POSEBANKOLEKTIVNI UGOVOR ZA PREDŠKOLSKE USTANOVE ČIJI JE OSNIVAČ GRAD BEOGRAD("Sl. glasnik RS", br. 47/2015) |
1.1. Predmet kolektivnog ugovora
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) u skladu sa zakonom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih (u daljem tekstu: zaposleni) u predškolskim ustanovama čiji je osnivač Grad Beograd (u daljem tekstu: poslodavac), međusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora, postupak za njegovo zaključivanje i druga pitanja od značaja za osnivača, poslodavca i zaposlene.
Ovaj ugovor primenjuje se na sve zaposlene u predškolskim ustanovama čiji je osnivač Grad Beograd, osim na direktore, čija se prava, obaveze i odgovornosti regulišu zakonom i posebnim aktima.
Osnivačem se, u smislu ovog ugovora, smatra Grad Beograd.
Zaposlenim, u smislu ovog ugovora smatra se lice koje je, u skladu sa zakonom, zasnovalo radni odnos s poslodavcem.
Poslodavcem u smislu ovog ugovora, smatraju se predškolske ustanove, čiji je osnivač Grad Beograd, osnovane za vršenje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, i koje su kao takve određene zakonom.
Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja određena je Zakonom o javnim službama, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju.
Obaveza osnivača je da predškolskim ustanovama: obezbedi materijalno-finansijske, tehničke i druge potrebne uslove za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti; prati, unapređuje i ujednačava uslove rada i preduzima mere za opšte unapređivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece.
Obaveza poslodavca je da prati i preduzima sve neophodne mere u skladu sa zakonom, za obavljanje delatnosti.
Ovim ugovorom uređuju se:
- zasnivanje radnog odnosa;
- radno vreme;
- plate, naknade i druga primanja;
- odmori i odsustva;
- zaštita zaposlenih (tehnološki višak);
- ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih;
- stručno usavršavanje radnika;
- naknada štete;
- zabrana konkurencije;
- uslovi za rad sindikata;
- zaključivanje i primena ovog ugovora i
- druga pitanja od značaja za učesnike ovog ugovora.
1.2. Odnos zakona, opšteg akta, ugovora i kolektivnog ugovora kod poslodavca
Ovaj ugovor predstavlja osnov za regulisanje međusobnih prava, obaveza i odgovornosti između osnivača, poslodavca i zaposlenih (u daljem tekstu: učesnici ugovora) na teritoriji Grada Beograda, neposredno se primenjuje i njegove odredbe imaju snagu obaveznosti za učesnike ugovora i sve zaposlene u predškolskim ustanovama na teritoriji Grada Beograda.
Sve nastale promene koje menjaju ugovorena prava, obaveze, odgovornosti i uslove rada, regulišu se izmenama i dopunama ovog ugovora, po postupku za njegovo donošenje.
Opštim aktom mogu se utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom i ovim ugovorom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti ili gubitka radne sposobnosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima poslodavca.
Predškolska ustanova i reprezentativni sindikati su obavezani da na odgovarajući i efikasan način unapređuju svest i informisanost zaposlenih i da sprečavaju sve vidljive pojave zlostavljanja na radnom mestu a naročito: sprečavanje neadekvatnog komuniciranja među zaposlenima, sprečavanje održavanja socijalnih odnosa među zaposlenima kao i napade na ličnu reputaciju zaposlenih.
Zaposleni, neposredno ili preko svojih predstavnika, imaju pravo na informisanje, izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima iz oblasti rada, kao i na učešće u pregovorima i zaključivanju kolektivnog ugovora.
Poslodavac je dužan da zaposlenom za obavljeni rad isplati platu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Poslodavac je dužan da zaposlenog pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen, kao i da ga osposobljava za njihovo sprovođenje.
2.1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos u predškolskoj ustanovi može se zasnovati sa licem koje ispunjava opšte i posebne uslove koji su propisani Zakonom o radu, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i Pravilnikom o sistematizaciji poslova predškolske ustanove.
Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova obavezno sadrži:
- organizacione delove kod poslodavca;
- naziv i opis poslova;
- vrstu i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i druge posebne uslove za rad na tim poslovima;
- broj izvršilaca.
Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom.
Odluku o zasnivanju radnog odnosa sa novim zaposlenim donosi direktor, u skladu sa zakonom.
Prijem u radni odnos u predškolskoj ustanovi vrši se na osnovu konačne odluke direktora o izboru kandidata po raspisanom konkursu ili sporazumom o preuzimanju, uz saglasnost zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njihovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi.
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim u ugovoru o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga, ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne dogovore.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih iz radnog odnosa u predškolskoj ustanovi odlučuje direktor ili lice koje on ovlasti, u skladu sa zakonom.
Svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem, dostavlja se zaposlenom u pisanom obliku, u skladu sa zakonom.
Po žalbi, odnosno prigovoru na rešenje direktora, odlučuje upravni odbor predškolske ustanove.
3.1. Puno i nepuno radno vreme, noćni rad
Puno radno vreme zaposlenih u predškolskim ustanovama Beograda iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja traje pet radnih dana.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom, u skladu sa zakonom.
Radno vreme između 22 časa i šest časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje neprekidno, uz pismenu saglasnost zaposlenog.
Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.
Na zahtev direktora, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.
Zaposleni ne može da radi duže od dvanaest časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.
Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme).
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.
Ukoliko se rad organizuje u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.
Direktor može da izvrši preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, u skladu i pod uslovima utvrđenim zakonom, u slučaju:
- kada to zahteva priroda delatnosti, radi obezbeđivanja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- u cilju bolje organizacije rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena i
- u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme u toku nedelje ne može biti duže od 60 časova.
Preraspodela radnog vremena zaposlenog vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.
4.1. Odmor u toku dnevnog rada
Zaposleni u predškolskoj ustanovi koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi koji rade duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 15 minuta.
Zaposleni koji u predškolskoj ustanovi radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.
Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku rada donosi direktor.
Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme odmora iz stava 1. ovog člana, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa zakonom.
Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim ugovorom.
Ako zaposleni u predškolskoj ustanovi koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.
Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Poslodavac je dužan da zaposlenom utvrdi dužinu godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 20 radnih dana, a najviše 30 radnih dana, po svim osnovama.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog u trajanju od 20 radnih dana uvećava se po osnovu:
1. radnog iskustva
- do 5 godina rada - 1 radni dan
- od 5 do 10 godina rada - 2 radna dana
- od 10 do 15 godina rada - 3 radna dana
- od 15 do 20 godina rada - 4 radna dana
- od 20 do 25 godina rada - 5 radnih dana
- od 20 do 30 godina rada - 6 radnih dana
- preko 30 godina rada - 7 radnih dana;
2. stručne spreme zaposlenog:
- za I i II grupu poslova, 2 radna dana
- za III i IV grupu poslova, 3 radna dana
- za grupe poslova od V - VII, 4 radna dana
- za grupe poslova od VIII - X, 5 radnih dana;
3. uslova rada:
- otežani uslovi rada, u skladu sa opštim aktom ustanove - 5 radnih dana;
4. doprinosa na radu:
- za ostvarene izuzetne rezultate - 3 radna dana
- za vrlo uspešne rezultate - 2 radna dana
- za uspešne rezultate - 1 radni dan;
5. zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do 7 godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju - 3 radna dana.
U slučaju da se istovremeno steknu dva ili više osnova iz tačke 5, onda se godišnji odmor uvećava za 5 radnih dana.
Godišnji odmor po svim osnovama iz stava 2. ovog člana ne može da se koristi u trajanju dužem od 30 radnih dana.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, na način kojim se ne remeti proces rada.
U zavisnosti od potrebe posla, direktor odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Direktor može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
Zaposleni kod poslodavca ima pravo u toku kalendarske godine na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u slučaju:
- sklapanja braka, 5 radnih dana
- porođaja supruge, 5 radnih dana
- teže bolesti ili smrti člana uže porodice, 7 radnih dana
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora i zaštite zdravlja, 7 radnih dana
- učešća na radno proizvodnim i sportskim takmičenjima grane delatnosti do 5 radnih dana
- polaganja stručnog ispita do 5 radnih dana
- selidbe domaćinstva do 2 radna dana
- radi zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu do 3 radna dana
- odlaska na odsluženje ili dosluženje vojnog roka, 1 radni dan
- radi davanja krvne plazme, 1 radni dan
- radi dobrovoljnog davanja krvi, 3 uzastopna dana računajući i dan davanja krvi
- smrti roditelja bračnog druga, 2 radna dana
- za lične potrebe, 2 radna dana
- venčanje člana uže porodice, 5 radnih dana.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane državnih i verskih praznika, u skladu sa zakonom.
Odsustvo u slučaju porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i davanja koštane srži, tkiva ili organa i rekreativnog odmora, ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu, smatra se kao vreme provedeno na radu i ostvaruju se sva prava i obaveze iz radnog odnosa.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća i sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Direktor rešenjem odobrava korišćenje i dužinu plaćenog odsustva.
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade plate (neplaćeno odsustvo) do 7 radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
1. negovanja bolesnog člana uže porodice - do 7 radnih dana;
2. smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 29. stav 6. ovog ugovora - do 5 radnih dana;
3. poseta bračnom drugu na radu u inostranstvu - do 7 radnih dana;
4. nega člana šire porodice - do 3 radna dana.
Članovima šire porodice smatraju se članovi porodice koji nisu navedeni u članu 28. stav 5. ovog ugovora.
Poslodavac može na zahtev zaposlenog, da zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
1. obrazovanja, osposobljavanja ili specijalizacije;
2. obavljanja drugih privatnih poslova;
3. lečenje o sopstvenom trošku.
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo sa rada i do jedne godine, u ostalim opravdanim slučajevima, kada se o tome sa poslodavcem postigne sporazum.
Poslodavac će odbiti zahtev zaposlenog za neplaćeno odsustvo, ukoliko takvo odsustvo remeti proces rada.
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje zakonom, opštim aktom ili ovim ugovorom drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1. odlaska na odsluženje odnosno dosluženje vojnog roka;
2. privremenog upućivanja na rad u inostranstvo od poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska konzularna i druga predstavništva;
3. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj i sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane sa radom kod poslodavca;
4. izdržavanja kazne zatvora, odnosno izvršne mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere u trajanju od šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana po isteku mirovanja radnog odnosa, vrati na rad kod poslodavca.
Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Opšta zaštita zaposlenih, zaštita ličnih podataka, zaštita materinstva, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe, zaštita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama, obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad, vrši se u svemu u skladu sa odredbama Zakona o radu.
Zaposlena u predškolskoj ustanovi za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.
Direktor je dužan da zaposlenoj u predškolskoj ustanovi iz stava 1. ovog člana obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.
Zaposlena u predškolskoj ustanovi za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.
Zaposlena u predškolskoj ustanovi za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i ovog ugovora, u organizovanju i sprovođenju bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, sredstva za higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje opreme za rad u ispravnom stanju i da preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svake ustanove.
Poslodavac je dužan da na osnovu izvršene procene rizika Aktom o proceni rizika utvrdi radna mesta na kojima postoji povećani rizik od povreda i/ili oštećenja zdravlja, kao i da utvrdi mere za njihovo otklanjanje.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti ustanove.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti, invaliditeta, hirurških intervencija i težih bolesti, a visinu premije osiguranja utvrđuje upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se osposobljavaju za bezbedan i zdrav rad i za pružanje prve pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da kontrolišu svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti i da ako rade na radnom mestu sa povećanim rizikom obavljaju lekarske preglede na koje ih upućuje poslodavac, da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju, da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, da pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni je odgovoran ako ne koristi ili suprotno nameni koristi sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu koju je obezbedio poslodavac, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
Poslodavac je dužan da u ustanovi obezbedi organizovanje i sprovođenje preventivnih mera koje čine sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca u cilju sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih.
U tom cilju poslodavac i reprezentativni sindikat će omogućiti korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u skladu sa pravilnikom koji sporazumno donose poslodavac i sindikat, uz prethodnu saglasnost osnivača.
Pod pojmom prevencija označavaju se aktivnosti kojima je cilj sprečavanje pojavljivanja fizičkog, intelektualnog, psihičkog ili čulnog oštećenja (primarna prevencija) odnosno sprečavanje da oštećenja prouzrokuju trajna funkcionalna ograničenja ili invaliditet (sekundarna prevencija).
Prevencija može obuhvatiti mnogo različitih delovanja uključujući adaptaciju radnih mesta radi sprečavanja nastanka profesionalnih invaliditeta.
5.1. Odbor za bezbednost i zdravlje na radu
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: predstavnik zaposlenih).
Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Postupak izbora i način rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao i njihov odnos sa sindikatom uređuju se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogući:
1. uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2. da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan, da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo:
1. da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2. da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;
3. da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac nije sproveo odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnik zaposlenih, odnosno član Odbora imaju pravo da prisustvuju inspekcijskom nadzoru.
Poslodavac je dužan, da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor upozna:
1. sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;
2. sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;
3. o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikati dužni su, da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Organ upravljanja kod poslodavca, u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, je upravni odbor.
Upravni odbor broji devet članova, uključujući i predsednika.
Upravni odbor čine:
- tri predstavnika jedinice lokalne samouprave,
- tri predstavnika zaposlenih i
- tri predstavnika roditelja.
Predlaganje članova upravnog odbora vrše ovlašćeni predlagači u skladu sa zakonom, tajnim izjašnjavanjem.
Skupština grada Beograda odlučuje o predlogu ovlašćenih predlagača.
Upravni odbor odlučuje po prigovoru zaposlenog na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih.
Odluku o statusnoj promeni predškolske ustanove donosi upravni odbor, uz saglasnost osnivača.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena predškolske ustanove, a posebno svojinske promene i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
Poslodavac je dužan da ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van ustanove omogući da po podnetom zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, omogući uvid u primenu odredbi ovog ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organom ustanove.
7. PLATE, NAKNADE I OSTALA PRIMANJA
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na odgovarajuću platu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaposlenima iz stava 1. ovog člana, se garantuje jednaka plata za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.
Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.
7.1.2. Elementi za utvrđivanje plata i način utvrđivanja plata
Plata za obavljeni rad i vreme provedeno na radu zaposlenih u predškolskoj ustanovi utvrđuje se na osnovu:
1. iznosa osnovice;
2. koeficijenta posla;
3. dodataka na platu i
4. obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.
Koeficijent posla izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu.
Osnovna plata utvrđuje se množenjem osnovice za obračun plate i koeficijenta radnog mesta na koje je zaposleni raspoređen, u skladu sa Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama.
Plata pripravnika utvrđuje se u visini od 80% od osnovne plate radnog mesta za koje se pripravnik osposobljava.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na dodatak na platu, i to za:
1. minuli rad - u visini od 0,4% od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca;
2. dežurstvo i druge slučajeve rada duže od punog radnog vremena, određene propisima (prekovremeni rad) - 26% od osnovice;
3. rad na dan državnog i verskog praznika u visini - 110% od osnovice;
4. dnevnu naknadu za povećanje troškova rada i boravka na terenu (terenski dodatak) - u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa zaduženog za poslove statistike, ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana zaposlenog i naknada troškova smeštaja i ishrane;
5. rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) - 26% od osnovice, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne plate.
Poslodavcem, u smislu stava 1. tačka 1. ovog člana, smatra se predškolska ustanova, osnovna i srednja škola, visokoškolska ustanova (uključujući i naučne institute u sastavu univerziteta) i ustanove učeničkog i studentskog standarda na teritoriji Republike Srbije i to kao ustanove koje su utvrđene odgovarajućom mrežom ustanova kao planskim aktom koji donosi osnivač, odnosno konkursom koji se raspisuje svake školske godine za upis, odnosno prijem u ove ustanove u skladu sa odgovarajućim zakonom, imajući u vidu jedinstveni sistem prosvete, koji se finansiraju iz budžetskih sredstava.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje plate u smislu člana 56. ovog ugovora po više osnova, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od utvrđenih osnova.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, u skladu sa zakonom.
Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade plate iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana, i to:
1. u visini od 65% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;
2. u visini 100% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate najmanje u visini 60% prosečne plate u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene zakonom, pre meseca za vreme prekida do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 dana u kalendarskoj godini.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu plate u visini od 70% od plate koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom državnog organa ili nadležnog organa poslodavca, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koji je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih lica i dece i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Zaposleni u predškolskoj ustanovi ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, i to:
1. Troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada, i to samo kada zaposleni radi, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio mesečnu pretplatnu kartu za prevoz odnosno ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.
Ukoliko se naknada isplaćuje u novcu, mora biti isplaćena do 10. u mesecu za prethodni mesec.
Zaposleni koji stanuju van područja Grada Beograda imaju pravo i na troškove prevoza u visini 100% od cene prevozne karte koja važi van područja Grada Beograda.
Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu, ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca.
2. Troškove naknade za ishranu na službenom putu u zemlji
- u visini od 5% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem podatku republičkog organa zaduženog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" i "B" kategorije.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu koji ne mogu preći 40 evra dnevno u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.
Poslodavac je dužan da isplati:
1. zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju - u visini tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku;
2. zaposlenom naknadu troškova u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, prema priloženim računima do neoporezivog iznosa utvrđenog Zakonom o porezu na dohodak građana za pomoć u slučaju smrti zaposlenog i člana njegove uže porodice.
Poslodavac je dužan da isplati jubilarnu nagradu zaposlenom koji je navršio u predškolskom vaspitanju i obrazovanju:
- za 10 godina provedenih u radnom odnosu - u visini 50% prosečne plate isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome je navršio 10 godina u radnom odnosu;
- za 20 godina provedenih u radnom odnosu - u visini 75% prosečne plate isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome je navršio 20 godina u radnom odnosu;
- za 30 godina provedenih u radnom odnosu - u visini 100% prosečne plate isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome ja zaposleni navršio 30 godina u radnom odnosu.
Poslodavac je dužan da isplati solidarnu pomoć zaposlenom i članu njegove uže porodice, za slučaj teže bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti, u visini 100% iznosa troškova prema priloženoj dokumentaciji.
Pored primanja iz čl. 64. i 65. ovog ugovora, zaposlenom kod poslodavca mogu se isplatiti i druga primanja utvrđena ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca i to:
1. troškove odobrenog korišćenja sopstvenog putničkog automobila za službeno putovanje - do 30% cene jednog litra benzina;
2. sredstva za nabavku novogodišnjih paketića deci zaposlenih radnika starosti do 10 godina, do neoporezovanog iznosa, u skladu sa zakonom;
3. solidarnu pomoć za ublažavanje posledica elementarnih i drugih nepogoda, u visini 2 prosečne plate po zaposlenom u ustanovi u prethodnom mesecu u odnosu na mesec isplate, odnosno u visini 2 prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, ako je to za zaposlenog povoljnije.
7.1.8. Zaštita plate i naknade plate
Poslodavac može, samo uz pristanak zaposlenog, na osnovu pravosnažne odluke suda ili u slučajevima utvrđenim zakonom, potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od plate.
Na osnovu pravosnažne odluke suda poslodavac može zaposlenom da odbije od plate najviše do jedne trećine plate, odnosno naknade plate, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran ja za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje posebna komisija koju obrazuje direktor poslodavca, u skladu sa opštim aktom i ovim ugovorom.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, pokreće se rešenjem direktora poslodavca.
Direktor poslodavca dužan je da donese rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti poslodavca ili ličnom saznanju da je šteta prouzrokovana poslodavcu.
Prijava iz stava 2. ovog člana naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao poslodavcu, vreme i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu poslodavcu i predlog direktoru poslodavca da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pisanom obliku i naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog, poslove na koje je zaposleni raspoređen, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje i dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.
Kad zaposleni primi rešenje o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti za štetu, poslodavac obrazuje komisiju i zakazuje raspravu o odgovornosti zaposlenog za nastalu štetu.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari.
Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visinu naknade štete utvrđuje komisija u paušalnom iznosu, procenom štete ili veštačenjem preko stručnog lica.
Kada komisija utvrdi činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, direktor poslodavca donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Ako direktor poslodavca nađe da je zaposleni dužan da nadoknadi štetu, određuje način kako će zaposleni štetu da nadoknadi i u kom roku.
Direktor poslodavca može zaposlenog obavezati da štetu nadoknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete.
O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da da pismenu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili u utvrđenom roku od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, istu ne nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.
Direktor poslodavca može u opravdanim slučajevima delimično osloboditi zaposlenog od naknade koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, direktor poslodavca će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni naknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo na naknadu štete pred nadležnim sudom.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Radi uspešnijeg obavljanja poslova u delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, vaspitači, medicinske sestre - vaspitači, medicinske sestre, saradnici i stručni saradnici, imaju obavezu kontinuiranog stručnog usavršavanja.
U zavisnosti od uspešnosti na planu stručnog usavršavanja, stiču se odgovarajuća zvanja.
Vaspitači odnosno medicinske sestre - vaspitači sa 25-35 godina staža osiguranja u predškolskoj ustanovi, mogu da obavljaju poslove praćenja i osposobljavanja pripravnika za rad, odnosno da dobiju zvanja mentora.
Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, i to za najmanje:
- 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme;
- 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme;
- 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme.
Program je dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba primenjivaće se kriterijumi po redosledu utvrđenom programom i ovim ugovorom.
Rezultati rada se utvrđuju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca zasnovane na elementima: kvaliteta obavljenog posla, samostalnosti u radu i inovacija, efikasnosti rada, odnosa prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada a vezano za izvršavanje poslova radnog mesta, plana rada i drugih pokazatelja.
Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, primenjuju se sledeći kriterijumi:
1. rad ostvaren u radnom odnosu, pri čemu prednost ima zaposleni sa većim brojem godina ostvarenih u radnom odnosu;
2. zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, pri čemu prednost ima zaposleni, ako on ili član njegove porodice boluje od težeg oboljenja prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa;
3. broj dece na školovanju, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece na školovanju;
4. da li je zaposleni invalid rada;
5. da li su kod poslodavca zaposlena oba člana porodičnog domaćinstva.
Izuzetno, zaposlenoj ženi sa detetom do dve godine života, samohranom roditelju, usvojiocu ili staraocu maloletnog deteta, čiji je ukupan mesečni prihod po članu domaćinstva do visine minimalne zarade, kao i zaposlenom koji je u delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja proveo više od 25 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena.
Poslodavac je dužan da na predlog programa iz člana 79. ovog ugovora pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavac je dužan da uzme u obzir mišljenje i predloge sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku od mesec dana.
Program rešavanja viška zaposlenih sadrži predlog mera, i to naročito: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, skraćeno radno vreme i druga prava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
11. ARBITRAŽA ZA RADNE SPOROVE
Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i štrajk, smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Ako nastane spor povodom individualnog radnog spora isti će se rešavati u skladu sa Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova.
Postupak sporazumnog rešavanja pitanja između poslodavca i zaposlenog regulisaće se opštim aktom poslodavca u skladu sa Zakonom.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom omogući zaposlenima u predškolskim ustanovama koji su članovi sindikata neometano obavljanje svih sindikalnih aktivnosti koje su usmerene na ostvarivanje položaja i prava, uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Aktivnosti sindikata vrše se tako da ne idu na štetu redovnog funkcionisanja poslodavca i radne discipline.
Poslodavac je dužan da sindikatu koji ispunjava zakonom propisane uslove reprezentativnosti, omogući:
- neometano pokretanje inicijativa, zahteva i predloga koji se odnose na poboljšavanje materijalnog, socijalnog položaja i opštih uslova rada zaposlenih;
- pravovremeno istinito i objektivno informisanje o svim bitnim pitanjima koja su od interesa za zaposlene i način obavljanja poslova i radnih zadataka;
- prisustvo svim sednicama upravnog odbora ustanove predstavniku sindikata.
Predstavnik sindikata je dužan da na vreme, a najkasnije jedan dan pre nastupanja potrebe, obavesti direktora ustanove o svim planiranim odsustvovanjima sa posla u cilju obavljanja sindikalnih aktivnosti.
Izuzetak mogu činiti hitni sastanci i nastale obaveze koji nisu unapred planirane, pa će se u skladu sa tim potrebama obaveštavanje vršiti u skladu i na način koji je u tom momentu najpogodniji.
Predsednik sindikata u svojstvu zastupnika svojih članova, zbog sindikalne aktivnosti za vreme obavljanja svoje funkcije, ne može biti pozvan na odgovornost, niti trpeti posledice zbog svoje aktivnosti, ako postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom, ovim ugovorom i drugim opštim aktima poslodavca.
Predsednici i članovi organa sindikata zbog sindikalnih aktivnosti ne mogu se za vreme obavljanja funkcije na bilo koji način stavljati u nepovoljan položaj, ako postupaju u skladu sa Zakonom i ovim ugovorom, osim ako se steknu opravdani razlozi za prestanak radnog odnosa.
Ako zaposlenom koji je izabran na funkciju u organu sindikata van ustanove poslodavca vršenje funkcije zahteva da privremeno prestane da obavlja poslove za koje je zasnovao radni odnos kod poslodavca, miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu drugačije uređeno.
Po prestanku vršenja funkcije na koju je izabran zaposleni ima prava da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije vrati na rad kod poslodavca.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja i naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad, ukoliko mu to dozvoljavaju prostorne i finansijske mogućnosti;
- da predsedniku reprezentativnog sindikata utvrdi pravo na korišćenje 80 plaćenih časova od ukupnog broja radnih sati radi obavljanja sindikalne funkcije (ako sindikat ima najmanje 200 članova) i po 2 časa mesečno za svakih sledećih 100 članova, odnosno da utvrdi pravo na korišćenje srazmerno manje plaćenih časova od ukupnog broja radnih sati radi obavljanja sindikalne funkcije (ako sindikat ima manje od 200 članova), s tim što za to vreme ima pravo na naknadu plate koja ne može biti veća od njegove prosečne plate u prethodnih 12 meseci u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu;
- da članovima viših organa sindikata sporazumno utvrdi broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcije a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika reprezentativnog sindikata;
- da predstavnicima sindikata omogući potpuno informisanje zaposlenih, na za to pogodnim mestima;
- da predstavnicima sindikata omogući: odsustvo sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- učešća u radnim i sportskim takmičenjima i manifestacijama u organizaciji sindikata;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih zauzimaju jasni i opredeljujući stavovi.
13. ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku, ovim ugovorom i opštim aktom poslodavca.
Minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka utvrđuje osnivač posebnim aktom.
Pri utvrđivanju minimuma procesa rada osnivač je obavezan da uzme u obzir mišljenje, primedbe i predloge sindikata.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se i svi korisnici preko ustanova i preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da predškolske ustanove obavljaju delatnost od javnog interesa.
Odbor sindikalne organizacije pre stupanja u štrajk obavezno donosi odluku o stupanju u štrajk koja naročito sadrži:
- datum početka štrajka;
- broj i sastav članova štrajkačkog odbora (predsednik i članovi);
- sindikalne zahteve sa obrazloženjem;
- predlog za dogovor oko obezbeđenja objekata, zaposlenih i dece u vreme trajanja štrajka;
- predlog za otpočinjanje pregovora oko podnetih zahteva.
14. ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
14.1. Zaključivanje i primena kolektivnog ugovora
Ovaj ugovor smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici reprezentativnih sindikata i osnivača.
Ovaj ugovor neposredno se primenjuje.
14.2. Postupak za izmenu i dopunu kolektivnog ugovora
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku na koji je zaključen.
Postupak za izmene i dopune ovog ugovora pokreću, pisanim putem, sa obrazloženjem, potpisnici ovog ugovora.
Potpisnici ovog ugovora dužni su da u roku od 15 dana razmotre pisani predlog iz stava 2. ovog člana i da o tome donesu odluku.
14.3. Važenje i otkaz kolektivnog ugovora
Potpisnici ovaj ugovor mogu raskinuti sporazumno ugovorom ili pisanim otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza, započnu postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja.
Potpisnici ovog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novog, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
15. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor zaključuje se na period od tri godine.
Za praćenje primene, sporna pitanja i davanje mišljenja o primeni odredaba ovog ugovora nadležna je komisija koju imenuje osnivač, a sačinjavaju je po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Zaključci i mišljenja data na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju ovog ugovora.
Ovaj ugovor smatra se zaključenim kada ga potpišu predstavnici ugovornih strana, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".