POSLOVNIKGRADSKOG VEĆA GRADA BEOGRADA("Sl. list grada Beograda", br. 7/2009, 18/2010, 5/2012, 46/2012 i 16/2015) |
Ovim poslovnikom uređuje se organizacija i način rada i odlučivanja Gradskog veća grada Beograda (u daljem tekstu: Veće), radnih tela koje obrazuje Veće i druga pitanja od značaja za rad Veća.
Veće je izvršni organ grada Beograda, sa nadležnostima utvrđenim zakonom i Statutom grada Beograda (u daljem tekstu: Statut).
Veće predstavlja predsednik Veća.
U odsustvu predsednika Veća, Veće predstavlja zamenik gradonačelnika kao član Veća.
Veće ima pečat okruglog oblika, koji sadrži grb Republike Srbije i tekst: "Republika Srbija - grad Beograd - Gradsko veće" ispisan na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.
Tekst pečata ispisuje se u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Rad Veća dostupan je javnosti.
Za javnost rada Veća odgovoran je predsednik Veća.
Veće radi i odlučuje na sednici.
Sednica Veća zakazuje se po potrebi, a Veće može odrediti dan u nedelji za održavanje sednica.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Veće može odlučivati izjašnjavanjem članova Veća telefonskim putem (u daljem tekstu: telefonska sednica), u skladu sa ovim poslovnikom.
Obavljanje administrativno-tehničkih poslova
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe organizovanja sednica Veća i izrade akata sa tih sednica obavlja nadležna stručna služba Gradske uprave (u daljem tekstu: Služba).
Veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i 13 članova Veća.
Gradonačelnik je predsednik Veća.
Zamenik gradonačelnika je član Veća po funkciji.
Predsednik Veća saziva sednice, predlaže dnevni red i predsedava sednicama Veća, stara se o primeni ovog poslovnika u radu Veća, potpisuje akte Veća, usklađuje rad članova Veća, daje članovima Veća posebna zaduženja, zastupa stavove Veća na sednicama Skupštine grada Beograda (u daljem tekstu: Skupština), stara se o javnosti rada Veća i vrši druge poslove u skladu sa Statutom, drugim opštim aktima grada Beograda (u daljem tekstu: grad) i ovim poslovnikom.
Članovi Veća dužni su da prisustvuju sednicama Veća, o čemu Služba vodi evidenciju.
Članovi Veća imaju pravo i dužnost da raspravljaju o svakom pitanju iz nadležnosti Veća, predlažu razmatranje pojedinih pitanja i donošenje akata iz nadležnosti Veća, traže podatke od Gradske uprave koji su im potrebni za vršenje dužnosti člana Veća, zastupaju i obrazlažu stavove Veća na sednicama Skupštine i obavljaju zadatke koje im odrede Veće ili predsednik Veća.
Članovi Veća odgovorni su za sprovođenje stavova Veća i za blagovremeno pokretanje inicijativa pred Većem za razmatranje pitanja iz nadležnosti Veća.
Članovi Veća, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Veća, obaveštavaju Veće o izvršavanju zaključaka Veća i realizaciji drugih zadataka koje im poveri Veće, odnosno predsednik Veća.
Članovi Veća, po pravilu, rukovode radnim telima Veća.
Za razmatranje i davanje predloga o pitanjima koja se pripremaju za razmatranje na sednicama Veća, odnosno za praćenje izvršavanja pojedinih zadataka, Veće može obrazovati komisiju, odbor ili drugo radno telo.
Zadaci, broj i sastav radnog tela utvrđuju se aktom o njegovom obrazovanju.
Mandat radnog tela prestaje istekom vremena na koje je obrazovano, odnosno izvršenjem određenog zadatka i podnošenjem izveštaja Veću, što se utvrđuje aktom o njegovom obrazovanju.
Predsednik radnog tela je, po pravilu, član Veća.
Članovi radnog tela su članovi Veća i zaposleni u Gradskoj upravi, a mogu biti i građani - stručnjaci za određena pitanja, s tim da većinu članova radnog tela čine članovi Veća.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela, po svojoj inicijativi ili na inicijativu jedne trećine članova radnog tela, a dužan je sednicu sazvati na zahtev predsednika Veća.
Predsednik Veća može sazvati sednicu radnog tela, ukoliko to na njegov zahtev ne učini predsednik radnog tela.
Poziv za sednicu radnog tela sa predlogom dnevnog reda i materijalom dostavlja se članovima radnog tela i obrađivaču najkasnije tri dana pre održavanja sednice.
Radno telo radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova radnog tela.
Radno telo odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova.
Sednici radnog tela mogu prisustvovati i učestvovati u radu, bez prava odlučivanja, pomoćnici gradonačelnika, članovi Veća i stručnjaci koji nisu članovi radnog tela.
Radno telo može odložiti razmatranje pojedine tačke dnevnog reda ako sednici ne prisustvuje pozvani predstavnik obrađivača.
Radno telo može da zaključi da se materijal koji se priprema za sednicu Veća vrati na doradu obrađivaču.
Radno telo podnosi Veću izveštaj, koji sadrži mišljenje i predloge radnog tela.
Ako pojedini članovi radnog tela imaju različito mišljenje, odnosno predlog o određenim pitanjima, ta mišljenja, odnosno predlozi, na njihov zahtev, unose se u izveštaj radnog tela kao izdvojena mišljenja.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose: datum i vreme održavanja sednice, imena prisutnih, ime predsedavajućeg na sednici (ako sednicom ne predsedava predsednik radnog tela), imena lica koja po pozivu učestvuju na sednici, dnevni red sednice, pitanja koja su razmatrana i predlozi izneti na sednici, zaključci radnog tela i izdvojena mišljenja, ukoliko to zatraži član radnog tela.
Obavljanje organizacionih i administrativno-tehničkih poslova
Organizacione i administrativno-tehničke poslove za potrebe radnog tela Veća obavlja odgovarajuća organizaciona jedinica Gradske uprave određena aktom o obrazovanju radnog tela.
Predlaganje razmatranja pojedinih pitanja
Pravo da predlažu razmatranje pitanja iz nadležnosti Veća imaju predsednik i članovi Veća, predsednik i zamenik predsednika Skupštine, načelnik i zamenik načelnika Gradske uprave i organizacione jedinice Gradske uprave.
Inicijativu za razmatranje i rešavanje određenog pitanja iz nadležnosti Veća mogu podnositi i građani i pravna lica, preko organizacione jedinice Gradske uprave u čijem delokrugu je pitanje čije razmatranje se predlaže.
Materijale koji se dostavljaju Veću radi razmatranja i odlučivanja o pitanjima iz nadležnosti Veća, odnosno radi predlaganja i upućivanja na razmatranje Skupštini, pripremaju organizacione jedinice Gradske uprave u čijem delokrugu su pitanja na koja se materijal odnosi.
Materijale mogu pripremati i ustanove, javna preduzeća i druge organizacije čiji je osnivač grad, i to:
- na zahtev Veća, odnosno predsednika Veća,
- na zahtev organizacione jedinice Gradske uprave u čijem delokrugu je oblast, odnosno delatnost za koju je grad osnovao ustanovu, javno preduzeće ili drugu organizaciju ili
- po sopstvenoj inicijativi, kada je pitanje na koje se materijal odnosi od značaja za obavljanje delatnosti ustanove, javnog preduzeća i druge organizacije čiji je osnivač grad.
Materijali iz stava 2. ovog člana dostavljaju se preko resorno nadležne organizacione jedinice Gradske uprave, koja daje mišljenje o istima.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, obrađivač materijala može biti i drugi subjekt određen opštim aktom Skupštine grada.
Obrađivači iz st. 1, 2. i 4. ovog člana, dužni su da materijale koje razmatra, odnosno o kojima odlučuje Veće, pripreme u formi i na način utvrđen ovim poslovnikom.
Obrađivači materijala dužni su da materijale pripremaju u skladu sa obavezama utvrđenim propisima i u zavisnosti od konkretnih pitanja koja su od značaja za obavljanje poslova iz delokruga organizacione jedinice.
Obrađivači su dužni da pripreme materijal iz delokruga poslova obrađivača na zahtev predsednika Veća, člana Veća zaduženog za pitanje sadržano u materijalu i načelnika Gradske uprave, u roku koji odredi lice na čiji zahtev se materijal priprema.
Obrađivači pripremaju predloge odgovora na pitanja koja postave odbornici Skupštine grada, kao i na zahtev nadležnog ministarstva, kada se isti odnosi na obavljanje poverenih poslova iz nadležnosti republike.
Materijali u smislu ovog poslovnika su: propisi i drugi opšti akti, pojedinačni akti i studijsko-analitički materijali.
Propisi i drugi opšti akti su: odluke, prostorni i urbanistički planovi, pravilnici, uputstva i drugi opšti akti, uključujući autentična tumačenja i amandmane na predloge tih akata, koje organizacione jedinice Gradske uprave dostavljaju Veću radi utvrđivanja predloga za Skupštinu ili radi donošenja.
Pojedinačni akti su rešenja, zaključci, predlozi za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom Republike Srbije, ustavne žalbe i drugi pojedinačni akti, koje organizacione jedinice Gradske uprave pripremaju i dostavljaju Veću radi utvrđivanja predloga za Skupštinu, odnosno radi odlučivanja.
Studijsko-analitički materijali su programi, izveštaji, studije, projekti, analize, informacije i drugi materijali koje organizacione jedinice Gradske uprave, odnosno ustanove, javna preduzeća ili druge organizacije koje je osnovao grad, pripremaju za razmatranje i odlučivanje u Skupštini, odnosno za Veće.
Materijal iz st. 1-4. ovog člana ima naslovnu stranu koja sadrži:
- u gornjem desnom uglu naznaku "nacrt" ili "predlog" za opšte i pojedinačne akte, a za studijsko-analitičke materijale - predlog, odnosno za one koji se dostavljaju Gradskom veću samo radi informisanja - "informativno";
- na sredini strane sažeto formulisan naziv materijala;
- naziv organizacione jedinice Gradske uprave, odnosno drugog obrađivača i potpis rukovodećeg radnika,
- naznaku da materijal razmatra i usvaja Veće, odnosno da je Veće predlagač, kada materijal upućuje Skupštini grada, u kom slučaju se navodi i da isti razmatra i usvaja Skupština grada i
- na dnu strane mesec i godinu upućivanja materijala u proceduru razmatranja.
U materijalu se navodi broj i naziv priloga, koji se daju uz materijal, a svaka strana materijala mora biti parafirana od strane rukovodećeg radnika, odnosno rukovodioca obrađivača.
Ukoliko se u materijalu poziva na ranije donete zaključke organa grada, kopija istih se daje u prilogu, a u materijalu se navodi samo naziv organa, broj i datum njihovog donošenja.
Numerički podaci, ukoliko se izlažu u većem obimu, iskazuju se u odgovarajućim tabelarnim prilozima.
Priprema materijala u formi nacrta
Odluku i drugi opšti ili pojedinačni akt koji Veće predlaže Skupštini, obrađivač priprema u formi nacrta i dostavlja ga Veću radi utvrđivanja predloga za Skupštinu.
Nacrt opšteg akta iz stava 1. ovog člana priprema se u formi u kojoj se akt donosi i sadrži:
- normativni deo,
- obrazloženje, čiji su obavezni elementi: pravni osnov za donošenje akta; razlozi za donošenje; obrazloženje pojedinačnih predloženih rešenja; procena visine i načina obezbeđivanja potrebnih sredstava; razlozi zbog kojih akt treba doneti po hitnom postupku; razlozi zbog kojih se predlaže da opšti akt stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja i
- pregled odredaba koje se menjaju.
Nacrt pojedinačnog akta priprema se u formi u kojoj se akt donosi.
Priprema materijala u formi predloga
Akt iz nadležnosti Veća obrađivač priprema i dostavlja Veću u formi predloga.
Predlog opšteg akta sadrži elemente navedene u članu 22. ovog poslovnika.
Predlog zaključka, kada se njime nalaže obaveza činjenja, sadrži:
- pravni osnov za donošenje,
- naziv subjekta koji se obavezuje - ovlašćuje,
- mere, odnosno zadatak koji treba da bude realizovan,
- sredstva za realizaciju, ukoliko su potrebna,
- rok u kojem zadatak treba da bude realizovan i
- po potrebi, način realizacije (u saradnji sa određenim subjektima i sl.).
Priprema studijsko-analitičkih materijala
Studijsko-analitički materijali pripremaju se u formi i sa sadržajem koji odredi Veće.
Pribavljanje mišljenja u pripremi akta
U pripremi akta koji nadležna organizaciona jedinica Gradske uprave - obrađivač upućuje na razmatranje Veću, a kojim se uređuju pitanja koja su od interesa za ostvarivanje nadležnosti i drugih organizacionih jedinica Gradske uprave, obrađivač je dužan da, pre upućivanja akta Veću, pribavi mišljenje tih organizacionih jedinica.
U pripremi opšteg akta obrađivač obavezno pribavlja mišljenje nadležne organizacione jedinice Gradske uprave o usklađenosti opšteg akta sa zakonom i drugim propisima, odnosno sa pravnim sistemom u celini.
Kada se aktom predviđa ili predlaže obezbeđenje finansijskih sredstava, obrađivač obavezno pribavlja mišljenje organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove finansija.
Kada se aktom stvaraju ugovorne obaveze grada, odnosno kada je u pitanju zaštita imovinskih prava i interesa Grada, obrađivač pribavlja saglasnost, odnosno mišljenje Gradskog javnog pravobranilaštva.
Organizacione jedinice Gradske uprave iz st. 1-3. ovog člana, odnosno Gradsko javno pravobranilaštvo, dužne su da mišljenje, odnosno saglasnost upute obrađivaču najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva.
Rok iz stava 5. ovog člana počinje da teče danom dostavljanja zahteva za davanje mišljenja ili saglasnosti, odnosno narednog radnog dana ako je zahtev dostavljen posle 14 časova.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, kada organizacionoj jedinici iz stava 1-3. ovog člana istovremeno bude dostavljen veći broj akata radi pribavljanja mišljenja, načelnik Gradske uprave, na obrazloženi predlog rukovodećeg radnika, može produžiti utvrđeni rok, polazeći od složenosti pitanja na koja se akti odnose i planirane dinamike održavanja sednica Veća.
Po pribavljanju mišljenja, odnosno saglasnosti iz člana 25. ovog poslovnika, obrađivač usklađuje sadržinu akta sa stavovima izloženim u tim mišljenjima.
U slučaju da obrađivač ne usaglasi sadržinu akta sa stavovima Gradskog javnog pravobranilaštva, odnosno organizacionih jedinica Gradske uprave čije je mišljenje traženo, dužan je da to obrazloži i da dobijeno mišljenje zajedno sa aktom dostavi Veću.
Priprema akta posle sprovedene javne rasprave
Kada Veće utvrđuje predlog opšteg ili pojedinačnog akta posle sprovedene javne rasprave, obrađivač je dužan da uz nacrt akta Veću dostavi izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi sa obrazloženjem razloga zbog kojih nije prihvatio određene primedbe i sugestije.
Amandmane koje podnosi Veće na predlog opšteg akta, priprema nadležna organizaciona jedinica Gradske uprave u obliku u kome ga usvaja Skupština.
Amandmane na predlog opšteg akta čiji je Veće predlagač, Veće dostavlja Skupštini sa predlogom da ih razmatra kao sastavni deo predloga opšteg akta na koji se odnose.
Priprema mišljenja na podneti amandman
O amandmanima koje podnose drugi ovlašćeni predlagači na predlog opšteg akta čiji je predlagač Veće, odnosno o amandmanima na predlog opšteg akta čiji predlagač nije Veće, obrađivač, odnosno nadležna organizaciona jedinica Gradske uprave daje mišljenje Veću o osnovanosti i opravdanosti amandmana.
Priprema autentičnog tumačenja
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja propisa čiji je donosilac Skupština, Veće odmah po prijemu dostavlja obrađivaču propisa.
Ako obrađivač oceni da je predlog iz stava 1. ovog člana osnovan, dužan je da u roku od 15 dana od dana prijema predloga pripremi i dostavi Veću predlog autentičnog tumačenja u obliku u kome treba da ga usvoji Skupština.
Ako obrađivač smatra da predlog iz stava 1. ovog člana nije osnovan, obaveštava o tome Veće, uz navođenje razloga zbog kojih smatra da predlog nije osnovan.
Ako Veće ne prihvati stav obrađivača o neosnovanosti predloga iz stava 1. ovog člana, naložiće mu da u roku koji ne može biti duži od 15 dana, sačini predlog autentičnog tumačenja propisa čije je autentično tumačenje traženo.
Ako Veće prihvati stav obrađivača da predlog nije osnovan, obaveštava o tome Skupštinu, uz navođenje razloga zbog kojih smatra da predlog nije osnovan.
Priprema materijala po hitnom postupku
Ako za razmatranje pojedinih akata ili materijala postoji neodložna potreba, odnosno ako bi razmatranje tog akta ili materijala u utvrđenim rokovima imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana, privrednih subjekata, ustanova ili drugih organa i organizacija u gradu, odnosno obavljanje poslova iz delokruga organizacione jedinice Gradske uprave, takav akt, odnosno materijal priprema se po hitnom postupku.
Organizacione jedinice Gradske uprave iz člana 25. ovog poslovnika i Gradsko javno pravobranilaštvo dužni su da mišljenje o aktu, odnosno materijalu koji se priprema po hitnom postupku daju narednog radnog dana od dana njegovog dostavljanja, s tim da se rok računa na način utvrđen u članu 25. ovog poslovnika.
Materijali koji se pripremaju na način utvrđen ovim članom moraju imati oznaku "hitno", a razlozi hitnosti moraju biti posebno obrazloženi.
Razmatranje materijala u radnom telu Veća
Ukoliko je aktom Veća obrazovano radno telo u čijem delokrugu se nalaze pitanja sadržana u materijalu, materijal pripremljen na način utvrđen u čl. 22-31. ovog poslovnika, obrađivač dostavlja na razmatranje tom radnom telu.
Nakon razmatranja na sednici radnog tela Veća, obrađivač dostavlja Službi materijal sa izveštajem radnog tela.
Podobnost materijala za razmatranje
Služba evidentira sve prispele materijale i proverava da li je materijal pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Ukoliko materijal nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, Služba najkasnije u roku od tri dana od dana prijema materijala obaveštava o tome obrađivača i vraća materijal radi korigovanja.
Ukoliko obrađivač ne prihvati razloge iz kojih je Služba vratila materijal, obavestiće o tome načelnika Gradske uprave, koji daje konačnu ocenu podobnosti materijala za razmatranje na sednici Veća.
Izveštaj Službe o prispelim materijalima
Služba bez odlaganja dostavlja predsedniku Veća i načelniku Gradske uprave izveštaj o svim prispelim materijalima podobnim za razmatranje u smislu ovog poslovnika, radi utvrđivanja predloga dnevnog reda.
Sednicu Veća saziva predsednik Veća, po pravilu, tri dana pre njenog održavanja, pisanim i elektronskim putem.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, u hitnim slučajevima kada za to postoje opravdani razlozi, sednica se može sazvati i u kraćem roku i na drugi način (telefonom, faksom ili telegramom), a dnevni red predložiti na samoj sednici, o čemu se članovima Veća na tako sazvanoj sednici mora dati obrazloženje.
U slučaju odsustva ili sprečenosti predsednika Veća, sednicu može sazvati i njome predsedavati zamenik gradonačelnika ili drugi član Veća koga odredi predsednik Veća.
Poziv za sednicu dostavlja se članovima Veća sa predlogom dnevnog reda, zapisnikom sa prethodne sednice, materijalima za razmatranje i odlučivanje i izveštajem radnog tela po određenoj tački dnevnog reda, ukoliko je radno telo obrazovano.
Predsednik Veća određuje kome se, pored članova Veća, upućuje poziv za sednicu Veća.
Pozvanim licima dostavljaju se materijali samo za tačke dnevnog reda radi kojih su pozvana.
Poziv za sednicu Veća obavezno se dostavlja predsedniku Skupštine, pomoćnicima gradonačelnika, načelniku Gradske uprave, direktoru Službe za informisanje i gradskom javnom pravobraniocu.
Pitanja koja se unose u predlog dnevnog reda grupišu se u dva odeljka, tako da se posebno naznače pitanja o kojima se odlučuje u skraćenom postupku.
Predsednik Veća može, nakon upućivanja poziva za sednicu, a do početka sednice, na predlog člana Veća ili obrađivača, dopuniti predlog dnevnog reda i materijal za tu tačku uručiti na samoj sednici, samo kada se radi o pitanjima o kojima treba odlučiti po hitnom postupku, u skladu sa ovim poslovnikom.
Veće radi na sednici kojoj prisustvuje većina članova Veća.
Ako na početku sednice predsednik Veća utvrdi da nije prisutan potreban broj članova Veća, odložiće sednicu za određeni čas istog dana ili za jedan od narednih dana, o čemu Služba obaveštava odsutne članove Veća.
Pošto utvrdi da sednici Veća prisustvuju članovi Veća u broju potrebnom za rad i odlučivanje, predsednik Veća otvara sednicu i pristupa utvrđivanju dnevnog reda.
Predlog dnevnog reda može se menjati na samoj sednici, na predlog predsednika ili članova Veća i to na način da se pojedine predložene tačke izostave, preformulišu ili da se predlog dnevnog reda dopuni novim tačkama.
Ako na sednici nije prisutan predstavnik obrađivača, odnosno predlagača akta, Veće može odlučiti da se ta tačka izostavi iz dnevnog reda.
Usvajanje zapisnika sa prethodne sednice
Po utvrđivanju dnevnog reda, pristupa se usvajanju zapisnika sa prethodne sednice.
Član Veća ima pravo da stavi primedbe na zapisnik, o kojima odlučuje Veće prilikom usvajanja zapisnika.
Razmatranje i rasprava o tačkama dnevnog reda
Razmatranje materijala na sednici Veća vrši se po tačkama utvrđenog dnevnog reda.
Pretres se otvara o svakoj tački dnevnog reda o kojoj se raspravlja i odlučuje u redovnom postupku.
Pre početka rasprave, predstavnik obrađivača daje kratko obrazloženje materijala koji se razmatra, ako predsednik Veća oceni da je to potrebno.
U raspravi o pojedinim tačkama dnevnog reda mogu učestvovati i pomoćnici gradonačelnika i predstavnici obrađivača.
Član Veća koji je sprečen da prisustvuje sednici, svoje mišljenje, primedbe i predloge o pitanjima sadržanim u predlogu dnevnog reda može dostaviti predsedniku Veća.
Izjašnjavanje predstavnika obrađivača
O predlozima za izmenu ili dopunu akta datim na sednici, odnosno o pitanjima koja postave članovi Veća u vezi sa materijalom koji je na dnevnom redu, izjašnjava se predstavnik obrađivača.
Kada prihvatanje predloga iz stava 1. ovog člana zahteva obezbeđivanje finansijskih sredstava, pretres se može odložiti, kako bi bila razmotrena mogućnost za obezbeđenje potrebnih sredstava.
Obrađivač je dužan da postupi po zaključcima Veća i otkloni nedostatke koji se odnose na formu ili sadržinu razmatranog materijala i, u roku koji odredi Veće, isti dostavi Veću na ponovno razmatranje.
Veće odlučuje na sednici, većinom glasova ukupnog broja članova, dizanjem ruke, pojedinačnim izjašnjavanjem ili na drugi tehnički izvodljiv način, a način glasanja određuje predsedavajući sednicom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Veće utvrđuje nacrt, odnosno predlog Statuta grada dvotrećinskom većinom.
Članovi Veća glasaju "za predlog", "protiv predloga" ili su uzdržani od glasanja.
U izuzetno hitnim i opravdanim situacijama, kada ne postoje uslovi za održavanje sednice, po nalogu predsednika Veća, odnosno člana Veća koga predsednik Veća ovlasti, može se održati telefonska sednica.
Na telefonskoj sednici članovi Veća izjašnjavaju se putem telefona, na način predviđen članom 44. st. 3. ovog poslovnika, o konkretnom, precizno formulisanom pitanju, odnosno aktu koji je ranije dostavljen članovima Veća.
Akt Veća donet na telefonskoj sednici dostavlja se članovima Veća na prvoj narednoj sednici.
Određivanje izvestioca za sednicu Skupštine
Veće određuje izvestioca predlagača na sednici Skupštine povodom rasprave o aktima koje predlaže Veće, uključujući i izjašnjavanje o amandmanima, iz reda članova Veća, a izuzetno, kao ovlašćenog predstavnika predlagača, može odrediti pomoćnika gradonačelnika i predstavnika obrađivača.
O radu na sednici Veća vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose: datum i vreme održavanja sednice, ime predsedavajućeg sednicom kada ne predsedava predsednik Veća, imena odsutnih članova Veća, imena lica koja po pozivu učestvuju na sednici, dnevni red sednice, pitanja koja su razmatrana na sednici i zaključci doneti po tim pitanjima, rezultat glasanja o pojedinim tačkama dnevnog reda, kao i izdvojeno mišljenje člana Veća koji to zatraži.
O održavanju telefonske sednice vodi se zapisnik, koji sadrži: ime člana Veća, odnosno službenog lica ovlašćenog za organizovanje sednice, datum održavanja i vreme trajanja sednice, pitanje o kojem se članovi Veća izjašnjavaju, imena članova Veća - učesnika na telefonskoj sednici i rezultat izjašnjavanja, sa naznakom koji članovi Veća nisu učestvovali i iz kog razloga.
Zapisnik iz stava 2. ovog člana potpisuju predsedavajući sednicom i ovlašćeno lice Službe, a zapisnik iz stava 3. ovog člana potpisuje predsednik Veća, odnosno član Veća ovlašćen za organizovanje telefonske sednice ili ovlašćeno lice Službe koje je obavilo organizacione poslove vezane za izjašnjavanje članova Veća.
O vođenju i čuvanju zapisnika stara se Služba.
U skraćenom postupku, bez pretresa, Veće rešava o upravnim predmetima iz svoje nadležnosti i drugim pojedinačnim aktima na predlog predsednika Veća.
Na predlog člana Veća, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, tačka iz skraćenog postupka unosi se, bez rasprave, u predlog dnevnog reda - odeljak koji se razmatra u redovnom postupku.
Član Veća ili obrađivač mogu predložiti razmatranje pojedinog pitanja ili akta po hitnom postupku, s tim da su dužni da navedu i obrazlože razloge za hitan postupak.
Predlog iz stava 1. ovog člana upućuje se predsedniku Veća pre sednice ili na sednici pre utvrđivanja dnevnog reda.
5. Postavljenje i razrešenje načelnika i zamenika načelnika Gradske uprave
Veće postavlja načelnika Gradske uprave (u daljem tekstu: načelnik) na osnovu javnog oglasa, na pet godina.
Javni oglas, na osnovu zaključka Veća, objavljuje organizaciona jedinica Gradske uprave koju odredi Veće najkasnije 60 dana pre isteka mandata načelnika, odnosno na prvoj narednoj sednici po prestanku funkcije pre isteka mandata usled podnošenja ostavke, razrešenja i drugim slučajevima.
Javni oglas obavezno sadrži: uslove koje kandidat treba da ispunjava, dokumentaciju koja se podnosi, rok za podnošenje prijava sa dokumentacijom i naziv i adresu nadležne službe Gradske uprave kojoj se prijave podnose.
Izveštaj o sprovedenom javnom oglasu
Nadležna služba Gradske uprave, po sprovedenom javnom oglasu, dostavlja Veću izveštaj o sprovedenom javnom oglasu sa listom kandidata koji ispunjavaju sve uslove javnog oglasa i podacima o kandidatima koji ne ispunjavaju uslove.
Veće odlučuje o postavljenju načelnika nakon rasprave o svim kandidatima koji ispunjavaju uslove.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Veće, u zavisnosti od broja kandidata na listi kandidata, može odlučiti da obrazuje komisiju sastavljenu od članova Veća sa zadatkom da obavi razgovor sa kandidatima sa liste i predloži Veću kandidata.
Prigovor na akt o postavljenju
Na akt o postavljenju načelnika svaki učesnik javnog oglasa može podneti prigovor Veću u roku od 8 dana od dana prijema obaveštenja o postavljenju načelnika.
Veće je dužno da odluči o prigovoru iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema prigovora.
Odluka Veća po prigovoru je konačna.
Veće može razrešiti načelnika na njegov lični zahtev ili po predlogu za razrešenje podnetom u skladu sa Statutom.
Veće je dužno da odluči o zahtevu, odnosno predlogu za razrešenje načelnika u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva, odnosno predloga Veću.
Postavljenje i razrešenje zamenika načelnika
Postavljenje i razrešenje zamenika načelnika vrši se po postupku predviđenom ovim poslovnikom za postavljenje i razrešenje načelnika.
6. Izbor kandidata za direktora javnog preduzeća
Veće utvrđuje predlog kandidata za direktora javnog preduzeća koga, u skladu sa zakonom, imenuje Skupština, na osnovu javnog poziva za prijavljivanje kandidata.
Postupak za izbor kandidata za direktora javnog preduzeća Veće pokreće zaključkom o objavljivanju javnog poziva za prijavljivanje kandidata, najkasnije 60 dana pre isteka mandata direktora, odnosno na prvoj narednoj sednici po prestanku dužnosti direktora pre isteka mandata.
Zaključkom iz stava 1. ovog člana obrazuje se radna grupa za sprovođenje javnog poziva (u daljem tekstu: Radna grupa).
Javni poziv objavljuje organizaciona jedinica Gradske uprave određena zaključkom iz stava 1. ovog člana, u sredstvima informisanja, kao i na zvaničnoj internet prezentaciji grada.
Javni poziv obavezno sadrži: uslove koje kandidat treba da ispunjava, dokumentaciju koja se podnosi, rok za podnošenje prijava sa dokumentacijom i naziv i adresu organizacione jedinice Gradske uprave preko koje se prijave podnose Veću.
Po sprovedenom javnom pozivu, Služba sačinjava izveštaj sa podacima o svim prijavljenim kandidatima, sa naznačenjem kandidata koji ispunjavaju sve uslove javnog poziva i kandidata koji ne ispunjavaju predviđene uslove, kao i kandidata čije su prijave neblagovremene ili nepotpune.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana zajedno sa podnetom dokumentacijom, nadležna organizaciona jedinica Gradske uprave dostavlja Radnoj grupi.
Radna grupa, po razmatranju svih podnetih prijava, predlaže Veću kandidata koji ispunjava uslove javnog poziva.
Veće razmatra predlog Radne grupe i utvrđuje predlog kandidata za direktora javnog preduzeća koji dostavlja Skupštini na usvajanje.
Veće donosi: rešenje, zaključak, mišljenje, preporuku, plan i program.
Veće može doneti odluku ili drugi propis samo kada je za to ovlašćeno zakonom, Statutom ili drugim propisom grada.
Akte Veća potpisuje predsednik Veća, odnosno predsedavajući sednicom na kojoj je akt donet.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, za potpisivanje akta kojim Veće rešava u upravnom postupku u drugom stepenu, predsednik Veća može ovlastiti člana Veća koji je prisustvovao sednici na kojoj je akt donet.
Izvornik potpisan od strane ovlašćenog lica i overen pečatom Veća čuva se u dokumentaciji koju vodi Služba.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, dostavljanju subjektima na koje se odnose, čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji i objavljivanju, stara se Služba.
Opšti akti koje donosi Veće objavljuju se u "Službenom listu grada Beograda".
O objavljivanju akata iz člana 60. stav 1. ovog poslovnika odlučuje Veće.
Veće obaveštava javnost o svom radu i donetim aktima, kao i o značajnijim pitanjima koja razmatra ili će razmatrati - davanjem saopštenja za javnost, održavanjem konferencija za štampu, davanjem intervjua, objavljivanjem informacija putem interneta i na drugi pogodan način.
Prilikom razmatranja važnijih pitanja, Veće na sednici određuje način na koji će o tome biti obaveštena javnost.
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".