ODLUKAO POSTAVLJANJU MANJIH MONTAŽNIH OBJEKATA NA POVRŠINAMA JAVNE NAMENE NA TERITORIJI GRADA LESKOVCA("Sl. glasnik grada Leskovca", br. 11/2015) |
Ovom Odlukom propisuje se postupak i uslovi za postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekta na površinama javne namene i građevinskom zemljištu u javnoj svojini i drugim površinama na teritoriji grada Leskovca (u daljem tekstu: površinama javne namene).
Manji montažni objekti koji se u smislu ove Odluke mogu postavljati na površinama javne namene su: privremeni montažni objekti, pokretni objekti i uređaji, i drugi montažni objekti.
Površina javne namene jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.); objekti javne namene su objekti namenjeni za javno korišćenje i mogu biti objekti javne namene u javnoj svojini po osnovu posebnih zakona i ostali objekti javne namene koji mogu biti u svim oblicima svojine (bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti obrazovanja, otvoreni i zatvoreni sportski i rekreativni objekti, objekti kulture, saobraćajni terminali, pošte i drugi objekti).
Površina javne namene, u smislu odredbi ove Odluke, jeste prostor utvrđen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih površina i to:
- javne saobraćajne površine: kolovozi, trotoari, razdelne i zaštitne trake i pojasevi, pešačke i biciklističke staze, pešačka ostrva, trgovi, nadvožnjaci, podvožnjaci, pothodnici, stepeništa koja povezuju saobraćajne površine, mostovi, trim staze i dr.;
- autobuske stanice i stajališta, taksi stajališta i parkirališta,
- površine oko autobuskih i železničkih stanica,
- zelene površine javne namene: specijalizovani vangradski parkovi, park-šume, gradski parkovi, skverovi (zelena površina manja od 1 ha), skverovi uz saobraćajnice (zaštitni pojasevi, razdelne trake);
- zelene površine i površine javne namene ograničenog korišćenja - oko objekata obrazovanja, nauke, kulture, zdravstva, socijalne i dečje zaštite, centralnih delatnosti, usluge, poslovanja, infrastrukture, komunalnih i sportsko - rekreativnih objekata, kao i drugih objekata za čiju izgradnju se može utvrditi javni interes u skladu sa Zakonom;
- površine u javnom korišćenju, u smislu odredaba ove odluke, su površine koje planskim dokumentom nisu određene kao površine javne namene, a dostupne su većem broju građana, kao što su izgrađene i uređene saobraćajne i zelene površine unutar i između blokova zgrada (objekata namenjenih višeporodičnom stanovanju), između zgrada, unutar otvorenih tržnih centara, kolonada, pasaža, na javnim parkiralištima i sl; kao i zelene površine specijalne namene - oko verskih objekata, sanitarno-zaštitne zone uz prugu, državne puteve, deponije, groblja, pijace, obale reka, prolazi, tereni za sport i zabavu, dečja igrališta, kao i hipodrom i sportski aerodrom i druge izgrađene površine namenjene za javno korišćenje.
Rešenje, kojim se odobrava postavljanje manjih montažnih objekata, izdaje Gradska uprava za urbanizam i stambeno - komunalne poslove (u daljem tekstu: nadležna Gradska uprava), koja je obavezna da vodi registar izdatih rešenja sa osnovnim podacima o licu kome je izdato odobrenje, vrsti, nameni i lokaciji objekta i rokom važnosti odobrenja.
Javno preduzeće koje je zaključilo ugovor o zakupu građevinskog zemljišta radi postavljanja kioska, obavezno je da vodi registar zaključenih ugovora.
Ukoliko se manji montažni objekti nalaze u prostornoj kulturno-istorijskoj celini, ili zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, njihovo postavljanje se vrši uz uslove nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Manji montažni objekti koji se mogu postaviti na površinama javne namene u smislu ove Odluke su:
- Privremeni montažni objekti:
1. kiosci;
2. bašte.
- Pokretni objekti i uređaji:
1. aparati za pripremu napitaka, aparati za pripremu i prodaju sladoleda i kremova, frižideri za prodaju sladoleda, rashladne vitrine;
2. uređaji za pečenje i prodaju kokica, kukuruznih klasova, kestenja, šećerne pene, američkih krofnica, hot-dogova, pomfrita i drugih pečenjarskih proizvoda;
3. izložbeno-prodajni pult, promo pult, pokretne tezge, promotivni plato;
4. čileri i toplotne pumpe;
5. objekti za izvođenje zabavnog programa;
6. prevozna sredstva rekonstruisana u montažne objekte;
- Drugi montažni objekti.
Manji montažni objekti postavljaju se tako da svojim postavljanjem ne ometaju odvijanje motornog i pešačkog saobraćaja, korišćenje i održavanje objekata komunalne infrastrukture i drugih instalacija.
Manji montažni objekti i njihovi elementi moraju se držati u urednom i ispravnom stanju, o čemu se stara vlasnik, odnosno korisnik objekta.
Korisnik lokacije sam obezbeđuje priključak na električnu energiju.
Nije dozvoljeno objekte iz člana 5. i njihove elemente privremeno ili trajno fiksirati za podlogu ili objekat, osim u slučajevima dozvoljenim ovom Odlukom.
Kiosk je montažno-demontažni objekat za obavljanje trgovinske i zanatsko-uslužne delatnosti koje ne ugrožavaju životnu sredinu i koji može da se priključi na odgovarajuću infrastrukturu.
Kiosci se postavljaju prema rešenju nadležne Gradske uprave, a u skladu sa Programom postavljanja manjih montažnih objekata - kioska na gradskom građevinskom zemljištu javne namene na teritoriji grada Leskovca.
Rešenje o postavljanju manjih montažnih objekata - kioska treba da sadrži opšte i posebne urbanističke uslove za postavljanje kioska sa grafičkim prikazom, mesto za postavljanje kioska sa uslovima za priključenje na infrastrukturu, delatnosti koje se mogu obavljati u kiosku na određenoj lokaciji, tip i veličinu kioska, kao i položaj postavljanja, u slučaju potrebe, dodatnih rashladnih uređaja, aparata, tendi i reklamnih oznaka.
Način i postupak davanja u zakup građevinskog zemljišta za postavljanje montažnih objekata privremenog karaktera na površinama javne namene predviđen je odredbama Odluke o otuđenju, davanju u zakup i pribavljanju građevinskog zemljišta u javnoj svojini.
Program postavljanja sadrži: opšte i posebne urbanističke uslove za postavljanje kioska sa grafičkim prikazima, koji pored ostalog određuju površinu svake pojedine lokacije za kiosk, mesto za postavljanje kioska sa uslovima za priključenje na infrastrukturu, delatnosti koje se mogu obavljati u kiosku na određenoj lokaciji, tip i veličinu kioska koji se može postaviti na svakoj pojedinoj lokaciji.
Program postavljanja manjih montažnih objekata donosi Gradsko veće i objavljuje se u "Službenom glasniku grada Leskovca".
Stručne poslove izrade Programa, na zahtev nadležne gradske uprave za poslove planiranja, obavljaće JP Direkcija za urbanizam i izgradnju Leskovac.
Lokacije za postavljanje kioska u seoskim naseljima i drugim područjima grada za koja Program nije donet, može odrediti Gradsko veće, na zahtev zainteresovanog lica, a po pojedinačno izrađenim urbanističkim uslovima.
Bruto površina kioska ne može biti veća od 8,0 m2.
Kiosk se postavlja u već izgrađenom finalnom obliku, na predviđenu lokaciju na površini javne namene i na tom mestu se može finalizirati montažom dodatnih elemenata, minimalnim radovima na izradi podloge i priključiti na predviđenu komunalnu infrastrukturu.
Dozvoljava se postavljanje frižidera za prodaju sladoleda, rashladnih vitrina, aparata za pripremu napitaka, aparata za pripremu i prodaju sladoleda i kremova, izložbeno-prodajnih pultova, uz kiosk na maksimalno 2 m2 pored njegovog osnovnog gabarita.
Maksimalna površina koju pri tom privremeni montažni objekat može da zauzima je bruto 10 m2.
Položaj frižidera, rashladnih vitrina, aparata i izložbeno-prodajnih pultova pored kioska tačno je definisan rešenjem kojim se odobrava njihovo postavljanje, a u skladu sa rešenjem za postavljanje kioska.
Kiosci mogu imati tende s rolo ili fiksnim mehanizmom s izbačajem do 1,2 m. Tenda se postavlja na osnovu rešenja nadležne gradske uprave. Tenda se ne može se oslanjati na površinu javne namene i mora se držati u urednom i čistom stanju o čemu se stara lice kome je odobreno postavljanje.
Na kiosk se može postaviti reklamna oznaka na način i pod uslovima propisanim Odlukom o komunalnom redu, a koji se tiče reklamnih oznaka. Reklamne oznake moraju da se nalaze u rasponu između otvora za usluživanje i vrha kioska.
Na spoljašnje delove kioska dopušteno je montiranje instalacija ili delova uređaja za ventilaciju, klimatizaciju i/ili grejanje.
Klima uređaj postavlja se tako da se onemogući izlivanje kondenzata iz klima uređaja na spoljne delove objekta kao i direktno izlivanje na površinu javne namene.
Ventilacione vertikale se mogu postavljati maksimalno 1,0 m iznad visine kioska.
Kiosci i dodatni uređaji i aparati ne smeju da izlaze izvan građevinskih linija propisanih Programom.
Ne dozvoljava se promena gabarita osnovnog tipa kioska, kao i izgleda kioska, postavljanjem i dogradnjom montažno-demontažnih konstrukcija od lakih materijala, nadstrešnica, konzola, rafova i slično.
Ispred kioska mora biti osiguran minimalni prostor trotoara širine 1,0 m za korisnike i minimum 1,6 m za pešake - ukupno minimum 2,6 m.
Kiosci se postavljaju na određeno vreme sa unapred utvrđenim vremenom trajanja - rokom, koji ne može da bude duži od pet godina od dana izdavanja odobrenja.
Postavljeni montažni objekat - kiosk ne može se izdati u zakup ili podzakup, odnosno preneti na korišćenje drugom licu ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji ili drugim ugovorom, osim u slučaju smrti.
Lokacija za kiosk se daje po postupku prikupljanja ponuda ili javnog nadmetanja.
Odluku o raspisivanju oglasa za davanje u zakup putem prikupljanja ponuda ili javnog nadmetanja, donosi Gradsko veće.
Odluku o raspisivanju oglasa za davanje u zakup putem javnog nadmetanja ili prikupljanja ponuda donosi Gradsko veće u skladu sa čl. 4. Odluke o otuđenju, davanju u zakup i pribavljanju građevinskog zemljišta u javnoj svojini.
Oglas se javno objavljuje putem sredstava javnog informisanja (lokalni list, dnevne novine).
Oglas obavezno sadrži:
• oznaku da li se građevinsko zemljište daje u zakup putem javnog nadmetanja ili putem prikupljanja ponuda;
• dužinu trajanja zakupa;
• podatke o zemljištu koje se daje u zakup (broj parcele, površina, lokacija, podaci iz urbanističke, odnosno planske dokumentacije o zemljištu i objektima koji se na njemu mogu graditi i sl.)
• početni (najniži) iznos cene zakupnine;
• visinu depozita izraženu u procentima u odnosu na početnu cenu i rok za uplatu depozita u postupku javnog nadmetanja, odnosno za podnošenje ponuda u postupku prikupljanja ponuda;
• naziv i adresu organa kome se prijave, odnosno ponude podnose;
• rok za podnošenje prijava za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda;
• obaveštenje o datumu i vremenu prijema prijava odnosno ponuda;
• obaveštenje o vremenu i mestu gde će se sprovesti postupak javnog nadmetanja, odnosno prikupljanje ponuda;
• posebne napomene: da se ponude (ukoliko se sprovodi postupak prikupljanja ponuda) dostavljaju u zapečaćenim kovertama sa naznakom: "Ponuda, ne otvaraj", napomenu u pogledu obaveza lica, kome se daje u zakup građevinsko zemljište, kao i druge napomene;
• način i rok plaćanja cene zakupnine;
• naziv organa koji sprovodi postupak javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda;
• rok u kome će učesnici postupka biti obavešteni o rezultatima sprovedenog postupka javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda i rok za povraćaj garantnog iznosa učesnicima koji nisu izabrani kao najpovoljniji ponuđači i
• obaveštenje o sadržini prijave odnosno dokumentaciji koja se mora priložiti prilikom podnošenja prijave odnosno ponude.
Pored elemenata koje oglas obavezno mora da sadrži, u skladu sa stavom 1. ovog člana, oglas može da sadrži i druge elemente koji se odnose na uslove zakupa, zemljišta koje je predmet zakupa, posebne napomene i sl.
Komisija je obavezna da u roku koji ne može biti kraći od 30 dana od dana javnog oglašavanja u sredstvima javnog informisanja pristupi javnom nadmetanju, odnosno otvaranju ponuda, a što će biti precizirano samim oglasom.
Početna (najniža) cena za zakupninu utvrđuje se na osnovu Akta nadležnog poreskog organa ili drugog nadležnog organa.
Visinu depozita, način plaćanja zakupnine, kao i licitacioni korak utvrđuje Gradsko veće.
Postupak davanja u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini sprovodi Komisija za sprovođenje postupka davanja u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini (u daljem tekstu: Komisija) u skladu sa Zakonom i Odlukom o otuđenju, davanju u zakup i pribavljanju građevinskog zemljišta u javnoj svojini.
Komisiju iz stava 1. ovog člana svojim aktom obrazuje Gradsko veće. Aktom o imenovanju utvrđuje se broj članova Komisije i sastav Komisije. Imenovanje i razrešenje članova Komisije, kao i zadatak Komisije utvrđuje Gradsko veće aktom o obrazovanju Komisije, u skladu sa Odlukom o otuđenju, davanju u zakup i pribavljanju građevinskog zemljišta u javnoj svojini.
Prijava za učešće na javnom nadmetanju (u daljem tekstu: prijava) sadrži:
- oznaku lokacije na koju se odnosi;
- ime i prezime i adresu za fizička lica, ako je u pitanju privatni preduzetnik i matični broj radnje iz jedinstvenog registra radnji;
- naziv, odnosno firmu i sedište pravnog lica, dokaz o upisu u registar nadležnog organa, PIB i matični broj, ime i prezime direktora odnosno lica ovlašćenog za zastupanje, potpis i pečat;
- izjavu o prihvatanju svih uslova iz oglasa.
Uz prijavu se dostavlja dokaz o uplaćenom garantnom iznosu, uredno ovlašćenje za zastupanje, fotokopija lične karte za fizička lica, rešenje o upisu u registar privrednih subjekata ili drugi odgovarajući registar i eventualno druga dokumentacija propisana oglasom.
Postupak javnog nadmetanja počinje tako što predsednik Komisije koja sprovodi postupak javnog nadmetanja, po otvaranju postupka javnog nadmetanja utvrđuje i zapisnički konstatuje:
- imena lica, odnosno licitanta koja su podnela dokaz o uplaćenom depozitu,
- ko je od licitanata lično prisutan,
- ko od lica koja su prisutna, ima ovlašćenje da, u ime licitanta, može da učini ponudu, odnosno preduzima radnje u postupku javnog nadmetanja.
Lica koja nisu blagovremeno uplatila depozit neće moći da učestvuju u postupku javnog nadmetanja.
O radu Komisije se vodi zapisnik i vrši se audio snimanje.
U zapisnik se pored vremena sprovođenja, odnosno početka postupka, lica koja prisustvuju postupku i u kom svojstvu, unosi ceo tok postupka, a obavezno se konstatuju sve ponude i lica koja su ih učinila, kao i sve drugo što se dešavalo u toku postupka i što je od značaja za postupak koji je sproveden.
Uslovi za sprovođenje postupka javnog nadmetanja ispunjeni su kad javnom nadmetanju pristupi jedan učesnik, odnosno njegov zastupnik.
Postupak javnog nadmetanja je javan i istom mogu da prisustvuju sva zainteresovana lica.
Predsednik komisije objavljuje početni iznos cene zakupnine i poziva učesnike javnog nadmetanja da daju svoje ponude.
Svaki učesnik u javnom nadmetanju obavezan je da javno kaže iznos koji nudi i u ime kog ponuđača. Nakon što zainteresovani učesnici učine ponude, predsednik Komisije, pita tri puta učesnike javnog nadmetanja, da li neko od učesnika daje ponudu sa većim iznosom od, u tom momentu, najvećeg ponuđenog iznosa.
Ukoliko neko od učesnika ponudi veći iznos, od tada ponuđenog, postupak se nastavlja na način utvrđen stavom 3. ovog člana, sve dok učesnici javnog nadmetanja daju ponude sa iznosima većim, od onog koji sadrži poslednja učinjena ponuda.
Ukoliko posle trećeg poziva predsednika Komisije niko od učesnika u javnom nadmetanju ne učini povoljniju ponudu, od poslednje učinjene ponude, predsednik Komisije javno konstatuje koji je najviši ponuđeni iznos i ime ponuđača.
Ukoliko u postupku javnog nadmetanja za predmetnu lokaciju učestvuje jedan učesnik, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik, javno nadmetanje se završava kada učesnik, odnosno ovlašćeni zastupnik prihvati početni iznos cene za zakupnine.
Ukoliko učesnik odnosno njegov ovlašćeni zastupnik ne prihvati početni iznos cene zakupnine gubi pravo na vraćanje depozita.
Početni iznos cene zakupnine, utvrđuje se kao najpovoljniji iznos cene zakupnine.
Ponuđač koji je učinio najpovoljniju ponudu, obavezan je da na poziv predsednika Komisije, odmah potpiše izjavu da je ponudio najviši iznos cene zakupnine, sa naznakom visine ponuđenog iznosa.
Ukoliko najpovoljniji ponuđač odbije da potpiše izjavu iz stava 1. ovog člana, predsednik Komisije obaveštava učesnike da se postupak javnog nadmetanja nastavlja i poziva učesnike da ponovo učine ponude a učesnik koji je odbio da potpiše izjavu iz stava 1. ovog člana gubi pravo na povraćaj depozita i daljeg učešća u postupku javnog nadmetanja.
Kada najpovoljniji ponuđač potpiše izjavu iz člana 26. ove Odluke, predsednik Komisije javno objavljuje da je postupak javnog nadmetanja završen i poziva sve učesnike javnog nadmetanja da potpišu zapisnik o toku postupka i u isti unesu eventualne primedbe na tok postupka.
Predsednik Komisije obaveštava sve učesnike da će im u roku utvrđenim oglasom biti dostavljena Odluka o izboru najpovoljnijeg ponuđača.
Komisija je obavezna da u roku od pet dana od dana kada je sproveden postupak javnog nadmetanja donese Odluku o najpovoljnijem ponuđaču i istu dostavi učesnicima javnog nadmetanja.
Ponude se podnose u zatvorenoj koverti, sa vidljivom naznakom na koju se lokaciju odnosi.
Ponuda (u daljem tekstu: ponuda) sadrži:
- oznaku lokacije na koju se odnosi;
- ime i prezime i adresu za fizička lica, a ako je u pitanju privatni preduzetnik i matični broj radnje iz jedinstvenog registra radnji;
- naziv, odnosno firmu i sedište pravnog lica, dokaz o upisu u registar nadležnog organa, PIB i matični broj, ime i prezime direktora odnosno lica ovlašćenog za zastupanje, potpis i pečat;
- izjavu o prihvatanju svih uslova iz oglasa;
- ponuđenu zakupninu.
Uz ponudu se dostavlja dokaz o uplaćenom garantnom iznosu, uredno ovlašćenje za zastupanje, fotokopija lična karte za fizička lica, rešenje o upisu u registar privrednih subjekata ili drugi odgovarajući registar i eventualno druga dokumentacija propisana oglasom.
O radu Komisije se vodi zapisnik i o istom se vrši audio snimanje.
U zapisnik se pored vremena sprovođenja, odnosno početka postupka, lica koja prisustvuju postupku i u kom svojstvu, unosi ceo tok postupka, a obavezno se konstatuje koliko je ponuda ukupno pristiglo, koliko neblagovremenih, koliko nepotpunih, (ako ih ima), koliko ponuda je otvoreno uz navođenje lica koja su ih podnela, kao i sve što se dešavalo u toku postupka i što je od značaja za postupak koji je sproveden.
Predsednik Komisije javno otvara prispele ponude uz navođenje lica koja su ponudu učinila i uslova koje sadrži ponuda.
Neblagovremene ponude se ne otvaraju, a nepotpune ponude se ne razmatraju.
Nakon otvaranja, javnog čitanja ponuda i njihovog zapisničkog konstatovanja, predsednik Komisije, javno objavljuje koja je ponuda najpovoljnija i ime ponuđača.
Nakon toga javno oglašava da je postupak prikupljanja ponuda završen i poziva prisutne učesnike (ponuđače, odnosno lica ovlašćena od ponuđača da učestvuju u postupku) da potpišu zapisnik i u isti unesu eventualne primedbe na tok postupka.
Komisija je obavezna da u roku od pet dana od dana javnog otvaranja ponuda donese Odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača i istu dostavi učesnicima postupka.
Komisija na osnovu Odluke o najpovoljnijem ponuđaču i neophodne dokumentacije za izradu Predloga odluke o davanju u zakup građevinskog zemljišta, podnosi zahtev Gradskoj upravi nadležnoj za imovinske poslove, da isti sačini i dostavi ga Gradskom veću.
Gradsko veće donosi odluku o davanju u zakup građevinskog zemljišta.
Lice kome se građevinsko zemljište daje u zakup zaključuje sa JP Direkcija za urbanizam i izgradnju Leskovac ugovor o davanju u zakup građevinskog zemljišta, u roku od 30 dana od dana donošenja Odluke o davanju u zakup.
Lice kome je građevinsko zemljište dato u zakup u skladu sa Zakonom i Odlukom o otuđenju, davanju u zakup i pribavljanju građevinskog zemljišta u javnoj svojini, dužno je isplatiti utvrđenu zakupninu na način predviđen Oglasom.
Ugovor iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o:
- katastarskoj parceli;
- nameni i dimenzijama budućeg objekta;
- visini i načinu plaćanja cene zakupnine;
- roku trajanja zakupa;
- prava i obaveze u slučaju neizvršenja obaveza po osnovu ugovora o zakupu;
- druga prava i obaveze vezano za zakup.
Ugovor o davanju u zakup građevinskog zemljišta zaključuje se po prethodno pribavljenom mišljenju gradskog javnog pravobranilaštva.
Gradsko javno pravobranilaštvo dužno je da mišljenje iz stava 4. ovog člana da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva sa potpunom dokumentacijom.
JP Direkcija za urbanizam i izgradnju Leskovac dužna je da primerak zaključenog ugovora iz stava 4. ovog člana dostavi gradskom javnom pravobranilaštvu u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora.
Učesnik javnog nadmetanja, odnosno učesnik u postupku prikupljanja ponuda koji smatra da je građevinsko zemljište dato u zakup suprotno odredbama Zakona, te da mu je na taj način povređeno pravo može podneti nadležnom sudu tužbu za poništaj ugovora u roku od 8 dana od saznanja za zaključenje ugovora, a najkasnije u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora.
Ugovor o davanju u zakup građevinskog zemljišta može se raskinuti ukoliko lice kome je zemljište dato u zakup blagovremeno ne izmiruje obaveze plaćanja zakupnine u roku od 30 dana od dana nastanka obaveze plaćanja i u slučajevima propisanim ovom odlukom za prestanak važenja rešenja za postavljanje kioska.
Na osnovu odluke o davanju lokacije za kiosk i zaključenog ugovora sa JP Direkcija za urbanizam i izgradnju, nadležna gradska uprava izdaje rešenje za postavljanje kioska sa rokom važenja koji je predviđen oglasom.
Rešenje se izdaje na zahtev lica koje je dobilo lokaciju za kiosk.
U slučaju kada korisnik lokacije prestane da obavlja delatnost u kiosku, zbog odlaska u penziju, kao i u slučaju smrti korisnika lokacije, do isteka važnosti lokacije za kiosk, odobrenje za postavljanje kioska može se izdati članovima uže porodice korisnika lokacije.
Kiosk se može postaviti na lokaciji utvrđenoj u skladu sa ovom Odlukom i na javnim površinama koje su date na korišćenje i upravljanje drugim pravnim licima, pod uslovom da nadležni organ u pravnom licu sprovede postupak davanja lokacije za kiosk u skladu sa svojim aktima ili posebnim propisima.
Lokacije za postavljanje kioska unutar kompleksa objekata obrazovanja, nauke, kulture, zdravstva, socijalne i dečije zaštite, centralnih delatnosti, usluge, komunalnih i sportsko - rekreativnih objekata, oko verskih objekata, grobalja, pijaca i drugih izgrađenih površina namenjenih za javno korišćenje može odrediti Gradsko veće, na zahtev zainteresovanog lica, a po pojedinačno izrađenim urbanističkim uslovima.
Rešenje za postavljanje kioska u seoskim naseljima i drugim područjima grada koje nisu obuhvaćene Programom, a za koje je Gradsko veće odredilo lokaciju po pojedinačno izrađenim urbanističkim uslovima, izdaje nadležna Gradska uprava u skladu sa ovom Odlukom.
Rešenje za postavljanje kioska na površinama javne namene, koje su date na korišćenje i upravljanje drugim pravnim licima, izdaje nadležna Gradska uprava na osnovu akta o dodeli lokacije za kiosk tog pravnog lica.
Lice kome je izdato rešenje za postavljanje kioska dužno je da postavi kiosk u skladu sa uslovima iz rešenja i da kiosk koristi za obavljanje delatnosti za koje je izdato rešenje.
Rešenje za postavljanje kioska prestaje da važi:
1. istekom vremena za koje je izdato,
2. ako se kiosk ne postavi u roku od 30 dana od dana prijema rešenja,
3. ako se ne obavlja delatnost u kiosku u skladu sa izdatim Rešenjem,
4. ako se kiosk izda u zakup ili podzakup, odnosno prenese na korišćenje drugom licu Ugovorom ili drugim aktom, osim u slučaju smrti.
Lokacija za kiosk i rešenje za postavljanje kioska mogu privremeno prestati da važe ako se izvode neophodni radovi na rekonstrukciji, održavanju i izgradnji komunalne infrastrukture ili same površine javne namene.
U sporazumu sa licem kome privremeno prestaje da važi rešenje i pravo na lokaciju, nadležna Gradska uprava odrediće novu privremenu lokaciju i izdati rešenje.
Troškove izmeštanja kioska snosiće investitor radova na površini javne namene.
III BAŠTE UGOSTITELJSKIH OBJEKATA
Bašta ugostiteljskog objekta (u daljem tekstu: bašta) je montažno-demontažni objekat otvorenog ili zatvorenog tipa u funkciji ugostiteljske delatnosti koja se obavlja.
Bašta se može postaviti na trotoarima, trgovima, prolazima i drugim površinama javne namene u skladu sa uslovima propisanim ovom Odlukom.
Bašte mogu biti otvorenog i zatvorenog tipa.
Bašta otvorenog tipa je otvoreni montažno-demontažni objekat koji se može postaviti i koristiti tokom cele godine.
Bašta zatvorenog tipa je objekat lagane konstrukcije izrađen od metalnih i drvenih montažno-demontažnih elemenata sa prozirnim zidovima i krovnim pokrivačem, koji se postavlja na građevinskom zemljištu, u funkciji ugostiteljskog objekta i može se postaviti i koristiti tokom cele godine.
Širina bašte zatvornog tipa može biti u širini poslovnog prostora ispred koga se postavlja.
Širina bašte otvorenog tipa može biti u širini poslovnog prostora ispred koga se postavlja, izuzetno može i šire uz saglasnost vlasnika susednog objekta, odnosno parcele, ili uz saglasnost Skupštine stanara zgrade.
Bašta se postavlja tako da ne narušava arhitektonske i urbanističke karakteristike i vrednosti objekata u kome se ugostiteljski prostor nalazi i ne sme ometati glavne pešačke tokove.
Bašta se postavlja tako da za:
1. Baštu otvorenog tipa važi:
- širina trotoara za kretanje pešaka bude minimalno 1,6 m;
- širina trotoara za kretanje pešaka kod bašte duže od 6 m, bašti u nizu i bašte postavljene u neposrednoj blizini pešačkog prelaza, stajališta javnog gradskog prevoza i raskrsnice, bude minimalno 2 m;
- ivica bašte bude udaljena od ivice kolovoza minimalno 0,5 m;
- ivica bašte bude udaljena od pešačkog prelaza minimalno 1 m;
- ivica bašte bude udaljena od autobuskog stajališta minimalno 1 m;
- širina dela kolonade za kretanje pešaka bude minimalno 1,6 m;
- širina dela pasaža za kretanje pešaka bude minimalno 3 m;
- prolaz vatrogasnog vozila bude najmanje 3,5 m;
2. Za baštu zatvorenog tipa važi:
- širina trotoara za kretanje pešaka bude minimalno 1,6 m;
- širina trotoara za kretanje pešaka kod bašte duže od 6 m bude minimalno 2,5 m;
- ivica bašte bude udaljena od ivice kolovoza minimalno 0, 5 m;
- ivica bašte bude udaljena od pešačkog prelaza minimalno 5 m;
- ivica bašte bude udaljena od autobuskog stajališta minimalno 5 m;
- ivica bašte bude udaljena od raskrsnice (najbliže ivice poprečnog kolovoza) minimalno 5 m;
- prolaz vatrogasnog vozila bude najmanje 3,5 m;
- bašta mora ispunjavati protivpožarne uslove;
- bašta mora biti projektovana u skladu sa propisima protivpožarne zaštite.
Bašta se može postavljati na delu površine:
- pešačke zone;
- trga;
- trotoara;
- na kolovozu i delu kolovoza određenog za pešačku zonu;
- druge otvorene površine namenjene za javno korišćenje;
- u okviru tržnog centra određenih i popločanih za pešačku zonu;
- u ulicama prostornih kulturno-istorijskih celina uz uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture - samo bašte otvorenog tipa;
- na uređene staze i platoe u okviru javne zelene površine - samo bašte otvorenog tipa.
Bašta se ne može postavljati:
- na kolovozu i delu kolovoza;
- na kolovozu i delu kolovoza i trotoara uređenom za parkiranje;
- na parking površini izvan ulice;
- u zoni raskrsnice;
- na stajalištu javnog gradskog i prigradskog prevoza;
- u pravcu pešačkog prelaza;
- u pravcu i širini kolskog i pešačkog ulaza u zgradu ili dvorište;
- u kolonadama i pasažima zgrada i drugim natkrivenim površinama,
- na trotoaru užem od 2,6 m;
- na uređenim travnjacima zelenih površina javne namene;
- na biciklističkim stazama;
- na stepeništima koja povezuju površine javne namene;
- ispred kioska;
- iznad priključaka, šahti i ostalih podzemnih objekata infrastrukture, telefonsko-telegrafskih i energetskih objekata;
- na trasi protivpožarnog puta;
- na trotoaru ako ne ispunjava propisane uslove;
- na trgu i u pešačkoj zoni ako ne ispunjava propisane uslove.
Baštu čine sledeći elementi: stolovi i stolice, senilo, nadstrešnica lake konstrukcije, montažno-demontažna podna platforma, ograda, žardinjera, rasveta, frižider za prodaju sladoleda, rashladna vitrina, pokretni aparat, pano za izlaganje menija i cenovnika i drugi pokretni elementi.
Pored tih elemenata, bašta može imati uređaje za hlađenje i uređaje za zagrevanje, elemente zaštite od vetra i elemente koji zatvaraju prostor bašte.
Elementi bašte postavljaju se tako da se nalaze unutar odobrenog volumena bašte.
Ivica površine bašte otvorenog tipa obeležava se na tlu (pokretnim ogradicama, žardinjerama ili podnim zastorima).
Bašta mora biti postavljena tako da površina koju zauzima predstavlja jedinstvenu celinu.
Projektovanje i odabir elemenata bašte vrši se tako da bašta:
- oblikom, dimenzijama, materijalima i bojom predstavlja skladnu i funkcionalnu celinu,
- poseduje čiste, svedene geometrijske forme, pravilnih linija, jasno definisane visinske regulacije,
- sadrži transparentne oblike i materijale neutralnog, svedenog kolorita,
- bude u skladu sa karakteristikama i vrednostima zgrade ispred koje je postavljena i prostora u kojem se nalazi.
Elementi bašte projektuju se i postavljaju tako da svojim dimenzijama, težinom i međusobnim vezama:
- omogućavaju brzu montažu, demontažu i transportovanje,
- ne oštećuju objekte njenog uređenja, opremanja i zelenila fiksiranjem na njih ili na neki drugi način,
- su podobni za nesmetano kretanje dece, starih i lica sa invaliditetom.
Elementi bašte koji predstavljaju izvore svetla i zvuka postavljaju se tako da svojim položajem i intenzitetom svetla i zvuka ne ugrožavaju saobraćajnu, stambenu i drugu namenu okolnih površina i objekata.
Na površini čiji nagib zahteva nivelisanje, kao pod bašte koristi se montažno-demontažna podna platforma.
Podna platforma projektuje se tako da na najuzdignutijem delu od tla bude do visine 30 cm, a njene kaskade do 15 cm.
Prilikom postavljanja bašte u blizini drveta, žive ograde, žardinjere i drugih elemenata zelenila ostavlja se prostor za njihovo održavanje.
Elementi bašte postavljaju se tako da oko stabla drveta, ili sadnice ostane slobodan prostor u dimenzijama površine sadnog mesta.
Zaštita bašte od sunca i atmosferskih padavina može se ostvariti postavljanjem senila i nadstrešnice lake konstrukcije.
Senilo bašte otvorenog tipa po pravilu je suncobran ili rasklopivo senilo na slobodnostojećem nosaču, a senilo postavljeno na fasadi zgrade je tipa rasklopivog senila - tenda.
Senilo se postavlja na tlo kao slobodnostojeće.
Kad se bašta postavlja uz građevinsku liniju objekta u kome se nalazi ugostiteljski prostor, senilo može biti konzolno pričvršćeno na fasadu, u vidu tende, na visini od najmanje 2,5 m iznad trotoara.
Na bašte koje sadrže podnu platformu, mogu se postaviti nadstrešnice lake montažno-demontažne konstrukcije pokrivene lakim materijalom. Minimalna visina u odnosu na podnu platformu bašte mora biti 2,2 m, a maksimalna 2,8 m.
Nije dozvoljeno zatvarati bočne strane nadstrešnice.
Na delovima bašte otvorenog tipa kod koje postoji potreba zaštite od kolskog i pešačkog saobraćaja ili radi održavanja širine pešačkog koridora može se postaviti pokretna ograda.
Ograda mora biti transparentna i visine do 1 m u odnosu na pod bašte.
U funkciji ograde mogu se naći žardinjere koje sa ogradom čine jedinstvenu celinu i ne mogu preći ukupnu visinu od 1 m.
Ukoliko su žardinjere postavljene pojedinačno ne mogu preći visinu od 0,5 m.
Kod bašte sa podnom platformom ograda se postavlja po obodu platforme i duž njenih kaskada.
Prostor bašte zatvorenog tipa formiraju bočni elementi koji sa podnom platformom i senilom čine konstruktivnu celinu i u funkciji su ograde, zaštite od buke, izduvnih gasova, sunca, vetra i atmosferskih padavina.
Bočni elementi moraju biti transparenti i izrađeni od prozirnog i bezbednog materijala.
Zagrevanje bašte zatvorenog tipa može se ostvariti postavljanjem i korišćenjem opreme za zagrevanje, električnom energijom ili drugom vrstom energije, u skladu sa posebnim propisima i projektnom dokumentacijom.
U bašti se ne mogu postaviti roštilj, ražanj, skara i slični uređaji za pripremu hrane.
U bašti nije dozvoljeno izvođenje muzičkih programa uživo.
Elementi bašte ne smeju biti trajno fiksirani za podlogu, te u tom smislu zabranjeno je razbijanje i degradiranje podloge.
Elementi bašte uklanjaju se sa prestankom važenja rešenja kojim se odobrava postavljanje bašte.
Na površinama javne namene na kojima se mogu postaviti bašte nije dozvoljeno izdizanje nivelete dodavanjem novog zastora, osim u slučaju propisanom ovom Odlukom ili kada je neophodno izvršiti nivelaciju terena.
Postavljanje bašte vrši se na osnovu rešenja, odnosno upotrebne dozvole koje izdaje nadležna gradska uprava, a na zahtev vlasnika, odnosno zakupca poslovnih prostorija (u daljem tekstu: korisnik).
Bašte otvorenog tipa se postavljaju na osnovu rešenja, a bašte zatvorenog tipa se postavljaju na osnovu upotrebne dozvole.
U rešenju koje se izdaje mora se precizirati lokacija, površina koja se zauzima, vreme na koje se zauzima i skica objekta sa svim elementima bašte i elementima površine javne namene, tačnim merama i kotama koje definišu položaj bašte.
Odobrenje za postavljanje bašte se izdaje u formi rešenja i ono sadrži:
- podatke o investitoru,
- podatke o vrsti objekta,
- delatnost,
- podatke o lokaciji na kojoj se objekat postavlja,
- skicu sa grafičkim prikazom svih konstruktivnih i drugih elemenata urađena i overena od strane ovlašćenih lica ili organizacija,
- vreme korišćenja površine javne namene,
- obavezu investitora da izvrši tehnički pregled objekta i pribavi odobrenje za upotrebu,
- obavezu investitora da o svom trošku objekat ukloni u roku od 8 dana po prestanku prava korišćenja javne površine po bilo kom osnovu,
- obavezu investitora da po uklanjanju objekta uredi zemljište i dovede ga u prvobitno stanje,
- odredbu da će uklanjanje objekta i uređenje zemljišta izvršiti nadležni organ o trošku investitora ukoliko objekat ne bude uklonjen u određenom roku,
- zabranu investitoru da pravnim poslovima prenese na drugo lice pravo za postavljanje letnje bašte po izdatom odobrenju i pravo korišćenja na zemljištu, što je osnov za poništaj Rešenja.
Ukoliko se postavlja identičan objekat za koji je već bilo izdato odobrenje, investitor uz zahtev umesto Idejnog projekta prilaže pismenu izjavu sa overenim potpisom, kojom izjavljuje da je objekat koji se postavlja identičan prethodno postavljenom i kopiju prethodnog rešenja.
Odobrenje za postavljanje bašte izdaje nadležna Gradska uprava. Evidenciju o izdatim odobrenjima za postavljanje letnjih bašti, dužna je da vodi nadležna Gradska uprava.
Korisnik poslovnog prostora nakon izdavanja odobrenja za postavljanje bašte dužan je da u roku od 7 dana zaključi ugovor sa JP Direkcijom za urbanizam i izgradnju Leskovac o privremenom korišćenju površine javne namene. Investitor je dužan da po završetku postavljanja letnje bašte podnese zahtev za tehnički pregled i izdavanje odobrenja za upotrebu objekta najkasnije u roku od 8 dana po završetku postavljanja.
Odobrenje za upotrebu objekta izdaje se po izvršenom tehničkom pregledu objekta, u skladu sa zakonom.
Podnosilac zahteva dužan je da uz zahtev za postavljenje bašte otvorenog tipa čija je površina manja od 10 m2, i ukoliko se postavlja van zona zaštita, dostavi Skicu sa grafičkim prikazom svih konstruktivnih i drugih elemenata urađena i overena od strane ovlašćenih lica ili organizacija.
Ukoliko se bašta otvorenog tipa postavlja u zonama zaštite ili je površina veća od 10 m2, podnosilac zahteva dužan je da dostavi urbanističke uslove.
Podnosilac zahteva za postavljenje bašte zatvorenog tipa dužan je da uz zahtev dostavi urbanističke uslove.
Ukoliko se bašta postavlja u prostoru od kulturno-istorijskog značaja ili ispred objekta koji predstavlja kulturno dobro, odnosno spomenik kulture, potrebna je prethodna saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš.
Korisnik poslovnog prostora podnosi zahtev za postavljanje bašte otvorenog tipa 30 dana pre postavljanja i uz zahtev podnosi rešenje o upisu u registar delatnosti, Idejni projekat bašte, saglasnost JP Direkcije za urbanizam i izgradnju, izjavu da će objekat o svom trošku ukloniti sa površine javne namene po prestanku prava korišćenja javne površine po bilo kom osnovu i površinu javne namene vratiti u prvobitno stanje, u roku od 3 dana bez prava na naknadu troškova.
Odobrenje za postavljanje bašte otvorenog tipa ne može se izdati na period kraći od 90 dana, a najduže na period od jedne godine.
Odobrenje za postavljanje bašte zatvorenog tipa ne može se izdati na period kraći od 12 meseci, a najduže na period od 3 godine.
Pokretni objekti i uređaji su: automati za pripremu napitaka, automati za pripremu i prodaju sladoleda i kremova, frižideri za prodaju sladoleda, rashladne vitrine; uređaji za pečenje i prodaju kokica, kukuruznih klasova, kestenja, šećerne pene, američkih krofnica, hot-dogova, pomfrita i drugih pečenjarskih proizvoda; izložbeno-prodajni pultovi; promo pult; pokretne tezge; promotivni platoi; čileri i toplotne pumpe; objekti za izvođenje zabavnih programa; prevozna sredstva rekonstruisana u montažne objekte.
Postavljanje pokretnih objekata i uređaja iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu rešenja koje izdaje nadležna gradska uprava.
U rešenju koje se izdaje mora se precizirati lokacija, površina koja se zauzima, vreme na koje se zauzima i skica objekta sa tačnim merama i kotama koje definišu položaj pokretnog objekta ili uređaja.
Uz zahtev za izdavanje rešenja za pokretne objekte i uređaje navodi se period na koji se postavlja sa predlogom sadržaja i lokacije za postavljanje koja sadrži: grafički ili šematski prikaz sadržaja i površine koja se zauzima, njene dimenzije, volumen i položaj u odnosu na elemente površine javne namene (kolovoz, trotoar, parking, pešački prelaz, stajalište javnog gradskog prevoza, elektrostub, šaht, stepenik, drvored i slično) i ugovor o čišćenju i odnošenju smeća za traženo vreme zaključen sa JKP "Komunalac" Leskovac.
Ukoliko se radi o objektima koji pripremaju i prodaju hranu potrebna je saglasnost Sanitarne inspekcije.
Ukoliko je potrebno da se objekat priključi na elektro mrežu, uz zahtev za izdavanje rešenja potrebno je priložiti i saglasnost preduzeća za distribuciju električne energije.
Lokacija za postavljanje pokretnih objekta i uređaja utvrđuju se prema položaju u odnosu na objekte sa javnim i drugim sadržajima, tako da se njihovim postavljanjem ne ometa funkcionisanje tih objekata i saobraćaja.
Rešenje se izdaje u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje rešenja.
Pokretni objekti i uređaji iz člana 60. postavljaju se tako da svojim postavljanjem ne ometaju saobraćaj vozila i pešaka, tako da širina trotoara za kretanje pešaka bude minimalno 1,6 m, udaljenost od ivice kolovoza minimalno 0,5 m, a udaljenost od pešačkog prelaza minimalno 1 m.
Pokretni objekti i uređaji ne mogu se postaviti na javnim zelenim površinama, osim na uređenim stazama i platoima.
4.1. Aparati za pripremu napitaka, aparati za pripremu i prodaju sladoleda i kremova, frižideri za prodaju sladoleda, rashladne vitrine
Aparati za pripremu napitaka, aparati za pripremu i prodaju sladoleda i kremova mogu se postaviti na površinama javne namene neposredno uz objekat ili kao samostalni, slobodnostojeći.
Ako se postavljaju kao samostalni, slobodnostojeći, mogu da zauzimaju površinu najviše 1,00 m2.
Pored aparata mora biti postavljena korpa za smeće, koja se mora prazniti na propisan način.
Rashladne vitrine i frižideri za prodaju sladoleda mogu se postaviti na površinama javne namene neposredno uz objekat ili kao samostalni, slobodnostojeći.
Frižideri za prodaju sladoleda, koji se postavljaju kao samostalni, slobodnostojeći, postavljaju se prema rešenju nadležne Gradske uprave, a prema pribavljenom mišljenju JP Direkcije za urbanizam i izgradnju Leskovac.
Pored frižidera, koji se postavlja kao samostalni, slobodno stojeći, mogu se postaviti suncobran, reklamni pano i slično, s tim da ukupna zauzeta površina ne prelazi 2,00 m2.
Pored rashladnih vitrina i frižidera mora biti postavljena korpa za smeće, koja se mora prazniti na propisan način.
Korisnik lokacije sam obezbeđuje korpu za smeće.
Rashladne vitrine i frižideri za prodaju sladoleda koji se postavljaju uz poslovni objekat mogu se postaviti samo u širini tog objekta.
4.2. Uređaji za pečenje i prodaju kokica, kukuruznih klasova, kestenja, šećerne pene, američkih krofnica, hot-dogova, pomfrita i drugih pečenjarskih proizvoda
Uređaji za pečenje i prodaju kokica, kukuruznih klasova, kestenja, šećerne pene, američkih krofnica, hot-dogova, pomfrita i drugih pečenjarskih proizvoda mogu se postavljati na površinama javne namene, kao samostalni, slobodnostojeći uređaji, a prema Programu postavljanja koje donosi JP Direkcija za urbanizam i izgradnju Leskovac.
Uređaji iz stava 1. ovog člana mogu da zauzimaju najviše 2,00 m2 površine javne namene i moraju se ukloniti u vremenu kada ne obavljaju delatnost, a u skladu sa uslovima iz rešenja o postavljanju.
4.3. Izložbeno-prodajni pult, promo pult, pokretne tezge, promotivni plato
Izložbeno-prodajni pult, promo pult, pokretne tezge i promotivni plato mogu se postavljati na površinama javne namene uz poslovni objekat i kao samostalni, slobodnostojeći objekti.
Izložbeno-prodajni pult je lako pokretna (prenosiva) montažna konstrukcija koja se postavlja na površini javne namene uz poslovni objekat sa namenom za izlaganje i prodaju robe koja se u objektu prodaje.
Promo pult je lako pokretna (prenosiva) montažna konstrukcija koja se postavlja na površinama javne namene uz poslovni objekat ili samostalno, kao slobodnostojeći objekat, radi promocije proizvoda i usluga (koncerti, izložbe, događaji, akcijski popusti i slično) i promotivnog materijala stranaka, pokreta, udruženja, sportskih i sličnih organizacija.
Pokretna tezga je montažna konstrukcija, koja se postavlja na površinama javne namene, kao samostalni, slobodnostojeći objekat, namenjen za izlaganje i prodaju robe: cveća, suvenira, knjiga, časopisa i drugih publikacija, umetničkih predmeta, slika i skulptura, ukrasnih predmeta, proizvoda starog zanata i domaće radinosti, čestitki, balona, kaseta, diskova, bižuterije, proizvoda pčelarstva, slatkiša, semenki, suncokreta i sličnih proizvoda i drugo. U pokretne tezge spadaju i pokretni koferi i panoi namenjeni za izlaganje i prodaju pomenute robe.
Izložbeno-prodajni pult može da zauzima najviše 2,00 m2 i postavlja se na površinu javne namene u vremenu rada poslovnog objekta i uklanja se kada se završi radno vreme objekta.
Pokretna tezga i promo pult mogu da zauzimaju najviše 2,00 m2, a mogu da se postave na površinu javne namene u vremenu koje je u skladu sa Odlukom o radnom vremenu, nakon čega se moraju ukloniti.
Izložbeno-prodajni pult i pokretna tezga ne smeju biti pričvršćeni za objekat i podlogu.
Na izložbeno-prodajnom pultu, promo pultu i pokretnoj tezgi i u njenoj neposrednoj blizini nije dozvoljeno postavljanje muzičkih uređaja i emitovanje muzičkog sadržaja.
Izložbeno-prodajni pultovi površine preko 2,00 m2 za izlaganje i prodaju proizvoda i usluga mogu da se postave na površini javne namene, samo u vreme trajanja mini sajmova i drugih manifestacija, u vremenskom roku ne duže od 30 dana.
Radi obeležavanja državnih, verskih i drugih praznika, kao i prilikom raznih tradicionalnih manifestacija, mogu se na površinama javne namene, u većem broju, postaviti pokretne tezge za izlaganje i prodaju prigodnih predmeta, tzv. praznične pokretne tezge.
Vreme postavljanje prazničnih pokretnih tezgi:
1. u dane održavanja gradskih i sajamskih manifestacija,
2. u dane novogodišnjih i božićnih praznika u periodu od 20. decembra tekuće godine do 15. januara naredne godine,
3. 8. marta u periodu od 1. do 8. marta tekuće godine,
4. u dane državnih i verskih praznika u skladu sa Zakonom.
Promotivni platoi mogu biti pokretni objekti i vozila postavljena radi reklamiranja promotivnog materijala, odnosno promotivnih proizvoda na površinama javne namene, odnosno parkinzima gde je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje vozila.
Na površini javne namene, ispred poslovnog objekta, može se, u svrhu reklamiranja, izložiti roba iz asortimana prodajnog objekta.
Izlaganje robe vrši se na osnovu rešenja nadležne Gradske uprave. U rešenju koje se izdaje mora se precizirati položaj izložene robe i površina koja se pritom zauzima.
Roba koja se izlaže, izlaže se na način kojim se ne ometa odvijanje motornog i pešačkog saobraćaja, tako da širina trotoara za kretanje pešaka bude minimalno 1,6 m, udaljenost od ivice kolovoza minimalno 0,5 m, a udaljenost od pešačkog prelaza minimalno 1 m.
Čileri su rashladni uređaji koji služe za pripremu hladne vode.
Toplotne pumpe su uređaji za prenos toplotne energije namenjeni za zagrevanje i hlađenje objekata.
Čileri i toplotne pumpe mogu se postaviti na delu površine javne namene.
Čileri i toplotne pumpe postavljaju se na delu površine javne namene na osnovu rešenja nadležne gradske uprave, na period koji ne može biti duži od jedne godine.
Površina dela površine javne namene, koja se može dati na korišćenje za postavljanje čilera, ne može biti veća od 20,00 m2.
Površina dela površine javne namene, na kojoj se postavljaju čileri i toplotne pumpe, mora biti ograđena i obezbeđena.
Pravna lica i preduzetnici podnose nadležnoj gradskoj upravi zahtev za postavljanje čilera i toplotnih pumpi, uz koji prilažu:
- prepis lista nepokretnosti kao dokaz o vlasništvu poslovnog prostora ispred koga se postavljaju čileri;
- ukoliko je poslovni prostor u zakupu saglasnost zakupodavca i Ugovor o zakupu;
- rešenje o upisu u registar delatnosti;
- uslove koje izdaje JP Direkcija za urbanizam i izgradnju Leskovac;
- glavni projekat sa tehničkom kontrolom i
- izjavu da će isti ukloniti po isteku vremena određenog u odobrenju za postavljanje čilera i toplotnih pumpi na delu površine javne namene.
4.5. Objekti za izvođenje zabavnog programa
Objekti za izvođenje zabavnih programa, kao i što su zabavni park, cirkus, luna park, ringišpili, sportski objekti, montažni objekti za dečju zabavu, dečji automobili na iznajmljivanje, dečija igrališta, skejt parkovi i drugi uređaji za dečju zabavu i montažni objekti u funkciji kulture, i sl, mogu se postaviti na površinama javne namene na osnovu rešenja nadležne gradske uprave, a prema uslovima koje propisuje JP Direkcija za urbanizam i izgradnju Leskovac.
Zabavni park, cirkus, luna park i ringišpile čine jedan ili više različitih objekata osnovne namene (cirkuska šatra, vrteške, karuseli, vozići i slično) sa pomoćnim objektima (blagajna, objekti za smeštaj osoblja, držanje životinja i slično), koji se postavljaju u finalnom obliku ili sklapaju od gotovih elemenata i koriste sezonski ili u toku cele godine.
Sportski objekat u smislu ove Odluke je otvoreni objekat sportske namene (klizalište, boćanje, fitnes park, zid za penjanje, skejt park i slično), koji se formira od gotovih elemenata, a izuzetno može imati pomoćne, zatvorene montažne objekte (blagajna, smeštaj rekvizita i slično), a koristi se sezonski ili u toku cele godine.
Montažni objekat za dečju zabavu i rekreaciju je objekat lake konstrukcije, otvorenog ili poluzatvorenog tipa, uz mogućnost natkrivanja, unutar kojeg se postavlja oprema za rekreaciju i zabavu dece. Tu spadaju i dečji automobili na iznajmljivanje, dečija igrališta, i drugi uređaji za dečju zabavu.
Objekti iz stava 1. ovog člana moraju biti u skladu sa važećim standardima, a postavljaju se u finalnom obliku ili sklapaju od gotovih elemenata i mogu se koristiti u toku cele godine.
Objekti montažno-demontažnog karaktera u funkciji kulture (bina za koncerte, scenografije za snimanje filma, drugi objekti) formiraju se od gotovih elemenata, a izuzetno mogu imati pomoćne, zatvorene montažne objekte (blagajna, smeštaj rekvizita i slično), a koriste se po potrebi.
U gradskim parkovima: Centralnom gradskom parku, parku Kralja Petra Prvog, Spomen Parku i parku 9 Jugovića i u drugim zelenim površinama javne namene mogu biti postavljeni objekti iz člana 82. i 83, a ne mogu objekti iz člana 81. i 84.
Objekti mogu biti postavljeni isključivo na uređenim parkovskim stazama i platoima, ne ugrožavajući travnjak, drveće, žbunje, drugu vegetaciju i ostale parkovske elemente.
Podnosilac zahteva, za izdavanje rešenja za postavljanje objekata iz člana 80. dužan je da odredi ukupnu površinu koju zauzima cirkus ili zabavni park, odnosno površinu koju zauzima svaki aparat za zabavu, njihov broj i vrstu.
Podnosioci zahteva dužni su da prilikom podnošenja zahteva za postavljanje objekata za izvođenje zabavnih programa prilože ugovor o čišćenju i odnošenju smeća za traženo vreme zaključen sa JKP "Komunalac".
Zahtev za dobijanje rešenja, u skladu sa ovom Odlukom može se podneti tokom cele godine, a najkasnije 7 dana pre zauzeća površine javne površine.
Rešenje za postavljanje objekta za izvođenje zabavnih programa može se dati najduže na period od 30 dana.
Podnosilac zahteva za izdavanje Rešenja za postavljanje objekata iz člana 80. dužan je da priloži projekat konstrukcije i izveštaj o tehničkoj kontroli projekta, koji je izradilo lice ovlašćeno za projektovanje i tehničku kontrolu.
4.6. Prevozna sredstva rekonstruisana u montažne objekte
Prevozna sredstava rekonstruisana u montažne objekte prilagođene za obavljanje komercijalne delatnosti (tramvaji, vagoni, autobusi, prikolice, brodovi i druga prevozna sredstva), postavljaju se na površinama javne namene na osnovu rešenja nadležne Gradske uprave, a po uslovima koji donosi JP Direkcija za urbanizam i izgradnju Leskovac.
Na površinama javne namene mogu se postavljati i montažni objekti, kao što su:
- spomenici i spomen obeležja,
- nadstrešnice,
- nadstrešnice na autobuskim stajalištima,
- balon hale sportske namene,
- objekti za deponovanje i separaciju rečnih agregata,
- ploveća postrojenja na vodnom zemljištu.
Objekti iz stava 1. ovog člana se postavljaju u skladu sa zakonom i važećim propisima, a po uslovima JP Direkcije za urbanizam i izgradnju Leskovac.
Objekti iz stava 1. ovog člana moraju biti u ispravnom i urednom stanju, o čemu se stara subjekat koji je postavio ili koristi objekat, odnosno kome je dato na upravljanje i korišćenje.
Zabranjena je izgradnja spomenika i spomen obeležja izvan površina javne namene.
Nadstrešnica je montažna konstrukcija u funkciji zaštite ljudi i dobara od atmosferskih uticaja.
Nadstrešnica se postavlja kao samostalni objekat, koji je fiksiran za površinu javne namene i mora imati makar jednu otvorenu stranu.
Nadstrešnice koje se mogu postaviti na površinu javne namene su osnove do 10,00 m2.
Nadstrešnice osnove preko 10,00 m2 postavljaju se u skladu sa propisima o izgradnji objekta.
Nadstrešnice na autobuskim stajalištima su montažne konstrukcije koje se postavljaju kao zaštita korisnika javnog prevoza od atmosferskih uticaja.
Postavljanje nadstrešnica iz prethodnog stava vrši se na registrovanim stajalištima javnog prevoza.
Tenda je konzolna montažna konstrukcija sa odgovarajućim zastorom, koja se postavlja na fasadu zgrade iznad zidnog otvora, pod uslovima i na način utvrđen propisima kojima se uređuje izvođenje radova na ugradnji postrojenja, instalacija i opreme.
Tenda se ne može oslanjati na površinu javne namene, odnosno površinu u javnom korišćenju.
Tenda se mora držati u urednom i čistom stanju o čemu se stara lice kome je odobreno postavljanje, odnosno lice koje drži istu.
Tenda se postavlja na fasadu zgrade konzolno iznad ulaza u poslovne prostorije, iznad otvorene terase stambenog i ugostiteljskog objekta i koristi se za zaštitu stambenog i poslovnog prostora, kao i otvorene terase.
Oblik tende mora da prati oblik zidnog otvora iznad kojeg se postavlja. Sve tende na istoj zgradi moraju biti jednobrazne.
Postavljanje tende vrši se na osnovu rešenja nadležne Gradske uprave.
Za postavljanje tende pribavljaju se urbanistički uslovi koji se izdaju za celu zgradu i sadrže dimenzije, konstrukciju, oblik i boju tende, a iste izdaje JP Direkcija za urbanizam i izgradnju Leskovac.
Uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava postavljanje nadstrešnica, podnosi se:
- Projekat koji sadrži skicu sa osnovom, prednjim i bočnim izgledom u odgovarajućoj razmeri, tehnički opis i statički proračun, koji je izrađen od strane odgovornog projektanta;
- Dokaz da je vlasnik objekta, odnosno da ima pravo korišćenja poslovnog objekta ili njegovog dela na koji se postavlja nadstrešnica i
- Saglasnost vlasnika objekta, odnosno skupštine zgrade na koju se postavlja nastrešnica.
Drugi montažni i pokretni objekti i uređaji koji nisu navedeni u ovoj Odluci, a koji mogu da se postave na površinama javne namene, mogu se odobriti rešenjem Gradske uprave nadležne za komunalne poslove uz prethodnu saglasnost Gradskog veća.
VI UKLANJANJE MANJIH MONTAŽNIH OBJEKATA
Vlasnik, odnosno korisnik manjeg montažnog objekta, dužan je da objekat ukloni u roku predviđenom rešenjem komunalnog inspektora ako je objekat:
- postavljen bez odobrenja nadležnog organa,
- postavljen suprotno rešenju kojim je odobreno postavljanje,
- koristi se suprotno nameni za koju je odobreno postavljanje,
- postavljen sa rešenjem kojim je odobreno postavljanje, ali je istekao rok za postavljanje naznačen u rešenju,
- ako je rešenje za postavljanje objekta prestalo da važi ili je istekao rok na koji je zemljište dato u zakup,
- postavljen sa rešenjem, a zemljište se privodi planom određenoj nameni, ili je potrebno da se na mestu objekta vrše radovi na komunalnoj infrastrukturi.
U slučaju da vlasnik, odnosno korisnik ne postupi po rešenju inspektora u ostavljenom roku, uklanjanje objekta izvršiće se prinudnim putem na teret vlasnika, odnosno korisnika objekta.
Prinudno uklanjanje objekta izvršiće preduzeće ili preduzetnik, kome su povereni ovi poslovi, po nalogu komunalnog inspektora.
Ukoliko je doneto rešenje o uklanjanju objekta priključenog na komunalnu infrastrukturu, vlasnik te infrastrukture dužan je da obustavi (onemogući) njeno korišćenje.
Gradska uprava ne snosi odgovornost za stvari i robu koje se nalaze u objektu koji se uklanja.
Vlasnik, odnosno korisnik objekta se poziva u roku od 15 dana od dana prinudnog uklanjanja objekta da preuzme objekat u roku od 120 (stodvadeset) kalendarskih dana računajući od dana uklanjanja objekta, uz obaveštenje da će se ukoliko ne preuzme objekat u predviđenom roku isti prodati na javnoj licitaciji.
Sredstva ostvarena od prodaje koriste se za podmirenje troškova uklanjanja i čuvanja. Ukoliko sredstva nisu dovoljna razlika će se naplatiti od vlasnika, odnosno korisnika.
Ukoliko se objekat ne proda, vlasnik, odnosno korisnik dužan je da u celosti nadoknadi troškove uklanjanja.
Za sprovođenje postupka javne licitacije i prodaju objekata Gradonačelnik će imenovati posebnu komisiju.
Kad prinudno uklonjeni objekat nije mogao biti prodat na održanoj javnoj licitaciji ili je očigledno da će troškovi licitacije biti nesrazmerni sa iznosom dobijenim prodajom ili postoji opasnost od propadanja objekta, prinudno uklonjeni objekat će se prodati u slobodnoj prodaji.
Ako se kupac ne može pronaći u roku od tri meseca, a vlasnik nije preuzeo objekat, prinudno uklonjeni objekat može da se upotrebi kao opšte dobro, može da se preda u vlasništvo preduzeću ili preduzetniku, kome je objekat poveren na čuvanje ili se može uništiti.
Sredstva ostvarena prodajom privremeno oduzetog predmeta prihod su budžeta Grada Leskovca.
Upravni nadzor nad sprovođenjem ove Odluke vrši Gradska uprava za urbanizam i stambeno-komunalne poslove.
Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ove Odluke i pojedinačnih akata donetih na osnovu ove Odluke vrši komunalni inspektor.
U vreme obeležavanja državnih, verskih i drugih praznika, kao i prilikom tradicionalnih gradskih manifestacija, tokom kojih se vrši postavljanje prazničnih pokretnih tezgi, komunalno-policijske poslove kojima se obezbeđuje izvršavanje odredaba ove Odluke, može obavljati Komunalna policija grada Leskovca, preko komunalnog policajca koji ima ovlašćenja da preduzima mere propisane Zakonom o komunalnoj policiji i drugim podzakonskim aktima.
Komunalni inspektor dužan je da sprovede postupak za uklanjanje manjeg i drugog montažnog objekta sa površine javne namene ako je postavljen protivno odredbama ove Odluke.
Komunalni inspektor narediće vlasniku, odnosno korisniku, manjeg montažnog i drugog objekta da u roku od tri dana ukloni objekat (i stvari i robu koje se nalaze u njemu), pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Ako se lice iz prethodnog stava ne nalazi na licu mesta, ili je nepoznato, komunalni inspektor će, bez saslušanja stranke, doneti rešenje kojim će se naložiti da se objekat (i stvari i roba koje se nalaze u njemu) uklone u određenom roku, koji se može odrediti i na časove. Rešenje se nalepljuje na objekat i oglasnu tablu Gradske uprave za inspekcijske poslove, uz naznačenje dana i časa kada je nalepljeno i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.
Ako lice iz prethodnog stava ne postupi po nalogu iz rešenja, komunalni inspektor izvršiće uklanjanje objekta (i stvari i robe koje se nalaze u njemu) i uređaja na teret vlasnika, odnosno korisnika, preko drugog lica.
Izvršenik je dužan da nakon uklanjanja objekta površinu koja je bila zauzeta, očisti i dovede u prvobitno stanje.
Žalba na rešenje inspektora ne odlaže izvršenje rešenja.
Ako manji montažni objekat postavi bez rešenja nadležnog organa ili ga postavi ili koristi suprotno uslovima iz rešenja, odnosno preduzima radnje koje su u suprotnosti sa odredbama ove Odluke, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom, i to:
1. Pravno lice od 50.000 do 500.000 dinara;
2. Preduzetnik od 10.000 do 250.000 dinara;
3. Fizičko lice od 5.000 do 25.000 dinara i
4. Odgovorno lice u pravnom licu od 5.000 do 25.000 dinara.
Postupci koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ove Odluke okončaće se po odredbama Odluke o postavljanju manjih montažnih objekata na javnim površinama na teritoriji grada Leskovca ("Službeni glasnik grada Leskovca", br. 28/2008 i 20/2011).
Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje da važi Odluka o postavljanju manjih montažnih objekata na javnim površinama na teritoriji grada Leskovca ("Službeni glasnik grada Leskovca", br. 28/2008 i 20/2011).
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Leskovca".