovom da su u svakoj kabini lako dostupne maske za dim u broju koji odgovara broju kreveta.
XVa POSEBNI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PUTNIČKE
JEDRENJAKE
15a.01 Primena zahteva iz Priloga 1. Del. III-XXIIb
Pored zahteva iz Priloga 1. Del. III-XXIIb, na putničke jedrenjake se primenjuju zahtevi iz ovog dela.
15a.02 Izuzeća za određene putničke jedrenjake
1. Sledeći odredbe se ne primenjuju na putničke jedrenjake sa LWL ≤ 45 m i sa najvećim dozvoljenim brojem putnika ne preko LWL u celim metrima:
1) Deo III. tačka 3.03. stav 7. pod uslovom da se sidra ne prevoze u sidrenim ždrelima;
2) Deo X. tačka 10.02, stav 2. podtačka 4), u pogledu dužine;
3) Deo XV. tačka 15.08. stav 3. podtačka 1);
4) Deo XV. tačka 15.15. stav 9. podtačka 1).
2. Odstupajući od stava 1. broj putnika može da se poveća do 1,5 LWL u celim metrima, u meri u kojoj jedra, snast i palubna oprema to dozvoljavaju.
15a.03 Zahtevi za stabilitet brodova pod jedrima
1. Za izračunavanje momenta nagiba u skladu sa zahtevima iz Priloga 1. Deo XV. tačka 15.03. stav 3. prilikom određivanja težišta broda uzimaju se u obzir smotana jedra.
2. Uzimajući u obzir sve uslove opterećenja u skladu sa zahtevima iz Priloga 1. Deo XV. tačka 15.03. stav 2. i pri upotrebi standardnog rasporeda jedrilja, moment nagiba prouzrokovan pritiskom vetra nije tako visok da se prekorači ugao nagiba od 20°. U isto vreme:
1) za ovaj proračun se primenjuje stalni pritisak vetra od 0,07 kN/m2,
2) preostalo rastojanje bezbednosti je najmanje 100 mm, i
3) preostalo nadvođe nije negativno.
3. Poluga momenta statičkog stabiliteta:
1) dostiže svoju maksimalnu vrednost pri uglu nagiba od 25° ili većim,
2) iznosi najmanje 200 mm pri uglu nagiba od 30° ili većim,
3) je pozitivna do ugla nagiba od 60°.
4. Površina ispod krivulje poluge momenta stabiliteta nije manja od
1) 0,055 mrad do 30°;
2) 0,09 mrad do 40° ili do ugla pri kome nezaštićeni otvor dopire do površine vode, ako je manji od 40°.
Između:
3) 30° i 40°, ili
4) 30° i ugla koji je manji od 40° i pri kome nezaštićeni otvor dopire do površine vode, ova površina nije manja od 0,03 mrad.
15a.04 Brodograđevni i mehanički zahtevi
1. Odstupajući od zahteva iz Priloga 1. Deo VI. tačka 6.01. stav 3. i Deo IX. tačka 9.01. stav 3. oprema je projektovana za stalne nagibe do 20°.
2. Odstupajući od zahteva iz Priloga 1, Deo XV. tačka 15.06. stav 5. podtačka 1) i tačke 15.06. stav 9. podtačka 2), nadležni organ može, za putničke jedrenjake dužine ne preko 25 m, da za spojne hodnike i stepenice dozvoli slobodnu širinu manju od 800 mm. Ipak, slobodna širina nije manja od 600 mm.
3. Odstupajući od zahteva iz Priloga 1. Deo XV. tačka 15.06. stav 10. podtačka 1), nadležni organ može, u posebnim slučajevima, da dozvoli upotrebu rešetkastih ograda koje se mogu skinuti u područjima gde je to potrebno radi upravljanja jedrima.
4. U smislu zahteva iz Priloga 1. Deo XV. tačka 15.07. jedra predstavljaju glavni sistem propulzije.
5. Odstupajući od zahteva iz Priloga 1. Deo XV. tačka 15.15. stav 7. podtačka 3) visina donje ivice otvora za vrata se može umanjiti do 200 mm iznad poda prostora za putnike. Kada se otvore, vrata se zatvaraju i zaključavaju automatski.
6. Ako postoji mogućnost da se propeler okreće u praznom hodu dok brod plovi pod jedrima, svi delovi sistema propulzije izloženi opasnosti su zaštićeni od mogućeg oštećenja.
1. Delovi snasti su postavljeni da se izbegne neprihvatljivo guljenje.
2. Ako se koristi materijal koji nije drvo, ili se koriste specijalni tipovi snasti, njihova konstrukcija garantuje stepene sigurnosti i vrednosti ekvivalentne onima utvrđenim u ovom Delu. Kao dokaz čvrstoće:
1) izvršava se proračun čvrstoće, ili
2) dostavlja se potvrda o dovoljnoj čvrstoći od odobrenog klasifikacionog društva, ili
3) dimenzionisanje se zasniva na postupcima utvrđenim u priznatom kontrolnom okviru (npr. Middendorf, Kusk-Jensen).
Dokaz se podnosi nadležnom organu.
15a.06 Opšte odredbe o jarbolima i oblicama za razapinjanje jedrilja
1. Sve oblice su izrađene od visokokvalitetnog materijala.
2. Drvo za jarbole je:
1) bez koncentracije čvorova;
2) bez belike unutar propisanih dimenzija;
3) u najvećoj mogućoj meri sa pravim vlaknima;
4) sa što je moguće manje uvrnutog rasta.
3. Ako je odabrani tip drveta Pičpajn ili Oregonski bor "svetlijeg i boljeg" stepena kvaliteta, prečnici u tabelama datim u tač. 15a.07-15a.12 se mogu umanjiti za 5% .
4. Ako građa korišćena za debla i nastavke jarbola, krstove, deblenjake i kosnike nije okruglog poprečnog preseka, takva građa poseduje ekvivalentnu otpornost.
5. Petnice jarbola, grla jarbola i veze na palubi, na rebrenicama i pramčanoj statvi ili krmi su konstruisane da mogu ili da apsorbuju sile kojima su izložene, ili da ih prenesu na druge s njima povezane delove konstrukcije.
6. U zavisnosti od stabiliteta broda i spoljnih sila kojima je izložen kao i raspodele raspoložive površine jedrilja, nadležni organ može, na osnovu dimenzija propisanih u tač. 15a.07-15a.12. da dozvoli smanjenja poprečnih preseka oblica i, kada je podesno, opute. Dokazi se podnose u skladu sa tačkom 15a.05. stav 2.
7. Ako je period oscilacije/period ljuljanja broda, izražen u sekundama, manji od tri četvrtine njegove širine, izražene u metrima, treba da se uvećaju dimenzije propisane u tač. 15a.07-15a.12. Dokazi se podnose u skladu sa tačkom 15a.05. stav 2.
8. U tabelama prikazanim u tač. 15a.07-15a.12. i tački 15a.14. moguće međuvrednosti se dobijaju interpolacijom.
15a.07 Posebne odredbe za jarbole
1. Drveni jarboli zadovoljavaju sledeće minimalne zahteve:
Dužina* |
Prečnik na palubi |
Prečnik na košu jarbola |
Prečnik na glavini jarbola (cm) |
10 |
20 |
17 |
15 |
11 |
22 |
17 |
15 |
12 |
24 |
19 |
17 |
13 |
26 |
21 |
18 |
14 |
28 |
23 |
19 |
15 |
30 |
25 |
21 |
16 |
32 |
26 |
22 |
17 |
34 |
28 |
23 |
18 |
36 |
29 |
24 |
19 |
39 |
31 |
25 |
20 |
41 |
33 |
26 |
21 |
43 |
34 |
28 |
22 |
44 |
35 |
29 |
23 |
46 |
37 |
30 |
24 |
49 |
39 |
32 |
25 |
51 |
41 |
33 |
* rastojanje od koša jarbola do palube |
|
||
Ako jarbol ima dva krsta, prečnici se uvećavaju najmanje za 10%.
Ako jarbol ima više od dva krsta, prečnici se uvećavaju najmanje za 15%.
U slučaju jarbola postavljenih kroz palubu, prečnik pete jarbola je najmanje 75% prečnika jarbola u nivou palube.
2. Oprema jarbola, prsteni jarbola, koševi jarbola i glavine jarbola su dovoljno čvrsto dimenzionisani i pričvršćeni.
15a.08 Posebne odredbe za košne nastavke
1. Drveni košni nastavci zadovoljavaju sledeće minimalne zahteve:
Dužina* |
Prečnik u podnožju |
Prečnik na pola dužine |
Prečnik na mestu opreme** (cm) |
4 |
8 |
7 |
6 |
5 |
10 |
9 |
7 |
6 |
13 |
11 |
8 |
7 |
14 |
13 |
10 |
8 |
16 |
15 |
11 |
9 |
18 |
16 |
13 |
10 |
20 |
18 |
15 |
11 |
23 |
20 |
16 |
12 |
25 |
22 |
17 |
13 |
26 |
24 |
18 |
14 |
28 |
25 |
20 |
15 |
31 |
27 |
21 |
* Ukupna dužina košnog nastavka, bez vrha jarbola |
|||
Ako su krsna jedra pričvršćena za košni nastavak, dimenzije navedene u tabeli se uvećavaju za 10% .
2. Preklapanje između košnog nastavka i jarbola je najmanje 10 puta veće od propisanog prečnika podnožja košnog nastavka.
15a.09 Posebne odredbe za kosnike
1. Drveni kosnici zadovoljavaju sledeće minimalne zahteve:
Dužina * |
Prečnik na pramčanoj statvi |
Prečnik na pola dužine |
4 |
14,5 |
12,5 |
5 |
18 |
16 |
6 |
22 |
19 |
7 |
25 |
23 |
8 |
29 |
25 |
9 |
32 |
29 |
10 |
36 |
32 |
11 |
39 |
35 |
12 |
43 |
39 |
* Ukupna dužina kosnika |
||
2. Dužina dela kosnika unutar broda je najmanje četiri puta veća od prečnika kosnika na pramčanoj statvi.
3. Prečnik kosnika na njegovom vrhu je najmanje 60% prečnika kosnika na pramčanoj statvi.
15a.10 Posebne odredbe za prikosnike
1. Drveni prikosnici zadovoljavaju sledeće minimalne zahteve:
Dužina * (m) |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
Prečnik na pramčanoj statvi (cm) |
7 |
10 |
14 |
17 |
21 |
24 |
28 |
31 |
35 |
* Ukupna dužina prikosnika |
|||||||||
2. Prečnik prikosnika na vrhu iznosi najmanje 60% prečnika na pramčanoj statvi.
15a.11 Posebne odredbe za glavne deblenjake
1. Drveni glavni deblenjaci zadovoljavaju sledeće minimalne zahteve:
Dužina* (m) |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
13 |
14 |
15 |
16 |
Prečnik (cm) |
14 |
15 |
16 |
17 |
18 |
20 |
21 |
23 |
24 |
25 |
26 |
27 |
* Ukupna dužina glavnog deblenjaka |
||||||||||||
2. Prečnik kod zgloba iznosi najmanje 72% prečnika navedenog u tabeli.
3. Prečnik na škotnom roglju iznosi najmanje 85% prečnika navedenog u tabeli.
4. Mereno od jarbola, najveći prečnik je na dve trećine dužine.
5. Ako je:
1) ugao između glavnog deblenjaka i uzdenog roglja manji od 65° i za kraj deblenjaka je pričvršćena škota glavnog deblenjaka, ili
2) tačka spajanja škote ne stoji naporedo sa škotnim rogljem, u skladu sa tačkom 15a.05, stav 2, nadležni organ može da zahteva veći prečnik.
6. Za površine jedrilja manje od 50 m2, nadležni organ može da odobri smanjenje dimenzija navedenih u tabeli.
15a.12 Posebne odredbe za sošnjake
1. Drveni sošnjaci zadovoljavaju sledeće minimalne zahteve:
Dužina* (m) |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
Prečnik (cm) |
10 |
12 |
14 |
16 |
17 |
18 |
20 |
* Ukupna dužina sošnjaka |
|||||||
2. Nepoduprta dužina sošnjaka nije veća od 75% .
3. Prelomna čvrstoća glavne ubralje je 1,2 puta veća od prelomne čvrstoće spoljnog podizača sošnjaka.
4. Ugao na vrhu glavne ubralje iznosi najviše 60°.
5. Ako je, odstupajući od stav 4, ugao na vrhu glavne ubralje veći od 60°, zatezna čvrstoća je prilagođena silama koje se u tom slučaju javljaju.
6. Za površine jedrilja manje od 50 m2, nadležni organ može da dozvoli smanjenje dimenzija navedenih u tabeli.
15a.13 Opšte odredbe za nepomičnu i pomičnu oputu
1. Nepomična i pomična oputa zadovoljavaju zahteve za čvrstoću navedene u tač. 15a.14-15a.15. ovog dela Priloga 1.
2. Spojevi čeličnih užadi mogu imati oblik:
1) upletki,
2) kompresionih, ili
3) zalivenih čaura.
Upletke su ovijene, a krajevi podvezani.
3. Očne upletke imaju očnice.
4. Užad su usmerena da ne zaprečuju ulaze i stepeništa.
15a.14 Posebne odredbe za nepomičnu oputu
1. Leta i pripone zadovoljavaju sledeće minimalne zahteve:
Dužina jarbola * (m) |
11 |
12 |
13 |
14 |
15 |
16 |
17 |
18 |
Zatezna čvrstoća leta (kN) |
160 |
172 |
185 |
200 |
220 |
244 |
269 |
294 |
Zatezna čvrstoća pripona (kN) |
355 |
415 |
450 |
485 |
525 |
540 |
630 |
720 |
Broj konopa i užadi pripona po strani |
3 |
3 |
3 |
3 |
3 |
3 |
4 |
4 |
* rastojanje od vrha ili koša jarbola do palube |
||||||||
2. Zaputke jarbola, zaputke košnih nastavaka, leta prečkice, pripone kosnika i prikosnika zadovoljavaju sledeće minimalne zahteve:
Dužina jarbola * (m) |
<13 |
13-18 |
>18 |
Zatezna čvrstoća zaputke jarbola (kN) |
89 |
119 |
159 |
Zatezna čvrstoća zaputke košnog nastavka (kN) |
89 |
119 |
159 |
Dužina košnog nastavka (m) |
<6 |
6-8 |
>8 |
Zatezna čvrstoća leta prečkice (kN) |
58 |
89 |
119 |
Dužina prikosnika (m) |
<5 |
5-7 |
>7 |
Zatezna čvrstoća pripona kosnika (kN) |
58 |
89 |
119 |
* rastojanje od vrha ili koša jarbola do palube |
|
|
|
3. Poželjno je da se užad izrađuju prema tipu užadi 6 x 7 FE sa klasom čvrstoće 1550 N/mm2. Kao alternativa, u istoj klasi čvrstoće može da se koristi tip 6 x 36 SE ili 6 x 19 FE. Zbog veće elastičnosti tipa 6 x 19, vrednosti zateznih čvrstoća date u tabeli se uvećavaju za 10% . Upotreba drugačijeg tipa užadi je dozvoljena pod uslovom da on poseduje analogna svojstva.
4. Ako se koristi kruta oputa, vrednosti zateznih čvrstoće prikazane u tabeli se uvećavaju za 30% .
5. Za oputu se mogu koristiti samo odobrene viljuške, kružne uške i vijci.
6. Vijci, viljuške, kružne uške i pritezni vijci se propisno pričvršćuju.
7. Zatezna čvrstoća posrtnog leta je najmanje 1,2 puta veća od zatezne čvrstoće odgovarajućeg leta prečke i leta prečkice.
8. Za brodove sa istisninom manjom od 30 m3, nadležni organ može da dozvoli umanjenja vrednosti zatezne čvrstoće prikazana u niže navedenoj tabeli:
Istisnina podeljena brojem jarbola (m3) |
Umanjenje (%) |
>20 do 30 |
20 |
10 do 20 |
35 |
< 10 |
60 |
15a.15 Posebne odredbe za pomičnu oputu
1. Za pomičnu oputu se koriste vlaknasta užad ili čelična užad. Najmanja zatezna čvrstoća i prečnik za pomičnu oputu, u odnosu na površinu jedra, zadovoljavaju sledeće minimalne zahteve:
Tip pomične opute |
Materijal užeta |
Površina jedra |
Minimalna zatezna čvrstoća (KN) |
Prečnik užeta (mm) |
Podizači letnog jedra |
Čelična žica |
do 35 |
20 |
6 |
> 35 |
38 |
8 |
||
Vlakno (polipropilen-PP) |
Prečnik užeta od najmanje 14 mm i jedan kolut užeta na svakih 25 m2 ili njegov deo |
|||
Podizači sošnog jedra |
Čelična žica |
do 50 |
20 |
6 |
> 50 do 80 |
30 |
8 |
||
> 80 do 120 |
60 |
10 |
||
>120 do 160 |
80 |
12 |
||
Vlakno (PP) |
Prečnik užeta od najmanje 18 mm i jedan kolut užeta na svakih 30 m2 ili njegov deo |
|||
Škote letnog jedra |
Vlakno (PP) |
do 40 |
14 |
|
> 40 |
18 |
|
||
Za površine jedra veće od 30 m2, škota treba da ima oblik koloturnika ili se njome može rukovati pomoću vitla |
||||
Škote sošnog jedra/jedra sošnog nastavka |
Čelična žica |
< 100 |
60 |
10 |
100 to 150 |
85 |
12 |
||
> 150 |
116 |
14 |
||
Za škote sošnog nastavka, potrebni su elastični spojni elementi (prednji pokretni koluti). |
||||
Vlakno (PP) |
Prečnik užeta od najmanje 18 mm i barem tri koluta užeta. Ako je površina jedra veća |
|||
2. Pomična oputa koja čini deo pomične opute jarbola ima zateznu čvrstoću koja odgovara zateznoj čvrstoći odgovarajućeg leta ili pripona.
3. Ako se koriste materijali različiti od onih navedenih u stavu 1. zadovoljavaju se vrednosti čvrstoće date u tabeli u stavu 1.
Ne koriste se sintetička polietilenska užad.
1. Ako se koriste čelična ili sintetička užad, prečnici koluta užadi (mereni od centra do centra užeta) zadovoljavaju sledeće minimalne zahteve:
Čelična žica (mm) |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
Vlakno (mm) |
16 |
18 |
20 |
22 |
24 |
26 |
28 |
Kolut užeta (mm) |
100 |
110 |
120 |
130 |
145 |
155 |
165 |
2. Odstupajući od stava 1, prečnik kolutova užeta može biti jednak šestostrukom prečniku čelične žice, pod uslovom da se čelična žica ne pokreće stalno preko kolutova.
3. Zatezna čvrstoća delova opreme (npr. viljuške, kružne uške, pritezni vijci, ploče sa okom za vez, vijci, prstenovi i škopci) je kompatibilna sa zateznom čvrstoćom nepomične i pomične opute koja je na njih pričvršćena.
4. Pridržači leta i priponice koša su projektovani da preuzmu sile kojima su izloženi.
5. Za svaku ušku može biti pričvršćen samo jedan škopac sa odgovarajućim letom ili priponicom.
6. Koturnici i klobučnice treba da budu sigurno pričvršćeni za jarbol, a obrtne glavne ubralje koje se koriste u tu svrhu su u dobrom stanju.
7. Sredstva za pričvršćivanje očnjaka, kljunaca, klinova i klinarica su projektovana da savladaju sile kojima su izloženi.
1. Osigurava se da se jedra mogu ubrati na lak, brz i siguran način.
2. Površina jedrilja odgovara tipu i istisnini broda.
1. Brodovi koji su opremljeni prikosnikom ili kosnikom imaju mrežu kosnika i dovoljan broj odgovarajućih sredstava za pridržavanje i zatezanje.
2. Oprema u skladu sa stavom 1. može da se izostavi ako prikosnik ili kosnik ima pribor za vezivanje užeta i stojnicu adekvatno dimenzionisane da se omogući pričvršćivane sigurnosnog pojasa koji se drži na brodu.
3. Za rad na oputi obezbeđuje se viseća stolica.
1. Oputu ispituje nadležni organ na svake 2,5 godine. Ispitivanje obuhvata:
1) jedra, uključujući poteznice, škotne roglje i oka kratica;
2) stanje jarbola i oblica;
3) stanje nepomične i pomične opute zajedno sa spojevima žičane užadi;
4) oprema za brzo i sigurno ubiranje jedra;
5) adekvatno pričvršćivanje koloturnika podizača i klobučnice;
6) sredstva za pričvršćivanje grla jarbola i druge tačke gde se pričvršćuje nepomična i pomična oputa vezana za brod;
7) vitla za rukovanje jedrima;
8) ostali uređaji montirani za potrebe plovidbe sa jedrima, kao što su zavetrinska bočna peraja i uređaji za rukovanje njima;
9) mere preduzete radi sprečavanja guljenja oblica, pomične i nepomične opute i jedara;
10) oprema u skladu sa tačkom 15a.18.
2. Onaj deo drvenog jarbola koji prolazi kroz palubu i koji je postavljen ispod palube treba da se pregleda u razmacima koje treba da odredi nadležni organ, ali barem prilikom svakog redovnog pregleda broda. Za tu svrhu jarbol treba da se izvadi.
3. Na brodu se drži svedočanstvo o poslednjem pregledu obavljenom u skladu sa stavom 1. i izdato, datirano i potpisano od strane nadležnog organa.
XVI POSEBNI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PLOVILA PREDVIĐENA DA BUDU DEO POTISKIVANOG, TEGLJENOG ILI BOČNOG SASTAVA
16.01 Plovila pogodna za potiskivanje
1. Plovila koja se koriste za potiskivanje imaju odgovarajući uređaj za potiskivanje. Ona su projektovana i opremljena tako da:
1) posade mogu lako i bezbedno da pređu na potiskivano plovilo kada su spojni uređaji povezani;
2) mogu da zauzmu fiksnu poziciju u odnosu na spojena plovila;
3) onemoguće relativno pomeranje između plovila.
2. Ako su plovila međusobno spojena užadima, plovilo-potiskivač je opremljeno sa barem dva specijalna vitla ili ekvivalentna spojna uređaja za zatezanje užadi.
3. Spojni uređaji omogućavaju obrazovanje krutog spoja sa potiskivanim plovilom.
Ako se sastavi sastoje od potiskivača i samo jednog potiskivanog plovila, spojni uređaji mogu da omoguće kontrolisano zglobno pomeranje. Neophodne pogonske jedinice lako apsorbuju sile koje će se na njih preneti i njima se lako i bezbedno upravlja. Zahtevi iz Priloga 1. Deo VI. tač. 6.02-6.04. da se primenjuju na isti način na takve pogonske jedinice.
4. Koliziona pregrada iz Priloga 1, Deo III. tačka 3.03, stav 1 podtačka (1), se može izostaviti za potiskivače.
16.02 Plovila pogodna da budu potiskivana
1. Na potisnice bez kormilarskog sistema, stambenih prostorija, mašinskih prostora ili kotlarnica se ne primenjuju zahtevi iz:
1) Priloga 1. Del. V- VII i Deo XII;
2) Priloga 1. Deo VIII. tačka 8.08. st. 2-8. Deo X. tačka 10.02. i tačka 10.05. stav 1.
Ako postoje kormilarski sistemi, stambene prostorije, mašinski prostori ili kotlarnice, odgovarajući zahtevi ovog dela se primenjuju na njih.
2. Pored toga, potisnice za prevoženje brodom čija dužina L <≤ 40 m zadovoljavaju sledeće zahteve:
1) Kolizione pregrade prema zahtevu iz Priloga 1. Deo III. tačka 3.03. stav 1. se mogu izostaviti ako njihove prednje strane mogu da podnesu opterećenje najmanje 2,5 puta veće od opterećenja utvrđenog za kolizione pregrade na brodovima unutrašnje plovidbe istog gaza i izgrađenim u skladu sa zahtevima nekog odobrenog klasifikacionog društva.
2) Odstupajući od zahteva iz Priloga 1. Deo VIII. tačka 8.08. stav 1. odeljenja dvodna koja nisu lako dostupna, ne moraju imati mogućnost dreniranja osim ako njihova zapremina ne prelazi 5% istisnine potisnice za prevoženje brodom na maksimalnom dozvoljenom gazu sa punim teretom.
3. Plovilo predviđeno za potiskivanje je opremljeno spojnim uređajima koji osiguravaju bezbedno povezivanje sa drugim plovilima.
16.03 Plovilo pogodno za pokretanje sastava bok uz bok
Plovila predviđena za pokretanje sastava bok uz bok su opremljeni bitvama ili ekvivalentnim sredstvima koja, svojim brojem i rasporedom, omogućavaju da sastav bude povezan na bezbedan način.
16.04 Plovila pogodna da budu pokretana u sastavima
Plovila predviđena da budu pokretana u sastavima su opremljena spojnim uređajima, bitvama ili ekvivalentnim sredstvima koja, svojim brojem i rasporedom, omogućavaju bezbedno povezivanje sa drugim plovilom u sastavu.
16.05 Plovila pogodna za tegljenje
1. Plovila predviđena za tegljenje ispunjavaju sledeće zahteve:
1) uređaji za tegljenje su tako postavljeni da njihovo korišćenje ne ugrožava bezbednost plovila, posade ili tereta.
2) plovila za vuču i tegljenje imaju kuku za tegljenje koja može bezbedno da se otpusti iz kormilarnice; ovo se ne primenjuje ako projekat ili druga uređaji sprečavaju prevrtanje.
3) uređaji za tegljenje se sastoje od vitala ili kuke za tegljenje. Uređaji za tegljenje su postavljeni ispred ravni propelera. Ovaj zahtev se ne primenjuje na plovila kojima upravljaju njihovi propulzioni uređaji kao što su porivno-kormilarski uređaji ili cikloidni propeleri.
4) za plovila koja su u skladu sa važećim propisima nadležnog organa koji je izdao svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, predviđena samo za pomoćnu vuču plovila sa sopstvenim pogonom, dovoljno je sredstvo za vuču kao što je bitva ili neko ekvivalentno sredstvo. Podtačka 2) se primenjuje na isti način.
5) Ako bi kablovi za vuču mogli da se zapletu na krmi broda, obezbeđuju se tegljačke lukove sa graničnicima.
2. Plovila dužine L preko 86 m ne mogu da tegle nizvodno.
16.06 Navigacione probe na sastavima
1. U cilju davanja ovlašćenja potiskivaču ili motornom brodu za pokretanje krutog sastava, i radi unošenja odgovarajuće napomene u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu, nadležni organ određuje koje formacije će biti prezentovane i obavlja navigacione probe navedene u zahtevima iz Priloga 1. deo V. tačka 5.02. sa sastavom u propisanoj formaciji/formacijama, koje smatra za najnepovoljnije. Ovaj sastav zadovoljava zahteve iz Priloga 1. Deo V. tač. 5.02 - 5.10.
Nadležni organ proverava da li se održava kruta veza svih plovila u sastavu toku manevara propisanih u Prilogu 1. Deo V. ovih Tehničkih pravila
2. Ako se u toku navigacionih probi iz stava 1. ove tačke na plovilu koje se ili potiskuje ili pokreće bok uz bok, nalaze posebne instalacije kao što su kormilarski sistem, propulzioni uređaji ili oprema za manevrisanje, ili zglobni spojevi, radi ispunjavanja zahteva iz Priloga 1. Deo V. tač. 5.02-5.10. u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu za plovila koja pokreću sastav se unosi sledeće: formacija, položaj, ime i evropski identifikacioni broj broda onih plovila koja su opremljena upotrebljenim posebnim instalacijama.
16.07 Unošenje napomena u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu
1. Ako je plovilo predviđeno za pokretanje sastava, ili da bude pokretano u sastavu, napomena o njegovoj usklađenosti sa odgovarajućim zahtevima, iz tač. 16.01-16.06. se unosi u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
2. U Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu plovila koje pokreće sastav se unose sledeće informacije:
1) sastavi i formacije koji su prihvaćeni;
2) vrste spojeva;
3) najveće utvrđene sile u spojevima, i
4) prema potrebi, minimalna zatezna čvrstoća užadi za spajanje za uzdužnu vezu, kao i broj namotaja užeta.
XVII POSEBNI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA TEHNIČKE PLOVNE OBJEKTE
Za konstrukciju i opremu tehničkih plovnih objekata primenjuju se zahtevi iz Priloga 1. del. III, VII-XIV. i XVI. Tehnički plovni objekti sa sopstvenim sredstvima propulzije ispunjavaju i zahteve iz Priloga 1. del. V. i VI. Propulzioni uređaji koji dozvoljavaju samo angažovanje na kratkim putovanjima ne predstavljaju vlastita sredstva propulzije.
1. Nadležni organ može da dozvoli odstupanja od sledećih zahteva:
1) Deo III, tačka 3.03, stavovi 1. i 2, primenjuju se na isti način;
2) Deo VII. tačka 7.02 se primenjuje na isti način;
3) Maksimalni nivoi zvučnog pritiska propisani u Prilogu 1. Deo XII. tačka 12.02. stav 5. druga rečenica, mogu da se prekorače u toku pogona radnih uređaja tehničkog plovnog objekta, pod uslovom da, u toku eksploatacije, noću niko ne spava na brodu;
3) Mogu se dozvoliti odstupanja od ostalih zahteva koji se tiču strukture, radnih uređaja i opreme, pod uslovom da je u svakom slučaju osigurana jednaka bezbednost.
2. Nadležni organ može da izostavi primenu sledećih zahteva:
1) Deo X. tačka 10.01. stav 1. se ne primenjuje ako tokom upotrebe tehnički plovni objekt može bezbedno da se usidri pomoću radnog sidra ili pilona. Ipak, tehnički plovni objekt sa vlastitim sredstvom propulzije ima barem jedno sidro koje zadovoljava zahteve iz Dela X. tačka 10.01. stav 1. kada se uzme da je empirijski koeficijent k jednak 45, a T najmanja visina.
2) Deo XII. tačka 12.02. stav 1. drugi deo rečenice, ako stambeni prostor može adekvatno da se osvetli putem električne energije.
3. Pored toga primenjuje se sledeće:
1) Deo VIII. tačka 8.08. stav 2. druga rečenica, kaljužna pumpa radi na motorni pogon;
2) Deo VIII. tačka 8.10. stav 3. buka može da prekorači 65 dB(A) na bočnoj udaljenosti od 25 m od boka broda ili bilo kog stacioniranog tehničkog plovnog objekta u toku pogona radnih uređaja;
3) Deo X. tačka 10.03. stav 1. zahteva se najmanje jedan dodatni prenosni vatrogasni aparat ako se na palubi nalaze radni uređaji koji nisu trajno fiksirani za plovilo;
4) Deo XIV. tačka 14.02. stav 2. pored uređaja na utečnjeni gas za upotrebu u domaćinstvu, tu mogu biti i drugi uređaji na utečnjeni gas. Ti uređaji i njihova oprema zadovoljavaju zahteve propisa Republike Srbije.
1. Tehnički plovni objekti na kojima su tokom eksploatacije prisutna lica su opremljeni sistemom opšte uzbune. Signal za uzbunu se jasno razlikuje od drugih signala i, u stambenim prostorijama i na svim radnim mestima, dostiže nivo zvučnog pritiska koji je najmanje za 5 dB(A) viši od maksimalnog lokalnog nivoa zvučnog pritiska. Omogućeno je aktiviranje sistema za uzbunu iz kormilarnice i sa glavnih radnih mesta.
2. Uređaji za rad su dovoljno čvrsti da izdrži opterećenja kojima mogu biti izloženi i zadovoljavaju zahteve uređene propisom Republike Srbije kojim se uređuju zahtevi za mašine.
3. Stabilnost (otpornost na prevrtanje) i čvrstoća uređaja za rad, i prema potrebi sredstva za njihovo pričvršćivanje, su takvi da mogu da izdrže sile koje su proizvod očekivanog nagiba, trima i pomeranja tehničkog plovnog objekta.
4. Ako se teret podiže pomoću dizalica, maksimalno dozvoljeno opterećenje koje proizilazi iz stabiliteta i čvrstoće je uočljivo istaknuto na tablama na palubi i u kontrolnim stanicama. Ako vezivanjem dodatnih pontona može da se uveća sposobnost podizanja, jasno se navode dozvoljene vrednosti i sa i bez ovih dodatnih pontona.
17.04 Preostalo rastojanje bezbednosti
1. Preostalo rastojanje bezbednosti označava najkraće vertikalno rastojanje od površine vode do najnižeg dela tehničkog plovnog objekta posle koga više nije vodonepropustan, uzimajući u obzir trim i nagib usled dejstva momenata iz tačke 17.07. stav 4.
2. Preostalo rastojanje bezbednosti je dovoljno, u skladu sa tačkom 17.07. stav 1. za svaki otvor otporan na prskajuću vodu i vremenske neprilike, ako iznosi barem 300 mm.
3. Na otvoru koji nije otporan na prskajuću vodu i vremenske neprilike, preostalo rastojanje bezbednosti je najmanje 400 mm.
1. Za svrhe ovog dela i odstupajući od definicija u Prilogu 1. preostalo nadvođe označava najmanje vertikalno rastojanje od površine vode do gornje površine palube na njenoj ivici uzimajući u obzir trim i nagib usled dejstva momenta iz tačke 17.07. stav 4.
2. Preostalo nadvođe je dovoljno u skladu sa tačkom 17.07. stav 1. ako iznosi najmanje 300 mm.
3. Preostalo nadvođe se može umanjiti ako se dokaže da su zadovoljeni zahtevi iz tačke 17.08.
4. Ako se oblik pontonaa uočljivo razlikuje od pravougaonog oblika, kao u slučaju cilindričnog pontona, ili ako poprečni presek pontona ima više od četiri strane, nadležni organ može da zahteva ili dozvoli preostalo nadvođe koje se razlikuje od onog iz stava 2. Ovo se primenjuje i na tehničke plovne objekte koji se sastoje od više pontona.
1. Potvrđivanje stabiliteta u skladu sa tač. 17.07. i 17.08. se zasniva na opitu nakretanja koji je obavljen na propisan način.
2. Ako u toku opita nakretanja, nije moguće postići adekvatne uglove nagiba, ili ako opit nakretanja prouzrokuje preterane tehničke teškoće, ovaj se može zameniti proračunom težišta i težine plovila. Rezultat proračuna težine se proverava merenjem gaza, i razlika ne sme da prelazi ± 5%.
17.07 Potvrđivanje stabiliteta
1. Potvrđuje se da je preostalo nadvođe i preostalo rastojanje bezbednosti dovoljno, ako se uzmu u obzir opterećenja koja deluju u toku pogona radnih uređaja i u toku plovidbe. U tu svrhu zbir uglova trima i nagiba ne prelazi 10°, a dno pontona ne izranja.
2. Potvrđivanje stabiliteta obuhvata sledeće podatke i dokumenta:
1) Crteže u razmeri pontona ili radnih uređaja i detaljne podatke o njima koji su neophodni da bi se potvrdio stabilitet, kao što su sadržaj tankova, otvori koji omogućavaju pristup u unutrašnjost broda;
2) hidrostatički podaci ili krivulje;
3) krivulje poluge momenta stabiliteta za statički stabilitet u rasponu propisanom u skladu sa podtačkom 5) ili tačkom 17.08;
4) opis radnih uslova sa odgovarajućim podacima koji se tiču težine i težišta, uključujući nenatovareno stanje i stanje u kome su radni uređaji u transportnom položaju;
5) proračun momenata naginjanja, trima i uspravljanja, sa specifikacijom uglova trima i nagiba i odgovarajućeg preostalog nadvođa i preostalih rastojanja sigurnosti;
6) kompilaciju rezultata proračuna sa specifikacijom radnih ograničenja i maksimalnih opterećenja.
3. Potvrđivanje stabiliteta je zasnovano barem na sledećim pretpostavkama:
1) Za bagere, specifična masa produkata bagerovanja:
(1) pesak i šljunak: 1,5 t/m3
(2) vrlo vlažan pesak: 2,0 t/m3
(3) zemlja, u proseku: 1,8 t/m3
(4) mešavina peska vode u kanalima: 1,3 t/m3;
2) za bagere sa grabilicom, vrednosti date pod 1) se uvećaju za 15%;
3) za hidraulične bagere uzima se u obzir maksimalna moć podizanja.
4. Potvrđivanje stabiliteta uzima u obzir dejstvo momenata usled:
1) opterećenja;
2) asimetrične konstrukcije;
3) pritiska vetra;
4) zaokreta u toku plovidbe samohodnog tehničkog plovnog objekta;
5) poprečne struje, ako je potrebno;
6) balasta i zaliha;
7) palubnih tereta i, gde je primenljivo, tereta;
8) slobodnih površina tečnosti;
9) inercijalnih sila;
10) drugih mehaničkih uređaja.
Momenti koji mogu da deluju istovremeno se sabiraju.
5. Dejstvo momenta usled pritiska vetra se izračunava prema sledećoj formuli:
gde je:
c = koeficijent otpora koji zavisi od oblika
Za okvire c = 1.2, a za grede sa punim presekom c = 1,6. Obe vrednosti uzimaju u obzir udare vetra.
Kao površina izložena vetru uzima se cela površina obuhvaćena konturnom linijom okvira.
pw = specifičan pritisak vetra; uzima se vrednost od 0,25 kN/m2;
A = bočna ravan iznad ravni maksimalnog gaza (m2);
lw = rastojanje od centra površine bočne ravni A do ravni maksimalnog gaza, u m.
4.3 Za određivanje momenta izazvanog zaokretanjem u toku plovidbe saglasno stavu 4.1 podtačka 4) za samohodne tehničke plovne objekte, upotrebljava se formula iz Priloga 1, Deo XV. tačka 15.03, stav 6.
6. Moment izazvan dejstvom poprečne struje saglasno stavu 4.1 podtačka 5) uzima se u obzir samo za tehnički plovni objekt koji je u toku rada usidren ili privezan popreko u odnosu na struju.
7. Prilikom izračunavanja momenata izazvanih tečnim balastom i tečnim zalihama saglasno stavu 4.1(6), određuje se najnepovoljniji stepen punjenja tankova sa stanovišta stabiliteta, a odgovarajući moment se unosi u proračun.
8. Moment izazvan inercijalnim silama, saglasno stavu 4. podtačka 9) na odgovarajući način se uzima u obzir, ako pomeranje tereta i radnih uređaja može da utiče na stabilitet.
9. Momenti uspravljanja za pontone sa vertikalnim bočnim zidovima mogu da se izračunaju korišćenjem sledeće formule:
gde je:
= metacentarska visina, (m);
φ = ugao nagiba (°).
Navedena formula se primenjuje do uglova nagiba od 10° ili do ugla nagiba koji odgovara uranjanju ivice palube ili pojavljivanju ivice dna; odlučujući je najmanji ugao. Formula se može primeniti na kose bočne zidove do uglova nagiba od 5°; primenjuju se i granični uslovi iz st. 3. i 4.
Ako poseban oblik pontona ne omogućava takvo pojednostavljivanje, zahteva se krivulja poluge momenta stabiliteta saglasno stavu 2. podtačka 3).
17.08 Potvrđivanje stabiliteta u slučaju umanjenog preostalog nadvođa
Ako se koristi umanjeno preostalo nadvođe, u skladu sa tačkom 17.05. stav 3. za sve radne uslove dokazuje se da:
1. posle korekcije za slobodne površine tečnosti, metacentarska visina nije manja od 0,15 m;
2. za uglove nagiba između 0° i 30°, postoji poluga momenta stabiliteta od najmanje
h = 0,30 - 0,28 · φn [m]
pri čemu je φn ugao nagiba od koga krivulja poluge momenta stabiliteta pokazuje negativne vrednosti (opseg stabiliteta); taj ugao ne sme biti manji od 20° ili 0,35 rad i ne unosi se u formulu za vrednosti veće od 30° ili 0,52 rad uzimajući da je jedinica za φ radijan (rad) (1°= 0,01745 rad);
3. zbir uglova trima i nagiba ne prelazi 10°;
4. zadržava se preostalo rastojanje bezbednosti koje zadovoljava zahteve iz tačke 17.04;
5. zadržava se preostalo nadvođe od najmanje 0,05 m;
6. za uglove nagiba između 0 i 30°, zadržava se preostala poluga momenta stabiliteta od najmanje
h = 0,20 - 0,23 · φn [m]
pri čemu je φn ugao nagiba od koga krivulja poluge momenta stabiliteta pokazuje negativnu vrednost; taj ugao se ne unosi u formulu za vrednosti veće od 30° ili 0,52 rad.
Preostala poluga momenta stabiliteta označava maksimalnu razliku koja postoji između 0° i 30° nagiba između krivulje poluge momenta stabiliteta i krivulje poluge nagiba. Ako voda dopre do nekog otvora ka unutrašnjosti broda, pod uglom nagiba manjim od ugla koji odgovara maksimalnoj razlici između krivulja poluge, uzima se u obzir poluga koja odgovara tom uglu nagiba.
17.09 Oznake gaza i lestvice gaza
Oznake gaza i lestvice gaza su postavljene u skladu sa zahtevima iz Priloga 1. Deo IV. tačke 4.04. i 4.06.
17.10 Tehnički plovni objekti za koje se ne potvrđuje stabilitet
1. Primena tačaka od 17.04. do 17.08. se može izostaviti za tehničke plovne objekte:
1) čiji radni uređaji ne mogu nikako da promene njihov nagib ili trim, i
2) ako se racionalno može isključiti bilo kakvo pomeranje težišta.
2. Ipak,
1) pri maksimalnom opterećenju rastojanje bezbednosti je najmanje 300 mm, a nadvođe najmanje 150 mm;
2) za otvore koji se ne mogu zatvoriti tako da budu otporni na prskanje vode i vremenske neprilike, rastojanje bezbednosti je najmanje 500 mm.
XVIII POSEBNI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PLOVILA ZA HIDROGRADNJU
Plovila za hidrogradnju, koja su kao takva određena u Svedočanstvu o sposobnosti broda za plovidbu, mogu da plove izvan zone hidrogradnje kada su bez tereta. Takvo ograničenje se unosi u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
Plovilo za hidrogradnju ima svedočanstvo izdato od strane nadležnog organa u kome se navodi trajanje radova, kao i geografske granice zone hidrogradnje u kojoj se plovilo može eksploatisati.
18.02 Primena zahteva iz Priloga 1. Delovi III-XIV. ovog pravilnika
Konstrukcija i opremanje plovila za hidrogradnju mora da bude u skladu sa zahtevima iz Priloga 1. Delovi III-XIV. ovog pravilnika, ako nije drugačije određeno u ovom delu.
1. Prilog 1. Deo III. tačka 3.03. stav 1. ovog pravilnika, se primenjuje na isti način.
1) Prilog 1. delovi V. i VI. ovog pravilnika se primenjuju na isti način u slučaju samohodnog plovila;
2) Prilog 1. Deo X. tačka 10.02, stav 2. podtač. 1) i 2) ovog pravilnika, se primenjuju na isti način;
3) nadležni organ odobrava oslobađanje od ostalih zahteva koji se odnose na konstrukciju, raspored i opremu, pod uslovom da je u svakom slučaju dokazana ekvivalentna bezbednost.
2. Nadležni organ može da izostavi sledeće odredbe:
1) Prilog 1. Deo VIII. tačka 8.08. st. 2-8. ovog pravilnika ako se ne zahteva posada;
2) Prilog 1. Deo X. tačka 10.01. st. 1. i 3. ovog pravilnika ako plovilo za hidrogradnju može da bude bezbedno usidreno pomoću radnih sidara ili pilona. Ipak, samohodno plovilo za hidrogradnju je opremljeno barem jednim sidrom koje zadovoljava zahteve iz Priloga 1, Deo X. tačka 10.01. stav 1. ovog pravilnika, kada se uzme koeficijent k = 45, a T jednako najmanjoj visini;
3) Prilog 1. Deo X. tačka 10.02. stav 1. podtačka 3) ovog pravilnika, ako plovilo za hidrogradnju nije samohodno.
18.04 Rastojanje bezbednosti i nadvođe
1. Ako se plovilo za hidrogradnju koristi kao tegljenica za isušivanje ili tegljenica sandučar, rastojanje bezbednosti izvan područja tovarnog prostora je najmanje 300 mm, a nadvođe najmanje 150 mm. Nadležni organ dozvoljava manje nadvođe, ako se proračunom obezbedi dokaz da je stabilitet dovoljan za teret specifične mase od 1,5 t/m3 i da nijedna strana palube ne dopire do vode. Uzima se u obzir dejstvo utečnjenog tereta.
2. Tehnički zahtevi iz Priloga 1. Deo IV. tač. 4.01. i 4.02. ovog pravilnika, se primenjuju na isti način na plovila za hidrogradnju na koje se ne odnosi stav 1. Za rastojanje bezbednosti i nadvođe nadležni organ može da odredi vrednosti koje odstupaju od gornjih.
1. Plovila za hidrogradnju nemaju brodski čamac ako:
1) nisu samohodna;
2) ako je brodski čamac na raspolaganju negde drugde u zoni hidrogradnje.
2. Odstupanje iz stava 1. se unosi u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu.
XIX POSEBNI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA BRODOVE KOJI PLOVE NA VODNIM PUTEVIMA ZONE 4
19b.01 Primena zahteva iz Priloga 1. Deo IV. ovog pravilnika
1. Odstupajući od zahteva iz Priloga 1. Deo IV. tačka 4.01. podtač. 1) i 2) ovog pravilnika, rastojanje bezbednosti vrata i otvora, osim otvora na skladištima, za brodove koji plove na vodnim putevima zone 4, može se smanjiti na sledeće vrednosti:
1) za gasonepropusne i otvore otporne na vremenske nepogode, na 150mm;
2) za otvore koji nisu gasonepropusni i otporni na vremenske nepogode, na 200mm;
2. Minimalno nadvođe brodova koji plove na vodnim putevima zone 4 je 0 mm, ako je ispunjen uslov rastojanja bezbednosti u skladu sa stavom 1.
XX POSEBNI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA REČNO-MORSKE BRODOVE
Ovim delom se propisuju posebni tehnički zahtevi za rečno-morske brodove.
Pojedini izrazi u ovom delu Tehničkih pravila imaju sledeće značenje:
1) ograničena zona je zona između luka jedne države (putovanja u obalnoj plovidbi) u kojoj je brodovima unutrašnje plovidbe dozvoljeno da plove uz poštovanje ograničenja u pogledu godišnjih doba i visine talasa pod uslovom da su ispunjeni posebni zahtevi nadležnog organa ili priznatog klasifikacionog društva u pogledu sposobnosti broda za plovidbu, stabiliteta, konstrukcije trupa, mašina, električne opreme, navigacione opreme i uređaja za komunikaciju;
2) zona RS 2,0 (visina talasa do 2.0 m1) predstavlja morska područja unutar posebnih geografskih granica u kojima je rečno-morskim brodovima dozvoljeno da plove uz poštovanje ograničenja u pogledu godišnjih doba;
3) zona RS 3,0 (visina talasa do 3,0 m) predstavlja morska područja unutar posebnih geografskih granica u kojima je rečno-morskim brodovima dozvoljeno da plove uz poštovanje ograničenja u pogledu godišnjih doba;
4) zona RS 3,5 (visina talasa do 3,5 m) predstavlja morska područja unutar posebnih geografskih granica u kojima je rečno-morskim brodovima dozvoljeno da plove uz poštovanje ograničenja u pogledu godišnjih doba;
5) zona RS 4,5 (visina talasa do 4,5 m) predstavlja morska područja u kojima je rečno-morskim brodovima dozvoljeno da plove zatvorenim morima na udaljenosti od skloništa do 100 milja (rastojanje između skloništa do 200 milja); otvorenim morima na udaljenosti od skloništa do 50 milja (rastojanje između skloništa do 100 milja);
_________
1 U ovom Delu visina talasa označava visinu talasa troprocentne verovatnoće
6) zona RS 6,0 (visina talasa do 6,0 m) predstavlja morska područja u kojima je rečno-morskim brodovima dozvoljeno da plove u zatvorenim morima na udaljenosti od skloništa do 100 milja (rastojanje između skloništa do 200 milja); na otvorenim morima na udaljenosti od skloništa do 50 milja (rastojanje između skloništa do 100 milja).
7) Rečno-morski brod je brod predviđen za plovidbu na unutrašnjim vodnim putevima i pogodan za ograničenu plovidbu morem.
8) Međunarodno putovanje je putovanje od luke države na koju se primenjuju međunarodne konvencije do luke izvan takve države ili obratno.
9) Putovanje u obalnoj plovidbi je svako putovanje koje nije međunarodno putovanje.
10) Zatvorena mora su unutrašnja i sredozemna izolovana mora koja su povezana sa okeanskim akvatorijumom preko moreuza i koja se razlikuju od otvorenih mora po salinitetu i temperaturi vode, prirodi morskih struja, plimi i oseki, režimu vetrova i talasa.
11) Otvorena mora su ivična mora koja imaju dobru vezu sa okeanskim akvatorijumom čija je voda veoma slična vodi okeanskog akvatorijuma po salinitetu i temperaturi vode, prirodi morskih struja, plimi i oseki, režimu vetrova i talasa.
Ako nije predviđeno drugačije, odredbe ovog dela se primenjuju na brodove u gradnji.
Rečno-morski brodovi su sagrađeni pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva u skladu sa pravilima klasifikacije tog društva. Klasa koju je dodelilo klasifikaciono društvo se održava tokom celog perioda eksploatacije broda.
1. Rečno-morski brodovi koji su angažovani na međunarodnim putovanjima udovoljavaju zahtevima Konvencije SOLAS 1974 ili Međunarodne konvencije o teretnim linijama iz 1966. i poseduju odgovarajuće važeće međunarodno svedočanstvo.
2. Rečno-morski brodovi koji su angažovani na putovanjima u obalnoj plovidbi poseduju svedočanstva koja su propisana zakonom Republike Srbije.
3. Rečno-morski brodovi koji su angažovani na međunarodnim putovanjima udovoljavaju zahtevima Konvencije MARPOL 73/78 i poseduju važeće međunarodno svedočanstvo o sprečavanju zagađenja mora (IOPP svedočanstvo).
4. Rečno-morski brodovi koji su angažovani na putovanjima u obalnoj plovidbi poseduju važeće svedočanstvo o sprečavanju zagađenja mora propisano zakonima Republike Srbije.
5. Kao dodatak Poglavlju 8A. Rezolucije br. 61. UNECE, rečno-morski brodovi koji su angažovani na međunarodnim putovanjima udovoljavaju zahtevima Priloga VI Konvencije MARPOL 73/78 i poseduju važeće međunarodno svedočanstvo o sprečavanju zagađenja vazduha (IAPP svedočanstvo).
6. Rečno-morski brodovi koji su angažovani na putovanjima u obalnoj plovidbi ispunjavaju zahteve međunarodnih konvencija i instrumenata IMO u skladu sa sledećim zahtevima:
1) svi tipovi brodova za plovidbu u svim zonama osim u ograničenim zonama:
(1) kao dodatak Poglavlju 3A. Rezolucije br. 61. UNECE, konstrukciona protivpožarna zaštita u skladu sa Poglavljem II-2 Konvencije SOLAS 1974 i Međunarodnim pravilnikom o postupcima provere sigurnosti u slučaju požara;
(2) pored Poglavlja 4. Rezolucije br. 61. UNECE, teretna linija je u skladu sa Međunarodnom konvencijom o teretnim linijama iz 1966;
(3) pored Poglavlja 6. Rezolucije br. 61. UNECE, električna oprema je u skladu sa Delom D Poglavlja II-1 Konvencije SOLAS 1974;
2) samohodni brodovi za plovidbu u svim zonama osim u ograničenim zonama:
(1) sastav opreme za komunikaciju je u skladu sa Poglavljem IV Konvencije SOLAS 1974 radi obezbeđivanja učešća u Globalnom pomorskom sistemu komunikacije u slučaju opasnosti i za obezbeđivanje sigurnosti (GMDSS);
(2) sastav navigacione opreme je u skladu sa Poglavljem V Konvencije SOLAS 1974;
3) putnički brodovi u zoni RS 3,0 i svi brodovi tokom plovidbe u zonama RS 4,5, RS 6,0:
(1) kao dodatak poglavljima 3. i 15. Rezolucije br. 61. UNECE, pregrađivanje broda su u skladu sa Konvencijom SOLAS 1974;
(2) visina minimalnog letnjeg nadvođa za plovidbu morem je u skladu sa Međunarodnom konvencijom o teretnim linijama iz 1966.
(3) pored poglavlja 10. i 15. Rezolucije br. 61. UNECE, sredstva za spasavanje su u skladu sa zahtevima Konvencije SOLAS 1974 i Međunarodnog pravilnika o sredstvima za spasavanje iz 1996;
(4) pored ADN-a, sistemi tečnih tereta tankera za prevoz nafte, kanali za odvod vazduha i gasova, sistemi za ventilaciju, gašenje požara, sistemi goriva i ulja su u skladu sa Konvencijom SOLAS 1974 i Međunarodnim pravilnikom o postupcima provere sigurnosti u slučaju požara.
Pored zahteva Poglavlja 3. Rezolucije br. 61. UNECE, trup je projektovan u skladu sa pravilima priznatog klasifikacionog društva i sagrađen pod njegovim nadzorom. U svedočanstvu o klasi se navodi u kojoj zoni (zonama) brod može da plovi.
Gaz na pramcu teretnih brodova za sve uslove opterećenja nije manji od vrednosti navedenih u tabeli br. 20.05-1:
Tabela br. 20.05-1.
Zona |
Dužina |
Gaz na pramcu |
RS 2,0 |
≤ 25 |
0.5 |
≥ 60 |
0.9 |
|
RS 3,0 |
≤ 25 |
0.75 |
≥ 60 |
1.4 |
|
RS 3,5 |
≤ 25 |
0.9 |
≥ 60 |
1.7 |
|
RS 4,5 |
≤ 25 |
1.2 |
≥ 60 |
2.2 |
|
RS 6,0 |
≤ 25 |
1.6 |
≥ 60 |
2.9 |
|
Napomena: Minimalni dozvoljeni gaz na pramcu za međuvrednosti dužine broda određuje se linearnom interpolacijom. |
||
1. U skladu sa zahtevima Konvencije MARPOL 73/78 i odredbi ADN, motorni brodovi, potisnice i tegljenice imaju dvobok i dvodno. Dvoboci se pružaju duž teretnih skladišta.
2. Dvodno se pruža od sudarne pregrade do pregrade krmenog pika.
3. Tankeri za prevoz naftnih produkata, tečnih opasnih tereta i utečnjenih gasova su opremljeni sredstvima koja omogućavaju siguran pristup u pramčani deo broda.
1. Pored zahteva tačke 3-3.2.3 Rezolucije br. 61. UNECE, brod angažovan na međunarodnim putovanjima poseduje Knjigu stabiliteta na engleskom jeziku.
2. Pored zahteva tačke 3-5.1.6 Rezolucije br. 61. UNECE, stabilitet se proverava u najnepovoljnijim uslovima opterećenja, uz poštovanje zahteva tačke 3-5.1.5 Rezolucije br. 61. UNECE, barem u sledećim slučajevima:
1) sa punim teretom i punim zalihama;
2) sa punim teretom i 10% zaliha;
3) bez tereta sa balastom i punim zalihama.
3. Svaki brod posle popravke, prepravke ili obnove, podvrgava se probi nakretanja.
1. Za brodove koji su angažovani na putovanjima u obalnoj plovidbi obezbeđuje se da paluba neće uroniti u vodu ni u jednom od sledećih slučajeva:
1) za putničke brodove u zoni RS 2,0, kada su bilo koja dva odeljenja naplavljena;
2) za samohodne brodove sa palubom bez nadgrađa, tegljenice sa palubom bez nadgrađa i potisnice u zonama RS 3,5, RS 3,0 i RS 2,0, kada je bilo koje odeljenje naplavljeno;
3) za motorne teretne brodove u zoni RS 3,5, kad je naplavljen pramčani pik, krmeni pik ili bilo koje odeljenje dvodna ili dvoboka.
2. Pored 3-4.1.3 Rezolucije br. 61. UNECE, sudarna pregrada je postavljena na rastojanju koje nije manje od polovine širine trupa, od pramčanog perpendikulara prema krmi. Za brodove širine preko 14 m, uz odobrenje Nadležnog organa ili priznatog klasifikacionog društva, ovo rastojanje se može smanjiti.
3. Rečno-morski brodovi poseduju Knjigu stabiliteta i plan za kontrolu oštećenja koji je odobrio nadležni organ ili priznato klasifikaciono društvo.
20.09 Kriterijum vremenskih uslova
1. Smatra se da je stabilitet broda zadovoljavajući u pogledu kriterijuma vremenskih uslova ako su, pri kombinovanom dejstvu vetra i valjanja, zahtevi stabiliteta u neoštećenom stanju za sve tipove brodova ispunjeni uz saglasnost sast. 2. ove tačke.
2. Početna metacentarska visina korigovana za uticaj slobodnih površina tečnog tereta je barem 0,15 m za sve tipove brodova u svim mogućnostima opterećenja (izuzev slučaja "prazan brod"). Minimalna korigovana metacentarska visina može imati drugu vrednost u slučajevima koji su predviđeni u tač. 20.11-20.15. ovog dela.
20.10 Dodatni zahtevi stabiliteta za motorne brodove za prevoz tereta
1. Dodatni zahtevi u pogledu stabiliteta motornih teretnih brodova su:
1) stabilitet brodova koji prevoze teret na palubi proverava se za sledeća dodatna stanja opterećenja:
(1) sa skladištima napunjenim homogenim teretom pri gazu na letnjoj teretnoj liniji, sa teretom na palubi, punim zalihama i, po potrebi, tečnim balastom;
(2) opterećenih kao u prethodnom slučaju, ali sa 10% zaliha.
2) metacentarska visina brodova koji prevoze teret u rasutom stanju ili na palubi je najmanje 0,2 m.
3) Ako ne postoje podaci o prostornosti tereta µ, stabilitet brodova koji prevoze drvnu građu u skladištima ili na palubi određuje se pri minimalnoj vrednosti µ=2.32 m3/t.
20.11. Dodatni zahtevi stabiliteta za kontejnerske brodove
1. Stabilitet broda koji prevozi kontejnere proverava se za sledeća dodatna stanja opterećenja:
sa maksimalnim brojem kontejnera pri čemu svaki ima težinu jednaku 0,6 maksimalne bruto težine za svaki tip kontejnera, sa punim zalihama i po potrebi, tečnim balastom;
1) opterećenog kao u prethodnom slučaju, ali sa 10% zaliha;
2) sa maksimalnim brojem praznih kontejnera, sa balastom i punim zalihama;
3) opterećenog kao u prethodnom slučaju, ali sa 10% zaliha.
20.12. Dodatni uslovi stabiliteta za tegljače
1. Dodatni zahtevi u pogledu stabiliteta tegljača su:
1) kao dopuna zahteva tačke 3-5.3.3.1 Rezolucije br. 61. UNECE, stabilitet tegljača se proverava u sledećim stanjima opterećenja:
(1) sa punim zalihama;
(2) sa 10% zaliha.
2) pri dinamičkom dejstvu užeta za tegljenje, vodeći računa o valjanju broda, mora biti ispunjen sledeći uslov:
∆g (dperm- dk)>Mp
Gde je:
Mp - moment nakretanja usled dinamičkog dejstva užeta za tegljenje (kNm);
Mp se utvrđuje u skladu sa zahtevima koje je utvrdio nadležni organ ili priznato klasifikaciono društvo;
∆- istisnina (t);
g - gravitaciono ubrzanje, (g = 9,81 m/s2);
dperm- krak dozvoljenog momenta uzet sa krive dinamičkog stabiliteta, pri dozvoljenom uglu nagiba (m);
d - krak dozvoljenog momenta uzet sa krive dinamičkog stabiliteta pri procenjenoj amplitudi valjanja (m).
3) Stabilitet tegljača pri dejstvu užeta za tegljenje proverava se bez uzimanja u obzir dejstva slobodnih površina tečnih tereta.
20.13 Dodatni uslovi stabiliteta za ledolomce
Za brodove predviđene za eksploataciju u uslovima gde je temperatura ispod nule, nagomilavanje leda se uzima u obzir pri proračunima stabiliteta.
1. Tehnički zahtevi su u skladu sa tačkom 20.04. stav 6. ovog Dela.
2. Šematski prikazi protivpožarne zaštite se nalaze na samohodnim brodovima na centralnom mestu upravljanja, u kormilarnici i na uočljivim mestima u hodnicima. Drugi primerak šematskog prikaza protivpožarne zaštite ili knjižice sa takvim šematskim prikazima se čuvaju izvan palubne kućice na utvrđenom mestu zaštićenom od dejstva mora.
1. Prilikom dodeljivanja minimalnog letnjeg nadvođa ispunjeni su zahtevi iz tačke 20.04. st. 6. ovog dela.
2. Za brodove angažovane na putovanjima u priobalnoj plovidbi u zonama RS 3.5 (osim putničkih brodova), RS 3,0 i RS 2,0 minimalno nadvođe se dodeljuje u skladu sa zahtevima nadležnog organa ili priznatog klasifikacionog društva.
3. Za brodove koji su takođe projektovani za zone 1, 2 i 3, minimalno nadvođe se dodeljuje u skladu sa zahtevima tač. 4-4.2 i 4-4.4 Rezolucije br. 61. UNECE.
4. Na brodovima koji plove morem je postavljena oznaka teretne linije u skladu sa Međunarodnom konvencijom o teretnim linijama iz 1966.
5. Od oznake gaza prema krmi se postavljaju sledeće oznake:
1) oznake za plovidbu na unutrašnjim vodnim putevima zona 1, 2 i 3 u skladu sa zahtevima tačke 4-4.1.2 Rezolucije br. 61. UNECE;
2) baždarska oznaka u skladu sa zahtevima Konvencije o baždarenju brodova unutrašnje plovidbe iz 1966., ako se brod baždari u skladu sa njom;
3) oznake za plovidbu u morskim područjima sa morskom vodom, u kojima je brodu dozvoljeno da plovi u zonama gde je visina talasa niža nego u navedenim zonama, (na primer: za brodove u zoni RS 3,5 - zone RS 3,0 i 2,0.)
6. Šematski prikaz oznaka teretne linije predviđen je na slici br. 20.15-1:
Slika br. 20.15-1.
Teretna linija u skladu sa Međunarodnom konvencijom o teretnim linijama iz 1966. godine
RS1,RS2 - linije koje odgovaraju maksimalnom gazu za plovidbu u morskim područjima sa visinom talasa nižom od visine u osnovnoj zoni plovidbe;
1, 2, 3 - linije koje odgovaraju maksimalnom gazu za plovidbu na unutrašnjim vodnim putevima (zona 1, 2 odnosno 3).
20.16 Grotla i poklopci grotala
Poklopci na grotlima skladišta su projektovani da izdrže opterećenja usled dejstva talasa u zavisnosti od zone plovidbe, dužine broda i opterećenje tereta predviđenog za slaganje na ove poklopce. Minimalna projektna opterećenja za poklopce na grotlima su u skladu sa zahtevima nadležnog organa ili priznatog klasifikacionog društva.
20.17 Kormilarski i pogonski uređaj
1. Tehnički zahtevi za kormilarski uređaj i pogonski uređaj su u skladu sa zahtevima Rezolucije br. 61. UNECE, Poglavlje 6.
2. Putnički i teretni brodovi kod kojih površina bočne projekcije na centralnu ravan iznosi preko 800 m2, imaju pramčani i/ili krmeni kormilarski uređaj pored glavnog kormilarskog uređaja.
3. Površina bočne projekcije obuhvata podvodne i nadvodne delove broda, kao i površinu palubnog tereta.
1. Brodovi su opremljeni sidrima i lancima u skladu sa opremnim brojem N. Za brodove u zonama RS 2,0, RS 3,0, RS 3,5, RS 4,5, N (m2) je utvrđen u skladu sa zahtevima Rezolucije br. 61. UNECE, tačka 10-1.2.2. Sidreni lanci i užad imaju sertifikat priznatog klasifikacionog društva.
2. Za brodove u zoni RS 6,0 opremni broj N se izračunava korišćenjem sledeće formule:
1. za putničke brodove, motorne teretne brodove i tankere:
N = 0.85Ń2/3 +1.7BWLh +0.085Aw;
2. za brodove bez sopstvenog pogona:
N = 1.0625Ń2/3 +2.125BWLh +0.10625Aw;
3. za tegljače
N = 0.85Ń2/3 + 1.7(BWLa + Σhibi) +0.085Aw;
gde je:
N istisnina broda na letnjoj vodnoj liniji (m3);
BWL širina vodne linije broda (m);
Aw bočna površina unutar dužine broda LWL na letnjoj vodnoj liniji (m2)
Prilikom proračuna Aw uzima se u obzir samo bočnu površinu trupa, kao i nadgrađe i palubne kućice širine preko 0.25 BWL;
h rastojanje od letnje teretne vodne linije do gornje ivice oplate palube najviše palubne kućice izračunato korišćenjem formule (m):
h = a + Σhi,
a rastojanje od letnje teretne vodne linije do gornjeg ruba oplate gornje palube na boku na sredini broda (m);
hi visina svakog reda nadgrađa ili palubne kućice širine preko 0,25 BWL na središnjoj liniji broda.
U slučaju dva ili više nadgrađa ili palubnih kućica u datom redu, samo nadgrađe ili palubna kućica sa najvećom širinom se uzima u obzir. U najnižem redu hi se meri na središnjoj liniji od gornje palube ili, ako je gornja paluba stepenasta, od horizontalne linije koja je produžetak gornje palube;
bi širina svakog (i) reda nadgrađa ili palubne kućice širine preko 0,25 BWL, (m).
3. Skok i trim se ne uzimaju u obzir u proračunima h. Jarboli, teretne samarice, jedra, rešetkaste ograde i slične konstrukcije, kao i puna ograda i pražnice grotla visine manje od 1,5 m mogu biti izostavljene u proračunima h i A. Ako je visina pune ograde ili pražnica grotla preko 1,5 m, one će se uzeti u obzir kao palubna kućica ili nadgrađe.
4. Brodovi sa N preko 75 m2 imaju dva pramčana sidra. Za brodove sa N ≤ 75 m2 dozvoljava se jedno pramčano sidro.
5. Ukupna masa P, u kg, pramčanih sidara se izračunava u skladu sa tabelom br. 20.18-1, ali u svakom slučaju ne sme biti manja od N:
Tabela br. 20.18-1.
Zona |
Tip broda |
N |
P, kg |
RS 2,0 |
Motorni teretni i putnički brodovi |
od 50 do 5200 |
1,90971·N 0.912368 -11,1760 |
Brodovi bez sopstvenog pogona |
od 150 do 5200 |
1,8253·N 0.9174657 -0,5589 |
|
tegljači |
od 50 do 1600 |
exp(0,78894 + 0,9164·InN) |
|
RS 3,0 |
Motorni teretni i putnički brodovi |
ispod 1000 |
1/(0,000248 + 0,5997 / N) |
1000 i preko |
234,5 + 1,097 N |
||
Brodovi bez sopstvenog pogona |
od 200 do 1000 |
18,72 + 2,9996 · N 0.868 |
|
1000 i preko |
63,803 + 1,828 · N 0.943 |
||
tegljači |
od 50 do 2000 |
1/(0,1061·lnN / N -7,42·10-5) |
|
RS 3,5 RS 4,5 |
Isto kao za zonu RS3,0 |
Isto kao i za zonu RS3,0 |
20% više od vrednosti izračunate za zonu RS3,0 |
RS 6,0 |
Svi brodovi |
od 10 do 2500 |
1/(1,997·10-6+ 0,1625 / N) |
6. Ukupna dužina lA, (m), sidrenih lanaca pramčanih sidara izračunava se u skladu sa tabelom br. 20.18-2
Tabela br. 20.18-2.
Zona |
Tip broda |
N |
lA, m |
RS 2,0 |
Motorni teretni i putnički brodovi |
od 50 do 5200 |
1/(0,0036455 + 0,22895·InN /N) |
Brodovi bez sopstvenog pogona |
od 150 do 5200 |
(928,5287·(InN)2 -16660,441)0.5 |
|
tegljači |
od 50 do 1600 |
1/(0,0035 + 1,13/N) |
|
RS 3,0 |
Motorni teretni i putnički brodovi |
manje od 1000 |
1/(0,002565 + 0,1826·InN / N) |
1000 i više |
1/ 0,00277 1,3056 / N |
||
Brodovi bez sopstvenog pogona |
od 200 do 1000 |
(15,972 - 959,209 / N)2 |
|
1000 i više |
1/(0,00297 + 1,563 / N) |
||
tegljači |
od 50 do 2000 |
1/(0,0024 + 0,18 ln N/N) |
|
RS3,5 |
Isto kao za zonu RS3,0 |
Isto kao za zonu RS3,0 |
25% veća od l izračunate za zonu RS3,0 |
RS 6,0 |
Svi brodovi |
od 10 do 2500 |
57,19 + 9,12 (In N)2 |
7. Izračunata vrednost lA se zaokružuje na najbližu vrednost deljivu dužinom uze. Vrednost lA ne sme biti manja od vrednosti utvrđenih u tački 10-1.4.1 Rezolucije br. 61. UNECE. Ako je ukupna dužina sidrenog lanca proizvod neparnog broja uza, dužina jednog od sidrenih lanaca se uvećava za 1 uzu.
8. Krmena sidra za brodove u zonama RS 2,0, RS 3,0, RS 3,5, RS 4,5 postavljaju se u skladu sa zahtevima Rezolucije br. 61. UNECE, tačka 10-1.3, gde se P izračunava u skladu sa st. 3. ove tačke.
9. Za brodove u zoni RS 6,0 sa N od 35 do 205, uzima se da je masa P krmenog sidra jednaka N. Kada je N > 205, masa krmenog sidra je barem 75% mase pramčanog sidra. Dužina lanca krmenog sidra za brodove u zoni RS 6,0 određuje se u skladu sa ovim stavom, za brodove sa N od 35 do 205:
lA= 92 - 11504 · ln N /N2,
a za brodove sa N preko 205 dužina lanca krmenog sidra je jednaka polovini ukupne dužine lanca pramčanih sidara.
1. Broj i dužina užadi za vez za brodove u zoni RS 2,0 je u skladu sa zahtevima Rezolucije br. 61. UNECE, tačka 10-1.4.5. Brodovi u zonama RS 3,0, RS 3,5 i RS4,5 dužine do 85 m su opremljeni sa najmanje 3 užeta za vez pri čemu je dužina svakog barem 100 m. Brodovi u zonama RS 3,0, RS 3,5 i RS 4,5 dužine preko 85 m imaju najmanje 4 užeta za vez pri čemu je dužina svakog užeta najmanje 120 m. Užad imaju sertifikat priznatog klasifikacionog društva.
2. Broj i dužina užadi za vez za brodove u zoni RS 6,0 utvrđuje se na osnovu N (izračunatog u skladu sa tačkom 20.20. st. 1. ovog dela), prema tabeli br. 20.19-1.
Tabela br. 20.19-1.
N |
Broj i dužina užadi za vez |
10 < N ≤ 25 |
najmanje dva užeta za vez dužine najmanje 30 m: |
25 < N ≤ 50 |
najmanje dva užeta za vez dužine najmanje 50 m |
50 < N ≤ 205 |
najmanje dva užeta za vez dužine ne manje od: |
205 < N ≤ 1480 |
najmanje četiri užeta za vez dužine ne manje od: |
1480 < N ≤ 2500 |
najmanje pet užadi za vez dužine ne manje od: |
3. Za brodove u zoni RS 6,0 sa Aw/N preko 0,9 broj užadi za vez naveden u st. 2. ove tačke, uvećava se za:
1) za brodove sa 0,9 < Aw/N ≤ 1,1;
2) za brodove sa 1.1 < Aw/N ≤ 1,2;
3) za brodove sa Aw/N > 1,2.
1. Sredstva za spasavanje imaju sertifikat ispitne institucije priznate od strane nadležnog organa ili priznatog klasifikacionog društva.
2. Brod je opremljen čamcem za prikupljanje. Jedan od čamaca za spasavanje ili brodski čamac može biti korišćen kao čamac za prikupljanje ako ovaj čamac i njegova sredstva za spuštanje i izvlačenje iz vode ispunjavaju zahteve.
3. Tankeri za prevoz naftnih produkata, tečnih opasnih tereta i utečnjenih gasova dužine manje od 85 m i angažovani na putovanjima u obalnoj plovidbi, mogu biti opremljeni čamcem za spasavanje sa kapacitetom za sedenje dovoljnim za smeštaj 100% ljudi na brodu, ako čamac za spasavanje može biti spušten sa bilo koje strane broda.
4. Morski sistemi evakuacije se preporučuju za putničke brodove dužine preko 30 m angažovane na putovanjima u obalnoj plovidbi u zoni RS 2,0 i opremljene splavovima za spasavanje koji se bacaju u vodu.
5. Ako je putnički brod angažovan na putovanju u obalnoj plovidbi u zoni RS 2,0 opremljen splavovima za spasavanje koji se bacaju u vodu i ne postoje sistemi morske evakuacije, brod je opremljen odelima za uranjanje za sva lica koja treba da budu smeštena na ovim splavovima.
6. Putnički brodovi angažovani na putovanju u obalnoj plovidbi u zoni RS 2,0 su opremljeni sa motorizovanim čamcima za spasavanje.
7. Tankeri u zonama RS 3,0 i RS 2,0 predviđeni za prevoz opasnih tereta sa tačkom zapaljivosti koja ne prelazi 60°C, koji nisu obuhvaćeni Konvencijom SOLAS 74, su opremljeni vatrootpornim čamcima za spasavanje.
Pored zahteva iz Rezolucije br. 61. UNECE, Poglavlje 7, u noćnom periodu se pomoću reflektora obezbeđuje nesmetana vidljivost sa prozora kormilarnice.
Raspored i boja svetlosnih signala tokom plovidbe na unutrašnjim vodnim putevima je u skladu sa odredbama Evropskog pravilnika za unutrašnje vodne puteve (CEVNI).
20.22 Oprema za gašenje požara
Tehnički zahtevi su u skladu sa tačkom 20.04. st. 6. ovog dela.
20.23 Energetsko postrojenje i brodski sistemi-opšte
1. Delovi energetskog postrojenja, brodski sistemi i oprema su projektovani za rad na temperaturi ambijentnog vazduha u zatvorenim prostorima od 0 do +50°C i na otvorenoj palubi, od -25 do +50°C. Pri projektovanju pretpostaviti da je temperatura vode oko broda 20°C (32°C za brodove koji rade u tropskim područjima).
2. Energetska postrojenja rade u svim normalnim radnim uslovima, sa trajnim nagibom do 15°, sa istovremenim trajnim trimom do 5°, valjanjem do 22,5° i sa istovremenim posrtanjem do 7,5°.
20.24 Motori sa unutrašnjim sagorevanjem
Vreme trajanja prekretanja glavnih motora ne prelazi sledeće vrednosti u zavisnosti od brzine broda:
1. 15s pri minimalnoj brzini.
2. 25s pri punoj brzini.
20.25 Zaštita od korozije vratila propelera
Vratila propelera izrađena od materijala osetljivih na koroziju su zaštićena od korozije ili metalnim premazom ili drugim premazima koje je odobrio Nadležni organ ili priznato klasifikaciono društvo.
1. Brod je opremljen uređajem za uzbunjivanje (pozivanjem mašiniste u mašinski prostor), koji može da se aktivira:
1) ručno sa centralnog mesta upravljanja ili sa lokalnog mesta upravljanja glavnim motorima;
2) automatski, ako uzbuna kod havarije energetskog postrojenja nije potvrđena u propisanom vremenskom periodu.
2. Signal za uzbunjivanje se oglašava unutar prostora u kojima može da boravi osoblje koje opslužuje pogonsko postrojenje.
XXI POSEBNI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PLOVILA ZA REKREACIJU
Na konstrukciju i opremu plovila za rekreaciju primenjuju se samo zahtevi tač. 21.02. i 21.03. ovog dela
21.02 Primena zahteva iz Priloga 1. ovog pravilnika
1. Plovila za rekreaciju ispunjavaju sledeće tehničke zahteve:
1) iz Priloga 1. Dela III. ovog pravilnika:
tačka 3.01, tačka 3.02 stav 1. podtač. 1) i 2), tačka 3.03 stav 1. podtač. 1) i 6) i tačka 3.04 stav 1;
2) Prilog 1. Deo V. ovog pravilnika;
3) iz Priloga 1. Dela VI. ovog pravilnika:
tačka 6.01(1), i tačka 6.08;
4) iz Priloga 1. Dela VII. ovog pravilnika:
tačka 7.01 st. 1. i 2, tačka 7.02, tačka 7.03 st. 1. i 2, tačka 7.04 stav 1, tačka 7.05 stav 2, tačka 7.13 ako je kormilarnica predviđena da njom upravlja jedno lice pomoću radara;
5) iz Priloga 1. Dela VIII. ovog pravilnika:
tačka 8.01 st. 1. i 2, tačka 8.02 st. 1. i 2, tačka 8.03 stavovi 1. i 3, tačka 8.04, tačka 8.05 st. 1.-10. i 13, tačka 8.08 st. 1, 2, 5, 7. i 10, tačka 8.09 stav 1, i tačka 8.10;
6) iz Priloga 1. Dela IX. ovog pravilnika:
tačka 9.01 stav 1, na isti način;
7) iz Priloga 1. Dela X. ovog pravilnika
tačka 10.01 stavovi 2, 3. i 5. do 14, tačka 10.02 stav 1. podtač. 1)-3), i stav 2. podtač. 1) i 5)-8), Tačka 10.03 stav 1. podtač. 1)-2) i 4): međutim na plovilu postoje najmanje dva aparata za gašenje požara; tačka 10.03 st. 2-, tačka 10.03a, tačka 10.03b, tačka 10.03c i tačka 10.05;
8) Prilog 1. Deo XIII. ovog pravilnika;
9) Prilog 1. Deo XIV. ovog pravilnika.
2. Za plovila za rekreaciju koja podležu odredbama Pravilnika o zahtevima za bezbednost plovila za rekreaciju ("Službeni glasnik RS" br. 140/14) osnovni pregled i periodični pregledi se odnose isključivo na:
1) Prilog 1. Deo VI. tačka 6.08 ovog pravilnika, ako postoji pokazivač brzine skretanja s kursa;
2) Prilog 1. Deo VII. tačka 7.01 stav 2, tačka 7.02, tačka 7.03 stav 1, i tačka 7.13 ovog pravilnika, ako postoji kormilarnica projektovana da njom upravlja jedno lice pomoću radara;
3) Prilog 1. Deo VIII. tačka 8.01 stav 2, tačka 8.02 stav 1, tačka 8.03 stav 3, tačka 8.05 stav 5, tačka 8.08 stav 2, i tačka 8.10 ovog pravilnika;
(1) Prilog 1. Deo X. tačka 10.01 st. 2, 3, 6. i 14, tačka 10.02 st. 1-3., stav 2. podtač. 1), 6)-8), tačka 10.03 stav 1. podtač. 2) i 4) i st. 2- 6, i tačka 10.05 ovog pravilnika;
(2) Prilog 1. Deo XIII. ovog pravilnika;
4) iz Priloga 1. Dela XIV. ovog pravilnika:
(1) tačka 14.12;
(2) tačka 14.13; ispitivanje radi prihvatanja posle stavljanja u eksploataciju uređaja na utečnjeni gas vrši se u skladu sa zahtevima Pravilnika o zahtevima za bezbednost plovila za rekreaciju ("Službeni glasnik RS", broj 140/14), a izveštaj o prihvatanju se podnosi nadležnom organu;
(3) tač. 14.14 i 14.15; uređaj na utečnjeni gas u u skladu sa zahtevima Pravilnika o zahtevima za bezbednost plovila za rekreaciju;
(4) Prilog 1. Deo XIV. ovog pravilnika, ako je uređaj na utečnjeni gas ugrađen nakon je plovilo za rekreaciju stavljeno na tržište.
XXII POSEBNI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA STABILITET BRODOVA ZA PREVOZ KONTEJNERA
1. Odredbe ovog dela se primenjuju na brodove koji prevoze kontejnere, i za koje je obavezno posedovanje dokumenata o stabilitetu u skladu s važećim domaćim propisima.
Dokumenti o stabilitetu su pregledani i overeni pečatom od strane nadležnog inspekcijskog organa.
2. Dokumenta o stabilitetu pružaju zapovedniku jasne informacije o stabilitetu broda za svaki slučaj opterećenja.
Dokumenti o stabilitetu sadrže:
1) informaciju o dozvoljenim vrednostima koeficijenata stabiliteta, dozvoljenim vrednostima KG (visina težišta sistema iznad osnovice broda);
2) podatke o prostorima koji se mogu puniti vodom za balastiranje;
3) formule za proveru stabiliteta;
4) uputstva za upotrebu ili primer proračuna za zapovednika.
3. Za brodove koji mogu prevoziti nepričvršćene ili pričvršćene kontejnere, obezbeđuju se posebne računske metode za potvrdu stabiliteta u slučaju prevoza nepričvršćenih ili pričvršćenih kontejnera.
4. Teret u kontejnerima se smatra pričvršćenim samo ako je svaki kontejner pojedinačno odgovarajuće čvrsto povezan sa trupom broda pomoću oslonaca ili druge opreme za pričvršćivanje, tako da se njegov položaj ne može menjati tokom plovidbe.
22.02. Granični uslovi i računska metoda za potvrdu stabiliteta u slučaju prevoza nepričvršćenih kontejnera
1. Sve metode za proračun stabiliteta u slučaju prevoza nepričvršćenih kontejnera uzimaju se u obzir sledeće granične uslove:
1) metacentarska visina MG ne sme biti manja od 1 m;
2) nagib broda usled kombinovanog uticaja centrifugalne sile pri zaokretu broda, pritiska vetra i dejstva slobodnih površina tečnosti ne sme preći 5o, a ivica palube ne sme uroniti u vodu.
3) Krak stabiliteta za slučaj dejstva centrifugalne sile pri zaokretu broda se određuje prema formuli:
gde je:
Ckz - 0,04 s2/m;
V - maksimalna brzina broda u odnosu na vodu (m/s);
Lf - dužina vodne linije broda na maksimalnom gazu (m);
KG - visina težišta sistema od osnovice broda (m);
T` - maksimalni gaz (m).
4) Krak stabiliteta za slučaj pritiska vetra se određuje prema formuli:
gde je:
Ckw - 0,025 t/m2;
A` - površina uzdužnog preseka broda iznad teretne vodene linije (m2);
D' - deplasman (t);
lw - visina težišta uzdužnog preseka broda A' iznad teretne vodne linije (m);
T' - maksimalni gaz (m).
5) Krak stabiliteta usled uticaja slobodnih površina nastalih od slivanja kišnice i zaostale vode u vodonepropusne odseke u skladištu i dvodnu se određuje prema formuli:
gde je:
Ckfo - 0,015 t/m2;
b - širina naplavljenih odseka (m);*
l - dužina naplavljenih odseka (m);*
________
* Odseci skladišta koji predstavljaju slobodne površine izložene vodi, rezultat su uzdužnog i/ili poprečnog pregrađivanja, pri kojem se obrazuju nezavisni odseci.
D - deplasman (t).
6) Za svaki slučaj opterećenja uzeti u proračun 50% goriva i sveže vode u tankovima.
2. Stabilitet broda koji prevozi nepričvršćene kontejnere smatra se dovoljnim kada stvarna vrednost KG nije veća od vrednosti KGzul proračunatog prema formulama 1) i 2) ovog stava, prema tome šta je manje. KGzul se računa za različite vrednosti deplasmana, tako da se uzme u obzir ceo spektar mogućih gazova broda.
1)
2) KGzul = KM - 1 (m)
Uzeti manju vrednost KGzul.
KGzul - maksimalna dozvoljena visina težišta sistema iznad osnovice broda (m);
KM - metacentarska visina iznad osnovice prema približnoj formuli iz stava 3. ove tačke (m);
Bf - širina broda pri maksimalnom gazu (m);
F - slobodan bok na polovini broda (m);
Z - parametar uticaja centrifugalne sile usled zaokreta broda prema formuli:
V - maksimalna brzina broda u odnosu na vodu (m/s);
Lf - dužina vodne linije pri maksimalnom gazu (m);
Tm - odgovarajući srednji gaz (m);
hkw - krak stabiliteta usled uticaja pritiska vetra, u skladu s stavom 1. podtačka 4) (m);
hkfo - krak stabiliteta usled uticaja slobodnih površina tečnosti, u skladu sa stavom 1. podtačka 5) (m).
3. Približna formula za KM
Kada nije dostupan dijagramski list, vrednost KM se može odrediti sledećom formulom:
1) Brodovi pontonskog oblika
2. Ostali brodovi
H - Visina broda (m);
22.03 Granični uslovi i računska metoda za potvrdu stabiliteta u slučaju prevoza pričvršćenih kontejnera
1. Sve metode za proračun stabiliteta u slučaju prevoza pričvršćenih kontejnera uzimaju u obzir sledeće granične uslove:
1) metacentarska visina MG ne sme biti manja od 0,5 m;
2) nijedan otvor na trupu broda ne sme biti uronjen pri nagibu usled zajedničkog dejstva centrifugalne sile nastale pri zaokretu broda, pritiska vetra i slobodnih površina tečnosti.
3) Krak stabiliteta za slučaj zajedničkog dejstva centrifugalne sile nastale pri zaokretu broda, pritiska vetra i slobodnih površina tečnosti se određuje u skladu s formulom definisanom u tački 22.02. stav 1. podtač. 3)-5);
4) Za svaki slučaj opterećenja uzeti u proračun 50% goriva i sveže vode u tankovima.
2. Stabilitet broda koji prevozi pričvršćene kontejnere, smatra se dovoljnim ako je stvarni KM manji ili jednak vrednosti KGzul određenog prema formulama pod 1) i pod 2) ovog stava, prema tome što je manje. KGzul se računa za različite vrednosti deplasmana tako da se pokrije ceo spektar mogućih gazova broda.
1)
2) KGzul = KM - 0,5 (m)
Uzeti manju vrednost KGzul.
I - poprečni moment inercije vodne linije broda pri gazu Tm (m4);
i - poprečni moment inercije vodne linije broda pri gazu (T+2F`/3) (m4);
Δ - istisnuće broda (m3);
F` - idealni slobodni bok se određuje prema sledećim formulama:
Uzeti manju vrednost F`
a - vertikalno rastojanje između donje ivice potopljenih otvora u slučaju nagiba i vodne linije broda u normalnom položaju (m);
b - rastojanje otvora od sredine broda (m);
H` - idealna visina (m);
H - minimalna visina (m);
q - zbir zapremina kućica, grotala, izdignutih paluba i ostalih nadgrađa do maksimalne visine (do 1 m iznad H) ili do najnižeg otvora u posmatranom prostoru prema tome šta je niže. Delovi prostora smešten unutar 0,05 L od krajeva broda se ne uzimaju u obzir (m3).
3. Približna formula za I
Kada dijagramski list nije dostupan poprečni moment inercije vodne linije broda može se odrediti pomoću sledećih formula pod 1) i pod 2):
1. Brodovi pontonskog oblika
2. Ostali brodovi
22.04 Postupak za ocenu stabiliteta na plovilu
Postupak za ocenu stabiliteta se može utvrditi na osnovu dokumentacije iz tačke 22.01. stav 2.
XXIIa POSEBNI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA PLOVILA
DUŽINE PREKO 110 m
Brodovlasnik ili njegov zastupnik pre gradnje novog plovila ili produženja plovila dužeg od 110 m koje je već u eksploataciji (osim pomorskih brodova), obaveštava nadležni organ koji nakon gradnje ili produženja izdaje Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu. Nadležni organ vrši preglede u fazi gradnje ili produženja. Tokom nadzora nadležni organ može zatražiti dodatna ispitivanja sa pratećom dokumentacijom (u daljem tekstu Pravila "dodatni nadzor"). Pregledi u fazi gradnje mogu biti izostavljeni ako je svedočanstvo izdato pre početka gradnje kojim se dokazuje da odobreno klasifikaciono društvo izjavljuje da će ono izvršiti nadzor nad gradnjom.
22a.02 Primena zahteva iz Priloga 1. ovog pravilnika
Pored zahteva iz Priloga 1. ovog pravilnika, tač. 22a.03-22a.05. ovog dela se primenjuju na plovila duža od 110 m.
Dovoljna čvrstoća trupa u skladu sa zahtevima iz Priloga 1. Deo III. tačka 3.02 stav 1. podtačka 1) (uzdužna, bočna i lokalna čvrstoća) ovog pravilnika, se dokazuju svedočanstvom koje je izdalo odobreno klasifikaciono društvo.
1. St. 2-10. ove tačke se primenjuju na plovila duža od 110 m, osim na putničke brodove.
2. Osnovne vrednosti za proračun stabiliteta, težina praznog broda i položaj težišta određuju se putem opita nakretanja koji se obavlja u skladu sa Prilogom I Rezolucije MSC 267 (85) Međunarodne pomorske organizacije (IMO).
3. Podnosilac zahteva, putem proračuna zasnovanog na metodu izgubljenog uzgona, dokazuje da su uzgon i stabilitet broda zadovoljavajući u slučaju naplavljivanja. Svi proračuni se obavljaju bez uronjavanja i trima.
Dovoljan uzgon i stabilitet broda u slučaju naplavljivanja dokazuju se teretom koji odgovara njegovom najvećem gazu i koji je ravnomerno raspoređen po svim skladištima i sa maksimalnom količinom zaliha i punim tankovima goriva.
Za nehomogeni teret, proračun stabiliteta se vrši za najnepovoljnije stanje opterećenja. Ovaj proračun stabiliteta se obavlja na brodu.
U tu svrhu, matematički dokaz dovoljnog stabiliteta određuje se za međufaze naplavljivanja (25%, 50% i 75% naplavljivosti i, ako je potrebno, za fazu neposredno pre poprečne ravnoteže) i za krajnju fazu naplavljivanja u gore navedenim stanjima opterećenja.
4. Sledeće pretpostavke su uzete u obzir za oštećeno stanje:
1) Prostiranje bočnog oštećenja:
uzdužno prostiranje: najmanje 0,10 L,
poprečno prostiranje: 0,59 m,
vertikalno prostiranje: od dna prema gore bez ograničenja;
2) Pružanje oštećenja dna:
uzdužno prostiranje: najmanje 0,10 L,
poprečno prostiranje: 3,00 m,
vertikalno prostiranje: od osnove 0,39 m prema gore, izuzimajući sabirnik.
3) Sve pregrade sa oštećenom površinom smatraju se oštećenim, što znači da se pregrađivanje bira tako da brod ostane na površini vode posle naplavljivanja dva ili više susednih odeljenja u uzdužnom pravcu. Za glavni mašinski prostor samo uzima se u obzir standard za jedno odeljenje, to jest krajnje pregrade mašinskog prostora se smatraju neoštećenim.
Kod oštećenja dna, bočna susedna odeljenja se takođe smatraju naplavljenim.
4) Naplavljivost
Pretpostavlja se da je naplavljivost 95%.
Ako se proračunom dokaže da je prosečna naplavljivost nekog odeljenja manja od 95%, može se koristiti proračunata vrednost.
Upotrebljene vrednosti nisu manje od:
(1) mašinski i radni prostori 85%
(2) skladišta tereta: 70%
(3) dvodna, tankovi goriva, balastni tankovi, itd. u zavisnosti od toga da li, u skladu sa njihovom funkcijom, se pretpostavlja da su puni ili prazni za brod koji plovi na maksimalnom dozvoljenom gazu: 0 ili 95%.
5) Proračun dejstva slobodne površine u međufazama naplavljivanja zasniva se na bruto površini oštećenih odeljenja.
5. Za sve međufaze naplavljivanja iz stava 3. ove tačke, ispunjeni su sledeći uslovi:
1) ugao nagiba φ u položaju ravnoteže razmatrane međufaze, ne sme biti veći od 15; (5° ako kontejneri nisu pričvršćeni);
2) iza nagiba u položaju ravnoteže razmatrane međufaze, pozitivni deo krive poluge momenta stabiliteta prikazuje vrednost poluge momenta stabiliteta od GZ ≥ 0,02 m (0,03 m ako kontejneri nisu pričvršćeni) pre nego što prvi nezaštićeni otvor bude uronjen, ili pre nego što se dostigne ugao nagiba φ od 27° (15° ako kontejneri nisu pričvršćeni);
3) vodopropusni otvori ne smeju biti uronjeni pre nego što se postigne nagib u položaju ravnoteže razmatrane međufaze.
6. U toku krajnje faze naplavljivanja zadovoljavaju se sledeći kriterijumi:
1) donja ivica vodopropusnih otvora (npr. vrata, prozora, pristupnih otvora), je barem 0,10 m iznad vodne linije u oštećenom stanju.
2) ugao nagiba φ u položaju ravnoteže ne sme biti veći od 12° (5° ako kontejneri nisu pričvršćeni);
3) iza nagiba u položaju ravnoteže razmatrane međufaze, pozitivni deo krive poluge momenta stabiliteta prikazuje vrednost poluge momenta stabiliteta od GZ ≥ 0,05 m, a površina ispod krive mora da dosegne bar 0,0065 m.rad pre nego što prvi nezaštićeni otvor bude uronjen ili pre nego što se dosegne ugao nagiba φ od 27° (10° ako kontejneri nisu pričvršćeni);
4) ako su vodopropusni otvori uronjeni pre nego bude dostignut položaj ravnoteže, prostorije u koje ovi otvori omogućavaju pristup smatraju se naplavljenim za svrhe proračuna stabiliteta oštećenog broda.
7. Ako su predviđeni poprečni otvori za smanjenje asimetričnog naplavljivanja, sledeći uslovi su ispunjeni:
1) za proračun poprečnog naplavljivanja, primenjuje se Rezolucija A.266 (VIII) Međunarodne pomorske organizacije;
2) otvori su samodejstvujući;
3) otvori nisu opremljeni uređajima za zatvaranje;
4) ukupno vreme dozvoljeno za izjednačavanje ne sme da prelazi 15 min.
8. Ako otvori kroz koje neoštećena odeljenja mogu dodatno da postanu naplavljena, mogu vodonepropusno da se zatvore, na obe strane uređaja za zatvaranje se nalazi sledeće čitko uputstvo:
"Zatvaraj odmah nakon prolaska".
9. Smatra se da je dokaz proračunom u skladu sa odredbama st. 3-7. obezbeđen ako su proračuni stabiliteta oštećenog broda u skladu sa Delom IX pravila priloženih uz Evropski sporazum o međunarodnom prevozu opasnog tereta unutrašnjim vodnim putevima (u daljem tekstu "ADN"), izvedeni sa pozitivnim rezultatom.
10. U slučaju potrebe, da bi se ispunili zahtevi iz stava 3, ravan maksimalnog gaza se ponovo određuje.
22a.05 Dodatni tehnički zahtevi
1. Plovila dužine preko 110 m:
1) imaju sistem propulzije sa više propelera sa najmanje dva nezavisna motora jednake snage i pramčanim porivnim uređajem kojim se upravlja iz kormilarnice i koji deluje i kada je plovilo bez tereta; ili imaju sistem propulzije sa jednim propelerom i pramčanim porivnim uređajem kojim se upravlja iz kormilarnice koji ima sopstveni izvor energije koji je takođe delotvoran kada je plovilo bez tereta i omogućava plovilu da nastavi putovanje sa sopstvenim pogonom u slučaju kvara glavnog sistema propulzije;
2) opremljena su sistemom za radarsku navigaciju, zajedno sa pokazivačem brzine skretanja s kursa u skladu sa Prilogom 1. Deo VII. tačka 7.06. stav 1;
3) imaju trajno ugrađen sistem kaljužnih pumpi u skladu sa Prilogom 1. Deo VIII. tačka 8.08;
4) ispunjavaju zahteve iz Priloga 1. Deo XXIII. tačka 23.09. stav 1. podtačka 1).
2. Za plovila, osim putničkih brodova, čija je dužina preko 110 m, koja, osim tehničkih zahteva iz stava 1. ove tačke:
1) mogu da budu rastavljena, u slučaju nezgode, na srednjoj trećini broda bez upotrebe teške opreme za spasavanje dok odvojeni delovi broda ostaju na površini vode nakon razdvajanja;
2) imaju svedočanstvo koje se nalazi na plovilu i koje je izdalo priznato klasifikaciono društvo koje se odnosi na uzgon, položaj trima i stabilitet odvojenih delova broda, u kojem se navodi i stepen opterećenja iznad kojeg uzgon dva dela više nije garantovan;
3) su sagrađena kao dvotrupni brodovi u skladu sa ADN-om, pri čemu se za plovila koja prevoze suvi teret primenjuju odeljci od 9.1.0.91 do 9.1.0.95, za tankere stav 9.3.2.11.7 i odeljci 9.3.2.13 do 9.3.2.15 ili stav 9.3.3.11.7 i odeljci 9.3.3.13 do 9.3.3.15 Dela 9 ADN-a;
4) su opremljena višepropelernim sistemom propulzije u skladu sa stavom 1. prva polovina rečenice ove tačke;
unosi se napomena u stavku 52 Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu da su u skladu sa svim zahtevima podtačaka od 1) do 4) ovog stava.
3. Za putničke brodove dužine preko 110 m koji su, pored tehničkih zahteva iz stava 1. ove tačke:
1) sagrađeni ili prerađeni za njihovu najvišu klasu pod nadzorom priznatog klasifikacionog društva, pri čemu se usaglašenost potvrđuje svedočanstvom koje je izdalo klasifikaciono društvo dok trenutna klasa nije neophodna;
2) ili
imaju dvodno visine najmanje 600 mm i pregrađivanje kojim se obezbeđuje da, u slučaju naplavljivanja bilo koja dva susedna vodopropusna odeljenja, brod neće da zaroni ispod granične linije i da ostaje preostalo rastojanje bezbednosti od 100 mm,
ili
imaju dvodno visine od najmanje 600 mm i dvostruki trup sa rastojanjem od najmanje 800 mm između bočnog zida broda i uzdužne pregrade;
3) su opremljeni višepropelernim sistemom propulzije sa najmanje dva nezavisna motora jednake snage i pramčanim porivnim uređajem kojim se može upravljati iz kormilarnice i koji radi uzdužno i poprečno;
4) sa omogućenim upravljanjem krmenim sidrom direktno iz kormilarice;
unosi se napomena u polje 52 Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu da su u skladu sa svim zahtevima podtačaka 1) do 4). ovog stava.
22a.06 Primena Priloga 1. Dela XXIV. ovog pravilnika u slučaju prepravke
Nadležni organ može da primenjuje odredbe Priloga 1. Deo XXIV. ovog pravilnika na plovila preinačena u plovila dužine veću od 110 m samo na osnovu posebnih preporuka Odbora.
XXIIb POSEBNI TEHNIČKI ZAHTEVI ZA BRODOVE VELIKIH BRZINA
1. Brodovi velike brzine se ne konstruišu kao brodovi sa kabinama.
2. Sledeće instalacije na brodovima velike brzine nisu dozvoljene:
1) uređaji opremljeni gorionicima sa fitiljom u skladu sa Delom XIII. tačka 13.02;
2) peći sa gorionikom za isparljivo ulje u skladu sa Delom XIII. tač. 13.03 i 13.04;
3) uređaji za grejanje na čvrsta goriva u skladu sa Delom XIII. tačka 13.07;
4) instalacije na utečnjeni gas u skladu sa Delom XIV.
22b.02 Primena tehničkih zahteva iz Priloga 1. Dela 1. ovog pravilnika
1. Pored dodatnog nadzora nadležnog organa, brodovi velike brzine su konstruisani i klasifikovani pod nadzorom i u skladu sa važećim pravilima odobrenog klasifikacionog društva koje poseduje pravila za brodove velike brzine. Klasa se obnavlja.
2. Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu izdato u skladu s odredbama ovog dela važi najduže pet godina.
22b.03 Primena tehničkih zahteva iz Priloga 1. ovog pravilnika
1. Bez obzira na stav 2. i tačku 22b.02, odredbe Pravila 1, Del. III-XV. se primenjuju na brodove velike brzine, osim:
1) Priloga 1. Deo III. tačka 3.04 stav 6. podtačka 2) ovog pravilnika;
2) Priloga 1. Deo VIII. tačka 8.08 stav 2. druga rečenica ovog pravilnika;
3) Priloga 1. Deo XI. tačka 11.02 stav 4. druga i treća rečenica ovog pravilnika;
4) Priloga 1. Deo XII. tačka 12.02 stav 4. druga rečenica ovog pravilnika;
5) Priloga 1. Deo XV. tačka 15.06 stav 3. podtačka 1), druga rečenica ovog pravilnika.
2. Odstupanjem od zahteva iz Priloga 1. Deo XV. tačka 15.02. stav 9., i tačka 15.15. stav 7. ovog pravilnika, sva vrata u nepropusnim pregradama imaju mogućnost daljinske kontrole otvaranja i zatvaranja.
3. Odstupanjem od zahteva iz Priloga 1. Deo VI. tačka 6.02. stav 1. ovog pravilnika, u slučaju kvara ili otkaza kormilarskog uređaja, drugi nezavisni kormilarski uređaj ili uređaj sa ručnim upravljanjem stupaju u funkciju bez odlaganja.
4. Kao dodatak tehničkim zahtevima iz Priloga 1. brodovi velike brzine ispunjavaju zahteve tač. 22b.04-22b.12 ovog dela.
22b.04 Sedišta i sigurnosni pojasevi
Sedišta su dostupna za sve putnike na brodu. Sedišta su opremljena sigurnosnim pojasevima. Sigurnosni pojasevi se ne moraju ugraditi, ako je obezbeđena odgovarajuća zaštita od udara ili ako nisu zahtevana po odredbama Poglavlja 4, deo 6, HSC Code 2000.
U skladu sa izuzećima tehničkih zahteva iz Priloga 1. Deo IV. tač. 4.02. i 4.03. ovog pravilnika, nadvođe je najmanje 500 mm.
22b.06 Uzgon, stabilitet i podela na vodonepropusne odseke
Za brodove velike brzine, obezbeđuje se odgovarajuća dokumentacija o:
1. uzgonu i karakteristikama stabiliteta kada plovilo plovi u deplasmanskom režimu, kako u neoštećenom tako i u oštećenom stanju;
2. karakteristikama stabiliteta i sistemima za stabilizaciju koji osiguravaju sigurnost plovila koje plovi u hidrodinamičkom i prelaznom režimu;
3. karakteristikama stabiliteta u nedeplasmanskom i prelaznom režimu, adekvatnim za prelaz plovila u deplasmanski režim, u slučaju bilo kakvog otkaza sistema.
1. Raspored
1) Odstupanjem od zahteva iz Priloga 1. Deo VII. tačka 7.01 stav 1. ovog pravilnika, kormilarnica je uređena na takav način da kormilaru i drugom članu posade obezbedi adekvatne uslove za rad tokom plovidbe, u svakom trenutku.
2) Kormilarsko mesto je uređeno za smeštanje radnog položaja za osobe navedene u podtački 1). Instrumenti za navigaciju, manevrisanje, praćenje i komunikaciju kao i ostale važne operativne kontrole su dovoljno blizu jedni do drugog, tako da obezbede kormilaru i drugom članu posade da primi neophodnu informaciju i preduzme neophodne operacije dok je u sedećem položaju. Sledeći zahtevi se primenjuju u svim slučajevima:
3) kormilarski položaj za kormilara je uređen tako da obezbedi radarsku navigaciju s jednim čovekom.
4) drugi član posade ima sopstveni radarski ekran na svom radnom položaju i sposoban je da interveniše sa svog radnog položaja u cilju prenosa informacije i kontrole pogona broda.
5) Lica navedena u podtački 1) su sposobna da nesmetano rade sa uređajima navedenim u podtački 2) i u slučaju kada su sigurnosni pojasevi propisno vezani.
2. Neometani pogled
1) Izuzetno od tehničkih zahteva iz Priloga 1. Deo VII. tačka 7.02. stav 2. ovog pravilnika, zona zaklonjenog pogleda ispred pramca za navigatora u sedećem položaju nije veća od dužine broda, bez obzira na količinu tereta.
2) U skladu sa izuzećima tehničkih zahteva iz Priloga 1. Deo VII. tačka 7.02. stav 3. ovog pravilnika, ukupni luk slepih sektora, gledano od uzdužne ose broda (gledano ka pramcu) pa do ugla od 22,5° od uzdužne ose broda (gledano prema krmi), ne prelazi 20°, pri čemu svaki individualni slepi sektor ne prelazi 5°. Sektor vidljivosti između 2 slepa sektora nije manji od 10°.
3. Instrumenti
Paneli za instrumente za praćenje rada uređaja pomenutih u tački 22b.11. su na odvojenim i jasno obeleženim položajima u kormilarnici. Ova se odredba odnosi i, gde je moguće, na kontrolu aktiviranja kolektivne opreme za spasavanje.
4. Osvetljenje
Zone i delovi opreme se tokom rada obeležavaju crvenim svetlom.
5. Prozori
Zaslepljivanje dnevnim svetlom usled refleksije se izbegava.
6. Površinski materijali
Izbegava se korišćenje reflektujućih površinskih materijala u kormilarnici.
Brodovi velike brzine imaju sledeću opremu:
1. radar i pokazivač brzine skretanja sa kursa u skladu sa Prilogom 1. Deo VII. tačka 7.06. stav 1. ovog pravilnika;
2. lako dostupnu ličnu opremu za spasavanje u skladu sa Evropskim standardom EN 395:1998 za maksimalan broj lica koja se mogu smestiti na brod.
1. Opšte
Javni i stambeni prostori, kao i oprema tih prostora su izgrađeni tako da, tokom normalnog i havarijskog polaska i zaustavljanja, tokom manevrisanja u normalnim uslovima kao i u slučaju otkaza sistema ne dođe do povređivanja osoba koje ih pravilno koriste.
2. Komunikacija
1) U svrhu obaveštavanja putnika o sigurnosnim merama, svi putnički brodovi su opremljeni akustičnim i video uređajima vidljivim i čujnim za sve prisutne na brodu.
2) Uređaji opisani u podtački 1) omogućavaju zapovedniku da daje instrukcije putnicima.
3) Svaki putnik ima pristup instrukcijama u slučaju hitnih situacija blizu svog sedišta, uključujući i plan broda koji prikazuje sve izlaze, evakuacione puteve, opremu za nuždu, spasilačku opremu i instrukcije za korišćenje prsluka za spasavanje.
22b.10 Izlazi i evakuacioni putevi
Izlazi i evakuacioni putevi ispunjavaju sledeće zahteve:
1. Omogućen je lak, siguran i brzi pristup sa kormilarske pozicije do prostora za smeštaj ljudi;
2. Evakuacioni putevi koji vode do izlaza za nuždu su jasno i stalno obeleženi;
3. Svi izlazi su odgovarajuće obeleženi. Operacija mehanizma za otvaranje je očigledna sa spoljne i unutrašnje strane;
4. Evakuacioni putevi i izlazi za nuždu imaju odgovarajući sistem za usmeravanje;
5. Predviđen je dovoljan prostor za posadu u blizini izlaza.
1. Hodnici, sobe i stambeni prostor, kao i kuhinje i mašinski prostori su opremljeni odgovarajućim alarmom za slučaj požara. Svaka pojava i mesto nastanka požara se indikuje automatski u prostoru pod stalnim nadzorom posade.
Mašinski prostori su opremljeni trajno ugrađenim sistemom za gašenje požara u skladu sa zahtevima iz Priloga 1. Deo X. tačka 10.03b ovog pravilnika.
2. Sobe i stambeni prostor kao i njihovi evakuacioni putevi su opremljeni sistemom za gašenje vodenom maglom pod pritiskom u skladu sa zahtevima iz Priloga 1. Deo X. tačka 10.03a. ovog pravilnika. Postoji mogućnost brzog isušivanja i izbacivanja korišćene vode van broda.
Brodovi velike brzine sa brodskim čamcem koji imaju važeće Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu na dan 31. marta 2003. godine, ispunjavaju sledeće odredbe ovog dela:
1. tač. 22b.01, 22b.04, 22b.08, 22b.10. i 22b.11 stav 1. ovog dela, pri produžetku važenja Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu;
2. na dan 1. aprila 2013. godine, tačke 22b.07, st. 1, 3-5. i 6. ovog dela;
3. Na dan 1. januara 2023. godine, sve ostale odredbe ovog dela.
XXIII TEHNIČKI ZAHTEVI ZA OPREMU BRODOVA KOJA SE ODNOSI NA POSADU
1. Za motorne brodove, potiskivače, potiskivane sastave i putničke brodove, nadležni organ u odgovarajuću rubriku Svedočanstva o sposobnosti broda za plovidbu unosi podatak o usklađenosti, ili neusklađenosti sa odredbama st. 1.1 i 1.2. ovog dela.
1.1 Standard S1
1) Sistemi propulzije su tako uređeni da brzina može da se menja i pravac potiska propelera prekrene sa kormilarskog mesta.
Omogućeno uključivanje ili isključivanje sa kormilarskog mesta pomoćnih mašina neophodnih u operativne svrhe, osim ako se ovo ne radi automatski, ili ako mašine rade neprekidno tokom svakog putovanja.
2) U opasnim područjima:
(1) temperature vode za rashlađivanje glavnog motora,
(2) pritiska mazivnog ulja za glavne motore i prenosne mehanizme,
(3) pritiska ulja i vazduha u uređajima za prekretanje glavnog motora, reverzibilnim prenosnim mehanizmima ili propelarima,
(4) visine kaljuže u glavnom mašinskom prostoru
postoji nadzor pomoću instrumenata koji, u slučaju neispravnosti aktiviraju zvučne i svetlosne signale u kormilarnici. Zvučni alarmni signali mogu da se kombinuju u jedno zvučno sredstvo upozorenja. Oni se isključuju čim se potvrdi neispravnost. Svetlosni alarmni signali se isključuju po otklonu neispravnosti koje su ih aktivirale.
3) Dovod goriva i hlađenje glavnog motora vrše se automatski.
4) Postoji mogućnost da jedno lice rukuje kormilarskim sistemom, čak i pri maksimalnom gazu, bez upotrebe preterane sile.
5) Postoji mogućnost davanja svetlosnih i zvučnih signala propisanih u skladu sa državnim ili međunarodnim propisima vlasti zaduženih za plovidbu, prema tome koji se primenjuju, sa kormilarskog mesta.
6) Ako ne postoji direktna komunikacija između kormilarskog mesta i prednjeg dela, krme, stambenih prostorija i mašinskih prostora, obezbeđuje se sistem komunikacije glasom. Za komunikaciju sa mašinskim prostorima, ovaj sistem može imati formu optičkog ili zvučnog signala.
7) Propisani brodski čamac je takav da može da ga spusti jedan član posade u odgovarajućem vremenskom roku.
8) Postoje reflektori kojima se može upravljati sa kormilarskog mesta.
9) Upravljanje ručicama i sličnim obrtnim delovima uređaja za podizanje ne iziskuje silu veću od 160 N.
10) Vitla za vuču uneta u Svedočanstvo o sposobnosti broda za plovidbu su motorizovana.
11) Kaljužne pumpe i pumpe za pranje palube su motorizovane.
12) Osnovne komandne jedinice i kontrolni instrumenti su ergonomski raspoređene.
13) Postoji mogućnost da se opremom prema zahtevima iz Priloga 1. deo VI. tačka 6.01. stav 1. upravlja daljinski sa kormilarskog mesta.
1.2 Standard S2
1) Za motorne brodove koji plove odvojeno:
standard S1 i dodatno opremljene pramčanim porivnim uređajem kojim se može upravljati sa kormilarskog mesta;
2) Za motorne brodove koji pokreću sastav bok uz bok:
standard S1 i dodatno opremljene pramčanim porivnim uređajem kojim se može upravljati sa kormilarskog mesta;
3) Za motorne brodove koji pokreću potiskivane sastave sačinjene od samog motornog broda i plovila ispred:
standard S1 i dodatno opremljene hidrauličkim ili električnim spojnim vitlima. Ova oprema se, međutim, ne zahteva ako je prvo plovilo u potiskivanom sastavu opremljeno pramčanim porivnim uređajem kojim se može upravljati sa kormilarskog mesta motornog broda koji potiskuje;
4) Za potiskivače koji pokreću i potiskivani sastav:
standard S1 i dodatno opremljene hidrauličkim ili električnim spojnim vitlima. Ova oprema se, međutim, ne zahteva ako je prvo plovilo u potiskivanom sastavu opremljeno pramčanim porivnim uređajem kojim se može upravljati sa kormilarskog mesta potiskivača;
5) Za putničke brodove:
standard S1 i dodatno opremljene pramčanim porivnim uređajem kojim se može upravljati sa kormilarskog mesta. Ova oprema se, međutim, ne zahteva ako sistem propulzije i kormilarski sistem putničkog broda garantuju podjednaku manevarsku sposobnost.