PROGRAM

PODRŠKE ZA SPROVOĐENJE POLJOPRIVREDNE POLITIKE I POLITIKE RURALNOG RAZVOJA ZA GRAD LESKOVAC ZA 2015. GODINU

("Sl. glasnik grada Leskovca", br. 11/2015)

1.1 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

1. Geografske i administrativne karakteristike

Grad Leskovac je na trećem mestu po veličini teritorijalne površine koju pokriva u Srbiji. U srcu prostrane i plodne Leskovačke kotline, dugačke 50 i široke 45 kilometara, nalazi se grad Leskovac prepun najrazličitijih geografskih i turističkih motiva i objekata, koji će privući pažnju i najprobirljivijih posetilaca.

Grad Leskovac ima 144 naseljena mesta od kojih su tri, Leskovac, Grdelica i Vučje, gradskog tipa, 37 naseljenih mesta su područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Ovo je grad sa razvijenom tekstilnom, hemijskom, drvoprerađivačkom i prehrambenom industrijom, grad roštilja i kulinarskih specijaliteta. Prosečna gustina naseljenosti po 1 km2 iznosi140,69. Grad Leskovac zauzima površinu od 1.025km2.

2. Prirodni uslovi i životna sredina

Umereno-kontinentalna klima, sa prosečnom godišnjom temperaturom od 11,10°C, padavinama 625.40mm,određena geografskom širinom (430 s.g.š.), nadmorskom visinom (210-240 m) i reljefom (povoljan razmeštaj visija i nizija) uticala je da oduvek ovo područje bude pogodno za život i osnovne privredne aktivnosti.

Najveća reka leskovačkog kraja je Južna Morava u koju se ulivaju Vlasina, koja zahvata vodu iz Vlasinskog jezera i protiče kroz Crnu Travu i Vlasotince; Veternica, koja protiče kroz Leskovac; Jablanica koja izvire podno Goljaka i protiče kroz Medveđu i Lebane; Pusta reka, koja kreće sa planine Radan, napuni Brestovačko jezero i protiče kroz Bojnik. Vučjanka, koja kreće sa planine Kukavice, protiče kroz Vučje i uliva se u Veternicu. U Leskovačkom kraju poznate su i Kozaračka reka, Predejanska, Kopašnička i Sušica. Grad je okružen sa tri veštačka jezera: Vlasinsko, Barje, Brestovačko. U zavisnosti od konfiguracije terena podzemne vode se nalaze na dubini od 2,9 do 100 m, sa tendencijom porasta.

Prirodna bogatstva leskovačkog kraja pogoduju velikoj raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta. Najrasprostranjenije vrste životinja su: srndaći, divlje svinje, zečevi, jarebice i fazani, dok je kod biljaka primetno veoma raznoliko prisustvo lekovitih i drugih korisnih biljaka. Leskovački kraj poseduje preko 50 retkih (uglavnom lekovitih) biljaka, kao i endemskih i reliktnih vrsta.

Prema popisu poljoprivrede pod šumom je 27.767ha. Učešće površina pod šumom u ukupnoj površini grada iznosi 27,09%. Prema izvorima Opštine i regioni u Republici Srbiji iz 2014. godine pošumljeno u 2013. godine iznosi 34,3 ha, pošumljeno u šumi četinarima 1,2 ha, izvan šume lišćarima 19,14 ha, četinarima 13,96ha. Posečena je drvena masa 46.046 m3.

U oblasti drvne industrije dominira proizvodnja finalnih proizvoda (proizvoda od masivnog drveta, školski, predškolski, i kancelarijski nameštaj, građevinska stolarija, komadni nameštaj, tapacirani nameštaj, furnir, palete, briket).

Ukupan broj preduzeća i preduzetničkih radnji drvne industrije je 72 i u njima, prema srednjoj mesečnoj vrednosti za 2012. godinu radi 547 radnika.

Zemlje u koje se najviše izvozi drvne građe i nameštaja od drveta su Italija i Nemačka, a zatim slede Grčka, Španija, Švedska, Rusija.

Stanje i trendovi u ruralnim područjima

1.1.3. Demografske karakteristike i trendovi

Prema zvaničnim podacima poslednjeg popisa 2011. godine, na teritoriji našeg grada živi 144.206 stanovnika, što je za 12.046 manje u odnosu na popis 2002. god. Negativni prirodni priraštaj iznosi -6,7 na 1000 stanovnika.

Migracija, odnosno izuzetno izraženo iseljavanje iz regiona (posebno mladih) je veliki problem grada, iako se nastavlja višedecenijski trend prisutan na nivou cele Srbije: migracije iz sela ka gradu.

Stepen obrazovanja stanovništva grada, kao i struktura stručne ponude je nepovoljnija nego u Republici Srbiji, a daleko zaostaje i za potrebama razvoja grada.

Od ukupnog broja stanovništva na teritoriji grada Leskovca, 49,67% su muškarci, 50,33% su žene. Prosečna starost stanovništva iznosi 42,1 godina.

Učešće poljoprivrednog stanovništva u odnosu na ukupno iznosi 54,3 %.

1.1.4. Diverzifikacija ruralne ekonomije

Prema izvoru podataka Opštine i regioni u Republici Srbiji, 2013. godine, od ukupnog broja stanovnika po metodologiji EU stopa nezaposlenosti je 23,32%, po metodologiji NSZ 38.35%, broj nezaposlenih muškaraca u 2013. godini prvi put bio je veći od broja nezaposlenih žena. Po istom izvoru stopa zaposlenosti u decembru 2013. godine po metodologiji RSZ je 25,97%. Grad Leskovac je pri dnu lestvice po stopi zaposlenosti u republici Srbiji.

Učešće poljoprivrede u privrednoj strukturi nije zadovoljavajući i treba raditi na unapređenju poljoprivredne proizvodnje. U okviru prehrambene industrije, na teritoriji grada Leskovca najzastupljenija je proizvodnja i prerada voća, povrća i mesa. Ukupan broj preduzeća i preduzetnika ove proizvodne grane je 116.

Ekonomski aktivno stanovništvo čini 41,24%, od čega 26,53% obavlja zanimanje, a 14,71% su nezaposleni. Procenat ekonomski neaktivnog stanovništva u odnosu na ukupan broj stanovništva je dosta veći od ekonomski aktivnog stanovništva i iznosi 84.730 stanovnika, odnosno 58,76%.

Najveći procenat čine penzioneri sa 21,57%, dok su na drugom mestu deca mlađa od 15 godina sa 14,57%. Od ukupnog broja stanovnika 54,3% stanovnika bavi se poljoprivredom.

Tabela 42. Broj preduzeća po delatnostima i veličini 2013.

Naziv sektora		Broj preduzeća				Udeo u ukupnom broju preduzeća istog sektora (%)			Udeo u ukupnom broju preduzeća (%)
Naziv sektora		Mala	Srednja	Velika	Ukupno	Mala	Srednja	Velika	Udeo u ukupnom broju preduzeća (%)
Sektor A - Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (Oblasti: 01, 02, 03)		24	1	1	0	26	92.31	3.85	3.85
Sektor B - Rudarstvo (Oblasti: 05, 06, 07, 08, 09)		0	0	0	0	0	0	0	0
SEKTOR C - Prerađivačka industrija (Oblasti: 0, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33)		249	45	8	1	303	82.18	14.85	2.64
SEKTOR D - Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom (Oblast; 35)		6	1	0	0	7	85.71	14.29	0
SEKTOR E - Snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada I slične aktivnosti (Oblast: 36, 37, 38, 39)		4	4	1	0	9	44.44	44.44	11.11
SEKTOR F - Građevinarstvo (Oblast: 41, 42, 43)		68	8	0	0	76	89.47	10.53	0
SEKTOR G - Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (Oblast: 45, 46, 47)		266	46	3	0	315	84.44	14.60	0.95
SEKTOR H - Saobraćaj i skladištenje (Oblast: 49, 50, 51, 52, 53)		69	7	0	0	76	90.79	9.21	0
SEKTOR I - Usluge smeštaja i ishrane (Oblast: 55, 56)		12	2	0	0	14	85.71	14.29	0
SEKTOR J - Informisanje i komunikacije (Oblast: 58, 59, 60, 61, 62, 63)		15	1	0	0	16	93.75	6.25	0
SEKTOR K - Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja (Oblast: 64, 65, 66)		5	0	0	0	5	100.0	0	0
SEKTOR L - Poslovanje nekretninama (Oblast: 68)		3	0	0	0	3	100.0	0	0
SEKTOR M - Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (Oblast: 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75)		51	1	0	0	52	98.08	1.92	0
SEKTOR N - Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (Oblast: 77, 78, 79, 80, 81, 82)		25	1	0	0	26	96.15	3.85	0
SEKTOR O - Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje (Oblast: 84) - Nema podataka		0	0	0	0	0	0	0	0
SEKTOR P - Obrazovanje (Oblast: 85)	18		0	0	0	18	100.0 0	0	0
SEKTOR Q - Zdravstvena i socijalna zaštita (Oblast: 86, 87, 88)	0		1	0	0	1	0	100.0 0	0
SEKTOR R - Umetnost, zabava i rekreacija (Oblast: 90, 91, 92, 93)	2		2	0	0	4	50.00	50.00	0
SEKTOR S - Ostale uslužne delatnosti (Oblast: 94, 95, 96)	7		0	0	0	7	100.00	0	0
SEKTOR T - Delatnosti domaćinstva kao poslodavca, Delatnosti domaćinstva koja proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe (Oblast: 97, 98) - Nema podataka	0		0	0	0	0	0	0	0
SEKTOR U - Delatnosti eksteritorijalnih organizacija i tela (Oblast: 99) - Nema podataka	0		0	0	0	0	0	0	0
UKUPNO:	824		120	13	1	958	86.01	12.53	1.36

Leskovac je jedini grad u Srbiji koji ima dva međunarodno priznata prehrambena brenda "Leskovačko roštilj meso" i "Leskovački domaći ajvar". U toku je brendiranje i trećeg proizvoda "Leskovačka domaća sprža".

U svom okruženju Leskovac ima zdravu i čistu prirodu, tako da je veoma primamljiv za posetioce koji žele da ga na taj način upoznaju. Tu se nalaze reke, jezera, izletišta, lovišta i banje. Takođe ima i veoma bogatu istoriju i nudi posete istorijskim znamenitostima, spomenicima kulture i vizantijskim gradovima iz daleke istorije.

Pašina česma, predstavlja najposećenije i najperspektivnije izletište leskovčana. Nalazi se 10 km od Leskovca. Položaj, konfiguracija terena i bogatstvo četinarskom i hrastovom šumom na 86 ha, čini izletište atraktivnim za sport, rekreaciju i lovni turizam.

Na južnoj strani od Leskovca prostire se planina Kukavica, između dve reka Južne Morave i Veternice, sa vrhom Vlainom od 1.442 metara nadmorske visine. Od Leskovca je udaljena 16 km. Kukavica je idealno mesto za seoski turizam i raspolaže prirodnim uslovima za razvoj planinskog i lovnog turizma, obzirom na bogatstvo lovne divljači, od kojih su najznačajnije divnje svinje i srneća divljač.

Na 52 km od Leskovca u podnožju planine Goljak nalazi se Sijarinska banja na nadmorskoj visini od 520m. Njeno postojanje zabeleženo je i u srednjem veku (na brdu iznad banje i danas stoje ostaci srednjovekovne crkve). Sijarinska Banja je smeštena na obalama reke Jablanice. U Banji postoji gejzer vrele vode čiji vodeni stub dostiže visinu od 8m i povremeni gejzer koji eruptira na svakih 10 minuta. Postoji i radioaktivno-sumporovito blato.

Od najznačajnijih kulturno istorijskih nasleđa grada su Hidroelektrana Vučje čija gradnja je počela konstruisanjem kanala 1902-1903. godine, koji vodu dovodi iznad elektrane. Prirodna lepota izgradnjom kanala nije narušena, šta više sa njegovih oboda pruža se prelep pogled na vodopade, kamene litice i na kanjon reke Vučjanke. Najstariji dalekovod u Srbiji dužine 17 kilometara je povezivao hidroelektranu i grad Leskovac, sa kojim su vlasnici elektrane imali ugovor o osvetljavanju.

Skobaljić grad se nalazi na vrhu stenovitog grebena planine Kukavice na levoj obali kanjona reke Vučjanke, za kulturno dobro proglašen je 1986. godine. Zahvata površinu od 2ha. Na ovom prostoru pronađeni su fragmenti grnčarije iz perioda III-I veka p.n.e. u sloju rušenja zida građenog od kamena povezanog blatom. Sloj je datovan republikanskim denarom iz 100. godine p.n.e. To su ostaci tvrđave iz predrimskog vremena. Mlađa faza utvrđenja potiče iz ranovizantijskog vremena iz VI veka. Sačuvani su delovi bedema građeni od kamena i maltera. Ovaj bedem je oštećen - presečen bedemom s kraja XIV i prve polovine XV veka.

Spomen park memorijalni kompleks na istočnoj padini Hisara izgrađen je 1971. godine po idejnom rešenju arhitekte, Bogdana Bogdanovića.

Arheološki lokalitet Hisar u Leskovcu nalazi se, na međi plodnih dolina reka Jablanice i Veternice, na nadmorskoj visini od 310m. Zahvaljujući povoljnom strategijskom položaju, s jedne strane, i blagim padinama usred plodne leskovačke kotline, s druge strane, naseljavan je od praistorije pa do danas. Otkriven je veliki broj arhitektonskih i drugih objekata, mnoštvo keramičkog materijala, novca i veliki broj arheoloških predmeta od metala, stakla, kosti i kamena koji dokumentuju život dug sedam milenijuma na Hisaru - odnosno u Leskovcu. Ostaci najstarijih naselja potiču iz srednjeg i mlađeg neolita. Hisar je naseljavan i tokom svih perioda metalnog doba: bakarnog srednjeg bronzanog doba i gvozdenog doba. Otkrivani su ostaci utvrđenja iz kasnoantičkog doba - IV vek n.e. i ranovizantijskog doba - VI vek n.e, kao i srpskog srednjeg veka i turskog perioda. Pored naselja i utvrđenja otkriveni su i delovi nekropola iz ranovizantijskog doba i srpskog srednjeg veka - XII-XIII vek.

Caričin grad kod sela Prekopčelica se nalazi na 7 km od Lebana, a 30km od Leskovca, arheološki lokalitet izVI veka, jednog od najvećih i najznačajnijih vizantijskih gradova u unutrašnjosti Balkana. Podigao ga je veliki vizantijski Car Justinijan I (527.-565.) prema mnogim izvorima u znak zahvalnosti kraju u kome se rodio.

Šezdesetih godina prošlog veka od starih zanata bili su razvijeni voskarski, liciderski, sarački, grnčarski i užarski.

Kalendar manifestacija ruralne sredine

Od postojećih manifestacija na teritoriji grada koje se vezuju isključivo za ruralnu sredinu i selo i poslednjih godina su po posećenosti prevazišle lokalne okvire, treba pomenuti:

• PIHTIJADA u selu Grabovnica koja se održava u januaru;

• DANI PAPRIKE u selu Lokošnica, koja se održava u septembru

• DANI POVRTARA u selu Nomanica, koja se održava u septembru

• REGIONALNA IZLOŽBA KRAVA I JUNICA, u Leskovcu, koja se održava u septembru

• DANI MEDA u Leskovcu, koja se održava u oktobru

• KROMPIRIJADA u selu Pečenjevac, koja se održava u oktobru.

1.1.5. Ruralna infrastruktura

Grad Leskovac se nalazi u grupi od 25 urbanizovanih gradova/opština i izdvaja se po svom specifičnom položaju, jer se centri Niš, Leskovac i Vranje nalaze u južnom delu međunarodnog saobraćajnog koridora 10.

U pogledu funkcionalno urbanog značaja Leskovac predstavlja jedno od 16 funkcionalnih urbanih područja od državnog značaja, gde na 2,4% republičkog prostora živi 3% stanovništva Republike.

Osnovni izvor za snabdevanje vodom grada Leskovca predstavlja akumulacija "Barje" nastala pregrađivanjem reke Veternice, trideset km uzvodno od Leskovca, kod istoimenog sela. Iz akumulacije "Barje" voda dolazi do postrojenja za prečišćavanje vode za piće, koje se nalazi se na 5,5km nizvodno od brane u selu Gorina. Ukupan kapacitet postrojenja iznosi 840 l/s, a njegova realizacija je sa dve tehnološke linije od 420 l/s. Visinski položaj postrojenja je određen tako da se voda gravitaciono doprema do rezervoara 25.000 m3 na Rudarskoj kosi u blizini Leskovca, a usput se vodom snabdeva područje dvadesetak naselja.

Industrijski i demografski razvoj Leskovca nametnuo je potrebu izgradnje savremene kanalizacione mreže. Zbog konfiguracije terena na kom se nalazi grad, odvod otpadnih voda u Leskovcu predstavlja specifičan problem. U cilju unapređenja životne sredine i zaštite zdravlja naših građana, gradu Leskovcu odobren je projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Postrojenje će moći da preradi 800 litara otpadnih voda u sekundi a krajnji rok za izgradnju sve tri faze je 2016. godina. U cilju zaštite otpadnih i površinskih voda utvrđena su 3 stepena prioriteta zaštite i to: visoki, srednji i niski.

Elektroenergetska infrastruktura

Osnovno razvodno postrojenje za napajanje Leskovca i okoline predstavlja TS 400/220/110kV "Leskovac 2", putem 110kV DV. Sa elektroenergetskim sistemom Srbije Leskovac je povezan preko sledećih dalekovoda i to: 1. 400 kV DV (TS "Niš 2" - TS "Leskovac 2") 2. 220kV DV (TS "Niš 2" - TS "Leskovac 2") i 3. 110kV DV (TS "Niš 2" - TS "Leskovac 4"), (TS "Leskovac 4" - TS "Leskovac 2"), (TS "Leskovac 2 - TS "Vrla 3") i (TS "Leskovac 2" - EVP Grdelica - TS "Vrla 3").

Stanje u fiksnoj telekomunikacionoj mreži se po kvalitetu u pretplatničkoj mreži može oceniti kao relativno zadovoljavajuće kada je u pitanju prenos govornog signala. Uslugu fiksne telefonije u Leskovcu pružaju sledeće firme Telekom Srbija, SBB i Orion telekom.

Usluge mobilne telefonije, interneta i kablovske televizije u Leskovcu pružaju mnoge firme tako da je zastupljena jaka konkurencija koja garantuje visok kvalitet navedenih usluga. Mobilni operateri u Leskovcu su: Vip mobile d.o.o., Telekom Srbija a.d. i Telenor Srbija.

Operateri kablovske televizije su: SBB, Telekom Srbija, Kopernikus, Orion telekom.

Internet usluge u Leskovcu pružaju sve gore navedene firme sa odličnim internet paketima koji se trenutno nude u celoj Srbiji.

Grad Leskovac sa okolnim opštinama je prvi imao hrabrosti da počne sa praktičnom primenom Nacionalne strategije upravljanja otpadom tako što je inicirao potpisivanje prvog međuopštinskog sporazuma koji je bio uvod u formiranje prvog regiona za upravljanje otpadom u Republici Srbiji.

Željkovac je prva regionalna sanitarna deponija u Republici Srbiji koja je izgrađena i puštena u rad a nalazi se na teritoriji grada Leskovca. Od strane Skupštine grada Leskovca kompaniji PORR-WERNER&WERBER je poverena komunalan delatnost sakupljanja i odvoženja komunalnog otpada.

Pokazatelji razvoja poljoprivrede - stanje poljop. resursa

1.1.6. Poljoprivredno zemljište

Po popisu poljoprivrede 2012. godine, raspoloživo zemljište za bavljenje primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, poljoprivredne površine privatnih gazdinstava iznosi 48.650ha, dok se ne koristi se 6.173ha.

Pod šumskim zemljištem je 10.186ha, ostalo 1.632ha.

Od ove površine koristi se 30.659ha, zemljište je uglavnom III i IV klase. Pod okućnicom nalazi se 231ha, oranice i bašte 22.448ha, livade i pašnjaci 3.814ha, voćnjaci 3.435ha, vinogradi 673ha, rasadnici 56ha, ostalo 1ha.

Organizovani sistem odvodnjavanja na teritoriji grada u suštini ne postoji.

Od navedene korišćene poljoprivredne površine navodnjava se samo 2.939ha što je veoma malo u odnosu na ukupnu površinu.

Prema internim izvorima ukupno poljoprivredno zemljište na teritoriji grada u vlasništvu države je 6.200ha, mada realno ta površina iznosi oko 4.000ha (kada se odbiju zemljišta pod objektima, groblja, šume), u zakup privatnim licima i preduzetnicima dato je 1.300ha. Površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja se daje u zakup fizičkim licima iznosi 80% u odnosu na 20% pravnim licima.

1.1.7.Višegodišnji zasadi

Zbog geografskih i klimatskih predispozicija, koje pogoduju razvoju voćarstva i vinogradarstva, voće i proizvodi od voća su uvek bili jedna od najvećih izvoznih šansi juga Srbije i našeg grada.

Kao jedna od najvažnijih grana proizvodnje u poljoprivredi, voćarstvo je uvek imalo veliki značaj za kompletan ekonomski razvoj sela. U voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji, potrebno je podsticati podizanje zasada sa kvalitetnijim i savremenijim sortama, sa odabirom sortimenta prilagođenih tražnji stranog tržišta.

Površina pod zasadima voća je 3.435 ha. Od toga pod zasadima jabuke je 245 ha, kruške 362 ha, breskve 69 ha, višnje 1.353 ha, šljive 1.002 ha, oraha 63 ha, lešnika 30 ha, ostalim drvenastim vrstama 77 ha, dok je pod zasadima maline 173ha, kupine 46 ha i ostalog bobičastog voća 5 ha.

Većina poljoprivrednih proizvođača u voćarstvu i vinogradarstvu bavi se poluintezivnom proizvodnjom. Najviše se navodnjavaju jabuka, kruška, jagoda, malina a ostalo se skoro uopšte ne navodnjavanja.

1.1.8. Stočni fond

Na teritoriji grada Leskovca postoje odlični prirodni potencijali za razvoj stočarske proizvodnje. Pod livadama se nalazi 4.327 ha, a pod pašnjacima 8.235ha. Pod krmnim biljem je 3.035ha: mešavina trava 833 ha, kukuruz za silažu 219 ha. Detelina 1.183 ha, lucerka 700 ha, ostale krmne leguminoze 80 ha, ostalo bilje koje se žanje na zeleno 15 ha, stočna repa 1 ha, ostalo korenasto i zeljasto krmno bilje 3 ha. Na poljoprivrednim gazdinstvima nalazi se: 8.193 objekata za smeštaj kokošaka nosilja; 10.125 objekata za smeštaj goveda; 14.660 objekata za smeštaj svinja; 1.223 objekata za smeštaj ostale stoke.

Na teritoriji grada nalazi se "Mlekara DOO" Leskovac koja se bavi preradom mleka i proizvodnjom mlečnih proizvoda.

Takođe se na teritoriji grada nalazi "Mesokombinat-promet DOO" Leskovac, to je moderna klanična industrija i prerada registrovana za uvoz i izvoz mesa. Nalazi se u selu Turekovac, desetak kilometara od grada, gde se na 8 ha ograđenog zemljišta nalazi klanica sa preradom, prateći objekti i upravna zgrada ukupne površine 7000m2. Kapacitet klanice su 90 grla krupne stoke, 300 svinja i 1000 jagnjadi dnevno, dok su kapaciteti prerade oko 15t po smeni, zavisno od strukture.

Po popisu poljoprivrede iz 2012. godine 12.142 poljoprivredna gazdinstva ima 23.987 uslovna grla. Na 10.101 poljoprivrednom gazdinstvu ima živine 201.915, na 219 poljoprivrednih gazdinstva ima 3.900 ovaca, na 9.664 poljoprivredna gazdinstva ima 35.841 grla svinje, na 487 ima 13.792 grla goveda, košnica pčela ima 11.206.

1.1.9. Mehanizacija, oprema i objekti

Prema podacima popisa poljoprivrede iz 2012. godine na teritoriji grada ima 8.580 jednoosovinskih traktora, 11.480 dvoosovinskih traktora, 656 kombajnai 34.844, priključnih mašina.

Na poljoprivrednim gazdinstvima nalazi se: 8.193 objekata za smeštaj kokošaka nosilja; 10.125 objekata za smeštaj goveda; 14.660 objekata za smeštaj svinja; 1.223 objekata za smeštaj ostale stoke.

Za smeštaj poljoprivrednih proizvoda na gazdinstvu: 10.239 koševa za kukuruz; 7.621 ambara; 112 silosa. Sušara ima 108, objekata za silažu 231. Za smeštaj poljoprivrednih mašina i opreme ima 9.044 objekta i 35 hladnjače.

1.1.10. Radna snaga

Prema popisu poljoprivrede iz 2012.godine na poslovima poljoprivrede bilo je angažovano 40.138 članova. Od ovog broja na porodičnom gazdinstvu 39.998 članova, na gazdinstvima pravnih lica bilo je angažovano 140 člana. Na osnovu ugovora prema godišnjoj radnoj jedinici bilo je 772.

Na 6.858 GRJ po popisu 2012. godine na poslovima poljoprivrede angažovano je 15.507 menadžera sa nivoom obučenosti: samo poljoprivredno iskustvo 9.542,kursevi iz oblasti poljoprivrede 91, poljoprivredna srednja škola 482, druge srednje škole 4.388, poljoprivredna viša škola ili fakultet 210, druga viša škola ili fakultet 794, pohađali kurseve u 2012. - 419.

Na 4.546 porodičnih gazdinstava angažovana sezonska radna snaga 593 GRJ, a na 12 poljoprivrednih gazdinstava pravnih lica 178GRJ, na 3 poljoprivredna gazdinstva pravnih lica na osnovu ugovora angažovano je 1GRJ.

1.1.11. Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Od 43.603 domaćinstava na teritoriji grada 15.507 su poljoprivredna gazdinstva.

Na raspolaganju je 48.650 ha poljoprivrednog zemljišta od ove površine obrađuje se 30.658 ha, ne koristi se 6.173 ha, pod šumskim zemljištem je 10.186 ha, ostalo zemljište 632 ha.

Prosečna veličina poseda po gazdinstvu iznosi 1,98ha.

12.142 poljoprivredna gazdinstva drže ukupno 23.987 uslovnih grla

1.1.12. Proizvodnja poljoprivrednih proizvoda

Grad Leskovac pripada regionu sa ekonomijom baziranom na prirodnim bogatstvima i neiskorišćenim resursima, što ga svrstava u manje razvijene gradove. Iskustva zemalja u razvoju ukazuju na to da pored ulaganja u industriju treba ulagati i u poljoprivredu. Imamo u planu upoznavanje poljoprivrednih proizvođača sa prednostima bavljenja organskom proizvodnjom. Na teritoriji grada postoje odlični uslovi za bavljenje ovim vidom poljoprivredne proizvodnje. U 2013. godini prema našim podacima samo jedno poljoprivredno gazdinstvo bavilo se organskom poljoprivrednom proizvodnjom.

Povrtarska proizvodnja na području grada Leskovca ima značajnog udela u ukupnoj biljnoj proizvodnji. Pod povrćem po popisu iz 2012. godine bilo je 1.468 ha, pod krompirom 1.284 ha, pod mahunarkama 218 ha. Veoma je značajna i voćarska proizvodnja po istom izvoru pod voćnjacima je bilo 3.435 ha i pod vinogradima 673 ha. Po popisu poljoprivrede iz 2012. godine proizvodnja pšenice je iznosila 40.094t, kukuruza 36.871.t, pasulja 1.035t, krompira 11.430t, jabuke 2.805t, šljiva 8.375t, detelina 1.707t, grožđe 22.488t. Stočarskih proizvoda 3.566t mesa, 4.386l mleka, 69.000 jaja.

1.1.13. Zemljoradničke zadruge i udruženja poljoprivrednika

Na teritoriji grada aktivno funkcionišu tri zemljoradničke zadruge koje se bave proizvodnjom paprike, paradajza i višnje.

Od udruženja aktivno funkcioniše deset udruženja. Članovi udruženja bave se proizvodnjom paprike, paradajza, kupusa i drugog povrća, kruške, jabuke, višnje, šljive, jagode, meda. Glavni problem u prošloj godini bila je niska otkupna cena poljoprivrednih proizvoda.

Postojeće zadruge i udruženja imaju pozitivan uticaj na povećanje poljoprivredne proizvodnje i služe kao odličan primer za formiranje novih. Pojedine raspolažu sa adekvatnim školovanim upravljačkim kadrom.

1.1.14. Transfer znanja i informacija

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Leskovac pokriva područje Jablaničkog okruga sa svojih šest opština - Leskovac, Lebane, Vlasotince, Bojnik, Medveđa i Crna Trava.

U stručnoj službi rade savetodavci odgovarajućih profila. Savetodavci PSSS organizuju stručna predavanja, tribine, radionice i veoma često predavanja drže profesori sa Visoke strukovne poljoprivredne škole- Prokuplje, Visoke strukovne ekonomske škole- Leskovac, Poljoprivrednog fakulteta-Lešak (Kosovska Mitrovica).

Osim stručnog kadra PSSS Leskovac ima neophodne laboratorije za ispitivanja zemljišta, laboratoriju za kontrolu kvaliteta semena poljoprivrednog bilja, ispitivanje masnoće mleka, fitopatološku laboratoriju koja se bavi identifikacijom štetnih organizama na gajenim kulturama.

Agencija za lokalni ekonomski razvoj grada Leskovca takođe aktivno učestvuje u prenosu informacija poljoprivrednim proizvođačima vezano za Konkurse koje raspisuje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, takođe organizuje predavanja vezana za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Nevladine Organizacije u jedinici lokalne samouprave Leskovca su: Resurs centar, program i akcije centra su namenjeni lokalnoj zajednici u celini i njenom napretku. Međutim akcenat je ipak na mladima, nezaposlenima i pripadnicima manjinskih zajednica. Usluge Resurs centra takođe pruža i konsultantsku pomoć kod pisanja projekata.

CHF International postoji u Srbiji od oktobra 2000 godine. Ogranak CHF-a u Srbiji se bavi ekonomskim razvojem lokalnih zajednica, saradnjom sa odborima u zajednicama nevladinim organizacijama i lokalnim vlastima u cilju poboljšanja kvaliteta života građana Srbije.

Narodni parlament je jedna od najstarijih neprofitnih i nevladinih organizacija u Leskovcu.

HELP - je nemačka nevladina humanitarna organizacija. Help obezbeđuje socijalnu ekonomsku pomoć za ugroženo stanovništvo, podržava razvojne projekte i time smanji siromaštvo.

1.2. VRSTE (STRUKTURA) MERA I PLANIRANI IZNOSI

Tabelarni prikaz planiranih mera u programu

Tabela 1.2.1. Planirane mere direktnih plaćanja

Redni broj	Naziv mere	Šifra mere	Planirani budžet za meru (ukupan iznos po meri u RSD)	Iznos podsticaja po jedinici mere (apsolutni iznos u RSD)	Iznos podsticaja po korisniku (%) (npr. 30%, 50%. 80%)	Maksimalni iznos podrške po korisniku (ako je definisan) (RSD)
1.	Kreditna podrška	100.2.	1.000.000,00	od 5.000,00 do 50.000,00	100	50.000,00


	UKUPNO		1.000.000,00

Tabela 1.2.2. Planirane mere politike ruralnog razvoja

Redni broj	Naziv mere	Šifra mere	Planirani budžet za meru (ukupan iznos po meri u RSD)	Iznos podsticaja po korisniku (%) (npr. 30%, 50%, 80%)	Maksimalni iznos podrške po korisniku (ako je definisan) (RSD)
1.	Investicije u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava	101	28.647.402,92	30-50	od 20.000,00 do 200.000,00
3.	Transfer znanja i razvoj savetodavstva-Unapređenje obuka u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja	305.	500.000,00	80	100.000,00
	UKUPNO		29.147.402,92

Tabela 1.2.3. Mere koje nisu predviđene u okviru mera direktnih plaćanja i u okviru mera ruralnog razvoja

Redni broj	Naziv mere	Šifra mere	Planirani budžet za meru (ukupan iznos po meri u RSD)	Iznos podsticaja po korisniku (%) (npr. 30%, 50%, 80%)	Maksimalni iznos podrške po korisniku (ako je definisan) (RSD)
1.	Standardizacija kvaliteta poljoprivrednih proizvoda	603	100.000,00	30-50	50.000,00
	UKUPNO	/	100.000,00

Tabelarni prikaz planiranih finansijskih sredstava AP/JLS

Tabela 1.2.4. Finansijski okvir programa

Budžet	Vrednost u RSD
Ukupan iznos sredstava iz budžeta AP/JLS planiranih za realizaciju Programa podrške a sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja	30.247.402,92
Planirana sredstva za direktna plaćanja	1.000.000,00
Planirana sredstva za podsticaje merama ruralnog razvoja	29.147.402,92
Planirana sredstva za mere koje nisu predviđene u okviru mera direktnog plaćanja i u okviru mera ruralnog razvoja	100.000,00

1.3. CILJNA GRUPA I ZNAČAJ PROMENE KOJA SE OČEKUJE ZA KORISNIKE NAKON PRIMENE PROGRAMA

Program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja grada Leskovca ima za cilj stimulisanje onih delatnosti i segmenata proizvodnje koji su procenjeni kao strateški najznačajniji za očuvanje i unapređenje postojećih kapaciteta u poljoprivredi, stvaranje novih i diverzifikaciju privrednih aktivnosti u ruralnim sredinama.

Potencijalni korisnici programa podrške su registrovana poljoprivredna gazdinstva, udruženja i zadruge sa teritorije grada Leskovca.

Leskovačka kotlina ima veliki značaj za razvoj poljoprivrede, s obzirom da se odlikuje veoma povoljnom klimom i velikim potencijalom plodnošću zemljišta.

Imajući u vidu pomenute uslove, kao i mogućnost navodnjavanja naročito izgradnjom akumulacionih jezera na Vlasini kod mesta Boljare, na Jablanici kod mesta Šilovo, može se konstatovati da postoje objektivni uslovi za razvoj poljoprivredne proizvodnje na ovom području.

Realizacijom Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja bitno će se uticati na održivost poljoprivredne proizvodnje, smanjiće se troškovi poljoprivredne proizvodnje, unaprediće se poljoprivredna proizvodnja, povećaće se konkurentnost.

Svi ovi parametri uticaće na povećanje produktivnosti i efikasnosti poljoprivredne proizvodnje, uz poboljšanje kvaliteta života i ostanak mladih na selu.

1.4. INFORMISANJE KORISNIKA O MOGUĆNOSTIMA KOJE PRUŽA PROGRAM PODRŠKE ZA SPROVOĐENJE POLJOPRIVREDNE POLITIKE I POLITIKE RURALNOG RAZVOJA

Informisanje potencijalnih korisnika o merama koje su definisane Programom vršiće se putem lokalnih televizija, objavljivanjem na internet stranici Agencije za lokalni ekonomski razvoj grada Leskovca, objavljivanjem na internet stranici grada Leskovca, kao i putem informisanja potencijalnih korisnika u kancelarijama Agrobiznis centra Agencije za lokalni ekonomski razvoj grada Leskovca.

1.5. MONITORING I EVALUACIJA/NADZOR REALIZACIJE

Upravni odbor Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca, u saradnji sa Agencijom za lokalni ekonomski razvoj grada Leskovca, formiraće Komisiju za prijem i obradu zahteva poljoprivrednih proizvođača za korišćenje podsticajnih sredstava.

Komisija će nakon administrativne procedure izaći na teren radi utvrđivanja činjeničnog stanja, a nakon toga na osnovu dokumentacije i sačinjenog izveštaja sa terena sačiniće Izveštaj sa finansijskim iznosima potencijalnih korisnika podsticajnih sredstava.

Isti Izveštaj podnose Upravnom odboru Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca, koji razmatra isti i donosi Odluku, (sastavni deo Odluke je i Izveštaj Komisije za prijem i obradu zahteva).

Donešenu Odluku prosleđuje Gradskom veću koje donosi Odluku o davanju saglasnosti na Odluku Upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca i ovlašćuje predsednika Upravnog odbora Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca, da može da zaključi Ugovore o dodeli podsticajnih sredstava sa podnosiocima zahteva koji su ispunili uslove.

Nakon potpisivanja Ugovora korisnik podsticajnih sredstava je u obavezi da predmetnu investiciju ne može da otuđi za period utvrđen uslovima Konkursa i da u pomenutom periodu omogući Komisiji nesmetanu kontrolu.

Posle svake izvršene kontrole Komisija Fondu za razvoj poljoprivrede grada Leskovca podnosi Izveštaj.

Na osnovu podnešenih izveštaja Upravni odbor Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca imaće uvid u činjenično stanje i na osnovu toga će donositi Odluke u narednom periodu.

Popis planiranih mera

2.1. NAZIV I ŠIFRA MERE: KREDITNA PODRŠKA 100.2.

2.1.1. Obrazloženje

U skladu sa strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024.godine i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, koje je u 2014.godini u svom programu izdvojilo značajna sredstva namenjena za dugoročno kreditiranje poljoprivredne proizvodnje, ovo je odlična prilika da se ulaganjem u osnovna sredstva, savremenu mehanizaciju i tehnologiju unapredi poljoprivredna proizvodnja i poveća profit u poljoprivrednoj proizvodnji.

Na ova sredstva se u skladu sa pravilima i principima matičnog ministarstva i poslovnih banaka određuje relativno povoljna kamatna stopa. Zbog nesigurnosti poljoprivredne proizvodnje i neizvesnosti plasmana robe poljoprivrednici, udruženja i zadruge sa teritorije grada Leskovca se veoma retko odlučuju za ovaj vid finansiranja svoje proizvodnje.

Ovom merom je planirano da se leskovačkim poljoprivrednicima, njihovim udruženjima i zadrugama omogući korišćenje bankarskih kreditnih sredstava, tako što bi grad Leskovac, odnosno Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca preuzeo obavezu regresiranja dospele i plaćene kamate propisane ugovorom o kreditu, po osnovu odobrenih namenskih poljoprivrednih kredita (osnovna i obrtna sredstva) u 2015. godini sa periodom otplate do 12 meseci.

Ovom merom predviđeno je da Fond za razvoj poljoprivrede registrovanim poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima i zadrugama izvrši isplatu finansijskih sredstava u visini celokupnog iznosa (100%) dospele i plaćene kamate za namenske poljoprivredne kredite, koja je definisana ugovorom o kreditu, s tim da maksimalni iznos sredstava po pojedinačnom zahtevu ne prelazi iznos od 50.000,00 dinara.

U 2013. godini Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca je raspisao Konkurs po Programu mera Subvencionisanje kamate na dugoročne poljoprivredne kredite.

Na osnovu ovog Konkursa 101 poljoprivredni proizvođač je ispunio uslove i ostvario pravo na povraćaj 50,3% od obračunate kamate.

U 2014. godini Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca je raspisao Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava po programu finansijskog podsticaja za sufinansiranje kamate odobrenih poljoprivrednih kredita u 2014. godini sa periodom otplate od 6 do 18 meseci. Na osnovu ovog Konkursa 2 poljoprivredna proizvođača je podnelo zahteve i ispunilo uslove na povraćaj od 40% od obračunate pripadajuće kamate.

2.1.2. Ciljevi mere

Opšti ciljevi:

- Povećanje celokupne poljoprivredne proizvodnje;

- Unapređenje tehničko-tehnološke opremljenosti;

- Rast konkurentnosti

Specifični ciljevi:

- Povećanje efikasnosti, konkurentnosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje;

- Uspostavljanje novih proizvodnih linija i obnavljanje postojeće proizvodnje;

- Povećanje površina u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru;

- Povećanje površina pod intezivnom proizvodnjom;

- Unapređenje stanja mehanizacije na gazdinstvima;

- Unapređenje proizvodne infrastrukture i opreme;

- Povećanje navodnjavanih površina sistemom kap po kap;

- Poboljšanje skladištenih kapaciteta;

- Rast izvoza;

- Povećanje stepena zaposlenosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

2.1.3. Veza sa merama Nacionalnog programa za ruralni razvoj Republike Srbije (NPRR)

Nacionalni Program za ruralni razvoj još uvek nije usvojen, pa samim tim nije primenljiv.

2.1.4. Krajnji korisnici

Krajnji korisnici mere su:

- aktivna registrovana poljoprivredna gazdinstva-fizička lica poljoprivredni proizvođači;

- aktivna registrovana poljoprivredna pravna lica-udruženja, zadruge

2.1.5. Ekonomska održivost

Ekonomsku održivost ulaganja kroz određenu formu biznis plana nije predviđen.

2.1.6. Opšti kriterijumi za korisnik

- Da je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja registra poljoprivrednih gazdinstava.

- Za investiciju za koju podnosi zahtev, ne sme koristiti podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosno da ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja, osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima;

- U slučaju kada korisnik nije vlasnik katastarskih parcela i objekta koji su predmet investicije za koju se podnosi zahtev, neophodno je da na njima ima pravo zakupa, odnosno korišćenja na osnovu ugovora zaključenog sa zakupodavcem fizičkim licem ili ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede na period zakupa, odnosno korišćenja od najmanje pet godina počev od kalendarske godine za koju se podnosi zahtev za korišćenje podsticaja;

- Namenski koristi i ne otuđi niti da drugom licu na korišćenje investiciju koja je predmet zahteva u periodu od pet godina od dana nabavke opreme, mašina i mehanizacije, odnosno izgradnje objekta;

- Ukoliko je korisnik pravno lice, mora biti u aktivnom statusu i upisan u registar privrednih subjekata

- Da se registrovano poljoprivredno gazdinstvo, udruženje, zadruga nalazi na teritoriji grada Leskovca i da podnosilac zahteva ima boravište na teritoriji grada Leskovca.

- Podnosilac zahteva može da podnese samo jedan zahtev u okviru mere u toku trajanja Konkursa.

2.1.7. Specifični kriterijumi

Podsticajna sredstva ne mogu ostvariti:

• Korisnici poljoprivrednih kredita subvencionisanih od strane Republike i Ministarstava

• Korisnici poljoprivrednih kredita odobrenih u periodu pre 01.11.2014. godine;

• Korisnici poljoprivrednih kredita odobrenih u okviru konkursa za subvencionisanje kamate na dugoročne poljoprivredne kredite Fonda za 2013. godinu; korisnici poljoporivrednih kredita odobrenih od Fonda u okviru Konkursa za sufinansiranje kamate odobrenih poljoporivrednih kredita u 2014. god. sa periodom otplate od 6 do 18 meseci.

• Korisnici poljoprivrednih kredita koji ne poseduju dokaze o namenskom utrošku sredstava.

2.1.8. Lista investicija u okviru mere

Šifra investicije	Naziv investicije
100.2.1	Sufinansiranje kamate za poljoprivredne kredite

2.1.9. Kriterijumi selekcije

Prihvatljivi zahtevi će se realizovati prema redosledu dospeća. Prilikom dopune dokumentacije odnosno kompletiranja, uzimaće se u obzir datum kompletiranja dokumentacije.

2.1.10. Intenzitet pomoći

Ovom merom je predviđeno pravo učešća na konkursu sa minimalnim iznosom kredita od 50.000,00 dinara.

2.1.11. Indikatori/pokazatelji

Redni broj	Naziv pokazatelja
1.	Br. poljoprivrednih gazdinstava koja su uspela da povećaju efikasnost, konkurentnost i održivost poljoprivredne proizvodnje
2.	Br. Gazdinstava koja su modernizovala poljoprivrednu proizvodnju
3.	Ukupan broj podnetih zahteva
4.	Ukupan broj podržanih projekata
5.	Broj podržanih mladih poljoprivrednih proizvođača

2.1.12. Administrativna procedura

Mera će biti sprovedena od strane organa lokalne samouprave - Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca u daljem tekstu Fond (Skupštinska Odluka grada Leskovca broj: 065-15/09-01 od 17. decembra 2009.godine o osnivanju Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca, član 10. glasi: "Upravni odbor Fonda ima sedam članova: predsednika i šest članova.

Predsednika i šest članova Upravnog odbora imenuje i razrešava Skupština grada Leskovca na mandatni period od četiri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora."

U Odluci o izmenama odluke o osnivanju Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca, Skupštine grada Leskovca broj 06-6/12-I od 20. decembra 2012. godine, član 31 glasi: " Stručne, administrativne i tehničke poslove Fonda obavljaće upošljenici Agencije za lokalni ekonomski razvoj - Sektor za poljoprivredu, a po potrebi i ostale gradske uprave i službe. Finansijsko - knjigovodstvene poslove za potrebe Fonda obavljaće Gradska uprava za finansije grada Leskovca").

Fond će svake godine objavljivati Konkurs za podnošenje zahteva, rokove za podnošenje zahteva, kao i indikativni budžet mere. Detalji uslova za korišćenje sredstava mera podsticaja definisaće se Odlukom Upravnog Odbora Fonda za razvoj poljoprivrede Grada Leskovca, o raspisivanju Konkursa.

U ovoj godini Fond planira da raspiše Konkurs u drugom ili trećem kvartalu ove godine i trajaće do utroška opredeljenih sredstava, a najkasnije do _________.

Fond će sprovesti široku kampanju informisanja potencijalnih korisnika.

Svi zainteresovanim podnosiocima zahteva pomoć prilikom popunjavanja Zahteva pružaće Komisija formirana od upošljenika Agencije za lokalni ekonomski razvoj grada Leskovca-sektor za poljoprivredu. Sastavni deo zahteva biće i Izjava da ne postoji zahtev za isto ulaganje u drugim javnim fondovima.

Ista Komisija će vršiti proveru dokumentacije u smislu kompletnosti, administrativne usaglašenosti, prihvatljivosti.

Zahtevi se podnose od strane korisnika na obrascima u skladu sa uslovima koji su ranije propisani.

Detaljne administrativne provere se sprovode pre odobravanja zahteva radi utvrđivanja da li je potpun, podnet na vreme i da li su uslovi za odobravanje zahteva ispunjeni.

Zahtevi koji budu podnešeni kompletni, blagovremeno i u skladu sa uslovima će biti pregledani po redosledu njihovog pristizanja.

Posle administrativne kontrole i kontrole na licu mesta, Fondu će od strane Komisije biti podnešen Izveštaj po sistemu prvopristiglih zahteva, sastavni deo Izveštaja su i novčani iznosi na koje su podnosioci zahteva ostvarili pravo.

Upravno odbor Fonda donosi Odluku o usvajanju Izveštaja i od Gradskog veća grada Leskovca traži saglasnost na donešenu Odluku i Izveštaj.

Nakon dobijene saglasnosti od Gradskog veća Fond će sklopiti ugovore sa preciziranim pravima i obavezama za korisnike sredstava.

2.2. NAZIV I ŠIFRA MERE: INVESTICIJE U FIZIČKA SREDSTVA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA 101

2.2.1.Obrazloženje

Nacionalnom strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014.-2024. godine definišu se dugoročni pravci razvoja poljoprivrede i ruralnih sredina. Najveći deo budžetskih sredstava je upravo namenjen rastu konkurentnosti. Problem poljoprivrednog sektora na teritoriji grada predstavlja: usitnjenost poseda, mali broj grla stoke na poljoprivrednim gazdinstvima, neadekvatni proizvodni i smeštajni objekti, slaba primena savremenih tehnologija proizvodnje i uvođenje novog sortimenta.

Mera investicije u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstva podržava registrovana poljoprivredna gazdinstva, zadruge i udruženja u cilju unapređenja procesa proizvodnje, produktivnosti, konkurentnosti kao i tehnološkog osposobljavanja gazdinstava u skladu sa EU standardima, a sve radi postizanja veće ekonomske efikasnosti, veće orijentisanosti ka tržištu i dugoročne održivosti.

Pregled po sektorima:

Sektor: Mleko

Sektorom dominiraju individualni poljoprivredni proizvođači.

Opšti problem predstavlja nedovoljan broj visoko mlečnih grla stoke, pa je samim tim i količina mleka nedovoljna za potrebe grada.

Na teritoriji grada Leskovca ukupno ima 13.792 grla goveda od toga 7.764 su krave.

Individualni poljoprivredni proizvođači suočavaju se sa lošom tehnologijom u ishrani životinja, nedostatkom naprednog genetskog uzgoja, lošim uslovima držanja stoke i pravilan način skladištenja i distribucija tečnog i čvrstog stajnjaka.

Unapređenjem genetskog kvaliteta osnovnog stada u stočarstvu, opreme i mehanizacije za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane, opreme za manipulaciju, odlaganje i aplikaciju stajnjaka, opreme za mužu može se poboljšati konkurentnost i kvalitet proizvoda.

U okviru ovog sektora Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca planira podsticaje za nabavku kvalitetnih priplodnih junica mlečnih rasa ili simentalskog govečeta, opreme za izđubrivanje, napajanje, ventilaciju, mužu, ishranu životinja, opreme i mehanizacije za pripremu, distribuciju koncentrovane i kabaste stočne hrane na gazdinstvu (seno, silaža, senaža, itd.), mehanizacije/opreme za manipulaciju, odlaganje i aplikaciju stajnjaka.

U 2013. Godini Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca je raspisao Konkurs po programu mera unapređenje stočarstva. Na Konkursu se prijavio jedan poljoprivredni proizvođač i ostvario je pravo na podsticaje u visini od 150.000,00 dinara, za kupovinu kvalitetnih priplodnih junica mlečnih rasa.

Po programu mera modernizacija i tehnička opremljenost poljoprivrednih proizvođača, udruženja i zadruga, pravo na podsticaje ostvarilo je 1515 poljoprivrednih proizvođača, od ovog broja 33 su muzilice.

Sektor: Meso

Trenutno stanje u sektoru ukazuje na pad stočarske proizvodnje.

Na teritoriji grada Leskovca prema popisu iz 2012. godine ima 13.792 goveda, 35.841 svinja, 3.900 ovaca, 2.467 koza.

Sektorom dominira veliki broj gazdinstava sa niskim intezitetom proizvodnje, odnosno sa tradicionalnim načinom uzgoja, koji žele da unaprede i poboljšaju kvalitet stočarskih proizvoda, specijalizuju se u proizvodnji mesa sa fokusom na gajenje svinja, goveda i ovaca, kao i da poboljšaju produktivnost i konzistentnost u proizvodnji.

Problem predstavlja i nedovoljno korišćenje pašnjaka, neodgovarajuća je tehnologija ishrane kao i uslovi smeštaja životinja.

Intervencije u okviru ove mere će biti usmerene na podrške sektoru kako bi se zadovoljili nacionalni propisi i kako bi se približili standardima EU u oblasti dobrobiti životinja i životne sredine.

U okviru ovog sektora Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca planira podsticaje za: nabavku kvalitetnih grla ovaca, koza i svinja tovnih rasa; opreme i mehanizacije za pripremu, rukovanje i distribuciju koncentrovane i kabaste stočne hrane na gazdinstvu (seno, silaža, senaža, itd.)

Sektor: Voće, grožđe, povrće i cveće

Iako ova gazdinstva karakteriše specijalizovana proizvodnja, ključni problem ovog sektora je usitnjenost poseda.

Priključne mašine koje se koriste u voćarstvu, vinogradarstvu i povrtarstvu na gazdinstvima su zastarele.

Nizak stepen stručne osposobljenosti stvara poteškoće kada je reč o pravilnoj upotrebi savremene opreme i korišćenje inputa, sortiranju, pakovanju i skladištenju, primeni savremenih metoda za navodnjavanje, što rezultira problem u lancu prerade voća, grožđa i povrća da hladnjače ne dobijaju dovoljne količine visoko kvalitetnih sirovina.

U okviru ovog sektora Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca planira da izdvoji finansijske podsticaje za podizanje novih zasada u voćarstvu i vinogradarstvu, za novopodignute jednogodišnje zasade.

Takođe se planiraju finansijski podsticaji za unapređenje proizvodnje u zaštićenom prostoru-plastenička proizvodnja.

Poslednjih godina smo svedoci da usled nepovoljnih klimatskih uslova u vegetacionom periodu, poljoprivredna proizvodnja trpi velike gubitke usled smanjenih količina padavina i pojave suše koja uzima razmere elementarne nepogode. Zato je neophodno da se za potrebe navodnjavanja voda pronalazi u površinskim podzemnim vodama. Zbog svega navedenog je potrebno da se poljoprivrednim proizvođačima obezbede podsticajna sredstva za bušenje bunara, čime bi se obezbedilo kontinuirano snabdevanje vodom za potrebe navodnjavanja.

Veliki broj poljoprivrednih proizvođača, udruženja i zadruga koje nemaju svoje bunare za navodnjavanje. Planirano je da se ovom merom pomogne poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima i zadrugama da obezbede svojim gajenim kulturama dovoljnu količinu vode u periodu vegetacije, kako bi obezbedio kvalitetan i visok prinos.

U 2013. godini Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca je raspisao Konkurs po programu mera unapređenje voćarstva i vinogradarstva.

Po ovom Konkursu pravo na podsticaje ostvarilo je trinaest poljoprivrednih proizvođača (za novopodignute jednogodišnje zasade).

U istoj godini Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca je raspisao Konkurs po programu mera modernizacija i tehnička opremljenost poljoprivrednih proizvođača, udruženja i zadruga.

Na osnovu ovog Konkursa pravo na podsticaje ostvarilo je 1515 poljoprivrednih proizvođača, od ovog broja 8 poljoprivrednih proizvođača je ostvarilo podsticaje za kopanje bunara, 73 poljoprivredna proizvođača za kupovinu atomizera.

Takođe je bio raspisan Konkurs po programu mera za unapređenje proizvodnje u zaštićenom prostoru-plastenička proizvodnja, pravo na podsticaje ostvarilo je 360 poljoprivrednih proizvođača (za nabavku plasteničkih folija).

Sektor: Ostali usevi (žitarice, industrijsko, aromatično i začinsko bilje i dr.)

Prinosi useva u Srbiji su znatno niži nego u većini zemalja EU usled ograničene upotrebe mineralnih đubriva i sertifikovanog sadnog materijala.

Naši poljoprivrednici koriste znatno manje potrebne količine mineralnog đubriva u odnosu na poljoprivrednike u razvijenim zemljama, uglavnom zbog nedostatka finansijskih sredstava, tehnološke zaostalosti i neefikasnog sistema transfera tehnologije.

Priključne mašine i oprema koja se koristi u ratarstvu je zastarela.

U skladu sa problemima, postoji potreba da se kroz ovu meru utiče na modernizaciju mehanizacije poljoprivrednih gazdinstava, povećanje prinosa, poboljšanje tehnologije.

U 2013. godini Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca raspisao je Konkurs po programu mera modernizacija i tehnička opremljenost poljoprivrednih proizvođača, udruženja i zadruga. Na osnovu ovog Konkursa pravo na podsticaje ostvarilo je 1515 poljoprivrednih proizvođača.

Sektor: Pčelarstvo

Pčelarstvo predstavlja izuzetno atraktivnu poljoprivrednu delatnost, koja poslednjih godina počinje da se tržišno usmerava u pravcu prihvatanja uslova i standarda EU.

Različite vrste meda koje potiču sa geografskog područja Srbije su visokog kvaliteta.

Iz tog razloga treba usmeriti finansijske podsticaje za kupovinu pčelarske opreme.

Za sada u Srbiji postoji 7 subjekta koji imaju izvozne brojeve za izvoz meda u zemlje članice EU.

U 2013. Godini Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca je raspisao Konkurs po programu mera modernizacija i tehnička opremljenost poljoprivrednih proizvođača, udruženja i zadruga. Na osnovu ovog Konkursa pravo na podsticaje ostvarilo je 1515 poljoprivrednih proizvođača, od ovog broja 56 su pčelari koji su dobili podsticaje za kupljene sanduke, centrifuge, korita za otklapanje ramova.

2.2.2. Ciljevi mere

Opšti ciljevi:

- Stabilnost dohotka poljoprivrednih gazdinstva;

- Povećanje proizvodnje;

- Smanjenje troškova proizvodnje;

- Unapređenje tehničko-tehnološke opremljenosti;

- Rast konkurentnosti uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta;

Specifični ciljevi po sektorima:

Sektor: Mleko

- Povećanje efikasnosti, konkurentnosti i održivosti proizvodnje mleka putem investicija registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima;

- Usvajanje dobre poljoprivredne prakse, kao i prilagođavanje proizvoda zahtevima savremenog tržišta;

- Unapređenje opreme na poljoprivrednim gazdinstvima.

Sektor: Meso

- Povećanje efikasnosti, konkurentnosti i održivosti proizvodnje mesa na registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima (ovce i krmače/prasad);

- Unapređenje kvaliteta mesa, koza, ovaca i prasadi u skladu sa nacionalnim veterinarskim standardima;

- Poboljšanje kvaliteta i konzistentnosti proizvodnje kroz investicije u opremu.

Sektor: Voće, grožđe, povrće i cveće

- Povećanje površina u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru;

- Unapređenje mehanizacije i opreme radi smanjenja troškova proizvodnje;

- Povećanje površina pod intenzivnim zasadima;

- Povećanje navodnjavanih površina sistemom kap po kap.

Sektor: Ostali usevi (žitarice, uljarice, šećerna repa)

- Unapređenje stanja mehanizacije na gazdinstvima;

- Rast izvoza žitarica i industrijskog bilja;

Sektor: Pčelarstvo

- Povećanje proizvodnje pčelarskih proizvoda;

- Povećanje prihoda u domaćinstvima koja se bave pčelarskom proizvodnjom.

2.2.3. Veza sa merama Nacionalnog programa za ruralni razvoj

Nacionalni Program za ruralni razvoj još uvek nije usvojen, pa samim tim nije primenljiv.

2.2.4. Krajnji korisnici

Krajnji korisnici su:

- aktivna registrovana poljoprivredna gazdinstva-fizička lica poljoprivredni proizvođači;

- aktivna registrovana poljoprivredna pravna lica-udruženja, zadruge.

2.2.5. Ekonomska održivost

Za ovu meru nije predviđen biznis plan.

2.2.6. Opšti kriterijumi za korisnike

1. Da je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja registra poljoprivrednih gazdinstava

2. Za investiciju za koju podnosi zahtev, ne sme koristiti podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosno da ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja, osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima;

3. U slučaju kada korisnik nije vlasnik katastarskih parcela i objekta koji su predmet investicije za koju se podnosi zahtev, neophodno je da na njima ima pravo zakupa, odnosno korišćenja na osnovu ugovora zaključenog sa zakupodavcem fizičkim licem ili ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede na period zakupa, odnosno korišćenja od najmanje pet godina počev od kalendarske godine za koju se podnosi zahtev za korišćenje podsticaja;

4. Namenski koristi i ne otuđi niti da drugom licu na korišćenje investiciju koja je predmet zahteva u periodu od pet godina od dana nabavke opreme, mašina i mehanizacije, odnosno izgradnje objekta;

5. Ukoliko je korisnik pravno lice, mora biti u aktivnom statusu i upisan u registar privrednih subjekata.

6. Da se registrovano poljoprivredno gazdinstvo, udruženje, zadruga nalazi na teritoriji grada Leskovca i da podnosilac zahteva ima boravište na teritoriji grada Leskovca.

7. Podnosilac zahteva može da podnese samo jedan zahtev u okviru mere u toku trajanja Konkursa.

2.2.7. Specifični kriterijumi za korisnike

Sektor 1: Mleko - Prihvatljivi korisnici za sve investicije u sektoru mleka su poljoprivredna gazdinstva koja poseduju od 0 do 19 grla priplodnih goveda.

Sektor 2: Meso - Prihvatljivi korisnici za sve investicije u sektoru mesa su poljoprivredna gazdinstva sa 0-19 grla kvalitetnih priplodnih goveda ili 0-149 grla priplodnih ovaca i koza, ili 0-99 grla priplodnih svinja, na početku investicije.

Sektor 3: Voće, grožđe, povrće i cveće:

Voće i grožđe - Da je višegodišnji zasad jabučastog i koštičavog voća kao i vinogradarski zasad podignut na površini ne manjoj od 0,2 hektara;

- Da je višegodišnji zasad jagodičastog voća podignut na površini ne manjoj od 0,1 hektar;

- Da je sadnja izvršena na adekvatan način uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera;

- Da je predmetni zasad za koji se podnosi Zahtev podignut na jesen 2014. do završetka Konkursa u 2015. godini;

- Da je predmetna parcela za koju se podnosi Zahtev zasađena deklarisanim sadnim materijalom;

Za bušenje bunara: - Da je bunar dubine do 100 metara, prečnika 80 do 300mm.

Povrtarstvo i cvećarstvo: Da su predmetni zasadi u zaštićenom prostoru podignuti na površini ne manjoj od 400 m2;

Sektor-Ostali usevi:

Prihvatljivi korisnici su poljoprivredni proizvođači koji imaju do 20 ha.

Sektor-Pčelarstvo

Nema specifičnih kriterijuma.

2.2.8. Lista investicije u okviru mere

Šifra Investicije	Naziv investicije
101.1.1.	Nabavka kvalitetnih priplodnih junica mlečnih rasa ili simentalskog govečeta
101 .1.2.	Izgradnja objekata za smeštaj životinja i nabavka opreme za navedene objekte (oprema za izđubravanje. oprema za napajanje, za ventilaciju, opreme za mužu. ishranu životinja, itd.)
101.1.6.	Nabavka opreme i mehanizacije za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane na gazdinstvu (seno, silaža, senaža, itd.)
101.1.7.	Mehanizacija/oprema za manipulaciju, odlaganje i aplikaciju stajnjaka
101.1.9.	Nabavka prenosne opreme za mužu
101.2.1.	Nabavka kvalitetnih goveda, ovaca, koza i svinja tovnih rasa
101.2.4.	Nabavka opreme i mehanizacije za pripremu, rukovanje i distribuciju koncentrovane i kabaste stočne hrane na gazdinstvu (seno, silaža, senaža, itd), električne ograde i termo - pojilice
101.3.1.	Podizanje novih ili obnavljanje postojećih (krčenje i podizanje) proizvodnih (sa naslonom) i matičnih zasada voćaka. hmelja i vinove loze, kao i postavljanje protivgradnih mreža, objekata i nabavka opreme i sredstava za testiranje, klonsku selekciju, sertifikaciju, konzervaciju i multiplikaciju sadnog materijala
101.3.3.	Nabavka mehanizacije i opreme za setvu, sadnju, zaštitu bilja i navodnjavanje/odvodnjavanje za voćarsku i vinogradarsku proizvodnju. proizvodnju sadnog materijala i povrtarsku proizvodnju (uključujući i proizvodnju rasada i cvećarstvo) na otvorenom polju; nabavka mehanizacije za voćarsko-vinogradarsku proizvodnju (nabavka preciznih mašina za setvu, mašina za rasađivanje rasada. visokokvalitetnih prskalica ili atomizera za zaštitu od bolesti, korova i štetočina; nabavka sistema sa mikroprskalicama za zaštitu voćnjaka, vinograda i rasadnika od izmrzavanja; nabavka protivgradnih mreža i prateće opreme: nabavka sistema kap po kap; nabavka plastičnih folija, agrotekstila i prskalica za navodnjavanje)
101.3.4.	Izgradnja staklenika 1/1 nabavka opreme i/ili materijala za povrtarsku proizvodnju i proizvodnju jagodastog voća, kao i rasadničarsku proizvodnju i cvećarstvo u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru (nabavka konstrukcija za plastenike i staklenike, visoko kvalitetnih višegodišnjih. višeslojnih folija za plastenike, sistema za zagrevanje plastenika. sistema za veštačko osvetljavanje, sistema za navodnjavanje/odvodnjavanje i đubrenje vodotopivim đubrivima i stolova za proizvodnju rasada) za plastenike i staklenike
101.4.4.	Nabavka mašina za obradu zemljišta
101.4.5.	Nabavka sejalica
101.4.6.	Nabavka prskalica za prihranu i zaštitu biljaka od bolesti, štetočina i korova
101.5.2.	Nabavka opreme za pčelarstvo

2.2.9. Kriterijumi selekcije

Prihvatljivi zahtevi će se realizovati prema redosledu dospeća. Prilikom dopune dokumentacije odnosno kompletiranja, uzimaće se u obzir datum kompletiranja dokumentacije.

2.2.10. Intezitet pomoći

Za šifre investicije:

- 101.1.1. maksimalni iznos iznosiće od 30% do 50% prihvatljivih troškova, odnosno po jednom grlu ili registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu iznosiće maksimalno 80.000,00 dinara, odnosno maksimalno 160.000,00 dinara po poljoprivrednom udruženju ili zadruzi.

- 101.1.2., 101.1.6., 101.1.7., 101.1.9., 101.3.3, 101.3.4., 101.4.4., 101.4.5., 101.4.6., 101.5.2, maksimalni iznos iznosiće od 30% do 50% prihvatljivih troškova kupovine opreme, odnosno maksimalno 50.000,00 dinara po jednom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno maksimalno 100.000,00 dinara za udruženje i zadruge.

- 101.2.1. maksimalni iznos iznosiće od 30% do 50% prihvatljivih troškova, odnosno po jednom grlu maksimalno 20.000,00 dinara, odnosno maksimalno 50.000,00 dinara po jednom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno maksimalno 100.000,00 dinara po poljoprivrednom udruženju ili zadruzi.

- 101.2.4. maksimalni iznos iznosiće od 30% do 50% prihvatljivih troškova kupovine opreme, odnosno maksimalno 50.000,00 dinara po jednom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno maksimalno 100.000,00 dinara za udruženje i zadruge.

- 101.3.1. maksimalni iznos iznosiće od 30% do 50%, od prihvatljivih troškova, odnosno maksimalno 70.000,00 dinara po jednom hektaru zasada. Jedno registrovano poljoprivredno gazdinstvo može maksimalno da ostvari 70.000,00 dinara, odnosno udruženje ili zadruga maksimalno 140.000,00 dinara.

- 101.3.3. maksimalni iznos finansijskih podsticajnih sredstava za bušenje bunara iznosiće od 30% do 50%, od troškova bušenja bunara i kupovine opreme, odnosno maksimalno 70.000,00 dinara po jednom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu, u slučaju poljoprivrednog udruženja, zadruge maksimalno 140.000,00 dinara.

U okviru ove mere jedno registrovano poljoprivredno gazdinstvo, može maksimalno da ostvari 100.000,00 dinara, udruženje ili zadruga maksimalno 200.000,00 dinara.

2.2.11. Indikatori - pokazatelji

Redni broj	Naziv pokazatelja
1.	Ukupan broj kupljenih kvalitetnih priplodnih junica mlečnih rasa ili simentalskog govečeta.
2.	Broj kupljenih muzilica.
3.	Broj nabavljenih kvalitetnih grla ovaca, koza i svinja tovnih rasa.
4.	Ukupna površina novopodignutih voćnjaka i vinograda u ha.
5.	Broj nabavljenih mašina za obradu zemljišta.
6.	Broj kupljenih košnica.
7.	Broj novokupljenih prskalica ili atomizera za zaštitu od bolesti, korova i štetočina.
8.	Ukupna površina novopodignutih plastenika u ha.
9.	Ukupan broj podnetih zahteva
10.	Ukupan broj podržanih projekata
11.	Broj podržanih mladih poljoprivrednih proizvođača

2.2.12. Administrativna procedura

Mera će biti sprovedena od strane organa lokalne samouprave - Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca u daljem tekstu Fond (Skupštinska Odluka grada Leskovca broj: 065-15/09-01 od 17.decembra 2009.godine o osnivanju Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca, član 10. glasi: "Upravni odbor Fonda ima sedam članova : predsednika i šest članova.

Predsednika i šest članova Upravnog odbora imenuje i razrešava Skupština grada Leskovca na mandatni period od četiri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora."

U Odluci o izmenama odluke o osnivanju Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca, Skupštine grada Leskovca broj : 06-6/12-I od 20. decembra 2012. godine, član 31 glasi: "Stručne, administrativne i tehničke poslove Fonda obavljaće upošljenici Agencije za lokalni ekonomski razvoj - sektor za poljoprivredu, a po potrebi i ostale gradske uprave i službe. Finansijsko - knjigovodstvene poslove za potrebe Fonda obavljaće Gradska uprava za finansije grada Leskovca").

Fond će svake godine objavljivati pozive za podnošenje zahteva, rokove za podnošenje zahteva, kao i indikativni budžet mere. Vrste podsticaja i detalji uslova za korišćenje sredstava mera podsticaja definisaće se Odlukom Upravnog Odbora Fonda za razvoj poljoprivrede Grada Leskovca, o raspisivanju Konkursa.

U ovoj godini Fond planira da raspiše Konkurs u drugom ili trećem kvartalu ove godine i trajaće do utroška opredeljenih sredstava a najkasnije do _________ 2015. godine.

Fond će sprovesti široku kampanju informisanja potencijalnih korisnika.

Ista Komisija će vršiti proveru dokumentacije u smislu kompletnosti, administrativne usaglašenosti, prihvatljivosti.

Zahtevi se podnose od strane korisnika na obrascima u skladu sa uslovima koji su ranije propisani.

Detaljne administrativne provere se sprovode pre odobravanja zahteva radi utvrđivanja da li je potpun, podnet na vreme i da li su uslovi za odobravanje zahteva ispunjeni.

Zahtevi koji budu podnešeni kompletni, blagovremeno i u skladu sa uslovima će biti pregledani po redosledu njihovog pristizanja, nakon toga sledi provera terenskim obilaskom gazdinstva potencijalnih korisnika.

Upravni odbor Fonda donosi Odluku o usvajanju Izveštaja i od Gradskog veća grada Leskovca traži saglasnost na donešenu Odluku i Izveštaj.

Nakon dobijene saglasnosti od Gradskog veća Fond će sklopiti ugovore sa preciziranim pravima i obavezama za korisnike sredstava.

2.3. NAZIV MERE I ŠIFRA: TRANSFER ZNANJA I RAZVOJA SAVETODAVSTVA - UNAPREĐENJE OBUKA U OBLASTI POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA 305

2.3.1. Obrazloženje

Kofinansiranje i organizovanje tradicionalnih manifestacija i sajmova na teritoriji grada Leskovca koje su vezane za prezentovanje postignutih rezultata i razvojnih potencijala sela, poljoprivredne proizvodnje, prerade poljoprivrednih proizvoda i plasmana proizvoda i usluga, razvoj agroekoturizma i za sve druge oblasti unapređenja kvaliteta života na selu.

Ova mera je u skladu sa Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024.godine.U prethodnim godinama grad Leskovac preko Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca je podržao sledeće manifestacije: DANI PAPRIKE u selu Lokošnica, u organizaciji Mesne zajednice Donja Lokošnica; "Sajam tradicionalnih proizvoda i rukotvorina Srbije" u organizaciji Doma kulture Brestovac; "Sajam Leskovačkog domaćeg ajvara i zimnice" u organizaciji Udruženje "Leskovački ajvar".

2.3.2. Ciljevi mere

Opšti ciljevi:

- Promociju razvojnih potencijala sela i ruralnih sredina putem manifestacija.

Specifičan cilj:

- Povećanje prerade poljoprivrednih proizvoda i plasmana.

2.3.3. Veza sa merama Nacionalnog programa za ruralni razvoj

Nacionalni program za ruralni razvoj Republike Srbije još uvek nije usvojen.

2.3.4. Krajnji korisnici

Krajnji korisnici su:

- aktivna registrovana poljoprivredna udruženja, zadruge, mesne zajednice, pravna lica koja moraju biti u aktivnom statusu i upisan u registar privrednih subjekata.

2.3.5. Ekonomska održivost

Za ovu meru nije predviđen biznis plan.

2.3.6. Opšti kriterijumi za korisnike

- Ukoliko je organizator aktivnosti udruženje/zadruga, pravno lice potrebno je da je udruženje/zadruga, pravno lice registrovano kod nadležnih državnih organa i da dostavi potvrdu o registraciji udruženja/zadruge, pravnog lica kod nadležnih državnih organa.

- Da udruženje/zadruga, pravno lice svoje delatnosti obavlja na teritoriji grada Leskovca.

2.3.7. Specifični kriterijumi za korisnike

Nema specifičnih kriterijuma.

2.3.8. Lista investicija u okviru mere

Šifra investicije	Naziv investicije
305.2.	Informativne aktivnosti: sajmovi, izložbe, manifestacije, studijska putovanja

2.3.9. Kriterijumi selekcije

Prihvatljivi zahtevi će se realizovati prema redosledu dospeća. Prilikom dopune dokumentacije odnosno kompletiranja, uzimaće se u obzir datum kompletiranja dokumentacije.

2.3.10. Intenzitet pomoći

Maksimalni iznos finansijskih podsticajnih sredstava za sufinansiranje manifestacija, izložbi i sajmova iznosiće 80% od prihvatljivih troškova (na osnovu profakture) a ne može biti veći od 100.000,00 dinara.

2.3.11. Indikatori/pokazatelji

Redni broj	Naziv pokazatelja
1.	Broj realizovanih manifestacija
2.	Broj realizovanih sajmova.
3.	Ukupan broj podnetih zahteva
4.	Ukupan broj podržanih projekata

2.3.12. Administrativna procedura

Mera će biti sprovedena od strane organa lokalne samouprave - Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca u daljem tekstu Fond (Skupštinska Odluka grada Leskovca broj: 065-15/09-01 od 17.decembra 2009.godine o osnivanju Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca, član 10. glasi: "Upravni odbor Fonda ima sedam članova: predsednika i šest članova.

Predsednika i šest članova Upravnog odbora imenuje i razrešava Skupština grada Leskovca na mandatni period od četiri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora."

Fond će svake godine objavljivati pozive za podnošenje zahteva, rokove za podnošenje zahteva, kao i indikativni budžet mere. Pravo na korišćenje ovih podsticaja osim udruženja i zadruga imaju i mesne zajednice, domovi kultura koji se bave razvojem potencijala sela i promocijom ruralnih sredina putem manifestacija. Detalji uslova za korišćenje sredstava mera podsticaja definisaće se Odlukom Upravnog Odbora Fonda za razvoj poljoprivrede Grada Leskovca, o raspisivanju Konkursa.

U ovoj godini Fond planira da raspiše Konkurs u drugom ili trećem kvartalu i trajaće do utroška opredeljenih sredstava, a najkasnije do ________ 2015. godine.

Fond će sprovesti široku kampanju informisanja potencijalnih korisnika. Organizacioni odbor Fondu podnosi Zahtev za sufinansiranje manifestacije, sajma, nakon toga Komisija formirana od upošljenika Agencije za lokalni ekonomski razvoj-sektor za poljoprivredu Upravnom odboru fonda podnosi izveštaj sa podnosiocima zahteva koji su ispunili uslove.

Upravni odbor Fonda donosi Odluku, koju prosleđuje Gradskom veću na davanje saglasnosti. Posle davanja saglasnosti Gradskog veća Fond sa odobrenim podnosiocima zahteva sklapa Ugovor.

Nakon realizacije manifestacije, sajma, organizacioni odbor je u obavezi da Fondu podnose izveštaj o realizaciji ugovorenih aktivnosti sa specifikacijom utrošenih finansijskih sredstava.

2.4. NAZIV MERE I ŠIFRA: STANDADIZACIJA KVALITETA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA 603

2.4.1. Obrazloženje

Standardi kvaliteta za većinu proizvoda propisani su posebnim podzakonskim propisima, odnosno pravilnicima kojima se bliže propisuju uslovi u pogledu kvaliteta hrane. Republika Srbija je u procesu stalnog usklađivanja ovih pravilnika o kvalitetu hrane sa važećim propisima EU i drugim međunarodno priznatim standardima.

Ova mera je povezana sa Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine - Unapređenje kvaliteta i bezbednosti proizvoda.

Komparativne prednosti poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada Leskovca su uslovile da se od proizvoda i plodova koji dolaze sa Leskovačke teritorije očekuje vrhunski organoleptički kvalitet i posebna kulinarska svojstva. Zahvaljujući kvalitetu poljoprivrednih proizvoda Leskovačkog kraja oni su često nalazili put i do inostranih tržišta.

Savremeni društveni trendovi, sve veća briga za zdravlje ljudi, dobrobit životinja i očuvanje životne sredine prouzrokovale su da se kontrola poljoprivrednih proizvoda poveća kako bi se izbegle sve eventualne posledice po zdravlje ljudi i životinja i stanje životne sredine.

Način na koji se u savremenim tržišnim uslovima dokazuje i osigurava stepen kvaliteta poljoprivrednog proizvoda je sertifikacija proizvodnog procesa i proizvoda.

Na ovaj način se komunicira sa veletrgovcima i potrošačima i ostvaruju se mnogo veće šanse za prodaju na domaćem ili stranom tržištu. Ovom merom planirana su podsticajna sredstva za uvođenje standarda kvaliteta i sertifikaciju u poljoprivrednoj proizvodnji.

Podsticajna sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim proizvođačima, njihovim udruženjima i zadrugama za proces uvođenja standarda i sertifikaciju poljoprivredne proizvodnje.

Na ovaj način će se povećati šanse leskovačkog poljoprivrednog sektora da višak svojih proizvoda lakše i po većoj ceni proda u zemlji ili inostranstvu.

2.4.2. Ciljevi mere

Opšti ciljevi: Poboljšanje kvaliteta proizvoda.

Specifični ciljevi: Povećanje konkurentnosti.

2.4.3. Veza sa merama Nacionalnog programa za ruralni razvoj Republike Srbije

Nacionalni program za ruralni razvoj Republike Srbije još uvek nije usvojen.

2.4.4. Krajnji korisnici

Krajnji korisnici su:

- aktivna, komercijalna registrovana poljoprivredna gazdinstva-poljoprivredni proizvođači,

- aktivna, komercijalna registrovana poljoprivredna pravna lica udruženja, zadruge

2.4.5. Ekonomska održivost

Za ovu meru nije predviđen biznis plan.

2.4.6. Opšti kriterijumi za korisnike

1. Da je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja registra poljoprivrednih gazdinstava

5. Ukoliko je korisnik pravno lice, mora biti u aktivnom statusu i upisan u registar privrednih subjekata.

6. Da se registrovano poljoprivredno gazdinstvo, udruženje, zadruga nalazi na teritoriji grada Leskovca i da podnosilac zahteva ima boravište na teritoriji grada Leskovca.

7. Podnosilac zahteva može da podnese samo jedan zahtev u okviru mere u toku trajanja Konkursa.

2.4.7. Specifični kriterijumi za korisnike

Nema specifičnih kriterijuma

2.4.8. Lista investicija u okviru mere

Nema liste investicije u okviru mere.

2.4.9. Kriterijumi selekcije

Prihvatljivi zahtevi će se realizovati prema redosledu dospeća. Prilikom dopune dokumentacije odnosno kompletiranja, uzimaće se u obzir datum kompletiranja dokumentacije.

2.4.10. Intenzitet pomoći

Maksimalni iznos finansijskih podsticajnih sredstava za ovu meru po jednom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu je od 30% do 50%, od vrednosti ugovora za uvođenje standarda kvaliteta ili sertifikaciju, odnosno ne više od 50.000 dinara.

Maksimalni iznos finansijskih podsticajnih sredstava za ovu meru po jednom poljoprivrednom udruženju ili zadruzi je od 30% do 50% od vrednosti ugovora za uvođenje standarda kvaliteta ili sertifikaciju, odnosno ne više od 100.000 dinara.

2.4.11. Indikatori/pokazatelji

Redni broj	Naziv pokazatelja
1.	Broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja su dobila sertifikate za standarde kvaliteta za poljoprivrednu proizvodnju.
2.	Ukupan broj podnetih zahteva
3.	Ukupan broj podržanih projekata
4.	Broj podržanih mladih poljoprivrednih proizvođača

2.4.12. Administrativna procedura

Mera će biti sprovedena od strane organa lokalne samouprave - Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca u daljem tekstu Fond (Skupštinska Odluka grada Leskovca broj: 065-15/09-01 od 17. decembra 2009. godine o osnivanju Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca, član 10. glasi: "Upravni odbor Fonda ima sedam članova: predsednika i šest članova.

Predsednika i šest članova Upravnog odbora imenuje i razrešava Skupština grada Leskovca na mandatni period od četiri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora."

Fond će svake godine objavljivati pozive za podnošenje zahteva, rokove za podnošenje zahteva, kao i indikativni budžet mere. Detalji uslova za korišćenje sredstava mera podsticaja definisaće se Odlukom Upravnog Odbora Fonda za razvoj poljoprivrede Grada Leskovca, o raspisivanju Konkursa.

U ovoj godini Fond planira da raspiše Konkurs u drugom ili trećem kvartalu ove godine i trajaće do utroška opredeljenih sredstava a najkasnije do ________ 2015.godine.

Fond će sprovesti široku kampanju informisanja potencijalnih korisnika.

Ista Komisija će vršiti proveru dokumentacije u smislu kompletnosti, administrativne usaglašenosti, prihvatljivosti.

Zahtevi se podnose od strane korisnika na obrascima u skladu sa uslovima koji su ranije propisani.

Detaljne administrativne provere se sprovode pre odobravanja zahteva radi utvrđivanja da li je potpun, podnet na vreme i da li su uslovi za odobravanje zahteva ispunjeni.

Zahtevi koji budu podnešeni kompletni, blagovremeno i u skladu sa uslovima će biti pregledani po redosledu njihovog pristizanja.

Upravni odbor Fonda donosi Odluku o usvajanju Izveštaja i od Gradskog veća grada Leskovca traži saglasnost na donešenu Odluku i Izveštaj.

Nakon dobijene saglasnosti od Gradskog veća Fond će sklopiti ugovore sa podnosiocima odabranih zahteva za finansiranje.

III. IDENTIFIKACIONA KARTA

Tabela: Opšti podaci i pokazatelji

Naziv pokazatelja	Vrednost, opis pokazatelja	Izvor podatka i godina
OPŠTI PODACI
Administrativni i geografski položaj
Autonomna pokrajina	/	Rzs* /
Region	Južna i Istočna Srbija	Rzs*, 2013
Oblast	Jablanička	Rzs*, 2013
Grad ili opština	Leskovac	Rzs*, 2013
Površina	1.025 km2	Rzs*, 2013
Broj naselja	144	Rzs*, 2013
Broj katastarskih opština	140	Rzs*, 2013
Broj područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi (POURP) (14)	37 Babičko, Bistrica, Bojišina, Boćevica, Bričevlje, Bukova Glava, Vilje Kolo, Vučje, Gagince, Golema Njiva, Gorina, Gornja Kupinovica, Dedina Bara, Jarsenovo, Kaluđerce, Kovačeva Bara, Krpejce, Ličin Dol, Melovo, Mrkovica, Nakrivanj, Nesvrta, Novo Selo, Oraovica {kod Crkovnice), Oruglica, Padež, Palojce, Piskupovo, Predejane, Ravni Del, Slatina, Stupnica, Suševlje, Crveni Breg, Crkovnica, Crcavac, Čukljenik	Pravilnik, 2013
Demografski pokazatelji
Broj stanovnika	144,206	rzs**, 2011
Broj domaćinstava	43.603	Rzs*, 2011
Gustina naseljenosti (broj stanovnika/površina, km2)	140,69	I
Promena broja stanovnika 2011:2002 (2011/2002*100 - 100)	-7,71	Rzs**,2011
- u ruralnim područjima AP/JLS	Nema podataka	Rzs**, /
Stanovništvo mlađe od 15 godina (%)	14,57	Rzs**, 2011
Stanovništvo starije od 65 godina (%)	17,61	Rzs**, 2011
Prosečna starost	42,1	Rzs*, 2013
Indeks starenja (15)	128	Rzs*, 2013
Bez školske spreme i sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem (%)	19	Rzs*, 2011
Osnovno obrazovanje (%)	18,42	Rzs*, 2011
Srednje obrazovanje (%)	49,60	Rzs*, 2011
Više i visoko obrazovanje (%)	12,37	Rzs*, 2011
Poljoprivredno stanovništvo u ukupnom broju stanovnika(%)	54,3	Procena,
Prirodni uslovi
Reljef (ravničarski, brežuljkasti, brdski, planinski)	Brdsko planinski	interni
Preovlađujući pedološki tipovi zemljišta i bonitetna klasa (16)	Aluvijalno-deluvijalno, gajnjače i pepeljuše, III-IV klase ima i VIII klasa	interni
Klima (umereno-kontinentalna, subplaninska ...)	Umereno-kontinentalna	interni
Prosečna količina padavina (mm)	625,40	interni
Srednja godišnja temperatura (°C)	11,10	interni
Hidrografija (površinske i podzemne vode)	Reke: Južna Morava, pritoke: Veternica, Jablanica, Vlasina, Pusta reka, Rupska reka, Vučjanka. Jezera: Vlasinsko, Barje, Brestovačko. Podzemne vode se nalaze na dubini od 2,9m pa do 100m.	interni
Površina pod šumom (ha)	27.767	Rzs*, stanje na kraju 2011.
Površina pod šumom u ukupnoj površini AP/JLS (%)	27,09	Rzs*, 2013
Pošumljene površine u prethodnoj godini (ha)	34,3 (u šumi četinarima 1,2; izvan šume lišćarima 19,14, četinarima 13,96)	Rzs*, 2013
Posečena drvna masa (m3)	46.046	Rzs*, 2013
POKAZATELJI RAZVOJA POLJOPRIVREDE
Stanje resursa
Ukupan broj poljoprivrednih gazdinstava:	15.507	Rzs***, 2012
Broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (RPG):	11.748	Uprava za Trezor, 2014
- porodična poljoprivredna gazdinstva (%)	99,76	2014
- pravna lica i preduzetnici (%)	0,24	2014
Korišćeno poljoprivredno zemljište - KPZ (pa)	30.659	Rzs***, 2012
Učešće KPZ u ukupnoj površini JLS (%)	29,91	/
Oranice i bašte, voćnjaci, vinogradi, livade i pašnjaci, ostalo (18) (ha, %)	22.448 ha oranice i bašte (73,22%); 3.814 ha livade i pašnjaci (1244%); 3.435ha voćnjaci (11,20%) 673 ha vinogradi (2,19%); 288 ha ostalo (0,95%)	Rzs***, 2012
Žita, industrijsko bilje, povrće, krmno bilje, ostalo (19) (ha, %)	Žito 16.118ha (71,8%); krmno bilje 3.035 ha (13,52%); povrće 1.468ha (6,6%), krompir 1.284 (5,72%), industrijsko bilje 33 ha (0,15%), mahunarke 218 ha (0,97%), ostalo283 ha (1,26%).	Rzs***,2012
Prosečna veličina poseda (KPZ) po gazdinstvu (ha)	1,98	Rzs***, 2012
Obuhvaćenost poljoprivrednog zemljišta komasacijom (ha)	1.078	Interni, 2014
Obuhvaćenost zemljišta nekim vidom udruživanja (ha)	5	Interni, 2014
Broj poljoprivrednih gazdinstava koja navodnjavaju KPZ	5.528	Rzs***, 2012
Odvodnjavana površina KPZ (ha)	Nema podataka	Interni,/
Navodnjavana površina KPZ (ha)	2.939	Rzs***, 2012
Površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na	Po katastru 6.200 ha, realno bez objekata oko 4.000 ha	Interni, 2014
teritoriji AP (20) (ha)	Po katastru 6.200 ha, realno bez objekata oko 4.000 ha	Interni, 2014
Površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja	U ponudi je 4.000 ha u zakup je dato 1.300 ha	Interni, 2014
se daje u zakup (pa);
- fizička lica (%)	80%	Interni, 2014
- pravna lica (%)	20%
Goveda, svinje, ovce i koze, živina, košnice pčela (broj)	13.792 goveda, 35.841 svinje, 6,367 ovce i koze, 201.915 živina, 11.206 košnice	Rzs***, 2012
Traktori, kombajni, priključne mašine (broj)	8.580 jednoosovinski traktori; 11.418 dvoosovinski traktori; 656 Kombajni; 34.844 priključne mašine	Rzs***, 2012
Poljoprivredni objekti (21) (broj)	61.548	Rzs***, 2012
Hladnjače, sušare, staklenici i plastenici (broj)	Hladnjače 35; sušare 108; staklenici 9; plastenici 10.668	Rzs***,2012
Upotreba mineralnog đubriva, stajnjaka i sredstava za zaštitu bilja (ha, broj PG)	23.161 ha (14.478 PG)mineralna đubriva; 3.861 ha (7.181 PG), stajnjak; 22.626 ha (14.753 PG), sredstva za zaštitu bilja	Rzs***, 2012
Broj članova gazdinstva (22) i stalno zaposlenih na gazdinstvu:	40.138	Rzs***, 2012
(na porodičnom PG: na gazdinstvu pravnog lica/preduzetnika) (ha)	99,65:0,35 u%	Rzs***,2012
Godišnje radne jedinice (23) (broj)	16.538	rzs***,2012
Zemljoradničke zadruge i udruženja poljoprivrednika (24) (broj)	13	Interni, 2014
Proizvodnja poljoprivrednih
proizvoda (25) (količina):
- biljna proizvodnja (t)	Pšenica 40.094, kukuruz 36.871, pasulj 1.035, krompir 11.430, jabuke 2.805, šljive8.735, detelina 1,707, grožđe 22.448	Rzs***, 2012
- stočarska proizvodnja (t, lit, kom.)	3.566 t mesa, 4.386 l mleka, 69.000 jaja	Interni, 2014
POKAZATELJI RURALNOG RAZVOJA
Ruralna infrastruktura
Saobraćajna infrastruktura
Dužina puteva (26) (km)	594,300	Rzs*, 2013
Pošte i telefonski pretplatnici (broj)	17 pošti, 35.908 pretplatnika	Rzs*, 2013
Vodoprivredna infrastruktura
Domaćinstva priključena na vodovodnu mrežu (broj)	31.165	Rzs*, 2013
Domaćinstva priključena na kanalizacionu mrežu (broj)	19.558	Rzs*, 2013
Ukupne ispuštene otpadne vode (hilj. m3)	6.023	Rzs*, 2013
Prečišćene otpadne vode (hilj. m3)	Postrojenje u Bogojevcu treća faza izgradnje, završetak 2016. godine	Rzs*,/
Energetska infrastruktura
Proizvodnja i snabdevanje električnom energijom (27) (broj)	3 trafo stanice	interni
Socijalna infrastruktura
Objekti obrazovne infrastrukture (28) (broj)	54 predškolske, 109 osnovne i srednje škole, 3 visokih škola i fakulteta	Rzs*, 2012/2013
Broj stanovnika na jednog lekara	305	Rzs* : 2013
Broj korisnika socijalne zaštite	12.604	Rzs*, 2013
Diverzifikacija ruralne ekonomije
Zaposleni u sektorima poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (29) (broj)	(39.998+238) ukupno 40.236	rzs,/ Rzs**, 2013
Gazdinstva koja obavljaju druge profitabilne aktivnosti (30) (broj)	1.511	Rzs***,2012
Turisti i prosečan broj noćenja turista na teritoriji	16.603 (1,6 domaći, 1,2 strani)	Rzs\ 2013
AP/JLS (31) (broj)
Transfer znanja i informacija
Poljoprivredna savetodavna stručna služba (da/ne)	da	Interni, 2014
Poljoprivredna gazdinstva uključena u savetodavni sistem < (32) (broj)	3.500	PSSS, 2014

Program objaviti u "Službenom glasniku grada Leskovca".

Napomena:

1) Upisuje se naziv autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave koja podnosi Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja i godina za koju se podnosi.

2) Prilikom popunjavanja dela Opisa planiranih mera, prvu meru navesti pod 1, zatim sledeću pod 2. i tako redom za svaku planiranu meru. Za svaku meru koja se planira potrebno je popuniti Obrazloženje, Ciljeve mere...

3) Navesti pokazatelje sadašnjeg stanja sektora koji se razvija putem mere, vezu mere sa lokalnim strateškim dokumentom ukoliko postoji, kao i vezu sa Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine, definisati svrhu i očekivane efekte ove mere.

4) Navesti kako će mera doprineti razvoju lokalne sredine, specifične ciljeve čijim ostvarenjem se očekuje poboljšanje ukupnih performansi poljoprivrednih gazdinstava.

5) Navesti komplementarnost i način provere dvostrukog finansiranja.

6) Objasniti da li korisnik dokazuje ekonomsku održivost ulaganja kroz određenu formu biznis plana.

7) Navesti koje uslove treba da ispune podnosioci da bi mogli da koriste finansijska sredstva predviđena merom.

8) Ukoliko je ciljna grupa korisnika tačno definisana navesti, ako postoje, specifični kriterijumi.

9) Navesti šifru i naziv planiranih investicija.

10) Predviđeno samo za podsticaje koji se ostvaruju putem konkursa.

11) Navesti minimalne i maksimalne iznose podsticaja.

12) Navesti na osnovu kojih pokazatelja/ indikatora uspeha će se meriti ostvareni rezultati.

13) Navesti na koji način će se sprovoditi mera.

14) Navesti naseljena mesta koja imaju status područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. (15) Odnos broja starog (60 i više godina) i mladog (0-19 godina) stanovništva.

16) Prema Pravilniku o katastarskom klasiranju i bonitiranju zemljišta ("Službeni glasnik RS", broj 63/14).

17) Organizaciona jedinica Uprave za trezor na teritoriji JLS.

18) Okućnica, rasadnici i dr.

19) Cveće i ukrasno bilje, ugari i dr.

20) Uključujući i utrine i pašnjake koji su vraćeni selima na korišćenje.

21) Poljoprivredni objekti za smeštaj: stoke, poljoprivrednih proizvoda na gazdinstvu (koševi za kukuruz, ambari i silosi), i poljoprivrednih mašina i opreme.

22) Uključujući i nosioca poljoprivrednog gazdinstva.

23) Jedinica mere koja predstavlja količinu ljudskog rada utrošenu za obavljanje poljoprivredne delatnosti na gazdinstvu, odnosno ekvivalent rada jednog lica (puno radno vreme u jednoj godini: 8 sati dnevno, 225 radnih dana u godini).

24) Navesti broj registrovanih zadružnih organizacija i udruženja poljoprivrednih proizvođača, aktivno funkcionalnih na teritoriji AP/JLS.

25) Ostvareni obim proizvodnje najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda na nivou AP/JLS.

26) Navesti ukupnu dužinu puteva na teritoriji AP/JLS (uključujući državne puteve I i II reda i opštinske puteve).

27) Navesti broj objekata za proizvodnju (hidroelektrane, termoelektrane i dr), transformaciju i prenos električne energije na teritoriji AP/JLS.

28) Ustanove za decu predškolskog uzrasta, osnovne i srednje škole, visoke škole i fakulteti na teritoriji AP/JLS.

29) Na poljoprivrednim gazdinstvima i privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, zadrugama, organizacijama i dr.

30) Osim poljoprivredne, a u vezi su sa gazdinstvom (npr. prerada poljoprivrednih proizvoda, ruralni turizam, aktivnosti u šumarstvu, obrada drveta, narodna radinost, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, uzgoj ribe i dr).

31) Domaći i strani.

32) Navesti broj odabranih poljoprivrednih gazdinstava koja se intenzivno prate više puta godišnje i broj ostalih poljoprivrednih gazdinstava koja se uključuju u savetodavni sistem na druge načine, uglavnom preko učešća na grupnim predavanjima i kroz povremene posete savetodavaca poljoprivrednim gazdinstvima.

RZS*Publikacija "Opštine i regioni u Republici Srbiji", Republički zavod za statistiku, www.stat.gov.rs

RZS**Popis stanovništva 2011. godine - Republički zavod za statistiku, www.stat.gov.rs

RZS***Popis poljoprivrede 2012. godine (Knjiga popisa 1 i Knjiga popisa 2), Republički zavod za statistiku, www.stat.gov.rs