PRAVILNIK O OSNOVAMA VASPITNOG PROGRAMA ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 3/2015)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se Osnove vaspitnog programa.

Član 2

Osnove vaspitnog programa odštampane su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".

 

OSNOVE VASPITNOG PROGRAMA
ZA ŠKOLE SA DOMOM I DOMOVE UČENIKA

Osnove vaspitnog programa jesu osnova za:

1) donošenje programa vaspitnog rada u školi sa domom i u domu učenika;

2) vrednovanje kvaliteta vaspitnog rada u školi sa domom i u domu učenika.

Program je pripremljen u skladu sa opštim principima obrazovanja i vaspitanja i obezbeđuje ostvarivanje opštih standarda postignuća. Program je organizovan u četiri oblasti koje čine okosnicu vaspitnog rada u školi sa domom i u domu učenika. Svaka oblast ima ciljeve (ostvaruje ih vaspitač), očekivane ishode (dostiže ih učenik, a vaspitač ih koristi za planiranje i vrednovanje sopstvenog rada) i preporučene teme (koristi ih vaspitač za planiranje i realizaciju svojih aktivnosti). Na kraju dokumenta nalazi se uputstvo za način ostvarivanja ovog programa.

Cilj vaspitnog rada u školi sa domom i u domu učenika je:

- obezbeđivanje optimalnih uslova za dostupnije, efikasnije i kvalitetnije obrazovanje i vaspitanje učenika;

- osposobljavanje učenika za uspešno funkcionisanje u uslovima odvojenosti od porodice i snalaženje u različitim problemskim situacijama;

- podrška razvoju ličnosti učenika u skladu sa uzrasnim i ličnim potrebama, individualnim karakteristikama i interesovanjima;

- jačanje kompetencija učenika koje doprinose socijalnoj integraciji.

OBLAST	CILJ	ISHODI Učenik:	PREPORUČENE TEME
ADAPTACIJA NA ŽIVOT U DOMU	- Podrška procesu prilagođavanja učenika na život u domu i okruženju u kome su dom i škola.	- poznaje organizaciju doma, način njegovog funkcionisanja i poštuje pravila ponašanja, - zna svoja prava i obaveze koje se odnose na život u domu, - prihvata odvojenost od kuće i život u domu, - ume da brine o sebi i svojim stvarima, - snalazi se u okruženju u kome su dom i škola, - zna gde i na koji način može da dobije potrebne informacije i pomoć.	- Organizacija, funkcionisanje i pravila života u domu. - Prava, obaveze i odgovornosti učenika u domu. - Proces adaptacije na novu sredinu. - Okruženje u kome su škola i dom (važne informacije o prevozu, institucijama itd.).
UČENJE I ŠKOLSKA USPEŠNOST	- Pomoć učenicima da samostalno i uspešno uče, postižu obrazovne rezultate i izgrade odgovoran odnos prema školskim obavezama i sopstvenom profesionalnom razvoju.	- poznaje i primenjuje efikasne strategije učenja, - prilagođava navike učenja na uslove u domu, - procenjuje sopstveni školski uspeh i uzroke teškoća, - postavlja realistične ciljeve i preduzima odgovarajuće aktivnosti za njihovo ostvarenje, - ume da napravi kratkoročne i dugoročne planove aktivnosti, - pokazuje zainteresovanost za učenje i postizanje školskog uspeha, - redovno ispunjava školske obaveze, - ukoliko ima teškoće u učenju blagovremeno traži pomoć, - pokazuje spremnost da drugima pomogne u učenju oblasti koju dobro poznaje, - učestvuje u organizovanim dodatnim aktivnostima iz oblasti za koju je zainteresovan i/ili nadaren, - odgovorno donosi odluke koje imaju posledice na njegov profesionalni razvoj.	- Planiranje učenja. - Strategije učenja. - Motivacija za učenje. - Pažnja, koncentracija. - Činioci školskog uspeha i neuspeha. - Praćenje toka i rezultata učenja. - Pomoć vršnjaka u učenju. - Profesionalni razvoj.
ŽIVOTNE VEŠTINE	- Osposobljavanje učenika za aktivan i odgovoran odnos prema sopstvenom i tuđem životu kroz sticanje različitih životnih veština.	- realno sagledava sebe, sopstvene potrebe, interesovanja, mogućnosti, - odgovorno se odnosi prema sopstvenom zdravlju poznajući odlike zdravih stilova života i posledice negativnih životnih navika, - vodi računa o ličnoj higijeni i higijeni prostorija koje koristi, - prepoznaje sopstvena i tuđa osećanja i na socijalno prihvatljiv način izražava emocije, - izražava kritički odnos prema informacijama i vrednostima iskazanim u medijima i neposrednom okruženju, - izražava pravilne stavove prema rizičnom ponašanju (hemijskim i nehemijskim zavisnostima) i ume da bira nerizične situacije i okruženje, - odgovorno se odnosi prema sopstvenoj i tuđoj bezbednosti u domu i okruženju, - ume da se odupre pritisku vršnjaka, - u stresnim situacijama konstruktivno reaguje, - traži pomoć od odgovarajuće osobe ukoliko ima teškoće koje ne može sam da reši, - ume konstruktivno da koristi slobodno vreme.	- Slika o sebi: samopercepcija, samopoštovanje, samopouzdanje. - Osećanja: prepoznavanje sopstvenih i tuđih osećanja, izražavanje osećanja na socijalno prihvatljiv način. - Moral i vrednosti. - Zdravi stilovi života: ishrana i fizička aktivnost, mentalno zdravlje, higijena (lična i higijena zajedničkog prostora), hemijske zavisnosti (alkoholizam, narkomanija...), nehemijske zavisnosti (patološko kockanje, internet zavisnost...), seksualno i reproduktivno zdravlje. - Životne veštine: donošenje odluka, rešavanje problema, suprotstavljanje pritisku vršnjaka, kritičko mišljenje. - Stres i načini njegovog prevazilaženja. - Rizična ponašanja i upravljanje rizicima. - Bezbedno i nebezbedno ponašanje, prevencija povreda i nasilja. Bezbednost u domu. - Organizacija slobodnog vremena.
ŽIVOT U ZAJEDNICI	- Osnaživanje učenika za socijalnu integraciju.	- svojim ponašanjem i postupcima pokazuje da uvažava različitosti i poštuje prava drugih, - prepoznaje predrasude, diskriminaciju, netoleranciju i reaguje na njih, - ume da komunicira na konstruktivan način, - ispoljava socijalno poželjne oblike ponašanja u odnosima sa vršnjacima i odraslima, - ume da konstruktivno rešava sukobe sa vršnjacima i odraslima, "napada" problem, a ne osobu, - prihvata odgovornost za sopstveno ponašanje, - ume da sarađuje i da bude član tima, - argumentovano iznosi sopstveno mišljenje, - učestvuje u aktivnostima koje organizuje dom, - inicira i/ili prihvata promene usmerene ka unapređivanju kvaliteta života u domu, - spreman je da pruži pomoć drugima koji imaju teškoće.	- Uvažavanje različitosti, tolerancija, poštovanje prava drugih. - Konstruktivna komunikacija, uzroci problema u komunikaciji. - Uspostavljanje, negovanje i razvijanje odnosa sa drugima. - Konflikti, vrste i stilovi postupanja u konfliktima. - Saradnja, timski rad. - Podrška i pomoć osobama koje imaju teškoće. - Aktivnosti koje organizuje dom i način učestvovanja u njima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Vaspitni rad u školi sa domom i u domu učenika ostvaruje se na osnovu Programa vaspitnog rada koji donosi škola, odnosno dom na osnovu dokumenta Osnove vaspitnog rada. Svaki dom priprema svoj Program vaspitnog rada koji sadrži ciljeve, ishode, sadržaje, vrste aktivnosti, oblike rada i druga pitanja od značaja za vaspitni rad uvažavajući specifičnosti korisnika doma. Škola sa domom za učenike sa smetnjama u razvoju donosi takođe, svoj Program vaspitnog rada u odnosu na specifične potrebe svojih učenika čime se obezbeđuje dodatna podrška u njihovom obrazovanju i vaspitanju.

Osnove vaspitnog programa su tako koncipirane da podrazumevaju poštovanje uzrasnih karakteristika učenika i individualnih razlika među njima, kao i sposobnost vaspitača da prati učenike, njihove potrebe, interesovanja, mogućnosti, aktuelna dešavanja i da u skladu s tim odabere odgovarajuće sadržaje, načine rada i vremensku dinamiku. U zavisnosti od potrebe za dodatnom obrazovnom i vaspitnom podrškom učeniku, vaspitač, kao stručnjak van škole, koji dobro poznaje učenika, može da učestvuje u planiranju, pripremi i sprovođenju IOP-a koji donosi škola.

Sve četiri oblasti vaspitnog rada su jednako važne, a vaspitač ih, u neposrednom radu sa učenicima, integriše jer između njih postoji prirodna veza. Na primer, proces adaptacije se ne vezuje samo za prvu godinu boravka u domu jer se krize odvojenosti od porodice mogu pojaviti i kasnije.

U programu su navedene samo preporučene teme koje vaspitač dopunjuje, proširuje i menja prema konkretnim potrebama i planu sopstvenog rada, imajući u vidu ishode koje treba ostvariti. Redosled navedenih ishoda ne iskazuje njihovu važnost - svi su od značaja za postizanje opšteg cilja programa, odnosno vaspitnog rada. Između ishoda, kako u okviru jedne, tako i više oblasti, postoji povezanost. Ostvarivanje jednog ishoda doprinosi ostvarivanju drugih ishoda.

Mnogi ishodi su procesni i predstavljaju rezultat kumulativnog dejstva vaspitnog rada, tokom dužeg vremenskog perioda. Svakodnevni vaspitni rad doprinosi napredovanju učenika ka navedenim ishodima. Po vrsti, ishodi mogu biti:

a) saznajni (učenik poznaje organizaciju doma, zna gde i na koji način može dobiti informaciju i pomoć);

b) emocionalni (prepoznaje sopstvena i tuđa osećanja, prihvata odvojenost od kuće...);

v) voljni (iskazuje spremnost da drugima pomogne, ume da napravi kratkoročne planove, traži pomoć kad mu treba...).

Treba imati u vidu da se saznajni (kognitivni) ishodi lakše ostvaruju, ali tek kad su ishodi sve tri vrste ostvareni opšti cilj vaspitnog rada je dostignut u potpunosti. Zato nije dovoljno poznavati pravila doma već ih i poštovati, kao što nije dovoljno poznavati principe konstruktivne komunikacije već i komunicirati na takav način.

U realizaciji programa vaspitač koristi različite metode i tehnike rada, kao i sve oblike rada (individualni, rad u parovima, malim i velikim grupama). On procenjuje koji način rada, u datim okolnostima, najbolje vodi željenim ishodima. Prednost imaju oblici rada u kojima učenici mogu aktivno da učestvuje.

Za punu realizaciju programa potrebno je da vaspitač sarađuje sa drugim vaspitačima, stručnim saradnicima, upravom doma, roditeljima, nastavnicima škola. Vaspitač je važan model za ugled učenicima. On ličnim primerom, svojim izgledom (urednost), osobinama ličnosti (tačnost, odgovornost, iskrenost, doslednost...) i ponašanjem (odnos prema radu, način na koji komunicira i rešava konfliktne situacije, prati kulturna dešavanja...) takođe doprinosi postizanju navedenih ishoda.

Kad god je moguće treba podsticati inicijativnost, participaciju i timski rad učenika. Treba ih uključiti u organizaciju aktivnosti u domu, pitati ih za mišljenje, omogućiti da biraju između različitih mogućnosti uz obrazloženje svojih izbora. Za ostvarenje nekih ishoda vaspitač može da se osloni na uzajamnu pomoć učenika, posebno starijih učenika mlađim. Brojne institucije u okruženju, amaterska pozorišta, sportski klubovi, razna takmičenja, učenički parlament su, takođe, mesto za vaspitni rad sa učenicima. Posebnu pažnju treba posvetiti podršci učenicima da na konstruktivan način provode slobodno vreme u skladu sa sopstvenim interesovanjima i mogućnostima. Vaspitač organizuje različite aktivnosti na predlog i u skladu sa interesovanjima učenika i mogućnostima ustanove, i upoznaje učenike sa aktivnostima u okruženju u koje mogu da se uključe.

Za realizaciju programa važna je atmosfera u kojoj se odvija život u domu i način na koji vaspitači komuniciraju sa učenicima. Preduslov uspeha je stalna, dvosmerna razmena informacija, kako formalna tako i neformalna. Odnos između vaspitača i učenika treba da karakteriše uzajamno uvažavanje, poverenje i iskrenost.