SMERNICE ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD NA OTVORENOM PRI VISOKIM TEMPERATURAMA

Uvod

Ovde su date smernice za poslodavce i zaposlene, koje će im pomoći da se rizik po zdravlje pri radu na visokim temperaturama na otvorenom svede na najmanju moguću meru i kako postupati u slučaju pojave zdravstvenih problema vezanih za rad na visokim temperaturama.

Kada temperatura vazduha u letnjim mesecima prelazi 36°C, zaposleni koji obavljaju poslove na otvorenom, kao što su poslovi u građevinarstvu, poljoprivredi i sl., smatra se da rade u nepovoljnim radnim uslovima, što može negativno da utiče na njihovo zdravlje.

Još 2007. godine Vlada Republike Srbije donela je Preporuku kojom se poslodavcima preporučuje da organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura, iznad 36°C, a naročito u periodu od 11 - 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada.

Poslodavac je dužan da u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac ne može uticati na spoljašnje faktore kao što su sunčevo zračenje, temperatura i vlažnost vazduha, ali primenom mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu može se u velikoj meri izbeći ili smanjiti toplotni stres1. Kada zaposleni obavljaju poslove na otvorenom pri visokim temperaturama poslodavci su dužni da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske propise. Poslodavac je dužan da Aktom o proceni rizika uzme u obzir i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama.

Mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene su, pre svega, Uredbom o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima ("Službeni glasnik RS", broj 14/09 i 95/10) i Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu ("Službeni glasnik RS", broj 21/09), kao i drugim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Uredbom je, između ostalog, propisan i pregled mera za bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradilištima - Prilog 4 i definisano je da u toku rada na gradilištu metode rada i aktivnosti, kao i fizička opterećenja zaposlenog moraju biti određena prema temperaturi okoline, kao i da zaposleni moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva atmosferskih uticaja na njihovu bezbednost i zdravlje. U prilogu, Pravilnika je propisan pregled mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, definisano je da radna mesta na otvorenom prostoru moraju biti tako uređena da zaposleni koji rade na tim radnim mestima budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć.

Mere koje su poslodavci dužni da primenjuju pri radu na otvorenom pri visokim temperaturama su: organizacione, tehničke, zdravstvene, promena režima rada i dr., što u praksi podrazumeva čestu zamenu zaposlenih za obavljanje poslova na otvorenom, češće pauze uz obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih napitaka, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i rashlade, obavezno davanje informacija zaposlenima o opasnostima po zdravlje zbog izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama, obezbeđivanje i pružanje prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema zaposlenih i dr.

Ukoliko poslodavci ne primenjuju preventivne mere pri radu na otvorenom pri visokim temperaturama, štetno dejstvo visokih temperatura na zdravlje zaposlenih ima sledeće simptome: dehidracija organizma, brže zamaranje, umanjenje sposobnosti za rad, povećanje grešaka pri obavljanju posla, što može da dovede do pojave zamora, toplotnih grčeva, iscrpljenosti, toplotnog udara i dr.

Direktive EU iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu su transponovane u nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije i ovim propisima nije utvrđena maksimalna spoljna temperatura pri kojoj bi poslodavac morao obustaviti rad.

Kada su u pitanju ekstremne temperature vazduha može se proglasiti elementarna nepogoda, što je propisano Zakonom o vanrednim situacijama ("Službeni glasnik RS", br.111/09, 92/11, 93/12), a istu proglašava, u zavisnosti od teritorije zahvaćene elementarnom nepogodom, opština, grad, Vlada Republike Srbije.

_________________
1 Toplotni stres je definisan kao fizička i fiziološka reakcija zaposlenog na temperaturu koja ga okružuje na radnom mestu.

Preventivne mere za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama

1. Organizacija rada

- Izbegavanje rada u najtoplijem delu dana (od 11 - 16 časova, u skladu sa Preporukom Vlade Republike Srbije, ukoliko to dozvoljava proces rada);

- Organizovati rad po smenama;

- Uvođenje dodatne radne snage;

- Preraspodela obavljanja poslova - teži deo posla obavljati u hladnijem delu dana;

- Praviti češće pauze uz obezbeđivanje velike količine vode i bezalkoholnih napitaka;

- Izvršiti obuku zaposlenih za pružanje prve pomoći;

- Zaposlenima se mora omogućiti da tokom odmora (pauze) mogu skinuti sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu;

- Obezbediti odgovarajući prostor gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore;

- Izvršiti aklimatizaciju2 zaposlenih na uslove pri visokim temperaturama.

_________________
2 Aklimatizacija predstavlja prilagođavanje organizma na normalno funkcionisanje organizma u novim uslovima radne okoline. Većina zaposlenih se aklimatizuje nakon 7-14 dana.

2. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad

Pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, poslodavac treba da:

- upozna zaposlene sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama;

- obavezno daje informacije o rizicima po zdravlje i život zaposlenih pri izlaganju visokim temperaturama;

- upoznaje zaposlene sa opasnostima uzimanja lekova koji onemogućavaju ili usporavaju aklimatizaciju.

3. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i/ili radna odela

Pored sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu na otvorenom pri visokim temperaturama, ukoliko je to moguće, zaposlenima treba obezbediti:

- letnja odela, kape, marame i sl.;

- da nose laganu, svetlu i komfornu odeću od prirodnih materijala;

- da nose kape, marame ili lagane šešire širokog oboda za glavu koje prekriva i vrat, ukoliko zaposleni nije obavezan da nosi sredstvo i opremu za ličnu zaštitu glave.

4. Prevencija zdravstvenih problema

- Unositi dosta tečnosti. Ako fizička aktivnost traje kraće od 60 minuta dovoljno je piti običnu vodu da se nadoknadi izgubljena tečnost, a kada fizička aktivnost traje duže od 60 minuta više nije dovoljna obična voda za nadoknadu tečnosti jer su se obilnim znojenjem izgubili i elektroliti, pa se preporučuju pića sa dodatkom ugljenih hidrata i elektrolita. Da bi se sprečila dehidracija važno je:

1. unositi najmanje dva litra vode na dan;

2. izbegavati napitke sa kofeinom, alkoholom, gazirana pića i sportske napitke sa puno šećera jer sadrže sastojke koji izazivaju dehidraciju;

3. unositi na svakih 15 - 20 minuta po jednu čašu rashlađene vode.

- Praviti česte pauze u hladovini ili u rashlađenim prostorijama;

- Pravilna ishrana - izbegavati tešku i obimnu hranu, jesti sveže voće i povrće.

Preporučuje se da se u ishrani pre svega koriste sveže voće i povrće, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti, hleb u manjim količinama i riba i morski plodovi, a ne preporučuje se teška i masna zapržena jela, crveno i sušeno meso, konzervirana hrana i konzumiranje u većim količinama slatkiša i namirnica koje sadrže rafinisan šećer i zasićene masnoće;

- Koristiti zaštitnu kremu za sunce;

- Pružiti odgovarajuću prvu pomoć

Zdravstveni problemi koji mogu da se pojave kod zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama

1. DEHIDRACIJA - Predstavlja smanjenje telesne količine vode.

SIMPTOMI

Žeđ, suva usta, umor, nesvestica, opšta slabost.

PRVA POMOĆ

Potrebno je nadoknaditi izgubljenu tečnost i minerale, dehidriranu osobu je potrebno umiriti, staviti u sedeći ili ležeći položaj, dati joj da pije vode ili rastvore za nadoknadu tečnosti i elektrolita, potrebno je vršiti stalni nadzor dehidrirane osobe, ako joj se stanje ne popravlja pozovite hitnu pomoć ili potražite savet lekara.

2. SUNČANICA - Oblik toplotnog udara koji nastaje izlaganjem glave direktnom uticaju sunčevih zraka.

SIMPTOMI

Slabost, mučnina i povraćanje, glavobolja, vrtoglavica, nemir, smušenost, crvenilo u licu, zujanje u ušima. U težim slučajevima dolazi do omamljenosti, proširenja zenica i nesvestice uz ubrzane otkucaje srca i plitko ubrzano disanje, a u najtežim slučajevima može doći i do opasnosti po život.

PRVA POMOĆ

Preneti osobu u hladovinu ili rashlađenu prostoriju, osloboditi je suvišne odeće, stavljati hladne obloge na glavu, ako je pri svesti davati hladne napitke.

3. TOPLOTNI OSIP - Nadražaj kože izazvan prekomernim znojenjem zbog toplog vremena. Izgleda kao skup plikova ili prištića koji se najčešće javljaju na vratu, gornjem delu grudnog koša, u preponama, ispod grudi ili na unutrašnjem delu lakta.

SIMPTOMI

Crveni osip sa jakim svrabom

PRVA POMOĆ

Osigurati boravak u hladovini ili rashlađenoj prostoriji i obući suvu odeću. Nanositi hladne obloge na osip. Kod ovakvih osoba obično se ne preporučuje nanošenje krema, već upotreba dečjih pudera za kožu.

4.TOPLOTNI GRČEVI - Bolni grčevi u mišićima koji se javljaju nakon velikih fizičkih opterećenja kod osoba koje se mnogo znoje. Osobe koje se obilno znoje su osetljivije na mogućnost pojave toplotnih grčeva jer se znojenjem gubi so, a smanjen nivo soli u mišićima izaziva bolne grčeve u rukama, nogama ili stomaku.

SIMPTOMI

Koža je bleda i znojava, temperatura normalna, a na zgrčenom mišiću možemo opipati zadebljanje.

PRVA POMOĆ

Potrebno je da osoba prestane sa svim aktivnostima, skloniti je sa sunca u hlad ili rashlađenu prostoriju, dati joj da pije vodu ili prirodne voćne sokove. Ne nastavljati s napornim fizičkim radom ni nekoliko sati posle grčeva, jer se može javiti iscrpljenost ili toplotni udar. Ukoliko grčevi potraju duže od sat vremena, potražiti medicinsku pomoć.

5. TOPLOTNA ISCRPLJENOST - Zdravstveni problem koji se može razviti i nekoliko dana posle izlaganja visokim temperaturama, usled fizičkih aktivnosti, ako je unos tečnosti bio nedovoljan.

SIMPTOMI

Umor, slabost, vrtoglavica, glavobolja, nesvestica, mučnina i povraćanje, mišićni grčevi, otežano znojenje, bleda, hladna i vlažna koža, ubrzano i površno disanje.

PRVA POMOĆ

Skloniti osobu sa sunca u hladniji prostor, postaviti je u ležeći položaj sa blago podignutim nogama i davati joj puno tečnosti (voda, bezalkoholni napici), prskati vodom i hladiti ventilatorom. Iz toplotne iscrpljenosti može se razviti toplotni udar, pa ako se navedeni znaci pogoršavaju ili traju duže od jednog sata, potrebna je hitna medicinska pomoć.

6. TOPLOTNI UDAR - Najteži zdravstveni problem koji može biti izazvan visokim temperaturama, usled gubitka kontrole nad temperaturom tela i nesposobnosti hlađenja, temperatura tela poraste za samo 10-15 minuta (40,5 °C ili više), a puls ubrzan (čak i preko 160 otkucaja u minuti). Ukoliko se ne prepozna na vreme, toplotni udar može dovesti do težih oštećenja zdravlja, pa čak i do opasnosti po život.

SIMPTOMI

Crvena, topla i suva koža (bez znojenja), jaka glavobolja, mučnina, vrtoglavica, ubrzani puls, izuzetno visoka temperatura, gubitak svesti.

PRVA POMOĆ

Prenesite osobu u hladovinu ili rashlađeni prostor, postaviti je u ležeći položaj na leđa ako je pri svesti, ako nije, postaviti na bok, podići noge iznad nivoa glave, polivati osobu hladnom vodom. Kontrolišite telesnu temperaturu i pokušajte da je spustite ispod 38°C. Odmah pozovite hitnu pomoć.

Ovim smernicama su date osnovne informacije koje bi trebalo da pomognu poslodavcima i zaposlenima kada se rad obavlja na otvorenom pri visokim temperaturama, odnosno navedene informacije imaju za cilj da se rizik po zdravlje zaposlenih snizi na prihvatljiv nivo.