ODLUKA
O UPRAVLJANJU RIZICIMA BANKE

("Sl. glasnik RS", br. 45/2011, 94/2011, 119/2012, 123/2012, 43/2013, 92/2013, 23/2013 - dr. odluka i 33/2015)

 

I OSNOVNE ODREDBE

1. Ovom odlukom propisuju se bliži uslovi i način identifikacije, merenja i procene rizika kojima je banka izložena u svom poslovanju, osim rizika usklađenosti poslovanja, kao i upravljanje tim rizicima, uključujući i način izračunavanja pojedinačnih pokazatelja poslovanja banke u vezi sa upravljanjem rizicima i ograničenja koja se odnose na rizike.

2. Banka je u svom poslovanju naročito izložena ili može biti izložena sledećim rizicima:

1) riziku likvidnosti;

2) kreditnom riziku, uključujući i rezidualni rizik, rizik smanjenja vrednosti potraživanja, rizik izmirenja/isporuke, kao i rizik druge ugovorne strane;

3) kamatnom riziku;

4) deviznom riziku i ostalim tržišnim rizicima;

5) riziku koncentracije, koji posebno uključuje rizike izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica;

6) rizicima ulaganja banke;

7) rizicima koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (rizik zemlje);

8) operativnom riziku, koji posebno uključuje pravni rizik;

9) riziku usklađenosti poslovanja banke;

10) strateškom riziku;

11) drugim rizicima.

Rizici iz ove tačke, u smislu ove odluke, imaju sledeće značenje:

1) rezidualni rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled toga što su tehnike ublažavanja kreditnog rizika manje efikasne nego što se očekuje ili njihova primena nedovoljno utiče na umanjenje rizika kojima je banka izložena;

2) rizik smanjenja vrednosti potraživanja (dilution risk) jeste mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu smanjenja vrednosti otkupljenih potraživanja usled gotovinskih ili negotovinskih obaveza prethodnog poverioca prema dužniku;

3) rizik izmirenja/isporuke je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu neizmirenih transakcija ili usled neizvršavanja obaveze druge ugovorne strane po transakcijama slobodne isporuke na ugovoreni datum izmirenja/isporuke (due delivery date);

4) rizik druge ugovorne strane (counterparty credit risk) jeste mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije, odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji;

5) rizik usklađenosti poslovanja banke je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propuštanja usklađivanja poslovanja sa zakonom i drugim propisom, standardima poslovanja, procedurama o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i s drugim aktima kojima se uređuje poslovanje banaka, a posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela, rizik od finansijskih gubitaka i reputacioni rizik;

6) strateški rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital banke usled nepostojanja odgovarajućih politika i strategija, te njihovog neadekvatnog sprovođenja, kao i usled promena u okruženju u kome banka posluje ili izostanka odgovarajućeg reagovanja banke na te promene.

II USPOSTAVLJANJE SISTEMA UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE

3. Banka je dužna da uspostavi sveobuhvatan i pouzdan sistem upravljanja rizicima, koji je uključen u sve njene poslovne aktivnosti i koji obezbeđuje da rizični profil banke uvek bude u skladu s već utvrđenom sklonošću ka rizicima. Sistem upravljanja rizicima mora biti srazmeran prirodi, obimu i složenosti poslovanja banke, odnosno njenom rizičnom profilu.

Sistem upravljanja rizicima se, u smislu stava 1. ove tačke, smatra sveobuhvatnim i pouzdanim ako banci omogućava da upravlja rizicima kojima je izložena ili može biti izložena po osnovu svojih poslovnih aktivnosti.

Sistem upravljanja rizicima se, u smislu stava 1. ove tačke, smatra uključenim u sve poslovne aktivnosti banke ako banka svaku poslovnu odluku kojom preuzima rizike (uključujući i uslove pod kojima se ugovaraju pojedine transakcije) donosi uzimajući u obzir prethodnu procenu zaposlenih odgovornih za upravljanje rizicima.

Pod poslovnim aktivnostima iz stava 1. ove tačke podrazumevaju se i aktivnosti koje za račun banke preduzima treće lice (poveravanje aktivnosti trećim licima).

Rizičnim profilom banke iz stava 1. ove tačke smatra se procena banke o strukturi i nivoima svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju.

Sklonošću banke ka rizicima iz stava 1. ove tačke smatra se namera banke da preuzima rizike radi ostvarivanja svojih strategija i politika (struktura rizika), kao i određivanje ovog preuzimanja na prihvatljivom nivou rizika (tolerancija prema rizicima).

4. Sistem upravljanja rizicima obuhvata:

- strategiju i politike za upravljanje rizicima, kao i procedure za identifikovanje i merenje, odnosno procenu rizika i za upravljanje rizicima;

- odgovarajuću unutrašnju organizaciju, odnosno organizacionu strukturu banke;

- efektivan i efikasan proces upravljanja svim rizicima kojima je banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju;

- adekvatan sistem unutrašnjih kontrola;

- odgovarajući informacioni sistem;

- adekvatan proces interne procene adekvatnosti kapitala.

Strategija, politike i procedure

5. Strategiju za upravljanje rizicima čini jedan ili više dokumenata kojima se uređuje jedinstveno i dosledno upravljanje rizicima banke na dugoročnoj osnovi i kojima je određen odnos banke prema rizicima kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, uključujući i rizike koji proizlaze iz makroekonomskog okruženja u kome banka posluje.

Strategija za upravljanje rizicima treba da bude usklađena s poslovnom politikom i strategijom banke.

6. Strategija za upravljanje rizicima naročito sadrži:

- pregled i definicije svih rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena;

- dugoročne ciljeve utvrđene poslovnom politikom i strategijom banke, kao i sklonost ka rizicima određenu u skladu s tim ciljevima;

- osnovna načela preuzimanja rizika i upravljanja rizicima;

- osnovna načela procesa interne procene adekvatnosti kapitala banke.

Banka je dužna da strategiju za upravljanje rizicima periodično razmatra i da je, po potrebi, menja, a naročito u slučaju značajnijih izmena poslovne politike i strategije banke, odnosno promena u makroekonomskom okruženju u kome banka posluje.

7. Politike za upravljanje rizicima čini jedan ili više dokumenata banke kojima se naročito uređuje:

- način organizovanja procesa upravljanja rizicima banke i jasno razgraničenje odgovornosti zaposlenih u svim fazama tog procesa;

- način procene rizičnog profila banke i metodologije za identifikovanje i merenje rizika, odnosno procenu pojedinačnih rizika;

- mere za ublažavanje pojedinačnih rizika i pravila za primenu tih mera;

- način praćenja i kontrole pojedinačnih rizika i uspostavljanje sistema limita banke;

- način odlučivanja o poslovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja uspostavljenih limita, kao i definisanje izuzetnih okolnosti u kojima je odobravanje tog prekoračenja moguće u zakonskim okvirima;

- principi funkcionisanja sistema unutrašnjih kontrola banke, način i metodologija za sprovođenje procesa interne procene adekvatnosti kapitala banke;

- okvir i učestalost stres testiranja, kao i postupanje u slučajevima nepovoljnih rezultata stres testova.

Banka je dužna da politike za upravljanje rizicima preispituje najmanje jednom godišnje, a ako nastanu značajnije promene u rizičnom profilu banke - i češće, kao i da ih, po potrebi, menja.

8. Banka je dužna da, na osnovu strategije i politika za upravljanje rizicima, usvoji, primenjuje i, po potrebi, ažurira procedure za identifikovanje, merenje, odnosno procenu rizika kojima je izložena ili može biti izložena, kao i za upravljanje tim rizicima.

Banka je dužna da procedurama za identifikovanje rizika naročito obezbedi da to identifikovanje bude blagovremeno i sveobuhvatno, kao i da obezbedi analizu uzroka koji dovode do nastanka rizika.

Procedure za merenje, odnosno procenu rizika naročito sadrže kvantitativne i/ili kvalitativne metode na osnovu kojih banka može blagovremeno uočiti promene svog rizičnog profila, uključujući i nastanak novih rizika.

Procedure za upravljanje rizicima naročito sadrže opis postupaka za ublažavanja rizika, kao i opis postupaka za praćenje i kontrolu rizika.

Unutrašnja organizacija, odnosno organizaciona struktura

9. Banka je dužna da uspostavi takvu unutrašnju organizaciju, odnosno organizacionu strukturu kojom će aktivnosti upravljanja rizicima (middle office) i aktivnosti podrške (back office) funkcionalno i organizaciono odvojiti od preuzimanja rizika (front office), s jasno utvrđenom podelom poslova i dužnosti zaposlenih kojom se sprečava sukob interesa.

Podela poslova i dužnosti zaposlenih jasno je utvrđena ako su ispunjeni sledeći uslovi:

- da se unutrašnjim aktima banke kojima se uređuje organizacija njenog poslovanja mogu nedvosmisleno utvrditi poslovi i dužnosti zaposlenih;

- da su zaposleni upoznati sa svojim poslovima i dužnostima;

- da je proces donošenja i sprovođenja odluka dokumentovan.

10. Banka je dužna da omogući adekvatnu komunikaciju, razmenu informacija i saradnju na svim organizacionim nivoima - radi sprovođenja poslovne politike i strategije, kao i strategije i politika za upravljanje rizicima.

11. Banka je dužna da, u skladu sa obimom, vrstom i složenošću poslova koje obavlja, u sistem upravljanja rizicima uključi dovoljan broj zaposlenih koji imaju odgovarajuću stručnost i profesionalno iskustvo i da uvek obezbeđuje kontinuitet u sprovođenju strategije i politika za upravljanje rizicima.

12. Banka je dužna da utvrdi adekvatnu politiku zarada i ostalih primanja zaposlenih u banci.

Politika iz stava 1. ove tačke je adekvatna ako je zasnovana na sprovođenju poslovne politike i strategije banke, kao i strategije i politika za upravljanje rizicima, i ako podstiče razumno i oprezno preuzimanje rizika.

Politika zarada i drugih primanja, u smislu stava 1. ove tačke, podstiče razumno i oprezno preuzimanje rizika ako uzima u obzir sve vrste rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena po osnovu pojedinih aktivnosti, a sistem nagrada, odnosno bonusa zaposlenih je:

- zasnovan na ostvarenju poslovnih ciljeva i simetričan, odnosno ukupan fond za bonuse i nagrade određuje se u skladu sa stepenom ostvarenja poslovnih ciljeva (što podrazumeva i znatno smanjenje ili ukidanje tog fonda, odnosno dela fonda koji se odnosi na određene zaposlene - u slučaju da poslovni ciljevi nisu ostvareni u skladu s planiranim) i

- usklađen s periodom na koji se rizik odnosi, odnosno dinamika nagrađivanja odgovara tom periodu.

Odredbe ove tačke shodno se primenjuju na određivanje naknade članovima upravnog odbora banke.

Proces upravljanja rizicima

13. Banka je dužna da uspostavi efektivan i efikasan proces upravljanja rizicima, koji obuhvata ublažavanje, praćenje i kontrolu rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena a koje je identifikovala i izmerila, odnosno procenila.

Pod ublažavanjem rizika podrazumeva se diversifikacija, prenos, smanjenje i/ili izbegavanje rizika, a banka ga sprovodi imajući u vidu svoj rizični profil i sklonost ka rizicima.

Pod praćenjem i kontrolom rizika podrazumeva se učestalost i način praćenja rizika kojima je banka izložena, kao i praćenje i kontrola limita u okviru uspostavljenog sistema limita.

14. Pri vršenju kontrole rizika, banka proverava primenu metoda i procedura za upravljanje rizicima (uključujući i nove rizike) i ocenjuje njihovu efektivnost i efikasnost i redovno analizira sistem limita radi provere njegove adekvatnosti.

Sistem unutrašnjih kontrola

15. Sistem unutrašnjih kontrola predstavlja skup procesa i procedura uspostavljenih radi adekvatne kontrole rizika, praćenja efektivnosti i efikasnosti poslovanja, pouzdanosti finansijskih i ostalih podataka i informacija banke, kao i njihove usklađenosti s propisima, unutrašnjim aktima i poslovnim standardima, a čiji je cilj obezbeđenje sigurnosti i stabilnosti poslovanja banke.

Sistem unutrašnjih kontrola banke obuhvata:

- odgovarajuće kontrolne aktivnosti, koje sprovode izvršni odbor banke, lica odgovorna za upravljanje rizicima i zaposleni u banci;

- redovnu procenu adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema upravljanja rizicima, koju vrši unutrašnja revizija.

Sistemom unutrašnjih kontrola banke obezbeđuje se blagovremeno informisanje organizacionih jedinica banke i lica odgovornih za upravljanje rizicima o uočenim nedostacima, zatim primena mera kojima će se ti nedostaci otkloniti, kao i eventualne izmene sistema upravljanja rizicima kad je to potrebno.

16. Banka je dužna da obezbedi da unutrašnje kontrole budu sastavni deo svih svakodnevnih aktivnosti njenih zaposlenih, kao i da zaposleni, u skladu s dobrim poslovnim običajima, profesionalnim i etičkim standardima, razumeju svrhu i značaj ovih kontrola, kao i svoj doprinos efektivnom sprovođenju tih kontrola.

Banka je dužna da sistemom unutrašnjih kontrola uspostavi, tamo gde je to primenljivo, kontrole kojima se ograničava pristup materijalnoj imovini banke, odnosno obezbeđuje sigurnost te imovine. Ove kontrole uključuju različite načine ograničenja pristupa materijalnoj imovini banke (npr. višestruke provere ili zajedničke provere više lica), kao i periodični popis ove imovine.

Informacioni sistem

17. i 18.* (Prestale da važe)

19. Banka je dužna da uspostavi takav sistem izveštavanja koji će svim nivoima u banci obezbediti blagovremene, tačne i dovoljno detaljne informacije koje su neophodne za donošenje poslovnih odluka i efikasno upravljanje rizicima, odnosno za sigurno i stabilno poslovanje banke.

U sistem izveštavanja o rizicima blagovremeno se uključuje i izveštavanje o nastanku rizika koji ranije nisu identifikovani, kao i o uočavanju neočekivanog intenziteta ranije identifikovanih rizika.

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP)

20. Banka je dužna da sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala, odnosno utvrđuje ukupne interne kapitalne zahteve u skladu sa svojim rizičnim profilom, kao i da utvrđuje raspoloživi interni kapital i vrši njegovu raspodelu.

U smislu ove odluke - ukupni interni kapitalni zahtevi označavaju iznos kapitala koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, dok interni kapitalni zahtev za pojedinačni rizik označava iznos kapitala potreban za pokriće pojedinačnog rizika kome je banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju.

Raspoloživi interni kapital, u smislu ove odluke, označava iznos kapitala koji je raspoloživ za pokriće svih rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju.

Strategija i plan upravljanja kapitalom

21. Banka je dužna da uspostavi strategiju upravljanja kapitalom koja obezbeđuje održavanje takvog nivoa i takve strukture raspoloživog internog kapitala koji mogu da podrže očekivani rast plasmana, budućih izvora sredstava i njihovog korišćenja, politiku dividendi, kao i sve promene minimalnog iznosa kapitala propisanog odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala.

Banka je dužna da uspostavi plan upravljanja kapitalom, koji naročito sadrži:

- strateške ciljeve i period za njihovo ostvarenje, uzimajući u obzir uticaj makroekonomskog okruženja i faze privrednog ciklusa;

- način organizacije procesa upravljanja raspoloživim internim kapitalom;

- procedure planiranja adekvatnog nivoa raspoloživog internog kapitala;

- način dostizanja i održavanja adekvatnog nivoa raspoloživog internog kapitala;

- plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja koji mogu da utiču na raspoloživi interni kapital.

22. Banka je dužna da na kontinuiranoj osnovi sprovodi dokumentovani proces interne procene adekvatnosti kapitala koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti banke, u skladu sa strategijom i politikama za upravljanje rizicima, kao i strategijom upravljanja kapitalom.

Banka je dužna da obezbedi da proces iz stava 1. ove tačke ispunjava i sledeće uslove:

- da je zasnovan na procesu identifikacije i merenja, odnosno procene rizika;

- da pruža sveobuhvatnu procenu rizika, kao i praćenje značajnih rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju;

- da obezbeđuje adekvatan nivo raspoloživog internog kapitala u skladu s rizičnim profilom banke;

- da je na odgovarajući način uključen u sistem upravljanja bankom i donošenja odluka u banci;

- da je predmet redovne analize, praćenja i provere.

Faze procesa

23. Banka je dužna da obezbedi da proces interne procene adekvatnosti kapitala obuhvata sledeće faze:

1) utvrđivanje materijalno značajnih rizika;

2) izračunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike;

3) utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva;

4) poređenje sledećih elemenata:

- kapitala obračunatog u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke i raspoloživog internog kapitala,

- minimalnih kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa odlukom iz alineje prve ove odredbe i internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike;

- zbira minimalnih kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa odlukom iz alineje prve ove odredbe i ukupnih internih kapitalnih zahteva.

24. Banka je dužna da svojom metodologijom ustanovi kvantitativne i kvalitativne kriterijume na osnovu kojih utvrđuje materijalno značajne rizike koji će biti uključeni u proces interne procene adekvatnosti kapitala, uzimajući u obzir vrstu, obim i složenost svog poslovanja, kao i specifičnosti tržišta na kojima posluje.

Radi utvrđivanja rizika iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da analizira:

1) rizike za koje računa minimalne kapitalne zahteve u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke;

2) rizike koji nisu u potpunosti obuhvaćeni minimalnim kapitalnim zahtevima iz odredbe pod 1) ovog stava (kreditno-devizni rizik, rezidualni rizik, moguća potcenjenost kreditnog rizika usled primene standardizovanog pristupa, moguća potcenjenost operativnog rizika usled primene pristupa osnovnog indikatora ili standardizovanog pristupa);

3) rizik likvidnosti, kamatni rizik, rizik koncentracije, reputacioni i strateški rizik;

4) rizike koji nastaju po osnovu spoljnih faktora, a koji uključuju uticaj poslovnog i makroekonomskog okruženja, kao i rizike koji nisu navedeni u odredbama od 1) do 3) ovog stava.

Banka je dužna da na dokumentovan način obrazlaže odluke o neuključivanju pojedinačnih rizika u proces interne procene adekvatnosti kapitala.

25. Metodologijom za merenje, odnosno procenu rizika radi sprovođenja procesa interne procene adekvatnosti kapitala naročito se uređuje:

- korišćenje pristupa za izračunavanje minimalnih kapitalnih zahteva, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke;

- korišćenje sopstvenih pristupa za izračunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike.

Primenom metodologije iz stava 1. ove tačke banka izračunava interne kapitalne zahteve za pojedinačne rizike.

26. Banka je dužna da redovno, a najmanje jednom godišnje, sprovodi stres testiranje za sve materijalno značajne rizike i za interne kapitalne zahteve za te rizike.

Pod stres testiranjem iz stava 1. ove tačke podrazumeva se procena potencijalnih efekata specifičnih događaja i/ili promene više faktora rizika na kapital i finansijski rezultat banke. Stres testiranje može se sprovoditi:

1) analizom osetljivosti, kojom se procenjuju efekti promene određenog faktora rizika na kapital i finansijski rezultat banke, ili

2) scenario-analizom, kojom se procenjuju efekti istovremene promene više faktora rizika na kapital i finansijski rezultat banke u jasno utvrđenim vanrednim (stresnim) okolnostima.

Banka je dužna da rezultate dobijene po osnovu stres testiranja uzima u obzir pri proceni i održavanju adekvatnog nivoa raspoloživog internog kapitala.

Banka je dužna da u stres testove uključi sve značajne faktore rizika specifične za njeno poslovno okruženje, uključujući i faktore makroekonomskog okruženja.

27. Banka izračunava ukupne interne kapitalne zahteve na osnovu zbira internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike dobijenih korišćenjem metodologije iz tačke 25. ove odluke i rezultata stres testova iz tačke 26. te odluke, uzimajući u obzir i moguće efekte diversifikacije.

Raspoloživi interni kapital, interni kapitalni zahtevi za pojedinačne rizike i ukupni interni kapitalni zahtevi, dobijeni kao rezultat procesa interne procene adekvatnosti kapitala banke, mogu se razlikovati od kapitala banke, minimalnih kapitalnih zahteva banke i zbira minimalnih kapitalnih zahteva, izračunatih u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, pri čemu je banka dužna da analizira i dokumentuje te razlike.

27a. Banka je dužna da izveštaj o procesu interne procene adekvatnosti kapitala sastavlja sa stanjem na dan 31. decembra i da ga dostavlja Narodnoj banci Srbije u rokovima propisanim za dostavljanje i objavljivanje godišnjih finansijskih izveštaja sa izveštajem spoljnog revizora.

Banka je dužna da izveštaj iz stava 1. ove tačke dostavlja u štampanoj i elektronskoj formi.

Sadržaj i forma izveštaja iz ove tačke utvrđeni su u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovu odluku i njen je sastavni deo.

Uključivanje procesa interne procene adekvatnosti kapitala u sistem upravljanja i donošenja odluka

28. Banka je dužna da proces interne procene adekvatnosti kapitala uključi u sistem upravljanja banke i donošenja odluka u banci, odnosno da rezultate ovih procena koristi u procesu donošenja poslovnih odluka i odluka u vezi sa upravljanjem rizicima, kao i u procesu uspostavljanja sistema limita.

Banka je dužna da redovno, a najmanje jednom godišnje, proverava i preispituje proces interne procene adekvatnosti kapitala, kao i da, ako je neophodno, na odgovarajući način prilagodi taj proces.

Pored redovne godišnje provere procesa iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da preispituje i prilagođava taj proces kad god je izložena novim rizicima i značajnim promenama - kako u svojim strateškim opredeljenjima i operativnim planovima, tako i u spoljnom okruženju.

Proces interne procene adekvatnosti kapitala banke predmet je i unutrašnje revizije banke.

III UPRAVLJANJE RIZICIMA BANKE

Rizik likvidnosti

29. Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze, i to zbog:

- povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava), ili

- otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik likvidnosti).

Upravljanje rizikom likvidnosti

30. Banka je dužna da utvrđuje i održava odgovarajući nivo rezerve likvidnosti u skladu sa analizom ročne neusklađenosti njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki (gap analiza) za unapred utvrđene periode koji uključuju i period od jednog dana.

Banka je dužna da obezbedi upravljanje rizikom likvidnosti zbirno po svim valutama i pojedinačno po značajnim valutama, da obezbedi stabilnost i diversifikaciju izvora finansiranja, rešavanje privremenih i dugoročnih kriza likvidnosti, kao i blagovremeno i adekvatno postupanje u slučajevima povećanog rizika likvidnosti.

31. Banka koristi različite tehnike za ublažavanje rizika likvidnosti koje, pored odgovarajućih rezervi likvidnosti koje joj omogućavaju nesmetano poslovanje u vanrednim uslovima, uključuju i diversifikovane i stabilne izvore finansiranja. Banka je dužna da ove tehnike redovno proverava i usklađuje.

Banka je dužna da redovno sprovodi stres testove, odnosno analize osetljivosti i scenario-analize zasnovane na različitim pretpostavkama, uključujući i poslovanje u vanrednim uslovima, kao i da redovno preispituje da li su korišćene pretpostavke adekvatne. Banka je dužna da u stres testove uključi i vanbilansne stavke.

Plan poslovanja u slučaju nastupanja nepredviđenih događaja

32. Radi obezbeđenja blagovremenog i adekvatnog postupanja u slučajevima povećanog rizika likvidnosti, banka je dužna da usvoji plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja (kriza likvidnosti), koji naročito sadrži:

1) procedure za rano otkrivanje mogućih problema u vezi s likvidnošću banke, a koje uključuju listu indikatora ranog upozorenja;

2) imena i funkcije lica odgovornih za identifikovanje problema iz odredbe pod 1) ovog stava, kao i lica koja o tome moraju biti obaveštena;

3) jasno utvrđene aktivnosti, odnosno obaveze i odgovornosti u upravljanju krizom likvidnosti;

4) obavezu pripremanja posebnih izveštaja s podacima, pokazateljima i drugim informacijama značajnim za preduzimanje mera u slučajevima krize likvidnosti i za potrebe internog obaveštavanja;

5) način pristupa raspoloživim ili potencijalnim izvorima likvidnosti, kao i procedure za obezbeđenje pristupa dopunskim izvorima finansiranja, odnosno izvorima koji se ne koriste u redovnom poslovanju;

6) način obaveštavanja Narodne banke Srbije o uzrocima krize likvidnosti, kao i o planiranim aktivnostima za njihovo otklanjanje.

Banka je dužna da najmanje jednom godišnje testira plan iz stava 1. ove tačke i da ga menja u skladu s rezultatima scenario-analiza, a organizaciona jedinica koja sprovodi ovo testiranje dužna je da o tome u najkraćem roku izvesti odbor banke u čijem je delokrugu usvajanje i izmena tog plana.

Pokazatelj likvidnosti

33. Nivo likvidnosti banke iskazuje se pokazateljem njene likvidnosti, kao i užim pokazateljem likvidnosti banke.

Pokazatelj likvidnosti banke predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja banke prvog i drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza banke sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.

Uži pokazatelj likvidnosti banke predstavlja odnos likvidnih potraživanja banke prvog reda, s jedne strane, i zbira obaveza banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza banke sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.

34. Banka je dužna da nivo likvidnosti održava tako da:

1) pokazatelj likvidnosti:

- iznosi najmanje 1,0 - kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu,

- ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana,

- iznosi najmanje 0,8 kad je obračunat za jedan radni dan;

2) uži pokazatelj likvidnosti:

- iznosi najmanje 0,7 - kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu,

- ne bude manji od 0,6 duže od tri uzastopna radna dana,

- iznosi najmanje 0,5 kad je obračunat za jedan radni dan.

Kritično nizak nivo likvidnosti banke predstavlja nivo likvidnosti čiji je pokazatelj, odnosno uži pokazatelj niži od jednog od limita utvrđenog u stavu 1. ove tačke.

Ako utvrdi kritično nizak nivo likvidnosti, banka je dužna da o tome obavesti Narodnu banku Srbije najkasnije narednog radnog dana. Ovo obaveštenje sadrži podatke o iznosu likvidnih sredstava koja nedostaju, o razlozima nelikvidnosti, kao i o planiranim aktivnostima za otklanjanje uzroka koji su doveli do nelikvidnosti.

35. Likvidna potraživanja banke prvog reda čine gotovina i potraživanja banke kod kojih je ugovoreno da dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, i to:

- gotovina u blagajni, sredstva na žiro-računu, zlato i drugi plemeniti metali;

- sredstva na računima kod banaka s raspoloživim kreditnim rejtingom izabrane agencije za rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 3 ili bolji, utvrđen u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke (investicioni rang);

- depoziti kod Narodne banke Srbije;

- čekovi i druga novčana potraživanja u postupku realizacije;

- neopozive kreditne linije odobrene banci;

- akcije i dužničke hartije od vrednosti kotirane na berzi.

Pored potraživanja iz stava 1. ove tačke, likvidna potraživanja banke prvog reda čini i 90% fer vrednosti hartija od vrednosti koje glase na dinare, bez devizne klauzule, čiji je izdavalac Republika Srbija i čija je minimalna ročnost tri meseca, odnosno 90 dana, a koje je banka klasifikovala kao hartije od vrednosti kojima se trguje ili hartije od vrednosti koje su raspoložive za prodaju.

Pod deviznom klauzulom iz stava 2. ove tačke podrazumeva se valutna klauzula u smislu zakona kojim se uređuje devizno poslovanje, kao i svaka druga klauzula kojom se utvrđuje zaštita od rizika promene kursa dinara.

Likvidna potraživanja banke drugog reda čine ostala potraživanja banke koja dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti.

Radi izračunavanja pokazatelja likvidnosti, depoziti banke po viđenju i depoziti s dnevnom avizom smatraju se depozitima oročenim na jedan dan.

U obračun pokazatelja likvidnosti banke ne uključuju se njena potraživanja koja su klasifikovana u kategorije G i D u skladu sa odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

36. Obaveze banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća čine deo njenih obaveza, i to:

- 40% depozita po viđenju banaka,

- 20% depozita po viđenju ostalih deponenata,

- 10% štednih uloga,

- 5% garancija i drugih oblika jemstva,

- 20% neiskorišćenih odobrenih neopozivih kreditnih linija.

Ostale obaveze banke koje dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti predstavljaju, u smislu ove odluke, obaveze banke sa ugovorenim rokom dospeća.

37. Likvidna potraživanja banke obračunavaju se po tržišnoj vrednosti, a ako tu vrednost nije moguće utvrditi - obračunavaju se po knjigovodstvenoj vrednosti.

Dinarska protivvrednost likvidnih potraživanja i obaveza banke koji glase na stranu valutu utvrđuje se po zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna.

Ako potraživanje ili obaveza banke iz tačke 33. ove odluke dospeva u anuitetima - u obračun pokazatelja likvidnosti uključuju se anuiteti tog potraživanja, odnosno obaveze koji dospevaju u roku od mesec dana od dana vršenja ovog obračuna.

Kreditni rizik

38. Kreditni rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.

Banka je dužna da upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnih plasmana i na nivou celokupnog kreditnog portfolija.

Radi preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja tim rizikom banka uspostavlja odgovarajući kreditni proces, koji obuhvata proces odobravanja plasmana i proces upravljanja ovim rizikom.

39. Banka je dužna da, u okviru kreditnog procesa, utvrdi:

1) kriterijume i principe za odobravanje novih i reprogram i restrukturiranje postojećih plasmana, a naročito za odlučivanje o odobravanju plasmana koji predstavljaju veliku izloženost banke;

2) pravila za odobravanje i praćenje plasmana na nivou pojedinačnih dužnika i pružalaca kreditne zaštite, na nivou grupe s njima povezanih lica, kao i na nivou lica povezanih s bankom, u skladu sa iznosom i rizičnošću plasmana.

40. Banka je dužna da, pri donošenju odluke o odobravanju plasmana, proceni finansijsko stanje i kreditnu sposobnost dužnika, kao i vrednost i pravnu sigurnost njegove kreditne zaštite, te druge relevantne faktore.

Ako odobrava plasmane pod uslovima koji se razlikuju od tržišnih, banka je dužna da uspostavi procedure za odobravanje i praćenje takvih plasmana, kao i za preduzimanje odgovarajućih mera radi smanjenja kreditnog rizika koji proizlazi iz tih plasmana.

41. Banka je dužna da vrši procenu kreditnog rizika koja je zasnovana na kvantitativnim i kvalitativnim kriterijumima koji uzimaju u obzir karakteristike određenog dužnika i plasmana i omogućavaju jasno rangiranje plasmana u odgovarajuće rizične kategorije prema stepenu naplativosti. Banka je dužna da obezbedi kontinuirano praćenje i proveru adekvatnosti rangiranja plasmana u ove kategorije.

Pri utvrđivanju iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, banka je dužna da uzme u obzir procenu kreditnog rizika.

Banka je dužna da procenu kreditnog rizika jasno dokumentuje.

42. Banka je dužna da uspostavi efikasno praćenje plasmana s jasno definisanim procedurama i učestalošću, a koje joj omogućava da, u slučaju pogoršanja finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika ili pružaoca kreditne zaštite, blagovremeno preduzme odgovarajuće mere radi smanjenja kreditnog rizika.

Praćenje kvaliteta plasmana na nivou pojedinačnog dužnika banka zasniva prevashodno na obezbeđivanju ažurnih podataka o finansijskom stanju i kreditnoj sposobnosti dužnika i tržišnoj vrednosti sredstava obezbeđenja. Banka je dužna da prati ispunjenje ugovornih obaveza dužnika, a naročito korišćenje sredstava odobrenih za ugovorene namene.

Banka je dužna da uspostavi sistem ranog uočavanja povećanog kreditnog rizika, koji omogućava blagovremeno identifikovanje dužnika kod kojih je došlo do ovog povećanja i koji uključuje utvrđivanje kvalitativnih i kvantitativnih indikatora za rano uočavanje povećanog kreditnog rizika.

Praćenje plasmana banka sprovodi od momenta odobravanja plasmana do prestanka važenja ugovora na osnovu kog je banka izložena kreditnom riziku, a obuhvata praćenje pojedinačnih plasmana, dužnika i instrumenata kreditne zaštite. Pored redovnog praćenja, banka posebno nadgleda sve plasmane odobrene dužnicima koji su u statusu neizmirenja obaveza.

42a Banka može potraživanje od pravnog lica, preduzetnika i poljoprivrednika da ustupi drugoj banci.

Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka može dospelo potraživanje od pravnog lica, preduzetnika i poljoprivrednika da ustupi i drugom pravnom licu.

Banka može da ustupi potraživanje od fizičkog lica - korisnika finansijskih usluga u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga.

Pre donošenja odluke o ustupanju iz st. od 1. do 3. ove tačke, banka je dužna da proceni uticaj ustupanja iz tih stavova na:

- aktivu ponderisanu kreditnim rizikom, rezervu za procenjene gubitke i pokazatelj adekvatnosti kapitala banke;

- iznos i strukturu problematičnih kredita banke, u smislu odluke kojom se uređuje izveštavanje banaka;

- troškove i finansijski rezultat banke;

- rizični profil banke.

Banka je dužna da Narodnu banku Srbije obavesti o nameravanom ustupanju iz st. od 1. do 3. ove tačke najkasnije 30 dana pre zaključenja ugovora o tom ustupanju i da joj uz to obaveštenje dostavi sledeću dokumentaciju:

1) odluku nadležnog organa upravljanja banke o ustupanju iz tih stavova;

2) osnovne podatke o licu kome banka namerava da ustupi potraživanje (poslovno ime, sedište i matični broj lica, kao i podatke o vlasničkoj strukturi ovog lica i o članovima organa upravljanja tog lica), s naznakom da li je reč o licu povezanom s bankom;

3) nacrt ugovora o ustupanju iz tih stavova, s datumom planiranog zaključenja, odnosno izvršenja tog ugovora;

4) rezultate procene iz stava 4. ove tačke;

5) podatke o bruto knjigovodstvenoj vrednosti potraživanja koje se ustupa i o iznosu ispravke vrednosti tog potraživanja;

6) podatke o tome da li se ustupanje iz tih stavova vrši uz naknadu, podatke o vrednosti ove naknade u apsolutnom iznosu, odnosno procentualno od vrednosti potraživanja koje se ustupa umanjene za ispravku vrednosti, kao i podatke o tome da li banka posredno ili neposredno obezbeđuje sredstva koja se koriste za plaćanje te naknade.

Ako banka datum planiranog zaključenja, odnosno izvršenja ugovora iz stava 5. odredba pod 3) ove tačke izmeni nakon dostavljanja obaveštenja iz tog stava, dužna je da o ovoj promeni bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije.

Banka je dužna da o izvršenom ustupanju iz st. od 1. do 3. ove tačke obavesti Narodnu banku Srbije u roku od pet dana od dana ustupanja.

43. Banka je dužna da redovno analizira strukturu i kvalitet kreditnog porftolija, što uključuje i procenu rizika koncentracije i rezidualnog rizika, kao i procenu budućih promena ovog portfolija.

Rezultate analize iz stava 1. ove tačke banka uzima u obzir pri definisanju strategije i politika za upravljanje rizicima u delu koji se odnosi na upravljanje kreditnim rizikom.

44. Banka je dužna da, za plasmane ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima s valutnom klauzulom, procenjuje kreditno-devizni rizik, odnosno uticaj promene kursa dinara na finansijsko stanje i kreditnu sposobnost dužnika, a naročito da analizira adekvatnost novčanih tokova dužnika u odnosu na promenjeni nivo kreditnih obaveza uz pretpostavku da će doći do određenih promena kursa dinara na godišnjem nivou.

Kamatni rizik

45. Kamatni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena kamatnih stopa.

Banka je dužna da upravlja različitim oblicima kamatnog rizika, i to:

- rizikom vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cena (repricing risk);

- rizikom krive prinosa (yield curve risk), kome je izložena usled promene oblika krive prinosa;

- baznim rizikom (basis risk), kome je izložena zbog različitih referentnih kamatnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija sa sličnim karakteristikama što se tiče dospeća ili ponovnog određivanja cena;

- rizikom opcija (optionality risk), kome je izložena zbog ugovornih odredaba u vezi s kamatno osetljivim pozicijama (krediti s mogućnošću prevremene otplate, depoziti s mogućnošću prevremenog povlačenja i dr.).

46. Banka je dužna da:

- uspostavi procedure za merenje, odnosno procenu kamatnog rizika koje obuhvataju značajne izvore kamatnog rizika;

- u skladu sa strukturom i složenošću bankarske knjige, odredi ulazne podatke (kamatne stope, dospeća, ponovno određivanje cena, ugrađene opcije i dr.) kako bi se obezbedio što precizniji prikaz promena ekonomske vrednosti ili finansijskog rezultata banke;

- utvrdi pretpostavke za pretvaranje pozicija bankarske knjige u novčane tokove, koje su dokumentovane i dosledno se primenjuju, pri čemu sve važnije izmene pretpostavki treba da budu dokumentovane i objašnjene i treba da ih odobri upravni odbor banke;

- najmanje jednom godišnje sprovodi stres testove efekata promene kamatnih stopa.

47. Pri utvrđivanju izloženosti riziku kamatne stope u bankarskoj knjizi i limita ovog rizika, banka je dužna da proceni negativne efekte promene ove stope na finansijski rezultat banke (bilans uspeha), kao i na ekonomsku vrednost banke.

Ekonomska vrednost banke, u smislu ove odluke, jeste neto sadašnja vrednost svih očekivanih tokova gotovine banke koja je jednaka sadašnjoj vrednosti očekivanih tokova gotovine po osnovu imovine banke umanjenoj za sadašnju vrednost očekivanih tokova gotovine po osnovu obaveza banke i korigovanoj za neto sadašnju vrednost očekivanih tokova gotovine po osnovu vanbilansnih stavki banke.

Pri proceni rizika kamatne stope u bankarskoj knjizi, banka je dužna da sprovodi stres testove efekata promene kamatnih stopa, u skladu s prirodom i nivoom rizika kojima je izložena.

Tržišni rizici

48. Tržišni rizici su mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu.

Tržišni rizici obuhvataju devizni rizik, cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti i po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik - u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke.

Ugovaranje transakcija

49. Banka je dužna da odredi zaposlene ovlašćene za ugovaranje tržišnih transakcija, vrstu i limite transakcija koje svaki od tih zaposlenih može da ugovara u ime i za račun banke, način ugovaranja transakcija, kao i način izveštavanja o ugovorenim transakcijama.

Svaka ugovorena transakcija se evidentira i sve relevantne informacije o toj transakciji treba da budu na odgovarajući način dokumentovane i prosleđene licima odgovornim za upravljanje tržišnim rizicima.

Banka je dužna da obezbedi da organizaciona jedinica u čijem su delokrugu poslovi preuzimanja tržišnih rizika te poslove obavlja samo u poslovnim prostorijama banke, kao i da obezbedi kontrolu transakcija koje se odnose na preuzimanje ovih rizika. Izuzetno, ako se transakcije ugovaraju telefonom, banka je dužna da, u skladu sa zakonom, obezbedi snimanje svih telefonskih razgovora zaposlenih ovlašćenih za ugovaranje transakcija.

Evidentiranje i kontrola transakcija

50. Zaposleni u organizacionoj jedinici u čijem su delokrugu aktivnosti podrške (back office) vode evidenciju svih primljenih potvrda o transakcijama ugovorenim s drugom ugovornom stranom, a dužni su i da proveravaju blagovremenost i potpunost ovih potvrda. Ako primljene potvrde nisu blagovremeno dostavljene i potpune, banka je dužna da o tome bez odlaganja obavesti drugu ugovornu stranu.

51. Redovna kontrola ugovaranja tržišnih transakcija u banci obuhvata kontrolu:

- blagovremenosti i potpunosti dokumentacije o ugovorenoj transakciji;

- usklađenosti podataka o ugovorenoj transakciji s potvrdama druge ugovorne strane, elektronskim sistemima za trgovanje i drugim relevantnim izvorima podataka;

- usklađenosti uslova pod kojim je transakcija ugovorena s tržišnim uslovima;

- usklađenosti ugovorene transakcije s pravilima i limitima trgovanja banke;

- usklađenosti evidentiranja transakcija između lica ovlašćenih za ugovaranje transakcija i drugih organizacionih jedinica u banci.

Procena tržišnih rizika

52. Procena izloženosti tržišnim rizicima obuhvata naročito:

- sve aktivnosti banke koje su osetljive na promene tržišnih uslova;

- sve otvorene pozicije koje proizlaze iz aktivnosti banke;

- koncentraciju izloženosti u knjizi trgovanja;

- likvidnost svih finansijskih tržišta na kojima banka trguje;

- volatilnost tržišnih cena finansijskih instrumenata kojima banka trguje;

- korelacije između tržišnih cena različitih finansijskih instrumenata kojima banka trguje;

- korelacije između tržišnih i drugih rizika, a naročito kreditnog i operativnog rizika, kao i rizika likvidnosti;

- složene finansijske instrumente i finansijske derivate;

- ugrađene opcije.

Praćenje i kontrola tržišnih rizika i izveštaji o tim rizicima

53. Banka je dužna da uspostavi praćenje i kontrolu tržišnih rizika na dnevnoj osnovi. Dnevno praćenje tržišnih rizika obuhvata praćenje svih pozicija iz knjige trgovanja, te iskorišćenosti i prekoračenja limita, kao i rezultata aktivnosti trgovanja banke, pri čemu limitima treba da bude obuhvaćena svaka ugovorena transakcija.

Banka je dužna da za svoje potrebe sačinjava izveštaje o praćenju pozicija iz knjige trgovanja, koji sadrže pregled otvorenih pozicija po vrstama transakcija, po vrstama rizika i po organizacionim jedinicama, kao i pregled uspostavljenih limita i stepena njihovog korišćenja. Ovi izveštaji sadrže pregled tekućih i kumulativnih rezultata na mesečnom i godišnjem nivou.

Rizik koncentracije

54. Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proizlazi iz izloženosti banke prema istom ili sličnom izvoru nastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika.

Rizik koncentracije odnosi se na:

- velike izloženosti;

- grupe izloženosti sa istim ili sličnim faktorima rizika, kao što su privredni sektori, geografska područja, vrste proizvoda i sl.;

- instrumente kreditne zaštite, uključujući i ročnu i valutnu neusklađenost između velikih izloženosti i instrumenata kreditne zaštite tih izloženosti.

Banka kontrolu rizika koncentracije vrši uspostavljanjem odgovarajućih limita izloženosti koji joj omogućavaju diversifikaciju kreditnog portfolija.

Ublažavanje rizika koncentracije banka sprovodi aktivnim upravljanjem kreditnim portfoliom, kao i prilagođavanjem uspostavljenih limita.

Velike izloženosti

55. Velika izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica jeste izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala banke obračunatog u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke.

Povezana lica iz stava 1. ove tačke imaju značenje utvrđeno u Zakonu o bankama. Radi izračunavanja velike izloženosti, fizičko ili pravno lice uključuje se u svaku grupu povezanih lica kojoj pripada.

56. Izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica predstavlja zbir izloženosti prema tim licima izračunatih:

- za pozicije iz knjige trgovanja po kojima banka, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, obračunava kapitalni zahtev za cenovni rizik - na način propisan tačkom 57. ove odluke;

- za pozicije iz bankarske knjige po osnovu kojih je banka izložena riziku druge ugovorne strane - na način propisan odredbama odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke koje se odnose na ove pozicije;

- kao zbir bruto knjigovodstvenih vrednosti svih ostalih bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki koje se odnose na ta lica, umanjen za ispravke vrednosti po bilansnoj aktivi i za rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi, kao i za iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke.

U obračun izloženosti iz stava 1. ove tačke banka ne uključuje:

- izloženosti po osnovu spot kupovine/prodaje valuta nastale u periodu do ugovorenog datuma izmirenja, koji nije duži od dva radna dana od datuma plaćanja;

- izloženosti po osnovu transakcija kupovine/prodaje hartija od vrednosti nastale u periodu do ugovorenog datuma izmirenja, koji nije duži od pet radnih dana od datuma plaćanja ili datuma isporuke hartija od vrednosti, zavisno od toga koji je datum raniji;

- izloženosti po osnovu poslovanja klijenata banke koje ne traju duže od narednog radnog dana i koje nastaju po osnovu pružanja usluga platnog prometa, obračuna i kliringa u svim valutama, po osnovu korespondentskih poslova ili pružanja usluga obračuna i kliringa hartija od vrednosti, kao i na osnovu kastodi poslova.

57. Izloženost prema jednom licu po osnovu pozicija iz knjige trgovanja izračunava se kao zbir:

- neto dugih pozicija po osnovu svih finansijskih instrumenata koje je izdalo to lice, pri čemu su neto pozicije za svaki finansijski instrument izračunate u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke;

- neto pozicija po osnovu pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti tog lica, izračunatih u skladu sa odlukom iz alineje prve ovog stava;

- izloženosti prema tom licu po osnovu kojih je banka izložena riziku izmirenja/isporuke i riziku druge ugovorne strane, izračunatih u skladu sa odlukom iz alineje prve ovog stava.

Izloženost prema grupi povezanih lica po osnovu pozicija iz knjige trgovanja jednaka je zbiru izloženosti prema svakom od lica koja čine tu grupu izračunatih na način propisan u stavu 1. ove tačke.

Limiti izloženosti

58. Izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25% kapitala banke.

Zbir svih velikih izloženosti banke ne sme preći 400% kapitala banke.

Umanjenje izloženosti

59. Radi obračuna limita izloženosti iz tačke 58. ove odluke banka može umanjiti izloženost izračunatu u skladu s tač. 56. i 57. te odluke za:

1) efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika, i to na takav način da:

- izloženost obezbeđenu podobnim instrumentima nematerijalne kreditne zaštite, kao i instrumentima materijalne kreditne zaštite na koje primenjuje jednostavni metod, a u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, tretira kao izloženost prema pružaocu kreditne zaštite a ne kao izloženost prema dužniku, pod uslovom da se, u skladu s tom odlukom, neobezbeđenoj izloženosti prema ovom pružaocu dodeljuje jednak ili niži ponder kreditnog rizika nego neobezbeđenoj izloženosti prema dužniku,

- umesto iznosa izloženosti izračunatog u skladu s tač. 56. i 57. ove odluke, koristi efektivnu vrednost izloženosti (E*) izračunatu primenom složenog metoda u skladu sa odlukom iz alineje prve ove odredbe;

- vrednost izloženosti umanji do 50% vrednosti stambene nepokretnosti ako je ta izloženost obezbeđena hipotekom na ovoj nepokretnosti i ako banka vrednost te nepokretnosti utvrđuje najmanje jednom godišnje, u skladu sa odlukom iz alineje prve ove odredbe;

2) sledeće izloženosti:

- izloženosti prema državama, centralnim bankama, teritorijalnim autonomijama, jedinicama lokalne samouprave, međunarodnim razvojnim bankama, međunarodnim organizacijama i javnim administrativnim telima kojima se, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%, kao i izloženosti obezbeđene njihovim garancijama,

- izloženosti obezbeđene gotovinom i gotovinskim ekvivalentima deponovanim kod banke, kao i krediti i depoziti koji su predmet sporazuma o bilansnom netiranju, u skladu sa odlukom iz alineje prve ove odredbe,

- izloženosti po osnovu neiskorišćenog iznosa okvirnih kredita (pod uslovom da je ugovoreno da klijent ili grupa klijenata neiskorišćeni iznos mogu povući samo ako to neće uzrokovati prekoračenje limita iz tačke 58. ove odluke) i druge vanbilansne stavke po kojima ne može doći do plaćanja a koje su raspoređene u kategoriju niskog rizika, u skladu sa odlukom iz alineje prve ove odredbe,

- izloženosti prema članicama bankarske grupe čiju kontrolu na konsolidovanoj osnovi vrši Narodna banka Srbije, a koje se u konsolidovane finansijske izveštaje te grupe uključuju primenom metoda pune konsolidacije,

- odbitne stavke od kapitala propisane odlukom iz alineje prve ove odredbe.

Izuzetno od stava 1. odredba pod 1) ove tačke, ako se saglasnost za IRB pristup koji je banka dobila od Narodne banke Srbije u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke odnosi i na korišćenje AIRB pristupa - banka može za potrebe izračunavanja limita izloženosti da koristi sopstvene procene efekata sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine na iznos izloženosti samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) da banka, pored minimalnih zahteva za LGD parametar propisanih tom odlukom, na odgovarajući način procenjuje uticaj sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine na iznos izloženosti;

2) da je metodologija za procenu efekata sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine na iznos izloženosti usklađena s metodologijom koju banka koristi za sopstvene procene LGD parametra za izračunavanje iznosa aktive ponderisane kreditnim rizikom, u skladu s tom odlukom.

Banka koja iznos izloženosti radi obračuna limita izloženosti umanjuje na način propisan u stavu 1. odredba pod 1), alineja druga, i stavu 2. ove tačke dužna je da:

- sprovodi redovne stres testove koncentracije kreditnog rizika, uključujući i vrednost sredstva obezbeđenja;

- umanji vrednost sredstva obezbeđenja za odgovarajući iznos ako stres testovi ukazuju na to da je iznos dobijen realizacijom tog sredstva niži od iznosa utvrđenog primenom složenog metoda iz stava 1. odredba pod 1), alineja druga, ove tačke ili sopstvenim procenama iz stava 2. te tačke.

Rizici ulaganja banke

60. Rizici ulaganja banke obuhvataju rizike njenih ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva i investicione nekretnine.

Ulaganja banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru ne sme preći 10% njenog kapitala, pri čemu se pod ovim ulaganjem podrazumeva ulaganje kojim banka stiče udeo ili akcije lica koje nije lice u finansijskom sektoru.

Ukupna ulaganja banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva i investicione nekretnine banke ne smeju preći 60% kapitala banke, s tim što se ovo ograničenje ne odnosi na sticanje akcija radi njihove dalje prodaje u roku od šest meseci od dana ovog sticanja.

Rizici zemlje

61. Rizik zemlje je rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena, odnosno rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Ako banka odobrava plasmane licima sa sedištem ili prebivalištem van teritorije Republike Srbije, dužna je da u sistem upravljanja rizicima uključi i rizik zemlje.

62. Rizik zemlje obuhvata sledeće rizike:

- političko-ekonomski rizik, pod kojim se podrazumeva mogućnost ostvarivanja gubitka zbog sprečenosti banke da naplati potraživanja usled ograničenja utvrđenih aktima državnih i drugih organa države porekla dužnika, kao i opštih i sistemskih prilika u toj državi;

- rizik transfera, pod kojim se podrazumeva mogućnost ostvarenja gubitka zbog sprečenosti banke da naplati potraživanja iskazana u valuti koja nije zvanična valuta države porekla dužnika, i to usled ograničenja plaćanja obaveza prema poveriocima iz drugih država u određenoj valuti koja su utvrđena aktima državnih i drugih dužnika države porekla.

63. Banka je dužna da utvrđuje i periodično menja limite izloženosti riziku zemlje pojedinačno po državi porekla dužnika i na regionalnoj osnovi, kao i da utvrdi odgovarajući nivo ispravki vrednosti i rezervisanja po državama.

Operativni rizik

64. Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja.

Operativni rizik uključuje i pravni rizik.

65. Banka je dužna da identifikuje i proceni događaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezi sa operativnim rizikom, uzimajući u obzir sve značajne unutrašnje i spoljne faktore.

Banka je dužna da utvrdi nivo materijalno značajnih gubitaka po osnovu operativnog rizika i da ih detaljno analizira, kao i da procenjuje događaje koji mogu dovesti do takvih gubitaka.

66. Banka meri, odnosno procenjuje izloženost operativnom riziku uzimajući u obzir mogućnost, odnosno učestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj na banku, s posebnim osvrtom na događaje za koje je malo verovatno da će nastati ali mogu izazvati velike materijalne gubitke.

Pri merenju, odnosno proceni operativnog rizika banka naročito procenjuje da li je ovom riziku izložena ili može biti izložena po osnovu uvođenja novih proizvoda, aktivnosti, procesa i sistema, a procenjuje i aktivnosti čije je obavljanje poverila trećim licima.

67. Zaposleni zaduženi za upravljanje operativnim rizikom dužni su da prate izloženosti ovom riziku po vrstama, uzrocima i značaju događaja i da o tome redovno izveštavaju rukovodstvo banke, kao i o merama preduzetim za ublažavanje tog rizika.

68-72.* (Prestale da važe)

Rizici koji nastaju po osnovu uvođenja novih proizvoda/usluga

73. Banka je dužna da sistemom za upravljanje rizicima blagovremeno obuhvati i sve rizike koji nastaju po osnovu uvođenja novih proizvoda ili usluga, uključujući i nove aktivnosti u vezi s procesima i sistemima banke.

Banka odgovarajućim unutrašnjim aktima utvrđuje šta se smatra novim proizvodima ili uslugama i uređuje proces donošenja odluke o uvođenju tih proizvoda, odnosno usluga.

Banka je dužna da, pre uvođenja novog proizvoda ili usluge, izvrši analizu:

- svih rizika koji mogu nastati kao posledica uvođenja tog proizvoda ili usluge, uključujući i rizik od pranja novca i finansiranja terorizma;

- uticaja uvođenja tog proizvoda ili usluge na rizični profil banke;

- uticaja uvođenja tog proizvoda ili usluge na mogućnost adekvatnog upravljanja rizicima koji nastaju po tom osnovu.

Pri donošenju odluke iz stava 2. ove tačke banka uzima u obzir i rezultate analize iz stava 3. te tačke.

Banka je dužna da Narodnu banku Srbije obavesti o uvođenju novog proizvoda ili usluge najkasnije 30 dana pre planiranog njihovog uvođenja i da joj uz to obaveštenje dostavi odluku iz stava 2. ove tačke i rezultate analize iz stava 3. te tačke.

Rok iz stava 5. ove tačke računa se od dana dostavljanja uredne dokumentacije iz tog stava.

Rizici koji nastaju po osnovu aktivnosti koje je banka poverila trećim licima

74. Banka je dužna da sistemom za upravljanje rizicima blagovremeno obuhvati i sve rizike koji nastaju po osnovu aktivnosti u vezi s njenim poslovanjem koje je poverila trećem licu, a ono ih obavlja kao svoju pretežnu delatnost, odnosno ima odgovarajuće iskustvo u obavljanju tih aktivnosti.

Aktivnostima iz stava 1. ove tačke smatraju se aktivnosti koje banci omogućavaju obavljanje poslova iz člana 4. Zakona o bankama, a ne smatraju se nabavka robe i standardizovanih usluga kao što su usluge u vezi s korišćenjem telekomunikacija, usluge oglašavanja, usluge čišćenja, usluge ispitivanja tržišta i sl.

Aktivnostima iz stava 1. ove tačke smatraju se i aktivnosti u vezi s platnim prometom koje banka može poveriti u skladu sa zakonom kojim se uređuje platni promet.

Poveravanje aktivnosti vrši se na osnovu ugovora zaključenog između banke i lica kome se te aktivnosti poveravaju (u daljem tekstu: pružalac usluga).

75. Banka koja namerava da određene aktivnosti poveri trećem licu dužna je da politikama za upravljanje rizicima iz tačke 7. ove odluke uredi:

- proces odlučivanja o poveravanju tih aktivnosti i kriterijume za donošenje te odluke, na način kojim se obezbeđuje da se poveravanjem aktivnosti ne ugrozi redovno poslovanje banke, efikasno upravljanje rizicima banke i njen sistem unutrašnjih kontrola;

- način uključivanja tih aktivnosti u proces upravljanja rizicima i u sistem internog izveštavanja o rizicima;

- način na koji banka obezbeđuje kontinuitet poslovanja u vezi sa aktivnostima koje je poverila i mere koje preduzima u slučaju raskida ugovornog odnosa s licima čije usluge koristi, kao i u slučaju privremenog zastoja ili prestanka pružanja tih usluga;

- način vršenja nadzora nad obavljanjem aktivnosti koje je poverila, uključujući i nadzor nad usklađenošću tih aktivnosti s propisima, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom banke.

75a Pre donošenja odluke o svakom pojedinačnom poveravanju aktivnosti, odnosno o promeni pružaoca usluga - banka je dužna da:

1) izvrši detaljnu analizu potencijalnog pružaoca usluga, koja se odnosi na njegovu sposobnost pružanja usluga, finansijsko stanje i poslovnu reputaciju;

2) utvrdi da li propisi države ili država u kojima potencijalni pružalac usluga posluje omogućuju Narodnoj banci Srbije nesmetano vršenje neposredne kontrole tog poslovanja u delu koji se odnosi na obavljanje poverenih aktivnosti ili je u vezi s njima;

3) proceni moguće poteškoće i vreme potrebno za izbor drugog pružaoca usluga, ili mogući nastavak obavljanja poverenih aktivnosti u banci u slučaju prestanka njihovog obavljanja.

Pri donošenju odluke iz stava 1. ove tačke, banka naročito ceni uticaj poveravanja iz tog stava na:

- kontinuitet poslovanja i reputaciju banke;

- troškove, finansijski rezultat, likvidnost i solventnost banke;

- rizični profil banke;

- kvalitet usluga koje banka pruža klijentima.

76. Banka može određenu aktivnost da poveri, odnosno pružaoca usluga da promeni samo ako, najkasnije 30 dana pre zaključenja ugovora o poveravanju aktivnosti, o tome obavesti Narodnu banku Srbije i uz to obaveštenje dostavi sledeću dokumentaciju:

1) odluku nadležnog organa upravljanja bankom o poveravanju aktivnosti, odnosno o promeni pružaoca usluga;

2) osnovne podatke o pružaocu usluga (poslovno ime i sedište, odnosno ime i prebivalište);

3) opis aktivnosti koje banka poverava, kriterijume koje je pružalac usluga dužan da ispuni da bi mu banka poverila aktivnosti, kao i rok na koji će aktivnosti biti poverene;

4) nacrt ugovora iz tačke 74. stav 4. ove odluke;

5) rezultate analize iz tačke 75a. stav 1. odredba pod 1) ove odluke;

6) rezultate procene iz tačke 75a. stav 1. odredba pod 3) ove odluke;

7) rezultate procene iz tačke 75a. stav 2. ove odluke.

Ako pružalac usluga ima sedište izvan Republike Srbije ili je ugovoreno da poverene aktivnosti obavlja izvan Republike Srbije - banka je dužna da, osim dokumentacije utvrđene u stavu 1. ove tačke, Narodnoj banci Srbije dostavi dokaze o tome da propisi države, odnosno država u kojima pružalac usluga posluje omogućavaju Narodnoj banci Srbije nesmetano vršenje neposredne kontrole tog poslovanja u delu koji se odnosi na obavljanje poverenih aktivnosti ili je u vezi s njima.

Rok iz stava 1. ove tačke računa se od dana dostavljanja uredne dokumentacije iz tog stava.

77. Banka je dužna da obezbedi da pružalac usluga omogući banci, spoljnom revizoru i Narodnoj banci Srbije blagovremeni i neograničeni pristup dokumentaciji i podacima u vezi s poverenim aktivnostima.

77a Pružalac usluga može drugom licu poveriti aktivnosti koje je banka njemu poverila samo uz prethodnu saglasnost banke, koju ona daje u svakom pojedinačnom slučaju uz shodnu primenu odredaba tač. 75, 75a. i 77. ove odluke.

Banka može saglasnost iz stava 1. ove tačke dati samo ako je najkasnije 30 dana pre toga obavestila Narodnu banku Srbije o nameravanom poveravanju aktivnosti iz tog stava i uz to obaveštenje dostavila sledeću dokumentaciju:

1) nacrt odluke nadležnog organa upravljanja bankom o davanju saglasnosti iz stava 1. ove tačke;

2) osnovne podatke o drugom licu iz stava 1. ove tačke (poslovno ime i sedište, odnosno ime i prebivalište);

3) opis aktivnosti koje pružalac usluga poverava, kriterijume koje je drugo lice iz stava 1. ove tačke dužno da ispuni da bi mu pružalac usluga poverio aktivnosti, kao i rok na koji će aktivnosti biti poverene;

4) nacrt ugovora između pružaoca usluga i drugog lica iz stava 1. ove tačke o poveravanju aktivnosti iz tog stava;

5) rezultate analize iz tačke 75a. stav 1. odredba pod 1) ove odluke;

6) rezultate procene iz tačke 75a. stav 1. odredba pod 3) ove odluke;

7) rezultate procene iz tačke 75a. stav 2. ove odluke.

Ako drugo lice iz stava 1. ove tačke ima sedište izvan Republike Srbije ili je ugovoreno da poverene aktivnosti obavlja izvan Republike Srbije - banka je dužna da, osim dokumentacije utvrđene u stavu 2. ove tačke, Narodnoj banci Srbije dostavi dokaze o tome da propisi države, odnosno država u kojima to lice posluje omogućavaju Narodnoj banci Srbije nesmetano vršenje neposredne kontrole tog poslovanja u delu koji se odnosi na obavljanje poverenih aktivnosti ili je u vezi s njima.

Rok iz stava 2. ove tačke računa se od dana dostavljanja uredne dokumentacije iz tog stava.

78. Banka odgovara za aktivnosti u vezi s njenim poslovanjem koje je poverila trećem licu.

Ako u postupku kontrole utvrdi da banka, zbog propusta u radu pružaoca usluga ili drugog lica iz tačke 77a. ove odluke, ne postupa u skladu sa ovom odlukom i drugim propisima - Narodna banka Srbije može naložiti banci da raskine ugovor o poveravanju aktivnosti zaključen s pružaocem usluga.

IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

79. (Brisana)

80. Banka će, od dana stupanja na snagu ove odluke, testirati primenu odredaba te odluke kako bi bila spremna da svoje poslovanje u potpunosti uskladi s tim odredbama najkasnije 31. decembra 2011. godine.

O rezultatima testiranja izvršenog u smislu stava 2. ove tačke banka će obavestiti Narodnu banku Srbije dostavljanjem izveštaja na obrascima VI-LI i VI-GPL propisanim odlukom kojom se uređuje izveštavanje banaka, prema stanju na dan 30. septembra 2011. godine, i to najkasnije 20. oktobra 2011. godine.

81. Danom početka primene ove odluke prestaju da važe Odluka o upravljanju rizicima banke ("Službeni glasnik RS", br. 129/2007, 63/2008 i 112/2008) i Odluka o upravljanju rizikom likvidnosti banke ("Službeni glasnik RS", broj 18/2011).

82. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a primenjuje se od 31. decembra 2011. godine.

 

Samostalne odredbe Odluke o izmeni i dopuni
Odluke o upravljanju rizicima banke

("Sl. glasnik RS", br. 94/2011)

2. Banka koja je, u skladu s tačkom 17. stav 1, alineja sedma, Odluke o upravljanju rizicima ("Službeni glasnik RS", br. 129/2007, 63/2008 i 112/2008), dobila prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije na izuzeće potraživanja iz ukupne izloženosti banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, dužna je da se, po osnovu uključivanja tih potraživanja u obračun izloženosti banke na način propisan tačkom 59. stav 1. odredba pod 1), alineja prva, Odluke, uskladi s limitima propisanim tačkom 58. Odluke najkasnije 31. decembra 2012. godine.

3. Ova odluka objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupa na snagu 31. decembra 2011. godine.

 

Samostalne odredbe Odluke o izmenama i dopunama
Odluke o upravljanju rizicima banke

("Sl. glasnik RS", br. 119/2012)

14. Banka je dužna da izveštaj iz tačke 10. ove odluke Narodnoj banci Srbije prvi put dostavi sa stanjem na dan 31. decembra 2012. godine.

15. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalna odredba Odluke o izmeni
Odluke o upravljanju rizicima banke

("Sl. glasnik RS", br. 123/2012)

2. Ova odluka objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupa na snagu 31. decembra 2012. godine.

 

Samostalna odredba Odluke o izmenama i dopunama
Odluke o upravljanju rizicima banke

("Sl. glasnik RS", br. 43/2013)

10. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalna odredba Odluke o izmeni
Odluke o upravljanju rizicima banke

("Sl. glasnik RS", br. 92/2013)

2. Ova odluka objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupa na snagu 1. decembra 2013. godine.

 

Samostalna odredba Odluke o izmeni i dopuni
Odluke o upravljanju rizicima banke

("Sl. glasnik RS", br. 33/2015)

3. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog 1

IZVEŠTAJ O PROCESU INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE

(Izveštaj o ICAAP-u)

1. OSNOVNI PODACI

Poslovno ime i sedište banke

 

Datum za koji se dostavlja Izveštaj o ICAAP-u (u formatu dd.mm.gggg)

Naziv i datum (u formatu dd.mm.gggg) usvajanja akta kojim je Upravni odbor banke odobrio
Izveštaj o ICAAP-u

 

 

Kontakt-osoba 1

Ime i prezime člana Izvršnog odbora banke koji je odgovoran za sprovođenje procesa interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP)

 

Adresa

 

Telefon

 

Imejl

 

 

Kontakt-osoba 2

Ime i prezime lica u banci koje je odgovorno za sačinjavanje Izveštaja o ICAAP-u

 

Naziv organizacione jedinice

 

Naziv radnog mesta

 

Adresa

 

Telefon

 

Imejl

 

 

Nivo primene ICAAP-a u banci (1 - ICAAP primenjuje samo banka na pojedinačnoj osnovi, 2 - ICAAP primenjuju, na konsolidovanoj osnovi, banka i sva podređena društva)

 

Banka koja primenjuje ICAAP na konsolidovanoj osnovi dužna je da Narodnoj banci Srbije dostavi Izveštaj o ICAAP-u i na pojedinačnoj i na konsolidovanoj osnovi, a uz izveštaj koji izrađuje na konsolidovanoj osnovi banka dostavlja spisak podređenih društava uključenih u ICAAP.

2. UPRAVLJANJE U BANCI

2.1. Organizaciona struktura
(šemu organizacione strukture priložiti uz ovaj izveštaj)

2.2. Strategija za upravljanje rizicima, uključujući i poslovne ciljeve banke (sklonost ka preuzimanju rizika), u skladu s tačkom 6. Odluke o upravljanju rizicima banke (u daljem tekstu: Odluka) (priložiti uz ovaj izveštaj)

2.3. Strategija upravljanja kapitalom u skladu s tačkom 21. Odluke (priložiti uz ovaj izveštaj)

2.4. Opis odgovornosti pojedinačnih organizacionih jedinica u banci i organa upravljanja banke u procesu razvoja, odobravanja, primene i revizije ICAAP-a

2.5. Opis uloge i aktivnosti organa upravljanja banke u procesu razvoja, odobravanja, primene i revizije ICAAP-a

2.6. Opis rezultata izvršene provere i preispitivanja ICAAP-a, uz navođenje nalaza i preporuka izvršene unutrašnje revizije ICAAP-a

3. UTVRĐIVANJE MATERIJALNO ZNAČAJNIH RIZIKA KOJIMA JE BANKA IZLOŽENA U SVOM POSLOVANJU

3.1. Definicije svih rizika kojima je banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju i pri tome uključiti najmanje rizike koji su utvrđeni u tački 24. stav 2. Odluke (kad koristi definiciju koja se razlikuje od propisane, banka je dužna da obrazloži razlike u obuhvatu definicije i uticaj primene te definicije na izračunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike, kao i da posebno napomene ako je određenom definicijom obuhvaćeno više rizika)

3.2. Nazivi i datumi usvajanja akata u skladu s kojima banka procenjuje materijalni značaj rizika, kao i akata kojima su utvrđene definicije materijalno značajnih rizika

3.3. Navesti materijalno značajne rizike kojima je banka izložena u svom poslovanju, kao i obrazloženje ocene banke da određene rizike kojima je izložena ne smatra materijalno značajnim

3.4. Nazivi i datumi usvajanja svih unutrašnjih akata u vezi sa upravljanjem materijalno značajnim rizicima, uključujući i njihove izmene i dopune

4. MERENJE, ODNOSNO PROCENA MATERIJALNO ZNAČAJNIH RIZIKA I ODREĐIVANJE INTERNIH KAPITALNIH ZAHTEVA ZA TE RIZIKE

4.1. Merenje, odnosno procena kreditnog rizika

Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik

Iznos (u hiljadama dinara)

A. Popunjava banka koja u okviru ICAAP-a primenjuje pristupe zasnovane na Odluci o adekvatnosti kapitala banke

A1. Objašnjenje razloga zbog kojih se banka opredelila da za računanje internog kapitalnog zahteva koristi pristup koji već koristi za računanje minimalnih kapitalnih zahteva u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke

A2. Objašnjenje razloga zbog kojih se banka koja za izračunavanje minimalnog kapitalnog zahteva primenjuje standardizovani pristup opredelila da za računanje internog kapitalnog zahteva koristi IRB pristup (banka koja za izračunavanje minimalnog kapitalnog zahteva primenjuje standardizovani pristup može za izračunavanje internog kapitalnog zahteva za kreditni rizik da primenjuje interne rejting sisteme i sopstvene procene rizičnih parametara usklađene s minimalnim uslovima za primenu IRB pristupa propisanim u glavi II, odeljak 2, pododeljak 5, Odluke o adekvatnosti kapitala banke)1

Iznos procene moguće potcenjenosti internog kapitalnog zahteva za kreditni rizik usled primene standardizovanog pristupa (popunjava samo banka koja za potrebe izračunavanja internog kapitalnog zahteva za kreditni rizik primenjuje standardizovani pristup ovom riziku)

Analiza izloženosti banke specifičnim kreditnim rizicima koji nisu u potpunosti obuhvaćeni minimalnim kapitalnim zahtevom za kreditni rizik (npr. rezidualni rizik, rizik zemlje i dr.), objašnjenje načina na koji su ovi rizici uključeni u izračunavanje internog kapitalnog zahteva za kreditni rizik i interni kapitalni zahtev izračunat za svaki od tih rizika

B. Popunjava banka koja u okviru ICAAP-a primenjuje prilagođene pristupe2 iz Odluke o adekvatnosti kapitala banke ili sopstvene pristupe3

Objašnjenje, razlozi i pretpostavke na kojima se zasniva metodologija banke za primenu prilagođenih, odnosno sopstvenih pristupa

Analiza izloženosti banke specifičnim kreditnim rizicima koji nisu u potpunosti obuhvaćeni minimalnim kapitalnim zahtevom za kreditni rizik (npr. rezidualni rizik, rizik zemlje i dr.), objašnjenje načina na koji su ovi rizici uključeni u izračunavanje internog kapitalnog zahteva za kreditni rizik i interni kapitalni zahtev izračunat za svaki od tih rizika

Ako banka koristi prilagođene, odnosno sopstvene pristupe za procenu kreditnog rizika, uz ovaj izveštaj prilaže:

1) analizu svih razlika između minimalnog kapitalnog zahteva i internog kapitalnog zahteva za kreditni rizik (detaljnost analize zavisi od stepena razlika između minimalnog kapitalnog zahteva i internog kapitalnog zahteva izračunatog primenom sopstvenog, odnosno prilagođenog pristupa),
2) nazive i datume usvajanja svih unutrašnjih akata na kojima se zasniva korišćena metodologija, uključujući i njihove izmene i dopune.

Metodološka objašnjenja i pretpostavke korišćenih modela u sprovedenim stres testovima za kreditni rizik, kao i analize dobijenih rezultata, uključujući i uticaj na interni kapitalni zahtev (u skladu s tačkom 27. stav 1. Odluke)

____________
1Ako nisu ispunjeni uslovi navedeni za primenu IRB pristupa, podrazumeva se da se banka opredelila za prilagođeni, odnosno sopstveni pristup za ovaj rizik i nije dužna da popunjava ovo polje (shodna primena i kod merenja, odnosno procene tržišnih i operativnog rizika).
2Pod prilagođenim pristupima za kreditni rizik, za tržišne rizike i za operativni rizik podrazumevaju se pristupi kojima je banka, i to za računanje internih kapitalnih zahteva za ove rizike, prilagodila pristupe koji su Odlukom o adekvatnosti kapitala banke propisani za izračunavanje minimalnih kapitalnih zahteva, odnosno unapredila ih.
3Pod sopstvenim pristupima za kreditni rizik, za tržišne rizike i za operativni rizik podrazumevaju se pristupi koje je banka razvila za potrebe računanja internih kapitalnih zahteva za ove rizike a ne zasnivaju se na pristupima koji su Odlukom o adekvatnosti kapitala banke propisani za izračunavanje minimalnih kapitalnih zahteva.

4.1.1. Merenje, odnosno procena rizika koncentracije

Interni kapitalni zahtev za rizik koncentracije

Iznos (u hiljadama dinara)

Nazivi i datumi usvajanja svih unutrašnjih akata na kojima se zasniva korišćena metodologija, uključujući i njihove izmene i dopune

Objašnjenja razloga za korišćenje metodologije i pretpostavke na kojima se ona zasniva (metodologiju priložiti uz ovaj izveštaj)

Metodološka objašnjenja i pretpostavke korišćenih modela u sprovedenim stres testovima za rizik koncentracije, kao i analize dobijenih rezultata, uključujući i uticaj na interni kapitalni zahtev (u skladu s tačkom 27. stav 1. Odluke)

Banka koja rizik koncentracije procenjuje u okviru jedinstvene metodologije za procenu kreditnog rizika koja je detaljno opisana u tački 4.1. ovog izveštaja i iz koje je moguće oceniti na koji je način taj rizik obuhvaćen tom metodologijom - može se pozvati na tu tačku i nije dužna da popunjava ovu tabelu.

Razlozi na kojima se zasniva ocena banke da trenutno nije potrebno da izračunava interni kapitalni zahtev za ovaj rizik, odnosno objašnjenje načina na koji je banka obuhvatila rizik koncentracije po pojedinim vrstama rizika (popunjava samo banka koja ne izračunava interni kapitalni zahtev za ovaj rizik)

4.1.2. Merenje, odnosno procena kreditno-deviznog rizika

Interni kapitalni zahtev za kreditno-devizni rizik

Iznos (u hiljadama dinara)

Nazivi i datumi usvajanja svih unutrašnjih akata na kojima se zasniva korišćena metodologija, uključujući i njihove izmene i dopune

Objašnjenja razloga za korišćenje metodologije, kao i pretpostavke na kojima se ona zasniva (metodologiju priložiti uz ovaj izveštaj)

Metodološka objašnjenja i pretpostavke korišćenih modela u sprovedenim stres testovima za kreditno-devizni rizik, kao i analize dobijenih rezultata, uključujući i uticaj na interni kapitalni zahtev (u skladu s tačkom 27. stav 1. Odluke)

Banka koja kreditno-devizni rizik procenjuje u okviru jedinstvene metodologije za procenu kreditnog rizika koja je detaljno opisana u tački 4.1. ovog izveštaja i iz koje je moguće oceniti na koji je način taj rizik obuhvaćen tom metodologijom - može se pozvati na tu tačku i nije dužna da popunjava ovu tabelu.

Razlozi na kojima se zasniva ocena banke da trenutno nije potrebno da izračunava interni kapitalni zahtev za ovaj rizik (popunjava samo banka koja ne izračunava interni kapitalni zahtev za ovaj rizik)

4.2. Merenje, odnosno procena tržišnih rizika

Interni kapitalni zahtev za tržišne rizike

Iznos (u hiljadama dinara)

A. Popunjava banka koja primenjuje pristupe iz Odluke o adekvatnosti kapitala banke

A1. Objašnjenje razloga zbog kojih se banka opredelila da za računanje internog kapitalnog zahteva koristi isti pristup koji već koristi za računanje minimalnih kapitalnih zahteva u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke

A2. Objašnjenje razloga zbog kojih se banka koja za izračunavanje minimalnog kapitalnog zahteva primenjuje neki od pristupa propisanih u glavi V, odeljci od 2. do 6, Odluke o adekvatnosti kapitala banke opredelila da za izračunavanje internog kapitalnog zahteva primenjuje pristup internih modela (banka koja za izračunavanje minimalnog kapitalnog zahteva primenjuje neki od pristupa propisanih u navedenim odeljcima može za izračunavanje internog kapitalnog zahteva da primenjuje pristup internih modela pod uslovom da dokaže usklađenost sa uslovima za primenu ovog pristupa propisanim u glavi V, odeljak 6, pododeljak 1, Odluke o adekvatnosti kapitala banke)

Iznos procene moguće potcenjenosti internog kapitalnog zahteva za pokriće tržišnih rizika usled primene pristupa propisanih u glavi V, odeljcima od 2. do 6, Odluke o adekvatnosti kapitala banke (popunjava samo banka koja za izračunavanje internog kapitalnog zahteva za tržišne rizike primenjuje pristupe propisane u navedenim odeljcima)

B. Popunjava banka koja primenjuje prilagođene pristupe iz Odluke o adekvatnosti kapitala banke ili sopstvene pristupe

Objašnjenje, razlozi i pretpostavke na kojima se zasniva metodologija banke za primenu prilagođenih, odnosno sopstvenih pristupa (metodologiju priložiti uz ovaj izveštaj)

Analiza izloženosti prema pojedinačnim rizicima koji nisu u potpunosti obuhvaćeni minimalnim kapitalnim zahtevom za tržišne rizike, objašnjenje načina na koji su ovi rizici uključeni u izračunavanje internog kapitalnog zahteva za tržišne rizike i interni kapitalni zahtev izračunat za svaki od navedenih rizika

Ako banka koristi prilagođene, odnosno sopstvene pristupe za procenu tržišnih rizika, uz ovaj izveštaj prilaže i:

1) analizu razlika između minimalnog kapitalnog zahteva i internog kapitalnog zahteva za tržišne rizike,
2) nazive i datume usvajanja svih unutrašnjih akata na kojima se zasniva korišćena metodologija, uključujući i njihove izmene i dopune.

Metodološka objašnjenja i pretpostavke korišćenih modela u sprovedenim stres testovima za tržišne rizike, kao i analize dobijenih rezultata, uključujući i uticaj na interni kapitalni zahtev (u skladu s tačkom 27. stav 1. Odluke)

4.3. Merenje, odnosno procena operativnog rizika

Interni kapitalni zahtev za operativni rizik

Iznos (u hiljadama dinara)

A. Popunjava banka koja primenjuje pristupe iz Odluke o adekvatnosti kapitala banke

A1. Objašnjenje razloga zbog kojih se banka opredelila da za računanje internog kapitalnog zahteva koristi pristup koji već koristi za računanje minimalnih kapitalnih zahteva u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke

A2. Objašnjenje razloga zbog kojih se banka koja za izračunavanje minimalnog kapitalnog zahteva primenjuje pristup osnovnog indikatora ili standardizovani pristup opredelila da primenjuje napredni pristup za izračunavanje internog kapitalnog zahteva za operativni rizik (banka koja za izračunavanje minimalnog kapitalnog zahteva primenjuje pristup osnovnog indikatora ili standardizovani pristup može za izračunavanje internog kapitalnog zahteva da primenjuje napredni pristup pod uslovom da dokaže usklađenost sa uslovima za primenu tog pristupa propisanim u glavi VI, odeljak 3, pododeljci 1. i 2, Odluke o adekvatnosti kapitala banke)

Obrazloženje procene moguće potcenjenosti internog kapitalnog zahteva za operativni rizik usled primene pristupa osnovnog indikatora ili standardizovanog pristupa (popunjava samo banka koja za potrebe izračunavanja internog kapitalnog zahteva za operativni rizik primenjuje pristup osnovnog indikatora ili standardizovani pristup iz Odluke o adekvatnosti kapitala banke)

B. Popunjava banka koja primenjuje prilagođene pristupe iz Odluke o adekvatnosti kapitala banke ili sopstvene pristupe

Objašnjenje, razlozi i pretpostavke na kojima se zasniva metodologija banke za primenu sopstvenih, odnosno prilagođenih pristupa (metodologiju priložiti uz ovaj izveštaj)

Analiza izloženosti prema pojedinačnim rizicima koji nisu u potpunosti obuhvaćeni minimalnim kapitalnim zahtevom za operativne rizike i interni kapitalni zahtev izračunat za svaki od rizika uključenih u definiciju operativnog rizika koju banka koristi

Ako banka koristi prilagođene, odnosno sopstvene pristupe za procenu internog kapitalnog zahteva za operativni rizik, uz ovaj izveštaj prilaže i:

1) analizu razlika između minimalnog kapitalnog zahteva i internog kapitalnog zahteva za operativni rizik,
2) nazive i datume usvajanja svih unutrašnjih akata na kojima se zasniva korišćena metodologija, uključujući i njihove izmene i dopune.

Metodološka objašnjenja i pretpostavke korišćenih modela u sprovedenim stres testovima za operativni rizik, kao i analize dobijenih rezultata, uključujući i uticaj na interni kapitalni zahtev (u skladu sa tačkom 27. stav 1. Odluke)

4.4. Merenje, odnosno procena kamatnog rizika

Interni kapitalni zahtev za kamatni rizik

Iznos (u hiljadama dinara)

Nazivi i datumi usvajanja svih unutrašnjih akata na kojima se zasniva korišćena metodologija, uključujući i njihove izmene i dopune

Objašnjenja razloga za korišćenje metodologije i pretpostavke na kojima se ona zasniva (metodologiju priložiti uz ovaj izveštaj)

Metodološka objašnjenja i pretpostavke korišćenih modela u sprovedenim stres testovima za kamatni rizik, kao i analize dobijenih rezultata, uključujući i uticaj na interni kapitalni zahtev (u skladu s tačkom 27. stav 1. Odluke)

Razlozi na kojima se zasniva ocena banke da trenutno nije potrebno da izračunava interni kapitalni zahtev za ovaj rizik (popunjava samo banka koja ne izračunava interni kapitalni zahtev za ovaj rizik)

4.5. Merenje, odnosno procena rizika likvidnosti

Interni kapitalni zahtev za rizik likvidnosti

Iznos (u hiljadama dinara)

Nazivi i datumi usvajanja svih unutrašnjih akata na kojima se zasniva korišćena metodologija, uključujući i njihove izmene i dopune

Objašnjenja razloga za korišćenje metodologije i pretpostavke na kojima se ona zasniva (metodologiju priložiti uz ovaj izveštaj)

Metodološka objašnjenja i pretpostavke korišćenih modela u sprovedenim stres testovima za rizik likvidnosti, kao i analize dobijenih rezultata, uključujući i uticaj na interni kapitalni zahtev (u skladu s tačkom 27. stav 1. Odluke)

4.6. Procena ostalih materijalno značajnih rizika koji se ne mogu precizno kvantifikovati (reputacioni, strateški i dr.)

Interni kapitalni zahtev za rizike koji se ne mogu precizno kvantifikovati

Iznos (u hiljadama dinara)

Povećanje procenjenog internog kapitalnog zahteva korišćenjem odgovarajućeg procenta na iznos minimalnog kapitalnog zahteva i objašnjenje razloga korišćenja određenog procenta, odnosno procentnih poena (metodologiju priložiti uz ovaj izveštaj)

Objašnjenje razloga za korišćenje sopstvene metodologije (ako postoji) i pretpostavke na kojima se ona zasniva (metodologiju priložiti uz ovaj izveštaj)

Nazivi i datumi usvajanja svih unutrašnjih akata na kojima se zasniva korišćena metodologija, uključujući i njihove izmene i dopune

Metodološka objašnjenja i pretpostavke korišćenih modela u sprovedenim stres testovima za materijalno značajne rizike koji se ne mogu precizno kvantifikovati, kao i analize dobijenih rezultata, uključujući i uticaj na interni kapitalni zahtev (u skladu s tačkom 27. stav 1. Odluke)

5. PROCENA UKUPNIH INTERNIH KAPITALNIH ZAHTEVA

5.1. Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva

Metodologija utvrđivanja ukupnih internih kapitalnih zahteva koju banka primenjuje (uneti jednu od sledećih vrednosti: 1 - sabiranje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike ili 2 - alternativni pristup)

 

Banka koja ukupne interne kapitalne zahteve izračunava primenom alternativnog pristupa dužna je da detaljno objasni izabrani pristup, razloge izbora i opravdanost tog pristupa, kao i da navede iznos ukupnih internih kapitalnih zahteva pre i posle efekata diversifikacije, uz navođenje pretpostavki ovih efekata (ne popunjava banka koja ukupne interne kapitalne zahteve utvrđuje sabiranjem internih kapitalnih zahteva za sve pojedinačne značajne rizike - tzv. building-block pristup)

Nazivi i datumi usvajanja svih unutrašnjih akata u kojima je opisana metodologija za utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva, uključujući i njihove izmene i dopune

5.2. Minimalni kapitalni zahtevi i interni kapitalni zahtevi banke

 

Adekvatnost kapitala u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke

Adekvatnost kapitala u skladu sa procesom interne procene adekvatnosti kapitala

Razlika

(A)

Kapital

Raspoloživi interni kapital

 

 

 

 

(B)

Minimalni kapitalni zahtevi

Interni kapitalni zahtevi

 

Kreditni rizik

 

 

 

Tržišni rizici

 

 

 

Operativni rizik

 

 

 

Rizik koncentracije

 

 

 

Kreditno-devizni rizik

 

Kamatni rizik

 

Rizik likvidnosti

 

Ostali materijalno značajni rizici4

 

Efekti diversifikacije

 

Ukupno

 

 

 

A/ (B*8,33) *100

Pokazatelj adekvatnosti kapitala u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke

Pokazatelj adekvatnosti internog kapitala u skladu sa ICAAP-om

 

 

 

 

Za svaki red prethodne tabele objasniti razlike između kapitala i raspoloživog internog kapitala, minimalnih kapitalnih zahteva i internih kapitalnih zahteva, kao i razlike između pokazatelja adekvatnosti (ako postoje)

____________
4Kod ovih rizika banka može uneti dodatne redove u tabeli i navesti naziv rizika i prateće elemente procene ako smatra da je taj rizik značajan za njeno poslovanje.

6. PLANIRANJE KAPITALA

Planiranje kapitala

 

Tekuća godina + 1

Tekuća godina+ 2

Tekuća godina+ 3

Planirani pokazatelj adekvatnosti kapitala (PAK) u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke

 

 

 

Planirani kapital

 

 

 

Planirani nivo raspoloživog internog kapitala

 

 

 

 

Za svaki red prethodne tabele navesti i objasniti strukturu planiranog kapitala i planiranog raspoloživog internog kapitala

 

6.1. Plan upravljanja kapitalom u skladu s tačkom 21. Odluke (priložiti uz ovaj izveštaj)

6.2. Analiza razlika između planiranog iznosa kapitala za godinu za koju se sačinjava ovaj izveštaj i utvrđenog iznosa kapitala sa stanjem na dan za koji se izveštaj dostavlja, kao i razlika između planiranog raspoloživog internog kapitala za godinu za koju se sačinjava ovaj izveštaj i utvrđenog raspoloživog internog kapitala sa stanjem na dan za koji se izveštaj dostavlja

6.3. Plan pribavljanja i analiza načina održavanja planiranog kapitala za predviđeni period, po godinama

7. POTREBE ZA UNAPREĐENJEM ICAAP-a

7.1. Potrebe za unapređenjem ICAAP-a koje je banka identifikovala (ako je primenljivo)

7.2. Nazivi i datumi usvajanja svih unutrašnjih akata koji se odnose na planirana unapređenja ICAAP-a, uključujući i njihove izmene i dopune (ako je primenljivo)

7.3. Ostale informacije i dokumentacija ICAAP-a koji nisu obuhvaćeni ovim izveštajem a koje banka smatra značajnim (ako je primenljivo)

Potpis lica u banci odgovornog
za sačinjavanje Izveštaja o ICAAP-u:

______________________________

Potpis člana Izvršnog odbora banke
odgovornog za sprovođenje ICAAP-a:

______________________________

Ako banka interni kapitalni zahtev izračunava za neki od rizika koji nisu obuhvaćeni ovim izveštajem (npr. neki od kreditnih rizika), dužna je da ga uključi u odgovarajući deo, odnosno tabelu tog izveštaja.

Ako je banka Narodnoj banci Srbije dostavila određene delove ovog izveštaja u okviru drugih izveštaja koje u skladu s propisima dostavlja Narodnoj banci Srbije, može se na njih pozvati i nije dužna da ih dostavlja ponovo.

Napomene

* Tač. 17. i 18. i tač. od 68. do 72. Odluke o upravljanju rizicima banke ("Sl. glasnik RS", br. 45/2011, 94/2011, 119/2012 i 123/2012) prestaju da važe 1. januara 2014. godine, na osnovu Odluke o minimalnim standardima upravljanja informacionim sistemom finansijske institucije ("Sl. glasnik RS", br. 23/2013).
Redosled navođenja brojeva službenog glasnika u podnaslovu ove odluke i izrada prečišćenog teksta prouzrokovani su stupanjem na snagu druge odluke, odnosno odluke o izmenama i dopunama ove odluke kojima su menjane, odnosno brisane pojedine odredbe ove odluke. Naime, Odluka o izmenama i dopunama Odluke o upravljanju rizicima banke, koja je objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 43/2013 stupila je na snagu 25. maja 2013. godine, Odluka o izmeni Odluke o upravljanju rizicima banke, koja je objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 92/2013 stupa na snagu 1. decembra 2013. godine, a Odluka o minimalnim standardima upravljanja informacionim sistemom finansijske institucije, koja je objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 23/2013 stupa na snagu 1. januara 2014. godine.