STRATEGIJAZA REŠAVANJE PROBLEMATIČNIH KREDITA("Sl. glasnik RS", br. 72/2015) |
Visok i rastući nivo problematičnih kredita predstavlja izvor sistemskog rizika ne samo u Republici Srbiji, već i u ostalim zemljama u usponu i pojedinim razvijenim zemljama. U mnogim zemljama problematični krediti dostigli su nivoe koji negativno utiču na kanale kreditne ponude i uslovljavaju pogoršanje pokazatelja finansijskog zdravlja bankarskog sektora. U tom smislu, čišćenje bilansa bankarskog sektora postalo je neophodno za novu kreditnu aktivnost po nižim kamatnim stopama i za podršku privredi s ciljem dostizanja održivih stopa ekonomskog rasta. Analize međunarodnih finansijskih institucija (u daljem tekstu: MFI) upućuju na zaključak da pokazatelj problematičnih kredita veći od 10% smanjuje kreditnu aktivnost za 4% (po isključenju sporednih efekata). Zbog toga, pitanje problematičnih kredita treba da se rešava na održiv način kako bi bankarski sektor bio u potpunosti u stanju da obnovi kreditiranje ekonomski održivih privrednih subjekata.
Bankarski sektor u Republici Srbiji je visoko kapitalizovan i likvidan. Učešće problematičnih u ukupnim kreditima je visoko, ali taj nivo još uvek ne ugrožava stabilnost finansijskog sistema zahvaljujući potpunoj pokrivenosti tih kredita regulatornim rezervisanjima. Ipak, problematični krediti postali su izvor sistemskog rizika i državni organi Republike Srbije (Vlada i Narodna banka Srbije) prepoznali su potrebu rešavanja problematičnih kredita kao zadatak od visokog značaja koji iziskuje izradu sveobuhvatne strategije uz uključivanje svih nadležnih institucija. Vlada je formirala Radnu grupu koju čine predstavnici svih relevantnih institucija u cilju izrade Strategije za rešavanje problematičnih kredita (u daljem tekstu: Strategija), koja obuhvata: (1) utvrđivanje regulatornih, poreskih, institucionalnih i drugih prepreka za rešavanje problematičnih kredita, (2) obim specifičnih aktivnosti (politika i mera) koje treba da preduzmu sve institucije radi postizanja osnovnog cilja i ostvarenja ključnih prioriteta Strategije, (3) akcioni plan Vlade koji definiše aktivnosti svih državnih institucija i akcioni plan Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) s pregledom svih aktivnosti koje će NBS preduzeti tokom sprovođenja Strategije, i (4) obaveze u vezi sa praćenjem izvršenja za Radnu grupu i za institucije nadležne za preduzimanje aktivnosti u skladu sa Strategijom.
U skladu sa Strategijom, nadležne institucije preduzeće brojne aktivnosti, koje je potrebno sprovesti kako bi se: (1) procenio kapacitet banaka za rešavanje problematičnih kredita, (2) stvorili uslovi za razvoj tržišta problematičnih kredita, (3) unapredilo i podstaklo vansudsko restrukturiranje i (4) unapredili mehanizmi za rešavanje korporativnog duga sudskim putem i regulatorni okvir za hipoteku.
I PROBLEMATIČNI KREDITI - STANJE I TRENDOVI
Problematični kredit definisan je Odlukom o izveštavanju banaka ("Službeni glasnik RS", br. 125/14 i 4/15) - Prilog 8 (NPL 1), kao stanje ukupnog preostalog duga pojedinačnog kredita (uključujući i iznos docnje):
- po osnovu koga je dužnik u docnji (na način predviđen odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke) duže od 90 dana, ili po osnovu plaćanja kamate ili glavnice,
- po kome je kamata u visini tromesečnog iznosa (i viša) pripisana dugu, kapitalizovana, refinansirana ili je njeno plaćanje odloženo,
- po osnovu kog dužnik kasni manje od 90 dana, ali je banka procenila da je sposobnost dužnika da otplati dug pogoršana i da je otplata duga u punom iznosu dovedena u pitanje.
1.1. Problematični krediti - nivo i struktura
Bankarski sektor u Republici Srbiji je visoko kapitalizovan. Krajem marta 2015. godine, pokazatelj adekvatnosti kapitala bankarskog sektora iznosio je 20,25%, što je u dovoljnoj meri iznad regulatornog minimuma propisanog u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Srbija) (12%) i znatno iznad međunarodnog standarda koji je definisao Bazelski komitet za superviziju banaka (8%). Prosečan pokazatelj likvidnosti u martu 2015. godine bio je 2,21 (regulatorni minimum iznosi 1,0), i bio je iznad 2,0 tokom cele 2014. godine i u prvom tromesečju 2015. godine, što ukazuje na to da su likvidna sredstva (likvidna potraživanja prvog reda i ostala potraživanja koja dospevaju u narednih mesec dana) dvostruko veća od zbira obaveza bez utvrđenog roka dospeća i obaveza koje dospevaju u narednih mesec dana. U periodu pre finansijske krize i čak nekoliko godina nakon što je kriza počela (2006-2010), bankarski sektor ostvarivao je relativno stabilan profit, ali tokom poslednje četiri godine (od 2011. godine) profitabilnost bankarskog sektora pod znatnim je uticajem banaka u specifičnim okolnostima. Potrebno je istaći da su oduzimanje dozvole za rad četiri banke i znatno povećanje nivoa ispravki vrednosti kod jedne banke u velikoj meri doprineli smanjenju profitabilnosti bankarskog sektora u prethodnom periodu.
Ipak, problematični krediti predstavljaju glavni problem u bankarskom sektoru Srbije. Nivo, struktura i priroda problematičnih kredita značajan su izvor rizika za bankarsko poslovanje, pri čemu osnovni razlozi nastanka i povećanja problematičnih kredita ukazuju na potrebu sveobuhvatnog i strateškog pristupa za njihovo rešavanje. Pored toga, akumuliranje problematičnih kredita u bilansima banaka negativno utiče na kreditnu aktivnost banaka, a samim tim i na privrednu aktivnost, pre svega zbog smanjenja dostupnosti potencijalnih izvora finansiranja kako za privredna društva tako i za stanovništvo.
Visok i rastući nivo problematičnih kredita vrši pritisak na bilanse banaka. Od početka finansijske krize, kada je NBS počela s redovnim praćenjem problematičnih kredita u bankarskom sektoru Srbije (2008.), beleži se njihov više ili manje stalan rast. Nakon privremenog smanjenja u drugoj polovini 2012. godine (u najvećoj meri kao posledica oduzimanja dozvole za rad Agrobanke), pokazatelj problematičnih kredita ponovo je porastao u 2013. godini i nastavio da raste tokom 2014. godine i u prvom tromesečju 2015. godine. Krajem aprila 2015. godine nivo problematičnih kredita u bankarskom sektoru Srbije dostigao je iznos od 442,6 milijardi dinara (3,7 milijardi evra) sa bruto pokazateljem problematičnih kredita od 23,0%.
Grafikon 1: Bruto problematični krediti (u mlrd dinara)
Sektor privrednih društava u privatnom vlasništvu određuje nivo celokupnih problematičnih kredita, u pogledu obima i relativnog učešća u ukupnim kreditima. Na kraju aprila 2015. godine problematični krediti privrednih društava u privatnom vlasništvu u ukupnim problematičnim kreditima imali su učešće od 52,5% (232,2 milijardi dinara), sa pokazateljem od 28,8%. Sektor građevinarstva, koji čini 16,2% ukupnih problematičnih kredita privrednih društava u privatnom vlasništvu, zabeležio je najviši pokazatelj problematičnih kredita u sektoru privrede, na nivou od 50,4%, a prate ga prerađivačka industrija (učešće od 32,8% sa bruto pokazateljem problematičnih kredita od 26,5%) i trgovina (učešće od 28,1% sa bruto pokazateljem problematičnih kredita od 25,4%). Potrebno je istaći da problematični krediti lica u stečaju (prikazuju se odvojeno od "aktivnih" privrednih društava za statističke potrebe) čine oko 20% ukupnih problematičnih kredita. Učešće problematičnih kredita sektora javnih preduzeća1 u ukupnim problematičnim kreditima iznosi 6,1% (27 milijardi dinara) na kraju aprila 2015. godine, sa bruto pokazateljem od 15,6%.
|
|
|
Grafikon 2: Trend problematičnih kredita - ukupno i prema sektoru (*privreda obuhvata privatna i javna preduzeća) |
|
Grafikon 3: Problematični krediti privrednih društava prema sektoru |
______________
1 Javna preduzeća čine preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg značaja, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (Sektorska klasifikacija institucionalnih jedinica prema evropskom sistemu računa (ESA2010), koristi se isključivo za potrebe izrade statističkih izveštaja koji se dostavljaju NBS).
Problematični krediti sektora stanovništva kontinuirano rastu i čine 16,1% (71 milijarda dinara) ukupnog iznosa problematičnih kredita. Pokazatelj problematičnih kredita sektora stanovništva prvi put je prešao 10% u maju 2014. godine i krajem aprila 2015. godine dostigao je nivo od 10,9%. Krajem aprila 2015. godine, bruto pokazatelj problematičnih stambenih kredita iznosio je 9,0%. Pogoršanje kvaliteta stambenih kredita primarno je uslovljeno znatnim rastom stope nezaposlenosti, stagniranjem nivoa zarada i depresijacijom domaće valute. Ipak, pokazatelj problematičnih kredita za stanovništvo u velikoj meri je ispod proseka za ukupne kredite i znatno je niži od pokazatelja problematičnih kredita sektora privrede.
Najveći deo problematičnih kredita odnosi se na kredite koji su u docnji preko jedne godine. U poređenju s krajem 2013. godine, učešće problematičnih kredita koji su u docnji dužoj od jedne godine poraslo je sa 64% na 73% na kraju aprila 2015. godine. Naime, 322 milijarde dinara odnosi se na kredite koji su u docnji dužoj od 365 dana, od čega se 236 milijardi dinara odnosi na kredite koji su u docnji dužoj od dve godine. Pored rasta od 12% ukupnih bruto problematičnih kredita (u poređenju sa krajem 2013.), ukupan iznos problematičnih kredita koji su u docnji preko godinu dana porastao je za 26%. Pritom, 74% ukupnih problematičnih kredita preduzeća u stečaju (66 milijardi dinara) odnosi se na kredite koji su u docnji dužoj od dve godine. Ročna struktura portfolija problematičnih kredita upućuje na brojne probleme sa kojima se banke suočavaju u postupku naplate i u stečajnom postupku, pokušavajući da reše pitanje problematičnih kredita.
|
|
|
Grafikon 4: Pokriće problematičnih kredita (%) |
|
Grafikon 5: Pokriće problematičnih kredita ispravkama vrednosti prema MSFI po danima docnje |
Problematični krediti u značajnoj meri su pokriveni regulatornim rezervisanjima (112%) i u izvesnoj meri ispravkama vrednosti u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) (59%). Nivo ispravki vrednosti za problematične kredite s dužim periodom kašnjenja, posebno kada je u pitanju sektor privrednih društava, otvara pitanja u vezi sa adekvatnošću prakse rezervisanja u bankarskom sektoru, kao i kvaliteta procene sredstava obezbeđenja. Opredeljenje da li je sadašnji nivo pokrića ispravkama vrednosti u skladu sa MSFI adekvatan iziskuje dalju analizu i dublje sagledavanje procedura i praksi koje banke primenjuju u vezi s rezervisanjem.
Tabela 1: Pokriće problematičnih kredita ispravkama vrednosti prema MSFI
30.4.2015. godine |
< 90 dana |
91-180 dana |
181-365 dana |
366-730 dana |
>730 dana |
Sektor privrednih društava |
33% |
31% |
36% |
52% |
53% |
Lica u stečaju |
57% |
82% |
64% |
68% |
77% |
Sektor stanovništva |
22% |
27% |
48% |
66% |
75% |
Ukupno |
30% |
33% |
41% |
56% |
66% |
1.2. Razlozi visokog nivoa problematičnih kredita u Srbiji
Veliki broj zemalja u razvoju, uključujući Srbiju, beležio je visoke stope kreditnog rasta pre izbijanja krize. Tokom 2005. i 2006. godine, u Srbiji je zabeležena kreditna ekspanzija, zahvaljujući pre svega dolasku tzv. banaka "u stranom vlasništvu" koje su donele i jeftinije izvore finansiranja. Kako bi se sprečili negativni efekti snažnog kreditnog rasta po monetarnu i finansijsku stabilnost, koji su doveli i do visokog stepena kreditne evroizacije u Srbiji, NBS je uvela kontraciklične mere.
|
|
|
Grafikon 6: Realni krediti privredi i stanovništvu |
|
Grafikon 7: Nominalni rast kredita privrede |
U periodu od 2005. do 2008. godine došlo je do oporavka ključnih makroekonomskih pokazatelja, ali je, istovremeno, deficit tekućeg računa dostigao svoje maksimalne nivoe (povećanje sa 8,4% na 21,1% bruto društvenog proizvoda (BDP)). To je bio jasan znak da model rasta zasnovan na potrošnji nije održiv na dug rok i da treba da bude zamenjen modelom rasta koji je zasnovan na investicijama i izvozu.
Tabela 2: Makroekonomski pokazatelji
|
2005. |
2006. |
2007. |
2008. |
2009. |
2010. |
2011. |
2012. |
2013. |
2014. |
I kvartal 2015. |
Realni rast BDP-a (u %)1) |
5.5 |
4.9 |
5.9 |
5.4 |
-3.1 |
0.6 |
1.4 |
-1.0 |
2.6 |
-1.8 |
-1.8 |
Potrošačke cene (u % u odnosu na isti mesec prethodne godine)2) |
17.7 |
6.6 |
11.0 |
8.6 |
6.6 |
10.3 |
7.0 |
12.2 |
2.2 |
1.7 |
1.9 |
Devizne rezerve NBS (u mln evra) |
4,922 |
9,020 |
9,634 |
8,162 |
10,602 |
10,002 |
12,058 |
10,915 |
11,189 |
9,907 |
10,515 |
Izvoz robe i usluga (u mln evra)3) |
5,329 |
6,948 |
8,110 |
9,583 |
8,043 |
9,515 |
11,145 |
11,469 |
13,937 |
14,451 |
3,531 |
- stopa rasta u % u odnosu na prethodnu godinu |
19.1 |
30.4 |
- |
18.2 |
-16.1 |
18.3 |
17.1 |
2.9 |
21.5 |
3.7 |
6.9 |
Uvoz robe i usluga (u mln evra)3) |
9,612 |
11,970 |
15,468 |
18,267 |
13,099 |
14,244 |
16,487 |
16,992 |
17,782 |
18,096 |
4,434 |
- stopa rasta u % u odnosu na prethodnu godinu |
0.7 |
24.5 |
- |
18.1 |
-28.3 |
8.7 |
15.7 |
3.1 |
4.7 |
1.8 |
7.1 |
Tekući račun platnog bilansa3) (u mln evra) |
-1,778 |
-2,356 |
-5,474 |
-7,126 |
2,032 |
-2,037 |
-3,656 |
-3,671 |
-2,098 |
-1,985 |
-447 |
u % BDP-a |
-8.4 |
-9.6 |
-18.6 |
-21.1 |
-6.6 |
-6.8 |
-10,9 |
-11.6 |
-6.1 |
-6.0 |
-6.2 |
Nezaposlenost po Anketi (u %) |
20.8 |
20.9 |
18.1 |
13.6 |
16.1 |
19.2 |
23.0 |
23.9 |
22.1 |
18.9 |
19.2 |
Zarade (prosečne za period, u evrima) |
209.7 |
260,0 |
347.1 |
400.5 |
337.4 |
330.1 |
372.5 |
364.5 |
3886 |
379.3 |
344.0 |
Republički budžetski suficit/deficit (u % BDP-a)4) |
0.5 |
-1.7 |
-1.6 |
-1.7 |
-3.2 |
-3.4 |
-4.0 |
-5.9 |
-5.2 |
-6.4 |
-2.4 |
Konsolidovani fiskalni rezultat (u % BDP-a)4) |
1.2 |
-1.5 |
-1.9 |
-2.6 |
-4.4 |
4.6 |
-4.8 |
-6.8 |
-5.5 |
-6.7 |
-2.4 |
Javni dug Republike Srbije (centralni nivo države, u % BDP-a) |
50.2 |
35.9 |
29.9 |
28.3 |
32.8 |
41.8 |
45.4 |
56.2 |
59.6 |
71.0 |
75.1 |
Kurs dinara prema evru (kraj perioda) |
85.50 |
79.00 |
79.24 |
88.60 |
95.89 |
105.50 |
104.64 |
113.72 |
114.64 |
120.96 |
120.22 |
1) U stalnim cenama prethodne godine. 2) Cene na malo do 2006. godine. 3) Od 2007. podaci o izvozu i uvozu robe i usluga su usklađeni sa smernicama sadržanim u Priručniku za izradu platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije br.6 MMF-a (BPM6). Podaci za 2005. i 2006. prikazani su prema prethodnoj metodologiji. Zbog prekida serije za 2007. stope rasta izvoza i uvoza robe i usluga nisu prikazane. Od 1. januara 2010. RZS registruje izvoz i uvoz prema opštem sistemu trgovine, koji predstavlja širi koncept i obuhvata svu robu koja ulazi na ekonomsku teritoriju zemlje ili je napušta sa izuzetkom robe koja je u tranzitu. Uporedive podatke RZS je objavio za 2007, 2008. i 2009. godinu. Prethodne godine su date prema specijalnom sistemu trgovine. Razmena s Crnom Gorom registrovana je prema, pripadajućim transakcijama od 2003. godine. 4) Konsolidovani (od 2005.) i republički (od 2008.) deficit uključuju plaćanje aktiviranih garancija, dokapitalizacije banaka i preuzimanja duga, prema metodologiji MMF-a. Izvor: RZS, Ministarstvo finansija i NBS. |
|||||||||||
Snažan kreditni rast bio je, zasnovan na manje konzervativnim modelima procene kreditnog rizika i lošoj proceni kolaterala. Usled toga, Srbija je ušla u krizu s visokim pokazateljem problematičnih kredita koji je krajem 2008. godine iznosio 11,3%. Nakon godinu dana to učešće je, sa pojačavanjem finansijske krize bitno povećano, kada su se i makroekonomski uslovi u Srbiji drastično pogoršali, što je bio slučaj i u drugim zemljama u razvoju. Tako je tokom 2009. godine, pokazatelj problematičnih kredita povećan za 4,4 procentna poena na 15,7%, usled rasta problematičnih kredita sektora privrede.
|
|
|
Grafikon 8: Problematični krediti i makroekonomski pokazatelji (mesečno) |
|
Grafikon 9: Problematični krediti i makroekonomski pokazatelji (kraj godine) |
Analize koje su sprovele brojne domaće i međunarodne institucije potvrđuju da je trend rasta problematičnih kredita koji je zabeležen u periodu nakon 2009. godine posledica kako makroekonomskih faktora, tako i faktora koji su specifični za banke. Kad je reč o makroekonomskim determinantama, ekonometrijske analize potvrđuju da viša stopa nezaposlenosti, depresijacija valute i viša inflacija utiču na rast problematičnih kredita, dok problematični krediti pokazuju negativnu korelaciju s tempom privrednog oporavka (viši rast BDP-a ima za rezultat niži pokazatelj problematičnih kredita). Stopa rasta BDP-a u Srbiji 2009. godini iznosila je -3,1%. U periodu od 2010. do 2014. godine zabeležene su znatno niže stope rasta BDP-a u poređenju sa pretkriznim periodom, koje su se kretale od -1,8% do 2,6%. Trend rasta problematičnih kredita nakon 2008. godine takođe je posledica rasta stope nezaposlenosti - sa 13,6% krajem 2008. godine na 16,9% krajem 2014. godine (na osnovu rezultata Ankete o radnoj snazi). Pored toga, slabljenje dinara u odnosu na evro kumulativno za 22,1% u periodu od 2009. do 2012. godine takođe je doprinelo rastu problematičnih kredita. Konstantno visok stepen evroizacije kredita (oko 70%), utiče na to da deo sektora privrede i stanovništva koji nije zaštićen od kreditnog rizika budu izloženiji depresijaciji domaće valute. Kao rezultat toga, negativna ekonomska aktivnost, a zatim njen usporen rast, zajedno sa rastom nezaposlenosti, depresijacijom lokalne valute i padom realnih zarada, oslabili su sposobnost dužnika da otplaćuju dugove i uticali su na rast problematičnih kredita u periodu od 2009. do 2012. godine. Nakon toga, tempo rasta problematičnih kredita bio je dosta slabiji.
Pored makroekonomskih faktora koji su uticali na rast problematičnih kredita, postoje i faktori koji su specifični za banke i koji usporavaju rešavanje pitanja problematičnih kredita. Iako su kreditni standardi danas mnogo strožiji u poređenju s pretkriznim periodom, banke ipak treba da unaprede svoj kapacitet za upravljanje problematičnim kreditima. Podaci o operativnim mogućnostima banaka u oblasti upravljanja problematičnim kreditima pokazuju da su pojedine banke suočene sa slabom unutrašnjom organizacijom i slabim analitičkim kapacitetom, kao i da nemaju jasne postupke i procedure za upravljanje problematičnim kreditima, što je značajno za njihovo efikasnije rešavanje. To se ogleda u visokom udelu problematičnih kredita koji su u docnji dužoj od 365 dana (73% krajem aprila 2015.).
Sporo rešavanje pitanja problematičnih kredita može takođe biti pripisano nerazvijenom tržištu problematičnih kredita. Jedan od razloga zašto tržište problematičnih kredita nije razvijeno može se naći na strani ponude. Drugim rečima, banke ne žele da prodaju kredite zbog visokih diskonta, što je delimično rezultat neadekvatne procene kolaterala koja nisu uvek u skladu s najboljom međunarodnom praksom. Usled toga, procena budućih novčanih tokova od zajmova koji su obezbeđeni kolateralom predstavlja ograničenje za prodaju problematičnih kredita. Pored toga, informaciona asimetrija, slabosti u vezi sa ostvarenjem prava obezbeđenih poverilaca, skupi i dugi sudski postupci naplate i stečaja negativno utiču na tržište problematičnih kredita.
Unutrašnji i spoljni makroekonomski izazovi sa negativnim uticajem na nivo problematičnih kredita
Ekonomski oporavak se nastavlja, ali su izvesni izazovi i dalje prisutni. Nakon što je ostvarena negativna stopa rasta BDP-a u 2014. godini, očekuje se blagi oporavak realnog BPD-a u 2015. godini. Nešto bolja ekonomska aktivnost nego što je predviđeno početkom 2015. godine odražava efekte nižih cena nafte na domaću tražnju i povoljnije međunarodno okruženje. Uprkos znatnoj fiskalnoj konsolidaciji koja se sprovodi, pad domaće tražnje će biti ograničen i kompenzovan snažnijom eksternom tražnjom. Rast će se postepeno ubrzavati u srednjoročnom periodu po osnovu manjeg fiskalnog prilagođavanja, oporavka tržišnog poverenja i kreditnog rasta, kao i pozitivnih efekata strukturnih reformi.
Očekuje se da će se ukupna inflacija (merena godišnjom promenom indeksa potrošačkih cena) vratiti u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja 2015. godine od 4%±1,5 p.p. i nakon toga nastaviti da se kreće unutar tih granica. Nastavkom fiskalnog prilagođavanja i stabilizovanjem uslova spoljnog finansiranja, referentna kamatna stopa snižena je na 6% (što predstavlja njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije), u skladu sa izgledima kretanja inflacije i finansijskom stabilnošću. Dalje ublažavanje monetarne politike zavisiće od domaćeg i međunarodnog makroekonomskog okruženja, uključujući i uslove spoljnog finansiranja.
Vlada je rešena da sprovede niz mera fiskalne konsolidacije čime će se zaustaviti rast javnog duga do 2017. godine i postaviti čvrsta osnova za njegov pad nakon toga. Uvedeno je kredibilno trogodišnje prilagođavanje, koje je u velikoj meri koncentrisano na prve faze sprovođenja, pri čemu bruto fiskalne mere iznose 4¾% BDP-a u periodu od 2015. do 2017. godine, od čega je preko polovine već sprovedeno ili će biti sprovedeno 2015. godine. Akcenat tih mera biće stavljen pre svega na ograničavanje javnih rashoda.
Očekuje se dalji pad deficita tekućeg računa, sa 6,0% BDP-a u 2014. godini na oko 4,25% BDP-a u 2015. godini, a nakon toga na oko 3,5% BDP-a na srednji rok. Očekuje se da će se spoljno finansiranje oslanjati uglavnom na direktne strane investicije, izdavanje evroobveznica i projektne zajmove, uz mogućnost još jednog bilateralnog koncesionog zajma.
Prisutni su izvesni spoljni rizici naniže, ali postoje i znatne rezerve kojima je moguće odgovoriti na te rizike. Moguće prelivanje negativnih trendova iz regiona i rizik produženja perioda usporenog rasta trgovinskih partnera Srbije, mogu imati negativan uticaj na Srbiju. Kontinuirano razduživanje zavisnih društava stranih banaka, koja dominiraju srpskim finansijskim sektorom (oko 75,0% imovine bankarskog sektora odnosi se na tzv. banke "u stranom vlasništvu") mogao bi da predstavlja rizik. Međutim, prema svim relevantnim pokazateljima, nivo deviznih rezervi dovoljno je visok i garantuje zaštitu domaćeg sistema od eksternih šokova. Bankarski sistem kao celina je dobro kapitalizovan i likvidan, depozitna baza je jaka, a aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) pruža dodatnu garanciju za odbranu od negativnih kretanja.
Visok stepen evroizacije kredita (oko 70,0%) i depozita (oko 77%) i dalje predstavlja jedan od rizika naniže. U cilju ublažavanja tog rizika, NBS i Vlada nastaviće sa primenom Strategije dinarizacije koja počiva na tri stuba: (1) održavanju ukupne makroekonomske stabilnosti; (2) stvaranju povoljnih uslova za razvoj tržišta dinarskih obveznica; i (3) unapređenju instrumenata zaštite od deviznog rizika. Svesna rizika visokog stepena evroizacije po monetarnu i finansijsku stabilnost, NBS će nastaviti sa sprovođenjem režima rukovođenog plivajućeg kursa dinara, u skladu sa okvirom ciljanja inflacije. Stoga, intervencije NBS na međubankarskom deviznom tržištu i dalje će biti ograničene na ublažavanje prekomernih oscilacija kursa bez ciljanja određenog nivoa ili putanje deviznog kursa, uzimajući u obzir implikacije po finansijsku stabilnost i ostvarenje ciljane stope inflacije.
1.3. Aktivnosti koje su do sada preduzete u rešavanju problematičnih kredita
NBS je preduzela mere s ciljem ograničenja kreditiranja u stranoj valuti dužnika nezaštićenih od deviznog rizika. NBS je i dizajnirala instrumente monetarne politike na način da se njima obezbedi podrška dinarizaciji finansijskog sistema Srbije. Jedan od razloga povećanja nivoa problematičnih kredita nakon izbijanja finansijske krize, u visoko evroizovanoj ekonomiji, bila je depresijacija domaće valute. Uzroci evroizacije u Srbiji su duboko ukorenjeni i posledica su perioda hiperinflacije tokom 1990-ih. Visok nivo evroizacije kredita (oko 70%) jedan je od sistemskih rizika, budući da depresijacija valute umanjuje sposobnost dužnika koji nisu zaštićeni od deviznog rizika da otplaćuju svoj dug. Istovremeno, visok nivo evroizacije kredita u Srbiji umanjuje efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike, budući da izmenama referentne kamatne stope utiče samo na oko 30% kreditnog tržišta. Prema tome, deevroizacija je sistemski značajan zadatak, ali istovremeno i dugoročan proces koji zahteva zajedničke napore svih nadležnih institucija u Srbiji. U tom pogledu, NBS i Vlada su definisale Strategiju dinarizacije i obavezale se da će je sprovoditi. Mnoge od definisanih mera i aktivnosti već su sprovedene - znatno su smanjene stope obavezne rezerve na dinarske izvore finansiranja (5% i 0%, u poređenju sa 26% i 19% na devizne izvore sredstava, u zavisnosti od ugovorene ročnosti izvora finansiranja); dinarske pozajmice od strane MFI su liberalizovane; uvedeno je isključivo korišćenje dinarskih hartija od vrednosti u monetarnim operacijama, uključujući dinarske hartije od vrednosti koje su izdale visoko rangirane MFI; uvedeni su devizni svopovi sa ciljem unapređenja tržišta instrumenata zaštite od deviznog rizika; dinarska kriva prinosa produžena je na deset godina uspešnim plasiranjem desetogodišnje dinarske državne obveznice. Kako bi se smanjilo akumuliranje deviznog rizika u sistemu, sredinom 2011. godine takođe je uvedeno nekoliko prudencijalnih mera: zabranjeno je devizno kreditiranje fizičkih lica, osim u evrima (ili sa valutnom klauzulom vezanom za evro); uvedeno je ograničenje od 80% u pogledu odnosa između glavnice kredita i procenjene vrednosti sredstva obezbeđenja (loan-to-value ratio) za stambene kredite u stranoj valuti i kredite indeksirane deviznom klauzulom; uvedeno je obavezno polaganje učešća ili depozita u iznosu od 30% iznosa kredita za sve kredite fizičkim licima u stranoj valuti i kredite indeksirane deviznom klauzulom. Primena tih mera doprinela je povećanju dinarskog kreditiranja stanovništva - sa 21,6% u januaru 2010. na 41,2% u maju 2015. godine. Ukupan nivo dinarizacije kredita još uvek je nizak (30,1%) zbog niskog nivoa dinarskog kreditiranja sektora privrede (iako je program subvencionisanog dinarskog kreditiranja podstakao dinarizaciju kredita privredi, čiji je nivo porastao sa 18,6% krajem maja 2014. godine na 22,5% krajem maja 2015. godine, taj procenat je i dalje veoma nizak).
Inflacija beleži pad, inflaciona očekivanja su stabilna, kamatne stope na dinarske kredite su snižene, a kurs dinara je znatno stabilniji. Međugodišnja inflacija ušla je u granice cilja u septembru 2013. godine, i pala je ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u martu 2014. godine. Inflaciona očekivanja koja su više od godinu dana bila stabilna u okviru dozvoljenog odstupanja od cilja takođe ukazuju na to da se u narednom periodu ne očekuju veći inflatorni pritisci. Referentna kamatna stopa je u junu 2015. godine snižena na 6%, što predstavlja njen najniži nivo od uvođenja režima ciljanja inflacije. Prateći pad referentne kamatne stope, kamate na dinarske kredite takođe su snižene. Uprkos mnogim spoljnim rizicima, počev od četvrtog tromesečja 2012. godine postignuta je relativna stabilnost kursa dinara, podržana merama NBS. Zahvaljujući postignutoj stabilnosti, depresijacija dinara imala je manji uticaj na kretanje nivoa problematičnih kredita u periodu nakon 2012. godine u odnosu na uticaj koji su ostvarile realne zarade.
Nadležne domaće institucije, uz pomoć MFI, učestvovale su u nizu inicijativa za rešavanje problematičnih kredita. Ove inicijative obuhvatile su projekte usmerene na unapređenja stečajnih okvira i sporazumnog vansudskog restrukturiranja; razvoj pravosudnih kapaciteta; razvoj baze podataka o procenama nepokretnosti koje služe kao sredstvo obezbeđenja kredita; razvoj odgovarajućih standarda procene i temeljnog nadzornog okvira za procenitelje nepokretnosti. Paralelno sa tim, nadležne domaće institucije aktivno su učestvovale u međunarodnim forumima, poput Bečke i Beogradske inicijative, i aktivno sarađuju sa bankarskim grupama i matičnim supervizorima radi razmatranja planova matičnih banaka i njihovih kapaciteta za dalje finansiranje zavisnih društava, kao i radi obezbeđenja finansijske podrške domaćem bankarskom sektoru.
Konferencija "Beogradska inicijativa - Rešavanje problematičnih kredita u Srbiji" |
Radi očuvanja stabilnosti bankarskog sektora, NBS je usvojila nekoliko kontracikličnih regulatornih mera, čije je sprovođenje bilo moguće zahvaljujući znatnom iznosu rezervi akumuliranih u pretkriznom periodu:
- Izmenama Odluke o upravljanju rizicima iz decembra 2012. godine bankama je omogućeno da ublaže kreditni rizik ustupanjem dospelih potraživanja od jednog pravnog lica ili preduzetnika drugom pravnom licu. Reč je o ključnom poboljšanju budući da je, do usvajanja izmena, ustupanje potraživanja bilo veoma strogo regulisano.
- Izmene Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke iz decembra 2012. godine takođe su imale za cilj pružanje doprinosa rešavanju pitanja problematičnih kredita, podstičući banke da ulože dodatni napor u primeni postojećih pravnih mehanizama (npr. Zakon o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju, Zakon o stečaju).
- Krajem 2014. godine, Izvršni odbor NBS usvojio je izmene i dopune Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Izmene se odnose na pravila klasifikacije sredstava stečenih naplatom potraživanja, potraživanja od lica kojima se ustupaju potraživanja, kao i na računanje broja dana docnje od naknadno ugovorenog datuma dospeća.
Svrha navedenih mera bila je da doprinesu rešavanju pitanja problematičnih kredita. Pritom, oslobađajući prethodno blokirana sredstva po osnovu regulatornih rezervisanja kako bi se podstaklo kreditiranje dobrih projekata i klijenata (s pozitivnim uticajem na realni sektor), te mere su dale prve efekte koji su, međutim, bili skromni. Ukupna potraživanja koja su banke ustupile, u periodu od 2013. do aprila 2015. godine, iznose samo 56 milijardi dinara. Svega nekoliko banaka iskoristilo je priliku da proda problematične kredite drugim pravnim licima obezbeđujući na taj način čišćenje portfolija i korišćenje sredstava za kreditiranje novih i zdravih projekata.
|
|
|
Grafikon 10: Ustupljena potraživanja od pravnih lica prema licu kome se ustupa potraživanje, 2013-2015. |
|
Grafikon 11: Učešće u ukupnim ustupljenim potraživanjima pravnih lica po bankama - pet banaka s najvećim učešćem, 2013-2015. |
U martu 2014. godine NBS je izradila plan za rešavanje pitanja problematičnih kredita. Tim planom, kao jedna od kratkoročnih mera, predviđeno je sprovođenje analize o mogućnostima uvođenja obaveznog otpisa problematičnih kredita putem uporednog uvida u mere primenjene u regionu, kao i putem kvantifikacije efekata tih mera na pokazatelj problematičnih kredita, profit ili gubitak po pojedinačnim bankama, kao i za ceo bankarski sektor.
Na osnovu rezultata analize, doneti su određeni zaključci. Zaključeno je da bi uvođenje modela obaveznog direktnog otpisa koji bi podrazumevao obavezu banaka da otpišu neobezbeđene problematične kredite privrednih društava koji su u docnji dužoj od tri godine, obezbeđene problematične kredite sektora privrednih društava koji su u docnji preko pet godina, kao i neobezbeđene problematične kredite lica u stečaju kod kojih je dužnik u docnji preko godinu dana, dovelo do:
- Smanjenja pokazatelja problematičnih kredita za 4,88 procentnih poena,
- Gubitka u celom bankarskom sektoru u iznosu od 27,38 milijardi dinara (što bi podrazumevalo pretvaranje profita bankarskog sektora od 11,24 milijarde dinara na dan 30. aprila 2014. godine u gubitak od 16,14 milijardi dinara).
U aprilu 2015. godine, NBS je izradila i dostavila bankama detaljnu anketu, kako bi prikupila sve relevantne informacije o razlozima za akumuliranje problematičnih kredita u bilansima banaka, pravnim i praktičnim preprekama s kojima se banke suočavaju u postupku rešavanja pitanja problematičnih kredita, kao i o merama koje su banke spremne da preduzmu u slučaju da problematični krediti ozbiljno ugroze likvidnost ili kapital banke. Odgovori koje su banke dostavile NBS analiziraju se, a rezultati će biti korišćeni pri definisanju budućih aktivnosti iz nadležnosti NBS.
Agenda finansijskog sektora dogovorena u okviru Memoranduma o ekonomskoj i finansijskoj politici u sklopu aranžmana sa MMF-om, zasnovana je na nekoliko stubova od kojih posebna dijagnostička ispitivanja banaka predstavljaju jedan od ključnih stubova. Imajući u vidu postojeće neizvesno ekonomsko okruženje, NBS sprovodi program posebnih dijagnostičkih ispitivanja banaka koje posluju u Srbiji, u skladu sa sličnim inicijativama u brojnim zemljama članicama Evropske unije (EU). Sprovođenje posebnih dijagnostičkih ispitivanja počelo je u aprilu 2015. godine i očekuje se da bude završeno do kraja septembra 2015. godine.
Pomenuta dijagnostička ispitivanja, u velikoj meri slična procenama kvaliteta aktive koje su sprovedene u zemljama EU, omogućiće proveru stanja bankarskog sektora, ukloniće neizvesnosti u vezi s kvalitetom aktive banaka i dati smernice za vođenje regulatorne i supervizorske politike. Zahvaljujući specifičnoj strukturi posebnih dijagnostičkih ispitivanja, NBS namerava da stekne bolji uvid u praksu procene kolaterala od strane banaka, proceni adekvatnost rezervisanja (s posebnim osvrtom na valjanu primenu MSFI) i da obezbedi bolje informacije radi lakšeg rešavanja problema. Paralelno sa tim, NBS će dodatno unapređivati regulatorni i supervizorski okvir primenom standarda i zahteva u skladu sa propisima EU (EU Single Rulebook), najbolje međunarodne prakse i zaključaka koji proisteknu iz dijagnostičkih ispitivanja.
Putem dijagnostičkih ispitivanja banaka, NBS će podsticati konzervativnu primenu MSFI i praksu objavljivanja informacija, pri čemu će dijagnostička ispitivanja biti zasnovana, u meri u kojoj je to moguće, na snažnijoj primeni standarda za procenu kolaterala i minimalnim zahtevima za procenitelje. Pored toga, NBS će koristiti iskustvo stečeno kroz dijagnostička ispitivanja za jačanje prudencijalnog okvira i supervizorskog pristupa.
1.4. Obrazloženje potrebe usvajanja sveobuhvatne Strategije
Generalno posmatrano, postoje mikroprudencijalni i makroprudencijalni aspekti rešavanja problematičnih kredita. Sa mikroprudencijalnog stanovišta, bankama je u interesu da smanje nivo i broj problematičnih kredita u cilju zaštite njihove solventnosti i likvidnosti, što će, u krajnjem ishodu, rezultirati i zaštitom interesa njihovih klijenata. Istovremeno, rešavanje pitanja problematičnih kredita ima i makroprudencijalnu dimenziju budući da visoko učešće problematičnih kredita može da predstavlja sistemski rizik. Sistemski rizik se može javiti ako je ukupna kreditna aktivnost niža nego što bi bila da učešće problematičnih kredita nije visoko. Nivo problematičnih kredita ukazuje na probleme s kojima se suočava privreda jedne zemlje i njen realni sektor koji nije u stanju da otplati dug, ali može biti i znak lošeg regulatornog i pravosudnog okvira. Imajući to u vidu, rešavanje pitanja problematičnih kredita zahteva sistemski pristup.
Visok nivo problematičnih kredita postao je ograničavajući faktor tokom krize i prerastao je u izvor sistemskog rizika ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama u razvoju. Pored toga, on ograničava rast kreditne i ekonomske aktivnosti. Rešavanje pitanja problematičnih kredita u Srbiji je bilo sporo. Iznos problematičnih kredita koji je ustupljen, otpisan ili naplaćen u poslednjih nekoliko godina nije bio dovoljno visok. Problematični krediti slabe kreditne kanale i kroz nižu ponudu kredita negativno utiču na investicije i privredni oporavak. Istovremeno, niži privredni rast utiče i na kvalitet kreditnog portfolija banaka, a time i na performanse bankarskog sektora. Zbog toga povećanje nivoa problematičnih kredita u dužem periodu može ugroziti stabilnost finansijskog sistema. Problematični krediti predstavljaju i jedan od razloga koji utiču na rast cene zaduživanja, imajući u vidu da banke često zaračunavaju više kamatne stope na novoodobrene kredite s ciljem pokrića gubitaka nastalih po osnovu problematičnih kredita. Zbog toga je upravo čišćenje bilansa banaka važan preduslov za podržavanje kreditnog ciklusa po nižim kamatnim stopama i za podršku vraćanju na više stope privrednog rasta.
Pored makroekonomskih izazova koji su doprineli rastu problematičnih kredita, postoje i pitanja koja je potrebno rešiti a koja su specifična za banke. Nakon što je kriza počela, zbog rasta nivoa problematičnih kredita, banke su zaoštrile kreditne standarde. Međutim, konzervativan pristup prilikom odobravanja kredita može sprečiti priliv novih problematičnih kredita, ali neće rešiti postojeći portfolio ovih kredita. Dakle, potrebno je više uraditi na stvaranju adekvatnih podsticaja za banke da brže rešavaju problematične kredite. U vezi sa tim, banke treba da uspostave, ukoliko već nisu, organizacione jedinice za rešavanje problematičnih kredita u cilju unapređenja upravljanja problematičnim kreditima. Potrebno je razviti i implementirati sisteme ranog upozoravanja u bankama koje imaju relativno veliki kreditni portfolio. Kako bi se podstaklo rešavanje pitanja problematičnih kredita, potrebno je da se unapredi postupak procene vrednosti kolaterala, poveća transparentnost informacija o problematičnim kreditima i uklone pojedine regulatorne prepreke. Sve to zahteva zajedničke i koordinisane aktivnosti javnog i privatnog sektora.
Zbog složenosti pitanja problematičnih kredita, njihovo rešavanje zahteva dobru koordinaciju aktivnosti i aktivno učešće svih relevantnih institucija u izradi i sprovođenju sveobuhvatne strategije. Imajući u vidu uzroke visokog nivoa problematičnih kredita kao i složenost problema, i javni i privatni sektor su svesni da rešavanje problematičnih kredita ne može proisteći samo od bankarske industrije i bez pomoći Vlade, zbog čega je neophodno preduzeti zajedničke aktivnosti koje treba da se odvijaju paralelno sa oporavkom realne ekonomije. Uspešnost rešavanja problematičnih kredita takođe će zavisiti i od primene odgovarajućih podsticaja za vansudsko restrukturiranje potraživanja u skladu sa tržišnim trendovima, paralelno sa sprovođenjem strukturnih reformi. Restrukturiranje prezaduženih privrednih društava treba da bude praćeno privrednim oporavkom na srednji rok, čime će se obezbediti održivost modela njihovog poslovanja. Aktivnosti koje se odnose na naplatu i restrukturiranje dugova treba da budu usmerene na jačanje zaštite prava obezbeđenih poverilaca u postupku stečaja. Pored navedenog, unapređenje korporativnog upravljanja treba da se odvija paralelno sa rešavanjem problematičnih kredita. Unapređenje upravljanja i uvođenje mera štednje u kompanijama koje su u državnom vlasništvu predstavlja prioritet Vlade, a istaknuto je i kao prioritet u postupku strukturnih reformi koji je već otpočeo. Iako je određena poboljšanja moguće očekivati u bliskoj budućnosti, istrajnost u sprovođenju i jak nadzor neophodan su preduslov za njihovo sprovođenje.
S obzirom na sve prepreke za rešavanje problematičnih kredita na dug rok, Strategija je definisana i biće sprovedena u saradnji i koordinaciji različitih državnih organa - Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Ministarstva pravde, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Agencije za osiguranje depozita (u daljem tekstu: Agencija), sa jedne strane i NBS sa druge strane, uz stručnu pomoć MFI. Imajući u vidu da je problem generisan godinama, posebno u toku krize, vlasti mnogih zemalja odlučile su da definišu strategiju za rešavanje pitanja problematičnih kredita uz učešće svih relevantnih institucija. Rešavanje problematičnih kredita treba da bude rezultat zajedničkog zalaganja svih relevantnih institucija, s obzirom na to da problematični krediti predstavljaju pretnju po finansijski sistem i prepreku investicijama i održivom privrednom razvoju. MFI takođe pružaju pomoć, s obzirom na stručne kapacitete i iskustva iz brojnih zemalja. Zbog složenosti problema, njegovo efikasno rešenje moguće je postići samo povezivanjem tekućih i budućih projekata u vezi s problematičnim kreditima kako bi oni bili deo dobro koordiniranog procesa. U tom smislu, potrebno je obezbediti koordinirane aktivnosti i mere svih relevantnih učesnika, kao i koordinirano sprovođenje i organizovano praćenje sprovođenja svih aktivnosti kako bi se ostvario pozitivan rezultat.
II CILJ STRATEGIJE I KLJUČNI PRIORITETI
Cilj Strategije je obezbeđivanje podsticaja i uklanjanje prepreka identifikovanih u sistemu koje sprečavaju pravovremeno rešavanje problematičnih kredita i uspostavljanje sistema koji će sprečiti akumulaciju problematičnih kredita do nivoa koji može imati negativne efekte na kreditnu aktivnost ugrožavajući potencijalni ekonomski rast. Očekuje se da preduzimanje mera predviđenih ovom strategijom snažno utiče na smanjenje nivoa problematičnih kredita. Postizanje ovog cilja baziraće se na tržišno orijentisanim rešenjima.
Kako bi se ostvario osnovni cilj, identifikovano je nekoliko ključnih oblasti u okviru kojih je potrebno unaprediti (1) regulatorni okvir, (2) izgradnju kapaciteta i/ili (3) primenu propisa:
- Strukturne reforme, pre svega rešavanje pitanja državnih preduzeća u restrukturiranju, odnosno u stečaju;
- Unapređenje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita;
- Omogućavanje uslova za razvoj tržišta problematičnih kredita;
- Poboljšanje i podsticanje vansudskog restrukturiranja duga;
- Unapređenje okvira za sudsko rešavanje dugova i hipoteku.
2.3. Unapređenje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita
U skladu s propisima NBS koji se odnose na upravljanje rizicima u bankama, banke su dužne da procenjuju kreditni rizik dužnika, uzimajući u obzir njegove posebne karakteristike. Pored toga, banke treba da obezbede jasnu klasifikaciju potraživanja u kategorije rizika u skladu sa stepenom naplativosti, kao i kontinuirano praćenje i potvrdu adekvatnosti rangiranja potraživanja u te kategorije. Isto tako, banke su dužne da procenu kreditnog rizika dužnika uzmu u obzir prilikom utvrđivanja iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama.
Pored navedenog, banke su dužne da uspostave efikasno praćenje plasmana uključujući i sistem ranog uočavanja povećanog kreditnog rizika koji omogućava blagovremeno prepoznavanje dužnika kod kojih je došlo do povećanja i koji uključuje utvrđivanje kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja za rano uočavanje povećanog kreditnog rizika.
Paralelno sa aktivnostima u vezi s evropskim integracijama i primenom Strategije za uvođenje standarda Bazel III u Srbiji, a uzimajući u obzir primenu unapređenih računovodstvenih standarda (MSFI 9), NBS će analizirati neto efekte lokalnih specifičnosti koje su rezultat pravila klasifikacije, kontinuirano vodeći računa o očuvanju stabilnosti finansijskog sistema. Kada je kriza pogodila tržište Srbije, NBS je počela sa uvođenjem kontracikličnih mera, čije je delotvorno sprovođenje bilo moguće zahvaljujući postojanju znatnog iznosa kapitalnih pozicija banaka i rezervi akumuliranih tokom prethodnog perioda. Upravo te rezerve koje su omogućile, s jedne strane, apsorbovanje gubitaka koji su nastali zbog krize i dalje predstavljaju ključnu garanciju otpornosti bankarskog sektora na potencijalne šokove, a s druge strane donekle su uslovile uzdržanost banaka i nepostojanje proaktivnog pristupa rešavanju pitanja problematičnih kredita.
Odlukom o adekvatnosti kapitala banke ("Službeni glasnik RS", br. 46/11, 6/13 i 51/14) i Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ("Službeni glasnik RS", br. 94/11, 57/12, 123/12, 43/13, 113/13, 135/14, 25/15 i 38/15) zahteva se od banaka da analiziraju tržišnu vrednost nepokretnosti uzete kao kolateral najmanje svake treće godine ili češće, ako su se uslovi na tržištu nekretnina značajno promenili ili se promenilo fizičko stanje imovine. Međutim, usled nedostatka zakonskih standarda procene i posebne specijalizovane struke procenitelja, regulativa NBS priznaje svakog sudskog veštaka odgovarajuće struke kao ovlašćenog procenjivača za te svrhe.
Pokazalo se da je procena vrednosti kolaterala generalno nedovoljno regulisana oblast. Takva situacija uslovila je u velikom broju slučajeva precenjivanje vrednosti i znatne razlike u vrednosti kolaterala u postupku izvršenja hipoteke. Zapravo, najveći problemi postoje kod procene vrednosti nepokretnosti i javlja se potreba za unapređenjem regulative koja se odnosi na procenitelje, sa ciljem jačanja stručnosti, iskustva, kredibiliteta i integriteta profesije. Pored praktično nepostojećeg pravnog okvira za licenciranje ili jasnog određivanja iskustva koje procenitelj vrednosti nepokretnosti treba da ima, značajne prepreke javljaju se usled nepostojanja opšteprihvaćenih metoda procene, kao i zbog nedostatka sudske stručnosti prilikom odlučivanja o prihvatanju datih procena (i u postupku izvršenja i u stečajnom postupku). Iz tog razloga, od velikog značaja je postavljanje jasnih i transparentnih kriterijuma i standarda procene, u skladu s dobrom međunarodnom praksom.
Pored toga, posebna dijagnostička ispitivanja biće sprovedena na reprezentativnom uzorku aktive bankarskog sektora (14 banaka). Cilj tih ispitivanja je procena kvaliteta potraživanja iskazanih u bilansima stanja banaka u skladu sa MSFI i međunarodnom praksom procene vrednosti kolaterala. Posebna dijagnostička ispitivanja banaka takođe će pružiti NBS osnov za utvrđivanje problema u postupku naplate potraživanja i otpisa plasmana. Akcenat tih ispitivanja biće na politikama i procedurama banaka koje se odnose na kreditni rizik i omogućiće sagledavanje kapaciteta banaka da upravljaju problematičnim kreditima, definisanje problematičnih i restrukturiranih kredita (NBS, Evropsko regulatorno telo za bankarstvo - EBA) i politika i procesa koje banke primenjuju u postupku ispravke vrednosti potraživanja i kvaliteta procene vrednosti kolaterala. Rezultati tih ispitivanja obezbediće čvrstu osnovu za dalje unapređenje regulatornog i supervizorskog okvira za banke.
Imajući u vidu da su problematični krediti karakteristika bankarskog poslovanja, kao i činjenicu da se javljaju manje ili više u bilansima banaka u zavisnosti od faze ekonomskog ciklusa, potrebno je ojačati kapacitete banaka za rešavanje problematičnih kredita blagovremeno i na optimalan način.
2.4. Omogućavanje uslova za razvoj tržišta problematičnih kredita
Stvaranje tržišta za prodaju i restrukturiranje problematičnih kredita bi omogućilo bankama brže i efikasnije rešavanje loše aktive i upotpunilo bi napore banaka za restrukturiranje. Tržište problematičnih kredita bi pomoglo bankama da upravljaju problematičnim kreditima, poboljšaju ukupno upravljanje rizicima i promovišu restrukturiranje privrednih društava i donelo bi veće koristi na makro planu smanjenjem tereta korporativnih dugova. To bi sa svoje strane upotpunilo finansijsko restrukturiranje poboljšanjem sveukupne profitabilnosti banaka.
Međutim, tržište problematičnih kredita u Srbiji nije dovoljno razvijeno. Iako su neke banke koristile povezana društva za posebne namene kako bi im pomogle da lakše očiste svoje bilanse stanja, transakcije sa trećim licima - investitorima praktično ne postoje.
Faktori ponude kao i faktori tražnje leže u osnovi sporog tempa razvoja tržišta problematičnih kredita. Faktori koji ograničavaju ponudu povezani su sa ograničenim podsticajima za banke da otpišu i prodaju problematične kredite, knjiženjem otpisa po MSFI, kao i poreskim režimom. Čini se da su prepreke više finansijske nego regulatorne prirode. Međutim, postoje tržišne, poreske i druge regulatorne prepreke restrukturiranju duga koje se moraju ukloniti kako bi se omogućilo restrukturiranje i kako bi se poboljšali podsticaji bankama da prodaju problematične kredite.
Banke u Srbiji se i dalje u velikoj meri oslanjaju na sredstva obezbeđenja. Iako kolaterali pružaju dodatno obezbeđenje od gubitaka, oni podstiču banke da usvoje strategiju čekanja da se vidi šta će se desiti i da se namire na kraju prodajom imovine date kao sredstvo obezbeđenja pre nego da otuđe potraživanja i prodaju ih uz visoki diskont. Postoji značajna razlika između ponuđene (kupovne) i tražene (prodajne) cene, što je, delom, povezano sa nedoslednim i preterano optimističnim procenama vrednosti nepokretnosti koja je data kao sredstvo obezbeđenja.
Mala baza investitora i nedostatak sopstvenog kapitala ograničili su potražnju za problematičnim kreditima. Banke se suočavaju sa teškoćama u korporativnom restrukturiranju s obzirom na njihov tradicionalni fokus na kreditiranju. U poređenju sa bankama, privatni investicioni (private equity) fondovi ili fondovi za restrukturiranje su bolje pripremljeni u smislu rizičnog kapitala i stručnosti da preduzmu restrukturiranje dugova i poslovanja firmi koje su u finansijskim teškoćama. Tržište privatnih investitora (private equity) gotovo da ne postoji. Institucionalni investitori, kao što su penzioni fondovi i osiguravajuća društva, pored toga što su veoma mali u smislu tržišnog udela, slede prilično konzervativnu strategiju portfolija i ne investiraju u problematične kredite.
Bankama nije dozvoljeno da prodaju potraživanja od stanovništva trećim licima koja nisu banke. Naime, tržište problematičnih kredita u Srbiji je u ovom trenutku ograničeno na transakcije dospelih kredita pravnih lica, imajući u vidu da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga zabranjuje prodaju kredita stanovništva bilo kojim pravnim licima osim bankama. U prethodnom periodu NBS je ostvarila značajan napredak u pogledu zaštite korisnika finansijskih usluga i svaki nivo liberalizacije transakcija problematičnih kredita stanovništva treba prethodno pažljivo analizirati. Postoje brojni problemi koje treba uzeti u obzir i brojni preduslovi koje treba ispuniti (nedostatak instrumenata zaštite fizičkih lica, licenciranje i nadzor potencijalnog kupca, itd.) pre nego što se omogući liberalizacija loših kredita stanovništva kako bi se sprečili mogući negativni efekti na pojedince kao i na finansijski sistem. Pored navedenog, pitanja zaštite podataka o ličnosti treba uzeti u obzir sa posebnom pažnjom.
2.4.1. Uklanjanje poreskih prepreka
Poreski tretman otpisa ili prodaje problematičnih kredita može predstavljati značajnu prepreku za razvoj tržišta problematičnih kredita. Otpis nenaplativih dugova ne podleže oporezivanju banaka, u smislu poreza na dobit pravnih lica, ali pod tri kumulativna uslova. Jedan od uslova je i pokazivanje da je pokrenut zakonski postupak, bilo izvršni ili stečajni. U praksi, taj uslov je destimulativan imajući u vidu da se banke ne opredeljuju za otpis duga čak i u slučajevima problematičnih kredita za koje su izdvojena rezervisanja u celom iznosu ali za koje sudski postupci traju mnogo godina, bez ikakvih izgleda da će se uskoro završiti. S druge strane, korporativni dužnici podležu porezu na dobit pravnih lica na iznos oproštenog duga, ali im je dozvoljeno da prebiju takav prihod sa gubicima prenesenim iz prethodnih pet godina, što je u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.
Banke podležu poreskom opterećenju u kontekstu restrukturiranja duga stanovništva. Trenutno, neke olakšice (opraštanje glavnice i kamate) koje se odobravaju fizičkim licima u finansijskim teškoćama se tretiraju kao prihod u svrhe poreza na dohodak građana. Banke su dužne da plate porez na dohodak građana po odbitku po nominalnoj stopi od 20% (efektivna stopa od 16%) u ime pojedinačnog dužnika za deo umanjenja kredita. Izuzetno, porez na dohodak građana se ne plaća kada banka može da dokaže da su troškovi pokretanja sudskog postupka protiv takvog dužnika viši od ukupnog iznosa preostalog dela potraživanja, ali tako nešto je teško dokazati u praksi. Ovakav sistem - u kojem banke koje odobravaju olakšice fizičkim licima u finansijskim teškoćama stvaraju sebi momentalnu poresku obavezu uz odricanje od budućih novčanih tokova - generiše ograničenja za restrukturiranje kredita datim fizičkim licima. Da bi se otklonio ovaj jak destimulans i pod uslovom da to ne stvori instrument za izbegavanje poreza, u slučajevima kada banka daje olakšice fizičkim licima u finansijskim teškoćama, poreski dužnik za porez na dohodak je fizičko lice, a ne banka putem odbitka poreza.
Svi poreski podsticaji za restrukturiranje duga moraju biti uravnoteženi sa fiskalnim aspektima. Neke promene mogu biti samo privremenei delovati kao post-krizna mera koja ostaje na snazi samo dok se ne postigne napredak u raščišćavanju problematičnih kredita. Treba pažljivo analizirati i dokumentovati godišnje fiskalne troškove predloženih podsticaja.
2.4.2. Uklanjanje pravnih prepreka
Pravne neizvesnosti i dugotrajan proces izvršenja ograničavaju mogućnosti i uvećavaju troškove restrukturiranja. Uprkos poboljšanjima u Zakonu o stečaju ("Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/11 - dr. zakon, 71/12 - US i 83/14), veliki broj nerešenih predmeta nastavlja da raste, a privredni sudovi širom zemlje nemaju jedinstveni pristup u primeni Zakona. Od 2005. godine, različite promene regulatornog okvira su omogućile kako hibridne alternative (reorganizacija) tako i vansudsko restrukturiranje duga. Od 2010. godine, kada je uveden Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), sve veći broj velikih dužnika (više od 250 UPPR sa više od 2,5 milijardi evra obaveza) su odlučili da podnesu UPPR. Uprkos ovim poboljšanjima, većina ovih restrukturiranja nisu bila značajna zbog velikog broja dužnika nad kojima je pokrenut postupak stečaja.
Poseban problem za prodaju spornih problematičnih kredita može se pojaviti ako banka kao prodavac pokrene parnični postupak. To se događa zbog činjenice da Zakon o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US i 55/14) sprečava novog vlasnika problematičnog kredita da se pridruži postojećem sporu protiv dužnika (ili ga preuzme). Privredni apelacioni sud je zauzeo stav da u tom slučaju postojeći sudski postupci moraju da budu završeni i, ako se proda problematičan kredit, banka će na kraju izgubiti. Ovo može imati praktične posledice u smislu potrebe da novi vlasnik problematičnog kredita započne novi spor, što može smanjiti interesovanje kupaca (i u slučajevima kada je u međuvremenu nastupila zastarelost, takva situacija može imati štetne pravne posledice).
2.4.3. Jačanje kapaciteta Agencije u cilju efikasnijeg rešavanja portfolija državnih plasmana i plasmana banaka u stečaju
Kapaciteti i ekspertiza Agencije su nedovoljni, imajući u vidu opseg njene nadležnosti. Pored osnovne nadležnosti kao institucije odgovorne za osiguranje depozita i naknadu osiguranih deponenata, Agencija, takođe nastupa kao stečajni upravnik ili likvidator banaka i osiguravajućih i lizing društava kojima je oduzeta dozvola za rad, kao i institucija zadužena za upravljanje sredstvima i naplatu potraživanja preuzetih u ime Vlade. Od 2011. godine, Agencija ima ulogu administratora Fonda za zaštitu investitora. Procesi prodaje društvenog kapitala u osiguravajućim društvima su u okviru nadležnosti Agencije, kao i prodaja državnih akcija u domaćim bankama, ali u slučaju procesa prodaje koji su pokrenuti pre 1. aprila 2015. godine.
Za rešavanje ovih problema Agencija namerava da: 1) razvije strateški plan za oporavak sredstava, kao i godišnji operativni plan za nadzor menadžmenta i zaposlenih u ovoj oblasti, 2) uspostavi interne procedure i potreban kapacitet za redovno vršenje procene vrednosti aktive i nadoknadive vrednosti povezanih sredstava obezbeđenja i njihovog pravnog statusa, i 3) ojača kapacitet za rešavanje svojih portfolija problematičnih kredita u državnom vlasništvu i koji se nalaze u okviru stečajnog postupka.
2.4.4. Procena ostalih prepreka pri prodaji problematičnih kredita
Čini se da je moguće dalje nastaviti sa radom u cilju procene drugih prepreka pri prodaji problematičnih kredita (bilo da su to zakonske, regulatorne, računovodstvene, fiskalne ili prepreke vezane za podatke iz raznih javnih registara) kako bi se osigurala sveobuhvatnost reforme. U tom cilju, Ministarstvo finansija će angažovati spoljne konsultante, kako bi, zajedno sa bankama, investitorima, stručnjacima i međunarodnim finansijskim institucijama pripremili detaljnu procenu svih aspekata koji se odnose na osnivanje i poslovanje društava za upravljanje imovinom ili drugih društava za posebne namene koja se koriste u tu svrhu. Radna grupa će detaljno istražiti potrebe, poreske i kapitalne implikacije, kao i neophodne mere zaštite za potencijalnu liberalizaciju prodaje problematičnih kredita investitorima i subjektima osnovanim van Srbije. Rezultati takvih procena treba da posluže Radnoj grupi kao smernica za dalje zakonske i druge mere i radnje i kako bi se Vladi i/ili NBS, u zavisnosti od slučaja, predložile potrebne izmene ove strategije. Ipak, u predlaganju rešenja za prepreke vezane za podatke, Radna grupa će poštovati postojeći zakonski okvir u oblasti zaštite poverljivosti podataka, kojim se definiše objektivni prostor za potencijalne intervencije Radne grupe.
2.5. Poboljšanje i podsticanje vansudskog restrukturiranja duga
Olakšavanje i podsticanje vansudskih restrukturiranja moglo bi da stimuliše ubrzanu i uređenu naplatu spornih korporativnih plasmana. Iako je Srbija jedna od malobrojnih zemalja koja nudi sporazumne, hibridne i formalne (sudske) nadzirane opcije restrukturiranja za privredu i banke, uspeh mehanizma sporazumnog (dobrovoljnog) finansijskog restrukturiranja (SFR) kao jednog od instrumenata za restrukturiranje je bio prilično ograničen. U toku prve četiri godine primene Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju ("Službeni glasnik RS", broj 36/11), samo 37 slučajeva je započeto i samo 11 je uspešno završeno. Od 11 uspešnih slučajeva, osam je zaključeno kroz SFR (u formi preovlađujućeg sporazuma između poverilaca), a u ostala tri slučaja postignuti su bili posebni bilateralni sporazumi.
U praksi, SFR se kasno započinje - kada je finansijsko stanje dužnika nepovratno pogoršano i kada su formalne sudske procedure adekvatnije. Jedan od razloga koji utiče na mali broj slučajeva SFR jeste nedovoljan nivo svesti o detaljima procedure i prednostima postupka SFR kod dužnika (manje reputacione štete) i, donekle, banaka. Pored pojednostavljenja trenutnog pravnog okvira kroz promenu prirode odredbi o mirovanju duga i uključivanja preduzetnika u definiciju dužnika koji ispunjavaju uslove, proces SFR-a bi mogao da bude unapređen standardizacijom nekih sporazuma/ugovora koji se koriste u tom postupku, unapređenjem stručnosti posrednika koji postupaju u predmetima SFR-a i povećanjem nivoa svesti o SFR kao opciji restrukturiranja. Većoj primeni SFR-a i drugih vansudskih sporazuma o restrukturiranju bi takođe doprineli dodatni fiskalni i regulatorni podsticaji, pri čemu bi takve podsticaje trebalo pažljivo izbalansirati sa fiskalnim aspektima, a oni bi mogli predstavljati privremene, post-krizne mere.
Iako predlozi za proširenje obuhvata i fleksibilnosti vansudskih procedura predstavljaju korak napred, postizanje veće efikasnosti SFR zahtevaće vreme i kontinuirane napore u razvijanju kulture pregovaranja u srpskom društvu uporedo sa unapređenjem institucionalnog i pravosudnog sistema. U skladu sa tim, skorašnje usvajanje pravila za naplatu spornih plasmana u slučajevima sa više poverilaca od strane Udruženja banaka Srbije (INSOL) može biti od pomoći pri usmeravanju banaka učesnica ka SFR-u.
2.6. Unapređenje okvira za sudsko rešavanje dugova i hipoteku
Sistem izvršenja u Srbiji je opterećen prevelikom količinom predmeta i niskom efikasnošću sudova u postupanju u tim predmetima. Brojne reforme pravosudnog sistema izazvale su dodatna kašnjenja i probleme. Iako mreža privrednih sudova funkcioniše na višem nivou efikasnosti, problemi u funkcionisanju mreže osnovnih sudova relevantni su za predmete izvršenja hipoteke, jer su oni nadležni za takve predmete. Ključni faktori koji doprinose neefikasnosti i vrlo niskim stopama naplate putem sudske prodaje imovine date kao sredstvo obezbeđenja su odlaganja usled preopterećenosti sudova, neadekvatne sudske procene vrednosti imovine, neefikasne sudske aukcije, kao i neuspeh u privlačenju dovoljno zainteresovanih za sudske aukcijske prodaje. Istovremeno, tržišna ograničenja i dalje igraju značajnu ulogu.
Sa druge strane, aukcijska pravila za prodaju dužnikove imovine u toku izvršnog postupka su donekle rigidna i destimulativna. Ovo se takođe odnosi na procedure sudskog aktiviranja hipoteke i iz tog razloga mnogi učesnici na tržištu (uglavnom banke) oklevaju da koriste ovaj metod izvršenja. Iako naizgled pogodno za poverioce, pravilo dve aukcije sa minimalnom početnom cenom često se pokaže da nije u najboljem interesu hipotekarnog poverioca, posebno u slučajevima gde poverilac ima razumna očekivanja (ili čak kupca) za prodaju za (ili oko) 100% procenjene tržišne vrednosti (ili u svim slučajevima gde postoji ograničen broj kupaca - jedan ili dva). Ovo je posebno tačno u vezi sa pravilom da prva aukcija dužnikove imovine počinje na 60% procenjene vrednosti imovine. Sa druge strane, ovo se pokazuje štetnim po interese samog dužnika. U svakom slučaju, jasno je da mora postojati efikasna metoda prodaje koja omogućava završetak postupka nakon dva (ili ne više od tri) pokušaja.
2.6.1 Unapređenje stečajnog okvira
U stečajni okvir su poslednjih godina unete nove opcije restrukturiranja u vidu tzv. unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR). Ovo je bila dobrodošla dopuna postojećoj stečajnoj reorganizaciji. Oba procesa se upravljaju sličnim materijalnim pravilima, iako imaju značajno različite procedure (UPPR se efektivno odigrava van formalnog konteksta stečaja, iako koristi nekoliko instrumenata stečajnog postupka). Iako Zakon o stečaju pruža čitav raspon instrumenata za restrukturiranje i prezaduženost, praksa pokazuje da ovi procesi oduzimaju mnogo vremena u nekim slučajevima, gde je utrošeno vreme često pogrešno iskorišćeno, što je omogućeno nedovoljno jasnim pravilima postupka.
Smisleno restrukturiranje duga u Srbiji (generalno i pod režimom insolventnosti) je retko. Reorganizacije putem UPPR često se koriste, ali u većini slučajeva samo kao tehnika za restrukturiranje i produženje otplate dugova, sa likvidacijom određene imovine u određenim slučajevima od visokog značaja. Opšti preokret u poslovanju problematičnih dužnika retko se postiže. Ovo se može pripisati različitim faktorima, kao što su nedostatak snažnih instrumenata za sudsko i vansudsko izvršenje, nedostatak volje kod poverilaca za upuštanje u ozbiljno restrukturiranje dugova, kao i značajne teškoće dužnika da nabave sveža finansijska sredstva. Kako je finansiranje u Srbiji većinom obezbeđeno, postojeći nedostaci u zaštiti prava obezbeđenih poverilaca značajno doprinose izazovima u nalaženju novih finansijskih sredstava dužnicima u finansijskim teškoćama, ali takođe i činjenica da ne postoje posebna pravila za zaštitu i dodatnu sigurnost onih koji obezbede novo finansiranje. Takođe je tačno da trenutno nema specijalizovanih fondova u ovoj oblasti na tržištu Srbije.
Sam stečajni postupak učesnici na tržištu smatraju isuviše dugim i neefikasnim, što za posledicu ima niže prinose za poverioce tokom produženih vremenskih perioda. Ovo je samo delom prouzrokovano postojećim zakonskim okvirom (za koji je ustanovljeno da je generalno u skladu sa međunarodnom najboljom praksom), a mnogo više neefikasnom (u nekim slučajevima i nepravilnom) primenom postojećih zakona i propisa. Obezbeđeni poverioci se naročito suočavaju sa značajnim izazovima: njihova prava prvenstva su često narušena ili su suočeni sa značajnim odlaganjima likvidacije založene imovine. Formalna primedba na odluku stečajnog upravnika - kao jedina mera dostupna poveriocima u postojećem pravnom okviru - nije se pokazala kao efikasan pravni lek, i često se odbacuje. Istovremeno, založena imovina se često daje u zakup kako bi se pokrili troškovi stečajnog postupka na duže vremenske periode o indirektnom trošku i na štetu obezbeđenog poverioca, koji nema uticaja na pomenute aktivnosti.
Kao opšte pravilo, obezbeđeni poverilac ne bi trebalo da bude stavljen u lošiji položaj koji bi rezultirao značajno manjom naplatom nego u normalnom okviru za izvršenje. U tu svrhu, stroža pravila za održavanje moratorijuma (tj. ukidanje odlaganja) u toku stečajnog postupka bila bi od pomoći. Smatra se da bi takva zakonska promena pomogla da se fokus aktivnosti stečajnog upravnika preusmeri na likvidiranje imovine. Ovo bi moglo da stvori uravnoteženiji pristup interesima stečajne mase dužnika i njegovih obezbeđenih poverilaca.Takva promena bi trebalo da se napravi u skladu sa najboljom praksom, a u cilju maksimizacije naplaćene vrednosti. Praksa pokazuje da u mnogim slučajevima određena založena imovina nije nužno neophodna za reorganizaciju, pa bi se u takvim slučajevima moglo razmatrati da se dozvoli obezbeđenom poveriocu da zatraži (i dobije) ukidanje odlaganja izvršenja. Praksa implicira da, kad bi obezbeđeni poverioci imali veća ovlašćenja nad procenom vrednosti imovine, kao i kasnijom prodajom/raspolaganjem tom imovinom, stope naplate iz založene imovine bi se verovatno povećale. Takođe, u mnogim slučajevima vezanim za planove reorganizacije postoje značajne razlike između mišljenja dužnika i obezbeđenog poverioca o tome da li je obezbeđeni poverilac isuviše ili nedovoljno obezbeđen; o tome odlučuje stečajni sudija, ali zbog značaja tog mišljenja za buduće izglede obezbeđenog poverioca (u smislu postupka glasanja i pravila poravnanja) i uticaja tog mišljenja na strukturu klasa poverioca u sklopu plana reorganizacije, trebalo bi garantovati pravo na žalbu nezadovoljnoj strani.
Nema pravila kojima se reguliše i/ili koordinira potencijalna insolventnost ili reorganizacija dva ili više povezanih preduzeća u finansijskim teškoćama. Najveći deo koncentracije problematičnih kredita u Srbiji odnosi se na velika preduzeća i grupe preduzeća. Međutim, okvir za insolventnost ne pruža nijedan mehanizam regulisanja/koordinacije insolventnosti povezanih preduzeća ili grupa preduzeća. Smatra se da takvi slučajevi zahtevaju viši nivo koordinacije i saradnje između različitih stečajnih upravnika i koordinisane pokušaje reorganizacije, posebno u slučajevima gde su međusobni odnosi tesno povezani garancijama plaćanja i proizvodnim procesima.
Stečajni postupak je postao vrlo složen i visoko specijalizovan sudski postupak koji zahteva posebna znanja i iskustvo od stečajnih sudija. Međutim, pravosudni sistem (a pogotovo privredni sudovi) u Srbiji nije u potpunosti odgovorio na ovu promenu i ne postoje homogena pravila za izbor i obuku stečajnih sudija, koji bi trebalo da budu specijalizovane sudije bez drugih poslova u privrednim sudovima. Takođe, konstatovano je da se u pojedinim privrednim sudovima samo jednom sudiji raspoređuju stečajni predmeti, što potencijalno vodi do preopterećenosti predmetima. Trebalo bi da postoji jedinstveno pravilo o maksimalnom broju tekućih predmeta stečaja po svakom takvom sudiji (taj broj ne može biti isti kao i za standardne parnične predmete, već mora biti značajno niži) kako bi se omogućilo sudiji da uloži vreme i trud da prouči pojedinosti svakog predmeta (a posebno predložene planove reorganizacije i dotad uložene primedbe poverilaca) i sve podatke koji dolaze od brojnih učesnika ovog višestranačkog postupka, jer je pravilo da se uključi imovina značajne vrednosti i suprotstavljeni interesi različitih aktera (u poređenju sa uobičajenim privrednim sporom). Takođe bi trebalo omogućiti sudiji da pravilnije i strože nadgleda rad stečajnih upravnika u svim relevantnim detaljima (npr. u vršenju svojih ovlašćenja da pažljivije ispituju i odobravaju - suprotno preovlađujućoj praksi - mesečne spiskove troškova stečajnog postupka, kao i da obezbeđuju poštovanje svih relevantnih zakona i propisa).
Stečajnim sudijama često nedostaju znanja i veštine iz ekonomske i finansijske oblasti, što posebno dovodi do njihovog pretežnog oslanjanja na ono što dolazi od stečajnih upravnika. I dalje postoji uvreženo mišljenje među stečajnim sudijama da je stečajni upravnik organ suda (ili njegov pomoćnik), kao što je nekada bio, a suprotno njegovoj trenutnoj ulozi organa postupka, zajedno sa organima poverilaca. Ova neodgovarajuća percepcija sprečava mnoge sudije da pravilno primenjuju zakonske odredbe i svoja diskreciona ovlašćenja data zakonom, posebno u slučajevima nalik na spor između dužnika i njegovih poverilaca, ali i između samih poverilaca, ili u sporovima između obezbeđenog poverioca i stečajnog upravnika.
Sve gore navedeno bi trebalo da obezbedi stvaranje uslova za brži i efikasniji stečajni postupak, što bi dalje za rezultat imalo veće i brže naplaćene prihode poverilaca. U slučajevima gde je reorganizacija opravdana i odobrena, trebalo bi da rezultuje brzim izlaskom restrukturiranog dužnika iz formalnog sudskog postupka, omogućavajući mu da nastavi sa normalnim poslovnim aktivnostima.
2.6.2. Unapređenje uspostavljanja i izvršenja hipoteke
Postojeći hipotekarni okvir datira iz 2005. godine i nakon 10 godina prakse njegove protivrečnosti i dvosmislenosti u velikoj meri su se pokazale, što je dovelo do mnogo praktičnih problema pri izvršenju hipoteka. Pri uspostavljanju hipoteke, jedan od glavnih problema leži u neefikasnom funkcionisanju Katastra nepokretnosti u nekim od glavnih poslovnih oblasti, kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Ono efektivno sprečava upis (registraciju) hipoteke zbog prethodno nerešenih promena koje se tiču iste parcele ili druge nepokretnosti. U nekim slučajevima, upis hipoteke može potrajati i više od godinu dana. Ovo stvara pravnu nesigurnost i nepotrebne rizike za hipotekarne poverioce.
Aktiviranje hipoteke se takođe suočava sa velikim problemima u praksi. Ovo važi kako za vansudsko aktiviranje hipoteke, tako i za sudski postupak izvršenja. Jedan deo problema leži u nejasnom zakonskom tekstu, ali drugi deo problema se odnosi na neefikasno funkcionisanje sistema u celini.
Vansudsko aktiviranje hipoteke se u realnosti suočava sa tri glavne prepreke. Prvo, postoje problemi sa pravovremenim upisom zabeležbe o aktiviranju hipoteke u određenim zemljišnim knjigama koje imaju veliki broj nerešenih predmeta. Drugo, kako dužnici imaju pravo na žalbu na takvu zabeležbu, postoji potreba za drugostepenim odlučivanjem, što se retko rešava pravovremeno (uobičajeni period odlučivanja po žalbi je duži od dve godine). Ovo u stvarnosti čini čitav proces neprihvatljivo sporim. I treće, u slučajevima gde dužnici uspeju da upišu hipoteku nižeg reda pre hipotekarne prodaje, trenutno tumačenje teksta zakona od strane suda onemogućava brisanje bilo koje takve hipoteke nižeg reda nakon hipotekarne prodaje. Konačno, sa bilo kojom promenom pravila koja omogućava efikasnije vansudsko aktiviranje hipoteke, pravičnost postupka za sve zainteresovane strane (vlasnika, imaoca hipoteke prvog reda i eventualne imaoce hipoteke nižeg reda) bi uveliko zavisila od adekvatnog i preciznog institucionalnog okvira za procenu vrednosti imovine.
Sudski postupak izvršenja hipoteke i prodaje založene imovine opterećena je neefikasnošću osnovnih sudova nadležnih za takve postupke. Suštinski, zbog velikog broja zaostalih nerešenih predmeta izvršenja u osnovnim sudovima, sudije su suočene sa enormnom količinom posla i moraju da rešavaju brojne predmete izvršenja male vrednosti, što im ne dozvoljava da posvete adekvatnu pažnju predmetima i prodaji imovine iz hipoteke visoke vrednosti. U slučajevima kompleksnijih sredstava obezbeđenja (kao što su industrijske nepokretnosti i imovine koja donosi prihode poput benzinskih stanica i sl.), sudije osnovnih sudova nemaju dovoljno stručnih znanja za određivanje vrednosti takvih sredstava obezbeđenja (čak ni na osnovu mišljenja veštaka), što je bitan korak u postupku, odlučujući za čitav proces prodaje. Kao što je već gore navedeno, postupku izvršenja bi takođe doprinelo uvođenje mehanizma pravilne i fer procene vrednosti imovine.
2.6.3. Procena potrebe, izvodljivosti i izbor trenutka uvođenja ličnog stečaja
Potreba, izvodljivost i izbor trenutka uvođenja okvira za lični stečaj u Srbiji bi morali da budu pažljivo razmotreni. Stanje problematičnih kredita stanovništva u Srbiji je relativno pod kontrolom i čini oko 10% od ukupnih kredita stanovništvu i 16% ukupnih problematičnih kredita. Iako je okvir ličnog stečaja važan instrument za rešavanje prezaduženosti u sektoru stanovništva (koji čini 33% ukupnih bankarskih kredita u Srbiji), uvođenje takvog okvira nije neposredni prioritet. Takođe, značajno je istaći vreme neophodno da se ispune potrebni preduslovi za uspostavljanje delotvornog režima ličnog stečaja.
Kako bi ispitala potrebu, izvodljivost i izbor trenutka uvođenja okvira za lični stečaj, Radna grupa, podržana od strane institucija učesnica, će izvršiti analizu u cilju identifikacije svih formalnih rešenja za smanjenje duga koja omogućavaju korisnicima da se vrate u finansijsko održivo stanje. Analiza bi trebalo da pruži detalje o prirodi predloženog rešenja, uslovima u kojima dužnik mora da se nađe kako bi imao mogućnost za takvo rešenje, pravne, finansijske i ostale posledice korišćenja određenog rešenja za smanjenje duga, delotvornost takvih rešenja u praksi, kao i da identifikuje najbolju praksu.
III AKTIVNOSTI - POLITIKA I MERE
Kako bi se postigao opšti cilj Strategije, a imajući u vidu njene ključne prioritete, nadležne institucije i tela će sprovesti definisane i koordinirane aktivnosti. Akcioni plan za sprovođenje Strategije sadrži detalje svih aktivnosti, uključujući identifikaciju nadležne institucije, utvrđen vremenski rok i očekivani rezultat za svaku pojedinačnu aktivnost.
3.1. Aktivnosti jačanja kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita
NBS će preduzeti aktivnosti iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i Memorandumom o ekonomskoj i fiskalnoj politici koji su potpisali predstavnici Srbije i guverner NBS, a koje će biti usmerene na jačanje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita.
NBS će:
- sprovesti posebna dijagnostička ispitivanja i nakon toga analizirati mogućnosti unapređenja regulatornog okvira za banke;
- preduzeti regulatorne i supervizorske aktivnosti s ciljem jačanja regulatornog tretmana restrukturiranih potraživanja i postupka upravljanja lošom aktivom u bankama;
- preduzeti aktivnosti koje se odnose na unapređenje primene Međunarodnog računovodstvenog standarda 39 u bankama;
- preduzeti aktivnosti radi unapređenja objavljivanja informacija o kvalitetu aktive banaka;
- uspostaviti bazu, dostupnu bankama i proceniteljima, s ciljem detaljnog evidentiranja, na osnovu prethodno ustanovljenih kriterijuma, procena vrednosti stambenih i poslovnih nepokretnosti.
Kako bi podržalo ovu aktivnost tako što će omogućiti regulisanje procene vrednosti sredstava obezbeđenja, Ministarstvo finansija će:
- unaprediti regulisanje struke procenitelja nepokretnosti, sa ciljem jačanja ekspertize, iskustva, kredibiliteta i integriteta ove struke;
- unaprediti preciznost procesa procene vrednosti nepokretnosti, u skladu sa međunarodnom najboljom praksom, tako što će postaviti transparentne kriterijume i standarde za procenu vrednosti, u skladu sa međunarodnom najboljom praksom.
3.2. Aktivnosti za omogućavanje uslova za razvoj tržišta problematičnih kredita
Imajući u vidu brojne uslove koji se moraju ispuniti kako bi se omogućio razvoj tržišta problematičnih kredita, a posebno prepreke u oblastima poreza, prava, kapaciteta, podataka i ostale prepreke, potrebno je preduzeti aktivnosti u okviru više oblasti.
Ministarstvo finansija će:
- razmotriti priznavanje bančinih otpisa dugova pravnih lica kao trošak za poreske svrhe, bez potrebe za započinjanjem sudskih postupaka za kredite u docnji preko dve godine, putem izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 - dr. zakon i 142/14);
- razmotriti ukidanje zahteva da banke plaćaju porez po odbitku prilikom otpisa dugova fizičkih lica, putem izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 - ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - US, 7/12, 93/12, 114/12 - US, 8/13, 47/13, 48/13 - ispravka, 108/13, 6/14, 57/14, 68/14 - dr. zakon i 5/15);
- u slučaju skupštinskog prihvatanja gore navedenih poreskih podsticaja, hitno izdati jedinstvena uputstva za tumačenje implikacija novih poreskih zakona u kontekstu rešavanja problematičnih kredita kako bi se smanjila neizvesnost kod poverilaca i dužnika i osigurala jednakost;
- sprovesti sveobuhvatni pregled poreskog zakonodavstva sa ciljem da identifikuje ostale (potencijalne) prepreke, uključujući poreske implikacije koje se mogu materijalizovati prilikom prodaje problematičnih kredita, i pripremiti (ukoliko su potrebne i imajući u vidu fiskalnu održivost) ostale izmene poreskog zakonodavstva i/ili obavezujuća uputstva zaposlenima u Poreskoj upravi.
Jedna od pravnih prepreka koja koči razvoj tržišta biće rešavana od strane Ministarstva pravde, koje će:
- razmotriti načine da reši postojeći problem prodaje problematičnog kredita tokom parničnog postupka (npr. tako što bi se omogućila promena tužioca do koje je došlo zbog prodaje problematičnog kredita u toku parničnog postupka bez potrebe za prethodnom saglasnošću tuženog ili, alternativno, tako što bi razjasnila postojeća pravila o okončanju parničnog postupka u toku kako bi se otklonila neizvesnost oko upotrebe takve konačne odluke od strane novog vlasnika problematičnog kredita).
Imajući u vidu da Agencija upravlja značajnim portfolijom problematičnih kredita u državnom vlasništvu, ona može imati značajan uticaj kako na proces rešavanja problematičnih kredita tako i na razvoj tržišta za problematične kredite. Kako bi postigla to, Agencija, u saradnji sa Ministarstvom finansija, će:
- razviti i usvojiti Strateški plan za upravljanje aktivom (koji će biti sproveden u delo kroz Godišnji operativni plan) koji će obuhvatiti: (1) višegodišnje tokove gotovine koji su nastali naplatom restrukturiranih problematičnih potraživanja, problematičnih potraživanja povezanih sa privatizacijama i ostalim vidovima naplate; (2) troškove vezane za upravljanje portfoliom problematičnih kredita i (3) definisane mere za praćenje učinka menadžmenta i zaposlenih u ovoj oblasti;
- uspostaviti interne procedure i potreban kapacitet za redovno vršenje procene vrednosti aktive i nadoknadive vrednosti povezanih sredstava obezbeđenja i njihovog pravnog statusa;
- unaprediti kadrovski kapacitet koji će doprineti rešavanju problema nenaplativih kredita, s obzirom na to da čine značajan udeo u ukupno posmatranim nenaplativim kreditima, a što može dovesti do jačanja stoka nenaplativih krediti koji potencijalno može biti ponuđen tržištu. Dakle, stvaranjem konsolidovanog tima za rešavanje problematičnih kredita (koji će se adekvatno uposliti i obučiti) stvoriće uslove za jačanje kapaciteta za rešavanje svojih portfolija problematičnih kredita u državnom vlasništvu i koji se nalaze u okviru stečajnog postupka.
Iako pitanje problematičnih kredita sektora stanovništva nije beznačajno, ono je svakako kompleksnije i osetljivije u odnosu na segment problematičnih kredita sektora pravnih lica. U tu svrhu, NBS će:
- sprovesti sveobuhvatnu analizu sa ciljem procene potencijalnih efekata moguće liberalizacije ustupanja problematičnih kredita sektora stanovništva i identifikacije pravnih i ostalih prepreka povezanih sa ovim pitanjem.
Ministarstvo finansija će istražiti i posvetiti pažnju sledećim preprekama:
- prepreke u vezi sa podacima, pored pomenutih baza podataka o sredstvima obezbeđenja ili problema sa otkrivanjem podataka od strane banaka koji nisu tretirani postojećim pravnim okvirom u oblasti zaštite poverljivosti podataka, a koji su označeni kao bitni za potencijalne investitore, biće istražene u saradnji sa bankama, investitorima, stručnjacima i MFI-ma;
- ostale prepreke (bilo pravne, regulatorne, računovodstvene ili fiskalne) pri prodaji problematičnih kredita u Srbiji koje su povezane sa uspostavljanjem i funkcionisanjem društava za upravljanje imovinom ili drugih društava za posebne namene korišćenih u te svrhe biće istražene i rešavane u tesnoj saradnji sa relevantnim stranama. Detaljna procena uključivaće sve aspekte ovog pitanja, uključujući potrebe, poreske i kapitalne implikacije, kao i zaštitne mere neophodne za potencijalnu liberalizaciju prodaje problematičnih kredita investitorima i subjektima osnovanim van Srbije.
3.3. Aktivnosti za poboljšanje i podsticanje vansudskog restrukturiranja duga
S obzirom da institucionalni okvir već postoji ali da su potrebna poboljšanja i dodatni podsticaji, Ministarstvo privrede će:
- u saradnji sa Privrednom komorom Srbije: ubrzati i pojednostaviti postojeći postupak SFR, omogućiti preduzetnicima da se prijave za postupak SFR i poboljšati okvir za učešće posrednika (u smislu njihovog izbora i strukture naknada) omogućavajući veću zainteresovanost iskusnih posrednika da se prijave za učešće u postupku SFR, a sve to tako što će predložiti izmene i dopune postojećeg Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju i povezanih podzakonskih akata;
- u saradnji sa Privrednom komorom Srbije: raditi na daljem unapređenju svesti tržišnih učesnika o okviru za vansudsko restrukturiranje kroz radionice i seminare;
- u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Udruženjem banaka Srbije: ojačati podršku pruženu od strane Privredne komore malim i srednjim preduzećima (i preduzetnicima ako im je dozvoljeno da učestvuju u vansudskom restrukturiranju) u pripremi održivih planova restrukturiranja i u daljim pregovorima sa njihovim finansijskim poveriocima; razviti šablon ključnih finansijskih i poslovnih podataka koje dužnik mora dostaviti svojim finansijskim poveriocima na početku predloženog SFR;
- podržati ove uložene napore tako što će formalno dati instrukcije/predložiti državnim poveriocima (a pogotovo Fondu za razvoj Republike Srbije i Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza) da postupaju efikasno i konstruktivno u vansudskom finansijskom restrukturiranju (uključujući i postupke SFR), sa jasno i javno naznačenim vremenskim i institucionalnim okvirima u svim slučajevima (ili kategorijama slučajeva).
Ministarstvo finansija će podržati vansudsko restrukturiranje duga tako što će:
- razmotriti načine da podrži uložene napore tako što će formalno dati instrukcije/predložiti Poreskoj upravi da postupa efikasno i konstruktivno u vansudskom finansijskom restrukturiranju (uključujući i procedure SFR), sa jasno i javno naznačenim vremenskim i institucionalnim okvirima u svim slučajevima (ili kategorijama slučajeva).
3.4. Aktivnosti za poboljšanje okvira za sudsko rešavanje dugova i hipoteke
U skladu sa svojim nadležnostima, Ministarstvo privrede (u saradnji sa Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika) preduzeće sledeće aktivnosti potrebne za unapređenje ovog sektora:
- unaprediće zaštitne mere za obezbeđene poverioce kako u reorganizacijama tako i u slučajevima bankrotstva tako što će (1) skratiti vremenski period za odlučivanje o (a) proglašavanju bankrotstva i (b) mogućoj prodaji pravnog lica, inter alia tako što će doneti stroga pravila o mogućim pokušajima reorganizacija i sprečiti da se oduže postupci reorganizacije; (2) omogućiti brzo otuđenje svih sredstava koja nisu nužno neophodna za reorganizaciju; (3) obezbediti snažnu destimulaciju za nelikvidiranje imovine u roku od šest meseci od dana proglašenja bankrotstva, koji eventualno može biti produžen za najviše 60 dana zbog sprovođenja prethodnih radnji za raspisivanje javnog poziva za prodaju predviđenih u stečajnom postupku, u kom slučaju će se uvesti posebni uslovi za ukidanje zabrane izvršenja; (4) omogućiti obezbeđenim poveriocima da učestvuju u donošenju odluka poverilaca (npr. davanjem saglasnosti ili na neki drugi način kojim mogu da zaštite svoj legitimni interes) o davanju u zakup i prodaji založene imovine, kao i u pripremnim aktivnostima za reorganizaciju i odlukama o (a) toku stečajnog postupka (npr. pokušaj reorganizacije ili rano proglašenje bankrotstva), (b) prodaji pravnog lica i (v) prodaji funkcionalne celine, i (5) pružiti obezbeđenim poveriocima efikasne instrumente i pravne lekove vezane za procenu vrednosti založene imovine u toku procesa prodaje (kako na nivou fizičkog lica tako i na nivou pravnog lica ili funkcionalne celine), kao i za formiranje klasa obezbeđenih poverilaca prilikom reorganizacija (kako stečajnih tako i unapred pripremljenih), a sve to tako što će usvojiti izmene Zakona o stečaju;
- razmotriće usvajanje dodatnih pravila za stečajne postupke za grupe preduzeća u finansijskim teškoćama kako bi se omogućilo efikasnije (vremenski i proceduralno) upravljanje višestrukim predmetima stečaja ili reorganizacije za takve grupe preduzeća, putem izmena i dopuna Zakona o stečaju;
- razmotriće jačanje zaštite novog finansiranja u postupku reorganizacije, ali uz mere zaštite obezbeđenih poverilaca i izbegavanje zloupotreba, putem izmena i dopuna Zakona o stečaju;
- ojačaće kapacitet Agencije za licenciranje stečajnih upravnika kroz tehničko savetovanje i programe obuke, povećaće broj lica koja vrše nadzor, razmotriće, ukoliko je potrebno i kroz izmene i/ili dopune pozitivnih propisa, modalitete za isključivanje rizika dosluha nasumičnim izborom nadzornika za kontrolu dosijea predmeta na mesečnom nivou;
- revidiraće naknade stečajnih upravnika kako bi se podstakla pravovremena prodaja imovine ili pravnog lica, u skladu sa uspehom pri prodaji i/ili namirivanju poverilaca; razmotriće ograničavanje i/ili uvođenje strogih uslova za avansno plaćanje naknada stečajnog upravnika;
- omogućiće veću slobodu poveriocima pri izboru stečajnog upravnika kako bi se stvorili podsticaji za razvoj sektora profesionalnih usluga.
Ministarstvo pravde, u skladu sa svojim nadležnostima i sa planom reforme, će:
- u saradnji sa Pravosudnom akademijom, Privrednim apelacionim sudom i Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika: poboljšati sposobnost stečajnih sudova da upravljaju stečajnim prodajama, unapred pripremljenim i stečajnim planovima reorganizacije i povezanim procedurama, tako što će sprovesti sveobuhvatnu obuku (sa posebnim naglaskom na ekonomske i finansijske aspekte reorganizacionih planova i stečajnih prodaja) stečajnih sudija i ustanoviće normativan okvir za efikasan mehanizam praćenja svih predmeta stečaja i reorganizacije koji traju duže od šest meseci, a kod kojih (a) odluka o planu reorganizacije nije bila donesena u prvom stepenu; i/ili (b) odluka o proglašavanju bankrotstva nije bila donesena u prvom stepenu, a u svim slučajevima će biti uveden poseban nivo kontrole u Privrednom apelacionom sudu;
- u saradnji sa Ministarstvom finansija: razmatrati efikasna rešenja za problem konkurentskih postupaka sudskih i vansudskih izvršenja hipoteka (npr. u smislu pružanja jasnih pravila prvenstva jedne procedure nad drugom);
- razmotriti usvajanje promena normativnog okvira za efikasno praćenje sudskih predmeta kako bi se operacionalizovala pravila o transparentnosti za sve stečajne predmete koja već postoje u Zakonu o stečaju, a sve kako bi se osigurala puna transparentnost svih podnesaka, obaveštenja, dokaza, odluka, kao i odluka i dokumenata suda i stečajnih upravnika sadržanih u dosijeu predmeta, u elektronskim formi na veb stranicu suda dostupnoj za sve strane koje učestvuju u stečajnim postupcima;
- razmotriti tipove aukcija kod izvršenja (uključujući hipoteke) nad pravnim licima i preduzetnicima, naročito prvu aukciju sa početnom cenom od 100% procenjene vrednosti nagore i drugu aukciju holandskog tipa sa početnom cenom od 100% procenjene vrednosti naniže, sa utvrđivanjem (ako je uopšte potreban) minimalnog nivoa prodajne cene i dužnikovog prava preče kupovine na drugoj aukciji;
- razmotriti da se omogući privrednim sudovima nadležnost za sve sudske predmete izvršenja protiv preduzeća i preduzetnika, uz analizu mogućeg prenosa (i uticaja istog) postojeće količine nerešenih predmeta.
Ministarstvo finansija pripremiće predlog izmena i dopuna Zakona o hipoteci koji će:
- dozvoliti kupcu imovine koja je instrument obezbeđenja da je vansudski kupi, oslobođenu od založnih prava nižeg reda, ali istovremeno pružiti zadovoljavajuću zaštitu hipotekarnih poverilaca nižeg reda u smislu korišćenja adekvatne procene vrednosti pri takvim vansudskim prodajama.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom) će:
- stvoriti funkcionalan drugostepeni proces donošenja odluka za predmete vezane za katastar nepokretnosti;
- identifikovati konkretne katastarske službe (teritorije Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca) sa velikom količinom nerešenih predmeta i unaprediti njihovu efikasnost;
- osigurati jednoobraznu primenu pravila o promeni elemenata upisane hipoteke u slučajevima restrukturiranih kredita prema vansudskim, SFR ili unapred pripremljenim restrukturiranjima.
- Radna grupa će, uz podršku institucija učesnica, identifikovati i uputiti relevantne državne institucije da:
- sprovedu studiju kako bi ustanovile potrebu, izvodljivost, potencijalne probleme koji se moraju rešavati i izbor trenutka uvođenja pravnog okvira za lični stečaj u Srbiji.
Akcioni plan za sprovođenje Strategije odštampan je uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo. Potrebno je istaći da, zbog ustavne i institucionalne nezavisnosti NBS, Akcioni plan za sprovođenje Strategije obuhvata aktivnosti nadležnih ministarstava i ostalih državnih institucija osim NBS, koja će usvojiti poseban akcioni plan (koji će biti u skladu sa ovom strategijom i naročito u skladu sa aktivnostima iz nadležnosti NBS, a koje su navedene u Odeljku III ove strategije). Oba akciona plana sadrže detaljno opisane korake koje je potrebno preduzeti, sa relevantnim vremenskim rokovima i očekivanim rezultatima uz navođenje nadležnih institucija za realizaciju planiranih aktivnosti.
Predviđeno je da sprovođenje Strategije predstavlja trogodišnji kontinuirani proces pri čemu će Radna grupa obrazovana po Odluci Vlade broj 02-5145/2015-1 od 11. maja 2015. godine biti nosilac tog procesa. Ona će biti zadužena za stalno vršenje nadzora nad sprovođenjem Strategije, i identifikovanjem svih preostalih rizika i izazova koje treba rešavati.
Radna grupa će biti obavezana da dvaput godišnje priprema izveštaje za Vladu i NBS, na kraju I i III kvartala svake godine. Te izveštaje će pratiti (ako je potrebno) predlog izmena i dopuna Strategije, zavisno od primljenih izveštaja i informacija o sprovođenju akcionih planova. U tom cilju, svaka od institucija nosilaca konkretnih aktivnosti prema Akcionom planu će imati obavezu da podnosi kvartalne izveštaje Radnoj grupi o sprovođenju Akcionog plana i mogućim otvorenim pitanjima o kojima će se diskutovati (i koja će se rešiti, ukoliko je potrebno) na nivou Radne grupe. Radna grupa će takođe uzeti u obzir nove informacije koje Radnoj grupi dostave druge državne institucije i druge zainteresovane strane (uključujući međunarodne finansijske institucije), kao i tržišne okolnosti i dalji razvoj događaja na tržištu koji mogu dovesti do preispitivanja prethodno usvojenih mera i radnji i/ili uvođenja novih i, shodno tome, revizije ove strategije koju Radna grupa razmatra i predlaže Vladi i/ili NBS.
Održavaće se bliska saradnja i razmena informacija sa NBS. NBS će kvartalno obaveštavati Radnu grupu o sprovođenju sopstvenog Akcionog plana, kako bi Radna grupa imala tačan i potpun uvid u rezultate celokupne Strategije i kako bi o istom mogla da obavesti Vladu.
Tabela 3: Pokazatelji poslovanja bankarskog sektora Republike Srbije
(u %, ukoliko nije drugačije navedeno)
|
2008. |
2009. |
2010. |
2011. |
2012. |
2013. |
2014. |
Adekvatnost kapitala |
|
|
|
|
|
|
|
Regulatorni kapital u odnosu na rizičnu aktivu |
21,9 |
21,4 |
19,9 |
19,1 |
19,9 |
20,9 |
20,0 |
Osnovni kapital u odnosu na rizičnu aktivu1) |
17,9 |
16,5 |
15,9 |
18,1 |
19,0 |
19,3 |
17,6 |
Bilansni kapital u odnosu na bilansnu aktivu |
23,6 |
20,7 |
19,7 |
20,2 |
20,5 |
20,9 |
20,7 |
Struktura i kvalitet aktive |
|
|
|
|
|
|
|
Krediti poljoprivredi u odnosu na ukupne kredite |
3,3 |
3,1 |
3,0 |
2,8 |
3,0 |
2,7 |
3,5 |
Krediti industriji u odnosu na ukupne kredite |
18,4 |
17,9 |
19,3 |
17,2 |
17,9 |
18,4 |
19,2 |
Krediti trgovini u odnosu na ukupne kredite |
16,9 |
17,3 |
16,6 |
14,7 |
15,0 |
13,5 |
13,9 |
Krediti građevinarstvu u odnosu na ukupne kredite |
5,8 |
5,3 |
6,9 |
6,2 |
5,8 |
4,6 |
4,2 |
Ostali krediti preduzećima u odnosu na ukupne kredite |
8,1 |
9,8 |
9,7 |
10,9 |
12,8 |
11,4 |
11,5 |
Krediti fizičkim licima u odnosu na ukupne kredite |
36,3 |
32,9 |
34,1 |
32,4 |
33,6 |
35,4 |
38,2 |
Od čega: stambeni krediti u odnosu na ukupne kredite |
13,9 |
13,8 |
15,4 |
15,0 |
16,1 |
16,8 |
18,0 |
Krediti ostalim sektorima u odnosu na ukupne kredite |
11,3 |
13,8 |
10,5 |
15,7 |
12,0 |
14,0 |
9,6 |
Bruto problematični krediti u odnosu na ukupne bruto kredite |
11,3 |
15,7 |
16,9 |
19,0 |
18,6 |
21,4 |
21,5 |
Neto problematični krediti u odnosu na ukupne neto kredite |
5,3 |
8,5 |
9,8 |
10,5 |
10,4 |
11,9 |
11,1 |
Ispravka vrednosti ukupnih kredita u odnosu na ukupne bruto kredite |
8,3 |
9,6 |
9,1 |
10,9 |
10,2 |
11,9 |
12,7 |
Ispravka vrednosti ukupnih kredita u odnosu na bruto problematične kredite |
73,2 |
61,4 |
53,9 |
57,0 |
54,9 |
55,8 |
59,0 |
Ispravka vrednosti problematičnih kredita u odnosu na bruto problematične kredite |
56,9 |
50,9 |
47,2 |
51,0 |
50,0 |
50,9 |
54,9 |
Regulatorna rezervisanja za bilansnu izloženost u odnosu na bruto problematične kredite |
153,6 |
142,5 |
133,6 |
121,4 |
120,7 |
113,8 |
114,5 |
Zbir velikih izloženosti u odnosu na regulatorni kapital |
36,6 |
37,4 |
43,3 |
110,1 |
104,5 |
90,4 |
130,5 |
Profitabilnost |
|
|
|
|
|
|
|
Prinos na aktivu |
2,1 |
1,0 |
1,1 |
0,1 |
0,4 |
-0,1 |
0,1 |
Prinos na kapital |
9,3 |
4,6 |
5,4 |
0,2 |
2,1 |
-0,4 |
0,6 |
Kamatna marža u odnosu na prosečnu bilansnu aktivu |
5,7 |
5,1 |
4,6 |
4,6 |
4,3 |
4,2 |
4,3 |
Kamatna marža u odnosu na ukupne operativne prihode |
64,2 |
67,0 |
68,3 |
72,0 |
69,2 |
72,6 |
72,3 |
Poslovni rashodi u odnosu na ukupne operativne prihode |
59,0 |
62,6 |
63,5 |
61,8 |
66,1 |
65,3 |
64,7 |
Poslovni rashodi u odnosu na prosečnu bilansnu aktivu |
-5,2 |
4,8 |
4,3 |
3,9 |
4,1 |
3,8 |
3,9 |
Rashodi zarada u odnosu na poslovne rashode |
41,2 |
41,9 |
41,1 |
41,9 |
38,3 |
39,4 |
37,0 |
Likvidnost |
|
|
|
|
|
|
|
Likvidna aktiva u odnosu na ukupnu bilansnu aktivu |
43,3 |
41,5 |
35,1 |
37,8 |
34,5 |
38,5 |
37,1 |
Likvidna aktiva u odnosu na kratkoročne obaveze |
68,6 |
63,6 |
56,4 |
62,8 |
57,5 |
62,2 |
58,6 |
Likvidna aktiva prvog reda u odnosu na ukupnu bilansnu aktivu |
31,1 |
28,7 |
23,8 |
27,5 |
26,8 |
29,0 |
29,0 |
Likvidna aktiva prvog reda u odnosu na kratkoročne obaveze |
49,3 |
43,9 |
38,1 |
45,6 |
44,8 |
46,9 |
45,8 |
Krediti (iskazani i indeksirani u stranoj valuti) u odnosu na ukupne kredite |
68,8 |
70,2 |
71,0 |
69,0 |
73,1 |
70,9 |
70,0 |
Depoziti (iskazani i indeksirani u stranoj valuti) u odnosu na ukupne |
71,8 |
75,4 |
79,1 |
75,7 |
77,6 |
73,3 |
72,1 |
Krediti u nefinansijskom sektoru u odnosu na depozite nefinansijskog sektora |
125,3 |
124,8 |
125,9 |
127,0 |
119,9 |
113,8 |
102,5 |
Krediti nefinansijskom i nedržavnom sektoru u odnosu na depozite nefinansijskog i nedržavnog sektora |
127,1 |
125,3 |
122,8 |
124,1 |
117,8 |
112,5 |
102,4 |
Krediti (iskazani i indeksirani u stranoj valuti) u odnosu na depozite (iskazane i indeksirane u stranoj valuti) |
109,8 |
99,8 |
99,1 |
109,7 |
106,7 |
105,3 |
95,9 |
Depoziti u odnosu na ukupnu bilansnu aktivu |
57,7 |
60,2 |
59,4 |
57,9 |
59,0 |
60,7 |
63,7 |
Obaveze (iskazane i indeksirane u stranoj valuti) u odnosu na ukupne obaveze |
74,3 |
77,8 |
81,8 |
79,0 |
80,1 |
76,7 |
74,5 |
Osetljivost na tržišne rizike |
|
|
|
|
|
|
|
Ukupna neto otvorena devizna pozicija u odnosu na regulatorni kapital |
7,4 |
3,6 |
3,9 |
6,2 |
5,5 |
4,4 |
3,9 |
Vanbilansne stavke u odnosu na ukupnu bilansnu aktivu |
121,4 |
106,7 |
97,7 |
111,0 |
103,5 |
111,0 |
207,1 |
Vanbilansne stavke koje se klasifikuju u odnosu na ukupnu bilansnu aktivu koja se klasifikuje |
56,2 |
43,3 |
33,9 |
32,0 |
26,1 |
28,8 |
27,6 |
1) Zaključno s T3 2011. godine prikazan je korigovani osnovni kapital (osnovni kapital umanjen za nedostajući iznos rezervi).
Izvor: NBS.
Tabela 4: Struktura finansijskog sektora
|
2008. |
2009. |
2010. |
2011. |
2012. |
2013. |
2014. |
||||||||||||||
|
Aktiva |
Aktiva |
Aktiva |
Aktiva |
Aktiva |
Aktiva |
Aktiva |
||||||||||||||
|
Br. |
Mlrd |
% |
Br. |
Mlrd |
% |
Br. |
Mlrd |
% |
Br. |
Mlrd |
% |
Br. |
Mlrd |
% |
Br. |
Mlrd |
% |
Br. |
Mlrd |
% |
Finansijski sektor |
85 |
1.989 |
100,0 |
88 |
2.378 |
100,0 |
84 |
2.759 |
100,0 |
87 |
2.868 |
100,0 |
85 |
3.108 |
100,0 |
80 |
3.081 |
100,0 |
78 |
3.227 |
100,0 |
Bankarski sektor |
34 |
1.777 |
89,3 |
34 |
2.160 |
90,8 |
33 |
2.534 |
91,8 |
33 |
2.650 |
92,4 |
32 |
2.880 |
92,6 |
30 |
2.846 |
92,4 |
29 |
2.969 |
92,0 |
Državne banke |
8 |
284 |
14,3 |
9 |
378 |
15,9 |
8 |
454 |
16,4 |
8 |
472 |
16,5 |
8 |
522 |
16,8 |
6 |
534 |
17,3 |
6 |
571 |
17,7 |
Privatne domaće banke |
6 |
154 |
7,7 |
5 |
178 |
7,5 |
4 |
217 |
7,9 |
4 |
213 |
7,4 |
3 |
194 |
6,3 |
3 |
196 |
6,4 |
2 |
187 |
5,8 |
Strane banke |
20 |
1.339 |
67,3 |
20 |
1.605 |
67,5 |
21 |
1.863 |
67,5 |
21 |
1.965 |
68,5 |
21 |
2.163 |
69,6 |
21 |
2.117 |
68,7 |
21 |
2.211 |
68,5 |
Grčke |
4 |
301 |
15,1 |
4 |
353 |
14,8 |
4 |
427 |
15,5 |
4 |
393 |
13,7 |
4 |
426 |
13,7 |
4 |
409 |
13,3 |
4 |
418 |
12,9 |
Italijanske |
3 |
352 |
17,7 |
3 |
457 |
19,2 |
2 |
526 |
19,1 |
2 |
591 |
20,6 |
2 |
657 |
21,1 |
2 |
679 |
22,0 |
2 |
738 |
22,9 |
Francuske |
2 |
107 |
5,4 |
2 |
140 |
5,9 |
3 |
202 |
7,3 |
3 |
263 |
9,2 |
3 |
287 |
9,2 |
3 |
299 |
9,7 |
3 |
304 |
9,4 |
Austrijske |
4 |
387 |
19,4 |
4 |
454 |
19,1 |
4 |
469 |
17,0 |
4 |
493 |
17,2 |
3 |
449 |
14,4 |
3 |
429 |
13,9 |
3 |
441 |
13,7 |
Ostale |
7 |
193 |
9,7 |
7 |
202 |
8,5 |
8 |
238 |
8,6 |
8 |
225 |
7,8 |
9 |
345 |
11,1 |
9 |
301 |
9,8 |
9 |
310 |
9,6 |
Ostale finansijske institucije |
51 |
212 |
10,7 |
54 |
218 |
9,2 |
51 |
226 |
8,2 |
54 |
218 |
7,6 |
53 |
228 |
7,4 |
50 |
235 |
7,6 |
49 |
258 |
8,0 |
Sektor osiguranja |
24 |
85 |
4,3 |
26 |
99 |
4,2 |
26 |
117 |
4,2 |
28 |
126 |
4,4 |
28 |
140 |
4,5 |
28 |
148 |
4,8 |
27 |
169 |
5,2 |
Sektor penzijskih fondova |
10 |
5 |
0,2 |
11 |
7 |
0,3 |
8 |
10 |
0,4 |
9 |
12 |
0,4 |
9 |
16 |
0,5 |
6 |
20 |
0,6 |
6 |
24 |
0,7 |
Sektor lizinga |
17 |
123 |
6,2 |
17 |
111 |
4,7 |
17 |
99 |
3,6 |
17 |
80 |
2,8 |
16 |
72 |
2,3 |
16 |
67 |
2,2 |
16 |
65 |
2,0 |
Izvor: Narodna banka Srbije
Iskustva iz drugih zemalja
Visoki i sve veći udeo problematičnih kredita u ukupnim kreditima postao je izvor sistemskog rizika u mnogim zemljama u regionu. Rastući trend problematičnih kredita je započeo sa izbijanjem finansijske krize, a naročito godinu dana posle, kada su se pogoršali makroekonomski uslovi (smanjena privredna aktivnost, rast nezaposlenosti, dok su lokalne valute depresirale). Kao posledica, na kraju 2014. prosečni udeo problematičnih kredita regiona je2 bio veći za oko 8 procentnih poena u odnosu na 2008. godinu.
Takav rast problematičnih kredita doveo je do ograničavanja ponude kredita. Smanjena kreditna aktivnost počela je da ograničava privrednu aktivnost. Imajući to u vidu, mnoge zemlje u ovom trenutku razmatraju formulisanje nacionalnih strategija za rešavanje pitanja problematičnih kredita. Neke od njih su već uspostavile međuinstitucionalne radne grupe za rešavanje problematičnih kredita, dok će ih neke formirati u bliskoj budućnosti.
______________
2 Ekonomije u usponu i razvoju u centralnoj i istočnoj Evropi: Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Letonija, Litvanija BJRM, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Srbija i Turska.
|
|
|
Grafikon 12: Pokrivenost problematičnih kredita ukupnim rezervama i učešće problematičnih kredita (2014, poslednji raspoloživi podaci, %) |
|
Grafikon 13: Promena učešća bruto problematičnih kredita u ukupnim bruto kreditima, region (2014 u odnosu na 2008, p.p.) |
|
|
|
Grafikon 14: Pokrivenost bruto problematičnih kredita ukupnim rezervama za procenjene gubitke, region, (%) |
|
Grafikon 15: Problematični krediti u odnosu na ukupne kredite, region, (%) |
Rumunija
Povećanje učešća problematičnih kredita u Rumuniji je prouzrokovano negativnim trendom u kreditiranju i slabim ekonomskim rastom. Učešće problematičnih kredita je dostiglo 21,9% na kraju 2013. godine. Učešće problematičnih kredita sektora stanovništva je bilo 13,7% dok su problematični krediti sektora pravnih lica dostigli 29,1% do kraja 2013. godine. Makroekonomski faktori su imali snažniji uticaj na kvalitet kreditiranja (realna stopa rasta BDP-a 2009. godine je bila -7,1%) u poređenju sa onim faktorima koji se isključivo odnose na banke, dok je devizno kreditiranje u Rumuniji izvor sistemskog rizika (nivo evroizacije kredita je oko 60%). Mereno učešćem problematičnih kredita, najveći udeo su imale ćerke banke grčkih banaka (više od 30%) i irskih banaka (oko 25%), dok su najmanja pokrića problematičnih kredita imale ćerke banke italijanskih banaka. U pogledu restrukturiranja portfolija problematičnih kredita, banke su u ograničenoj meri do 2014. godine koristile tehnike otpisa duga. Kreditni rizik koji proizlazi iz problematičnih kredita je ograničen adekvatnim odnosom rezervisanja i pokazatelja solventnosti. Nacionalna banka Rumunije je 2014. godine, prepoznavši problematične kredite kao izvor sistemskog rizika, preporučila bankama da otpišu problematične kredite koji su u potpunosti pokriveni rezervisanjima. Sveobuhvatna strategija za rešavanje problematičnih kredita, koju je izradila centralna banka se zasniva na sledećim elementima:
- otpis iz bilansa problematičnih kredita koji su u potpunosti pokriveni rezervisanjima i koji su u docnji duže od 360 dana,
- podsticanje svih banaka da u potpunosti pokriju rezervisanjima izloženosti prema nesolventnim privrednim društvima i otpis istih iz bilansa i
- izmena definicije problematičnih kredita u cilju usklađivanja sa definicijom EBA.
Navedene mere su ubrzale prodaju problematičnih kredita, njihov otpis, kao i veći nivo rezervisanja što je doprinelo smanjenju problematičnih kredita u 2014. godini za oko 8 procentnih poena na 13,9%, uz povećanje pokrivenosti ispravkama vrednosti u skladu sa MSFI na 68,9%. U isto vreme, sa ovim merama pokazatelji profitabilnosti su bili negativni sa ROA od -1,32% i ROE od -12,45% na kraju 2014. godine.
Grafikon 16: Pokrivenost bruto problematičnih kredita ukupnim rezervama za procenjene gubitke i učešće problematičnih kredita, Rumunija*, (%)
* Pad pokrivenosti je rezultat promene metodologije
Izvor: GFSR
Albanija
Albanija ima najveće učešće problematičnih kredita u regionu, sa tendencijom daljeg rasta. Problematični krediti su većinom koncentrisani u građevinskom i prerađivačkom sektoru, koje je kriza snažno pogodila. Kreditna aktivnost je značajno porasla u periodu od 2003. godine, što je dovelo do toga da su domaći krediti u odnosu na BDP porasli sa oko 7% na oko 40%. Istovremeno, nivo evroizacije kredita je zabeležio rast na oko 50%. Takav rast je potpomognut povećanom tražnjom za kreditima u godinama kada je rastao BDP i konstantnim rastom bankarskog sektora. U deceniji pre krize, ekonomija je beležila prosečni godišnji rast po stopi od 6%, dok su posle 2009. godine stope rasta bile mnogo niže. Učešće problematičnih kredita je poraslo sa početkom finansijske krize. Modeli kreditnog rizika nisu predvideli težinu i dugotrajnost ekonomske krize. Takođe, postoje dokazi o lošem finansijskom planiranju i izveštavanju od strane klijenata banaka, što je dovelo do loše procene poslovnog potencijala. Tako je nivo problematičnih kredita sa 3,3% na kraju 2007. godine došao do 22,8% na kraju 2014. godine.
Tokom 2014. godine, banke su aktivno otpisivale problematične kredite - 12 od 16 banaka u bankarskom sektoru je otpisalo i/ili ustupilo portfolije problematičnih kredita iz svojih bilansa (pokazatelj problematičnih kredita se smanjio sa 24,1% na kraju juna 2014. na 22,8% na kraju 2014. godine). U drugoj polovini 2014. godine, kreditna aktivnost je pokazivala znake oporavka, što je podržano oporavkom privredne aktivnosti daljim smanjenjem troškova finansiranja i plaćanjem dospelih neizmirenih obaveza države.
Kako bi se rešavalo pitanje problematičnih kredita, međuinstitucionalna grupa je formirana 2015. godine sastavljena od predstavnika centralne banke Albanije, Ministarstva finansija, Ministarstva privrede i Ministarstva pravde. Elementi sveobuhvatne strategije odnosiće se na otpis problematičnih kredita u bilansima, kao i na određena regulatorna pitanja.
Grafikon 17: Pokrivenost bruto problematičnih kredita ukupnim rezervama za procenjene gubitke i učešće problematičnih kredita, Albanija, (%),
Izvor: GSFR
Hrvatska
Kvalitet ukupnog kreditnog portfolija u Hrvatskoj se i dalje pogoršava, delimično i zbog pada privredne aktivnosti, a delom i zbog povećanja starosti portfolija problematičnih kredita. Na kraju 2014. godine učešće problematičnih kredita je bilo 16,7% (pri čemu je učešće problematičnih kredita u sektoru privredih društava bilo mnogo veće, preko 30%).
Pokrivenost problematičnih kredita je porasla na 51,0%, što je rezultat kretanja u svim sektorima, ali uglavnom u sektoru privrednih društava. Nakon 2013. godine, kada se pokrivenost povećala kao rezultat izmena i dopuna Odluke o klasifikaciji plasmana i pripremljenosti banaka za kontrolu kvaliteta aktive (AQR), pokrivenost problematičnih kredita je nastavila da raste kao rezultat starenja postojećih problematičnih kredita, što je postalo ključni faktor koji utiče na dobit banaka. Mere donete u cilju rešavanja problematičnih kredita su do sada dale skromne rezultate. Od početka krize, banke su kumulativno prodale (uglavnom jedna banka i uglavnom povezanim društvima, ali postoje dokazi o prodaji problematičnih kredita privatnim finansijskim posrednicima specijalizovanim za naplatu potraživanja) otpisana ili ustupljena sredstva obezbeđenja za oko 33% problematičnih kredita do kraja 2014. godine. Da nije bilo navedenih aktivnosti, učešće problematičnih kredita bi bilo približno 20%. Ipak, postoje dokazi o neaktivnosti određenih banaka u rešavanju problematičnih kredita, odnosno rešavanje pitanja problematičnih kredita se ubrza tek četiri do pet godina nakon kategorizacije određenog kredita kao problematičnog kredita. Sudski postupci su spori, neke aktivnosti su već preduzete (regulatorne izmene, pred-stečajna poravnanja), ali očekuje se da će one dati rezultate u periodu od naredne dve do tri godine. Niska stopa uspešnosti pred-stečajnih poravnanja na početku je bila pripisivana činjenici da su ona uključivala društva koja su poslovala sa gubitkom duže vreme i da su postala prezadužena, zato što su njihovi poslovni i planovi restrukturiranja bili lošeg kvaliteta. Ova preduzeća se, takođe, suočavaju sa većim troškovima finansiranja zbog povećanog kreditnog rizika, i veće averzije banaka prema riziku. Stoga rezultati korporativnog sektora kao i položaj poverilaca sa obezbeđenim potraživanjima mogu biti bolji samo po unapređenju operativnih rezultata restrukturiranih pravnih lica. Na srednji rok, rezultati se očekuju, ali samo uz saradnju obe strane, banaka i preduzeća u smislu otpisa dela potraživanja.
Grafikon 18: Pokrivenost bruto problematičnih kredita ukupnim rezervama za procenjene gubitke i učešće problematičnih kredita, Hrvatska, (%)
Izvor: GSFR
Italija
Italijanski bankarski sektor je zabeležio visok rast problematičnih kredita, sa 4,5% na kraju 2007. godine na 17,7% na kraju 2014. godine. Značajan porast problematičnih kredita delimično oslikava produženu recesiju koja je pogoršala kreditnu sposobnost dužnika, naročito malih i srednjih preduzeća, koji su postali prezaduženi. Istovremeno, neefikasni i dugotrajni pravni procesi, zajedno sa ograničenim podsticajima za otpis potraživanja, usporavali su tempo rešavanja problematičnih kredita. Prosečna pokrivenost rezervisanjima za italijanske banke je pala sa 48% u 2007. godini na samo 37% na kraju juna 2012. godine. Specijalna kontrola kredita Centralne banke Italije, u pripremi za AQR, dovela je do znatnog rasta pokrivenosti rezervisanjima. Istovremeno, 2013. godine se promenio propis o poreskom režimu koji je stvorio veće podsticaje za banke da izdvajaju rezervisanja i vrše otpise. Ipak, pokrivenost rezervisanjima i otpisi su na niskom nivou, i ne prate kretanje trenda problematičnih kredita (44,4% a za pet najvećih grupa - 46,6%). Stepen pokrivenosti rezervisanjima u manjim bankama je bio niži od proseka uglavnom zato što je više kredita pokriveno sredstvom obezbeđenja ili jemstvom. Raznovrsnost sredstava obezbeđenja koja su dali dužnici znatno otežava procenu njihove vrednosti. Prosečno vreme do otpisa problematičnih kredita je poraslo na preko šest godina.
Iako ima neke aktivnosti, tržište problematičnih kredita u Italiji i dalje nije razvijeno. Italijanske banke imaju tendenciju da drže problematične kredite, dok istovremeno preduzimaju mere naplate i restrukturiranja kredita. MMF je predložio sledeće aktivnosti: ubrzanje rezervisanja i otpisa; dalje unapređenje stečajnog režima; ponovno pokretanje tržišta problematičnih kredita; podsticanje restrukturiranja ili rešavanja pitanja malih i srednjih preduzeća u finansijskim teškoćama; promovisanje alternativnih izvora finansiranja; veća realizacija sredstava obezbeđenja.
Grafikon 19: Pokrivenost bruto problematičnih kredita ukupnim rezervama za procenjene gubitke i učešće problematičnih kredita, Italija*, (%)
Izvor: GSFR
* jun 2014.
Slovenija
U Sloveniji su problematični krediti bili na nivou od 11,7% na kraju 2014. godine, što je pad sa 15,2% u 2012. godini, kada je dostignut najviši nivo. Slovenačke vlasti su osnovale Društvo za upravljanje potraživanjima banaka (DUTB) u martu 2013. godine, kao državno preduzeće. Misija DUTB je: (1) stabilizacija slovenačkog finansijskog sektora kroz preuzimanje problematičnih kredita od sistemski značajnih banaka, (2) promovisanje poverenja u finansijski sistem, (3) usmeravanje kreditiranja na preduzeća koja dobro posluju, i (4) olakšavanje i podsticanje održivog korporativnog restrukturiranja u Sloveniji. Banka Slovenije je takođe imala za cilj da ubrza otpis problematičnih kredita, obavezujući banke da otpišu neobezbeđena potraživanja od dužnika koji su u docnji više od godinu dana ili su u stečajnom postupku. Ova mera centralne banke se odnosila i na potraživanja obezbeđena kolateralom u vidu nepokretnosti koja su u docnji više od četiri godine ili za koje banka nije realizovala sredstvo obezbeđenja u istom periodu. Uprkos tome, nije bilo značajnijeg porasta otpisa, osim tokom prenosa na DUTB. Kvalitet kreditnog portfolija je i dalje nepovoljan i predstavlja za banke izvor rizika po prihode i solventnost.
Sa namerom da podstakne banke da preuzmu aktivniju ulogu u restrukturiranju prezaduženih, ali perspektivnih pravnih lica i shodno tome da se poboljša kvalitet portfolija, Banka Slovenije je sačinila smernice za iskazivanje gubitaka kroz ispravke vrednosti i rezervisanja. Na taj način, banke se podstiču da postepeno oslobode rezervisanja i ispravke vrednosti i za restrukturirane korporativne izloženosti kad god se sa takvim klijentima zaključi Sporazum o finansijskom restrukturiranju. Pravna lica moraju stalno ispunjavati svoje obaveze iz tih ugovora kao uslov za oslobađanje ispravki vrednosti. Kao mikroprudencijalna mera, gore navedeno uputstvo je unapred usaglašeno sa slovenačkim institutom za reviziju i revizorskim kućama koje vrše reviziju banaka. Bilo je 30 takvih slučajeva restrukturiranja u novembru 2014. godine. Najčešći oblici restrukturiranja su povlačenje investicija iz imovine, i/ili određenih linija poslovanja, produženje roka dospeća ili odlaganje plaćanja dospelih potraživanja i konverzija duga u učešće u kapitalu dužnika.
Grafikon 20: Pokrivenost bruto problematičnih kredita ukupnim rezervama za procenjene gubitke i učešće problematičnih kredita, Slovenija, (%)
Izvor: GSFR
Izazovi u realnom sektoru
Strukturne slabosti dovode do slabljenja privrede. Značajna uska grla u aktivnostima privatnog sektora potiču od kaskanja za sličnim zemljama u mnogim aspektima poslovne klime koji smanjuju podsticaje za investicije. Strukturne rigidnosti i rigidnosti tržišta rada su takođe doprinele porastu stope nezaposlenosti, razvoju sive ekonomije, niskoj stopi učestvovanja radne snage, i relativno visokom oslanjanju na doznake iz inostranstva. Pored toga, društvena preduzeća neefikasno koriste značajne resurse. Ova preduzeća predstavljaju značajan deo srpske privrede. Fiskalni troškovi povezani sa ovim preduzećima ubrzano rastu u poslednjih nekoliko godina, čineći više od 2% BDP-a 2014. godine, i bili su koncentrisani u sedam preduzeća. Ovi troškovi su naglo porasli u poslednjih nekoliko godina uglavnom zbog pogoršanja poslovanja javnih preduzeća i mogli bi još da porastu ako osnovni problemi ne budu rešeni. Dodatni direktni fiskalni troškovi nastaju iz neizmirenih dospelih poreza i socijalnih doprinosa uglavnom u javnim preduzećima. Osim toga, javna preduzeća povećavaju indirektne fiskalne troškove, koji uključuju implicitne subvencije na troškove zaduživanja zbog izdavanja državnih garancija.
Vlada je pokrenula planove kako bi započela sa strukturnim reformama sa tri šira prioriteta: otvaranje novih radnih mesta, poboljšanje poslovnog okruženja i konkurentnosti, kao i rešavanje i reforma javnih i društvenih preduzeća. Kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta, Vlada je preduzela ključan korak u usvajanju izmena i dopuna Zakona o radu sredinom 2014. godine sa ciljem uvođenja podsticaja za zapošljavanje i uspostavljanje mnogo fleksibilnije procedure zapošljavanja. Što se tiče poboljšanja poslovnog okruženja, Vlada je posvećena brojnim kratkoročnim i srednjoročnim merama (uključujući, između ostalog, sprovođenje regulatornog okvira za objedinjen postupak za izdavanje građevinskih dozvola, konačno rešenje pitanja konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, usvajanje i primena novog Zakona o investicijama kako bi se omogućila efikasna koordinacija dozvola vezanih za investicije, itd.).
Vlada je pokrenula sveobuhvatne strukturne reforme državnih gubitaša sa ciljem podsticanja srpskog potencijala za srednjoročni rast i umanjenja fiskalnog rizika. Skorašnje promene Zakona o stečaju i Zakona o privatizaciji stvorile su efikasnije instrumente koji su potrebni za rešavanje neodrživosti državnih i društvenih preduzeća. Novi regulatorni okvir je bio praćen značajnim smanjenjem državne pomoći koja se dodeljuje ovim preduzećima, a koja se postiže: smanjenjem direktnih i indirektnih subvencija, ograničavanjem izdavanja novih garancija, i jačanjem odgovornosti, transparentnosti i praćenja poslovanja ovih preduzeća. Program koji je uspostavljen obuhvata dve široke kategorije ovih preduzeća. Prvo, Vlada je uzela u obzir preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju, od kojih je većina zaštićena od naplate potraživanja do kraja maja 2015. godine. Za malu grupu od 17 preduzeća sa visokim izgledima za privatizaciju, zaštita od naplate potraživanja je produžena krajem maja za još godinu dana, a Ministarstvo privrede će definisati u odluci Ministarstva rokove za rešavanje pojedinačnih preduzeća u okviru produženog roka. Ostatak od 500 preduzeća u portfoliju Agencije za privatizaciju će biti rešen kroz privatizaciju ili stečaj, u skladu sa nedavno izmenjenim Zakonom o privatizaciji. Od avgusta 2014. godine prikupljena su pisma o zainteresovanosti za ova preduzeća, a akcioni plan za stečajne postupke za 188 kompanija usvojen je početkom februara 2015. godine. Od kraja maja podneti su sudski zahtevi za stečajni postupak za 49 preduzeća sa malim izgledima za privatizaciju, i takođe su pokrenuti javni tenderi za privatizaciju 12 preduzeća. Vlada namerava da završi stečajni postupak za dodatnih 139 kompanija do kraja 2015. godine, i procedure privatizacije za dodatnih 80 preduzeća u restrukturiranju do kraja oktobra 2015. godine, kroz stečaj ili privatizaciju.
Drugu grupu obuhvataju velika javna preduzeća uključujući preduzeća za struju, gas, železnicu i puteve kod kojih je Vlada započela i posvećena je restrukturiranju kako bi ograničila dodatne fiskalne troškove. Istovremeno, biće osigurano adekvatno pružanje usluga. Da bi se podržao rad telekomunikacionog sektora na strogo tržišnoj osnovi, tender za privatizaciju za kompaniju Telekom Srbija biće pokrenut tokom 2015. godine. Ugovor o upravljanju Železarom Smederevo je potpisan u martu 2015. godine sa holandskom kompanijom HPK inženjering. Ovaj ugovor je omogućio poslovanje Železare bez državne pomoći 2015. godine, uključujući budžetske subvencije, državne garancije, kreditiranje iz budžeta ili neke druge oblike javne pomoći i bez dalje akumulacije neizmirenih obaveza. Istovremeno, Vlada će nastaviti da istražuje dugoročne koncesije za upravljanje aerodromom u Beogradu i Koridorom XI.
Da bi se obezbedila ušteda od privrednog i finansijskog restrukturiranja velikih javnih preduzeća, Vlada je uvela niz promena u vezi sa upravljanjem javnim finansijama. Kao prvi korak, dana 22. aprila 2015. godine usvojen je Zaključak Vlade 05 broj 023-4473/2015 kojim se regulišu uloge i nadležnosti Ministarstva finansija, Ministarstva privrede i resornih ministarstava u vezi sa praćenjem, podržavanjem najboljih praksi upravljanja, finansijskim izveštavanjem i transparentnošću javnih preduzeća. Od 2015. godine uvedena je obaveza podnošenja kvartalnih finansijskih izveštaja javnih preduzeća Ministarstvu finansija i Ministarstvu privrede. Pojačani su kapaciteti sektora za kontrolu i nadzor javnih preduzeća u okviru Ministarstva privrede koji je usmeren na korporativnu strategiju, upravljanje i operativnu efikasnost ovih kompanija. Na kraju, funkcija finansijskog nadzora javnih preduzeća je oformljena u okviru Jedinice za upravljanje fiskalnim rizicima u sklopu Ministarstvu finansija, koja je usmerena na reviziju i sastavljanje finansijskih izveštaja ovih preduzeća i koja procenjuje fiskalne implikacije.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE ZA REŠAVANJE PROBLEMATIČNIH KREDITA
OBLASTI |
Pitanja |
Mere |
Odgovorno telo |
Rok |
Ishod/Indikator |
I JAČANJE KAPACITETA BANAKA ZA POSTUPANJE SA PROBLEMATIČNIM KREDITIMA |
|||||
1. Procena vrednosti sredstava obezbeđenja |
1.1. Unapređenje regulative kojom se uređuje profesija procenitelja vrednosti nepokretnosti, sa ciljem podizanja nivoa stručnih znanja, iskustva, kredibiliteta i integriteta profesije |
Nacrt zakona o regulisanju procene vrednosti nepokretnosti i relevantnih podzakonskih akata kojima se uređuje profesija procenitelja |
MF |
IV kv. 2015. |
Predlog Zakona o proceni vrednosti upućen Skupštini na usvajanje; ako bude usvojen, relevantna podzakonska akta objavljena |
1.2. Povećanje tačnosti procena vrednosti, u skladu sa dobrom međunarodnom praksom |
Izrada minimalnih standarda za procenu vrednosti sredstva obezbeđenja sa transparentnim kriterijumima procene vrednosti |
MF |
IV kv. 2015. |
Usvojeni minimalni standardi za procenu vrednosti sredstva obezbeđenja |
|
II STVARANJE USLOVA ZA RAZVOJ TRŽIŠTA PROBLEMATIČNIH KREDITA |
|||||
1. Poreski podsticaji |
1.1. Preduzimanje svih potrebnih aktivnosti u cilju iznalaženja mogućnosti da se bankarski otpisi korporativnih kredita priznaju kao rashodi za potrebe oporezivanja bez potrebe da se prethodno pokrene postupak u skladu sa zakonom za kredite koji su u docnji duže od dve godine |
U slučaju usvajanja predloga izraditi izmene Zakona o porezu na dobit preduzeća kako bi se takvo priznavanje omogućilo; izdavanje uputstva o posledicama novih poreskih propisa |
MF |
IV kv. 2015. |
Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit pravnih lica upućen Skupštini; Ukoliko je Predlog zakona usvojen, uputstvo o posledicama novih poreskih propisa |
1.2. Preduzimanje svih potrebnih aktivnosti u cilju ukidanja zahteva da banke plaćaju po odbitku porez na dohodak građana za oprošteni dug fizičkih lica |
U slučaju usvajanja predloga, izmene Zakona o porezu na dohodak građana kako bi se isključila takva obaveza; izdavanje uputstva o posledicama novih poreskih propisa |
MF |
IV kv. 2015. |
Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana upućen Skupštini; Ukoliko je Predlog zakona usvojen, uputstvo posledicama novih poreskih propisa |
|
1.3. Sprovođenje sveobuhvatne analize poreskih propisa sa ciljem identifikovanja drugih (potencijalnih) prepreka, uključujući poreske implikacije koje se mogu pojaviti u kontekstu prodaje problematičnih kredita |
Ako se ustanovi, i imajući u vidu pitanje fiskalne održivosti, identifikovati i pripremiti izmene i dopune drugih poreskih propisa odnosno obavezujućih uputstava za zaposlene u Poreskoj upravi |
MF |
IV kv. 2015. |
Predlog izmena i dopuna identifikovanih poreskog(ih) zakona upućen Skupštini; Ukoliko su izmene usvojene uputstvo posledicama novih poreskih propisa |
|
2. Rešavanje postojećeg problema prodaje problematičnih kredita u toku parničnog postupka |
2.1. Preduzimanje svih potrebnih aktivnosti u cilju iznalaženja mogućnosti promene tužioca u slučaju prodaje problematičnih kredita tokom parničnog postupka ili alternativno razjasniti postojeće pravila o načinu okončanja parničnog postupka |
Zauzimanje pravnih stavova, odnosno izmena Zakona o parničnom postupku |
Nadležni sud |
II kv. 2016. |
Zauzimanje pravnih stavova, odnosno upućivanje Predloga izmena Zakona o parničnom postupku u Skupštinu |
3. Efikasnije rešavanje portfolija problematičnih kredita kojima upravlja AOD |
3.1. Izrada nacrta Strateškog plana upravljanja imovinom koji obuhvata: (i) višegodišnje projekcije gotovinskih tokova po osnovu naplate potraživanja loše aktive koja se nalazi u restrukturiranju, privatizaciji ili drugim postupcima naplate potraživanja, i (ii) izdataka u pogledu upravljanja portfeljom loše aktive |
Izrada Nacrta strateškog plana |
AOD |
IV kv. 2015. |
Nacrt Strateškog plana AOD preliminarno usvojen od strane Upravni odbor AOD |
3.2. Uspostavljanje internih procedura i potrebnih kapaciteta za redovno vršenje procene vrednosti potraživanja i namirenja po osnovu sredstava obezbeđenja i njihovog pravnog statusa |
Izrada internih procedura i formiranje potrebnih kapaciteta za vršenje procene |
II kv. 2016. |
Redovna procena vrednosti potraživanja i procena namirenja po osnovu sredstava obezbeđenja i njihovog pravnog statusa |
||
3.3 Izrada Godišnjeg operativnog plana za praćenje učinka rukovodstva i zaposlenih u ovoj oblasti na osnovu Nacrta strateškog plana |
Izrada Godišnjeg operativnog plana |
II kv. 2016. |
Godišnjim operativnim planom ustanovljen način praćenja učinka rukovodstva i zaposlenih u ovoj oblasti |
||
3.4 Usvajanje Strateškog plana i Godišnjeg operativnog plana od strane Upravnog odbora AOD |
Strateški plan i Godišnji operativni plan |
IV kv. 2016. |
Omogućeno rešavanje problema portfelja problematičnih kredita kojim upravlja AOD. Usvajanje Strateškog plana i Godišnjeg operativnog plana od strane Upravnog odbora AOD i Vlade |
||
3.5. Jačanje kapaciteta AOD za rešavanje problematičnih kredita državnih i firmi u stečaju iz sopstvenog portfolija |
Angažovanje spoljnog savetnika |
III kv. 2015. |
Angažovan spoljni savetnik |
||
Izrada programa obuke |
III kv. 2016. |
Program obuke izrađen |
|||
Formiranje objedinjenog tima AOD za problematične kredite |
I kv. 2016. |
Formiran objedinjeni tim AOD za problematične kredite |
|||
Obuka i kadrovsko popunjavanje objedinjenog tima AOD za problematične kredite |
IV kv. 2016. |
Objedinjeni tim AOD-a za problematične kredite propisno kadrovski popunjen i obučen |
|||
4. Analiza prepreka u prodaji problematičnih kredita (pravnih, regulatornih, računovodstvenih, fiskalnih ili vezanih za podatke u različitim javnim registrima)kako bi seobezbedila sveobuhvatnost reforme |
4.1. Detaljna analiza prepreka u prodaji problematičnih kredita i formiranju i radu društava za upravljanje imovinom ili drugih društava za posebne namene koja se formiraju u te svrhe. Razmatranje potreba, posledica i neophodnih mera zaštite u slučaju liberalizacije prodaje problematičnih kredita investitorima i subjektima čije je sedište van Srbije. |
Angažovanje spoljnih konsultanta za rad sa bankama, investitorima, ekspertima i MFI radi sprovođenja procene |
MF |
IV kv. 2015. |
Procena izrađena i predstavljena Radnoj grupi kako bi se razmotrile potencijalne izmene Strategije |
III UNAPREĐENJE I PROMOVISANJE VANSUDSKOG RESTRUKTURIRANJA DUGOVA |
|||||
1. Unapređenje zakonskog okvira za sporazumno finansijsko restrukturiranje |
1.1. Ubrzanje i pojednostavljenje postojećeg postupka SFR, omogućavanje preduzetnicima da podnesu zahtev za postupak SFR i unapređenje okvira koji uređuje učešće medijatora |
Izmena Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju; Izmena podzakonskih akata Zakona o SFR u vezi sa medijatorima |
MP, Privredna komora Srbije |
III kv. 2015. |
Predlog Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju upućen Skupštini; Ukoliko je Predlog zakona usvojen, relevantni podzakonski akati objavljeni |
2. Promovisanje vansudskog restrukturiranja dugova |
2.1. Unapređenje informisanosti potencijalnih korisnika o vansudskom (sporazumnom) finansijskom restrukturiranju |
Organizovanje radionica i seminara za potencijalne učesnike sporazumnog finansijskog restrukturiranja |
MP, Privredna komora Srbije |
II kv. 2016. |
Održan niz radionica i seminara o primeni sporazumnog finansijskog restrukturiranja |
2.2. Jačanje podrške koju Privredna komora Srbije pruža MSP (i preduzetnicima ako im bude dozvoljeno da učestvuju u postupku sporazumnog restrukturiranja) u izradi održivih planova restrukturiranja i pregovora sa finansijskim poveriocima |
Izrada obrazaca koji obuhvata ključne finansijske i poslovne podatke koje dužnik mora pružiti svojim finansijskim poveriocima na početku postupka SFR |
MP, Privredna komora Srbije, Udruženje banaka Srbije |
II kv. 2016. |
Obrazaca koji obuhvata ključne finansijske i poslovne podatke koje dužnik mora pružiti svojim finansijskim poveriocima na početku postupka SFR objavljen na vebsajtu Privredne komore Srbije |
|
3. Povećanje efikasnosti državnih poverilaca u postupcima restrukturiranja |
3.1. Analiza izvodljivosti i priprema predloga relevantnih izmena propisa odnosno uputstava i definisanje ključnih odredbi za interne politike restrukturiranja za rad Poreske uprave, Fonda za razvoj i AOFI u vezi sa njihovim učešćem u vansudskom restrukturiranju |
Vršenje analize izvodljivosti i formulisanje izmena postojećih propisa i ključnih odredbi za interne politike |
MP, MF |
II kv. 2016. |
Analiza izvodljivosti urađena; izmene i dopune postojećih propisa usvojene i objavljene; ključne odredbe za interne politike državnog poverioca formulisane |
3.2. Obezbeđivanje efikasnijeg i konstruktivnijeg učešća državnih poverilaca (Fond za razvoj i AOFI) u vansudskom finansijskom restrukturiranju (uključujući postupke SFR), sa jasnim rokovima i okvirnim uslovima javno najavljenim za sve slučajeve (ili kategorije slučajeva) |
Izrada formalnih internih politika za učešće u SFR i vansudskom finansijskom restrukturiranju za Fond za razvoj i AOFI |
MP, Fond za razvoj, AOFI |
I kv. 2016. |
Interne politike za for Fond za razvoj i AOFI usvojene i objavljene |
|
3.3. Preduzimanje svih potrebnih aktivnosti u cilju iznalaženja novih pravila postupka za Poresku upravu kako bi se postupalo efikasno i konstruktivno u vansudskom finansijskom restrukturiranju (uključujući postupke SFR), sa jasnim rokovima i okvirnim uslovima javno najavljenim za sve slučajeve (ili kategorije slučajeva) |
Ako se tako odluči, izmena Zakona o poreskom postupku; izdavanje formalnih uputstava Poreskoj upravi; definisanje jasnih pravila postupka |
MF, Poreska uprava |
I kv. 2016. |
Ako se tako odluči, Predlog izmena Zakon o poreskom postupku upućen Skupštini; ako bude usvojen, formalna uputstva Poreskoj upravi za primenu zakona izdata i objavljena od strane MF; jasna pravila postupka donesena i objavljena od strane za Poreske uprave |
|
IV UNAPREĐENJE OKVIRA ZA SUDSKO REŠAVANJE DUGOVA I HIPOTEKE |
|||||
1. Jačanje stečajnog regulatornog okvira |
1.1. Jačanje mera zaštite obezbeđenih poverilaca i u slučajevima reorganizacije i bankrotstva definisanjem strogih rokova za reorganizaciju i druge važne odluke o toku postupka; obezbeđivanje brzog otuđenja svih sredstava koja nisu strogo neophodna za reorganizaciju; davanje konkretnih uslova za ukidanje zabrane izvršenja u stečaju; omogućavanje obezbeđenim poveriocima da aktivno učestvuju u donošenju odluka poverilaca o davanju u zakup i prodaji založene imovine kao i o toku stečajnog postupka; pružanje obezbeđenim poveriocima efikasnih instrumenata i pravnih lekova u vezi sa procenom vrednosti založene imovine u raznim situacijama (u procesu prodaje i u formiranju klasa poverilaca prilikom reorganizacije) |
Izmena Zakona o stečaju, Zakona o ALSU i relevantnih podzakonskih akata |
MP |
IV kv. 2015. |
Predlog izmena i dopuna Zakona o stečaju upućen Skupštini; ako bude usvojen, donošenje i objavljivanje relevantnih podzakonskih akata |
1.2. Preduzimanje svih potrebnih aktivnosti u cilju usvajanja dodatnih pravila za stečajni postupak za grupe preduzeća u finansijskim teškoćama kako bi se omogućilo efikasnije vremensko i proceduralno upravljanje višestrukim predmetima stečaja ili reorganizacije za takve subjekte, uz analizu sličnih zemalja |
|||||
1.3. Preduzimanje svih potrebnih aktivnosti u cilju jačanja zaštite novog finansiranja u reorganizaciji, ali uz mere zaštite obezbeđenih poverilaca i izbegavanje zloupotreba, uz analizu sličnih zemalja |
|||||
2. Povećanje učinka i odgovornosti stečajnih upravnika |
2.1. Jačanje kapaciteta ALSU kroz tehničko savetovanje i programe obuke, povećanje broja lica koja vrše nadzor, isključivanje rizika dosluha nasumičnim izborom nadzornika za kontrolu dosijea predmeta na mesečnom nivou |
Izmena Zakona o ALSU i relevantnih podzakonskih akata; izmena internih procedura ALSU |
MP, ALSU |
II kv. 2016. |
Odeljenje za nadzor ALSU kadrovski popunjeno i obučeno ; Predlog izmena Zakon o ALSU upućen Skupštini; relevantne interne procedure ALSU izmenjene i dopunjene |
2.2. Revidiranje nagrade za stečajne upravnike kako bi se podstakla pravovremena prodaja imovine ili pravnog lica, u skladu sa uspehom pri prodaji i/ili namirivanjem poverilaca; razmatranje ograničavanja i/ili uvođenja strogih uslova za avansno plaćanje nagrada za stečajnog upravnika |
Izmena Pravilnika o osnovama i merilima za određivanje nagrade za rad i naknade troškova stečajnih upravnika |
MP |
I kv. 2016. |
Usvojene i objavljene izmene i dopune Pravilnika o osnovama i merilima za određivanje nagrade za rad i naknade troškova stečajnih upravnika |
|
2.3. Davanje veće slobode poveriocima u izboru stečajnog upravnika kako bi se stvorili podsticaji za razvoj sektora profesionalnih usluga |
Izmena i dopuna Zakon o stečaju |
IV kv. 2015. |
Predlog izmena i dopuna Zakona o stečaju upućen Skupštini |
||
3. Jačanje kapaciteta i unapređenje prakse privrednih sudova u predmetima stečaja |
3.1. Poboljšanje sposobnost stečajnih sudova da upravljaju stečajnim prodajama, unapred pripremljenim i stečajnim planovima reorganizacije i povezanim postupcima i tako što će se uspostaviti normativni okvir za efikasan mehanizam praćenja svih predmeta stečaja i reorganizacije koji traju više od 6 meseci, a kod kojih (a) odluka o planu reorganizacije nije doneta u prvom stepenu; i/ili (b) odluka o proglašavanju bankrotstva nije doneta u prvom stepenu, a u svim takvim slučajevima će biti uveden poseban nivo kontrole u Privrednom apelacionom sudu |
Realizacija obuke stečajnih sudija (naročito za ekonomske i finansijske aspekte planova reorganizacije i stečajnih prodaja); Izmena normativnog okvira za efikasno praćenje sudskih predmeta i izmena prakse upravljanja predmetima |
M. pravde, Privredni apelacioni sud (PA sud), Pravosudna akademija, MP, ALSU |
I kv. 2017. |
Najmanje dvoje stečajnih sudija postavljeno u svim privrednim sudovima bez dodatnih nadležnosti; stečajne sudije obučene u ekonomskim i finansijskim aspektima planova reorganizacije i stečajne prodaje; efikasan mehanizma praćenja svih predmeta stečaja i reorganizacije koji traju duže od 6 meseci uvedeno, sa posledičnim većim nivoom kontrole od strane PA suda; praksa upravljanja predmetima u stečajnim sudovima izmenjena i unapređena |
3.2. Preduzimanje svih potrebnih aktivnosti u cilju povećanja javnosti stečajnih predmeta u privrednim sudovima primenom postojećih pravila u pogledu javnosti sudskih predmeta prema Zakonu o stečaju, putem veb stranica sudova sa listom sudskih predmeta za sve stranke koje učestvuju u stečajnim postupcima |
Izmena normativnog okvira za efikasno praćenje sudskih predmeta; primena relevantnih hardverskih i softverskih rešenja u svim privrednim sudovima; pružanje uverenja da privredni sudovi poštuju zakonske zahteve za transparentnost svih dokumenata i odluka |
M. pravde, Privredni apelacioni sud; privredni sudovi |
II kv. 2016. |
Izmenjen normativni okvir za efikasno praćenje sudskih predmeta; implementirana softverska i hardverska rešenja; stalna kontrola dosijea predmeta stečaja od strane PA suda uvedena i redovno se obavlja |
|
4. Povećanje efikasnosti kod prinudnog izvršenja dugova od pravnih lica i preduzetnika |
4.1. Preduzimanje svih potrebnih aktivnosti u cilju iznalaženja načina promene postupka prodaje (nadmetanja odnosno aukcije) predmeta izvršenja uključujući i hipoteke, u slučaju pravnih lica i preduzetnika, na osnovu najbolje prakse drugih zemalja, npr. razmotriti mogućnost prvog nadmetanja sa početnom cenom od 100% od procenjene vrednosti naviše (engleska aukcija) i drugog nadmetanja (holandska aukcija) sa početnom cenom od 100% od procenjene vrednosti naniže, uz utvrđivanje (ako je neophodno) minimalnog nivoa prodajne cene i dužnikovog prava preče kupovine na drugoj aukciji i uz adekvatne mere zaštite izvršnog poverioca koje po potrebi omogućavaju pravo preuzimanja predmeta obezbeđenja |
Ispitivanje mogućih opcija i izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju |
M. pravde |
IV kv. 2015. |
U slučaju prihvatanja predloga, Predlog izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju upućen Skupštini |
4.2. Preduzimanje svih potrebnih aktivnosti u cilju delegiranja nadležnosti privrednim sudovima za sve sudske predmete izvršenja nad preduzećima i preduzetnicima, uz analizu mogućnosti i posle dica prenosa zaostalih predmeta |
Izmena Zakona o uređenju sudova |
M. pravde |
IV kv. 2016. |
U slučaju usvajanja predloga, Predlog izmena Zakona o uređenju sudova upućen Skupštini |
|
5. Uklanjanje prepreka za efikasno funkcionisanje pravnog okvira za hipoteke |
5.1. Preduzimanje svih potrebnih aktivnosti u cilju iznalaženja efikasnog načina rešavanja problema konkurentskih postupaka sudskih i vansudskih namirenja po osnovu hipoteka |
Izmena Zakona o hipoteci i/ili Zakona o izvršenju i obezbeđenju |
MF, M. pravde |
IV kv. 2015. |
Predlog izmena Zakona o hipoteci i/ili Zakona o izvršenju i obezbeđenju upućen Skupštini |
5.2 Stvaranje funkcionalnog drugostepenog procesa odlučivanja o predmetima katastra nepokretnosti |
Izmena i dopuna Zakona katastru nepokretnosti; obezbeđivanje adekvatnih ljudskih resursa Republičkog geodetskog zavoda |
MG, Republički geodetski zavod |
IV kv. 2017. |
Sve nove žalbe rešene u roku od 30 dana; rešeni svi zaostali predmeti žalbi |
|
5.3 Identifikovanje konkretnih katastarskih službi (teritorija Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca) sa velikim brojem nerešenih zaostalih predmeta i unapređenje njihove efikasnosti |
Donošenje Pravilnika o internoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Katastru nepokretnosti; raspoređivanje dovoljno dodatnih službenika u katastarske službe koje predstavljaju uska grla u postupku |
III kv. 2016. |
Identifikovana uska grla u Katastru i službe adekvatno kadrovski popunjene ; zaostali predmeti iz 2013 i ranijih godina rešeni; novi predmeti se rešavaju u roku od 7 dana |
||
5.4 Obezbeđivanje jednoobrazne primene pravila o promeni elemenata upisane hipoteke u slučajevima restrukturiranih kredita u vansudskim, SFR ili unapred pripremljenim restrukturiranjima |
Izdavanje formalnih obavezujućih uputstava svim katastarskim službama za postupak upisa hipoteke ; obezbeđivanje jednoobrazne primene istih u svim katastarskim službama |
IV kv. 2015. za izdavanje uputstva; IV kv. 2016. za jedinstvenu primenu |
Formalna obavezujuća uputstva izdata i jednoobrazna primena obezbeđena |
||
5.5 Omogućavanje kupcu imovine koja predstavlja instrument obezbeđenja da je vansudski kupi oslobođenu od založnih prava nižeg reda, ali istovremeno pružiti zadovoljavajuću zaštitu hipotekarnim poveriocima nižeg reda primenom adekvatne procene vrednosti u vansudskim prodajama |
Izmena i dopuna Zakona o hipoteci |
MF |
II kv. 2015. |
Predlog izmena Zakon o hipoteci upućen Skupštini |
|
6. Razmatranje razvoja pravnog okvira za lični stečaj |
6.1 Izrada studije o opcijama u pogledu stečaja fizičkih lica, sa pregledom zakonskih okvira relevantnih zemalja |
Angažovanje spoljnog konsultanta za izradu studije |
Radna grupa |
IV kv. 2016. |
Studija izrađena i predstavljena Vladi Srbije i NBS |
LEGENDA
Ministarstvo finansija |
MF |
Ministarstvo pravde |
M. pravde |
Agencija za osiguranje depozita |
AOD |
Ministarstvo privrede |
MP |
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture |
MG |
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza epublike Srbije |
AOFI |
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika |
ALSU |
Narodna banka Srbije |
NBS |
Međunarodne finansijske institucije |
MFI |
Sporazumno finansijsko restrukturiranje |
SFR |
Mala i srednja preduzeća |
MSP |
