SPORAZUMIZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I EVROPSKE UNIJE O UČEŠĆU REPUBLIKE SRBIJE U MEHANIZMU CIVILNE ZAŠTITE UNIJE("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 11/2015) |
EVROPSKA KOMISIJA, u daljem tekstu: Komisija, u ime Evropske unije,
s jedne strane, i
VLADA REPUBLIKE SRBIJE, u daljem tekstu: Srbija, u ime Republike Srbije, s druge strane,
S obzirom na to da:
(1) Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, s jedne strane, i Republike Srbije, s druge strane, odobren je Odlukom Saveta i Komisije br. 2013/490/EU, Evroatom1. Član 132. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju predviđa da Okvirni sporazum između Evropske zajednice i Srbije i Crne Gore o opštim načelima učešća Srbije i Crne Gore u programima Zajednice, potpisan 22. novembra 2004, i njegov Prilog predstavljaju sastavni deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
(2) Član 5. Okvirnog sporazuma predviđa da će konkretne uslove, uključujući finansijske doprinose, u pogledu učešća Srbije u svakom pojedinačnom programu, odrediti Evropska komisija i nadležni organi Srbije.
(3) Mehanizam civilne zaštite Unije je uspostavljen Odlukom br. 1313/2013/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 17. decembra 2013.2
(4) Pod tačkom (b) člana 28. stav 1. Odluke br. 1313/2013/EU, Mehanizam civilne zaštite Unije otvoren je za učešće zemalja pristupnica, zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u skladu s odredbama koje će se odrediti zajedno sa tim zemljama, nakon uspostavljanja okvirnih sporazuma o njihovom učešću u programima Unije,
––––––––––
1 Sl. list L 278, 18.10.2013, str. 14-473.
2 Sl. list L 347, 20.12.2013, str. 924
DOGOVORILE SU SE O SLEDEĆEM:
1. Srbija učestvuje u Mehanizmu civilne zaštite Unije (u daljem tekstu: Program), u skladu sa uslovima koje utvrđuje Okvirni sporazum od 22. novembra 2004. godine između Evropske zajednice i Srbije i Crne Gore o opštim načelima učešća Srbije i Crna Gore u programima Zajednice, i pod uslovima iz člana 2–5. ovog sporazuma.
2. U skladu sa članom 1. Odluke br. 1313/2013/EU, učešće Srbije u Programu ima za cilj da ojača saradnju između Srbije i Unije i država članica Unije i da olakša koordinaciju u oblasti civilne zaštite kako bi se unapredila delotvornost sistema sprečavanja, pripreme i reagovanja na prirodne i izazvane katastrofe.
1. Srbija učestvuje u Programu i njegovim aktivnostima u skladu sa ciljevima, zahtevima, kriterijumima, procedurama i rokovima definisanim u Odluci br. 1313/2013/EU.
2. Uslovi koji važe za kvalifikovane institucije, organizacije i fizička lica iz Srbije prilikom podnošenja, procene i odabira prijava isti su kao i oni koji važe za kvalifikovane institucije, organizacije i fizička lica iz država članica Evropske unije.
3. Kako bi učestvovala u Programu, Srbija svake godine plaća finansijski doprinos u Opšti budžet Evropske unije u skladu sa dole navedenim članom 3.
4. Finansijski doprinos Srbije u pogledu njenog učešća i sprovođenja Programa dodaje se iznosu koji se svake godine opredeljuje u Opštem budžetu Evropske unije za izdvajanja za preuzete obaveze kako bi se ispunile finansijske obaveze koje proističu iz različitih oblika mera neophodnih za izvršenje, upravljanje i funkcionisanje Programa.
5. Jedan od zvaničnih jezika EU koristi se za procedure u vezi sa zahtevima, ugovorima i izveštajima, kao i za ostale administrativne aspekte Programa.
Pravila koja uređuju finansijski doprinos Srbije sadržana su u Prilogu I.
Ne dovodeći u pitanje odgovornosti Komisije i Evropskog revizorskog suda u vezi sa praćenjem i vrednovanjem Programa, učešće Srbije u Programu konstantno se prati na osnovu partnerstva između Komisije i Srbije. Srbija podnosi Komisiji odgovarajuće izveštaje i učestvuje u ostalim konkretnim aktivnostima koje u tom kontekstu obezbeđuje Evropska unija.
U skladu sa Uredbom (EU, Evroatom) br. 966/2012 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. godine o finansijskim pravilima koja se primenjuju na opšti budžet Unije i o prestanku važenja Uredbe Saveta (EZ, Evroatom) br. 1605/2002 i Delegiranom Uredbom Komisije (EU) br. 1268/2012 od 29. oktobra 2012. o pravilima primene Uredbe (EU, Evroatom) br. 966/2012 Evropskog parlamenta i Saveta o finansijskim pravilima koja se primenjuju na opšti budžet Unije i u skladu sa ostalim pravilima koja se navode u ovom sporazumu, ugovori zaključeni sa korisnicima programa koji su osnovani u Srbiji predviđaju obavljanje finansijskih i drugih revizija na osnovu dokumenata i u prostorijama ugovarača i njihovih podugovarača i u prostorijama korisnika i njihovih ugovarača i podugovarača, koje u bilo koje vreme obavljaju agenti Komisije ili druga lica sa ovlašćenjem Komisije.
Agenti Komisije i druga lica sa ovlašćenjem Komisije imaju odgovarajući pristup dokumentima i svim informacijama koje su potrebne kako bi se izvršile takve revizije, uključujući i one u elektronskoj formi. Ovo pravo pristupa eksplicitno se navodi u ugovorima koji se zaključuju u cilju sprovođenja instrumenata koji se pominju u ovom sporazumu. Evropski revizorski sud ima ista prava kao i Komisija.
Ovaj sporazum se primenjuje u periodu trajanja Programa. Međutim, ukoliko Evropska unija odluči da produži trajanje bez značajnih promena u okviru Programa, i ovaj sporazum bi se automatski i u skladu s tim produžio ukoliko nijedna od strana ne otkaže sporazum u roku od mesec dana od donošenja odluke o produženju.
Projekti i aktivnosti koji su u toku u vreme prestanka važenja nastavljaju se do njihovog završetka prema uslovima propisanim ovim sporazumom, kao i ugovorni dogovori koji se primenjuju na pomenute projekte i aktivnosti i odredbe iz Priloga II.
Prilozi čine sastavni deo ovog sporazuma.
Ovaj sporazum se može menjati i dopunjavati samo pismenim putem uz zajednički pristanak strana.
Ovaj sporazum stupa na snagu na dan kada Srbija obavesti Komisiju diplomatskim putem da je okončan interni postupak potvrđivanja.
Ovaj sporazum sačinjen je u dva orginalna primerka, svaki na srpskom i engleskom jeziku.
U slučaju spora merodavna je verzija na engleskom jeziku.
Za Vladu Srbije, |
|
Za Evropsku komisiju, |
U Beogradu, 16. aprila 2015. godine, sačinjeno u dva originalna primerka na engleskom jeziku.
PRAVILA KOJA UREĐUJU FINANSIJSKI DOPRINOS SRBIJE U MEHANIZMU CIVILNE ZAŠTITE UNIJE
1. Godišnji finansijski doprinos koji Srbija treba da uplaćuje u Opšti budžet Evropske unije radi učešća u Programu izračunava se na osnovu sledeće formule:
Proračun godišnje naknade:
GBP x |
BDPzk |
|
|
BDPeu + BDPzk |
|
GBP – godišnji budžet Programa kako ga usvoji budžetski organ
BDPzk – BDP zemlje kandidata po tržišnim cenama, u evrima (izvor: baza podataka Evrostata)
BDPeu – ukupan BDP u EU (28) po tržišnim cenama, u evrima (izvor: baza podataka Evrostata)
2. Doprinos Srbije pokriva troškove u vezi sa pripremom, izvodljivošću, izradom i sprovođenjem projekata od zajedničkog interesa, kao i za donošenje i sprovođenje horizontalnih mera predviđenih Programom.
3. Putne troškove kao i troškove ishrane i smeštaja koje načine predstavnici i eksperti iz Srbije u svrhu učešća, u svojstvu posmatrača, u radu odbora iz člana 33. Odluke br. 1313/2013/EU ili drugim sastancima vezanim za sprovođenje Programa nadoknađuje Komisija na istoj osnovi i u skladu sa procedurama koje trenutno važe za predstavnike država članica Evropske unije.
4. Finansijska uredba koja se odnosi na Opšti budžet Evropske unije odnosi se na upravljanje doprinosom Srbije.
5. Kada ovaj sporazum stupi na snagu, i na početku svake naredne budžetske godine, Komisija šalje Srbiji poziv za uplatu sredstava koja odgovaraju njenom doprinosu troškovima koje pokriva ovaj sporazum.
6. Taj doprinos se uplaćuje u valuti evro na bankovni račun Komisije denominiran u evrima.
7. Srbija plaća svoj doprinos godišnjim troškovima u skladu sa pozivom za uplatu sredstava najkasnije tri meseca od datuma upućivanja poziva. Svako kašnjenje u pogledu uplaćivanja doprinosa dovodi do plaćanja zatezne kamate od strane Srbije na neplaćeni iznos od datuma prispeća. Kamatna stopa je stopa koju Evropska centralna banka primenjuje na svoje glavne aktivnosti refinansiranja, kako je objavljeno u seriji C Službenog lista Evropske unije, koja važi prvog kalendarskog dana u mesecu u kom pada rok, uvećana za 3,5 procenata. Ukoliko je kašnjenje plaćanja doprinosa takvo da bi moglo značajno da ugrozi sprovođenje i vođenje Programa i ukoliko uplata izostane 20 radnih dana nakon što Komisija pošalje Srbiji zvanično pismo opomene, učešće Srbije u Programu će se za tu godinu obustaviti.
FINANSIJSKA KONTROLA, POVRAĆAJ SREDSTAVA I DRUGE MERE ZA SUZBIJANJE PREVARA
I. Kontrole i mere za suzbijanje prevara koje sprovodi Unija
1. U skladu sa finansijskom uredbom koja se primenjuje na opšti budžet Evropske unije, i u skladu sa drugim pravilima koja su pomenuta u ovom sporazumu, ugovori i sporazumi o bespovratnim sredstvima koji su zaključeni sa korisnicima programa koji su osnovani u Srbiji mogu predviđati vršenje finansijskih i drugih revizija u bilo kom trenutku tokom sprovođenja ugovora ili sporazuma o bespovratnim sredstvima i u periodu od 5 godina počev od dana plaćanja preostalog duga.
2. Agenti Komisije i druga lica sa ovlašćenjem Komisije imaju odgovarajući pristup prostorijama ugovarača i njihovih podugovarača i prostorijama korisnika i njihovih ugovarača i podugovarača, lokacijama, radovima i dokumentaciji kao i svim informacijama koje su potrebne kako bi se izvršile takve revizije, uključujući i one u elektronskoj formi. Ovo pravo pristupa eksplicitno se navodi u ugovorima i sporazumima o bespovratnim sredstvima koji se zaključuju u cilju sprovođenja instrumenata koji se pominju u ovom sporazumu. Evropski revizorski sud ima ista prava kao i Komisija.
3. U okviru ovog sporazuma, Komisija (OLAF – Evropska kancelarija za suzbijanje prevara) može sprovoditi istrage, uključujući provere i inspekcije na licu mesta, na teritoriji Srbije, u skladu sa uslovima utvrđenim u Uredbi Saveta (Evoratom, EZ) br. 2185/96 i Uredbi (EU, Evroatom) br. 883/2013 Evropskog parlamenta i Saveta kako bi se ustanovilo da li je bilo prevare, korupcije ili neke druge nezakonite aktivnosti koja utiče na finansijske interese Unije odnosno Evroatoma.
Ove provere i inspekcije se pripremaju i sprovode u tesnoj saradnji sa nadležnim organima Srbije koje su imenovale vlasti Srbije, a koje se blagovremeno obaveštavaju o predmetu, svrsi i pravnom osnovu tih provera i inspekcija, kako bi mogle da obezbede svu potrebnu pomoć.
Ukoliko dotični organi Srbije tako žele, provere i inspekcije na licu mesta mogu se vršiti zajedno sa njima.
Kada se učesnici u programima protive proveri ili inspekciji na licu mesta, vlasti Srbije, postupajući u skladu sa nacionalnim propisima, pružaju inspektorima Komisije/OLAF-a potrebnu pomoć kako bi im se omogućilo da obave svoju dužnost provere odnosno inspekcije na licu mesta.
Komisija/OLAF bez odlaganja izveštava vlasti Srbije o svakoj činjenici ili sumnji u vezi sa nepravilnošću koja je zapažena tokom provere ili inspekcije na licu mesta. U svakom slučaju, od Komisije/OLAF-a se zahteva da obavesti gore pomenuti organ o rezultatu takvih provera ili inspekcija.
1. U cilju pravilne primene ovog Priloga, nadležni organi EU i nadležni organi Srbije redovno razmenjuju informacije i, na zahtev jedne od strana, obavljaju konsultacije.
2. Nadležni organi Srbije bez odlaganja obaveštavaju Komisiju o svakoj činjenici ili sumnji koju primete vezano za nepravilnost oko sklapanja i sprovođenja ugovora ili sporazuma o bespovratnim sredstvima koji su sklopljeni radi primene instrumenata iz ovog sporazuma.
III. Administrativne mere i kazne
Ne dovodeći u pitanje primenu krivičnog prava Srbije, Komisija može da nametne administrativne mere i kazne u skladu sa finansijskom uredbom koja se primenjuje na Opšti budžet Evropske unije.
Odluke koje donosi Komisija u okviru ovog sporazuma kojima se nameće novčana obaveza licima koja nisu države, pravosnažne su u Srbiji. Njihovo izvršenje uređuju pravila građanskog postupka koji je na snazi u državi na čijoj teritoriji se te odluke sprovode. Nalog za izvršenje pridodaje se odluci, bez drugih formalnosti izuzev potvrde autentičnosti odluke, što vrši državni organ koga u tu svrhu, imenuje Vlada Srbije, a o kojem je upoznata Komisija. Po obavljanju ovih formalnosti na zahtev Komisije, Komisija može nastaviti sa izvršenjem u skladu sa nacionalnim pravom, iznoseći predmet direktno pred nadležni organ. Zakonitost odluke Komisije kontroliše Sud pravde Evropske unije.
Odluke koje donese Sud pravde Evropske unije na osnovu klauzule o arbitraži sadržane u ugovoru u okviru ovog sporazuma primenjuju se pod istim uslovima.