ZAKLJUČAKO USVAJANJU NACIONALNOG PROGRAMA BEZBEDNOSTI U CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU("Sl. glasnik RS", br. 38/2015) |
1. Usvaja se Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI PROGRAM
BEZBEDNOSTI U CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU
1. Državna politika i ciljevi bezbednosti
1.1.1 Pravni osnov za uspostavljanje sistema civilnog vazduhoplovstva u Republici Srbiji čini Zakon o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 57/11 i 93/12 - u daljem tekstu: Zakon). U Republici Srbiji Zakon uređuje uslove pod kojima se vazdušni saobraćaj odvija na bezbedan i obezbeđen način. Zakon se primenjuje na vazduhoplove na teritoriji Republike Srbije. Na civilne vazduhoplove koji su registrovani u Republici Srbiji, a koji se nalaze van njene teritorije Zakon se primenjuje ako to nije suprotno propisima države na čijoj se teritoriji nalaze.
1.1.2 Republika Srbija je članica Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (u daljem tekstu: ICAO). Kao potpisnik Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu ("Službeni list FNRJ - Međunarodni ugovori", broj 3/54 i "Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 11/80), odnosno Čikaške konvencije, Republika Srbija je preuzela obavezu koja se odnosi na postizanje usklađenosti sa odredbama Čikaške konvencije, odnosno obavezu da prilagodi svoje propise shodno standardima i preporučenoj praksi (SARPs) sadržanim u aneksima uz Čikašku konvenciju, a u cilju postizanja najvišeg mogućeg stepena jednoobraznosti u propisima, standardima i procedurama u svim pitanjima gde takva jednoobraznost olakšava i unapređuje vazdušni saobraćaj.
1.1.3 Pored toga što je članica ICAO, Republika Srbija je 29. juna 2006. godine potpisala Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja ("Službeni glasnik RS", broj 38/09 - u daljem tekstu: ECAA sporazum).
1.1.4 Cilj ECAA sporazuma je integracija zemalja zapadnog Balkana na postojeće unutrašnje evropsko tržište posredstvom harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU (Acquis Communautaire). U Republici Srbiji propisi EU se ne primenjuju direktno, već se transponuju u pravni okvir Republike Srbije. Propisi EU koji se transponuju u pravni okvir Republike Srbije u okviru obaveza koje proističu iz ECAA sporazuma obuhvataju propise iz oblasti ekonomike, bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, u cilju izgradnje vazduhoplovnih institucija u skladu sa evropskim zahtevima, unapređenja sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem, sprovođenja zajedničkih evropskih standarda u oblasti upravljanja aerodromima, zaštite korisnika, zaštite od monopolskog položaja na tržištu vazduhoplovnih usluga, zaštite životne sredine, izbegavanja državne pomoći, razdvajanja pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi od regulatornog tela i uspostavljanje nadzornog tela u Republici Srbiji za službe vazdušnog saobraćaja i sl. Evropska komisija sprovodi provere nad državama potpisnicama ECAA sporazuma i podnosi izveštaje o napretku država. Protokol VI ECAA sporazuma precizira aranžmane koji se odnose na Republiku Srbiju.
1.1.5 Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat) je zaključio radne aranžmane sa Evropskom agencijom za bezbednost vazdušnog saobraćaja (u daljem tekstu: Agencija) u cilju sprovođenja relevantnih odredaba ECAA sporazuma. Agencija sprovodi standardizacione inspekcije nad radom Direktorata u cilju utvrđivanja nivoa usaglašenosti sa evropskim propisima u Republici Srbiji.
1.1.6 Zakon sadrži odredbe koje se odnose na bezbednost u vazdušnoj plovidbi, zaštitu vazdušnog prostora, vazdušnu plovidbu i usluge u vazdušnoj plovidbi, vazdušni saobraćaj, aerodrome, vazduhoplovne proizvode, delove i uređaje, vazduhoplovno osoblje, buku i zaštitu životne sredine, udese i ozbiljne nezgode, olakšice, obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, organe i organizacije nadležne za vazdušni saobraćaj, odite (provere) i inspekciju, kaznene, prelazne i završne odredbe.
1.1.7 Direktorat donosi propise i prvostepene upravne akte (član 234. Zakona) i propise iz oblasti vazduhoplovstva koji su sadržani u Aneksu I ECAA sporazuma (član 265. Zakona).
1.1.8 Raznovrsni pravni akti koji institucionalizuju sistem Evropske unije i omogućavaju njegovo funkcionisanje čine svojevrsni "pravni sistem Evropske unije", odnosno tzv. komunitarno pravo. Primarne izvore prava u EU čine osnivački ugovori sa njihovim izmenama. Sekundarne izvore prava u EU čine pravni akti institucija/organa EU - Evropskog parlamenta, Saveta, Komisije, Evropske centralne banke i međunarodni ugovori zaključeni između država članica zasnovani na pravu EU.
1.1.9 Prema Ugovoru o funkcionisanju EU, u vršenju svoje nadležnosti odgovarajuće institucije EU donose uredbe, uputstva i odluke, odnosno obavezujuće akte i tzv. neobavezujuće akte. U vazduhoplovnom sistemu Evropske unije obavezujuće akte donose Evropski parlament, Savet i Komisija shodno hijerarhiji pravnih akata, dok tzv. neobavezujuće akte donosi Agencija.
U pravni sistem Republike Srbije uvode se EU uredbe, dok se odluke, odnosno sertifikacioni zahtevi (CS), prihvatljivi načini usaglašavanja (AMC), i uputstva (Guidance Material - GM) u Republici Srbiji neposredno primenjuju i uvode pozivanjem na originalne tekstove sadržane na stranicama Agencije https://www.easa.europa.eu/regulations.
1.1.10 Sertifikacioni zahtevi (CS) označavaju tehničke standarde koje je usvojila Agencija, u kojima se navode načini za dokazivanje usaglašenosti sa Osnovnom Uredbom (EZ) broj 216/2008 i njenim sprovedbenim pravilima i kojima se organizacija može koristiti radi dobijanja dozvole.
1.1.11 Prihvatljivi načini usaglašavanja (AMC) su preporučeni standardi koje je usvojila Agencija, kojima se obezbeđuju načini usaglašavanja sa Osnovnom Uredbom (EZ) broj 216/2008 i njenim sprovedbenim pravilima.
1.1.12 Alternativni načini usaglašavanja označavaju načine kojima se predlaže alternativa za postojeće prihvatljive načine usaglašavanja ili one kojima se predlaže nov način postizanja usaglašenosti sa Osnovnom Uredbom (EZ) broj 216/2008 i njenim sprovedbenim pravilima, za koje ne postoji prihvatljiv način usaglašavanja koji je usvojila Agencija. Direktorat je utvrdio proceduru za odobravanje alternativnih načina usaglašavanja.
1.2. Organi i organizacije u Republici Srbiji nadležni za vazdušni saobraćaj
1.2.1 Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na oblikovanje i vođenje politike Vlade u oblasti vazdušnog saobraćaja, strategiju razvoja vazdušnog saobraćaja, nadzor nad radom Direktorata u vršenju poverenih javnih ovlašćenja i druge poslove koji su određeni Zakonom o vazdušnom saobraćaju i drugim zakonom (član 232. Zakona).
1.2.2 Direktorat se osniva kao javna agencija nad kojom osnivačka prava vrši Vlada u ime Republike Srbije i koja kao javno ovlašćenje obavlja poslove državne uprave poverene zakonom (član 233. Zakona).
1.2.3 Organi Direktorata su upravni odbor i direktor. Upravni odbor ima pet članova i čine ga: ministar nadležan za poslove saobraćaja, ministar nadležan za unutrašnje poslove, ministar nadležan za poslove odbrane, ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine. Ministar nadležan za poslove saobraćaja je predsednik upravnog odbora (član 238. Zakona). Upravni odbor usvaja godišnji program rada Direktorata i finansijski plan i izveštaje koje Direktorat podnosi Vladi, donosi propise i opšte akte za koje nije nadležan direktor, usmerava rad direktora i izdaje mu uputstva za rad, nadzire poslovanje Direktorata i vrši druge poslove određene zakonom kojim se uređuju javne agencije (čl. 236. i 237. Zakona).
1.2.4 Bezbednosni nadzor u Republici Srbiji vrši Direktorat. Direktorat obavlja odit (proveru) i inspekcijski nadzor. Na sve što Zakonom nije uređeno, u pogledu odita (provere) i inspekcijskog nadzora primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, a na inspekcijski nadzor - i zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor (član 243. Zakona).
1.2.5 Radi postizanja prihvatljivog nivoa bezbednosne performanse, na osnovu zahteva sadržanih u ICAO Aneksu 19, Vlada usvaja Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu - SSP (u daljem tekstu: Nacionalni program). Nacionalni program uspostavlja principe, pravila i aktivnosti koji imaju za cilj ostvarivanje i unapređenje prihvatljivog nivoa bezbednosne performanse u civilnom vazduhoplovstvu.
1.2.6 Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, donosi Nacionalni program. Direktorat sprovodi taj program, uključujući uspostavljanje prihvatljivog nivoa bezbednosne performanse (Acceptable level of Safety Performance - ALoSR) za Republiku Srbiju i predlaganje svih izmena Nacionalnog programa, kako bi isti uvek bio ažuran i relevantan.
1.2.7 Osnovnu odgovornost za Nacionalni program ima ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja. Direktorat je kao regulatorni i nadzorni organ odgovoran za bezbednosni nadzor vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji i u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja ovlašćen je da sprovodi Nacionalni program. Shodno tome Direktorat koordinira izradu Nacionalnog programa i donosi nacionalni plan bezbednosti i bezbednosne indikatore.
Raspodela odgovornosti i nadležnosti za izradu, izmene i sprovođenje Nacionalnog programa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu
1.2.8 Odgovorni rukovodilac za Nacionalni program, po funkciji direktor Direktorata, odgovoran je za sprovođenje i održavanje Nacionalnog programa. Pored dužnosti i odgovornosti propisanih članom 239. Zakona, u obavezi je, na osnovu zahteva sadržanim u odredbama Part ARA, Part ARO, PART-ADR.AR, da uspostavi proces upravljanja bezbednosnim rizicima. Radi nadgledanja procesa upravljanja bezbednosnim rizicima, Direktorat osniva Odbor za bezbednost (Safety Review Board - SRB) i Grupu za procenu bezbednosnih rizika (Safety Review Group - SRG).
1.2.9 Odbor za bezbednost čine rukovodioci u čijoj neposrednoj nadležnosti se nalazi bezbednosni nadzor. Odbor za bezbednost određuje prioritete, obezbeđuje raspodelu odgovarajućih resursa u cilju unapređenja bezbednosnih performansi zasnovanih na proceni rizika i daje strateške smernice Grupi za procenu bezbednosnih rizika.
Dužnosti Odbora za bezbednost su:
1) praćenje bezbednosnih performansi u skladu sa politikom Direktorata;
2) utvrđivanje novonastalih bezbednosnih rizika;
3) upravljanje i praćenje efikasnosti rada Grupe za procenu bezbednosnih rizika;
4) obezbeđivanje efikasnosti bezbednosnog nadzora zasnovanog na proceni i umanjenju rizika;
5) donošenje smernica za strateški plan Direktorata;
6) obezbeđivanje efikasnosti procesa koji se odnose na sistem upravljanja bezbednošću.
1.2.10 Grupu za procenu bezbednosnih rizika imenuje direktor Direktorata na predlog rukovodioca organizacionih celina u čijoj neposrednoj nadležnosti se nalazi bezbednosni nadzor i ova grupa je odgovorna za utvrđivanje bezbednosnih pitanja. Grupa za procenu bezbednosnih rizika utvrđuje prioritete i prezentuje ih Odboru za bezbednost. Dužnosti Grupe za procenu bezbednosnih rizika su:
1) uočavanje opasnosti upotrebom različitih metoda;
2) procena uočenih rizika i podataka u vezi sa njima;
3) uočavanje novih i potencijalnih izvora podataka o bezbednosti i načina postupanja sa tim podacima;
4) ocena mera za umanjenje rizika;
5) predlaganje smernica u vezi sa pitanjima bezbednosnog nadzora Odboru za bezbednost.
Struktura Nacionalnog programa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu
1.3. Istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda
1.3.1 Za obavljanje stručnih poslova koji se odnose na organizaciju i sprovođenje istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda civilnih vazduhoplova, kao i za prikupljanje i analizu podataka od značaja za vazduhoplovnu bezbednost i predlaganje mera za sprečavanje novih udesa, obrazovan je Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda (u daljem tekstu: Centar za istraživanje), kao posebna organizacija.
1.3.2 Centar za istraživanje deluje samostalno ili u saradnji sa telima nadležnim za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda drugih država, ako je to predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom. Centrom za istraživanje rukovodi Glavni istražitelj. Istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova u Republici Srbiji vrši komisija koju obrazuje Glavni istražitelj. Članovi komisije se imenuju sa liste stručnjaka koju, na predlog Glavnog istražitelja, za svaku kalendarsku godinu, utvrđuje i objavljuje Vlada (član 209. Zakona). Uslovi pod kojima se imenuje komisija, način njenog rada i način istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda bliže se uređuju propisom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja (član 217. Zakona).
1.4. Politika primene mera propisanih Zakonom
1.4.1 Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem Zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona, međunarodnih akata i prihvaćenih domaćih i međunarodnih standarda i preporučene prakse vrši Direktorat, preko vazduhoplovnog inspektora. Inspekcijski nadzor se vrši nad pružaocem usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevoziocem, vlasnikom ili korisnikom vazduhoplova, operaterom aerodroma, letilišta ili terena, investitorom aerodroma, vazduhoplovno-tehničkom organizacijom, vazduhoplovnim osobljem, kao i nad drugim privrednim društvima, drugim pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima koja obavljaju delatnosti, poslove ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu (objekat inspekcijskog nadzora) (član 250. Zakona).
1.4.2 Ako tokom vršenja nadzora vazduhoplovni inspektor uoči nepravilnost, vazduhoplovni inspektor rešenjem nalaže objektu inspekcijskog nadzora da otkloni nepravilnosti, a ako tokom vršenja inspekcijskog nadzora vazduhoplovni inspektor uoči da je došlo do prekršaja zakonskih odredaba navedenih u čl. 258, 259. i 260. Zakona, vazduhoplovni inspektor pokreće proceduru za pokretanje prekršajnog postupka.
1.4.3 Vazduhoplovni subjekat i drugo lice dužni su da prijave svaki događaj Direktoratu (član 17. Zakona). Po prijemu informacije o događaju, Direktorat postupa u skladu sa poglavljem 3.2 ovog programa.
1.4.4 U skladu sa principima sistema upravljanja bezbednošću pružaoci usluga su u obavezi da izvrše klasifikaciju svakog događaja, utvrde uzroke koji su doveli do događaja, utvrde neophodne korektivne i preventivne mere i prate njihovo sprovođenje.
1.4.5. Direktorat na osnovu odredaba ARA. GEN.350, ARO. GEN. 350 i ADR.AR.C.055 uspostavlja sistem za analizu nalaza radi utvrđivanja njihovog uticaja na bezbednost. U slučaju nalaza nivoa 1, Direktorat odmah preduzima meru zabrane ili ograničenja obavljanja delatnosti i ako je potrebno, meru stavljanja van snage dozvole ili posebnog odobrenja, njihovo ograničenje ili potpunu ili delimičnu suspenziju, u zavisnosti od obima nalaza nivoa 1, sve dok organizacija uspešno ne preduzme korektivne mere. U slučaju nalaza nivoa 2, Direktorat odobrava organizaciji rok za sprovođenje korektivnih mera koji odgovara prirodi nalaza. Ako organizacija ne podnese prihvatljiv plan korektivnih mera ili ne primeni korektivne mere u roku koji je Direktorat odredio, nalaz se menja u nalaz nivoa 1 i postupa se shodno tome.
2. Upravljanje bezbednosnim rizicima
2.1. Bezbednosni zahtevi za sisteme upravljanja bezbednošću vazduhoplovnih subjekata
2.1.1 Sistem upravljanja bezbednošću obuhvata sistematski pristup koji uključuje administrativnu strukturu, odgovornost, politiku bezbednosti i procedure neophodne za upravljanje bezbednošću. Sistem upravljanja bezbednošću se koristi za identifikaciju opasnosti po bezbednost i procenu rizika, kako bi se obezbedilo da se ostvari prihvatljivi nivo bezbednosne performanse.
2.1.2 ICAO Aneks 19 zahteva od pružaoca usluga (vazduhoplovnih subjekata) da uvedu sistem upravljanja bezbednošću u skladu sa obimom delatnosti koju sprovode. ICAO standardi odnose se na odobrene organizacije za obuku vazduhoplovnog osoblja, operatere aviona i helikoptera, odobrene organizacije za održavanje, odobrene organizacije za projektovanje i proizvodnju vazduhoplova, pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi i operatere aerodroma.
2.1.3 Vazduhoplovni subjekti imaju obavezu da uspostave sistem upravljanja bezbednošću (član 16. Zakona). U Republici Srbiji zahtevi za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću koji se odnose na odobrene organizacije za obuku vazduhoplovnog osoblja bliže su propisani odredbama ORA. GEN.200-220, u okviru poglavlja IV Uredbe Komisije (EU) broj 805/2011, zahtevi za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću za operatere aviona i helikoptera bliže su propisani odredbama ORO. GEN.200-220, zahtevi za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi bliže su propisani odredbama (EU) 1035/2011, zahtevi za uspostavljanje sistema upravljanja bezbednošću za operatere aerodroma bliže su propisani u okviru ADR.OR.D.005 (a).
2.1.4. Zahtevi za uspostavljanjem sistema upravljanja bezbednošću odobrenih organizacija za održavanje biće transponovani u pravni sistem Republike Srbije po njihovom donošenju u EU, a u cilju ispunjavanja obaveza koje je Republika Srbija preuzela kroz ECAA sporazum.
2.1.5 Zahtevi za uspostavljanjem sistema upravljanja bezbednošću odobrenih organizacija za projektovanje i proizvodnju vazduhoplova biće uvedeni u pravni sistem Republike Srbije po njihovom donošenju u EU, a u cilju ispunjavanja obaveza koje je Republika Srbija preuzela kroz ECAA sporazum.
2.1.6 Direktorat je u obavezi da, na osnovu zahteva sadržanim u odredbama Part ARA, Part ARO, PART-ADR.AR, uspostavi i održava sistem upravljanja, koji mora da obuhvati dokumentovane politike i procedure kojima opisuje svoju organizaciju, način i metod za postizanje usaglašenosti sa primenljivim propisima. Procedure se redovno ažuriraju i služe kao osnovni operativni dokumenti Direktorata za sve odgovarajuće zadatke sistema upravljanja. Direktorat uspostavlja i proces upravljanja bezbednosnim rizicima.
2.2. Sporazum o bezbednosnim performansama vazduhoplovnih subjekata
2.2.1 Važan deo Nacionalnog programa bezbednosti je definisanje prihvatljivog nivoa bezbednosne performanse (Acceptable level of Safety Performance - AloSR) kroz definisanje bezbednosnih indikatora, bezbednosnih ciljeva i određivanjem odgovarajućeg nivoa upozorenja. Bezbednosni ciljevi predstavljaju najniži nivo bezbednosti koji vazduhoplovni subjekti moraju da postignu u svom radu. Postizanje prihvatljivog nivoa bezbednosnih performansi se kontroliše preko bezbednosnih indikatora za svaki cilj.
2.2.2 Nakon definisanja prihvatljivog nivoa bezbednosnih performansi za vazduhoplovne subjekte u različitim oblastima vazdušnog saobraćaja, Direktorat kontroliše unapređenje nivoa bezbednosti i intervenisaće ako odgovarajući nivo bezbednosti nije postignut, određivanjem odgovarajućeg nivoa upozorenja.
2.2.3. Glavni cilj definisanja bezbednosnih indikatora je uspostavljanje sistematskih i stalnih metoda kontrole. Bezbednosni indikatori su, pored toga, dobar način za strukturiranje velikog broja podataka iz različitih izvora.
2.2.4 Važan element Nacionalnog programa uključuje sporazum o bezbednosnim performansama sa pružaocima usluga, odnosno vazduhoplovnim subjektima. Za odobrene organizacije za obuku letačkog osoblja, operatere aviona i helikoptera i operatere aerodroma, ovi zahtevi dodatno su dopunjeni i zahtevima sadržanim u odredbama koje se odnose na programe nadzora ARA. GEN 305, ARO. GEN.305, ADR.AR.C.010. Radi postizanja sporazuma o bezbednosnim performasama, neophodno je utvrditi bezbednosne ciljeve i bezbednosne indikatore.
2.2.5 Bezbednosni indikatori su u najopštijem smislu pokazatelji bezbednosnih performansi. ICAO definiše indikatore ozbiljnih posledica (High-consequence indicators) kao pokazatelje bezbednosnih performansi koji se odnose na praćenje i merenje pojava koje za rezultat imaju ozbiljne posledice, kao što su udesi ili ozbiljne nezgode. Indikatore manje ozbiljnih posledica (Lower-consequence indicators) ICAO definiše kao pokazatelje bezbednosih performansi koji se odnose na praćenje i merenje pojava, događaja ili aktivnosti, kao što su nezgode, nalazi neusaglašenosti ili odstupanja od regulatornih zahteva, koji za rezultat imaju manje posledice i ne mogu se svrstati u udese ili ozbiljne nezgode.
2.2.6 S obzirom na jedinstvenu prirodu evropskog vazduhoplovnog sistema, gde je izvršen transfer institucionalnih nadležnosti između država članica i evropskih institucija, Evropska agencija, na predlog Evropske komisije je razvila Evropski program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu (EASP) i redovno donosi i ažurira Evropski plan bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu (EASp). Evropski program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu strukturiran je u odnosu na ciklus aktivnosti, a aktivnosti tog programa podeljene su u četiri faze: PLAN, DO, CHECK i ACT. Svaka od ovih faza podrazumeva niz aktivnosti koje je potrebno da preduzmu države članice, evropske institucije, Agencija i vazduhoplovni subjekti. Države članice EU, pored aktivnosti koje su u obavezi da sprovode na osnovu Evropskog programa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu (EASP) i Evropskog plana bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu (EASp), sprovode i aktivnosti koje su u obavezi da sprovedu na osnovu njihovih individualnih programa bezbednosti koje proističu iz njihovih članstava u ICAO, uzimajući u obzir jedinstvenu prirodu evropskog vazduhoplovnog sistema.
2.2.7 U okviru evropskog vazduhoplovnog sistema bezbednosni indikatori se grupišu i definišu u tri kategorije. Bezbednosni indikatori prve kategorije koji po svojoj suštini odgovaraju ICAO indikatorima ozbiljnih posledica, odnose se na praćenje i merenje pojava koje za rezultat imaju ozbiljne posledice, kao što su udesi ili ozbiljne nezgode. Bezbednosni indikatori druge kategorije se koriste kako bi se vršilo praćenje delova sistema gde je neophodno primeniti bezbednosne mere i aktivnosti. Bezbednosni indikatori treće kategorije se koriste kako bi se dobile informacije o efektivnosti bezbednosnih mera, inicijativa i aktivnosti.
2.2.8 U okviru obaveza koje proističu iz ECAA sporazuma Republika Srbija se obavezala da u svoj pravni sistem transponuje propise EU. S obzirom da je Republika Srbija u oblasti civilnog vazduhoplovstva transponovala propise EU (Acquis communautaire) prilikom izrade Nacionalnog programa i planiranja aktivnosti u odnosu na zahteve ICAO, a u okviru Nacionalnog programa, Republika Srbija uzima u obzir Evropski program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu (EASP) i aktivnosti koje su predviđene Evropskim planom bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu (EASp).
2.2.9 Utvrđivanje bezbednosnih indikatora u Republici Srbiji temelji se na ICAO metodologiji i zasniva se na indikatorima koji su određeni na međunarodnom i pan-evropskom nivou. Pored toga, indikatori koje je utvrdila Agencija, koriste se kako bi se razvili indikatori kao specifični pokazatelji za Republiku Srbiju.
2.2.10 Svaki vazduhoplovni subjekat u Republici Srbiji je u obavezi da uzme u obzir bezbednosne ciljeve u okviru indikatora bezbednosti druge i treće kategorije. Na osnovu tih bezbednosnih ciljeva, vazduhoplovni subjekti su u obavezi da definišu aktivnosti koje je neophodno preduzeti, kako bi se oni dostigli.
2.2.11 Bezbednosni indikatori i ciljevi se analiziraju svake godine i shodno rezultatima pregleda se donose izmene plana i utvrđuju se bezbednosni ciljevi za naredni period.
2.3.1 Bezbednosno planiranje se zasniva na proceni bezbednosnih informacija prikupljenih posredstvom izveštavanja o događajima, međunarodnih i nacionalnih podataka o bezbednosti, podatka prikupljenih tokom vršenja nadzora, na osnovu bezbednosnih ciljeva u Republici Srbiji kao i aktivnosti koje su predviđene Evropskim planom bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu (EASp).
2.3.2 U okviru sistema upravljanja, Direktorat uspostavlja sistem upravljanja bezbednosnim rizicima. Sistem upravljanja bezbednosnim rizicima u Direktoratu podrazumeva prikupljanje bezbednosnih informacija, analizu bezbednosnih informacija i procenu rizika. Osim toga, Direktorat preduzima aktivnosti u oblasti izmene regulative, nadzora i unapređenja bezbednosti i procenu efektivnosti preduzetih mera na osnovu koje se određuju dodatne dalje aktivnosti i sprovodi se na način opisan u tač. 1.2.8, 1.2.9 i 1.2.10 ovog programa.
2.3.3 Osnove Nacionalnog plana, baziraju se na utvrđenim aktivnostima kroz sistem upravljanja bezbednosnim rizicima, aktivnostima koje su predviđene Evropskim planom bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu (EASp).
Proces upravljanja bezbednosnim rizicima
3. Bezbednosne garancije u vazduhoplovstvu
Direktorat ostvaruje bezbednosne garancije u vazduhoplovstvu prvenstveno posredstvom bezbednosnog nadzora, potom prikupljanjem, analizom i razmenom podataka o bezbednosti, da bi na kraju dao prioritet aktivnostima nadzora nad oblastima koje zahtevaju veću pažnju na osnovu bezbednosnih podataka.
3.1.1 Direktorat vrši bezbednosni nadzor u Republici Srbiji. Metode bezbednosnog nadzora su odit (provera) i inspekcijski nadzor (član 243. Zakona).
3.1.2 Obaveze Direktorata prilikom vršenja nadzora pored toga se određuju i odredbama ARA. GEN.300, ARO. GEN.300, ADR.AR.C.005. Ove odredbe propisuju obavezu Direktorata da prilikom vršenja nadzora proverava usaglašenost sa zahtevima koji se primenjuju na organizacije, pre izdavanja sertifikata ili odobrenja organizaciji, u zavisnosti šta je primenjivo, stalnu usaglašenost organizacije koja je sertifikovana sa primenljivim zahtevima i primenu odgovarajućih bezbednosnih mera koje je naložio Direktorat.
3.1.3 Odredbe ARA. GEN.305, ARO. GEN.305, ADR.AR.C.010 obavezuju Direktorat da uspostavi i održava programe nadzora. Programi nadzora se pripremaju uzimajući u obzir specifičnu prirodu organizacije, složenost njenih delatnosti, rezultate prethodnih inspekcija i provera (nadzornih aktivnosti) koji se zahtevaju u ARA. GEN ARO. GEN i ARO. RAMP i zasnivaju se na proceni povezanih rizika.
3.1.4 Tač. 3.2.4 i 3.2.5 bliže opisuju način korišćenja bezbednosnih informacija prikupljenih posredstvom ustanovljenog prijavljivanja događaja radi uspostavljanja metodologije nadzora na osnovu rizika.
3.1.5 Direktorat je obavezan, na osnovu zahteva sadržanih u odredbama ARA. GEN.200, ARO. GEN.200, ADR.AR.B.005, da uspostavi i održava sistem upravljanja, koji mora da obuhvati dokumentovane politike i procedure kojima opisuje svoju organizaciju, način i metod za ostvarivanje usaglašenosti sa primenljivim propisima. Procedure se redovno ažuriraju i služe kao osnovni operativni dokumenti Direktorata za odgovarajuće zadatke.
3.1.6 U okviru sistema upravljanja, Direktorat uspostavlja funkciju praćenja usaglašenosti sistema upravljanja sa relevantnim zahtevima i praćenja adekvatnosti procedura. U okviru sistema praćenja usaglašenosti sa standardima, Direktorat sprovodi internu proveru usaglašenosti postupaka rada sa primenljivim odredbama zakona i podzakonskih akata.
3.1.7 Sistem upravljanja u Direktoratu uključuje i proces upravljanja bezbednosnim rizicima, koji je opisan u tač. 1.2.8, 1.2.9, 1.2.10 i 2.3.2 ovog programa.
3.1.8 Rad Direktorata podložan je ekcternim proverama usaglašenosti sa relevantinim zahtevima sadržanim u aneksima uz Čikašku konvenciju (ICAO SARPs) od strane ICAO u sklopu Univerzalnog programa stalnog praćenja i kontrole nadzora bezbednosti (USOAP CMA) i standardizacionim inspekcijama od strane Agencije u okviru sklopljenih Radnih aranžmana.
3.2. Prikupljanje, analiza i razmena podataka o bezbednosti
3.2.1. Direktorat prikuplja podatke o bezbednosti iz različitih izvora, posredstvom vršenja nadzora, SAFA programa, izveštaja o udesima i nezgodama i posredstvom prijavljivanja događaja i opasnosti.
3.2.2 Vazduhoplovni subjekat i drugo lice određeno propisom dužni su da prijave svaki događaj Direktoratu, a ostala lica mogu to učiniti dobrovoljno, ako smatraju da događaj predstavlja stvarnu ili potencijalnu opasnost (član 17. Zakona). Pravilnik o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu ("Službeni glasnik RS", broj 54/12) propisuje događaje koji se moraju prijaviti Direktoratu.
3.2.3 Direktorat prikuplja informacije o događajima, obezbeđuje odgovarajuću zaštitu ličnih podataka podnosioca prijave o događajima, organizuje i sprovodi obradu i analizu prijava o događajima, obrazuje i vodi bazu podataka o događajima i razmenjuje podatke o događajima sa vazduhoplovnim vlastima drugih država i međunarodnim vazduhoplovnim organizacijama.
3.2.4 Direktorat po prijemu informacije o događaju pristupa obradi događaja. Obrada događaja podrazumeva da se po saznanju o događaju vrši kvalifikacija događaja u pogledu rizika. Za događaje klasifikovane kao događaje povećanog rizika sprovodi se inspekcijski nadzor i utvrđuju se i nalažu korektivne mere koje vazduhoplovni subjekat mora da preduzme. Događaji koji nisu klasifikovani kao događaji povećanog rizika analiziraju se i takođe se unose u bazu podataka.
3.2.5 Pored obrade događaja, Direktorat je uspostavio i održava bazu podataka o događajima sa ciljem kvantitativne i kvalitativne analize podataka, odnosno utvrđivanja trendova i određivanja opasnosti po bezbednost u vazduhoplovstvu.
3.3. Nadzor Direktorata nad oblastima koje zahtevaju veću pažnju na osnovu bezbednosnih podataka
3.3.1 Bezbednosni rizici se utvrđuju u okviru procesa upravljanja bezbednosnim rizicima, na način opisan u tački 2.3.2. ovog programa. Na najvišem nivou to obuhvata utvrđivanje novonastalih bezbednosnih rizika, potom kroz analizu udesa i ozbiljnih nezgoda, na pan-evropskom nivou kroz analizu Evropskog programa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu (EASP) i Evropskog plana bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu (EASp) i na nacionalnom nivou kroz analizu udesa, ozbiljnih nezgoda i događaja. Ova analiza omogućava da se aktivnosti nadzora prioritizuju kroz povećan broj inpsekcija ili provera ili kroz sprovođenje nadzornih aktivnosti u odgovarajućim oblastima. Ova analiza isto tako omogućava da se razvije "bezbednosni scenario" za svaki od bezbednosnih indikatora povećanog rizika.
3.3.2 Za svaki od bezbednosnih indikatora povećanog rizika razvijaju se modeli po metodologiji prepreka (Bowtie). Ova metodologija se koristi u cilju efikasne analize i demonstriranja odnosa uzroka i posledica za utvrđivanje bezbednosnih indikatora povećanog rizika. Ova metodologija podrazumeva da za svaki bezbednosni indikator povećanog rizika postoji opasnost, nepoželjno operativno stanje, potencijalni uzroci, moguće posledice, preventivni kontrolni mehanizmi (barijere), reaktivni kontrolni mehanizmi (barijere) i faktori eskalacije koji slabe kontrolne mehanizme. U okviru programa nadzora vazduhoplovnih subjekata, metodologija prepreka se koristi kako bi se utvrdile "kritične" bezbednosne mere, kako bi se u odnosu na utvrđeno stanje razvio program inspekcija. Prilikom određivanja metode nadzora kao i učestalosti, aktivnosti se određuju i usmeravaju na preventivne i reaktivne kontrolne mehanizme. Metodologija prepreka se takođe koristi da bi se izvršila analiza da li se vrše odgovarajuće inspekcije.
3.3.3 U skladu sa odredbama ARA. GEN.305, ARO. GEN.305, ADR.AR.C.010 Direktorat utvrđuje i redovno ažurira programe nadzora koji obuhvataju nadzorne aktivnosti zahtevane u ARA. GEN.300, ARO. GEN.300 i ARO. RAMP i zasnivaju se na bezbednosnoj performansi vazduhoplovnog subjekata.
4.1. Interna obuka, komunikacija i širenje saznanja o bezbednosti
4.1.1 Direktorat ima visoko kvalifikovano tehničko osoblje koje je odgovarajuće obrazovano i obučeno. Pri razvijanju programa i plana obuke zaposlenih, Direktorat naročitu pažnju posvećuje obuci osoblja, kako bi održao njihove kvalifikacije u smislu održavanja ovlašćenja koja su im dodeljena i unapredio stručno usavršavanje i obrazovanje zaposlenih.
4.1.2 Interna komunikacija i širenje saznanja o bezbednosti. Informacije prikupljene kroz uspostavljeni sistem obaveznog i dobrovoljnog prijavljivanja događaja i opasnosti prosleđuju se osoblju koje radi na poslovima bezbednosnog nadzora. Prosleđene informacije se koriste za istraživanje ili informisanje. Aktivnosti sprovedene na osnovu prosleđenih informacija se dokumentuju i čuvaju radi njihovog praćenja i moraju biti prikazane u periodičnim izveštajima.
4.1.3 Odbor za bezbednost Direktorata mora biti obavešten o svim udesima, ozbiljnim nezgodama i događajima, a Grupa za procenu bezbednosnih rizika mora da prosledi tom odboru svaku izmenu u proceni rizika koja predstavlja posledicu različitih procena. Takođe, Grupa za procenu bezbednosnih rizika razmenjuje i koordinira informacije od značaja za bezbednost između Odbora za bezbednost i proverivača i inspektora u Direktoratu. Pored toga, Direktorat promoviše dvosmernu komunikaciju u vezi sa informacijama od značaja za bezbednost u okviru organizacije i podržava razvoj organizacione kulture koja promoviše delotvoran i efikasan Nacionalni program.
4.2. Eksterna obuka, komunikacija i širenje saznanja o bezbednosti
4.2.1 Radi uspostavljanja efikasnog sistema upravljanja bezbednošću među vazduhoplovnim subjektima koji su pod nadzorom Direktorata, obezbeđivanja edukacije i podrške sveukupnoj bezbedonosnoj kulturi, Direktorat, u skladu sa Nacionalnom programom, radi na podizanju nivoa svesti o rizicima bezbednosti i dvosmernoj komunikaciji informacija u vezi sa bezbednošću. Svi godišnji ili periodični izveštaji Direktorata u vezi sa bezbednošću, prosleđuju se vazduhoplovnim subjektima kako bi bili obavešteni i upoznati sa njima. Direktorat je u obavezi da obavesti vazduhoplovne subjekte o svakoj promeni ciljeva ili načina procene bezbednosnih rizika.