PRAVILNIKO LETENJU VAZDUHOPLOVA("Sl. glasnik RS", br. 61/2015) |
Ovim pravilnikom se propisuju pravila letenja vazduhoplova koji obavljaju opšti vazdušni saobraćaj u vazdušnom prostoru Republike Srbije, kao i sadržina, način podnošenja, izmene i zatvaranja plana leta u opštem vazdušnom saobraćaju.
Ako vazduhoplov registrovan u Republici Srbiji leti u vazdušnom prostoru druge države, posada vazduhoplova je dužna da se pridržava propisa o pravilima letenja koji se primenjuju u vazdušnom prostoru te države, a ako tih propisa nema, dužna je da se pridržava odredaba ovog pravilnika.
Letenje vazduhoplova koji su registrovani u Republici Srbiji iznad mora na kome nijedna država nema suverenitet (otvoreno more) se vrši prema odredbama ovog pravilnika i međunarodnih akata donetih na osnovu Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944. (u daljem tekstu: Čikaška konvencija), kojima se uređuje postupak za letenje vazduhoplova iznad otvorenog mora, a koji obavezuju Republiku Srbiju.
Odredbe ovog pravilnika se odnose na pružaoce usluga u vazdušnom saobraćaju kada obavljaju poslove u vazdušnom prostoru Republike Srbije, kao i na osoblje uključeno u operacije vazduhoplova.
Ovim pravilnikom se, uz prilagođavanje pravu Republike Srbije, preuzimaju Sekcije 1-5, 11 i 12, kao i Dodaci 1-3 i 5 Aneksa Sprovedbene Uredbe Komisije (EU) br. 923/2012 od 26. septembra 2012. godine.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:
1) avion (Aeroplane) je vazduhoplov koji je teži od vazduha i ima motorni pogon, koji proizvodi silu uzgona u letu pretežno aerodinamičkom reakcijom na njegove površine koje ostaju fiksne u datim uslovima leta;
2) adresa vazduhoplova (Aircraft address) je jedinstvena dvadesetčetvorobitna kombinacija koja se dodeljuje vazduhoplovu u cilju komunikacije vazduh-zemlja, navigacije i nadzora;
3) aerodrom (Aerodrome) je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu) na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje ili kretanje vazduhoplova;
4) aerodromska kontrola letenja (Aerodrome control tower) je jedinica uspostavljena za pružanje usluge kontrole letenja za aerodromski saobraćaj;
5) aerodromski saobraćaj (Aerodrome traffic) je svaki saobraćaj na manevarskim površinama aerodroma, uključujući i sve vazduhoplove koji lete u njegovoj blizini.
Napomena - Vazduhoplovi koji lete u blizini aerodroma obuhvataju, između ostalih, i vazduhoplove koji ulaze ili napuštaju aerodromski saobraćajni krug;
6) aerodromski saobraćajni krug (Aerodrome traffic circuit) je putanja leta vazduhoplova koji lete u blizini aerodroma;
7) akrobatski let (Acrobatic flight) označava namerno izvedene manevre vazduhoplova u kojima dolazi do naglih promena položaja, pravca i brzine vazduhoplova, koji nisu neophodni za uobičajen let ili za obuku koja se izvodi u cilju sticanja dozvola i ovlašćenja, osim za ovlašćenje za akrobatsko letenje;
8) alternativni aerodrom (Alternate aerodrome) je aerodrom prema kojem vazduhoplov može da nastavi let ako dalji let prema aerodromu odredišta nije moguć ili se ne preporučuje. Alternativni aerodromi mogu da budu:
(1) alternativni aerodrom za aerodrom poletanja (Take-off alternate) je alternativni aerodrom na koji vazduhoplov može da sleti ukoliko to postane neophodno neposredno nakon poletanja, a nije moguće sletanje na aerodrom poletanja;
(2) alternativni aerodrom na ruti (En-route alternate) je aerodrom na koji vazduhoplov može da sleti ako dođe do vanrednog stanja ili stanja nužde u toku leta na ruti;
(3) alternativni aerodrom na ruti za ETOPS letove (ETOPS en-route alternate) je pogodan i odgovarajući alternativni aerodrom na koji vazduhoplov može da sleti ako u toku ETOPS leta dođe do prestanka rada motora, drugog vanrednog stanja ili stanja nužde;
(4) alternativni aerodrom za aerodrom odredišta (Destination alternate) je alternativni aerodrom prema kome vazduhoplov može da nastavi let ako sletanje na aerodrom odredišta nije moguće ili se ne preporučuje;
9) apsolutna visina (Altitude) je vertikalna udaljenost nivoa, tačke ili objekta koji se smatra tačkom, mereno od srednjeg nivoa mora (MSL);
10) ATS prijavni biro (Air traffic services reporting office) je ATS jedinica uspostavljena u cilju primanja izveštaja koji se tiču ATS i planova leta podnetih pre prvog izdavanja odobrenja kontrole letenja;
11) ATS ruta (ATS route) je ruta uspostavljena za usmeravanje protoka vazdušnog saobraćaja prema potrebama pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju;
12) automatski zavisni nadzor - emisija (Automatic dependent surveillance - broadcast, ADS-B) je način na koji vazduhoplovi, vozila na aerodromu i drugi objekti mogu da emituju i/ili primaju podatke, kao što su identifikacija, pozicija i dodatne podatke, prema potrebi, emitovanjem data linkom;
13) baza oblaka (Ceiling) je rastojanje od tla ili vode do donje granice najnižeg sloja oblaka ispod 6.000 m (20.000 ft) koji pokriva više od polovine neba;
14) važeći plan leta (Current flight plan) je plan leta koji sadrži sve izmene nastale izdavanjem naknadnih odobrenja jedinica kontrole letenja;
15) vazduhoplov (Aircraft) je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;
16) vazdušni put (Airway) je kontrolisani vazdušni prostor ili deo tog prostora koji je utvrđen u obliku koridora;
17) vazdušni saobraćaj (Air traffic) čine svi vazduhoplovi koji lete ili se kreću po manevarskim površinama aerodroma;
18) vidljivost (Visibility) u vazduhoplovstvu podrazumeva veće od sledeća dva rastojanja:
(1) najveće rastojanje sa kog se crni objekat pogodnih dimenzija, smešten blizu zemlje, može videti i prepoznati kada se posmatra naspram svetle pozadine;
(2) najveće rastojanje sa kog se u okolini mogu videti i identifikovati svetla jačine 1.000 cd naspram neosvetljene pozadine;
19) vidljivost pri zemlji (Ground visibility) je vidljivost na aerodromu, objavljena od strane ovlašćenog osmatrača ili automatskog sistema;
20) vidljivost u letu (Flight visibility) je vidljivost iz pilotske kabine vazduhoplova u letu;
21) vizuelni meteorološki uslovi (Visual meteorological conditions, VMC) su meteorološki uslovi izraženi kao vidljivost, udaljenost od oblaka i baza oblaka, čije su vrednosti jednake ili veće od utvrđenih minimuma;
22) visina (Level) je opšti pojam koji se odnosi na vertikalnu poziciju vazduhoplova u letu i označava relativnu visinu, apsolutnu visinu ili nivo leta;
23) visina krstarenja (Cruising level) je održavana visina leta tokom značajnog dela leta;
24) visina po pritisku (Pressure-altitude) je atmosferski pritisak izražen kao apsolutna visina, koji odgovara pritisku u standardnoj atmosferi, na način koji je definisan u Aneksu 8 Čikaške konvencije, Deo 1;
25) vođa vazduhoplova (pilot-in-command) je pilot koji, po pravilu, upravlja vazduhoplovom i odgovara za let u celini;
26) voženje (rulanje) (Taxiing) je kretanje vazduhoplova po površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu ili operativnom mestu sopstvenim pogonom, isključujući poletanje i sletanje;
27) VFR je skraćenica koja se upotrebljava da označi pravila vizuelnog letenja;
28) VFR let (VFR flight) je let izveden u skladu sa pravilima vizuelnog letenja;
29) data link za komunikaciju (Data link communications) je sistem za komunikaciju namenjen za razmenu poruka linkom za prenos podataka;
30) data link za komunikaciju kontrolor-pilot (Controller-pilot data link communications, CPDLC) je sistem za komunikaciju između kontrolora letenja i pilota koji koristi link za prenos podataka;
31) zabranjena zona (Prohibited area) je određeni deo vazdušnog prostora iznad određene teritorije u kome je zabranjeno letenje;
32) značajna tačka (Significant point) je određena geografska pozicija koja se koristi za određivanje ATS rute ili putanje leta vazduhoplova, kao i za ostale potrebe u navigaciji i pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju;
33) Integrisani vazduhoplovni informativni paket je paket koji se sastoji od sledećih elemenata:
(1) Zbornika vazduhoplovnih informacija (u daljem tekstu: AIP), uključujući amandmane na AIP;
(2) Dodataka na AIP;
(3) Hitnih vazduhoplovnih obaveštenja i Pretpoletnih informativnih biltena (PIB);
(4) Vazduhoplovnih informativnih cirkulara (AIC);
(5) Kontrolnih lista i Lista važećih NOTAM;
34) IFR je skraćenica koja se upotrebljava da označi pravila instrumentalnog letenja;
35) IFR let (IFR flight) je let izveden u skladu sa pravilima instrumentalnog letenja;
36) jedinica za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS jedinica) (Air traffic services unit) je opšti naziv koji može da upućuje na jedinice koje pružaju uslugu kontrole letenja, uslugu informisanja vazduhoplova u letu, uslugu uzbunjivanja ili savetodavnu uslugu;
37) jedinica kontrole letenja (Air traffic control unit) je opšti naziv koji upućuje na organizacionu jedinicu koja pruža uslugu oblasne, prilazne ili aerodromske kontrole letenja;
38) jedrilica (Sailplane) je vazduhoplov teži od vazduha koji se održava u letu dinamičkom reakcijom vazduha na njegove fiksne uzgonske površine i čiji slobodni let ne zavisi od motora;
Napomena - U smislu ovog pravilnika, odredbe koje se odnose na jedrilice shodno se primenjuju i na zmajeve, paraglajdere i druge slične vazduhoplove;
39) kod (SSR) (Code (SSR)) je broj koji emituje transponder u Modu A ili Modu C na osnovu upita sekundarnog radara;
40) komunikacija vazduh-zemlja (Air-ground communication) je dvosmerna komunikacija između vazduhoplova i stanica na zemlji;
41) kontrolisana zona (Control zone) je kontrolisani vazdušni prostor koji se prostire od zemlje do određene gornje granice;
42) kontrolisana oblast (Control area) je kontrolisani vazdušni prostor koji se prostire nagore od određene granice iznad zemlje;
43) kontrolisani aerodrom (Controlled aerodrome) je aerodrom na kome se pruža usluga kontrole letenja za aerodromski saobraćaj, nezavisno od postojanja kontrolisane zone;
44) kontrolisani vazdušni prostor (Controlled airspace) je vazdušni prostor određenih dimenzija u kome se pružaju usluge kontrole letenja u skladu sa klasifikacijom vazdušnog prostora;
45) kontrolisani let (Controlled flight) je svaki let koji podleže odobrenju kontrole letenja;
46) kurs vazduhoplova (Heading) je ugao između uzdužne ose vazduhoplova i pravca severa (pravog, magnetnog, kompasnog ili mrežnog severa), izražen u stepenima;
47) linija puta (Track) je projekcija putanje vazduhoplova na zemljinoj površini, čiji je smer u bilo kojoj tački obično izražen u stepenima u odnosu na sever (pravi, magnetni ili mrežni);
48) manevarska površina (Manoeuvring area) je deo aerodroma koji je određen za poletanje, sletanje i rulanje vazduhoplova, osim platformi;
49) nadzorni radar (Surveillance radar) je radarski uređaj koji se koristi za određivanje položaja i azimuta vazduhoplova.
Napomena - Azimut je ugao u horizontalnoj ravni između pravca severa i pravca posmatranog objekta;
50) nivo leta (Flight level, FL) je površina konstantnog atmosferskog pritiska koja se određuje u odnosu na utvrđenu standardnu vrednost pritiska (1013,2 hPa), odvojena od drugih takvih površina određenim intervalima pritiska;
51) noć (Night) je vremenski period između kraja građanskog sumraka i početka jutarnjeg građanskog svitanja.
Napomena - Građanski sumrak se završava zalaskom sunca u momentu kada se centar sunčevog diska nalazi 6° ispod horizonta, a jutarnje građansko svitanje počinje prolaskom sunca kroz istu poziciju pre svitanja;
52) oblast informisanja vazduhoplova u letu (Flight information region, FIR) je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;
53) odobrenje kontrole letenja (Air traffic control clearance) je odobrenje vazduhoplovu za nastavak leta pod uslovima koje je utvrdila nadležna jedinica kontrole letenja;
54) opasna zona (Danger area) je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija u kome se, u određenim vremenskim intervalima, mogu odvijati aktivnosti opasne po letenje vazduhoplova;
55) operativno mesto (Operating site) je mesto odabrano od strane operatera ili vođe vazduhoplova za sletanje, poletanje i/ili prenošenje spoljašnjeg tereta.
56) penjanje u krstarenju (Cruise climb) je način leta vazduhoplova u režimu krstarenja koji rezultira povećanjem visine leta sa smanjenjem mase vazduhoplova;
57) plan leta (Flight plan) je skup podataka i informacija o nameravanom letu ili delu leta vazduhoplova, koji se dostavljaju jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju;
58) platforma (Apron) je određeno područje koje je namenjeno za smeštaj vazduhoplova radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, utovara ili istovara pošte ili tereta, snabdevanja gorivom, parkiranja ili održavanja;
59) površina za kretanje vazduhoplova (Movement area) je deo aerodroma koji se koristi za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova po zemlji, a koji se sastoji od manevarske površine i platforme/platformi;
60) površina za sletanje (Landing area) je deo površine za kretanje vazduhoplova namenjen za sletanje ili poletanje vazduhoplova;
61) pozicija za čekanje za izlazak na poletno-sletnu stazu (Runway-holding position) je određena pozicija namenjena zaštiti poletno-sletne staze, površi za ograničenje prepreka ili ILS/MLS kritičnog/osetljivog područja, kod kojeg vazduhoplovi u voženju i vozila moraju stati i zadržati poziciju, osim ako aerodromska kontrola letenja ne odredi drugačije;
62) poletno-sletna staza (Runway) je definisana pravougaona površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za sletanje i poletanje vazduhoplova;
63) posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju (Aerial work) su delatnosti, osim javnog avio-prevoza, pri kojima se vazduhoplov koristi za posebne aktivnosti, kao što su poljoprivreda, izgradnja, fotografisanje, nadzor i praćenje, osmatranje, reklamiranje iz vazduha i sl;
64) postupak instrumentalnog prilaženja (Instrument approach procedure, IAP) je niz unapred određenih manevara vazduhoplova koji se izvode prema instrumentima u vazduhoplovu i koji obezbeđuju određenu udaljenost od prepreka, počevši od tačke početnog prilaženja ili ukoliko je to primenjivo, od početka određene putanje za dolazak, do tačke sa koje je moguće izvršiti sletanje, a ako sletanje nije izvršeno, do pozicije na kojoj se primenjuju kriterijumi nadvišavanja prepreka u čekanju ili na ruti. Postupci instrumentalnog prilaženja se dele na sledeći način:
(1) postupak nepreciznog prilaženja (Non-precision approach (NPA) procedure) je postupak instrumentalnog prilaženja pri kome se koristi vođenje vazduhoplova samo po pravcu, a ne i po visini;
(2) postupak prilaženja sa vertikalnim vođenjem (Approach procedure with vertical guidance (APV)) je postupak instrumentalnog prilaženja pri kome se koristi vođenje vazduhoplova po pravcu i visini, ali koji ne ispunjava zahteve utvrđene za precizno prilaženje i sletanje;
(3) postupak preciznog prilaženja (Precision approach (PA) procedure) je postupak instrumentalnog prilaženja pri kome se koristi precizno vođenje vazduhoplova po pravcu i visini, sa minimumima koji su određeni za kategorije operacija;
65) prag poletno-sletne staze (Threshold) je početak onog dela poletno-sletne staze koji se koristi za sletanje;
66) predviđeno vreme polaska (Estimated off-block time) je predviđeno vreme kada vazduhoplov započinje kretanje u svrhu poletanja;
67) predviđeno trajanje leta (Estimated elapsed time) je predviđeno vreme potrebno za let između dve značajne tačke;
68) prelazna apsolutna visina (Transition altitude) je visina na kojoj ili ispod koje se vertikalna pozicija vazduhoplova izražava kao apsolutna visina;
69) prepreka (Obstacle) označava sve fiksne (privremene ili stalne) i pokretne objekte ili njihove delove, koji:
- su smešteni na površini namenjenoj za kretanje vazduhoplova po tlu, ili
- nadvišavaju definisane površi namenjene za zaštitu vazduhoplova u letu, ili
- se nalaze izvan tih definisanih površi i koji su ocenjeni kao opasni za vazdušnu plovidbu;
70) radar (Radar) je radio-lokacijski uređaj koji pruža informacije o udaljenosti, azimutu i/ili visini objekta;
71) relativna visina (Height) je vertikalna udaljenost nivoa, tačke ili objekta koji se može smatrati tačkom, mereno od određene ravni;
72) rulna staza (Taxiway) je određena površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za rulanje vazduhoplova i koja služi za povezivanje različitih delova aerodroma uključujući:
(1) stazu za kretanje vazduhoplova do parking pozicije - deo platforme koji je projektovan kao rulna staza i koja omogućava pristup isključivo parking pozicijama,
(2) rulnu stazu na platformi - deo sistema rulnih staza koji se nalazi na platformi i kojim se obezbeđuje putanja za kretanje vazduhoplova preko platforme,
(3) rulnu stazu za brzi izlazak vazduhoplova - rulna staza koja je povezana sa poletno-sletnom stazom pod oštrim uglom i koja je projektovana tako da omogućava da vazduhoplov koji je sleteo izađe sa poletno-sletne staze pri većim brzinama od onih koje se postižu na drugim rulnim stazama za izlazak vazduhoplova, čime se smanjuje vreme zauzetosti poletno-sletne staze;
73) savetodavna ruta (Advisory route) je određena ruta duž koje je omogućena savetodavna usluga u vazdušnom saobraćaju;
74) savetodavna usluga u vazdušnom saobraćaju (Air traffic advisory service) je usluga koja se pruža unutar savetodavnog vazdušnog prostora da bi se obezbedilo razdvajanje, do stepena do kojeg je to izvodljivo, između vazduhoplova koji lete po IFR planovima leta;
75) savetodavni vazdušni prostor (Advisory airspace) je deo vazdušnog prostora određenih dimenzija ili određene rute, u okviru kojih je omogućena savetodavna usluga u vazdušnom saobraćaju;
76) saobraćajna zona aerodroma (Aerodrome traffic zone) je vazdušni prostor određenih dimenzija uspostavljen oko aerodroma radi zaštite aerodromskog saobraćaja;
77) sekundarni nadzorni radar (Secondary surveillance radar, SSR) je nadzorni radarski sistem koji koristi predajnike/prijemnike (interogatore) i transpondere;
78) signalna zona (Signal area) je zona na aerodromu koja se koristi za prikazivanje signala sa zemlje;
79) sistem za sprečavanje sudara u vazduhu (Airborne collision avoidance system, ACAS) je uređaj u vazduhoplovu čiji je rad zasnovan na obradi signala SSR transpondera i koji ne zavisi od opreme na zemlji, a pilotu pruža informacije o mogućim konfliktnim situacijama sa vazduhoplovima koji su opremljeni SSR transpoderima;
80) skupni plan leta (Repetitive flight plan) je plan leta koji se odnosi na serije ponavljajućih, pojedinačnih letova sa istim osnovnim elementima, a koji operater podnosi radi čuvanja i ponovne upotrebe od strane ATS jedinica;
81) slobodni balon bez posade (Unmanned free balloon) je vazduhoplov lakši od vazduha, bez posade i drugih lica i bez sopstvenog pogona, u slobodnom letu;
82) specijalni VFR let (Special VFR flight) je VFR let odobren od strane kontrole letenja za letenje u kontrolisanoj zoni, kad su meteorološki uslovi ispod uslova propisanih za vizuelno letenje;
83) teritorija (Territory) je područje na zemlji uključujući i teritorijalne vode pod suverenitetom, vlašću, zaštitom ili mandatom države;
84) ukupno predviđeno vreme trajanje leta (Total estimated elapsed time) je:
(1) za IFR letove - predviđeno vreme trajanja leta od poletanja, do dolaska iznad određene tačke određene navigacionim sredstvom od koje se planira početak instrumentalnog prilaženja za sletanje na aerodrom odredišta ili, ako takvo sredstvo ne postoji na aerodromu odredišta, do dolaska iznad aerodroma odredišta;
(2) za VFR letove - predviđeno vreme trajanja leta od poletanja do dolaska iznad aerodroma odredišta;
85) uslovno zabranjena zona (Restricted area) je deo vazdušnog prostora u kome se na određeno vreme letenje vazduhoplova ograničava i odvija prema unapred određenim uslovima;
86) usluga informisanja vazduhoplova u letu (Flight information service, FIS) je usluga koja se pruža radi davanja saveta i informacija korisnih za bezbedno i efikasno odvijanje letova;
87) usluge kontrole letenja (Air traffic control service) su usluge koje se pružaju radi:
(1) sprečavanja sudara:
- između vazduhoplova; i
- na manevarskim površinama između vazduhoplova i prepreka; i
(2) obezbeđivanja ekspeditivnosti i urednosti protoka vazdušnog saobraćaja;
88) usluga uzbunjivanja (Alerting service) je usluga koja se pruža u svrhu obaveštavanja nadležnih organizacija o vazduhoplovu u stanju nužde, radi pokretanja akcije traganja i spasavanja i pružanja pomoći tim organizacijama, ako je to potrebno;
89) usluge u vazdušnom saobraćaju (Air traffic service, ATS) je opšti naziv koji može da upućuje na uslugu informisanja vazduhoplova u letu (flight information service), uslugu uzbunjivanja (alerting service), savetodavnu uslugu u vazdušnom saobraćaju (air traffic advisory service) ili uslugu kontrole letenja (oblasna, prilazna ili aerodromska kontrola letenja);
90) helikopter (Helicopter) je vazduhoplov koji je teži od vazduha i koji se održava u vazduhu uglavnom na osnovu aerodinamičke reakcije vazduha na jednom ili više pokretanih rotora na odgovarajućoj vertikalnoj osi.
Usklađenost sa pravilima letenja
Korišćenje vazduhoplova u letu, na površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu ili operativnom mestu mora da bude u skladu sa opštim pravilima letenja, pravilima za vizuelno ili instrumentalno letenje propisanim ovim pravilnikom i propisima država na čijoj teritoriji se vazduhoplov koristi.
Prava i dužnosti vođe vazduhoplova
Vođa vazduhoplova ima pravo konačne odluke u pogledu korišćenja vazduhoplova dok obavlja dužnost vođe vazduhoplova.
Vođa vazduhoplova, nezavisno od toga da li upravlja vazduhoplovom ili ne, je odgovoran za korišćenje vazduhoplova u skladu sa odredbama ovog pravilnika, s tim što može da odstupi od odredaba ovog pravilnika ako je takvo odstupanje apsolutno neophodno sa stanovišta bezbednosti.
Pre početka leta vođa vazduhoplova je dužan da se upozna sa svim dostupnim informacijama potrebnim za planirani let.
Prilikom pripreme leta koji se odvija po pravilima za instrumentalno letenje i leta koji se ne odvija u blizini aerodroma, vođa vazduhoplova je dužan da pažljivo prouči dostupne meteorološke izveštaje i prognoze kako bi odredio potrebnu količinu goriva, kao i postupke koje će preduzeti ako let ne može da se obavi po planu.
Vazduhoplov ne sme da se koristi na nesavestan i nesmotren način ili na način kojim se ugrožava život ljudi ili imovina.
Osim kada je to potrebno za poletanje ili sletanje vazduhoplova ili kada to odobri Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat), zabranjeno je letenje vazduhoplovom iznad gradova, naseljenih mesta, industrijskih objekata ili većih skupova lica na otvorenom prostoru na visini manjoj od one koja omogućuje bezbedno sletanje vazduhoplova u slučaju nužde bez opasnosti po lica ili imovinu na zemlji.
Visine krstarenja na kojima se odvija let ili deo leta izražavaju se kao:
1) nivoi leta, za letove koji se odvijaju na najnižem nivou leta ili iznad tog nivoa koji je u upotrebi ili, ako je primenjivo, iznad prelazne apsolutne visine;
2) apsolutne visine, za letove koji se odvijaju ispod najnižeg nivoa leta koji je upotrebi ili, ako je primenjivo, na prelaznoj apsolutnoj visini ili ispod te visine.
Aero-zaprega (vuča vazduhoplova ili drugih objekata)
Avion koji je namenjen za vuču vazduhoplova ili drugih objekata može da vuče vazduhoplov ili drugi objekat u aero-zaprezi, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim pravilnikom i propisom kojima se uređuje letačko osoblje.
Jedan avion može istovremeno da vuče najviše dva vazduhoplova, s tim da ukupna dužina aero-zaprege ne sme da iznosi više od 150 m.
U planu leta aero-zaprege moraju da se navedu podaci za sve vazduhoplove koji čine aero-zapregu.
Iskakanje padobranaca iz vazduhoplova
Osim ako posada vazduhoplova mora da napusti vazduhoplov koji se nalazi u opasnosti ili ako to posebno odobri Direktorat, iskakanje padobranaca iz vazduhoplova ne sme da se vrši:
1) u kontrolisanoj oblasti;
2) u saobraćajnoj zoni aerodroma tokom vremena otvorenosti aerodroma;
3) na visini ispod 400 m iznad terena ili prepreka;
4) u oblacima, odnosno iznad oblaka, ako je udaljenost između gornje ivice oblaka i visine određene za skakanje manja od 200 m;
5) za vreme kiše, snega, magle i sumaglice.
Akrobatski let može da se obavlja na način i pod uslovima koji su predviđeni u priručniku za upravljanje vazduhoplovom.
Akrobatsko letenje se obavlja izvan vazdušnih puteva u skladu sa pravilima vizuelnog letenja (VFR).
Akrobatsko letenje ne sme da se obavlja iznad gradova, naseljenih mesta, industrijskih objekata i većih skupova lica na otvorenom, kao i na visini manjoj od 450 m (1.500 ft) iznad terena.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, Direktorat može da odobri da se koriste manje visine za obavljanje akrobatskog letenja, vodeći pri tome računa o bezbednosti vazduhoplova, lica i imovine, s tim da se u odobrenju navedu uslovi pod kojima akrobatski let može da se obavi.
Pilot vazduhoplova može da obavlja akrobatsko letenje na vazduhoplovnoj manifestaciji samo ako je u periodu od 90 dana pre predviđenog vremena održavanja vazduhoplovne manifestacije obavljao akrobatsko letenje na istom tipu, odnosno klasi vazduhoplova.
Vazduhoplovi mogu da lete u grupi ako su takvo letenje i način na koji se ono odvija unapred dogovorile vođe vazduhoplova koji učestvuju u takvom letu.
Grupno letenje dozvoljeno je samo u VMC uslovima.
Ako se grupno letenje odvija u kontrolisanom vazdušnom prostoru, osim uslova iz stava 1. ovog člana, moraju da budu ispunjeni i sledeći uslovi:
1) jedan od vođa vazduhoplova mora da bude određen za vođu grupe;
2) grupa mora da postupa kao jedan vazduhoplov kad su u pitanju navigacija i izveštavanje o poziciji;
3) vođa grupe i vođe ostalih vazduhoplova u tom letu odgovorni su za održavanje bezbednog međusobnog razdvajanja unutar te grupe, uključujući i razdvajanje tokom manevara za zauzimanje rastojanja u formaciji, kao i pridruživanja i razlaza;
4) najveće bočno rastojanje i rastojanje u pravcu leta između vođe grupe i vazduhoplova u grupi ne sme da prelazi 1 km (0,5 NM), a vertikalno rastojanje ne sme da prelazi 30 m (100 ft) u odnosu na vođu grupe. Za državne vazduhoplove maksimalno rastojanje u horizontalnoj ravni i po visini između svakog vazduhoplova i vođe grupe održava se u skladu sa Čikaškom Konvencijom.
Slobodni balon bez posade mora da se koristi na takav način da predstavlja minimalnu opasnost po lica, imovinu ili druge vazduhoplove i u skladu sa uslovima iz Priloga 2. ovog pravilnika.
Letenje u zabranjenoj i uslovno zabranjenoj zoni
Nije dozvoljeno letenje vazduhoplovom u zabranjenoj zoni.
Letenje vazduhoplovom u uslovno zabranjenoj zoni je dopušteno u skladu sa uslovima koje odredi nadležan organ prema odredbama zakona kojim se uređuje vazdušni saobraćaj.
Zabranjene zone i uslovno zabranjene zone objavljuju se u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.
Odredbe ovog pravilnika ne oslobađaju odgovornosti vođu vazduhoplova za preduzimanje svih potrebnih radnji u cilju sprečavanja sudara, uključujući i radnje koje je preduzeo na osnovu uputstva dobijenog od sistema za sprečavanje sudara u vazduhu (ACAS).
Nije dozvoljeno korišćenje vazduhoplova na takvoj udaljenosti od drugog vazduhoplova koja može da stvori opasnost od sudara.
Vođa vazduhoplova koji ima prvenstvo puta dužan je da zadrži pravac i brzinu vazduhoplova.
Vođa vazduhoplova je dužan da ustupi prvenstvo puta drugom vazduhoplovu, ako je svestan činjenice da su manevarske sposobnosti drugog vazduhoplova narušene.
Vođa vazduhoplova koji je u obavezi da ustupi pravo prvenstva dužan je da izbegne preletanje iznad drugog vazduhoplova, ispod ili ispred njega, osim ako je dovoljno udaljen od drugog vazduhoplova, uzimajući u obzir mogući uticaj turbulencije u tragu vazduhoplova.
Ako dva vazduhoplova lete neposredno ili približno u susret jedan drugom i ako postoji opasnost od sudara, svaki vazduhoplov mora da skrene u svoju desnu stranu.
Ako dva vazduhoplova konvergiraju jedan drugom na približno istoj visini, prvenstvo puta ima vazduhoplov koji se nalazi sa desne strane drugog vazduhoplova, osim ako:
1) vazduhoplov sa sopstvenim pogonom, teži od vazduha, ustupa prvenstvo puta vazdušnom brodu, jedrilici i balonu;
2) vazdušni brod ustupa prvenstvo puta jedrilici i balonu;
3) jedrilica ustupa prvenstvo puta balonu;
4) vazduhoplov sa sopstvenim pogonom ustupa prvenstvo puta vazduhoplovu koji vuče drugi vazduhoplov ili objekat.
Vazduhoplov koji pretiče je vazduhoplov koji se približava drugom vazduhoplovu sa zadnje strane u liniji koja sa ravni simetrije vazduhoplova koji se nalazi ispred njega čini ugao manji od 70°, tj. nalazi se u takvoj poziciji u odnosu na drugi vazduhoplov iz koje noću nije vidljivo ni levo ni desno navigaciono svetlo vazduhoplova koji se pretiče.
Vazduhoplov koji se pretiče ima prvenstvo puta, a vazduhoplov koji pretiče, bilo da penje, snižava ili leti horizontalno, ustupa prvenstvo puta drugom vazduhoplovu skretanjem u svoju desnu stranu.
Naknadna izmena u međusobnom položaju dva vazduhoplova ne oslobađa vazduhoplov koji pretiče obaveze iz stava 2. ovog člana sve dok se vazduhoplovi ne nađu na bezbednom rastojanju.
Jedrilica koja pretiče druge jedrilice može da promeni kurs skretanjem u svoju desnu ili levu stranu.
Sletanje, prinudno sletanje i poletanje
Vazduhoplov u letu ili vazduhoplov koji se kreće po zemlji ili vodenoj površini ustupa prvenstvo puta vazduhoplovu koji sleće ili se nalazi u fazi završnog prilaženja za sletanje.
Kada se dva ili više vazduhoplova težih od vazduha približavaju aerodromu ili operativnom mestu radi sletanja, vazduhoplov na većoj visini ustupa prvenstvo puta vazduhoplovu na manjoj visini, s tim da vazduhoplov na manjoj visini ne sme da preseca put ili da pretiče drugi vazduhoplov koji se nalazi u fazi završnog prilaženja za sletanje.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, vazduhoplov sa sopstvenim pogonom teži od vazduha ustupa prvenstvo puta jedrilici.
Vazduhoplov ustupa prvenstvo puta vazduhoplovu koji prinudno sleće.
Vazduhoplov koji se kreće po manevarskim površinama aerodroma ustupa prvenstvo puta vazduhoplovu koji poleće ili se priprema da poleti.
Kretanje vazduhoplova po površinama za kretanje vazduhoplova i manevarskim površinama
U slučaju da postoji opasnost od sudara dva vazduhoplova koji se kreću po površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu ili odgovarajućem delu operativnog mesta, primenjuju se sledeća pravila:
1) ako se dva vazduhoplova kreću u susret ili približno u susret jedan drugom, oba vazduhoplova se zaustavljaju ili, ako je to moguće, skreću u desnu stranu na rastojanje koje obezbeđuje bezbedno mimoilaženje;
2) ako putanje kretanja dva vazduhoplova konvergiraju, prvenstvo puta ima vazduhoplov sa desne strane;
3) vazduhoplov koga pretiče drugi vazduhoplov ima prvenstvo puta, a vazduhoplov koji pretiče mora da održava bezbedno rastojanje od vazduhoplova koga pretiče.
Vazduhoplov koji se kreće po manevarskim površinama na kontrolisanom aerodromu mora da se zaustavi i da čeka na poziciji za čekanje za izlazak na poletno-sletnu stazu, sve dok aerodromska kontrola letenja ne odobri izlazak na poletno-sletnu stazu ili prelazak preko poletno-sletne staze.
Vazduhoplov koji se kreće po manevarskim površinama mora da se zaustavi ispred upaljenih prečki za zaustavljanje i može da nastavi kretanje u skladu sa stavom 2. ovog člana kad se svetla prečke isključe.
Kretanje lica i vozila na aerodromu
Kretanje lica ili vozila, uključujući vazduhoplove koji se vuku, po manevarskoj površini aerodroma, kontroliše aerodromska kontrola letenja, radi izbegavanja opasnosti po njih ili po vazduhoplove koji sleću, rulaju ili poleću.
Kada se primenjuju postupci u uslovima smanjene vidljivosti:
1) aktivnost lica i vozila na manevarskoj površini aerodroma se ograničava na neophodni minimum, a posebna pažnja se posvećuje zaštiti ILS/MLS osetljive zone ili zona, kada se primenjuju postupci preciznog instrumentalnog prilaženja u uslovima CAT II ili CAT III;
2) minimalno rastojanje između vozila i vazduhoplova tokom rulanja određuje pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi, a odobrava Direktorat, uzimajući u obzir raspoloživa sredstva za kontrolu pozicije;
3) kada se na istoj poletno-sletnoj stazi istovremeno primenjuju postupci preciznog instrumentalnog prilaženja u uslovima CAT II ili CAT III po ILS/MLS, moraju da budu zaštićene ILS ili MLS kritične i osetljive zone, u zavisnosti od toga koja je restriktivnija.
Vozilo koje se koristi za pomoć vazduhoplovu u nevolji ima prvenstvo puta u odnosu na sav drugi saobraćaj koji se odvija na površinama za kretanje vazduhoplova.
Lica koja upravljaju vozilima na manevarskoj površini moraju da se pridržavaju sledećih pravila:
1) vazduhoplov koji sleće, poleće, koji se kreće ili je vučen po manevarskoj površini ima prvenstvo puta u odnosu na vozila;
2) vozila koja vuku vazduhoplove imaju prvenstvo puta u odnosu na druga vozila;
3) prvenstvo puta između vozila određuje jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju;
4) nezavisno od tač. 1-3) ovog stava, vozila i vozila koja vuku vazduhoplove moraju da postupaju po instrukcijama koje izdaje aerodromska kontrola letenja.
Obavezna svetla na vazduhoplovu
Tokom letenja noću na vazduhoplovu moraju da budu uključena sledeća svetla:
1) svetla za sprečavanje sudara, i
2) navigaciona svetla namenjena da pokažu posmatraču relativnu putanju vazduhoplova, s tim da ne smeju da se koriste druga svetla koja bi mogla da se pogrešno protumače kao navigaciona svetla, ili
3) poziciona svetla, kada su u pitanju baloni.
Na vazduhoplovu:
1) koji se kreće noću po površini za kretanje vazduhoplova moraju da budu uključena navigaciona svetla namenjena da pokažu posmatraču relativnu putanju vazduhoplova, s tim da ne smeju da se koriste druga svetla koja bi mogla da se pogrešno protumače kao navigaciona svetla;
2) koji se kreće noću po površini za kretanje vazduhoplova moraju da budu uključena svetla namenjena da označe isturene tačke njegove strukture, koliko god je to moguće, osim ako je parkiran i na drugi način odgovarajuće osvetljen;
3) koji se kreće noću na sopstveni pogon ili se prevlači po površini za kretanje vazduhoplova moraju da budu uključena svetla namenjena da privuku pažnju na vazduhoplov;
4) koji se noću nalazi na površini za kretanje vazduhoplova, a čiji su motori u radu, moraju da budu uključena svetla koja pokazuju da su motori u radu.
U toku leta vazduhoplova koji je opremljen svetlima za sprečavanje sudara, ta svetla moraju da budu uključena i tokom dana.
U toku dana uključena svetla mora da ima vazduhoplov:
1) koji se kreće na sopstveni pogon ili se prevlači po površini za kretanje vazduhoplova i koji je opremljen svetlima za sprečavanje sudara iz stava 2. tačka 3) ovog člana; ili
2) koji se nalazi na površini za kretanje vazduhoplova i koji je opremljen svetlima iz stava 2. tačka 4) ovog člana.
Izuzetno od st. 1-4. ovog člana, pilot može da isključi ili smanji intenzitet trepćućih svetala kojima je vazduhoplov opremljen, ako ona negativno utiču ili bi mogla da utiču na uspešno obavljanje dužnosti ili mogu da dovedu do zaslepljivanja lica koja se nalaze izvan vazduhoplova.
Simulirani instrumentalni letovi
Nije dozvoljeno letenje vazduhoplovom u simuliranim instrumentalnim uslovima, osim:
1) ako su u vazduhoplovu ugrađene duple komande koje su u punoj funkciji; i
2) ako drugi odgovarajuće osposobljeni pilot (tzv. bezbednosni pilot) sedi za komandama u ulozi bezbednosnog pilota za lice koje leti u simuliranim instrumentalnim uslovima.
Bezbednosni pilot mora da ima odgovarajuće vidno polje ispred i sa svake bočne strane vazduhoplova ili da se odgovarajuće osposobljeni posmatrač koji može da komunicira sa bezbednosnim pilotom, nalazi na mestu u vazduhoplovu sa kojeg njegovo vidno polje na odgovarajući način dopunjava vidno polje bezbednosnog pilota.
Letenje na aerodromu i u njegovoj blizini
Pilot koji upravlja vazduhoplovom na aerodromu ili u njegovoj blizini dužan je da:
1) osmatra druge vazduhoplove u saobraćaju, kako bi izbegao sudar;
2) izbegne drugi vazduhoplov ili prilagodi svoju putanju putanjama drugih vazduhoplova;
3) nakon poletanja i u fazi prilaženja za sletanje skrene u levu stranu, osim ako je drugačije propisano ili je dobio drugačije uputstvo od jedinice kontrole letenja i osim ako je u pitanju balon;
4) poleće i sleće uz vetar, osim ako drugačije nalaže bezbednost vazdušnog saobraćaja, konfiguracija poletno-sletne staze ili uslovi saobraćaja i osim ako je u pitanju balon.
Korišćenje vazduhoplova na vodenoj površini
Ako se dva vazduhoplova ili vazduhoplov i plovni objekat približavaju jedan drugom i postoji opasnost od sudara, pilot vazduhoplova mora da uzme u obzir postojeće okolnosti i uslove, uključujući ograničenja drugog vazduhoplova ili plovnog objekta.
U slučaju konvergencije vazduhoplova i drugog vazduhoplova ili plovnog objekta prvenstvo puta ima vazduhoplov koji se nalazi sa desne strane, na način koji obezbeđuje bezbedno rastojanje između njih.
Ako se vazduhoplov kreće neposredno ili približno u susret drugom vazduhoplovu ili plovnom objektu dužan je da skrene udesno, na način koji obezbeđuje bezbedno rastojanje između njih.
Vazduhoplov ili plovni objekat koji se pretiče ima prvenstvo puta, pri čemu vazduhoplov koji pretiče mora da promeni svoj pravac na način kojim se obezbeđuje bezbedno rastojanje između njih.
Vazduhoplov koji sleće ili poleće sa vodene površine mora da održava dovoljno rastojanje od plovnih objekata i da ne ugrožava njihovo kretanje.
U toku noći vazduhoplov na vodenoj površini mora da ima upaljena svetla na način koji je propisan Konvencijom o međunarodnim pravilima za sprečavanje sudara na moru, a ako to nije moguće, vazduhoplov mora da ima upaljena ona svetla koja su po karakteristikama i položaju najsličnija svetlima koje propisuje ta konvencija.
Nakon što primeti ili primi bilo koji od signala iz Priloga 1. ovog pravilnika, pilot vazduhoplova mora da preduzme radnju koja se zahteva u skladu sa značenjem datog signala.
Signali iz Priloga 1. ovog pravilnika imaju isključivo ono značenje koje je navedeno u tom prilogu, koriste se samo u navedenu svrhu i ne smeju da se koriste slični signali čija upotreba može da dovede do zabune.
Lice koje daje signale (u daljem tekstu: signalista) je dužno da signale iz Priloga 1. ovog pravilnika daje na jasan i precizan način.
Poslove signaliste mogu da obavljaju samo lica koja su za to stručno osposobljena i kvalifikovana.
Prilikom obavljanja poslova signalista je dužan da nosi fluorescentni identifikacioni prsluk kako bi posada vazduhoplova mogla da ga prepozna kao lice odgovorno za davanje signala.
Za davanje signala pri dnevnoj svetlosti koriste se fluorescentne palice, rukavice ili predmeti čiji je oblik sličan reketima za stoni tenis, a noću i u uslovima smanjene vidljivosti koriste se palice koje emituju svetlost.
Za izražavanje vremena koristi se Koordinirano univerzalno vreme (Coordinated Universal Time, UTC) izraženo u časovima, minutima i, kada je potrebno, sekundama, u dvadesetčetvoročasovnom obliku, računajući od ponoći.
Provera vremena se vrši pre početka kontrolisanog leta i u toku leta ako je to potrebno.
Ako se vreme koristi u komunikaciji data linkom, tačnost mora da bude u granicama od jedne sekunde u odnosu na Koordinirano univerzalno vreme.
Pre nego što vazduhoplov započne rulanje radi poletanja, aerodromska kontrola letenja obaveštava pilota o tačnom vremenu, osim ako ne postoji sporazum da o tome obaveštenje dobija iz drugih izvora.
Nadležna ATS jedinica obaveštava posadu vazduhoplova o tačnom vremenu na njen zahtev, pri čemu se vreme zaokružuje na najbliži minut.
Pilot ili drugo ovlašćeno lice dostavlja nadležnoj ATS jedinici podatke o nameravanom letu ili delu leta u formi plana leta.
Plan leta sadrži potpune informacije za ceo let ili ograničeni broj informacija potrebnih za dobijanje odobrenja za deo leta (kao što je presecanje vazdušnog puta, poletanje odnosno sletanje na kontrolisani aerodrom, i sl.).
Plan leta se podnosi pre svakog:
1) leta ili dela leta kome se pružaju usluge kontrole letenja;
2) IFR leta unutar savetodavnog vazdušnog prostora;
3) leta koji se odvija unutar ili kroz određenu oblast ili duž rute za pružanje usluga informisanja vazduhoplova u letu, usluga uzbunjivanja i usluga traganja i spasavanja, a koju je odobrio nadležni organ;
4) leta koji se odvija unutar ili kroz određenu oblast ili duž rute koja je određena da bi se olakšala koordinacija sa odgovarajućim jedinicama za kontrolu vojnog letenja ili nadležnim ATS jedinicama susednih država, u cilju sprečavanja eventualnog presretanja radi identifikacije;
5) leta koji se odvija preko međudržavnih granica, osim ako drugačije odrede države čije se granice preleću;
6) leta koji se odvija noću, ako se napušta blizina aerodroma.
Plan leta se podnosi i za let koji se u celosti odvija u klasi G vazdušnog prostora, s tim da operater aerodroma na kome je uspostavljena aerodromska saobraćajna zona podnosi jedan plan leta za sve vazduhoplove koji lete u toj zoni, za sve vreme dok je ta zona aktivna.
Plan leta se podnosi nadležnoj ATS jedinici pre polaska ili se u toku leta predaje radio-vezom nadležnoj ATS jedinici, osim ako je plan leta već podnet skupnim planom leta.
Plan leta, za let koji se planira preko međudržavnih granica ili kome se pruža usluga kontrole letenja ili savetodavna usluga u vazdušnom saobraćaju, podnosi se najkasnije 60 minuta pre polaska, ili ako se predaje u toku leta, mora da se preda tako da ga nadležna ATS jedinica primi najkasnije 10 minuta pre nego što vazduhoplov stigne do:
1) nameravane tačke ulaska u kontrolisanu zonu ili savetodavni vazdušni prostor; ili
2) tačke presecanja vazdušnog puta ili savetodavne rute.
Plan leta, za let koji se planira u vazdušnom prostoru Republike Srbije, podnosi se najkasnije 30 minuta pre polaska.
Plan leta mora da sadrži sledeće informacije:
1) identifikaciju vazduhoplova;
2) pravila po kojima se planira odvijanje leta i vrstu leta;
3) broj i tip vazduhoplova i kategoriju turbulencije u tragu;
4) opremu vazduhoplova;
5) aerodrom ili operativno mesto sa koga vazduhoplov poleće;
6) predviđeno vreme polaska;
7) brzinu krstarenja;
8) visinu krstarenja;
9) planiranu rutu;
10) aerodrom odredišta ili operativno mesto i ukupno predviđeno vreme trajanja leta;
11) alternativne aerodrome ili operativna mesta;
12) najveće moguće trajanje leta sa raspoloživom količinom goriva u vazduhoplovu;
13) ukupan broj lica u vazduhoplovu;
14) opremu vazduhoplova koja se koristi u slučaju nužde i opremu vazduhoplova koja se koristi za preživljavanje;
15) ostale informacije.
Ako se plan leta predaje u toku leta, dodatne informacije o tom letu mogu da se dobiju na aerodromu ili operativnom mestu sa kojeg je vazduhoplov poleteo, a umesto informacije o predviđenom vremenu polaska daje se vreme dolaska na prvu tačku na ruti.
Plan leta mora da sadrži primenjive informacije iz stava 1. ovog člana za celu rutu ili deo rute za koji se plan leta podnosi.
Sve izmene plana leta podnetog za IFR let ili za VFR let koji se odvija kao kontrolisani let, prijavljuju se odgovarajućoj ATS jedinici čim je to izvodljivo.
Za ostale VFR letove prijavljuju se samo značajne izmene plana leta odgovarajućoj ATS jedinici, čim je to izvodljivo.
Podaci o najvećem mogućem trajanju leta sa raspoloživom količinom goriva u vazduhoplovu, kao i podaci o ukupnom broju lica u vazduhoplovu, koji su podneti pre početka leta, a koji su promenjeni do polaska vazduhoplova, predstavljaju značajne promene plana leta i kao takvi moraju da budu prijavljeni.
Vođa vazduhoplova je dužan da, što je pre moguće, a najkasnije 30 minuta po sletanju, podnese izveštaj o dolasku nadležnoj ATS jedinici na aerodromu dolaska.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana se podnosi lično, radio-vezom, telefonom ili data linkom, za svaki let za koji je plan leta podnet, za ceo let ili deo leta do aerodroma odredišta.
Izveštaj o dolasku se ne podnosi nakon sletanja vazduhoplova na aerodrom na kome se pružaju usluge u vazdušnom saobraćaju, ako je radio-vezom ili vizuelnim signalima potvrđeno da je sletanje uočeno.
Ako je plan leta podnet samo za deo leta koji nije preostali deo do aerodroma odredišta, plan leta mora da bude zatvoren podnošenjem izveštaja nadležnoj ATS jedinici, na njen zahtev.
Ako na aerodromu ili operativnom mestu dolaska ne postoji ATS jedinica, vođa vazduhoplova podnosi izveštaj o dolasku odmah nakon sletanja na najbrži način nadležnoj ATS jedinici.
Ako je poznato da su sredstva komunikacije na aerodromu ili operativnom mestu dolaska neodgovarajuća, a na zemlji nema drugih mogućnosti za podnošenje izveštaja o dolasku, vođa vazduhoplova neposredno pre sletanja radio-vezom prenosi nadležnoj ATS jedinici poruku koja odgovara izveštaju o dolasku.
Izveštaj o dolasku sadrži sledeće informacije: identifikaciju vazduhoplova, aerodrom ili operativno mesto polaska, aerodrom odredišta ili operativno mesto (samo u slučaju promenjenog mesta sletanja), aerodrom ili operativno mesto dolaska i vreme dolaska.
Vidljivost i minimalna udaljenost od oblaka u VMC
Vidljivost i minimalna udaljenost od oblaka u VMC su dati u Tabeli 1. ovog pravilnika.
Tabela 1.*
Apsolutna visina |
Klasa vazdušnog prostora |
Vidljivost u letu |
Udaljenost od oblaka |
Na i iznad 3.050 m (10.000 ft) AMSL (iznad srednjeg nivoa mora) |
A**B C D E F G |
8 km |
1.500 m horizontalno |
Od 900 m (3.000 ft) AMSL do 3.050 m (10.000 ft) AMSL ili iznad 300 m (1.000 ft) iznad terena, zavisno od toga šta je više |
A**B C D E F G |
5 km |
1.500 m horizontalno |
Na i ispod 900 m (3.000 ft) AMSL ili 300 m (1.000 ft) iznad terena, zavisno od toga šta je više |
A**B C D E |
5 km |
1.500 m horizontalno |
F G |
5 km *** |
Van oblaka uz stalni vizuelni kontakt sa tlom |
* Kada je prelazna apsolutna visina manja od 3.050 m (10.000 ft) AMSL, umesto 10.000 ft koristi se FL 100.
** VMC minimumi u vazdušnom prostoru klase A dati su kao uputstvo za pilote i ne podrazumevaju prihvatanje VFR letova u vazdušnom prostoru klase A.
*** (a) Vidljivost u letu ne manja od 1.500 m dozvoljena je za letove koji se odvijaju:
- pri brzinama od 140 kts IAS ili manjim, pri kojima je moguće blagovremeno uočavanje drugog saobraćaja ili prepreka radi izbegavanja sudara; ili
- u okolnostima gde je verovatnoća odvijanja drugog saobraćaja veoma mala, npr. u oblastima s malim obimom saobraćaja i pri obavljanju posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju na malim visinama.
(b) Helikopterima je dozvoljeno da lete pri vidljivosti u letu manjoj od 1.500 m, ali ne manjoj od 800 m, ako vrše manevre brzinama pri kojima je moguće blagovremeno uočavanje drugog saobraćaja ili prepreka, radi izbegavanja sudara. Letenje pri vidljivosti u letu manjoj od 800 m se dozvoljava u posebnim slučajevima, kao što su medicinski letovi, letovi u cilju traganja i spasavanja i gašenja požara.
Pravila vizuelnog letenja (VFR)
VFR let se obavlja u uslovima vidljivosti i udaljenosti od oblaka jednakim ili većim od onih koje su navedene u Tabeli 1. ovog pravilnika, osim ako se obavlja kao specijalan VFR let.
Izuzev ako je od jedinice kontrole letenja dobijeno odobrenje za specijalan VFR let, vođa vazduhoplova koji obavlja VFR let ne sme da poleti ili da sleti na aerodrom unutar kontrolisane zone, da uđe u aerodromsku saobraćajnu zonu niti u aerodromski saobraćajni krug, ako je na osnovu objavljenih meteoroloških izveštaja:
1) baza oblaka niža od 450 m (1.500 ft), ili
2) vidljivost pri zemlji manja od 5 km.
VFR letovi mogu da se odvijaju noću, pod sledećim uslovima:
1) ako vazduhoplov napušta blizinu aerodroma, plan leta se predaje u skladu sa članom 31. stav 1. tačka 6) ovog pravilnika;
2) posada vazduhoplova je dužna da uspostavi i održava dvosmernu radio-vezu na odgovarajućem kanalu nadležne ATS jedinice, kada je to moguće;
3) primenjuju se minimalne vrednosti za VMC vidljivost i udaljenost od oblaka kako je navedeno u Tabeli 1. ovog pravilnika, osim što:
(1) baza oblaka ne sme da bude niža od 450 m (1.500 ft);
(2) odredbe o smanjenoj vidljivosti u letu navedene u Tabeli 1. pod (a) i (b) ovog pravilnika se ne primenjuju, sa izuzetkom tačke 4) ovog stava;
(3) u vazdušnom prostoru klase B, C, D, E, F i G, na i ispod 900 m (3.000 ft) iznad srednjeg nivoa mora (MSL) ili 300 m (1.000 ft) iznad terena, u zavisnosti od toga šta je više, pilot mora da održava stalni vizuelni kontakt sa tlom;
(4) za helikoptere u F i G klasama vazdušnog prostora na i ispod 900 m (3.000 ft) iznad srednjeg nivoa mora (MSL) ili 300 m (1.000 ft) iznad terena, u zavisnosti od toga šta je više, vidljivost u letu ne sme da bude manja od 3 km, pod uslovom da pilot održava stalni vizuelni kontakt sa tlom i da manevriše brzinom pri kojoj postoji mogućnost blagovremenog uočavanja drugog saobraćaja ili prepreka radi izbegavanja sudara;
4) za letenje helikoptera u posebnim slučajevima, kao što su medicinski letovi, letovi u cilju traganja i spasavanja i gašenja požara, pružalac usluga kontrole letenja može da odobri letenje pri manjoj visini baze oblaka, vidljivosti i minimalnoj udaljenosti od oblaka od onih koje su navedene u tački 3) ovog stava;
5) osim ako je potrebno za poletanje ili sletanje vazduhoplova ili ako to odobri Direktorat, VFR let noću odvija se na visini koja nije manja od propisane minimalne visine leta ili, ako minimalna visina leta nije propisana:
(1) iznad brdskog ili planinskog područja, na visini ne manjoj od 600 m (2.000 ft) iznad najviše prepreke koja se nalazi unutar kruga čiji je poluprečnik 8 km, računajući od predviđene pozicije vazduhoplova;
(2) u ostalim područjima, na visini ne manjoj od 300 m (1.000 ft) iznad najviše prepreke koja se nalazi unutar kruga čiji je poluprečnik 8 km, računajući od predviđene pozicije vazduhoplova.
Osim ako je potrebno za poletanje ili sletanje vazduhoplova ili ako to odobri Direktorat, VFR letovi ne mogu da se obavljaju:
1) iznad gusto naseljenih delova gradova, mesta ili naselja ili iznad skupova lica na otvorenom prostoru, na visini manjoj od 300 m (1.000 ft) iznad najviše prepreke unutar kruga poluprečnika 600 m od vazduhoplova;
2) u područjima koja nisu obuhvaćena tačkom 1), na visini manjoj od 150 m (500 ft) iznad tla ili vode ili 150 m (500 ft) iznad najviše prepreke unutar kruga poluprečnika 150 m od vazduhoplova.
Osim ako je drugačije odobrila nadležna jedinica kontrole letenja, VFR letovi u krstarenju na visinama iznad 900 m (3.000 ft) iznad zemlje ili vode, moraju da se odvijaju na visini krstarenja koja odgovara smeru linije puta iz tabele nivoa krstarenja koja je data u Prilogu 3. ovog pravilnika.
VFR letovi moraju da ispunjavaju uslove iz podzakonskog propisa kojim se reguliše način pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju:
1) ako se odvijaju u vazdušnom prostoru klase B, C i D;
2) ako su deo aerodromskog saobraćaja na kontrolisanim aerodromima, ili
3) ako se obavljaju kao specijalni VFR letovi.
Posada vazduhoplova koji leti u skladu sa pravilima vizuelnog letenja (VFR) unutar ili ka oblastima ili duž ruta koje je odobrio nadležni organ u skladu sa članom 31. stav 1. tač. 3) ili 4) ovog pravilnika, mora stalno da sluša glasovnu komunikaciju vazduh-zemlja na odgovarajućem komunikacionom kanalu i, po potrebi, izveštava ATS jedinicu koja pruža usluge informisanja vazduhoplova u letu o svojoj poziciji.
Vođa vazduhoplova koji leti u skladu sa pravilima vizuelnog letenja (VFR), a želi da nastavi let u skladu sa pravilima instrumentalnog letenja (IFR), mora da:
1) prijavi izmene koje treba uneti u važeći plan leta; ili
2) u skladu sa članom 31. stav 1. ovog pravilnika, podnese plan leta nadležnoj ATS jedinici što je pre moguće i pribavi odobrenje, pre nego što nastavi let u skladu sa pravilima instrumentalnog letenja (IFR) kad se nalazi u kontrolisanom vazdušnom prostoru.
Specijalni VFR let u kontrolisanim zonama
Specijalni VFR let može da se obavlja unutar kontrolisane zone ako dobije odobrenje kontrole letenja.
Osim uslova iz stava 1. ovog člana, moraju da budu ispunjeni sledeći dodatni uslovi:
1) za pilota:
(1) da se let odvija izvan oblaka i uz stalni vizuelni kontakt sa tlom;
(2) vidljivost u letu ne sme da bude manja od 1.500 m ili za helikoptere manja od 800 m;
(3) da se let odvija brzinom od 140 kts IAS ili manjom, pri kojoj je moguće blagovremeno uočavanje drugog saobraćaja ili prepreka radi izbegavanja sudara;
2) za kontrolu letenja:
(1) da se let odvija samo u toku dana, ako drugačije ne odobri Direktorat;
(2) vidljivost pri zemlji ne sme da bude manja od 1.500 m ili za helikoptere manja od 800 m;
(3) baza oblaka ne sme da bude niža od 180 m (600 ft).
Izuzetno od stava 2. ovog člana, u slučaju hitnih medicinskih letova, letova u cilju traganja i spasavanja i gašenja požara, letovi helikoptera mogu da se obavljaju pod uslovima koji su odobreni od strane Direktorata.
Vazduhoplov mora da bude opremljen instrumentima i navigacionom opremom koji su odgovarajući za rutu po kojoj vazduhoplov leti i koji su predviđeni propisima kojima se uređuje obavljanje delatnosti u vazdušnom saobraćaju.
IFR let se odvija na visini koja nije manja od propisane minimalne visine leta, osim ako je to potrebno za poletanje ili sletanje vazduhoplova ili ako to izuzetno odobri Direktorat.
Ako minimalna visina leta nije propisana, IFR let se obavlja:
1) iznad brdskog ili planinskog područja, na visini koja je najmanje 600 m (2.000 ft) iznad najviše prepreke koja se nalazi unutar kruga čiji je poluprečnik 8 km, računajući od predviđene pozicije vazduhoplova;
2) u ostalim područjima, na visini koja je najmanje 300 m (1.000 ft) iznad najviše prepreke koja se nalazi unutar kruga čiji je poluprečnik 8 km, računajući od predviđene pozicije vazduhoplova.
Ako odluči da promeni pravila po kojima se odvija let iz IFR u VFR, vođa vazduhoplova je dužan da obavesti nadležnu ATS jedinicu o tome da je IFR let prekinut i da prijavi izmene koje treba uneti u važeći plan leta.
Ako vazduhoplov, na letu koji se odvija po IFR pravilima, leti u vizuelnim meteorološkim uslovima ili nailazi na njih, vođa vazduhoplova ne sme da prekine IFR let, osim ako očekuje i namerava da, u razumnom vremenskom periodu, nastavi let u neprekidnim vizuelnim meteorološkim uslovima.
IFR letovi unutar kontrolisanog vazdušnog prostora
IFR let u kontrolisanom vazdušnom prostoru se odvija u skladu sa propisom kojim se uređuje pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju.
IFR let u fazi krstarenja u kontrolisanom vazdušnom prostoru se odvija na visini krstarenja ili, ako je nadležna ATS jedinica odobrila penjanje u krstarenju, IFR let može da se odvija između dva nivoa leta ili iznad nivoa leta iz tabele nivoa krstarenja koja je data u Prilogu 3. ovog pravilnika.
Korelacija nivoa leta sa linijom puta data u Prilogu 3. ovog pravilnika se ne primenjuje ako je drugačije naznačeno u odobrenju kontrole letenja ili objavljeno u AIP.
IFR letovi izvan kontrolisanog vazdušnog prostora
IFR let u fazi krstarenja izvan kontrolisanog vazdušnog prostora se odvija na visini krstarenja koja odgovara liniji puta vazduhoplova, kao što je dato u tabeli nivoa krstarenja iz Priloga 3. ovog pravilnika, osim ako je za let na ili ispod 900 m (3.000 ft) iznad srednjeg nivoa mora Direktorat drugačije odredio.
Posada vazduhoplova koji leti u skladu sa IFR pravilima izvan kontrolisanog vazdušnog prostora, ali unutar ili ka oblastima ili duž ruta koje je odobrio nadležni organ u skladu sa članom 31. stav 1. tač. 3) ili 4) ovog pravilnika, mora stalno da sluša glasovnu komunikaciju vazduh-zemlja na odgovarajućem komunikacionom kanalu i da uspostavi, po potrebi, dvosmernu komunikaciju sa ATS jedinicom koja pruža usluge informisanja vazduhoplova u letu.
Ako se IFR let odvija izvan kontrolisanog vazdušnog prostora i ako je propisano da posada vazduhoplova sluša glasovnu komunikaciju vazduh - zemlja na odgovarajućem komunikacionom kanalu i da, po potrebi, uspostavi dvosmernu komunikaciju sa ATS jedinicom koja pruža usluge informisanja vazduhoplova u letu, posada vazduhoplova je dužna da izveštava o poziciji vazduhoplova na način koji je propisan u pravilniku kojim se uređuje pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju.
Posada vazduhoplova koji je predmet radnje nezakonitog ometanja je dužna da nastoji da postavi transponder na kod 7500 i da obavesti nadležnu ATS jedinicu o svim značajnim okolnostima koje su u vezi sa ometanjem i o svakom odstupanju od važećeg plana leta koje okolnosti zahtevaju, sa ciljem da omogući ATS jedinici da obezbedi prioritet tom vazduhoplovu i smanji na minimum mogućnost konflikta sa drugim vazduhoplovima.
Ako je vazduhoplov predmet radnje nezakonitog ometanja, posada vazduhoplova je dužna da pokuša sletanje, što je pre moguće, na najbliži pogodan aerodrom ili na aerodrom koji odredi telo nadležno za upravljanje kriznom situacijom, osim ako stanje u vazduhoplovu ne nalaže drugačije.
Ako je vazduhoplov koji je predmet radnje nezakonitog ometanja na zemlji, posada vazduhoplova je dužna da nastoji da obustavi sve radnje u vezi sa poletanjem do prestanka nezakonitog ometanja, osim ako stanje u vazduhoplovu ne nalaže drugačije.
Presretanje vazduhoplova u vazdušnom prostoru Republike Srbije, kao krajnja mera, se vrši:
1) u cilju identifikacije vazduhoplova;
2) ako je potrebno da se vazduhoplov vrati na planiranu putanju leta;
3) ako je potrebno da se vazduhoplov usmeri van granica vazdušnog prostora Republike Srbije;
4) ako je potrebno da se vazduhoplov udalji od zabranjene, uslovno zabranjene ili opasne zone ili gusto naseljene oblasti; ili
5) ako se vazduhoplov vodi radi sletanja na dodeljeni aerodrom.
Presretanje i praćenje vazduhoplova može da se vrši i na zahtev posade vazduhoplova u opasnosti.
Vežba presretanja vazduhoplova može da se preduzme samo ako je prethodno dogovorena sa vođom vazduhoplova koji se presreće i ako je o presretanju obaveštena nadležna jedinica kontrole letenja.
Instrukcije za nastavak leta i druge odgovarajuće informacije se predaju presretnutom vazduhoplovu radio-vezom, ako radio-veza može da se uspostavi.
Ako se zahteva da presretnuti vazduhoplov sleti na teritoriji Republike Srbije, aerodrom određen za sletanje mora da bude pogodan za bezbedno sletanje tog tipa vazduhoplova.
Dužnosti vođe presretnutnog vazduhoplova
Vođa presretnutog vazduhoplova dužan je da:
1) odmah postupi po uputstvu vazduhoplova presretača, pri čemu tumači primljene vizuelne signale i odgovara na njih u skladu sa značenjima signala iz Tabela 2. i 3. ovog ovog pravilnika;
2) obavesti nadležnu ATS jedinicu, ako je to moguće;
3) pokuša da uspostavi radio-vezu sa vazduhoplovom presretačem ili sa jedinicom koja navodi vazduhoplov presretač, upućujući opšti poziv na frekvenciji za slučaj nužde (121,5 MHz) i saopštavajući identitet presretnutog vazduhoplova i vrstu leta. Ako ne uspostavi radio-vezu, vođa vazduhoplova je dužan da ponovi poziv na frekvenciji 243 MHz, ako je to izvodljivo;
4) ako je presretnuti vazduhoplov opremljen SSR transponderom, postavi mod A, kod 7700, osim ako dobije drugačije uputstvo od nadležne ATS jedinice;
5) ako presretnuti vazduhoplov poseduje ADS-B ili ADS-C opremu, izabere odgovarajuću funkciju za slučaj nužde, osim ako dobije drugačije uputstvo od nadležne ATS jedinice.
Tabela 2.
Signali koje šalje vazduhoplov presretač i odgovori presretnutog vazduhoplova
Redni broj |
Signali vazduhoplova |
Značenje |
Odgovori PRESRETNUTOG vazduhoplova |
Značenje |
1. |
DANJU ili NOĆU - "Mahanje" krilima i treptanje navigacionih svetala u nepravilnim intervalima (i svetala za sletanje ako je u pitanju helikopter) s pozicije neznatno iznad i ispred, i obično levo od presretnutog vazduhoplova (ili desno, ako je presretnuti vazduhoplov helikopter), a nakon primljenog potvrdnog odgovora, vrši se lagani horizontalni zaokret, obično u levo (ili u desno, ako je u pitanju helikopter) u željeni kurs. Napomena 1. Meteorološki uslovi ili teren mogu usloviti da vazduhoplov presretač promeni svoju poziciju i pravac zaokreta u odnosu na navedeno pod rednim brojem 1. Napomena 2. Ako presretnuti vazduhoplov ne može da održava brzinu vazduhoplova presretača, presretač kruži i maše krilima svaki put kada prođe presretnuti vazduhoplov. |
Presretnuti ste. |
DANJU ili NOĆU - "Mahanje" krilima i treptanje navigacionih svetala u nepravilnim intervalima i praćenje presretača. |
Razumeo, postupiću po uputstvu. |
2. |
DANJU ili NOĆU - Naglo udaljavanje od presretnutog vazduhoplova u penjućem zaokretu od 90° ili više, bez presecanja putanje leta presretnutog vazduhoplova. |
Možete nastaviti. |
DANJU ili NOĆU - "Mahanje" krilima. |
Razumeo, postupiću po uputstvu. |
3. |
DANJU ili NOĆU - Izvlačenje stajnog trapa (ako vazduhoplov ima uvlačeći stajni trap) i stalno upaljeno svetlo za sletanje i preletanje poletno-sletne staze u upotrebi ili ako je presretnuti vazduhoplov helikopter, preletanje površine za sletanje helikoptera. Ako su u pitanju helikopteri, helikopter presretač prilazi za sletanje i lebdi u blizini površine za sletanje. |
Sletite na ovaj aerodrom. |
DANJU ili NOĆU - Izvlačenje stajnog trapa (ako vazduhoplov ima uvlačeći stajni trap) i stalno upaljeno svetlo za sletanje i praćenje presretača i, ako se nakon preletanja poletno-sletne staze u upotrebi ili površine za sletanje helikoptera smatra da je sletanje bezbedno, nastaviti sa sletanjem. |
Razumeo, postupiću po uputstvu. |
Tabela 3.
Signali koje šalje presretnuti vazduhoplov i odgovori vazduhoplova presretača
Redni broj |
Signali PRESRETNUTOG vazduhoplova |
Značenje |
Odgovori vazduhoplova PRESRETAČA |
Značenje |
4. |
DANJU ili NOĆU - Ako ne postoji mogućnost treptanja svetlima za sletanje, treptati bilo kojim raspoloživim svetlima. |
Aerodrom koji ste odredili je neodgovarajući. |
DANJU ili NOĆU - Ako je odlučeno da se presretnuti vazduhoplov pusti, presretač koristi signale pod rednim brojem 2 propisane za vazduhoplove presretače. |
Razumeo, pratite me. |
5. |
DANJU ili NOĆU - |
Ne mogu da izvršim. |
DANJU ili NOĆU - |
Razumeo. |
6. |
DANJU ili NOĆU - |
U nevolji sam. |
DANJU ili NOĆU - |
Razumeo. |
Objašnjenje uputstava primljenih radio-vezom
Ako su uputstva primljena radio-vezom suprotna uputstvima primljena vizuelnim signalima od vazduhoplova presretača, vođa presretnutog vazduhoplova mora hitno da traži objašnjenje, nastavljajući da postupa po dobijenim vizuelnim uputstvima.
Ako su uputstva primljena radio-vezom iz drugog izvora suprotna uputstvima koja su primljena radio-vezom od vazduhoplova presretača, vođa presretnutog vazduhoplova mora hitno da traži objašnjenje, nastavljajući da postupa po uputstvima primljenim od vazduhoplova presretača.
Ako je u toku presretanja uspostavljena radio-veza, ali nije moguća komunikacija na istom jeziku, posade presretnutog vazduhoplova i vazduhoplova presretača su dužne da pokušaju prenos i potvrdu uputstava i informacija od suštinskog značaja upotrebom fraza iz Tabela 4. i 5. ovog pravilnika, pri čemu se svaka fraza ponavlja dva puta.
Tabela 4.
Fraze koje koristi posada vazduhoplova presretača |
||
Fraza |
Izgovor 1 |
Značenje |
CALL SIGN |
KOL SAJN |
Koji je vaš pozivni znak? |
FOLLOW |
FOL OU |
Pratite me. |
DESCEND |
DI SEND |
Snižavajte. |
YOU LAND |
JU LEND |
Sletite na ovaj aerodrom. |
PROCEED |
PRO SID |
Možete da nastavite. |
Tabela 5.
Fraze koje koristi posada presretnutog vazduhoplova |
||
Fraza |
Izgovor 1 |
Značenje |
CALL SIGN |
KOL SAJN |
Moj pozivni znak je (pozivni znak). |
WILCO |
VIL KO |
Razumeo, postupiću po uputstvu. |
CANNOT |
KEN NOT |
Ne mogu da postupim po uputstvu. |
REPEAT |
RI PIT |
Ponovite uputstvo. |
AM LOST |
AM LOST |
Ne znam svoju poziciju. |
MAYDAY |
MEJDEJ |
U nevolji sam. |
HIJACK3 |
HAJ-DŽEK |
Otet sam. |
LAND |
LEND |
Tražim sletanje na (ime aerodroma). |
DESCEND |
DI-SEND |
Tražim snižavanje. |
________________
1. U drugoj koloni podvučeni slogovi se posebno naglašavaju.
2. Pozivni znak koji se zahteva je onaj koji se koristi u radio-komunikaciji sa nadležnom ATS jedinicom i koji odgovara identifikaciji vazduhoplova iz plana leta.
3. U određenim slučajevima upotreba fraze HIJACK nije poželjna ili neće biti moguća.
Postupci ATS jedinice u slučaju presretanja vazduhoplova
Po saznanju da je u području njene nadležnosti presretnut vazduhoplov, ATS jedinica, u skladu sa okolnostima, preduzima sledeće mere:
1) pokušava da uspostavi dvosmernu komunikaciju sa posadom presretnutog vazduhoplova putem bilo kojeg raspoloživog sredstva, uključujući frekvenciju za slučaj nužde (121,5 MHz), osim ako takva komunikacija već postoji;
2) obaveštava pilota presretnutog vazduhoplova o presretanju;
3) uspostavlja kontakt sa jedinicom koja vodi vazduhoplov presretač i koja održava dvosmernu komunikaciju sa posadom vazduhoplova presretača i pruža joj raspoložive informacije u vezi sa presretnutim vazduhoplovom;
4) prenosi poruke između vazduhoplova presretača ili jedinice koja vodi vazduhoplov presretač i presretnutog vazduhoplova, ako je potrebno;
5) u bliskoj koordinaciji sa jedinicom koja vodi vazduhoplov presretač preduzima sve neophodne mere u cilju održavanja bezbednosti presretnutog vazduhoplova;
6) obaveštava ATS jedinice iz susednih oblasti informisanja vazduhoplova u letu ako postoji mogućnost da je vazduhoplov zalutao iz tih oblasti.
Po saznanju da vazduhoplov koji je presretnut napustio područje njene nadležnosti, ATS jedinica, u skladu sa okolnostima, preduzima sledeće mere:
1) obaveštava ATS jedinicu koja je nadležna za vazdušni prostor u kojem se presretanje odvija, pružajući joj sve raspoložive informacije koje mogu da pomognu u identifikaciji vazduhoplova i preduzimanju mera iz stava 1. ovog člana;
2) prenosi poruke između presretnutog vazduhoplova i nadležne ATS jedinice, jedinice koja vodi vazduhoplov presretač ili vazduhoplova presretača.
Vrste meteoroloških osmatranja iz vazduhoplova
Posada vazduhoplova vrši specijalna i druga neredovna meteorološka osmatranja u toku bilo koje faze leta vazduhoplova.
Specijalna osmatranja iz vazduhoplova
Specijalna osmatranja iz vazduhoplova se vrše kada se na ruti osmotre neki od sledećih meteoroloških uslova ili se na ruti naiđe na neki od tih uslova:
1) umerena ili jaka turbulencija;
2) umereno ili jako zaleđivanje;
3) jaki planinski talasi;
4) grmljavinske nepogode bez grada (sakrivene, maskirane, široko rasprostranjene ili duž linija nepogoda);
5) grmljavinske nepogode sa gradom (sakrivene, maskirane, široko rasprostranjene ili duž linija nepogoda);
6) jake prašinske ili jake peščane oluje;
7) oblak vulkanskog pepela;
8) pre-eruptivna aktivnost vulkana ili erupcija vulkana.
Druga neredovna osmatranja iz vazduhoplova
Ako se tokom leta na ruti naiđe na neke meteorološke uslove koji nisu navedeni u članu 55. ovog pravilnika, kao što su: smicanje vetra i slično, a za koje vođa vazduhoplova proceni da mogu uticati na bezbednost ili značajno uticati na efikasnost letenja drugih vazduhoplova, vođa vazduhoplova o tome obaveštava nadležnu ATS jedinicu, kada je to izvodljivo.
Izveštavanje o osmatranju iz vazduhoplova
Posada vazduhoplova izveštava nadležnu ATS jedinicu o specijalnim i drugim neredovnim osmatranjima u trenutku kada je osmatranje izvršeno ili kada je to izvodljivo.
Osmatranja iz vazduhoplova se dostavljaju kao izveštaji iz vazduha (air-reports) i moraju da ispunjavaju tehničke uslove iz Priloga 4. ovog pravilnika.
ATS jedinica prenosi, kada je to izvodljivo, specijalne i druge neredovne izveštaje iz vazduha:
1) drugim vazduhoplovima;
2) pridruženim meteorološkim biroima za bdenje;
3) drugim ATS jedinicama.
Izveštaji iz vazduha koji se šalju drugim vazduhoplovima ponavljaju se u vremenskom intervalu određenom od nadležne ATS jedinice.
Prestanak važenja drugih propisa
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe Pravilnik o letenju vazduhoplova ("Službeni list SFRJ", br. 10/79, 4/83 i "Službeni list SRJ", broj 40/95) i odredbe Pravilnika o načinu izdavanja odobrenja za letenje vazduhoplova ("Službeni list SFRJ", broj 43/82) koje se odnose na potvrđivanje plana leta.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
SIGNALI
1. Signali za slučajeve nevolje i hitnosti
1.1. Opšte
1.1.1. Pored navedenog u odredbama 1.2. i 1.3. vazduhoplov u nevolji mora da iskoristi sva raspoloživa sredstva da privuče pažnju, objavi svoju poziciju i dobije pomoć.
1.1.2. Postupci za telekomunikacioni prenos signala za slučajeve nevolje i hitnosti moraju da budu u skladu sa Aneksom 10 Čikaške konvencije, Sveska II.
1.2. Signali za slučaj nevolje
1.2.1. Sledeći signali, upotrebljeni zajedno ili odvojeno, znače da preti ozbiljna i neposredna opasnost i da je potrebna neodložna pomoć:
(a) radio-telegrafski ili na drugi način preneta poruka SOS (Morzeovom azbukom . . . ‒ ‒ ‒ . . .);
(b) radio-telefonska poruka za slučaj nevolje koja se sastoji od izgovorene reči MEJDEJ (MAYDAY);
(v) poruka za slučaj nevolje poslata data linkom koja prenosi značenje reči MEJDEJ (MAYDAY);
(g) pojedinačno i u kratkim vremenskim razmacima ispaljene rakete ili petarde koje emituju crveno svetlo;
(d) signalne rakete s padobranom koje emituju crveno svetlo;
(đ) podešavanje transpondera na mod A, kod 7700.
1.3. Signali hitnosti
1.3.1. Sledeći signali, upotrebljeni zajedno ili odvojeno, znače da posada vazduhoplova želi da pošalje obaveštenje o teškoćama zbog kojih je prisiljena da sleti bez traženja neodložne pomoći:
(a) naizmenično uključivanje i isključivanje svetla za sletanje; ili
(b) naizmenično uključivanje i isključivanje navigacionih svetala, na takav način da se razlikuje od trepćućih navigacionih svetala.
1.3.2. Sledeći signali, upotrebljeni zajedno ili odvojeno, znače da posada vazduhoplova želi da prenese veoma hitnu poruku koja se tiče bezbednosti broda, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva, ukrcanog lica ili lica koje se nalazi u vidokrugu posade:
(a) radio-telegrafski ili na drugi način preneta poruka koja sadrži slova XXX (u Morzeovoj azbuci —.. — —.. — —..—);
(b) radio-telefonska poruka za hitnost koja se sastoji od izgovorenih reči PAN, PAN (PAN, PAN);
(v) poruka za hitnost poslata data linkom koja prenosi značenje reči PAN, PAN (PAN, PAN).
2. Vizuelni signali za upozorenje vazduhoplova koji neovlašćeno leti u ili namerava da uđe u uslovno zabranjenu, zabranjenu ili opasnu zonu
2.1. Kada se vizuelni signali koriste da se upozori vazduhoplov koji neovlašćeno leti unutar ili namerava da uđe u uslovno zabranjenu, zabranjenu ili opasnu zonu danju ili noću, serija projektila ispaljenih sa zemlje u intervalima od 10 sekundi, od kojih svaki prilikom sagorevanja emituje zeleno i crveno svetlo ili zvezdice, ukazuje vazduhoplovu da leti unutar ili namerava da uđe u uslovno zabranjenu, zabranjenu ili opasnu zonu i da mora da preduzme neophodne korektivne mere.
3. Signali za aerodromski saobraćaj
3.1. Svetlosni i pirotehnički signali
3.1.1. Uputstva
Tabela AP 1 - 3
Svetla |
Znaci koje kontrola letenja upućuje: |
||
Vazduhoplovu u letu |
Vazduhoplovu na zemlji |
||
Usmereno ka vazduhoplovu na koji se odnosi (vidi Sliku A1-1) |
Stalno zeleno |
Odobreno sletanje |
Odobreno poletanje |
Stalno crveno |
Dajte prednost drugom vazduhoplovu i nastavite kruženje |
Zaustavite se |
|
Trepćuće zeleno |
Vratite se na sletanje * |
Odobreno voženje |
|
Trepćuće crveno |
Aerodrom nije bezbedan, ne slećite |
Oslobodite površine za sletanje koje su u upotrebi |
|
Trepćuće belo |
Sletite na ovaj aerodrom i produžite na platformu * |
Vratite se na polaznu tačku |
|
Crvena raketa |
|
Uprkos prethodnim uputstvima, ne slećite za sada |
|
*Odobrenje za sletanje i voženje biće izdato blagovremeno.
3.1.2. Potvrda vođe vazduhoplova
(a) kad je u letu:
1) danju: "mahanjem" krilima, osim manevra za uvođenje u treći ili četvrti zaokret u završnom prilazu;
2) noću: dvostrukim uključivanjem i isključivanjem svetala za sletanje ili, ukoliko nema svetala za sletanje, dvostrukim uključivanjem i isključivanjem navigacionih svetala.
(b) kad je na zemlji:
1) danju: pokretanjem krilaca ili kormila pravca;
2) noću: dvostrukim uključivanjem i isključivanjem svetala za sletanje ili, ukoliko nema svetala za sletanje, dvostrukim uključivanjem i isključivanjem navigacionih svetala.
3.2. Vizuelni signali na zemlji
3.2.1. Zabrana sletanja
3.2.1.1. Horizontalno postavljena kvadratna crvena ploča sa dve žute dijagonalne pruge (Slika A1-2) postavljena u signalnoj zoni znači da je sletanje zabranjeno i da zabrana može da traje duže.
Slika A1-2
3.2.2. Potreba za posebnim oprezom kod prilaženja ili sletanja
3.2.2.1. Horizontalno postavljena kvadratna crvena ploča sa jednom žutom dijagonalnom prugom (Slika A1-3) postavljena u signalnoj zoni znači da je potreban poseban oprez u fazi prilaženja ili sletanja zbog lošeg stanja manevarskih površina ili drugog razloga.
Slika A1-3
3.2.3. Upotreba poletno-sletnih i rulnih staza
3.2.3.1. Bela ploča u obliku tega za vežbanje (Slika A1-4) postavljena u signalnoj zoni znači da se za poletanje, sletanje i voženje mogu upotrebljavati samo poletno-sletne i rulne staze.
Slika A1-4
3.2.3.2. Bela ploča u obliku tega za vežbanje kao u 3.2.3.1, ali sa po jednom uspravnom crnom prugom u kružnim delovima ploče (Slika A1-5) horizontalno postavljena u signalnoj zoni znači da se za poletanje i sletanje mogu koristiti samo poletno-sletne staze, ali se ostala kretanja ne ograničavaju na poletno-sletne ili rulne staze.
Slika A1-5
3.2.4. Zatvorene poletno-sletne ili rulne staze
3.2.4.1. Krstovi upadljive bele ili žute boje (Slika A1-6), postavljeni horizontalno na poletno-sletnoj ili rulnoj stazi ili nekom njihovom delu, označavaju površinu koja nije upotrebljiva za kretanje vazduhoplova.
Slika A1-6
3.2.5. Smer za poletanje ili sletanje
3.2.5.1. Horizontalno postavljen znak u obliku slova "T" (Slika A1-7), bele ili narandžaste boje, označava pravac koji vazduhoplov mora da koristi pri poletanju i sletanju i to paralelno dužem delu slova "T" u smeru ka poprečnom delu slova "T". Ako se upotrebljava noću, znak "T" mora da bude osvetljen ili oivičen belim svetlima.
Slika A1-7
3.2.5.2. Dvocifreni broj (Slika A1-8), postavljen vertikalno na kontrolnom tornju ili u njegovoj blizini, pokazuje vazduhoplovu na manevarskoj površini smer poletanja izražen u jedinicama od 10°, zaokružen na najbližih 10° magnetnog kursa.
Slika A1-8
3.2.6. Promena smera u desno
3.2.6.1. Strelica upadljive boje usmerena u desno (Slika A1-9) postavljena u signalnoj zoni ili horizontalno na kraju poletno-sletne staze ili staze u upotrebi označava da se pre sletanja i posle poletanja vrše desni zaokreti.
Slika A1-9
3.2.7. ATS prijavni biro
3.2.7.1. Vertikalno postavljeno slovo S crne boje na žutoj pozadini (Slika A1-10) označava mesto gde se nalazi ATS prijavni biro.
Slika A1-10
3.2.8. Letenje jedrilica
3.2.8.1. Horizontalno postavljen dvostruki beli krst (Slika A1-11) u signalnoj zoni označava da jedrilice koriste aerodrom i da je letenje jedrilica u toku.
Slika A1-11
4.1. Signali koje signalista daje pilotu vazduhoplova
4.1.1. Signalista koji daje signale rukama ili osvetljenim palicama, kako bi ga pilot lakše uočio, mora da je okrenut licem ka vazduhoplovu i da stoji:
(a) sa leve strane aviona gde ga pilot može najbolje uočiti, ako se signali upućuju avionu;
(b) na mestu gde ga pilot može najbolje uočiti, ako se signali upućuju helikopteru.
4.1.2. Pre upotrebe sledećih signala, signalista mora da se uveri da, u oblasti unutar koje se vazduhoplov vodi, nema predmeta u koje bi vazduhoplov, postupajući u skladu sa članom 28. stav 1. ovog pravilnika mogao da udari.
|
*1. Signalista kod vrha krila Desnu ruku ispružiti iznad glave sa palicom usmerenom na gore; levu ruku pomerati prema telu sa palicom usmerenom na dole. *ovim signalom lice koje se nalazi kod vrha krila vazduhoplova pokazuje pilotu/signalisti/operateru vozila za vuču vazduhoplova da će kretanje vazduhoplova sa/na poziciju za parkiranje biti neometano |
|
2. Pokazivanje parking pozicije Obe ruke ispružene napred podizati iznad glave sa palicama usmerenim na gore. |
|
3. Nastavite prema sledećem signalisti ili prema uputstvima kontrolnog tornja / zemaljske kontrole Obe ruke ispružene i usmerene na gore, pomerati u stranu, pokazujući palicama u pravcu sledećeg signaliste ili površine za voženje. |
|
4. Vozite pravo napred Ruke ispružene u stranu savijati u laktovima, uz pomeranje palica gore-dole od visine grudi do glave. |
|
5(a) Skrenite levo Desnu ruku i palicu ispružiti u stranu pod uglom od 90° u odnosu na telo, a levom rukom praviti pokret "pođite napred". Brzina pokreta pokazuje pilotu brzinu skretanja. |
|
5(b) Skrenite desno (gledajući sa mesta pilota) Levu ruku i palicu ispružiti u stranu pod uglom od 90° u odnosu na telo, a desnom rukom praviti pokret "pođite napred". Brzina pokreta pokazuje pilotu brzinu skretanja. |
|
6(a) Zaustavite se Ruke i palice ispružene u stranu pod uglom od 90° u odnosu na telo polako pomerati na gore, dok se palice ne ukrste iznad glave. |
|
6(b) Zaustavite se odmah Naglo ispružiti ruke i palice na gore dok se palice ne ukrste iznad glave. |
|
7(a) Aktivirajte kočnice Ruka savijena u laktu i podignuta malo iznad visine ramena s otvorenim dlanom. Kada je signalista siguran da je pogledom uspostavio kontakt sa posadom, zatvara dlan i ne menja položaj do prijema potvrdnog signala od pilota (podignuti palac). |
|
7(b) Otpustite kočnice Ruka savijena u laktu i podignuta malo iznad visine ramena s zatvorenim dlanom. Kada je signalista siguran da je pogledom uspostavio kontakt s pilotom, otvara dlan i ne menja položaj do prijema potvrdnog signala od pilota (podignuti palac). |
|
8(a) Podmetači postavljeni Ruke i palice sasvim ispružiti iznad glave, a palice pokretati jednu prema drugoj dok se ne dodirnu. Signalista mora da primi potvrdni signal od pilota. |
|
8(b) Podmetači uklonjeni Ruke i palice sasvim ispružiti iznad glave, a palice pokretati jednu od druge u stranu. Ne uklanjati podmetače bez odobrenja pilota. |
|
9. Pokrenite motor(e) Podići desnu ruku savijenu u laktu sa papicom prema gore do visine glave i početi kružne pokrete rukom; istovremeno levu ruku podići iznad visine glave i usmeriti je prema motoru koji treba pokrenuti. |
|
10. Zaustavite motore Ispružiti ruku sa palicom ispred tela u visini ramena; pomerati ruku sa palicom do vrha levog ramena i povlačiti palicu do vrha desnog ramena pokretom sličnim sečenju. |
|
11. Usporite Ispružene ruke pomerati na dole pokretom sličnim tapšanju, pomerajući palice gore-dole od struka prema kolenima. |
|
12. Smanjite snagu motora na pokazanoj strani Obe ruke sa palicama prema tlu, pomerati levu ili desnu palicu gore-dole, što pokazuje da treba smanjiti snagu motora na levoj ili desnoj strani. |
|
13. Vozite unazad Ruke postavljene ispred tela u visini struka okretati od tela. Za zaustavljanje vožnje unazad koriste se signali iz tač. 6(a) ili 6(b). |
|
14(a) Skrenite u toku vožnje unazad (repom u desno) Levu ruku s palicom ispružiti na dole, a desnu ruku spustiti iz uspravnog položaja iznad glave do vodoravnog položaja prema napred, ponavljajući pokrete desnom rukom. |
|
14(b) Skrenite u toku vožnje unazad (repom u levo) Desnu ruku s palicom ispružiti na dole, a levu ruku spustiti iz uspravnog položaja iznad glave do vodoravnog položaja prema napred, ponavljajući pokrete levom rukom. |
|
*15. Potvrdno/Sve je u redu Desnu ruku savijenu u laktu postaviti u visini glave, s palcem ili palicom ispruženim na gore; leva ruka ostaje ispružena uz telo. |
|
*16. Lebdite Ruke i palice potpuno ispružiti u stranu pod uglom od 90° u odnosu na telo. |
|
*17. Idite gore Ruke i palice potpuno ispružiti u stranu pod uglom od 90° u odnosu na telo, sa dlanovima okrenutim na gore; ruke pokretati na gore. Brzina pokretanja ruku ukazuje na brzinu penjanja. |
|
*18. Idite dole Ruke i palice potpuno ispružiti u stranu pod uglom od 90° u odnosu na telo, sa dlanovima okrenutima na dole; ruke pokretati na dole. Brzina pokretanja ruku ukazuje na brzinu spuštanja. |
|
*19(a) Krećite se horizontalno u levo (gledajući sa mesta pilota) Desnu ruku ispružiti u stranu pod uglom od 90° u odnosu na desnu stranu tela; levu ruku pokretati u istom pravcu pokretom koji je sličan zamahivanju. |
|
*19(b) Krećite se horizontalno u desno (gledajući sa mesta pilota) Levu ruku ispružiti u stranu pod uglom od 90° u odnosu na levu stranu tela; desnu ruku pokretati u istom pravcu pokretom koji je sličan zamahivanju. |
|
*20 Sletite Prekrstiti ruke ispred tela, sa palicama usmerenim na dole. |
|
21. Zadržite poziciju/čekajte Potpuno ispružiti ruke i palice na dole pod uglom od 45° u odnosu na telo; zadržati ovaj položaj dok se vazduhoplovu ne odobri sledeći manevar. |
|
22. Polazak vazduhoplova Salutirati desnom rukom i/ili palicom radi polaska vazduhoplova; Održavati vizuelni kontakt sa pilotom sve dok vazduhoplov ne započne voženje. |
|
23. Ne dirajte komande (signal za komunikaciju pri održavanju i opsluživanju) Desnu ruku potpuno ispružiti iznad glave sa zatvorenom šakom ili držati palicu u horizontalnom položaju; leva ruka ostaje ispružena uz telo. |
|
24. Priključite napajanje električnom energijom Potpuno ispružiti ruke iznad glave; vrhovima prstiju desne ruke dodirivati otvoreni dlan leve ruke (formirajući slovo "T"), zatim udaljiti desnu ruku od leve. Noću koristiti osvetljene palice za formiranje slova "T" iznad glave. |
|
25. Isključite napajanje električnom energijom Potpuno ispružiti ruke iznad glave i vrhovima prstiju desne ruke dodirivati otvoreni dlan leve ruke (formirajući slovo "T"); zatim udaljiti desnu ruku od leve; ne isključivati napajanje bez odobrenja pilota. Noću koristiti osvetljene palice za formiranje slova "T" iznad glave. |
|
26. Negativno Desnu ruku ispružiti u stranu u visini ramena pod uglom od 90° u odnosu na telo, a palicu ili palac usmeriti na dole; leva ruka ostaje ispružena uz telo. |
|
27. Uspostavite komunikaciju interfonom Ispružiti obe ruke pod uglom od 90° u odnosu na telo i savijati ih prema glavi dok se dlanovima ne pokriju oba uha. |
|
*28. Otvorite / zatvorite stepenice Levu ruku ispružiti iznad glave pod uglom od 45°, desnu ruku iz položaja uz telo pokretom koji je sličan zamahivanju pomerati do vrha levog ramena. *ovaj signal je uglavnom namenjen vazduhoplovima koji imaju stepenice ugrađene u prednjem delu. |
4.2. Signali koje pilot vazduhoplova upućuje signalisti
4.2.1. Pilot koji se nalazi u pilotskoj kabini mora da šalje signale rukama, koje su jasno vidljive signalisti, a ako je potrebno može koristiti i izvor svetlosti radi lakšeg uočavanja.
4.2.1.1. Kočnice
(a) kočnice aktivirane: podići ruku horizontalno ispred lica, sa ispruženim prstima, a koje zatim stisnuti u pesnicu.
(b) kočnice otpuštene: podići ruku horizontalno ispred lica, sa stisnutom pesnicom, a zatim ispružiti prste.
4.2.1.2. Podmetači
(a) postaviti podmetače: ispružiti ruke sa dlanovima okrenutim prema spolja i pomerati ih ka unutra i prekrstiti ispred lica.
(b) ukloniti podmetače: prekrstiti ruke ispred lica sa dlanovima okrenutim prema spolja i ispružiti ih u stranu.
4.2.1.3 Spreman za pokretanje motora
Podići odgovarajući broj ispruženih prstiju jedne ruke, pokazujući broj motora koji se pokreće.
4.3. Signali u komunikaciji pri održavanju i opsluživanju
4.3.1. Pri održavanju i opsluživanju davanje signala rukom se koristi samo kada verbalna komunikacija nije moguća.
4.3.2. Signalista mora da bude siguran da je od pilota dobio potvrdu prijema signala koji se odnosi na održavanje i opsluživanje.
5. Standardni znaci rukama u slučaju opasnosti
5.1. Sledeći znaci su određeni kao minimum koji se zahteva pri komunikaciji u slučaju opasnosti između komandira vatrogasno-spasilačke jedinice/vatrogasaca i letačke i/ili kabinske posade vazduhoplova koji je u opasnosti.
Ovi znaci se daju letačkoj posadi s prednje leve strane vazduhoplova gledajući sa mesta pilota.
|
1. Preporučuje se evakuacija Evakuacija se preporučuje na osnovu procene spoljašnje situacije koju daje komandir vatrogasno-spasilačke jedinice. Ruka ispružena od tela, koja se drži horizontalno, s dlanom podignutim uspravno u visini oka. Ispruženu ruku privlačiti unazad. Druga ruka miruje pored tela. Noću - isto, sa palicama. |
|
2. Preporučuje se prekid Preporučuje se prekid evakuacije. Prekinite kretanje vazduhoplova ili drugu aktivnost koja je u toku. Ruke ispred glave - Prekrštene na zglobovima. Noću - isto, sa palicama |
|
3. Prestanak opasnosti Napolju nema dokaza o opasnim uslovima ili "sve je u redu". Ruke ispružene spolja i na dole pod uglom od 45°. Obe ruke istovremeno pomerati ka unutra ispod linije struka dok se zglobovi ne prekrste, a zatim ispružiti ka spolja u početni položaj. Noću - isto, sa palicama. |
|
4. Požar Pomerati desnu ruku u praveći "osmice" od visine razmena prema kolenu, dok leva ruka u isto vreme pokazuje mesto požara. Nožu - isto, s palicama. |
SLOBODNI BALONI BEZ POSADE
1. Klasifikacija slobodnih balona bez posade
1.1. Slobodni baloni bez posade se klasifikuju na sledeći način (videti Sliku AP 2-1):
(a) laki: slobodni balon bez posade sa korisnim teretom od jednog ili više paketa ukupne mase manje od 4 kg, osim ako je kvalifikovan kao teški balon prema dole navedenoj tački (v) 2), 3) ili 4); ili
(b) srednji: slobodni balon bez posade sa korisnim teretom od dva ili više paketa ukupne mase 4 kg ili više, ali manje od 6 kg, osim ako je kvalifikovan kao teški balon prema dole navedenoj tački (v) 2), 3) ili 4); ili
(v) teški: slobodni balon bez posade sa korisnim teretom koji;
1) ima ukupnu masu 6 kg ili više; ili
2) sadrži paket od 3 kg ili više; ili
3) sadrži paket od 2 kg ili više, specifičnog opterećenja od 13 g po kvadratnom centimetru, dobijenog deljenjem ukupne mase korisnog tereta izražene u gramima sa najmanjom površinom izraženom u kvadratnim centimetrima; ili
4) upotrebljava kanap ili neko drugo sredstvo za vešanje tereta za koji je potrebno delovanje sile od 230 N ili veće da bi se okačeni teret odvojio od balona.
2.1. Slobodni balon bez posade ne može da leti bez odobrenja nadležnog organa.
2.2. Slobodni balon bez posade, izuzev lakog balona koji se koristi isključivo u meteorološke svrhe i koji leti na način koji je propisao nadležni organ, ne može da leti iznad teritorije druge države bez odobrenja te države.
2.3. Odobrenje iz tačke 2.2 se mora pribaviti pre puštanja balona, ako prilikom planiranja leta postoji mogućnost da balon može skrenuti u vazdušni prostor iznad teritorije druge države. Takvo odobrenje se može dobiti za seriju letova balona ili za određeni tip ponovljenih letova, npr. letovi balona za atmosferska istraživanja.
2.4. Slobodni balon bez posade mora da leti u skladu sa uslovima koje je propisala država iznad čije teritorije leti.
2.5. Slobodni balon bez posade ne može da leti ako bi udar balona ili njegovog dela u površinu zemlje doveo u opasnost lica ili imovinu.
2.6. Teški slobodni balon bez posade ne može da leti iznad otvorenog mora bez prethodne koordinacije sa pružaocem usluga u vazdušnoj plovidbi.
3. Ograničenja letenja i potrebna opremljenost
3.1. Teški slobodni balon bez posade ne može da leti bez odobrenja nadležnog organa na visini po pritisku od 18.000 m (60.000 ft) ili manje gde:
(a) postoje oblaci ili magla koji prekrivaju više od četiri okte (tj. više od polovine) nebeske kupole; ili
(b) je horizontalna vidljivost manja od 8 km.
3.2. Teški ili srednji slobodni balon bez posade ne može da se pusti na način koji bi prouzrokovao da leti niže od 300 m (1.000 ft) iznad gusto naseljenog područja gradova, naselja ili skupova lica na otvorenom koji nisu povezani sa tim letom.
3.3. Teški slobodni balon bez posade može da leti samo:
(a) ako je opremljen sa najmanje dva uređaja ili sistema za odbacivanje tereta u letu, automatska ili kojima se upravlja daljinskom komandom, a koji rade nezavisno jedan od drugog;
(b) za polietilenske balone bez pritiska, ako ima najmanje dve metode, sistema, uređaja ili kombinaciju istih, koji funkcionišu nezavisno jedan od drugog, za prekid leta balona;
(v) ako je omotač balona opremljen radarskim reflektivnim uređajem (uređajima) ili radarskim reflektivnim materijalom koji proizvodi eho radaru na površini koji radi na frekvenciji u opsegu od 200 MHz do 2.700 MHz, i/ili je balon opremljen nekim drugim uređajem koji operateru omogućava neprekidno praćenje izvan dometa zemaljskog radara.
3.4. Teški slobodni balon bez posade ne može da leti u sledećim uslovima:
(a) u oblasti gde je u upotrebi sekundarni nadzorni radar, osim ako je opremljen transponderom sekundarnog nadzornog radara koji ima mogućnost izveštavanja o visini po pritisku, koji neprekidno radi na dodeljenom kodu ili koga može po potrebi uključiti stanica za praćenje; ili
(b) u oblasti gde je u upotrebi ADS-B oprema, osim ako je opremljen sa ADS-B predajnikom koji ima mogućnost izveštavanja o visini po pritisku koji neprekidno radi ili koga može po potrebi uključiti stanica za praćenje.
3.5. Slobodni balon bez posade koji je opremljen antenom za praćenje za koju je potrebno delovanje sile veće od 230 N da je slomi, ne može da leti ako antena nema obojene zastavice ili trake koje su postavljene na razmacima od najviše 15 m.
3.6. Teški slobodni balon bez posade ne može da leti ispod visine po pritisku od 18.000 m (60.000 ft) noću, osim ako su balon, dodaci i teret na njemu osvetljeni, bilo da se tokom leta razdvajaju ili ne.
3.7. Teški slobodni balon bez posade koji ima podvešeni uređaj (osim otvorenog padobrana upadljive boje) duži od 15 m, ne može da leti noću ispod visine po pritisku od 18.000 m (60.000 ft, izuzev ako je podvešeni uređaj označen trakama kontrastnih upadljivih boja ili ima postavljene obojene zastavice.
4.1. Operater teškog slobodnog balona bez posade aktivira odgovarajuće uređaje za prekid leta kako se zahteva u tački 3.3 (a) i (b):
(a) kada je očigledno da su meteorološki uslovi lošiji od onih koji su potrebni za let;
(b) ako kvar ili neki drugi razlog čine da nastavak leta predstavlja opasnost za vazdušni saobraćaj ili za lica ili imovinu na zemlji; ili
(v) pre neovlašćenog ulaska u vazdušni prostor teritorije druge države.
5.1. Postupci pre prijave leta
5.1.1. Planirani let slobodnog balona bez posade kategorije srednjeg ili teškog balona se prethodno prijavljuje nadležnoj ATS jedinici, najkasnije sedam dana pre dana nameravanog leta.
5.1.2. Prijava nameravanog leta kod nadležne ATS jedinice sadrži sledeće informacije:
(a) identifikaciju balona ili naziv projekta;
(b) klasifikaciju i opis balona;
(v) SSR kod, adresu vazduhoplova ili NDB frekvenciju, ako je primenjivo;
(g) ime i telefonski broj operatera balona;
(d) mesto poletanja;
(đ) predviđeno vreme poletanja (ili vreme početka i završetka serije letova);
(e) broj balona koji poleću i predviđeni intervali između poletanja (ako je u pitanju serija letova);
(ž) očekivani pravac penjanja;
(z) visinu/visine krstarenja (visina po pritisku);
(i) predviđeno vreme do prolaska visine po pritisku od 18.000 m (60.000 ft) ili do postizanja visine krstarenja ako je na ili ispod 18.000 m (60.000 ft), kao i očekivanu poziciju. Ako se let sastoji od serije letova, to vreme mora da uključi i predviđeno vreme u kome će prvi i poslednji balon u seriji dostići odgovarajuću visinu (npr.122136Z-130330Z);
(j) predviđeni datum i vreme prekida leta, kao i planirano mesto sletanja. Ako je u pitanju balon čiji let dugo traje i usled čega se datum i vreme prekida leta ne mogu precizno predvideti, mora da se koristi izraz "dugo trajanje". Ako postoji više mesta sletanja svako mesto mora posebno da se navede, zajedno sa predviđenim vremenom sletanja. Ako postoji serija uzastopnih sletanja, to vreme mora da uključi i predviđeno vreme prvog i poslednjeg sletanja u seriji (npr. 070330Z-072300Z).
5.1.3. Svaka promena podataka iz prijave mora da se prosledi nadležnoj ATS jedinici najkasnije šest časova pre predviđenog vremena poletanja, a ako je u pitanju solarni ili kosmički poremećaj sa kritičnim elementom vremena, najkasnije 30 minuta pre predviđenog vremena poletanja.
5.2. Prijava poletanja balona
5.2.1. Odmah nakon poletanja srednjeg ili teškog slobodnog balona bez posade, operater balona mora da prijavi nadležnoj ATS jedinici sledeće:
(a) identifikaciju leta balona;
(b) mesto poletanja;
(v) vreme poletanja;
(g) predviđeno vreme do prolaska visine po pritisku od 18.000 m (60.000 ft) ili do postizanja visine krstarenja ako je na ili ispod 18.000 m (60.000 ft), kao i predviđenu poziciju;
(d) sve promene u pogledu informacija koje su prethodno prijavljene u skladu sa tačkom 5.1.2 (e) i (ž).
5.3. Otkazivanje leta
5.3.1. Odmah po saznanju da je planirani let srednjeg ili teškog slobodnog balona bez posade, koji je prethodno prijavljen u skladu sa tačkom 5.1, otkazan, operater balona je dužan da otkazivanje prijavi nadležnoj ATS jedinici.
6. Beleženje pozicije i izveštavanje
6.1. Operater teškog slobodnog balona bez posade koji leti na ili ispod visine po pritisku od 18.000 m (60.000 ft) dužan je da prati putanju leta balona i da izveštaje o pozicijama balona prosleđuje nadležnoj ATS jedinici na njen zahtev. Operater balona je dužan da beleži pozicije balona na svaka dva časa, osim ako nadležna ATS jedinica ne zahteva da se to čini u kraćim intervalima.
6.2. Operater teškog slobodnog balona bez posade koji leti iznad visine po pritisku od 18.000 m (60.000 ft) dužan je da prati putanju leta balona i da izveštaje o pozicijama balona prosleđuje nadležnoj ATS jedinici na njen zahtev. Operater je dužan da beleži pozicije balona na svaka 24 časa, osim ako nadležna ATS jedinica ne zahteva da se to čini u kraćim intervalima.
6.3. Ako pozicija balona ne može da se zabeleži u skladu sa tač. 6.1 i 6.2, operater balona je dužan da o tome odmah obavesti nadležnu ATS jedinicu. Ovo obaveštenje mora da sadrži poslednju zabeleženu poziciju balona. Kada se praćenje balona ponovo uspostavi, o tome mora odmah da se obavesti nadležna ATS jedinica.
6.4. Jedan čas pre početka planiranog snižavanja teškog slobodnog balona bez posade, operater balona mora da prosledi nadležnoj ATS jedinici sledeće informacije o balonu:
(a) trenutni geografski položaj;
(b) trenutnu visinu po pritisku;
(v) predviđeno vreme prolaska visine po pritisku od 18.000 m (60.000 ft), ako je moguće;
(g) predviđeno vreme i mesto sletanja/udara u zemlju.
6.5. Operater teškog ili srednjeg slobodnog balona bez posade mora da obavesti nadležnu ATS jedinicu o završetku leta.
TABELA NIVOA KRSTARENJA
1.1. Nivoi krstarenja su sledeći:
Linija puta*
Od 000° do 179° |
od 180° do 359° |
||||||||||
|
|||||||||||
IFR letovi |
VFR letovi |
IFR letovi |
VFR letovi |
||||||||
Nivo |
Nivo |
Nivo |
Nivo |
||||||||
Nivo leta |
Stope |
Metri |
Nivo leta |
Stope |
Metri |
Nivo leta |
Stope |
Metri |
Nivo leta |
Stope |
Metri |
010 |
1000 |
300 |
- |
- |
- |
020 |
2000 |
600 |
- |
- |
- |
030 |
3000 |
900 |
035 |
3500 |
1050 |
040 |
4000 |
1200 |
045 |
4500 |
1350 |
050 |
5000 |
1500 |
055 |
5500 |
1700 |
060 |
6000 |
1850 |
065 |
6500 |
2000 |
070 |
7000 |
2150 |
075 |
7500 |
2300 |
080 |
8000 |
2450 |
085 |
8500 |
2600 |
090 |
9000 |
2750 |
095 |
9500 |
2900 |
100 |
10000 |
3050 |
105 |
10500 |
3200 |
110 |
11000 |
3350 |
115 |
11500 |
3500 |
120 |
12000 |
3650 |
125 |
12500 |
3800 |
130 |
13000 |
3950 |
135 |
13500 |
4100 |
140 |
14000 |
4250 |
145 |
14500 |
4400 |
150 |
15000 |
4550 |
155 |
15500 |
4700 |
160 |
16000 |
4900 |
165 |
16500 |
5050 |
170 |
17000 |
5200 |
175 |
17500 |
5350 |
180 |
18000 |
5500 |
185 |
18500 |
5650 |
190 |
19000 |
5800 |
195 |
19500 |
5950 |
200 |
20000 |
6100 |
205 |
20500 |
6250 |
210 |
21000 |
6400 |
215 |
21500 |
6550 |
220 |
22000 |
6700 |
225 |
22500 |
6850 |
230 |
23000 |
7000 |
235 |
23500 |
7150 |
240 |
24000 |
7300 |
245 |
24500 |
7450 |
250 |
25000 |
7600 |
255 |
25500 |
7750 |
260 |
26000 |
7900 |
265 |
26500 |
8100 |
270 |
27000 |
8250 |
275 |
27500 |
8400 |
280 |
28000 |
8550 |
285 |
28500 |
8700 |
290 |
29000 |
8850 |
|
|
|
300 |
30000 |
9150 |
|
|
|
310 |
31000 |
9450 |
|
|
|
320 |
32000 |
9750 |
|
|
|
330 |
33000 |
10050 |
|
|
|
340 |
34000 |
10350 |
|
|
|
350 |
35000 |
10650 |
|
|
|
360 |
36000 |
10950 |
|
|
|
370 |
37000 |
11300 |
|
|
|
380 |
38000 |
11600 |
|
|
|
390 |
39000 |
11900 |
|
|
|
400 |
40000 |
12200 |
|
|
|
410 |
41000 |
12500 |
|
|
|
430 |
43000 |
13100 |
|
|
|
450 |
45000 |
13700 |
|
|
|
470 |
47000 |
14350 |
|
|
|
490 |
49000 |
14950 |
|
|
|
510 |
51000 |
15550 |
|
|
|
*Magnetna linija puta ili u polarnim područjima iznad 70° geografske širine i u područjima čije granice propiše nadležna vazduhoplovna vlast, tzv. "grid" putanja koja je određena mrežom linija paralelnih nultom meridijanu koje čine mrežu, primenjena na polarnu stereografsku projekciju gde se kao pravac severa koristi mrežni sever.
ZAHTEVI U POGLEDU PRUŽANJA USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI
Tehničke specifikacije koje se odnose na osmatranja iz vazduhoplova i izveštaje putem glasovne komunikacije
1. SADRŽINA IZVEŠTAJA IZ VAZDUHA
1.1. Specijalni izveštaji iz vazduha
1.1.1. Specijalni izveštaji iz vazduha sadrže sledeće elemente:
Oznaka tipa poruke
Sekcija 1 (Informacije o poziciji vazduhoplova)
Identifikacija vazduhoplova
Položaj ili geografska širina i dužina
Vreme
Visina ili opseg nivoa leta
Sekcija 3 (Meteorološke informacije)
Uslovi koji su izazvali izdavanje specijalnog izveštaja iz vazduha mogu biti samo neki od uslova navedenih u članu 55. ovog pravilnika.
2. SPECIFIČNE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA IZVEŠTAVANJE O SMICANJU VETRA I VULKANSKOM PEPELU
2.1. Izveštavanje o smicanju vetra
2.1.1. U izveštaj o osmatranjima iz vazduhoplova o smicanju vetra do koga je došlo tokom faze penjanja i prilaženja, mora biti uključen tip vazduhoplova.
2.1.2. Kada je o pojavi smicanja vetra u fazi penjanja i prilaženja podnet izveštaj ili je ono prognozirano ali se nije osmotrilo, vođa vazduhoplova obaveštava nadležnu ATS jedinicu što je pre moguće, osim ako je vođa vazduhoplova svestan da je nadležna ATS jedinica o tome već obaveštena od strane prethodnog vazduhoplova.
2.2. Podnošenje izveštaja o vulkanskoj aktivnosti posle izvršenja leta
2.2.1. Po sletanju vazduhoplova na aerodrom, operater vazduhoplova ili posada vazduhoplova dostavlja, bez odlaganja, kompletan izveštaj o vulkanskoj aktivnosti meteorološkoj službi na aerodromu. Ako meteorološka služba na aerodromu nije lako dostupna članovima posade vazduhoplova, popunjen obrazac joj se dostavlja u skladu sa lokalnim sporazumima zaključenim između meteorološke vlasti i operatera vazduhoplova.
2.2.2. Popunjen izveštaj o vulkanskoj aktivnosti koji je primila, meteorološka služba na aerodromu dostavlja, bez odlaganja, birou za meteorološko bdenje koji je odgovoran za meteorološko bdenje za oblast informisanja vazduhoplova u letu u kojoj je vulkanska aktivnost uočena.
