PRAVILNIK O LISTI OPASNIH MATERIJA I NJIHOVIM KOLIČINAMA I KRITERIJUMIMA ZA ODREĐIVANJE VRSTE DOKUMENTA KOJE IZRAĐUJE OPERATER SEVESO POSTROJENJA, ODNOSNO KOMPLEKSA ("Sl. glasnik RS", br. 41/2010 i 51/2015)

Član 1

Ovim pravilnikom propisuje se Lista opasnih materija i njihove količine i kriterijumi za određivanje vrste dokumenata koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija.

Član 2

Kriterijumi za izradu dokumenata Politika prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa se određuju u skladu sa Listom opasnih materija i njihovih graničnih količina i Listom kategorija opasnih materija i njihovih graničnih količina (u daljem tekstu: Lista), koje su odštampane uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 3

Politiku prevencije udesa izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više:

1) opasnih materija u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Listi, Tabela I, kolona 1, ovog pravilnika, ili

2) opasnih materija klasifikovanih u neku od klasa opasnosti iz Liste, Tabele II ovog pravilnika u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Listi, Tabela II, kolona 1 ovog pravilnika.

Član 4

Politiku prevencije udesa izrađuje i operater koji obavlja aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija u količinama manjim od količina propisanih u članu 3. ovog pravilnika, ukoliko proceni da je zbog lokacije, prirode opasnih materija i opasnih aktivnosti povećana verovatnoća nastanka udesa i mogućih posledica.

Član 5

Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više:

1) opasnih materija u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Listi, Tabela I, kolona 2. ovog pravilnika, ili

2) opasnih materija klasifikovanih u neku od klasa opasnosti iz Liste, Tabela II u količinama jednakim ili većim od količina navedenih u Tabeli II, koloni 2. ovog pravilnika.

Član 6

Pored kriterijuma navedenih u članu 3. i članu 5. ovog pravilnika, koriste se i dodatni kriterijumi, u slučaju kada ni jedna od opasnih materija u postrojenju nije prisutna u količinama jednakim ili većim od navedenih u Listi ovog pravilnika.

Ako je zbir:

Σ q (i)/QUI = q1/QU1 + q2/QU2 + q3/QU3 + q4/QU4 + q5/QU5 +... ≥ 1,

gde je q (i) - količina opasne materije (i) u postrojenju i

QUI - propisana granična količina za opasne materije iz Liste u tabeli I ili tabeli II, kolona 2 ovog pravilnika, operater ima obavezu izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa.

Ako je zbir:

Σ q (i)/QLI = q1/QL1 + q2/QL2 + q3/QL3 + q4/QL4 + q5/QL5 +... ≥ 1,

gde je q(i) - količina opasne materije (i) u postrojenju i

QLI - propisana granična količina za opasne materije iz Liste, tabela I ili tabela II, kolona 1 ovog pravilnika, operater ima obavezu izrade Politike prevencije udesa.

Ovo pravilo se primenjuje tri puta, radi ocene opasnosti po zdravlje ljudi, fizičkih opasnosti i opasnosti po životnu sredinu, i to:

a) za sabiranje količina onih opasnih materija koje su navedene u Tabeli I ovog pravilnika i klasifikovane u klasu opasnosti: akutna toksičnost, kategorija 1, 2 ili 3 (inhalaciono) ili specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost (Spec. toks. - JI), kategorija 1, sa količinama onih opasnih materija koje su navedene u odeljku "H", stavke od "H1" do "H3" u Tabeli II ovog pravilnika;

b) za sabiranje količina onih opasnih materija koje su navedene u Tabeli I ovog pravilnika i klasifikovane u klasu opasnosti: eksplozivi, zapaljivi gasovi, zapaljivi aerosoli, oksidujući gasovi, zapaljive tečnosti, samoreaktivne supstance i smeše, organski peroksidi, samozapaljive tečnosti i čvrste supstance, oksidujuće tečnosti i čvrste supstance, sa količinama onih opasnih materija koje su navedene u odeljku "P", stavke od "P1" do "P8" u Tabeli II ovog pravilnika;

v) za sabiranje količina onih opasnih materija koje su navedene u Tabeli I ovog pravilnika i klasifikovane u klasu opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija Akutno 1, kategorija Hronično 1 ili kategorija Hronično 2, sa količinama onih opasnih materija koje su navedene u odeljku "E", stavke "E1" i "E2", u Tabeli II ovog pravilnika.

Pripadajuće odredbe ovog pravilnika primenjuju se, ako je bilo koji od zbirova dobijenih iz a), b) ili v) veći ili jednak 1.

Član 7

Količine opasnih materija na osnovu kojih se određuju obaveze operatera iz člana 1. ovog pravilnika su maksimalne količine koje su prisutne ili mogu biti prisutne u bilo kom trenutku u seveso postrojenju, odnosno kompleksu. Kada je opasna materija smeštena na više mesta u seveso postrojenju, odnosno kompleksu, pojedinačne količine te vrste opasne materije se sabiraju. Ovaj zbir je polazna količina opasne materije na osnovu koje se određuje vrsta dokumenta koje izrađuje operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa. Opasna materija koja je prisutna u seveso postrojenju, odnosno kompleksu, samo u količinama jednakim ili manjim od 2% od odgovarajuće granične količine date u Listi ovog pravilnika, zanemariće se pri izračunavanju maksimalne količine opasnih materija koje su prisutne ili mogu biti prisutne, ako je njeno mesto u seveso postrojenju, odnosno kompleksu takvo da ne može biti pokretač udesa bilo gde u seveso postrojenju, odnosno kompleksu.

Član 8

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

LISTA OPASNIH MATERIJA I NJIHOVIH GRANIČNIH KOLIČINA I LISTA KATEGORIJA OPASNIH MATERIJA I NJIHOVIH GRANIČNIH KOLIČINA

Supstance i smeše, odnosno opasne materije klasifikuju se u skladu sa Zakonom o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15) i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Smeša se tretira na isti način kao supstanca, pod uslovom da je u okviru graničnih koncentracija propisanih prema njenim svojstvima koja su predmet propisa kojima se uređuju klasifikacija, pakovanje i obeležavanje hemikalija, osim kada je posebno naveden njen procentualni sastav ili drugi opis.

Supstance i smeše, odnosno opasne materije na koje se ne primenjuju propisi o klasifikaciji, pakovanju i obeležavanju hemikalija, uključujući otpad, ali koje su prisutne ili mogu biti prisutne u seveso postrojenju, odnosno kompleksu i koje, pod uslovima koji postoje u seveso postrojenju, odnosno kompleksu, imaju ili mogu imati ista svojstva u pogledu mogućnosti izazivanja udesa, uslovno se svrstavaju u najsličniju kategoriju opasnosti ili imenovanu opasnu materiju, koja je propisana ovim pravilnikom.

Kada je supstanca ili smeša, odnosno opasna materija klasifikovana u više klasa i/ili kategorija opasnosti kojima odgovaraju različite granične količine, primenjuje se najniža granična količina propisana ovim pravilnikom. Međutim, prilikom primene dodatnih kriterijuma iz člana 6. ovog pravilnika, primenjuje se najniža granična količina za svaku grupu kategorija iz člana 6. stav 4(a), 4(b) i 4(v), propisana za odgovarajuću klasifikaciju.

Tabela I

LISTA OPASNIH MATERIJA I NJIHOVIH GRANIČNIH KOLIČINA

 

R. B.	OPASNE MATERIJE [CAS BROJ]	granične količine u tonama
		Kolona 1	Kolona 2
1.	Amonijum-nitrat [6484-52-2] (napomena 1)	5 000	10 000
2.	Amonijum-nitrat [6484-52-2] (napomena 2)	1 250	5 000
3.	Amonijum-nitrat [6484-52-2] (napomena 3)	350	2 500
4.	Amonijum-nitrat [6484-52-2] (napomena 4)	10	50
5.	Kalijum-nitrat [7757-79-1] (napomena 5)	5 000	10 000
6.	Kalijum-nitrat [(7757-79-1] (napomena 6)	1 250	5 000
7.	Arsen(V)oksid [1303-28-2], arsenatna kiselina i/ili njene soli	1	2
8.	Arsen(III)oksid [1327-53-3], arsenitna kiselina i/ili njene soli		0,1
9.	Brom [7726-95-6]	20	100
10.	Hlor [7782-50-5]	10	25
11.	Jedinjenja nikla u obliku praha koja se mogu udahnuti (nikl-monoksid [1313-99-1], nikl-dioksid [12035-36-8], nikl-sulfid[16812-54-7], trinikl-disulfid [12035-72-2], dinikl-trioksid[1314-06-3])	-	1
12.	Etilenimin [151-56-4]	10	20
13.	Fluor [7782-41-4]	10	20
14.	Formaldehid (koncentracija ≥ 90%) [50-00-0]	5	50
15.	Vodonik [1333-74-0]	5	50
16.	Hlorovodonik (gas u tečnom stanju) [7647-01-0]	25	250
17.	Alkili olova	5	50
18.	Tečni veoma lako zapaljivi gasovi (uključujući TNG) i prirodni gas	50	200
19.	Acetilen [74-86-2]	5	50
20.	Etilenoksid [75-21-8]	5	50
21.	Propilenoksid [75-56-9]	5	50
22.	Metanol [67-56-1]	500	5 000
23.	4,4-metilen-bis-(2-hloranilin) [101-14-4] i/ili njegove soli, u obliku praha	-	0,01
24.	Metilizocijanat [624-83-9]	-	0,15
25.	Kiseonik [7782-44-7]	200	2 000
26.	Toluendiizocijanat [26471-62-5]	10	100
27.	Karbonildihlorid (fozgen) [75-44-5]	0,3	0,75
28.	Arsen-trihidrid (arsin) [7784-42-1]	0,2	1
29.	Fosfor-trihidrid (fosfin) [7803-51-2]	0,2	1
30.	Sumpor-dihlorid [10545-99-0]	1	1
31.	Sumpor-trioksid [7446-11-9]	15	75
32.	Polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini(uključujući TCDD), izraženi kao ekvivalent TCDD (napomena 7)	-	0,001
33.	Sledeći karcinogeni u koncentracijama iznad 5% masenih: 4-Aminobifenil [92-67-1] i/ili njegove soli, Benzotrihlorid [98-07-7], Benzidin [92-87-5] i/ili soli, Bis(hlormetil) etar [542- 88-1], Hlormetil-metil etar [107-30-2], 1,2-Dibrometan [106-93-4], Dietil-sulfat [64-67-5], Dimetil-sulfat [77-78-1], Dimetil-karbamoil hlorid [79-44-7], 1,2-Dibrom-3-hlorpropan [96-12-8], 1,2-Dimetilhidrazin [540-73-8], Dimetilnitrozamin [62-75-9], Heksametil fosfortriamid [680-31-9], Hidrazin [302-01-2], 2-Naftilamin [91-59-8] i/ili soli, 4-Nitrobifenil [92-93-3] i 1,3-Propansulton [1120-71-4]	0,5	2
34.	Proizvodi od nafte: a) benzini i primarni benzini; b) kerozini (uključujući reaktivna goriva za avione); v) gasna ulja (uključujući dizel gorivo, ulja za loženje i mešavine gasnih ulja).	2 500	25 000

NAPOMENE za Tabelu I

1. Amonijum-nitrat (5 000/10 000): đubriva koja imaju svojstvo samorazgradnje.

Ovo se odnosi na složena đubriva na bazi amonijum-nitrata (složena đubriva koja sadrže amonijum-nitrat sa fosfatom i/ili potašom) kod kojih je udeo azota koji potiče od amonijum nitrata sledeći:

a) između 15,75%1 i 24,5%2 masenih i koja ili ne sadrže više od 0,4% ukupno zapaljivih/organskih materija ili koja imaju odgovarajući otpor prema detonaciji u skladu sa propisima o amonijum-nitratnim đubrivima sa visokim sadržajem azota;

b) 15,75%3 masenih ili manje i neograničen sadržaj zapaljivih materija, i koja imaju svojstvo samorazgradnje u skladu sa UN testom (pogledati Preporuke UN o transportu opasnog tereta: Priručnik o metodama ispitivanja i kriterijumima, III deo, odeljak 38.2).

2. Amonijum-nitrat (1 250/5 000):

Ovo se odnosi na prosta đubriva na bazi amonijum-nitrata i na složena đubriva na bazi amonijum-nitrata kod kojih udeo azota koji potiče od amonijum-nitrata iznosi:

a) više od 24,5% masenih, osim za smeše amonijum-nitrata sa dolomitom, krečnjakom i/ili kalcijum-karbonatom od najmanje 90% čistoće;

b) više od 15,75% masenih za smeše amonijum-nitrata i amonijum-sulfata;

v) više od 28%4 masenih za smeše amonijum-nitrata sa dolomitom, krečnjakom i/ili kalcijum-karbonatom od najmanje 90% čistoće;

i koja imaju odgovarajući otpor prema detonaciji u skladu sa propisima o amonijum-nitratnim đubrivima sa visokim sadržajem azota.

3. Amonijum-nitrat (350/2500):

Ovo se odnosi na:

(a) amonijum-nitrat i smeše amonijum-nitrata kod kojih udeo azota koji potiče od amonijum-nitrata iznosi:

- između 24,5% i 28% masenih i koji ne sadrži više od 0,4% zapaljivih supstanci,

- više od 28% masenih i koji ne sadrži više od 0,2% zapaljivih supstanci.

(b) vodene rastvore amonijum-nitrata u kojima je koncentracija amonijum-nitrata veća od 80% masenih.

4. Amonijum-nitrat (10/50): materijali i đubriva koja nemaju odgovarajuću otpornost prema detonaciji.

Ovo se odnosi na:

(a) materijal koji se odbacuje u procesu proizvodnje i na amonijum-nitrat i smeše amonijum-nitrata, đubriva na bazi amonijum-nitrata i složena đubriva na bazi amonijum-nitrata označena u napomenama 2 i 3 koje krajni korisnici vraćaju ili su vratili proizvođaču, privremenom skladištu ili postrojenju za ponovnu obradu, reciklažu ili postupak radi bezbedne upotrebe jer više ne ispunjavaju uslove iz napomena 2 i 3;

(b) đubriva iz napomena 1(a) i 2 koja nemaju odgovarajuću otpornost prema detonaciji.

5. Kalijum-nitrat (5 000/10 000): složena đubriva na bazi kalijum-nitrata u obliku granula.

6. Kalijum-nitrat (1 250/5 000): složena đubriva na bazi kalijum-nitrata u obliku kristala.

7. Polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini.

Količine polihlorovanih dibenzofurana i polihlorovanih dibenzodioksina se izračunavaju koristeći sledeće faktore:

Međunarodni faktori ekvivalentne toksičnosti za srodne supstance
2,3,7,8-TCDD	1	2,3,7,8-TCDF	0,1
1,2,3,7,8-PeDD	0,5	2,3,4,7,8-PeCDF	0,5
		1,2,3,7,8-PeCDF	0,05
1,2,3,4,7,8-HxCDD	0,1	1,2,3,4,7,8-HxCDF	0,1
1,2,3,6,7,8-HxCDD		1,2,3,7,8,9-HxC DF
1,2,3,7,8,9-HxCDD		1,2,3,6,7,8-HxCDF
		2,3,4,6,7,8-HxCDF
1,2,3,4,6,7,8-HpCDD	0,01
OCDD	0,001	1,2,3,4,6,7,8-HpCDF	0,01
		1,2,3,4,7,8,9-HpCDF
		OCDF	0,001
(T = tetra, P = penta, Hx = heksa, Hp = hepta, O = okta)

____________
1 udeo azota 15,75% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 45% amonijum-nitratu
2 udeo azota 24,5% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 70% amonijum-nitratu
3 udeo azota 15,75% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 45% amonijum-nitratu
4 udeo azota 28% masenih koji potiče od amonijum-nitrata koji odgovara 80% amonijum-nitratu

Tabela II

LISTA KATEGORIJA OPASNIH MATERIJA I NJIHOVIH GRANIČNIH KOLIČINA

 

Kategorije opasnosti	Granična količina (u tonama)
	Kolona 1	Kolona 2
Odeljak "H" - OPASNOST PO ZDRAVLJE
"H1" AKUTNA TOKSIČNOST, kategorija 1, svi putevi izlaganja	5	20
"H2" AKUTNA TOKSIČNOST - kategorija 2, svi putevi izlaganja - kategorija 3, inhalaciono (vidi napomenu 1)	50	200
"H3" SPECIFIČNA TOKSIČNOST ZA CILJNI ORGAN - JEDNOKRATNA IZLOŽENOST Spec. toks. - JI kategorija 1	50	200
Odeljak "P" - FIZIČKE OPASNOSTI
"P1a" EKSPLOZIVI (vidi napomenu 2) - Nestabilni eksplozivi ili - Eksplozivi, podklasa 1.1, 1.2, 1.3, 1.5 ili 1.6, ili - Supstance ili smeše koje imaju eksplozivna svojstva prema metodi A.14 koja je data u propisima kojima se uređuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija (vidi napomenu 3) i nisu klasifikovane u klasu opasnosti: organski peroksidi ili samoreaktivne supstance i smeše	10	50
"P1b" EKSPLOZIVI (vidi napomenu 2) Eksplozivi, podklasa 1.4 (vidi napomenu 4)	50	200
"P2" ZAPALJIVI GASOVI Zapaljivi gasovi, kategorija 1 ili 2	10	50
"P3a " ZAPALJIVI AEROSOLI (vidi napomenu 5.1) Zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, koji sadrže zapaljive gasove, kategorija 1 ili 2 ili zapaljive tečnosti, kategorija 1	150 (neto)	500 (neto)
"P3b" ZAPALJIVI AEROSOLI (vidi napomenu 5.1) Zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, koji ne sadrže zapaljive gasove, kategorija 1 ili 2 niti zapaljive tečnosti, kategorija 1 (vidi napomenu 5.2)	5000 (neto)	50000 (neto)
"P4" OKSIDUJUĆI GASOVI Oksidujući gasovi, kategorija 1	50	200
"P5a" ZAPALJIVE TEČNOSTI - Zapaljive tečnosti, kategorija 1, ili - Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3 koje se održavaju na temperaturi iznad njihove tačke ključanja, ili - Druge tečnosti čija je tačka paljenja ≤ 60 °C, koje se održavaju na temperaturi iznad njihove tačke ključanja (vidi napomenu 12)	10	50
"P5b" ZAPALJIVE TEČNOSTI - Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3 kod kojih posebni uslovi procesa, kao što su visok pritisak ili visoka temperatura, mogu stvoriti opasnosti od velikog udesa, ili - Druge tečnosti sa tačkom paljenja ≤ 60 °C kod kojih posebni uslovi procesa, kao što su visok pritisak ili visoka temperatura, mogu stvoriti opasnosti od velikog udesa (vidi napomenu 6)	50	200
"P5c" ZAPALJIVE TEČNOSTI Zapaljive tečnosti, kategorija 2 ili 3, koje nisu obuhvaćene pod R5a ni R5b	5000	50000
"P6a" SAMOREAKTIVNE SUPSTANCE I SMEŠE i ORGANSKI PEROKSIDI Samoreaktivne supstance i smeše, tip A ili B, ili Organski peroksidi, tip A ili B	10	50
"P6b" SAMOREAKTIVNE SUPSTANCE I SMEŠE i ORGANSKI PEROKSIDI Camoreaktivne supstance i smeše, tip C, D, E ili F ili Organski peroksidi, tip C, D, E ili F	50	200
"P7" SAMOZAPALJIVE TEČNOSTI I ČVRSTE SUPSTANCE Samozapaljive tečnosti, kategorija 1 Samozapaljive čvrste materije, kategorija 1	50	200
"P8" OKSIDUJUĆE TEČNOSTI I ČVRSTE SUPSTANCE Oksidujuće tečnosti, kategorija 1, 2 i 3, ili Oksidujuće čvrste supstance i smeše, kategorija 1, 2 i 3	50	200
Odeljak "E" - OPASNOST PO ŽIVOTNU SREDINU
"E1" OPASNOST PO VODENU ŽIVOTNU SREDINU - kategorija Akutno 1, ili - kategorija Hronično 1	100	200
"E2" OPASNOST PO VODENU ŽIVOTNU SREDINU kategorija Hronično 2	200	500
Odeljak "O" - DODATNE OPASNOSTI
"O1" Supstance ili smeše kojima je dodeljeno dodatno obaveštenje o opasnosti EUH014	100	500
"O2" Supstance i smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove, kategorija 1	100	500
"O3" Supstance ili smeše kojima je dodeljeno dodatno obaveštenje o opasnosti EUH029	50	200

NAPOMENE za Tabelu II

1. Opasne materije koje pripadaju klasi opasnosti akutna toksičnost, kategorija 3, peroralno (H 301), spadaju pod odeljak H2 AKUTNA TOKSIČNOST u onim slučajevima kada se ne mogu klasifikovati niti na osnovu akutne inhalacione toksičnosti, niti na osnovu akutne dermalne toksičnosti, na primer usled nedostatka ubedljivih podataka o inhalacionoj i dermalnoj toksičnosti.

2. Klasa opasnosti Eksplozivi obuhvata i eksplozivne proizvode, u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije. Ako je količina eksplozivne supstance ili smeše u eksplozivnom proizvodu poznata, ta količina se uzima u obzir za potrebe ovog pravilnika. Ako količina eksplozivne supstance ili smeše u eksplozivnom proizvodu nije poznata, za potrebe ovog pravilnika ceo proizvod se tretira kao eksploziv.

3. Ispitivanje eksplozivnih svojstava supstanci i smeša je neophodno samo ako se skrining procedurom u skladu sa propisima kojima se uređuje klasifikacija hemikalija1 utvrdi da bi supstanca ili smeša mogla imati eksplozivna svojstva.

4. Ako je eksploziv koji je klasifikovan u podklasu 1.4 raspakovan ili prepakovan, svrstava se pod odeljak P1a, osim ako se u skladu sa propisima kojima se uređuju hemikalije utvrdi da opasnost tog eksploziva još uvek odgovara podklasi 1.4.

5.1 Zapaljivi aerosoli klasifikovani prema propisima kojima se uređuju aerosolni raspršivači kao "Veoma zapaljivi" i "zapaljivi" aerosoli, odgovaraju klasi opasnosti zapaljivi aerosoli, kategorija 1 ili 2, respektivno, prema propisima kojima se uređuju hemikalije.

5.2. Za korišćenje ovog odeljka mora se dokumentovati da aerosolni raspršivač ne sadrži zapaljivi gas, kategorija 1 ili 2, niti zapaljivu tečnost, kategorija 1.

6. U skladu sa propisom kojim se uređuje klasifikacija hemikalija, tečnosti sa tačkom paljenja višom od 35°C ne moraju da budu klasifikovane u Kategoriju 3, ukoliko su ispunjeni uslovi iz tog propisa. Ovo međutim ne važi pod uslovima kao što su visoka temperatura ili pritisak i stoga su takve tečnosti obuhvaćene ovim odeljkom.

___________
1 Detaljnija uputstva o izuzimanju od obaveze ispitivanja mogu se naći u propisima kojima se uređuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija (Metoda A.14).