I RAZRED

II RAZRED

III RAZRED

IV RAZRED

UKUPNO

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

nedeljno

godišnje

godišnje

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

T

V

PN

B

T

V

PN

B

Σ

A1: OBAVEZNI OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

20

2

700

70

10

350

10

350

12

352

1752

70

1822

1

Srpski jezik i književnost

3

105

3

105

3

105

3

96

411

411

1.1

__________ jezik i književnost*

3

111

3

111

3

111

3

102

435

435

2

Srpski kao nematernji jezik*

2

70

2

70

2

70

2

64

274

274

3

Strani jezik

2

70

2

70

2

70

2

64

274

274

4

Fizičko vaspitanje

2

70

2

70

2

70

2

64

274

274

5

Matematika

3

105

3

105

3

105

3

96

411

411

6

Računarstvo i informatika

2

70

70

70

7

Istorija

2

70

70

70

8

Umetnost

1

35

35

35

9

Fizika

2

70

70

70

10

Geografija

1

35

35

35

11

Hemija

2

70

70

70

12

Biologija

2

70

70

70

13

Etika

1

32

32

32

14

Sociologija sa pravima građana

1

32

32

32

A2: OBAVEZNI STRUČNI PREDMETI

5

4

175

140

60

11

3

5

385

105

175

60

8

4

7

280

140

245

60

5

4

8

160

128

256

60

1000

513

676

240

2429

15

Nacrtna geometrija i tehničko crtanje

2

70

30

70

30

100

16

Osnovi građevinarstva

2

70

30

70

30

100

17

Građevinski materijali

2

70

2

70

140

140

18

Građevinske konstrukcije

1

2

35

70

2

70

1

2

35

70

70

210

280

19

Fizika u zgradarstvu

2

70

70

70

20

Statika i otpornost materijala

1

1

35

35

35

35

70

21

Kultura stanovanja

2

70

70

70

22

Organizacija građenja

2

70

70

70

23

Održivi razvoj u građevinarstvu

2

64

64

64

24

Projektna dokumentacija

2

2

70

70

70

70

140

25

Upravljanje održavanjem objekata

2

70

2

64

70

64

134

26

Kućne instalacije

2

70

70

70

27

Preduzetništvo

2

64

64

64

28

Održavanje objekata

2

5

70

175

60

1

7

35

245

60

3

8

96

256

60

201

676

180

1057

B: IZBORNI PREDMETI

1

35

3

105

3

105

3

96

341

341

1

Građansko vaspitanje / Verska nastava

1

35

1

35

1

35

1

32

137

137

2

Izborni predmeti

2

70

2

70

2

64

204

204

Ukupno A1+A2+B

26

6

910

210

60

24

3

5

840

105

175

60

21

4

7

735

140

245

60

20

4

8

608

128

256

60

3093

583

676

240

4592

Ukupno

32

1180

32

1180

32

1180

32

1052

4592

Rb

Lista izbornih predmeta

RAZRED

I

II

III

IV

Stručni predmeti

1

Osnovi komunalne hidrotehnike

2

2

Pejzažna arhitektura

2

3

Savremeno graditeljstvo

2

Opšteobrazovni predmeti

1

Analitička geometrija

2

2

Primenjena matematika

2

3

Filozofija

2

4

Istorija (odabrane teme)

2

5

Muzička kultura

1

6

Likovna kultura

1

7

Fizika

2

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

IV RAZRED
časova

UKUPNO
časova

Čas odeljenskog starešine

74

70

70

62

276

Dodatni rad*

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Dopunski rad*

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

Pripremni rad*

do 30

do 30

do 30

do 30

do 120

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

IV RAZRED
časova

Ekskurzija

do 3 dana

do 5 dana

do 5 nastavnih dana

do 5 nastavnih dana

Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture

2 časa nedeljno

Drugi strani jezik

2 časa nedeljno

Drugi predmeti*

1-2 časa nedeljno

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcija i drugo)

30-60 časova godišnje

Društvene aktivnosti (učenički parlament, učeničke zadruge)

15-30 časova godišnje

Kulturna i javna delatnost škole

2 radna dana

I RAZRED
časova

II RAZRED
časova

III RAZRED
časova

IV RAZRED
časova

Razredno časovna nastava

35

35

35

32

Mentorski rad (nastava u bloku, praksa)

2

2

2

2

Obavezne vannastavne aktivnosti

2

2

2

2

Maturski ispit

3

Ukupno radnih nedelja

39

39

39

39

razred

predmet/modul

godišnji fond časova

broj učenika u grupi - do

vežbe

praktična nastava

nastava u bloku

I

Računarstvo i informatika

70

12

Nacrtna geometrija sa tehničkim crtanjem

70

30

12

Građevinske konstrukcije

70

12

Osnovi građevinarstva

30

12

II

Građevinske konstrukcije

70

12

Statika i otpornost materijala

35

12

Održavanje objekata

175

60

12

III

Građevinske konstrukcije

70

12

Održavanje objekata

245

60

12

IV

Preduzetništvo

64

12

Održavanje objekata

256

60

12

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Uvod u proučavanje književnog dela

• Uvođenje učenika u svet umetničkog dela i književnost kao nauku i umetnost

• razlikuje vrste umetnosti i njihova izražajna sredstva
• objasni pojam i funkciju književnosti, međusobnu povezanost umetnosti
• navede naučne discipline koje se bave proučavanjem književnosti
• poredi usmenu i pisanu književnost i izvodi zaključke o njihovim međusobnim razlikama
• razlikuje književne rodove i vrste i navodi njihove odlike
• odredi temu, motiv, siže, fabulu, lik i ideju u književnom delu
• iznosi svoje zapažanje o književnom delu

• Vrste umetnosti, podela umetnosti
• Književnost kao umetnost, književnost i druge umetnosti
• Istorija književnosti, teorija književnosti, književna kritika
• Struktura lirskog književnog dela: narodna lirska pesma i umetnička lirska pesma po izboru
• Struktura epskog dela: epska narodna pesma (predlog "Kneževa večera"), pripovetka po izboru i roman (predlog Dragoslav Mihailović "Kad su cvetale tikve")
• Struktura dramskog dela: drama po izboru (predlog antička drama, Nušić, Sterija…)
• Procena ostvarenosti ishoda - test

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (96 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Prilikom obrade dramskog dela mogućnost posete pozorišnoj predstavi ili gledanje snimka pozorišne predstave, a nakon toga razgovor. Takođe je nastavnu temu Uvod u proučavanje književnog dela moguće obrađivati tokom cele školske godine, pa na primer strukturu dramskog dela obraditi na primeru "Romea i Julije", a strukturu lirske i epske narodne pesme obraditi tokom realizacije teme Narodna književnost
• Narodna književnost se može obraditi po motivima (rad u grupama)

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Uvod u proučavanje književnog dela (13 časova)
• Književnost starog veka (11 časova)
• Srednjovekovna književnost (11 časova)
• Narodna književnost (11 časova)
• Humanizam i renesansa (9 časova)
• Opšti pojmovi o jeziku (4 časa)
• Fonetika (9 časova)
• Pravopis 1 (9 časova)
• Kultura izražavanja (19 časova)

Književnost starog veka

• Upoznavanje učenika sa mitologijom, reprezentativnim delima starog veka i njihovim značajem za razvoj evropske kulture

• objasni značaj mitologije za antičku književnost i razvoj evropske kulture
• navede imena autora, nazive obrađenih dela i klasifikuje ih po kulturama kojima pripadaju, književnim rodovima i vrstama
• objasni univerzalne poruke književnosti starog veka
• prepozna sličnosti i različitosti tematike i motiva

• Sumersko-vavilonska književnost: Ep o Gilgamešu (analiza odlomka)
• Mitovi: o Tantalu, Sizifu, Narcisu; mitovi o Troji: Parisov sud, Odisej i Penelopa, Ahil, Edip…
• Helenska književnost: Homer: Ilijada (odlomak)
• Sofokle: Antigona
• Stari i Novi zavet (tekstovi po izboru)
• Procena ostvarenosti ishoda

Srednjovekovna književnost

• Upoznavanje sa spomenicima južnoslovenske kulture, razvojem pisma i jezika, delima srednjovekovne književnosti

• navede najznačajnije spomenike južnoslovenske kulture, njihov jezik, pismo i vek u kom su nastali
• imenuje autore, dela i klasifikuje ih prema književnim rodovima i vrstama
• locira obrađene tekstove u istorijski kontekst
• objasni značaj srednjovekovne književnosti za srpsku kulturu
• da analizira izabrane tekstove uz pomoć nastavnika

• Počeci slovenske pismenosti: Crnorizac Hrabar: "Slovo o pismenima"
• Rad Ćirila i Metodija
• Slovenska pisma i razvoj književnog jezika
• Najstariji spomenici južnoslovenske kulture
• Sveti Sava: "Žitije svetog Simeona" (odlomak)
• Jefimija: "Pohvala knezu Lazaru"
• Despot Stefan Lazarević: "Slovo ljubve"
• Procena ostvarenosti ishoda - test

Narodna književnost

• Ukazivanje na narodnu književnost kao izraz kolektivnog mišljenja i osećanja, riznicu narodnih običaja, kodeks etičkih normi

• razlikuje lirske, epske i lirsko-epske pesme
• uoči raznolikost u tematici i motivima
• procenjuje etičke vrednosti iznete u delima narodne književnosti
• navede osobine likova i izloži fabulu
• uporedi umetničku interpretaciju stvarnosti i istorijske činjenice

• Vrste narodne književnosti
• Odlike lirske narodne pesme "Ovčar i devojka", "Zao gospodar" (predlog)
• Odlike epske narodne pesme
• "Banović Strahinja", "Marko pije uz Ramazan vino", "Boj na Mišaru"
• Odlike lirsko-epske pesme (pesma po izboru)
• Odlike narodne proze (bajka po izboru)
• Kratke narodne prozne vrste (izbor)
• Procena ostvarenosti ishoda

Humanizam i renesansa

• Upoznavanje sa poetikom humanizma i renesanse, njenim najznačajnim predstavnicima i književnim delima

• navede najznačajnije predstavnike i njihova dela
• objasni značenje pojmova humanizam i renesansa
• navede odlike pravca
• prepozna odlike epohe u obrađenim delima
• uporedi vrednosti srednjeg veka sa vrednostima humanizma i renesanse
• objasni značaj umetnosti humanizma i renesanse za razvoj evropske kulture i civilizacije

• Poetika humanizma i renesanse, najznačajniji predstavnici
• Frančesko Petrarka: "Kanconijer" (izbor soneta)
• Đovani Bokačo: "Dekameron" (pripovetka po izboru) ili Dante Aligijeri: "Pakao" (prikaz dela)
• Vilijam Šekspir: "Romeo i Julija"
• Servantes: "Don Kihot" (odlomak)
• Procena ostvarenosti ishoda

Opšti pojmovi o jeziku

• Ukazivanje na proučavanje jezika kao sistema, njegovu društvenu uslovljenost i istorijski razvoj

• objasni funkciju jezika i pojam jezičkog znaka
• razlikuje nestandardne varijetete od standardnog književnog jezika
• navede faze razvoja književnog jezika do 19. veka
• navede discipline koje se bave proučavanjem jezičkog sistema

• Mesto jezika u ljudskom društvu, bitna svojstva jezika, jezik i komunikacija
• Književni jezik, jezička norma i standardizacija
• Jezički sistem i nauke koje se njime bave
• Književni jezici na južnoslovenskom jezičkom području do 19. veka

Fonetika

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz fonetike i fonologije u skladu sa jezičkom normom

• primeni znanja o glasovnim alternacijama u pravopisnim rešenjima
• razlikuje glasovne alternacije
• navede akcente srpskog književnog jezika, zna da ih obeleži i navede osnovna pravila o njihovoj upotrebi

• Fonetika i fonologija
• Glasovne alternacije suglasnika (zvučnih i bezvučnih; s:š, z:ž, n:m; k,g,h:č,ž,š i k,g,h:c,z,s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima), glasovne alternacije samoglasnika (promena o u e, prevoj vokala, nepostojano a, promena sonanta l u vokal o) i gubljenje suglasnika sa pravopisnim rešenjima
• Osnovna pravila akcentuacije srpskog književnog jezika
• Procena ostvarenosti ishoda - test

Pravopis

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom

• primeni znanja o glasovnim alternacijama u skladu sa jezičkom normom
• primeni upotrebu velikog i malog slova u skladu sa jezičkom normom
• podeli reči na kraju reda u skladu sa jezičkom normom

• Glavne norme pisanja velikog i malog slova (na početku rečenice, naslovi i natpisi, vlastita imena, imena naroda, geografski pojmovi, nebeska tela, praznici, ustanove i organizacije, prisvojni pridevi na -ov i -in, kurtoazna upotreba velikog slova, višečlana imena zemalja i ostala višečlana imena, pomoćne reči u imenima, nazivi serijskih i apstraktnih pojmova, zvanja, titule…)
• Pravopisna rešenja kod gubljenja suglasnika, alternacije zvučnih i bezvučnih suglasnika, alternacije s:š, z:ž, n:m; k,g,h:č,ž,š i k,g,h:c,z,s; alternacije nenepčanih sa prednjonepčanim suglasnicima i neknjiževne pojave u rasporedu l:o, poziciono j u susedstvu sa i i ostali slučajevi u pisanju suglasnika j
• Podela reči na kraju reda

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da primenjuju teorijska znanja iz gramatike i pravopisa u usmenom i pisanom izražavanju u skladu sa jezičkom normom
• Osposobljavanje učenika da koriste različite
• oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• opiše stanja, osećanja, raspoloženja, izrazi stavove, donese zaključke u usmenom i pisanom izražavanju
• primeni principe standardnog književnog jezika
• razlikuje funkcionalne stilove
• prepozna i primeni odlike razgovornog i književnoumetničkog funkcionalnog stila
• popunjava formulare, uplatnice, zahteve i slično u skladu sa jezičkom normom

• Jezičke vežbe
• Stilske vežbe
• Vrste funkcionalnih stilova - osnovne odlike
• Razgovorni funkcionalni stil
• Književnoumetnički funkcionalni stil
• Popunjavanje formulara, zahteva, uplatnica i sl.
• Pismeni zadaci 4 x 2+2
• Domaći zadaci

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo

• Upoznavanje sa evropskim kulturnim, duhovnim i misaonim tendencijama 17. i 18. veka i njihovim uticajima na srpsku književnost

• navede osobenosti baroka, klasicizma i prosvetiteljstva i njihove predstavnike u književnosti
• objasne značaj Venclovića i Orfelina za razvoj književnog jezika kod Srba
• prepozna odlike prosvetiteljstva na obrađenim delima
• objasni značaj Dositejevog rada za srpsku kulturu i književnost
• napravi paralelu u obradi istih motiva u evropskoj i srpskoj književnosti
• navede osobine likova u obrađenim delima i zauzme stav prema njihovim postupcima

• Barok i klasicizam; poetika, glavni predstavnici u našoj i evropskoj književnosti
• Gavril Stefanović Venclović: "Pesme, besede, legende"
• Značaj Venclovića i Orfelina za razvoj književnog jezika kod Srba
• Molijer: "Tvrdica"
• Prosvetiteljstvo u Evropi i kod nas
• Književno - prosvetiteljski rad Dositeja Obradovića
• Dositej Obradović: "Pismo Haralampiju"
• Dositej Obradović: "Život i priključenija" (odlomci)
• Jovan Sterija Popović: "Tvrdica"
• Procena ostvarenosti ishoda

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (105 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Mogućnost gledanja ekranizacije nekih od dela realističke književnosti

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
praćenje ostvarenosti ishoda
testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Barok, klasicizam, prosvetiteljstvo (15 časova)
• Romantizam (25 časova)
• Realizam (28 časova)
• Morfologija (10 časova)
• Pravopis (5 časova)
• Kultura izražavanja (22 časa)

Romantizam

• Upoznavanje sa poetikom romantizma, predstavnicima i delima evropske i srpske književnosti

• navede predstavnike romantizma i njihova dela
• navede odlike pravca
• prepozna odlike pravca na obrađenim književnim tekstovima
• iznese svoj sud o književnim delima koristeći stečena znanja i sopstvena zapažanja
• objasni značaj Vukovog rada za razvoj srpske kulture, jezika i književnosti
• prepozna vrednosti nacionalne kulture i ispoljava toleranciju prema drugim narodima i njihovim kulturnim vrednostima

• Romantizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, predstavnici)
• A. S. Puškin: "Cigani" (odlomak)
• A. S. Puškin: "Evgenije Onjegin" (analiza Tatjaninog pisma Onjeginu i Onjegovog odgovora i analiza Onjeginovog pisma Tatjani i Tatjaninog odgovora)
• H. Hajne: "Lorelaj"
• Š. Petefi: "Sloboda sveta"
• Vuk Karadžić - rad na reformi jezika i pravopisa, rad na sakupljanju narodnih umotvorina, leksikografski rad, Vuk kao književni kritičar i polemičar, Vuk kao pisac, istoričar i biograf
• Značaj 1847. godine
• Petar Petrović Njegoš: "Gorski vijenac"
• Branko Radičević: "Kad mlidija' umreti"
• Đura Jakšić: "Na Liparu", "Otadžbina"
• Jovan Jovanović Zmaj: "Đulići" i "Đulići uveoci" (izbor), Zmajeva satirična poezija (izbor)
• Laza Kostić: "Među javom i med snom", "Santa Maria della Salute"
• Procena ostvarenosti ishoda

Realizam

• Upoznavanje sa poetikom realizma, predstavnicima i delima evropske i srpske književnosti

• navede predstavnike pravca i njihova dela
• definiše odlike realizma
• prepozna odlike pravca na obrađenim književnim delima
• tumači delo, iznosi zaključke i zapažanja
• procenjuje društvene pojave i probleme koje pokreće književno delo
• kritikuje i odbrani postupke junaka u skladu sa sopstvenim sistemom vrednosti uz uvažavanje različitih mišljenja

• Realizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj, predstavnici)
• Balzak: "Čiča Gorio" ili Tolstoj "Ana Karenjina"
• Gogolj: "Revizor"
• Milovan Glišić: "Glava šećera"
• Laza Lazarević: "Vetar"
• Radoje Domanović: "Danga" ili "Vođa"
• Simo Matavulj: "Povareta"
• Branislav Nušić: "Gospođa ministarka"
• Vojislav Ilić: (izbor poezije)
• Procena ostvarenosti ishoda

Morfologija

• Sistematizovanje znanja o vrstama reči i njihovim oblicima

• odredi vrstu reči i gramatičke kategorije
• upotrebi u usmenom i pisanom izražavanju oblike reči u skladu sa jezičkom normom

• Morfologija u užem smislu
• Vrste reči
• Imenske reči i njihove gramatičke kategorije
• Glagoli. Gramatičke kategorije glagola
• Prilozi, predlozi, veznici, rečce, uzvici
• Procena ostvarenosti ishoda

Pravopis

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom

• primeni pravila odvojenog i sastavljenog pisanja reči u skladu sa jezičkom normom

• Spojeno i odvojeno pisanje reči
• (pisanje brojeva i izvedenica od njih, pisanje zamenica i zameničkih priloga, spojevi predloga i drugih rečci, glagoli i rečce, pisanje negacije)

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuje u usmenom i pisanom izražavanju u skladu sa jezičkom normom, koriste različite oblike kazivanja i funkcionalne stilove

• izražava razmišljanja i kritički stav prema problemima i pojavama u književnim tekstovima i svakodnevnom životu
• prepozna razlike između naučnog i novinarskog funkcionalnog stila
• primeni odlike novinarskog stila

• Leksičke vežbe
• Stilske vežbe
• Domaći zadaci
• Pismeni zadaci 4 x 2+2
• Pisanje vesti, izveštaja, intervjua i drugih oblika novinarskog izražavanja
• Milutin Milanković: "Kroz vasionu i vekove"

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Moderna

• Upoznavanje sa osnovnim odlikama pravca, predstavnicima i njihovim delima

• navede odlike pravca, predstavnike i njihova dela
• prepozna modernizaciju pesničkog izraza i forme
• analizira odabrana dela, iznosi zapažanja i stavove

• Moderna u evropskoj i srpskoj književnosti. Odlike simbolizma i impresionizma
• Šarl Bodler: "Albatros"
• A. P. Čehov: "Ujka Vanja"
• Bogdan Popović: "Predgovor Antologiji novije srpske lirike"
• Aleksa Šantić: "Pretprazničko veče", "Veče na školju"
• Jovan Dučić: "Blago cara Radovana" (izbor), "Jablanovi"
• Milan Rakić: "Dolap", "Iskrena pesma"
• V. P. Dis: "Tamnica", "Možda spava"
• Sima Pandurović: "Svetkovina"
• Bora Stanković: "Nečista krv", "Koštana" ili "Božji ljudi" (pripovetka po izboru)
• Jovan Skerlić: "O Koštani" ili "Božji ljudi"
• Petar Kočić: "Mračajski proto" ili pripovetka po izboru
Procena ostvarenosti ishoda

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (105 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Moderna (30)
• Međuratna književnost (35)
• Leksikologija (10)
• Pravopis 3 (5)
• Kultura izražavanja (25)

Književnost između dva rata

• Upoznavanje učenika sa odlikama međuratne književnosti, predstavnicima i delima

• navede odlike pravca, predstavnike i njihova dela
• uspostavi uzajamni odnos književnih dela i vremena u kome su nastala
• analizira odabrana dela, iznosi zapažanja i stavove

• Evropska književnost između dva rata
Odlike ekspresionizma, futurizma, nadrealizma
• V. Majakovski: "Oblak u pantalonama"
• F. Kafka: "Preobražaj" ili H. Hese: roman po izboru ili E. Hemingvej: "Starac i more"
• R. Tagora: "Gradinar" (izbor)
• Srpska međuratna književnost
• M. Bojić: "Plava grobnica"
• D. Vasiljev: "Čovek peva posle rata"
• M. Crnjanski: "Sumatra"
• M. Crnjanski: "Seobe"
• I. Andrić: "Ex Ponto"
• I. Andrić: "Most na Žepi"
• I. Andrić: "Na Drini ćuprija"
• M. Nastasijević: "Tuga u kamenu" ili T. Ujević: "Svakidašnja jadikovka"
• R. Petrović: "Ljudi govore" (izbor)
• I. Sekulić: "Gospa Nola"
• Procena ostvarenosti ishoda

Tvorba reči

• Sistematizovanje znanja o osnovnim pravilima građenja reči

• prepozna proste, izvedene i složene reči
• primeni osnovne principe tvorbe reči

• Osnovni pojmovi o izvođenju reči
• Važniji modeli za izvođenje imenica, prideva i glagola
• Osnovni pojmovi o tvorbi složenica i polusloženica
• Procena ostvarenosti ishoda

Leksikologija

• Upoznavanje učenika sa osnovama leksikologije

• prepozna i odredi vrednost lekseme
• navede primere sinonima, antonima, homonima, žargona…

• Sinonimija
• Homonimija
• Antonimija
• Polisemija
• Dijalektizmi
• Arhaizmi i istorizmi
• Vulgarizmi
• Neologizmi
• Žargonizmi
• Termini
• Frazeologizmi
• Procena ostvarenosti ishoda - test

Pravopis

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom

• primeni pravopisna pravila u pisanju složenica, polusloženica i sintagmi
• skraćuje reči u skladu sa propisanim pravilima

• Osnovna pravila spojenog, polusloženičkog i odvojenog pisanja
• Skraćenice

Kultura izražavanja

• Osposobljavanje učenika da teorijska znanja iz gramatike i pravopisa primenjuju u usmenom i pisanom izražavanju
• Upoznavanje sa odlikama novinarskog funkcionalnog stila

• iznosi stav, koristi argumente i procenjuje opšte i sopstvene vrednosti u usmenom i pisanom izražavanju
• navede oblike novinarskog izražavanja
• primeni odlike novinarskog funkcionalnog stila

• Leksičke vežbe
• Stilske vežbe
• Domaći zadaci
• Govorne vežbe
• Pismeni zadaci 4 x 2+2
• Pisanje vesti, izveštaja, intervjua i drugih oblika novinarskog izražavanja

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Savremena poezija

• Upoznavanje sa odlikama savremene poezije, njenim predstavnicima i delima

• navede obeležja savremene poezije
• tumači pesnička dela iznoseći sopstvena zapažanja i doživljaje
• izvede zaključak o karakteristikama pesničkog jezika, motivima i formi u obrađenim pesmama

• Odlike savremene poezije
• Izbor iz svetske lirike 20. veka (Prever, Ahmatova, Cvetajeva, Brodski)
• Vasko Popa: "Kalenić", "Manasija", "Kora" (izbor iz ciklusa Spisak)
• Miodrag Pavlović: "Naučite pjesan", "Rekvijem" (ili dve pesme po izboru)
• Desanka Maksimović: "Tražim pomilovanje" (izbor)
• Branko Miljković: "Poeziju će svi pisati"
• Stevan Raičković: "Kamena uspavanka" (izbor)
• Procena ostvarenosti ishoda

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (96 časova)

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Mogućnost obrade savremene drame kroz povezivanje sa drugim medijima - dramski tekst kao pozorišna predstava, radio drama ili TV drama

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. testove znanja

Okvirni broj časova po temama
• Savremena poezija (15 časova)
• Savremena proza (30 časova)
• Savremena drama (8 časova)
• Klasici svetske književnosti (7 časova)
• Sintaksa (8 časova)
• Pravopis (5 časova)
• Kultura izražavanja (23 časa)

Savremena proza

• Upoznavanje sa književnoteorijskim pojmovima, specifičnostima savremene proze, njenim predstavnicima i delima

• imenuje različite prozne vrste i pripovedne postupke
• tumači delo služeći se književnoteorijskim znanjem
• integriše lično iskustvo tokom čitanja i tumačenja dela
• vrednuje delo iznoseći argumente

• Strukturni činioci proznog književnoumetničkog dela i tipologija romana
• Esej. Isidora Sekulić: "O kulturi",
• Ivo Andrić: "Razgovor o Goji" ili "O priči i pričanju"
• Pripovetka. Branko Ćopić: "Bašta sljezove boje" (izbor)
• Danilo Kiš: "Enciklopedija mrtvih"
• Borhes: "Čekanje"
• Roman. Alber Kami: "Stranac"
• Ivo Andrić: "Prokleta avlija"
• Vladan Desnica: "Proljeća Ivana Galeba" (odlomak po izboru kao primer za roman-esej)
• Meša Selimović: "Derviš i smrt"
• Dobrica Ćosić: "Koreni"
• Dobrica Ćosić: "Vreme smrti" (izbor odlomaka)
• Književna kritika. Petar Džadžić: "O Prokletoj avliji"
• Procena ostvarenosti ishoda

Savremena drama

• Upoznavanje sa osnovnim odlikama savremene drame, predstavnicima i delima

• uvidi razliku između odlika tradicionalne i savremene drame
• uporedi dramski književni tekst sa drugim oblicima njegove interpretacije
• formuliše lične utiske i zapažanja o dramskom delu

• Odlike savremene drame
• S. Beket: "Čekajući Godoa"
• Dušan Kovačević: "Balkanski špijun"
• Dramska književnost i drugi mediji - B. Pekić: "Čaj u pet" ili A. Popović: "Razvojni put Bore šnajdera" ili Lj. Simović: "Putujuće pozorište Šopalović"
• Procena ostvarenosti ishoda

Klasici svetske književnosti

• Upoznavanje sa piscima i delima svetske književne baštine

• prepozna savremenost i svevremenost obrađenih tema
• tumači dela iznoseći svoja zapažanja i utiske

• V. Šekspir: "Hamlet"
• E. A. Po: "Gavran"
• F. M. Dostojevski: "Zločin i kazna"
• Procena ostvarenosti ishoda

Sintaksa

• Sistematizovanje znanja iz sintakse, upotrebe padežnog sistema i obeležavanja odnosa među rečenicama

• odredi sintaksičke jedinice i njihovu funkciju
• odredi tipove zavisnih, nezavisnih rečenica, naporednih konstrukcija
• upotrebi padežni sistem u skladu sa jezičkom normom
• razume pojam kongruencije

• Sintaksičke jedinice (komunikativna rečenica, predikatska rečenica, sintagma, reč)
• Konstituentske jedinice i funkcije
• Sistem zavisnih rečenica (izrične, odnosne, mesne, vremenske, uzročne, uslovne, dopusne, namerne, poredbene i posledične)
• Sistem nezavisnih rečenica i komunikativna funkcija (obaveštajne, upitne, uzvične, zapovedne i željne)
• Naporedne konstrukcije. Pojam naporednog odnosa. Glavni tipovi naporednih konstrukcija (sastavne, rastavne, suprotne, isključne, zaključne i gradacione)
• Padežni sistem i njegova upotreba. Predloško-padežne konstrukcije
• Kongruencija
• Procena ostvarenosti ishoda

Pravopis

• Osposobljavanje učenika za primenjivanje znanja iz jezika i pravopisa u skladu sa jezičkom normom

• primeni pravopisne znake u skladu sa jezičkom normom
• upotrebi opšta pravila interpunkcije u skladu sa jezičkom normom

• Pravopisni znaci
• Opšta pravila interpunkcije u rečenici

Kultura izražavanja

• Usavršavanje kulture izražavanja i negovanje interesovanja za praćenje kulturnih sadržaja i kritički odnos prema njima

• napiše esej poštujući strukturu ove književne vrste
• sastavi biografiju, molbu, žalbu, prigovor…
• procenjuje vrednost ponuđenih kulturnih sadržaja

• Leksičke vežbe
• Stilske vežbe
• Pisanje eseja
• Govorne vežbe
• Pismeni zadaci 4x2+2
• Administrativni funkcionalni stil (pisanje molbe, žalbe, biografije)

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Fonetika

Osposobljavanje učenika za pravilan izgovor glasova srpskog jezika i pravilno akcentovanje reči i rečenica.

• pravilno artikuliše glasove srpskog jezika,
• razlikuje akcentovane i neakcentovane reči,
• primenjuje osnovna pravila akcentovanja reči i rečenica.

• Vokalski i konsonantski sistem standardnog jezika;
• Osnove akcenatskog sistema srpskog jezika;
• Alternacije glasova.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje u okviru sledećih oblika nastave:
• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava - učionica

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti putem:
1. praćenja ostvarenosti ishoda,
2. testova znanja.

Okvirni broj časova po temama:

- fonetika - 9,
- morfologija - 12,
- tvorba reči - 9,
- sintaksa - 9,
- pravopis - 5-7,
- kultura izražavanja - 8-12,
- književnost - 12-16.

Preporuke za realizaciju sadržaja programa

Nastavni program srpskog kao nematernjeg jezika za srednju školu predstavlja produžetak programa osnovne škole i obezbeđuje kontinuitet nastave ovog predmeta. Stoga, neophodno je da se nastavnik upozna sa sadržajem programa predmeta srpski kao nematernji jezik za osnovnu školu.
Nivo znanja učenika iz osnovne škole, u pogledu ovladanosti srpskim jezikom, veoma je različit. Zato nastava srpskog kao nematernjeg jezika ne može biti jednoobrazna i u njoj se moraju uvažavati različite mogućnosti i potrebe učenika različitih sredina i različitih maternjih jezika. Ona mora obezbediti individualno napredovanje učenika u savladavanju jezičkih i komunikativnih veština, što podrazumeva dostizanje različitih nivoa ishoda zavisno od konkretnih mogućnosti.
S obzirom na to da je osnovni cilj nastave ovoga predmeta produktivno ovladavanje srpskim jezikom i osposobljavanje učenika za komunikaciju u svakodnevnim situacijama, organizacija ove nastave treba da se bazira na principima komunikativnog pristupa u usvajanju i učenju jezika.

Sadržaji programa iz gramatike povezani su sa sadržajima gramatike u osnovnoj školi, kojima se sada pristupa kognitivno. Time se znanja upotpunjuju i podižu na viši njivo, koriguju se eventualne greške nastale usled interferencije maternjeg jezika i nedovoljno savladanih sadržaja iz prethodnih razreda.
Nastavu gramatike treba organizovati kao sredstvo učenja upotrebe jezika, bez nefunkcionalnog učenja gramatičkih pravila i paradigmi. Gramatičke elemente treba prezentovati i uvežbavati u kontekstu, u realnim govornim situacijama.

Nastava srpskog kao nematernjeg jezika mora biti humanistički orijentisana i bogata kako jezičkim tako i sadržajima iz kulture. Pored jezičkih, u punoj meri moraju biti zastupljeni književni, umetnički, savremeni sadržaji i sadržaji civilizacijskih tekovina. U okviru časova književnosti obrađuju se odabrani odlomci iz srpske književnosti u skladu sa nivoom znanja i interesovanjima učenika. Pored predloženih književnih tekstova u nastavi treba koristiti tekstove i drugih funkcionalnih stilova, autentične i konstruisane, da bi učenici sticali sposobnost razlikovanja i adekvatne primene odgovarajućih formi izražavanja.
Izuzetnu pažnju treba posvetiti motivaciji učenika za rad organizovanjem različitih metoda i oblika rada i raznovrsnim leksičkim, gramatičkim i komunikativnim vežbama. Učenike treba podsticati i na uočavanje sličnosti i razlika srpskog i maternjeg jezika, ali i širih, kulturoloških karakteristika.

Posebne napomene za ostvarivanje pojedinih sadržaja u okviru tema.
- U okviru fonetike obratiti pažnju na razliku u akcentu reči i rečenica između maternjeg i srpskog jezika.
- U sadržajima morfologije težište treba staviti na rod i broj imenskih reči (slaganje imenica sa pridevima i pridevskim zamenicama).
- Kod glagolskog vida uvežbavati korišćenje zamenice i rečce se (kod najčešće korišćenih glagola).
- Kod tvorbe reči prefiksaciju i sufiksaciju povezati sa glagolskim vidom.
- U ostvarivanju sadržaja programa koji se odnose na padeže detaljnije obraditi mesna značenja genitiva, akuzativa i lokativa. Uvežbavanje padeža povezivati sa proširivanjem rečenice sintagmama.
- Obratiti pažnju na strukturu rečenice (proste i složene) i njihovu komunikativnu funkciju.
- Kod glagolskih oblika uvežbavati prezent, perfekat i futur I.
- U oblasti pravopisa obavezno treba uvežbavati pisanje rečce ne i pisanje datuma.
- U tematici književnost, među sedam književnih dela obaveznih za obradu, uključiti dela iz narodne književnosti.

Morfologija

Upoznavanje učenika sa pravilnom upotrebom oblika reči.

• razlikuje vrste reči,
• pravilno upotrebljava rod i broj imenskih reči,
• pravilno upotrebljava lice, rod i broj glagola,
• razlikuje glagole po vidu i rodu.

• Vrste reči i njihove gramatičke kategorije;
• Reči sa deklinacijom, reči sa konjugacijom;
• Glagolski oblici - lični i nelični.

Tvorba reči

• Osposobljavanje učenika za primenu pravila tvorbe reči.

• pravilno gradi reči raznim tipovima tvorbe.

• Izvedene i složene reči (uloga prefiksa, sufiksa i spojnih vokala u građenju reči).

Sintaksa

Osposobljavanje učenika za pravilno građenje sintagmi i rečenica.

• proširi prostu rečenicu zavisnim članovima,
• prepoznaje vrstu komunikativne rečenice, kao i njenu funkciju.

• Rečenični članovi;
• Vrste rečenice po komunikativnoj funkciji.

Pravopis

• primenjuje pravopisna pravila srpskog jezika.

• Karakteristike fonetskog pravopisa;
• Veliko i malo slovo;
• Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči;
• Pravopisni znaci i znaci interpunkcije.

Kultura izražavanja

• komunicira na srpskom jeziku u skladu sa temom ili situacijom;
• daje kompleksnije odgovore na postavljena pitanja i postavlja pitanja.

- Tematika:
• Škola;
• Zanimanja;
• Iz života mladih;
• Svakodnevni život.
- Komunikativne funkcije: iskazivanje osećanja i stavova;
- Proširivanje jezičke i leksičke građe novim rečima;
- Pismeni zadatak (jedan godišnje);
- Domaći zadaci.

Književnost

Upoznavanje sa različitim književnim rodovima i vrstama i značajnim delima srpske književnosti.

• razlikuje književne rodove i vrste;
• interpretira sadržinu teksta;
• izvrši sadržajnu i osnovnu
• estetsku analizu teksta.

- Vuk Stefanović Karadžić - sakupljač narodnih umotvorina;
- Izbor iz lirske narodne poezije (Vila zida grad, Devojka i sunce, Majka Jova u ruži rodila);
- Epska narodna pesma - "Kosovka devojka";
- Legende i predanja o svetom Savi;
- Narodna bajka "Djevojka brža od konja";
- Branislav Nušić: "Gospođa ministarka";
- Laza Lazarević: "Prvi put s ocem na jutrenje";
- Jovan Jovanović Zmaj: "Đulići" i "Đulići uveoci" (izbor);
- D. Maksimović: "Zmija";
- Vojislav Ilić: "Veče";
- Danilo Kiš: izbor iz pripovedaka;
- Ivo Andrić: "Priča o vezirovom slonu";
- Radoje Domanović: "Marko Kraljević po drugi put među Srbima".
(Obavezno treba obraditi sedam dela.)

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Fonetika

Osposobljavanje učenika za pravilno akcentovanje reči i rečenica.
Osposobljavanje učenika za objašnjavanje i primenu glasovnih promena.

- primenjuje osnovna pravila akcentovanja reči i rečenica,
- pravilno upotrebljava oblike reči sa glasovnim promenama,

• Kvalitet i kvantitet akcenta.
• Jednačenje suglasnika po zvučnosti.
• Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe.
• Palatalizacija i sibilarizacija.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje u okviru sledećih oblika nastave:
- teorijska nastava

Mesto realizacije nastave
- Teorijska nastava - učionica

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti putem:
praćenja ostvarenosti ishoda,
testova znanja.

Okvirni broj časova po temama:

fonetika - 6,
morfologija - 11-14,
tvorba reči - 2-3,
sintaksa - 8-10,
pravopis - 2-3,
kultura izražavanja - 14-18,
književnost - 16-20.

Preporuke za realizaciju sadržaja programa

Nastavni program srpskog kao nematernjeg jezika za srednju školu predstavlja produžetak programa osnovne škole i obezbeđuje kontinuitet nastave ovog predmeta. Stoga, neophodno je da se nastavnik upozna sa sadržajem programa predmeta srpski kao nematernji jezik za osnovnu školu i za prvi razred srednje škole.

Nivo znanja učenika iz osnovne škole, u pogledu ovladanosti srpskim jezikom, veoma je različit. Zato nastava srpskog kao nematernjeg jezika ne može biti jednoobrazna i u njoj se moraju uvažavati različite mogućnosti i potrebe učenika različitih sredina i različitih maternjih jezika. Ona mora obezbediti individualno napredovanje učenika u savladavanju jezičkih i komunikativnih veština, što podrazumeva dostizanje različitih nivoa ishoda zavisno od konkretnih mogućnosti.
S obzirom na to da je osnovni cilj nastave ovoga predmeta produktivno ovladavanje srpskim jezikom i osposobljavanje učenika za komunikaciju u svakodnevnim situacijama, organizacija ove nastave treba da se bazira na principima komunikativnog pristupa u usvajanju i učenju jezika.

Nastavu gramatike treba organizovati kao sredstvo učenja upotrebe jezika, bez nefunkcionalnog učenja gramatičkih pravila i paradigmi. Gramatičke elemente treba prezentovati i uvežbavati u kontekstu, u realnim govornim situacijama.

Nastava srpskog kao nematernjeg jezika mora biti humanistički orijentisana i bogata kako jezičkim tako i sadržajima iz kulture. Pored jezičkih, u punoj meri moraju biti zastupljeni književni, umetnički, savremeni sadržaji i sadržaji civilizacijskih tekovina. U okviru časova književnosti obrađuju se odabrani odlomci iz srpske književnosti u skladu sa nivoom znanja i interesovanjima učenika. Pored predloženih književnih tekstova u nastavi treba koristiti tekstove i drugih funkcionalnih stilova, autentične i konstruisane, da bi učenici sticali sposobnost razlikovanja i adekvatne primene odgovarajućih formi izražavanja.
Izuzetnu pažnju treba posvetiti motivaciji učenika za rad organizovanjem različitih metoda i oblika rada i raznovrsnim leksičkim, gramatičkim i komunikativnim vežbama. Učenike treba podsticati i na uočavanje sličnosti i razlika srpskog i maternjeg jezika, ali i širih, kulturoloških karakteristika.

Morfologija

Upoznavanje učenika sa pravilnom upotrebom i osposobljavanje za pravilnu upotrebu oblika reči.

- pravilno upotrebljava imenice prirodnog muškog roda,
- pravilno upotrebljava singulariju i pluraliju tantum,
- pravilno upotrebljava oblike imenskih reči,
- prepoznaje i upotrebljava priloge za vreme,
- razlikuje i pravilno upotrebljava glagole po vidu i rodu,
- razlikuje i pravilno upotrebljava glagolske načine
- prepoznaje i upotrebljava pokazne zamenice.

• Imenice:
- prirodni muški rod,
- pluralija i singularija tantum.
• Padeži:
- akuzativ - vreme,
- genitiv - vreme, količina, uzrok,
- instrumental - sredstvo, društvo,
- dativ - namena.
• Prilozi za vreme.
• Brojevi.
• Obnavljanje: prezent, perfekat, futur I.
• Glagoli:
- imperativ,
- potencijal,
- glagolski vid: svršeni i nesvršeni glagoli,
- glagolski rod: uzajamno-povratni
• Pokazne zamenice.

Tvorba reči

• Osposobljavanje učenika za primenu pravila tvorbe reči.

- pravilno gradi reči prefiksacijom,

• Prefiksacija.

Sintaksa

Osposobljavanje učenika za pravilno građenje sintagmi i rečenica.

- proširi prostu rečenicu zavisnim članovima,
- prepoznaje i sastavlja vremenske i uzročne rečenice.

• Indirektni objekat.
• Priloške odredbe za vreme, uzrok, sredstvo i društvo.
• Partitivni genitiv.
• Vremenske rečenice.
• Uzročne rečenice.

Pravopis

Osposobljavanje učenika za primenu pravopisnih pravila srpskog jezika.

- primenjuje pravopisna pravila srpskog jezika.

• Upotreba zareza.
• Pisanje brojeva.
• Pisanje datuma.

Kultura izražavanja

Osposobljavanje učenika za usmeno i pismeno izražavanje.

- komunicira na srpskom jeziku u skladu sa temom ili situacijom;
- daje kompleksnije odgovore na postavljena pitanja i postavlja pitanja.

- Tematika:
• prijatelji i rodbina,
• stanovanje (prostorije, nameštaj, kućni aparati),
• osnovne životne namirnice,  
• javno objekti, službe i ustanove (prodavnica, ambulanta, pošta, restoran),
• biljni i životinjski svet,
• proslave i svečanosti,
• merne jedinice, vremenske odrednice.
- Komunikativne funkcije:
- oslovljavanje i obraćanje,
- iskazivanje molbe,
- traženje i davanje uputstava,
- pozivanje i prihvatanje/odbijanje poziva.
- Proširivanje jezičke i leksičke građe novim rečima i frazeološkim izrazima.
- Pismeni zadatak (jedan godišnje);
- Domaći zadaci.

Književnost

Upoznavanje sa različitim književnim rodovima i vrstama i značajnim delima srpske književnosti.

- razlikuje književne rodove i vrste;
- interpretira sadržinu teksta;
- izvrši sadržajnu i osnovnu estetsku analizu teksta.

OBAVEZNI:
- "Smrt Omera i Merime"
- "U cara Trojana kozje uši"
- Desanka Maksimović: "Tražim pomilovanje" (Za kaluđera ili Za laži izgovorene iz milosrđa)
- Branislav Nušić: "Autobiografija" (poglavlje Srpski jezik - dva odlomka)
- Milorad Pavić: "Hazarski rečnik" (o princezi Ateh)
- Branko Ćopić: "Bašta sljezove boje" (pripovetka Potopljeno detinjstvo - odlomak)
- Ivo Andrić: "Na Drini ćuprija" (o Fati Avdaginoj).
IZBORNI:
- Stevan Raičković: "Kamena uspavanka"
- Jovan Jovanović Zmaj: "Pesmo moja, zakiti se cvetom" (XLVII Đulić)
- Milovan Glišić: "Posle devedeset godina"
- Srđan Valjarević: "Komo" (1. poglavlje)
- Ljubica Arsić: "Mango" (18. i 20. celina)
- Svetislav Basara: "Očaj od nane" ili "Fatalna žurka"
- Vida Ognjenović: "O Danilu Kišu"
- Tekst o Milevi Barili
- Tekst pesme iz savremene pop-rok kulture.
(Treba odabrati 3 dela)

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Fonetika

Osposobljavanje učenika za prepoznavanje akcenatskih celina.
Osposobljavanje učenika za objašnjavanje i primenu glasovnih promena.

- uočava razliku između akcentovane i neakcentovane reči,
- pravilno upotrebljava oblike reči sa glasovnim promenama

• Proklitike, enklitike.
• Nepostojano A.
• Gubljenje suglasnika.

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje u okviru sledećih oblika nastave:
• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava - učionica

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti putem:
1. praćenja ostvarenosti ishoda,
2. testova znanja.

Okvirni broj časova po temama:

- fonetika - 6,
- morfologija - 12-15,
- tvorba reči - 2-3,
- sintaksa - 8-10,
- pravopis - 2-3,
- kultura izražavanja - 14-17,
- književnost - 16-20.

Preporuke za realizaciju sadržaja programa

Nastavnik treba da se upozna sa sadržajem programa predmeta srpski kao nematernji jezik za prvi i drugi razred srednje škole.
Nastava srpskog kao nematernjeg jezika ne može biti jednoobrazna i u njoj se moraju uvažavati različite mogućnosti i potrebe učenika različitih sredina i različitih maternjih jezika. Ona mora obezbediti individualno napredovanje učenika u savladavanju jezičkih i komunikativnih veština, što podrazumeva dostizanje različitih nivoa ishoda zavisno od konkretnih mogućnosti.

S obzirom na to da je osnovni cilj nastave ovoga predmeta produktivno ovladavanje srpskim jezikom i osposobljavanje učenika za komunikaciju u svakodnevnim situacijama, organizacija ove nastave treba da se bazira na principima komunikativnog pristupa u usvajanju i učenju jezika.

Nastavu gramatike treba organizovati kao sredstvo učenja upotrebe jezika, bez nefunkcionalnog učenja gramatičkih pravila i paradigmi. Gramatičke elemente treba prezentovati i uvežbavati u kontekstu, u realnim govornim situacijama.

Nastava srpskog kao nematernjeg jezika mora biti humanistički orijentisana i bogata kako jezičkim tako i sadržajima iz kulture. Pored jezičkih, u punoj meri moraju biti zastupljeni književni, umetnički, savremeni sadržaji i sadržaji civilizacijskih tekovina. U okviru časova književnosti obrađuju se odabrani odlomci iz srpske književnosti u skladu sa nivoom znanja i interesovanjima učenika. Pored predloženih književnih tekstova u nastavi treba koristiti tekstove i drugih funkcionalnih stilova, autentične i konstruisane, da bi učenici sticali sposobnost razlikovanja i adekvatne primene odgovarajućih formi izražavanja.
Izuzetnu pažnju treba posvetiti motivaciji učenika za rad organizovanjem različitih metoda i oblika rada i raznovrsnim leksičkim, gramatičkim i komunikativnim vežbama. Učenike treba podsticati i na uočavanje sličnosti i razlika srpskog i maternjeg jezika, ali i širih, kulturoloških karakteristika.

Morfologija

Upoznavanje učenika sa pravilnom upotrebom i osposobljavanje za pravilnu upotrebu oblika reči.

- pravilno upotrebljava imenice ženskog roda na konsonant,
- pravilno upotrebljava oblike imenskih reči,
- prepoznaje i upotrebljava priloge za način,
- pravilno komparira prideve,
- razlikuje i pravilno upotrebljava glagole po vidu i rodu,
- prepoznaje i pravilno upotrebljava futur II.

Imenice:

- imenice ženskog roda na konsonant,
- lokativ - objekat,
- dativ - logički subjekat,
- genitiv i instrumental - kvalitativni.

Glagoli:

- futur II,
- glagolski vid (učestali glagoli),
- glagolski rod: nepravi povratni glagoli.

Pridevi: komparacija.
Prilozi za način.

Tvorba reči

Osposobljavanje učenika za primenu pravila tvorbe reči.

- pravilno gradi deminutive i augmentative.

• Deminutiv i augmentativ.

Sintaksa

Osposobljavanje učenika za pravilno građenje sintagmi i rečenica.

- proširi prostu rečenicu zavisnim članovima,
- upotrebljava rečenice sa logičkim subjektom u dativu,
- prepoznaje i sastavlja uslovne i namerne rečenice,
- upotrebljava najfrekventnije bezlične rečenice.

• Nepravi objekat.
• Logički subjekat u dativu.
• Nekongruentni atribut.
• Bezlične rečenice.
• Priloške odredbe za način.
• Uslovne rečenice.
• Namerne rečenice.

Pravopis

Osposobljavanje učenika za primenu pravopisnih pravila srpskog jezika.

- primenjuje pravopisna pravila srpskog jezika.

• Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči.
• Upravni i neupravni govor primenjuje pravopisna pravila srpskog jezika.

Kultura izražavanja

Osposobljavanje učenika za usmeno i pismeno izražavanje.

- komunicira na srpskom jeziku u skladu sa temom ili situacijom,
- daje kompleksnije odgovore na postavljena pitanja, postavlja pitanja i sastavlja kraće tekstove na zadatu temu,

- Tematika:
• međuljudski odnosi,
• kultura stanovanja,
• zdravlje,
• sport,
• saobraćaj,
• privreda u okruženju,
• klima, atmosferske pojave,
• običaji, praznici.
- Komunikativne funkcije:
- iskazivanje raspoloženja, dopadanja/nedopadanja,
- predlaganje i prihvatanje/neprihvatanje predloga,
- čestitanje.

- Proširivanje jezičke i leksičke građe novim rečima i frazeološkim izrazima.
- Pismeni zadatak (jedan godišnje);
- Domaći zadaci.

Književnost

Upoznavanje sa različitim književnim rodovima i vrstama i značajnim delima srpske književnosti.

- razlikuje književne rodove i vrste;
- interpretira sadržinu teksta;
- izvrši sadržajnu i osnovnu estetsku analizu teksta.

OBAVEZNI:
- "Banović Strahinja"
- "Nemušti jezik"
- Milan Rakić: "Večiti putnik"
- Miloš Crnjanski: "Priča" ili "Život"
- Momo Kapor: "Beleške jedne Ane" (odlomci iz 1, 9. i 12. glave)
- Laza Lazarević: "Vetar" (odlomak)
- Aleksandar Popović: "Putujuće pozorište Šopalović" (VII slika Vidova trava ili Šišanje Sofije - dok Drobac ne izađe sa scene)
IZBORNI:
- Branko Miljković: "Pismo prijatelju Petru Džadžiću"
- Borislav Pekić: "Atlantida" (glava trinaesta Noć u hramu prozirnih zidova - odlomak iz prve celine ove glave)
- Milovan Vitezović: "Šešir profesora Koste Vujića" (odlomak u kome se Kosta Vujić sudi sa kamenorescem)
- Bora Stanković: pripovetka "U noći" (odlomak)
- Tekst o Savi Šumanoviću
- Tekst pesme iz savremene pop-rok kulture.
(Treba obraditi 3 dela.)

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Fonetika

Osposobljavanje učenika za pravilno akcentovanje reči i rečenica.
Osposobljavanje učenika za objašnjavanje i primenu glasovnih promena.

- primenjuje osnovna pravila akcentovanja reči i rečenica,
- prepoznaje akcenatske celine i razlikuje akcentovane i neakcentovane reči,
- pravilno upotrebljava oblike reči sa glasovnim promenama.

• Uvežbavanje gradiva iz prethodnih razreda

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave/učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Oblici nastave
Predmet se realizuje u okviru sledećih oblika nastave:
• teorijska nastava

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava - učionica

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti putem:
3. praćenja ostvarenosti ishoda,
4. testova znanja.

Okvirni broj časova po temama:

- fonetika - 6,
- morfologija - 13,
- tvorba reči - 3,
- sintaksa - 9,
- pravopis - 3,
- kultura izražavanja - 17,
- književnost - 17.

Preporuke za realizaciju sadržaja programa

Nastavnik treba da se upozna sa sadržajem programa predmeta srpski kao nematernji jezik u prethodnim razredima.
Nastava srpskog kao nematernjeg jezika ne može biti jednoobrazna i u njoj se moraju uvažavati različite mogućnosti i potrebe učenika različitih sredina i različitih maternjih jezika. Ona mora obezbediti individualno napredovanje učenika u savladavanju jezičkih i komunikativnih veština, što podrazumeva dostizanje različitih nivoa ishoda zavisno od konkretnih mogućnosti.

S obzirom na to da je osnovni cilj nastave ovoga predmeta produktivno ovladavanje srpskim jezikom i osposobljavanje učenika za komunikaciju u svakodnevnim situacijama, organizacija ove nastave treba da se bazira na principima komunikativnog pristupa u usvajanju i učenju jezika.

Nastavu gramatike treba organizovati kao sredstvo učenja upotrebe jezika, bez nefunkcionalnog učenja gramatičkih pravila i paradigmi. Gramatičke elemente treba prezentovati i uvežbavati u kontekstu, u realnim govornim situacijama.

Nastava srpskog kao nematernjeg jezika mora biti humanistički orijentisana i bogata kako jezičkim tako i sadržajima iz kulture. Pored jezičkih, u punoj meri moraju biti zastupljeni književni, umetnički, savremeni sadržaji i sadržaji civilizacijskih tekovina. U okviru časova književnosti obrađuju se odabrani odlomci iz srpske književnosti u skladu sa nivoom znanja i interesovanjima učenika. Pored predloženih književnih tekstova u nastavi treba koristiti tekstove i drugih funkcionalnih stilova, autentične i konstruisane, da bi učenici sticali sposobnost razlikovanja i adekvatne primene odgovarajućih formi izražavanja.
Izuzetnu pažnju treba posvetiti motivaciji učenika za rad organizovanjem različitih metoda i oblika rada i raznovrsnim leksičkim, gramatičkim i komunikativnim vežbama. Učenike treba podsticati i na uočavanje sličnosti i razlika srpskog i maternjeg jezika, ali i širih, kulturoloških karakteristika.

Morfologija

Upoznavanje učenika sa pravilnom upotrebom i osposobljavanje za pravilnu upotrebu oblika reči.

- razlikuje vrste reči, promenljive i nepromenljive reči,
- pravilno upotrebljava oblike imenskih i glagolskih reči,
- pravilno upotrebljava različite vrste nepromenljivih reči,
- razlikuje i pravilno upotrebljava sve glagolske oblike sa značenjem radnje koja se desila u prošlosti,
- razlikuje i pravilno upotrebljava glagolske priloge.

• Aorist.
• Imperfekat.
• Pluskvamperfekat.
• Glagolski prilog sadašnji.
• Glagolski prilog prošli.
• Vrste reči: sistematizacija.

Tvorba reči

Osposobljavanje učenika za primenu pravila tvorbe reči.

- pravilno gradi reči prefiksacijom i sufiksacijom

• Uvežbavanje gradiva iz prethodnih razreda.

Sintaksa

Osposobljavanje učenika za pravilno građenje sintagmi i rečenica.

- proširi prostu rečenicu zavisnim članovima,
- prepoznaje i sastavlja nezavisnosložene
- prepoznaje i sastavlja izrične i odnosne rečenice,
- upotrebljava rečenice sa logičkim subjektom u akuzativu,
- razlikuje i sastavlja aktivne i pasivne rečenice.

• Aktivne i pasivne rečenice.
• Izrične rečenice.
• Odnosne rečenice.
• Naporedni odnosi u složenoj rečenici.
• Logički subjekat u akuzativu.

Pravopis

Osposobljavanje učenika za primenu pravopisnih pravila srpskog jezika.

- primenjuje pravopisna pravila srpskog jezika.

• Uvežbavanje gradiva iz prethodnih razreda, sistematizacija.

Kultura izražavanja

Osposobljavanje učenika za usmeno i pismeno izražavanje.

- komunicira na srpskom jeziku u skladu sa temom ili situacijom;
- daje kompleksnije odgovore na postavljena pitanja, postavlja pitanja i sastavlja duže tekstove na zadatu temu

- Tematika:
• obaveze i slobodno vreme,
• kultura i mediji,
• mladi i društvo,
• ekologija i očuvanje životne sredine,
• specifičnosti struke,
• radna biografija, službeno i poslovno pismo.

- Komunikativne funkcije:
- slaganje/neslaganje s mišljenjem sagovornika,
- iskazivanje psiholoških stanja,
- referisanje o sebi i o drugima.
- Proširivanje jezičke i leksičke građe novim rečima i frazeološkim izrazima.
- Pismeni zadatak (jedan godišnje).
- Domaći zadaci.

Književnost

Upoznavanje sa različitim književnim rodovima i vrstama i značajnim delima srpske književnosti.

- razlikuje književne rodove i vrste;
- interpretira sadržinu teksta;
- izvrši sadržajnu i osnovnu estetsku analizu teksta.

OBAVEZNI:
- "Hasanaginica"
- "Zlatoruni ovan"
- Veljko Petrović: "Salašar"
- Isidora Sekulić: "Rastanak"
- Branko Miljković: "Kap mastila"
- Danilo Kiš: "Enciklopedija mrtvih" (pripovetka Slavno je za otadžbinu mreti - odlomci)
- Borislav Pekić: "Novi Jerusalim" (pripovetka Megalos mastoras i njegovo delo, 1347 - odlomak)
IZBORNI:
- Vladislav Petković Dis: "Nirvana"
- Goran Petrović: "Sitničarnica Kod srećne ruke" (11. poglavlje, odlomci)
- Grozdana Olujić: "Princ oblaka"
- Slobodan Selenić: "Očevi i oci" (4. poglavlje - odlomci)
- Tekst o Milutinu Milankoviću
- Tekst pesme iz savremene pop-rok kulture.
(Treba obraditi tri dela.)

CILJ

ISHODI NA KRAJU PRVOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME
OPŠTE I STRUČNE
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Razumevanje na sluh

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

- razume rečenice, pitanja i uputstva iz svakodnevnog govora (kratka uputstva izgovorena sporo i razgovetno)
- razume opšti sadržaj kraćih, prilagođenih tekstova (računajući i stručne) posle nekoliko slušanja ili uz pomoć vizuelnih efekata (na uputstvima, oznakama, etiketama)
- razume brojeve (cene, račune, tačno vreme)

• Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme)
• Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta)
• Poznati gradovi i njihove znamenitosti
• Sportovi i poznata sportska takmičenja
• Život i dela slavnih ljudi XX veka (iz sveta nauke, kulture)
• Mediji (štampa, televizija)
• Iinteresantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (rasprostranjenost i primena)

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

Razumevanje pročitanog teksta

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

- u nepoznatom tekstu prepoznaje poznate reči, izraze i rečenice (npr. u oglasima, na plakatima)
- razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova (saopštenja, formulara sa podacima o nekoj osobi, osnovne komande na mašinama/kompjuteru, deklaracije o proizvodima, uputstva za upotrebu i korišćenje)

STRUČNE TEME
- Alati i merni instrumenti za katastarski, komasacioni i topografski premer
- Dokumentacija za katastarski, komasacioni i topografski premer
- Planiranje, organizovanje i sprovođenje geodetskih poslova
- Praćenje novina u oblasti geodezije
- Poslovna komunikacija na stranom jeziku relevantna za struku

Usmena produkcija

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

- upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio svakodnevne, sebi bliske ličnosti, aktivnosti, situacije i događaje

Pismena produkcija

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

- sastavlja kratak tekst o odgovarajućoj temi
- piše kratke poruke relevantne za posao (mesto, termini sastanka)
- piše kraći tekst o sebi i svom okruženju
- popunjava formular gde se traže lični podaci

Interakcija

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

- na jednostavan način se sporazumeva sa sagovornikom koji govori sporo i razgovetno
- postavlja jednostavna pitanja u vezi sa poznatim temama iz života i struke kao i da usmeno ili pismeno odgovara na ista (brojevi, podaci o količinama, vreme, datum)
- napiše kratko lično pismo, poruku, razglednicu, čestitku

Medijacija

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

- Na ovom nivou nije predviđena

Medijska pismenost

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

- prepoznaje i pravilno koristi osnovne fonološke (intonacija, prozodija, ritam) i morfosintaksičke kategorije (imenički i glagolski nastavci, osnovni red reči)

- koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt disk, internet itd.)

CILJ

ISHODI NA KRAJU DRUGOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME
OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume kraće iskaze koji sadrže frekventne reči i strukture (informacije o ličnostima, poslu, porodici, kupovini, školi, bližem okruženju)
• razume najbitnije informacije u kratkim i jednostavnim obaveštenjima (preko razglasa, na ulici, na šalteru) i pravilno ih koristi

• Svakodnevni život (komunikacija među mladima, generacijski konflikti i načini prevazilaženja, međuvršnjačka podrška)
• Obrazovanje
• (obrazovanje u zemljama čiji se jezik uči, školovanje koje priprema za studije ili svet rada, obrazovanje za sve)
• Poznati regioni u zemljama čiji se jezik uči, njihova obeležja
• Kulturni život (manifestacije koje mladi rado posećuju u zemlji i zemljama čiji se jezik uči, međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (akcije na nivou grada, škole, volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Interesantne životne priče i događaji
• Svet kompjutera (mladi i društvene mreže)

STRUČNE TEME

Kao u prvom razredu

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA
- Sistematizacija svih tipova upitnih rečenica
- Direktna i indirektna pitanja
- Indirektni govor: receptivno i produktivno
a) izjave i pitanja - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
- Indirektni govor: samo receptivno
a) izjave sa promenom glagolskih vremena
- Određene relativne klauze
- Složene rečenice: vremenske klauze, uzročne klauze, dopusne klauze

II. IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Razlike između određenog i neodređenog člana u širem kontekstu
2. Imenice
- Brojive i nebrojive imenice
3. Zamenički oblici

a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinaotri
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori

4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
6. Kvanitifikatori

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti razliku u upotrebi Present Simple, Present Continutous; Past Simple, Past Continuous

- Obnoviti sve upotrebe Present Perfect
- Used to
- Načini izražavanja budućnosti, planova u budućnosti (going to, will)
- Modalni glagoli: should, must, will, may, might
- Pasivne konstrukcije - sadašnje i prošlo vreme - the Present Simple, Past Simple (produktivno i receptivno),
- Present perfect passive (receptivno)
3. Predlozi i najčešći prilozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Prvi kondicional (receptivno i produktivno) drugi kondicional (receptivno)

ITALIJANSKI JEZIK

1. Imenice

Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Anna, Pietro, Belgrado, Roma, Signor Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.
sistemski prikaz morfoloških karakteristika.

2. Član. Upotreba člana. Sistematizacija.

Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.

Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.

Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.

Određeni član ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il giovedì.

Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).
Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.
Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.

3. Zamenice

Lične zamenice u službi subjekta.

Naglašene lične zamenice u službi objekta.

Naglašene lične zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta.

Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.

Prisvojne zamenice. Pokazne zamenice (questo, quello).

Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?

Neodređene zamenice pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)

Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)

4. Pridevi

Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i borju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande

Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.

Apsolutni superlativ Maria è bellisima.

Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo.

Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i supetlativa (più grande: maggiore; più buono: migliore).

Prisvojni pridevi. Upotreba člana uz prisvojne prideve.

Pokazni pridevi: questo, quello.

Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.

Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.

5. Predlozi

Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.

Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.

Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)

6. Glagoli

Sadašnje vreme (Presente Indicativo)

Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore

Povratni glagoli.

Upotreba glagola piacere.

Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.

Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?

Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.

Imperfekat (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.

Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.

Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Samo receptivno

Prosti pefekt (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno. Pravilni i nepravilni glagoli. Samo receptivno.

Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.

Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola. Imperfekat (Imperfetto). Upotreba i odnos perfekta i imperfekta.

7. Prilozi

Potvrdni, odrečni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù

Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?

Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente

8. Rečca ci (s priloškom vrednošću), ne.

9. Veznici.

10. Rečenica:

Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.

Upitna rečenica:

S konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom

Red reči u rečenici.

Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)

Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.

Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se avevi tempo, andavamoin gita.

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so .....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativnom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne

RUSKI JEZIK

Rečenica

Rečenice sa glagolskim prilozima. Upotreba нет i нe u rečenici.

Imenice

Genitiv jednine na -у.

Sinonimi, antonimi, homonimi. Međujezički homonimi.

Zamenice

Neodrećene zamenice кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько

Odrične zamenice никто, ничто, никакой

Opšte zamenice сам, самый, любой, каждый

Pridevi

Duži i kraći oblik prideva. Upotreba kratkog oblika.

Brojevi

Redni brojevi

Glagoli

Imperativ

Prošlo vreme glagola od infinitiva na suglasnik

Glagoli kretanja sa prefiksima в-, вы-, у-, при-,

Glagolski prilozi

Predlozi

Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (у, около, вокруг, в, на)

SINTAKSA

Rečenice sa kratkim pridevskim oblikom u predikatu (Он болен гриппом, Я способен к математике)

Rečenice sa objektom u infinitivu (Я уговорил товарища молчать)

Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom (Я тебя буду ждать у памятника, Они собираются по вечерам)

Rečenice sa glagolskim prilogom (Кончив работу, он поехал домой, Возвращаясь домой, я встретил товарища)

FRANCUSKI JEZIK

Imenička grupa

- upotreba determinanata: redosled u rečenici; upotreba reči même, autre, seul;
- determinanti u funkciji zamenice, posebno: pokazne zamenice ispred predloga de + imenička grupa; ispred relativne rečenice; ispred partikula ci i là; neodređene zamenice;
- brojevi: osnovni, redni, razlomački, aproksimativni;
- rod i broj imenica i prideva specifičnih za datu struku; poređenje prideva, posebno superlativ.

Glagolska grupa

- glagolski načini i vremena: prezent, složeni perfekt, imperfekt, pluskvamperfekt (receptivno), futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, bliska prošlost; il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives; prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi ! imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur; sois sage!
- particip prezenta i gerundiv; participi prezenta i perfekta kao pridevi;
- frekventni unipersonalni glagoli i konstrukcije.

Predlozi

- najčešći predlozi; predložni izrazi à côté de, à l’occasion de, à l’aide de;
- kontrahovanje člana i predloga.

Prilozi

- za mesto, za vreme, za način, za količinu;
- alors - za iskazivanje posledice;
- mesto priloga;
- priloške zamenice en i y (receptivno).

Modaliteti i forme rečenice

- deklarativni, interogativni, eksklamativni i imperativni modalitet;
- afirmacija i negacija; aktiv i pasiv;
- rečenice sa prezentativima;
- naglašavanje rečeničnih delova pomoću formule c’est... qui i c’est ... que.

Osnovni tipovi složenih rečenica

- koordinirane rečenice sa veznicima et, ou, mais, car, ni i prilozima/priloškim izrazima c’est pourquoi, donc, puis, pourtant, par contre, par conséquent, au contraire;
- zavisne rečenice: relativne sa zamenicama qui, que,où i dont; komparativne sa veznicima/vezničkim izrazima comme, autant .... que, le même ... que, plus ... que, moins ... que; vremenske sa veznicima/vezničkim izrazima quand, avant que/avant de+infinitiv, chaque fois que, pendant que, après que, depuis que; uzročne sa veznicima parce que i puisque; (receptivno) koncesivne i opozitivne sa veznicima bien que i alors que; finalne sa veznicima pour que/pour+infinitiv i afin que/afin de+infinitiv; hipotetične sa veznikom si (verovatni i mogući potencijal); rečenice sa que u funkciji objekta (npr. Nous espérons que tu réussiras ton examen); slaganje vremena u objekatskim rečenicama.

ŠPANSKI JEZIK

Glagolska grupa

Oblici subjunktiva: prezent

Složena rečenica

a) Zavisna rečenica u indikativu

Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?

Sa infinitivom (sa modalnim glagolima)

Quiero viajar. Pienso viajar mañana.

Ukazati na izražavanje uzroka (porque, por), posledice (si, para) i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kad se pojave u tekstu.

b) Zavisne rečenice u subjunktivu

Upotreba subjunktva prezenta (izražavanje futura)

Subjunktiv prošlih vremena (preterito imperfecto, preterito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito pluscuamperfecto), oblici i upiotreba (receptivno)

Kazivanje želje, volje, namere

a) subjunktivom

b) infinitivom

Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conoszas a mi hermamo. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es necesario que luchemos…¿Qué quieren Ustedes que haga? El trabaja mucho para ayudar a susu hijos. El trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida mejor.

Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).

Dime si/donde/cuando/quién/que…

Sabes si/ donde/cuando/quién/que…

Me puedes decir donde/cuando/quién/que…

Hipotetične rečenice (drugi tip)

Si me visitaras, te llevaría a la playa.

Pasivne konstrukcije

a) ser + participio pasado

La casa fue construida en 1984.

b) pasiva refleja

Se venden libros aquí

Leksikografija

Služenje dvojezičnim rečnicima.

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.
Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.
Takozvana komunikativno<interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu

• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjen obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.

Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.

Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno.

Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• čita i razume različite vrste kratkih i prilagođenih tekstova (jednostavnija lična / poslovna pisma, pozivnice, termini, prospekti, uputstva, oglasi) prepoznajući osnovna značenja i relevantne detalje
• otkriva značenje nepoznatih reči na osnovu konteksta i /ili pomoću rečnika
• uoči predvidljive informacije (kad, gde, ko, koliko) u svakodnevnim tekstovima (reklame, oglasi, jelovnici, prospekti) kao i jednostavnijim stručnim tekstovima (formulari, šeme, izveštaji)

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• opisuje situacije, priča o događajima i argumentuje stavove koristeći jednostavne izraze i rečenice
• vodi jednostavne razgovore (telefonira), daje informacije i uputstva, ugovara termine
• reaguje učtivo na pitanja, zahteve, pozive, izvinjenja sagovornika

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• komunicira u svakodnevnim situacijama i razmenjuje informacije, bliske njegovim interesovanjima (pismeno i usmeno)

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• prevodi usmeno ili pismeno kratke poruke u skladu sa potrebama komunikacije

MEDIJSKA
PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• argumentuje svoj stav o medijskom tekstu

CILJ

ISHODI NA KRAJU TREĆEG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume osnovne poruke i zahteve iskazane jasnim standardnim jezikom kada je reč o bliskim temama (škola, posao, hobi)
• razume globalno suštinu nešto dužih razgovora ili diskusija na sastancima, koji se odnose na manje složene sadržaje iz struke, ukoliko se govori razgovetno standardnim jezikom, postavlja pitanja i traži objašnjenja u vezi sa temom diskusije/razgovora

• Svakodnevni život (generacijski konflikti i načini prevazilaženja)
• Obrazovanje (obrazovanje za sve, praksa i pripreme za buduće zanimanje, razmena učenika)
• Poznate firme, preduzeća, ustanove, institucije u zemljama čiji se jezik uči
• Kulturni život (međunarodni projekti i učešće na njima)
• Zaštita čovekove okoline (volonterski rad)
• Mediji (štampa, televizija, elektronski mediji)
• Istorijski događaji/ličnosti iz zemalja čiji se jezik uči
• Svet kompjutera (prednosti i mane upotrebe kompjutera)

STRUČNE TEME

• Kao u prvom razredu

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA

- Svi tipovi upitnih rečenica
- Direktna i indirektna pitanja
- Indirektni govor: receptivno i produktivno
a) izjave i pitanja - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
- Indirektni govor: samo receptivno
a) izjave sa promenom glagolskih vremena
- Određene relativne klauze
- Složene rečenice: vremenske klauze, uzročne klauze, dopusne klauze

II. IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Razlike između određenog i neodređenog člana u širem kontekstu
2. Imenice
- Brojive i nebrojive imenice
3. Zamenički oblici

a) Zamenice
- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinaotri
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori

4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as…(as)/…than

5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve

6. Kvanitifikatori

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti razliku u upotrebi Present Simple, Present Continutous; Past Simple, Past Continuous
- Obnoviti sve upotrebe Present Perfect
- Past perfect
- Used to
- Obnoviti i utvrditi načine za izražavanje budućnosti, planova u budućnosti (going to, will)
- Modalni glagoli: should, must, will, may, might
- Pasivne konstrukcije - sadašnje i prošlo vreme - the Present Simple, Past Simple (produktivno i receptivno),
- Present perfect passive (receptivno)
3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.
4. Kondicional prvi i drugi (i receptivno i produktivno)

četvorogodišnje

ITALIJANSKI JEZIK

Imenice

Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Anna, Pietro, Belgrado, Roma, Signor Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.

Sistemski prikaz morfoloških karakteristika.

Član. Upotreba člana. Sistematizacija.

Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.

Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.

Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.

Određeni član ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il giovedì.

Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.

Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).

Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).

Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.

Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.

Zamenice

Lične zamenice u službi subjekta.

Naglašene lične zamenice u službi objekta.

Naglašene lične zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta.

Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.

Izmeštanje indirektnog objekta ispred predikata (Chiedi di Maria? Non l'ho vista da tanto).

Prisvojne zamenice. Pokazne zamenice (questo, quello).

Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?

Neodređene zamenice, pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)

Neodređene zamenice, pridevi: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.

Neodređene zamenice: nulla, niente, qualcosa.

Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)

Pridevi

Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i borju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande

Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.

Apsolutni superlativ Maria è bellisima.

Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo.

Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i supetlativa (più grande: maggiore; più buono: migliore).

Prisvojni pridevi. Upotreba člana uz prisvojne prideve.

Pokazni pridevi: questo, quello.

Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.

Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.

Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.

Sufiksi -enne i -ina za brojeve quarantenne, sulla quarantina.

Predlozi

Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.

Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.

Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), daVengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)

Glagoli

Sadašnje vreme (Presente Indicativo)

Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore

Povratni glagoli.

Upotreba glagola piacere.

Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.

Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?

Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.

Predbuduće vreme (Futuro anteriore). Quando arriverà alla stazione, il treno sarà già partito.

Imperfekat (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.

Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.

Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più.

Prošlo vreme konjunktiva (Congiuntivo passato). Giorgio pensa che tu non sia mai stata in Italia.

Prosti pefekt (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno. Pravilni i nepravilni glagoli.

Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.

Perfekt (Passato Prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola. Imperfekat (Imperfetto). Upotreba i odnos perfekta i imperfekta.

Prilozi

Potvrdni, određni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù

Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?

Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente

Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo (Non ho mai viato una cosa tanto bella).

Rečca ci (s priloškom vrednošću) i ne (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).

Veznici.

Rečenica:

Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.

Upitna rečenica:

s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom

s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom

Red reči u rečenici.

Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)

Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.

Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se avevi tempo, andavamoin gita.

NEMAČKI JEZIK

Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć determinativa i nastavaka. Nominativ, genitiv, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez njih. Saksonski genitiv.

Determinativi
Usvajanje determinativa kao odrednice roda, broja i padeža imenica (određeni neodređeni, pokazni, prisvojni, kvalifikativni, neodređeni)

Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenicu. Deklinacija neodređene zamenice jemand, niemand, etwas, nichts

Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata i u atributivnoj funkciji (više receptivno nego produktivno). Poređenje prideva, opisna komparacija sa ebenso....wie, nicht so .....wie

Brojevi
Osnovni i redni brojevi

Predlozi
Predlozi sa genitivom, dativom, akuzativom, dativom i akuzativom

Glagoli
Prezent i futur jakih, slabih, pomoćnih, refleksivnih, složenih i modalnih glagola. Perfekt i preterit najfrekventnijih glagola

Rečenice
Nezavisno složene rečenice (und, aber, oder, denn, darum, deswegen, trotzdem)
Zavisno složene - uzročne (weil), vremenske (wenn, als, während, bis), koncesivne (obwohl), relativne

RUSKI JEZIK

Imenice

Skraćenice (вуз, МГУ). Rod abrevijatura. Poznatiji naši i strani geografski nazivi sa specifičnostima u rodu, broju i promeni.

Zamenice

Sistematizacija neodređenih zamenica sa -тo, нибудь

Pridevi

Utvrđivanje i sistematizacija pridevskih oblika

Brojevi

Čitanje decimala i razlomaka (0,1-ноль целых одна десятая, 2,4-две целых четыре десятых, ½-одна вторая (половина)).

Glagoli

Radni glagolski pridev sadašnjeg vremena

Radni glagolski pridev prošlog vremena

Pasivni glagolski pridevi - upotreba

SINTAKSA

Recenice sa subjektom tipa мы с вами

Rečenice s kupolama являются, называются

Rečenice sa kupolom есть

Rečenice sa trpnim glagolskim pridevom u predikatu (Лес посажен недавно)

Rečenice sa odredbom za približnu količinu (В классе было учеников тридцать)

FRANCUSKI JEZIK

Imenička grupa

- sistematizacija upotrebe determinanata: određenih, neodređenih i partitivnih članova; prisvojnih i pokaznih prideva; osnovnih, rednih i aproksimativnih brojeva; neodređenih reči; odsustvo determinanata (na primer: kod etiketiranja proizvoda - fromage de brebis, natpisa na prodavnicama i ustanovama - boulangerie, banque, naziva rubrika u štampanim medijima - faits divers, na znakovima upozorenja - entrée interdite; ispred imenice u poziciji atributa: il est boulanger i slično);
- rod i broj imenica i prideva; mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais; promena značenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: un grand homme / un homme grand ; un brave homme / un homme brave; poređenje prideva;
- zamenice: lične nenaglašene (uključujući i zamenicu on) i naglašene; zamenice za direktni i za indirektni objekat; pokazne i prisvojne; upitne i neodređene.

Glagolska grupa

- sistematizacija glagolskih načina i vremena: vremena indikativa, perifrastične konstrukcije, posebno za iskazivanje radnje u toku être en train de ...; prezent subjunktiva glagola prve i druge grupe i frekventnih nepravilnih glagola: Il est important que tu viennes... / que nous allions... / que vous soyez...; perfekt kondicionala: Si j’avais su, je serais venue plus tôt; imperativ: sachons attendre, ayons confiance; soyez les bienvenus!
- temporalna, kauzalna, koncesivna i pogodbena vrednost gerundiva;
- unipersonalni glagol s’agir i unipersonalne konstrukcije sa glagolima suffire de + inf., défendre/interdire de + inf., recommander de + inf., rester à + inf.

Predlozi

- predložna grupa sa pridevskom vrednošću;
- predložna grupa iza priloga za količinu.

Prilozi, sistematizacija

Modaliteti i forme rečenice

- sistematizacija: deklarativni, interogativni, eksklamativni i imperativni modalitet;
- negacija, izostavljanje forkluziva pas, upotreba ostalih forkluziva;
- pasiv: vezivanje agensa predlozima de i par;
- poziciono naglašavanje rečeničnih delova.

Osnovni tipovi složenih rečenica

- sistematizacija koordiniranih rečenica;
- zavisne rečenice, sistematizacija: relativne, komparativne, vremenske; koncesivne i opozitivne sa veznicima bien que i alors que; kauzalne sa veznicima comme i surtout que; finalne konstrukcije i obrti sa infinitivom; hipotetične sa veznikom si (verovatni, mogući i irealni potencijal); rečenice sa que u funkciji subjekta (npr. Il est possible qu’il soit parti); sistematizacija slaganja vremena.

ŠPANSKI JEZIK

Pasivne konstrukcije sa i bez agensa

Miguel fue invitado po María

Miguel fue nombrado secretario de la Asociacín

Upotreba infinitiva u funkciji subjekta, objekta i atributa.

Piensan viajar mañana.

Es necesario estudiar lenguas extranjeras.

Hacer ejercicio es muy importante para la salud.

Estar + gerundio

Estaban discutiendo cuando entró Juan.

Hipotetičke rečenice (sve tri mogućnosti)

Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa

Si me visitaras, te llevaré a la playa.

Si me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa

Složena rečenica

zavisna rečenica u subjunktivu (izražavanje futura)

Osnove upotreba glagolskih načina indikativa i subjunktiva u najčešćim tipovima složenih rečenica (relativna, vremenska, uzročna, posledična).

Bezlične konstrukcije

Sa glagolima llover, nevar…

Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante…

(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekim od ovih rečenica)

Izražavanje

- bojazni: temo que haya llegado a timpo.

- želje: Espero que venga

- zapovesti, volje: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.

Brojevi

Razlomci, matematički znakovi i radnje.

Leksikografija

Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje.

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.
Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika.

Takozvana komunikativno<interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku. Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjen obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.
Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.

Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno.

Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• razume jednostavnije tekstove (standardna pisma, informacije o procesu rada u struci) koji su pisani običnim jezikom ili jezikom struke
• razume opis događaja i osećanja
• razume osnovni sadržaj kao i važnije detalje u izveštajima, brošurama i ugovorima vezanim za struku

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• jednostavnim sredstvima opiše status i obrazovanje, buduće zaposlenje
• opiše delatnost, firmu, proces rada ili pak prepriča telefonski razgovor ili odluke nekog dogovora u okviru poznate leksike
• obrazloži kraće svoje namere, odluke, postupke

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• popunjava račune, priznanice i hartije od vrednosti
• napiše jednostavno poslovno pismo prema određenom modelu
• opiše i pojasni sadržaj shema i grafikona vezanih za struku

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• povede, nastavi i završi neki jednostavan razgovor, pod uslovom da je lice u lice sa sagovornikom
• bude shvaćen u razmeni ideja i informacija o bliskim temama u predvidljivim, svakodnevnim situacijama

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• Sažima sadržaj teksta, filma, razgovara i sl.

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• identifikuje različita gledišta o istoj temi

ZNANJA O JEZIKU

• korektno upotrebljava jednostavne strukture koristeći zavisne rečenice (uz određene sistemske elementarne greške koje globalni smisao ne dovode u pitanje)

CILJ

ISHODI NA KRAJU ČETVRTOG RAZREDA
Učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENE TEME OPŠTE I STRUČNE I GRAMATIČKI SADRŽAJI
(80% + 20%)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

SLUŠANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora

• razume suštinu bitnih informacija sa radija ili televizije, prezentacija ili diskusija o aktuelnim zbivanjima ili o stvarima koje se njega tiču na privatnom i profesionalnom planu, ukoliko se govori razgovetno standardnim jezikom

• Svakodnevni život (planovi za budućnost, posao i karijera)
• Obrazovanje (mogućnost obrazovanja u inostranstvu, razmena učenika, usavršavanje u struci)
• Društveno uređenje i politički sistem u zemljama čiji se jezik uči

• Kulturni život (manifestacije, sajmovi i izložbe opšteg karaktera i vezane za struku)
• Mediji (uticaj medija)
• Istorijske veze Srbije i zemalja čiji se jezik uči
• Svet kompjutera (oglašavanje na različitim globalnim mrežama, virtuelni svet komunikacije)

STRUČNE TEME

• Kao u prvom razredu

ENGLESKI JEZIK

I. REČENICA

- Svi tipovi upitnih rečenica
- Direktna i indirektna pitanja
- Indirektni govor: receptivno i produktivno
a) izjave i pitanja - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)
b) molbe, zahtevi, naredbe
v) izjave i pitanja sa promenom glagolskih vremena
- Relativne klauze
- Sve vrste složenih rečenica (vremenske, klauze, klauze, itd).

II. IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Razlike između određenog i neodređenog člana u širem kontekstu
2. Imenice
- Brojive i nebrojive imenice
3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta
- Pokazne zamenice
- Odnosne zamenice
b) determinatori
- Pokazni determinaotri
- Neodređeni determinatori
- Prisvojni determinatori
4. Pridevi
- Obnoviti komparaciju prideva
- too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Brojevi
- Obnoviti proste i redne brojeve
6. Kvanitifikatori

III. GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli
- Obnoviti i utvrditi sva sadašnja vremena
- Obnoviti i utvrditi sva prošla vremena
- Razlika između Used to Past Continuous
- Obnoviti i utvrditi sve načine ze izražavanje budućnosti
- Glagoli stanja
- Modalni glagoli: should, must, will, may, might,
- Pasivne konstrukcije - the Present Simple, Past Simple, Present Perfect (produktivno i receptivno), ostala vremena samo receptivno
- wish + Past simple /would
- Have something done (samo receptivno)
2. Prvi i drugi kondicional (receptivno i produktivno); treći kondicional (receptivno)
3. Predlozi, najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.

ITALIJANSKI JEZIK

Imenice

Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Anna, Pietro, Belgrado, Roma, Signor Bianchi, Signora Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika.

Član. Upotreba člana. Sistematizacija.

Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.

Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.

Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.

Određeni član ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il giovedì.

Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.

Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).

Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).

Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.

Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.

Zamenice

Lične zamenice u službi subjekta.

Naglašene lične zamenice u službi objekta.

Naglašene lične zamenice u službi direktnog i indirektnog objekta.

Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.

Izmeštanje indirektnog objekta ispred predikata (Chiedi di Maria? Non l'ho vista da tanto).

Prisvojne zamenice. Pokazne zamenice (questo, quello).

Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?

Neodređene zamenice, pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)

Neodređene zamenice, pridevi: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.

Neodređene zamenice: nulla, niente, qualcosa.

Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)

Pridevi

Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande

Komparacija prideva: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.

Apsolutni superlativ Maria è bellisima.

Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo.

Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i supetlativa (più grande: maggiore; più buono: migliore).

Prisvojni pridevi. Upotreba člana uz prisvojne prideve.

Pokazni pridevi: questo, quello.

Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.

Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.

Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.

Sufiksi -enne i -ina za brojeve quarantenne, sulla quarantina.

Predlozi

Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.

Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.

Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)

Glagoli

Sadašnje vreme (Presente Indicativo)

Imperativ (Imperativo), zapovedni način. Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore

Povratni glagoli.

Upotreba glagola piacere.

Perfekt (Passato Prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.

Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?

Prošlo vreme pogodbenog načina (Condizionale Passato). Avrei preso volentieri una pizza ieri sera.

Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.

Predbuduće vreme (Futuro anteriore). Quando arriverà alla stazione, il treno sarà già partito.

Imperfekat (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.

Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.

Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più.

Prošlo vreme konjunktiva (Congiuntivo passato). Giorgio pensa che tu non sia mai stata in Italia.

Prosti pefekt (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno. Pravilni i nepravilni glagoli.

Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.

Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola. Imperfekat (Imperfetto). Upotreba i odnos perfekta i imperfekta.

Gerund, glagolski prilog sadašnji. Gerundio. Oblici triju konjugacija i nepravilnih glagola.

Struktura stare + gerundio.

Prilozi

Potvrdni, određni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù

Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?

Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente

Poređenje priloga. Komparativ i superlativ priloga bene i male.

Građenje superlativa apsolutnog priloga pomoću nastavka -issimo.

Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo(Non ho mai viato una cosa tanto bella).

Rečca ci (s priloškom vrednošću) i ne (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).

Veznici.

Rečenica: Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.

Upitna rečenica:

s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom

s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom

Red reči u rečenici.

Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)

Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.

Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se avevi tempo, andavamoin gita.

Pravila o slaganju vremena. Iskazivanje pretprošlosti i budućnosti u prošlosti.

NEMAČKI JEZIK

IMENICE

Deklinacija imenica stranog porekla, sufiksacija imenica stranog porekla, skraćenice

NEGACIJA

Keineswegs, nirgendwohin, niemand, niemals, weder....noch, unbequem, desinteressiert, arbeitslos

GLAGOLI

Particip prezenta i perfekta - atributivna i predikativna upotreba (receptivno)

Konkurentne forme (Das lässt sich reparieren./ Das kann repariert werden./Das ist zu reparieren)

VEZNICI I VEZNIČKI IZRAZI

Poredbeni - realna (indikativ) i irealna (konjuktiv) poredba (wie, als, als ob, als wenn, je...desto)

RUSKI JEZIK

Imenice

Obnavljanje i sistematizacija tipova imenica, obrađenih u prethodnim razredima

Zamenice

Prisvojne zamenice 1., 2. i 3. lica i zamenica свой

Pokazne zamenice этот, тот

Neodređene zamenice sa rečcom -либо, кое

Pridevi

Produktivni sufiksi opisnih prideva -ист, -аст, -ат, -ив, -лив, -чив

Poređenje prideva i priloga

Glagoli

Obnavljanje i sistematizacija:

Vremena

Prošlo vreme glagola sa osnovom na suglasnik

Brojevi

Slaganje brojeva sa imenicama i pridevima

Rečce

Разве, неужели, ли, хоть, даже

SINTAKSA

Infinitivne rečenice (Что мне сказать тебе)

Imenski predikat (Ломоносов- знаменитый учёный)

Iskazivanje otsustva, prisustva (В природе имеются разные минералы)

Osnovne merne jedinice i njihove skraćenice

FRANCUSKI JEZIK

U četvrtom razredu srednje škole gramatički sadržaji obrađeni u prethodnim razredima sistematizuju se kako bi učenici spontano, precizno i što tačnije koristili francuski jezik u privatnoj i u poslovnoj komunikaciji.

Posebna pažnja posvećuje se:
- onim elementima gramatike koji se teže usvajaju, npr, kada su u pitanju izvorni govornici srpskog jezika, upotreba člana, sistem prošlih vremena, glagolske konstrukcije, negacija i drugo;
- onim elementima gramatike koji se češće sreću u okviru jezika date struke.
Imajući u vidu navedeno, autorima udžbenika i nastavnicima francuskog jezika preporučuje se da izbor gramatičkih sadržaja koje će obrađivati u četvrtom razredu zasnuju pre svega na potrebama učenika (na osnovu analize njihovih čestih grešaka), kao i na referentnim materijalima za nivoe A2 i B1 za francuski jezik.

ŠPANSKI JEZIK

Imeničke grupe

Imenice. Rod i broj imenica. Rod i broj složenica. Pluralia tantum.

Određeni član. Odsustvo određenog člana.

Neodređeni član (značenje u jednini i množini)

Brojevi. Redni brojevi.

Pridevi. Položaj prideva u odnosu na imenicu.

Lične zamenice. Sistematizacija morfosintakse nenaglašenih zamenica.

Složena rečenica

Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba subjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti; kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno).

Izražavanje komparativnosti

Tan(to)…como…Esta pelicula es tan interesante como la que vimos la semana pasada.
Tanto los adultos como los niños deben prestar atención al medio ambiente.
Más / menos….que
Menor / mayor…que
Major / peor…que

Superlativ (Relativni i apcolutni: ukazati na razlike u značenju.)

El libro más interesante que he leído…

Es un libro interesantísimo

Imenice

Sistemski pregled roda i broja.

Brojevi

Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.

Tvorba reči

Složenice (najčešće kombinacije):

Sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas…

derivacija

a) pomoću prefiksa

a-, in-, anti-, super-…

b) pomoću sufiksa

-mente, - able, -so/a,…..

Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija infinitiva

los deberes,

Prideva

El lindo, la bonita

Priloga

El bien, el mal….

Leksikologija

Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.

Leksikografija

Stručni i enciklopedijski rečnici.

1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4. Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Izražavanje molbi i zahvalnosti
6. Izražavanje izvinjenja
7. Izražavanje potvrde i negiranje
8. Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11. Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12. Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14. Izražavanje pripadanja i posedovanja
15. Skretanje pažnje
16. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17. Traženje i davanje dozvole
18. Iskazivanje čestitki
19. Iskazivanje preporuke
20. Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21. Iskazivanje sumnje i nesigurnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava stranih jezika podrazumeva poimanje jezika kao sredstva komunikacije; insistira na upotrebi ciljnog jezika u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike; pretpostavlja primenu tzv. Teacher talk, odn. prilagođavanje govorne delatnosti nastavnika interesovanjima i znanjima učenika; insistira na komunikativnom aspektu upotrebe jezika, odn. na značenju jezičke poruke, a ne toliko na gramatičnoj preciznosti iskaza; pretpostavlja da se znanja učenika mere precizno definisanim relativnim, a ne toliko apsolutnim kriterijumima tačnosti.

Jedan od ključnih elemenata komunikativne nastave je i socijalna interakcija kroz rad u učionici. Ona se bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima. U tim zadacima uvek su jasno određeni kontekst, procedura i cilj, čime se unapređuje kvantitet jezičkog materijala koji je neophodan uslov za bilo koje učenje jezika. Takozvana komunikativno<interaktivna paradigma u nastavi stranih jezika, između ostalog, uključuje i sledeće komponente:
• usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu
• poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i ažurirane liste zadataka i aktivnosti
• nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja
• učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu
• udžbenici su samo jedan od resursa; osim njih preporučuje se i primena drugih izvora informacija i didaktičkih materijala, pogotovu kad je reč o stručnim temama
• učionica postaje prostor koji je moguće restrukturirati iz dana u dan.

Važan cilj u učenju stranog jezika u srednjim stručnim školama je ovladavanje jezikom struke, i to u onolikoj meri koja je neophodna da se jezik koristi radi informisanosti i osposobljenosti za jednostavnu komunikaciju u usmenom i pisanom obliku na stranom jeziku.
Taj segment nastave stranog jezika koji se progresivno uvećava od 20 do 50% tokom četvorogodišnjen obrazovanja mora da bude jasno definisan i u skladu sa ishodima vezanim za kvalifikacije struke.

Neophodno je da stručna tematika koja se obrađuje na stranom jeziku prati ishode pojedinih stručnih predmeta i bude u korelaciji sa njima. Realizacija nastave jezika struke se mnogo više ogleda u razvijanju receptivnih veština nego produktivnih jer je svrha učenja stranog jezika, u prvoj liniji, usmerena na to da se učenici osposobe da prate određenu stručnu literaturu u cilju informisanja, praćenja inovacija i dostignuća u oblasti struke, usavršavanja i napredovanja.
Stoga je spektar tekstova koji se preporučuju veliki: šematski prikazi, uputstva o primeni aparata, instrumenata ili pak materijala, hemikalija, recepti, deklaracije, kraći stručni tekstovi čiji je sadržaj relevantan za tematske sadržaje stručnih predmeta, izveštaji, katalozi, programi sajamskih aktivnosti i sl. Veoma je bitno u radu sa takvim tekstovima odrediti dobru didaktičku podršku. Dobro osmišljeni nalozi upućuju na to da određene tekstove, u zavisnosti od težine i važnosti informacija koje oni nose, treba razumeti globalno, selektivno ili pak detaljno.

Produktivne veštine treba ograničiti na strogo funkcionalnu primenu realnu za zahteve struke. To podrazumeva pisanje kratkih poruka, mejlova u okviru poslovne komunikacije (porudžbenice, reklamacije, zahtevi, molbe) i vođenje usmene komunikacije koja omogućava sporazumevanje na osnovnom nivou bilo u direktnom kontaktu sa sagovornikom ili u telefonskom razgovoru.

ČITANJE

Osposobljavanje učenika za razumevanje pročitanih tekstova

• razume smisao složenijih tekstova šematskih prikaza, uputstava, ugovora
• razume i koristi obaveštenja iz stručnih tekstova vezanih za struku
• razume tekstove u kojima se iznosi lični stav ili posebno gledište

GOVOR

Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku

• predstavi pripremljenu prezentaciju koja se odnosi na teme vezane za oblasti ličnog interesovanja, školsko gradivo ili struku
• govori o utiscima, upotrebljavanju i kompleksnije izraze
• daje duži opis svakodnevnih radnji iz svog okruženja, opisuje prošle aktivnosti, svakodnevne obaveze, planove, radne zadatke i način organizovanja
• daje relevantne podatke sa neke prezentacije ili iz diskusije vezane za struku

PISANJE

Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja

• napiše pismo ili nešto duži tekst da bi saopštio informaciju ili ukazao na lični stav ili suprotstavljanje mišljenja
• napiše izveštaj ili protokol o događaju ili sa sastanka
• pismeno konkuriše za neki posao

INTERAKCIJA

Osposobljavanje učenika za učešće u dijalogu na stranom jeziku i razmenu kraćih pisanih poruka

• ostvari komunikaciju o osnovnim temama, pod uslovom da je u stanju da traži pomoć od sagovornika
• obrazloži i odbrani svoj stav, razjasni nesporazume

MEDIJACIJA

Osposobljavanje učenika da prevodi, sažima i prepričava sadržaj kraćih usmenih i pisanih tekstova

• Prepričava sadržaj teksta, razgovora, dogovora

MEDIJSKA PISMENOST

Osposobljavanje učenika da koriste medije kao izvore informacija i razvijaju kritičko mišljenje u vezi sa njima

• poredi različite prikaze istog događaja u različitim medijima

ZNANJA O JEZIKU

• korektno upotrebljava složenije strukture i procese (nominalizacije, gradacije, trnasformacije)
• kontroliše gramatička znanja i ispravlja svoje greške

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika. Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (58 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na: razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
• Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.
• Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12 časova).
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova).
• Plivanje (10 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Atletika;

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;
• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine; Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opiše osnovne karakteristike i pravila atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče;
• Demonstrira tehniku disciplina iz atletike i gimnastike (vežbi na spravama i tlu) koje - poseduje veštinu, tehniku i taktiku sportske igre kao i vežbe iz ostalih programom predviđenih sadržaja
• Detaljnije opiše pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes - za koju škola ima uslove;
• Objasni zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno, da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti;
• Želi da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima, pošto sagledava (detektuje) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti - njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje;
• Sagleda negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i bude svestan da je fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće preduprediti negativne uticaje;
• Komunicira putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti sa svojim drugovima i uživa u druženju i kontaktima;

• ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intenzitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
- 800 m učenice,
- 1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj koračnom tehnikom.
Skok uvis leđnom tehnikom
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

• Sportska gimnastika:
(Vežbe na spravama i tlu);

• Sportska igra (po izboru)

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole.

• Dovodi u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom;
• samostalno bira fizičku, odnosno sportsku aktivnost i izvodi je u okruženju u kome živi.
• Objasni da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripada, ima svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja);
• Uživa u izvođenju pokreta i kretanja;
• Navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu;
• Prepozna netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, bude istrajan u svojim aktivnostima.
• Se pravilno odnosi prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom, što prenosi u svakodnevni život
• Učestvuje na školskom takmičenju i u sistemu školskih sportskih takmičenja

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomene:
- Nastavnik formira grupe na osnovu umenja (veština) učenika stečenih posle osnovne škole: osnovni, srednji i napredni nivo
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- vaga pretklonom i zanoženjem i spojeno, odrazom jedne noge kolut napred;
- stav na šakama, izdržaj, kolut napred;
- dva povezana premeta strance udesno i ulevo;
- za napredni nivo premet strance sa okretom za 180° i doskokom na obe noge ("rondat")
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka
3. Krugovi
Za učenike /dohvatni krugovi/:
- iz mirnog visa vučenjem vis uzneto, spust u vis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust u vis prednji.
Za učenice /dohvatni krugovi/:
- uz pomoć sunožnim odskokom naskok u zgib, njih u zgibu /uz pomoć/; spust u vis stojeći
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz njiha u uporu, prednjihom saskok sa okretom za 180° (okret prema pritci);
- njih u uporu, u zanjihu sklek, prednjihom upor, zanjih u uporu, u prednjihu sklek
Za učenice /dvovisinski razboj ili jedna pritka vratila/:
- naskok u upor na n/p, premah jednom nogom do upora jašućeg, prehvat u pothvat upornom rukom (do prednožne) i spojeno odnoženjem zanožne premah i saskok sa okretom za 90° (odnoška), završiti bokom prema pritci.
5. Vratilo
Za učenike /dohvatno vratilo/:
- sunožnim odrivom uzmak; kovrtljaj nazad u uporu prednjem; saskok zamahom u zanoženje (zanjihom).
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor, premah odnožno desnom; okret za 90°, uporom rukama ispred tela prednost raznožno; osloncem nogu iza tela (napredniji nivo: zamahom u zanoženje) do upora čučećeg; usprav, usprav, hodanje u usponu sa dokoracima, vaga pretklonom, usklon, saskok pruženim telom (čeono ili bočno u odnosu na spravu)
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- premah odnožno desnom napred zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred; premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i spojeno odnoženjem desne, saskok sa okretom za 90° ulevo do stava na tlu, levi bok prema konju.

Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.

Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)

- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje.
• Preporuka: ukoliko je moguće, organizovati nastavu plivanja (posebno obuku za neplivače)

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepozna veze između fizičke aktivnosti i zdravlja;
• Objasni karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uoči one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabere i izvede vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji;

• Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje);
• Vežbe iz korektivne gimnastike;
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti;

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika.

• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupno bavljenje fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (58 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa

Sadržaji programa usmereni su na: razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Minimalni obrazovni zahtevi
• Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, uvis, bacanje kugle - na rezultat.

• Vežbe na spravama i tlu:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12) časova.
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova).
• Plivanje (10 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12 km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km (ukupno u oba pravca);

- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
Sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenuje motoričke sposobnosti koje treba razvijati, kao i osnovna sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeni adekvatna sredstva (izvodi vežbe) za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, izdržljivosti, gipkosti, spretnosti i okretnosti;

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg);
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik;

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda
• Atletika;

• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;
• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja
• Primena stečenih umenja, znanja i navika koje se koriste u svakodnevnim uslovima života i rada
• Estetsko istraživanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika
• Sticanje i usavršavanje motoričkih znanja, umeća, veština, tehnika i navika predviđenih programom za bazične sportske grane.

• Kratko opisati osnovne karakteristike i pravila sportske grane atletike, gimnastike i sportske grane - discipline koje se uče.
• Demonstrirati - vežbe i tehnike atletskih disciplina i vežbi na spravama i tlu koje se uče (posedovati veštinu)
• Detaljnije opisati pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes, za koju škola ima uslove.
• Objasniti zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određeni program fizičke i sportske aktivnosti.
• Učenici će želeti da se bave fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima pošto će sagledati (detektovati) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti i njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje.
• Sagledati negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i svestan je da fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće je preduprediti negativne uticaje
• Putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti komunicirati sa svojim drugovima i uživati u druženju i kontaktima.
• Dovesti u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom.

• ATLETIKA U svim atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju osnovnih motoričkih osobina za datu disciplinu;

Trčanja:
Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:
- 100 m učenici i učenice;
- 800 m učenici i učenice;
- štafeta 4 x 100 m učenici i učenice

Vežbanje tehnike trčanja na srednjim stazama umerenim intenzitetom i različitim tempom u trajanju od 5 do 10 min.
Kros: jesenji i prolećni
- 800 m učenice,
- 1000 m učenici.
Skokovi:
Skok udalj koračnom tehnikom.
Skok uvis leđnom tehnikom.
Bacanja:
Bacanje kugle, jedna od racionalnih tehnika (učenice 4 kg, učenici 5 kg).
Sprovesti takmičenja u odeljenju, na rezultat, u svim realizovanim atletskim disciplinama.

• Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);

• Sportska igra (po izboru)

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole

• Povezivanje motoričkih zadataka u celine, ali bez stvaranja krutih motoričkih automatizama;
• Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma sjedinjavanjem kinetičkih i energetskih elemenata u cjeline: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportova, odnosno sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje.

• Objasniti da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripadaju, imaju svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja).
• Učenik uživa u izvođenju pokreta i kretanja.
• Učenik navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu.
• Prepoznaje netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, istrajan je u svojim aktivnostima.
• Ima pravilan odnos prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom.

• SPORTSKA GIMNASTIKA: VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Napomena:
- Nastavnik olakšava, odnosno otežava program na osnovu motoričkih sposobnosti i prethodno stečenih umenja učenika.
1. Vežbe na tlu
Za učenike i učenice:
- iz upora za rukama, zibom, provlak zgrčeno napred do upora pred rukama (opruženo);
- kolut napred i spojeno uspravnom do vage pretklonom i zanoženjem, izdržaj
- premet strance uporom u "bolju" stranu i spojeno, premet strance u "slabiju" stranu
- za napredni nivo premet napred uporom
2. Preskok
Za učenike konj u širinu visine 120 cm; za učenice 110 cm:
- zgrčka;
- raznoška
- za napredni nivo: sklonka i preskoci sa zanoženjem
3. Krugovi
Za učenike /doskočni krugovi/:
- njih, zanjihom saskok, uz pomoć.
4. Razboj
Za učenike /paralelni razboj/:
- iz upora sedećeg raznožno pred rukama, prehvatom napred i dizanjem sklonjeno stav na ramenima, spust nazad u upor sedeći raznožno, prehvat rukama iza butina, snožiti i zanjihom saskok.
Za učenice /dvovisinski razboj, jedna pritka, vratilo/:
- vis na v/p licem prema n/p: klim, premah zgrčeno jednom nogom do visa ležećeg na n/p, prehvat (može raznoručno) na n/p do upora jašućeg; premah odnožno prednožnom (unazad) do upora prednjeg; zamahom unazad (zanjihom) saskok pruženim telom;
- jedna pritka: naskok u u prednji, premah odnožno jednom nogom do upora jašućeg; premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; saskok sasedom (zamahom nogama unapred).
5. Vratilo
Za učenike /doskočno vratilo/
- iz mirnog visa uzmak do upora, zamahom nogama unazad (zanjihom) saskok uvito
6. Greda
Za učenice /visoka greda/:
- zaletom i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći; okret za 90° usprav u uspon, okret za 180°, lagano trčanje na prstima, skok sa promenom nogu, koraci u usponu do kraja grede; saskok zgrčeno (bočno u odnosu na gredu).
7. Konj sa hvataljkama
Za učenike:
- iz upora pred rukama, kolo zanožno levom, kolo zanožno desnom.
Školsko takmičenje (odeljenje, škola): aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja bira sprave na kojima će se učenici takmičiti.
Za naprednije učenike: sastavi iz sistema školskih sportskih takmičenja i učešće na višim nivoima školskih takmičenja.

Minimalni obrazovni zahtevi:
Za učenike: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu;
Za učenice: nastavni sadržaji iz programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

• SPORTSKA IGRA (po izboru)
- Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata igre.
- Dalje proširivanje i produbljavanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru. Na osnovu prethodnih umenja u tehnici i taktici nastavnik planira konkretne sadržaje iz sportske igre.

• Aktiv nastavnika, prema programu koji sam donosi (iz programa trećeg razreda (program po izboru učenika) u skladu sa mogućnostima škole, organizuje nastavu za koju učenici pokažu posebno interesovanje

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

• Zdravstvena kultura i fizička aktivnost, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Unapređivanje i očuvanje zdravlja;
• Uticaj na pravilno držanje tela (prevencija posturalnih poremećaja);

• Prepoznati veze između fizičke aktivnosti i zdravlja.
• Objasniti karakteristike položaja tela, pokreta i kretanja u profesiji za koju se školuje i uočiti one, koje mogu imati negativan uticaj na njegov rast, razvoj;
• Odabrati i izvesti vežbe oblikovanja i vežbe iz korektivne gimnastike, koje će preventivno uticati na moguće negativne uticaje usled rada u odabranoj profesiji.

Vežbe oblikovanja (jačanja, labavljenje i rastezanje).
• Vežbe iz korektivne gimnastike
• Provera stanja motoričkih i funkcionalnih sposobnosti

• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja;
• Tokom realizacije časova fizičkog vaspitanja davati informacije o tome koje vežbe pozitivno utiču na status njihovog organizma, s obzirom na karakteristike njihove profesije, a koje negativno utiču na zdravlje;
• Učenici koji pohađaju četvorogodišnje stručne škole daleko su više opterećeni u redovnom obrazovanju praktičnom i teorijskom nastavom od ostalih učenika.
• Zbog toga je fizičko vaspitanje, u ovim školama, značajno za aktivan oporavak učenika, kompenzaciju i relaksaciju s obzirom na njihova česta statička i jednostrana opterećenja. Teorijska znanja iz oblasti fizičkih aktivnosti su od velikog značaja za ukupnim bavljenjem fizičkim vežbama.

Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (4 časa)
• merenje i testiranje (8 časova)
• praktična nastava (58 časova)

Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli prilikom realizacije;
Nastava se izvodi frontalno i po grupama, u zavisnosti od karaktera metodske jedinice koja se realizuje. Ukoliko je potrebno, naročito za vežbe iz korektivne gimnastike, pristup je individualan.

Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici ili u sali, istovremeno sa praktičnom nastavom;
• Praktična nastava realizuje se na sportskom vežbalištu (sala, sportski otvoreni tereni, bazen, klizalište, skijalište).

Preporuke za realizaciju nastave
• Nastava se realizuje u ciklusima koji traju približno 10-12 časova (uzastopnih). Nastavniku fizičkog vaspitanja je ostavljeno da, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja.

Sadržaj ciklusa je:
- za proveru nivoa znanja na kraju školske godine - jedan;
- za atletiku - jedan;
- za gimnastiku: vežbe na spravama i tlu - jedan
- za sport po izboru učenika - dva;
- za povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom - jedan.

Način ostvarivanja programa
Sadržaji programa usmereni su na: razvijanje fizičkih sposobnosti; sportsko-tehničko obrazovanje; povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.
Godišnji plan, program i raspored kroseva, takmičenja, zimovanja i drugih oblika rada utvrđuje se na početku školske godine na nastavničkom veću, na predlog stručnog veća nastavnika fizičkog vaspitanja.
Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja, samostalno, određuje redosled obrade pojedinih sadržaja programa i ciklusa.
Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne mogu se održavati kao blok časovi. Nastava se ne može održavati istovremeno sa dva odeljenja ni na sportskom terenu ni u fiskulturnoj sali.
U svim razredima nastava fizičkog vaspitanja se realizuje odvojeno za učenike i odvojeno za učenice, a samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje dozvoljena je istovremena realizacija časa.

Praćenje, vrednovanje i ocenjivanje
Praćenje napretka učenika u fizičkom vaspitanju se obavlja sukcesivno u toku čitave školske godine, na osnovu metodologije praćenja, merenja i vrednovanja efekata u fizičkom vaspitanju - standardi za ocenjivanje fizičkih sposobnosti učenika i postignuća u sportskim igrama

Okvirni broj časova po temama
• Testiranje i provera savladanosti standarda iz osnovne škole (6 časova)
• Teorijskih časova (2 u prvom i 2 u drugom polugodištu).
• Atletika (12 časova)
• Gimnastika: vežbe na spravama i tlu (12) časova.
• Sportska igra: po izboru škole (12 časova)
• Fizička aktivnost, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole a po izboru učenika (10 časova).
• Plivanje (10 časova).
• Provera znanja i veština (4 časa).

POSEBNE AKTIVNOSTI
- Iz fonda radnih dana i za izvođenje redovne nastave škola u toku školske godine organizuje:
- Dva celodnevna izleta sa pešačenjem

- I razred do 12 km (ukupno u oba pravca);
- II razred do 14 km (ukupno u oba pravca);
- III razred do 16 km (ukupno u oba pravca);

- Dva krosa: jesenji i prolećni
- Stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje program i sadržaj izleta, i dužinu staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja, kao jedinstveni deo procesa nastave fizičkog vaspitanja.
Sportska takmičenja organizuju se u okviru radne subote i u drugo vreme koje odredi škola. Međuškolska Sportska takmičenja organizuju se u okviru kalendara koje odredi Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije koje je ujedno i organizator ovih takmičenja.

• Razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti čoveka, kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti i teorijskih znanja neophodnih za samostalni rad na njima;

• Imenovati motoričke sposobnosti koje treba razvijati i koja su sredstva i metode za njihov razvoj;
• Primeniti (izvoditi) adekvatna sredstva za razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti iz: vežbi oblikovanja, atletike, gimnastike, plivanja i sportskih igara za razvoj: snage, brzine, gipkosti, spretnosti i okretnosti.

• Vežbe snage bez i sa malim tegovima (do 4 kg);
• Trčanje na 800 m učenice i 1000 m učenici;
• Trčanje na 60 m i 100 m;
• Vežbe rastezanja (broj ponavljanja i izdržaj u krajnjem položaju),
• Poligoni spretnosti i okretnosti i sportske igre;
• Aerobik
• Obuka tehnika plivanja

• Usvajanje znanja, umenja i veština iz sportskih grana i disciplina kao osnova za realizovanje postavljenih ciljeva i ishoda

• Atletika;

• Sportska gimnastika: (Vežbe na spravama i tlu);

• Sportska igra (po izboru)

• Fizička, odnosno sportska aktivnost: u skladu sa mogućnostima škole

• Sticanje motoričkih umenja (veština) i teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;
• Motivacija učenika za bavljenjem fizičkim aktivnostima;

• Formiranje pozitivnog psihosocijalnih obrazaca ponašanja;
• Primena stečenih umenja, znanja i navika u svakodnevnim uslovima života i rada;

• Estetsko izražavanje pokretom i doživljavanje estetskih vrednosti pokreta i kretanja;
• Usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika;
• Povezivanje motoričkih zadataka u celine; Uvođenje učenika u organizovani sistem priprema za školska takmičenja, igre, susrete i manifestacije;
• Razvijanje elemenata ritma u prepoznavanju celina: rad-odmor; naprezanje-relaksacija; ubrzanje-usporavanje;
• Izbor sportskih grana, sportsko-rekreativnih ili drugih kretnih aktivnosti kao trajnog opredeljenja za njihovo svakodnevno upražnjavanje;

• Kratko opisati osnovne karakteristike i pravila sportske grane atletike, gimnastike i sportske grane - disciplina koje se uče.
• Demonstrirati - vežbe i tehnike atletskih disciplina i vežbi na spravama i tlu koje se uče (posedovati veštinu)
• Detaljnije opisati pravila sportske grane za koju pokazuje poseban interes, za koju škola ima uslove.

• Objasniti zbog kojih je karakteristika fizičkog vaspitanja važno da aktivno učestvuje u procesu nastave i da samostalno sprovodi određen program fizičke i sportske aktivnosti.
• Učenik će želeti da se bavi fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima pošto će sagledati (detektovati) pozitivne karakteristike fizičke i sportske aktivnosti i njihove pozitivne uticaje na zdravlje, druženje i dobro raspoloženje.

• Sagledati negativne uticaje savremenog načina života (pušenje, droga, nasilje, delikventno ponašanje) i svestan je da fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima moguće je preduprediti negativne uticaje
• Putem fizičkih odnosno sportskih aktivnosti komunicirati sa svojim drugovima i uživati u druženju i kontaktima.
• Dovesti u vezu svakodnevni život i sposobnost za učenje i praktičan rad sa fizičkim, odnosno sportskim aktivnostima i pravilnom ishranom.
• Objasniti da pokret i kretanje, bez obzira na to kojoj vrsti fizičke, odnosno sportske aktivnosti pripadaju, imaju svoju estetsku komponentu (lepota izvođenja, lepota doživljaja).
• Učenik uživa u izvođenju pokreta i kretanja.
• Učenik navodi osnovne olimpijske principe i primenjuje ih na školskim sportskim takmičenjima i u slobodnom vremenu.
• Prepoznaje netolerantno ponašanje svojih drugova i reaguje na njega, širi duh prijateljstva, istrajan je u svojim aktivnostima.
• Ima pravilan odnos prema okruženju u kojem vežba, rekreira se i bavi se sportom.

• ATLETIKA
U svim atletskim disciplinama treba raditi na usavršavanju tehnike i razvijanju vodećih motoričkih osobina za datu disciplinu.
Trčanje
Trčanje na 100 m - učenici i učenice,
na 1000 m - učenici,
na 800 m - učenice,
Štafeta 4x100 m učenici i učenice.
Skokovi
Skok udalj - odabranom tehnikom;
Skok uvis - odabranom tehnikom.
Bacanje
Bacanje kugle racionalnom tehnikom (učenici 6 kg i učenice 4 kg).