POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA ZAPOSLENE U USTANOVAMA KULTURE ČIJI JE OSNIVAČ GRAD ZRENJANIN("Sl. list Grada Zrenjanina", br. 20/2015) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), u skladu sa zakonom, bliže se uređuju: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ustanovama kulture čiji je osnivač grad Zrenjanin po osnovu rada, kao i međusobni odnosi učesnika ovog ugovora.
Ovaj ugovor primenjuje se u na sve zaposlene u ustanovama kulture na teritoriji grada Zrenjanina.
Osnivačem, u smislu ovog ugovora, smatra se grad Zrenjanin.
Poslodavcem, u smislu ovog ugovora, smatra se ustanova koja je osnovana za vršenje delatnosti kulture od strane osnivača.
Zaposlenim, u smislu ovog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Osnivač obezbeđuje ustanovama materijalne i tehničke uslove za obavljanje delatnosti, prati njihov rad, preduzima mere za nesmetano obavljanje delatnosti i preduzima mere na unapređenju delatnosti.
Poslodavci preduzimaju organizaciono-tehničke mere za izvršenje posla, kvalitet i obim programa.
Odredbe ovog ugovora neposredno se primenjuju.
Svi pojmovi u ovom Ugovoru upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju muški i ženski prirodni rod.
Ovim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvrđenih zakonom i važećim Kolektivnim ugovorom višeg nivoa.
Pored uslova utvrđenih zakonom, lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem mora ispunjavati i posebne uslove za rad na određenim poslovima utvrđene opštim aktom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u ustanovi.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu.
Radni odnos zasniva se na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom.
Ustanova je dužna da zaposlenom omogući da, pod uslovima i na način propisan zakonom i ovim ugovorom, ostvaruje prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Ustanova je dužna da po zahtevu zaposlenog za zaštitu njegovog prava, omogući sindikalnoj organizaciji čiji je on član u ustanovi, uvid u primenu kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvarivanje prava zaposlenih.
III IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA
Zbog potreba procesa i organizacije rada, poslodavac može zaposlenom ponuditi aneks ugovora o radu i premeštaj na sve poslove koje odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima, u skladu sa zakonom.
Potrebe procesa i organizacije rada u smislu ugovora jesu:
1. uspešnije i efikasnije obavljanje poslova;
2. potpunije korišćenje radne sposobnosti zaposlenog;
3. usavršavanje postojeće i uvođenje nove tehnologije organizacije rada;
4. prestanak potrebe za radom zaposlenog na određenim poslovima;
5. smanjenje obima poslova;
6. uvođenje novih poslova;
7. otklanjanje poremećenih odnosa u procesu rada.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno pravilnikom o radu (u daljem tekstu: opšti akt) utvrđuju se slučajevi i uslovi pod kojima poslodavac može zaposlenog da premesti na rad iz jednog u drugo mesto rada bez njegove saglasnosti, u skladu sa zakonom.
Pri premeštaju poslodavac je dužan da navede okolnosti i činjenice koje dokazuju da je nastupila potreba da zaposleni bude premešten na druge poslove ili u drugo mesto rada.
Zaposleni se ne može premestiti na rad iz jednog u drugo mesto rada, bez svoje saglasnosti, i to:
1) ako na drugom mestu nisu obezbeđeni jednaki ili bolji uslovi rada;
2) ako je zaposleni osoba sa invaliditetom;
3) zaposlena žena za vreme trudnoće;
4) samohrani roditelj deteta sa invaliditetom;
5) po osnovu brige o deci starosti do 15 godina: roditelj, usvojitelj, staratelj ili hranitelj;
6) zaposleni koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan;
7) zaposleni koji ima preko 25 godina provedenih u radnom odnosu, uključujući staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.
Članom uže porodice u smislu stava 1. tačka 7) ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca, u skladu sa zakonom.
Poslodavac kod koga je zaposleni privremeno upućen zaključuje ugovor o radu na određeno vreme kojim se određuje rok do koga zaposleni privremeno zasniva radni odnos kod tog poslodavca, a najduže godinu dana.
Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju opravdani razlozi za njegovo upućivanje.
Zaposlenom iz stava 1. ovog člana miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je radio pre upućivanja.
Zaposleni iz stava 1. ovog člana ima pravo, po isteku vremena na koje je upućen, da se vrati na rad na iste ili druge poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.
Puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova nedeljno.
Opštim aktom kod poslodavca može se utvrditi puno radno vreme u kraćem trajanju, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
U radno vreme računa se i vreme koje zaposleni provede učestvujući u radu stručnih organa koji se obrazuju aktima poslodavca i organa upravljanja ustanove.
O rasporedu radnog vremena u ustanovama kulture, a naročito na poslovima na kojima je potrebno neprekidno obavljanje poslova, poslodavac donosi pisanu odluku o rasporedu radnog vremena, u skladu sa potrebama procesa rada.
Radno vreme zaposlenih koji imaju status umetnika utvrđen ugovorom o radu čini efektivno radno vreme i vreme za ličnu pripremu.
Efektivno radno vreme čini vreme zajedničke pripreme na probama, vreme predstave, koncerta i programa.
Poslodavac donosi godišnji plan rada, koji je dužan da objavi (obavesti zaposlene) u ustanovi najkasnije sedam dana posle usvajanja od strane upravnog odbora.
Poslodavac, za muzičko-scenske delatnosti donosi godišnji raspored rada za probe, predstave, koncerte, snimanja I gostovanja, koji je dužan da objavi (obavesti zaposlene) u ustanovi, najkasnije mesec dana pre početka perioda za koji se primenjuje.
Poslodavac, iz stava 2. ovog člana, je dužan da objavi mesečni raspored za probe, predstave, koncerte, snimanja i gostovanja najkasnije 10 dana pre početka meseca na koji se odnosi.
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom, Ugovorom i opštim aktom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom utvrdi dužinu godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 20 radnih dana.
Maksimalno trajanje godišnjeg odmora ne može se utvrditi u trajanju dužem od 30 radnih dana.
Zakonom utvrđeni minimum od 20 radnih dana uvećava se po osnovu:
1. doprinosa na radu - do pet radnih dana;
2. uslova rada za radna mesta utvrđena aktom o proceni rizika - do pet radnih dana;
3. radnog iskustva, za svakih navršenih pet godina provedenih u radnom odnosu - jedan radni dan;
4. stepena stručne spreme zaposlenog, i to:
(1) zaposlenom, za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (osnovne akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine - četiri radna dana;
(2) zaposlenom, za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine, obrazovanje i specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja - tri radna dana;
(3) zaposlenom, sa srednjim obrazovanjem u trajanju od četiri godine - dva radna dana;
(4) zaposlenom, za osnovno obrazovanje, osposobljenost za rad u trajanju od jedne godine, obrazovanje za rad u trajanju od dve godine ili srednje obrazovanje u trajanju od tri godine - jedan radni dan;
5. drugih kriterijuma, i to zaposlenom sa invaliditetom, samohranom roditelju sa detetom do 15 godina života, zaposlenom sa troje ili više dece mlađih od 15 godina, zaposlenom koji izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju - tri radna dana.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca bliže se uređuju kriterijumi iz prethodnog stava ovog člana.
Zaposleni sa 30 godina radnog staža i zaposleni mlađi od 18 godina imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana.
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo), u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u sledećim slučajevima:
1) sklapanja braka - sedam radnih dana;
2) porođaja supruge ili vanbračnog partnera koji živi u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim ili usvajanje deteta - pet radnih dana;
3) polaska deteta zaposlenog u prvi razred osnovne škole - dva radna dana;
4) selidbe domaćinstva - tri radna dana;
5) sklapanja braka deteta zaposlenog - tri radna dana;
6) otklanjanja posledica u domaćinstvu zaposlenog izazvanih elementarnim nepogodama, havarijama, ili drugim nepredvidivim razlozima više sile - pet radnih dana;
7) odsustvovanja sa posla radi prisustvovanje sednicama, konferencijama, kongresima, seminarima, kulturnim, radničko sportskim igrama i drugim sindikalnim aktivnostima koje se organizuju od strane reprezentativnih sindikata na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine i grada uz dostavljanje prateće dokumentacije - do sedam radnih dana;
8) teže bolesti člana uže porodice zaposlenog - do sedam radnih dana;
9) polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja, za svaki ispit - dva radna dana;
10) korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radnog invaliditeta - sedam radnih dana;
11) polaganja ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrada doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja, a na osnovu akta poslodavca koji se odnosi na stručno usavršavanje zaposlenih - do sedam radnih dana;
12) smrti srodnika (rođaka) - do dva radna dana, u skladu s aktom poslodavca.
Plaćeno odsustvo odobrava se, na pisani zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o razlozima za korišćenje plaćenog odsustva).
Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u sledećim slučajevima:
1) smrti člana uže porodice - pet radnih dana;
2) za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi - dva uzastopna dana, računajući i dan davanja krvi.
Članom uže porodice zaposlenog iz st. 1. tačka 8) i 3. tačka 1) ovog člana, smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana može se koristiti, u toku kalendarske godine, najviše do sedam radnih dana, osim u slučajevima iz stava 1. tač. 1) do 3) i 8) do 12) ovog člana, koji se ne uračunavaju u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo do 30 dana u jednoj kalendarskoj godini, pod uslovom da odsustvo ne ometa proces i organizaciju rada, u slučaju:
1) polaganja ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koje spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, učešće u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja, kada je zaposleni po istom osnovu iskoristio svoje pravo na plaćeno odsustvo;
2) stručnog usavršavanja za koje zaposleni nema pravo na plaćeno odsustvo;
3) lečenja ili negovanja člana uže porodice;
4) učešća u kulturnim i sportskim aktivnostima u svojstvu izvođača, uz priložen poziv;
5) obavljanja privatnih poslova - do tri radna dana;
6) za slučaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - do pet radnih dana.
U slučaju neplaćenog odsustva zaposlenog prava i obaveze zaposlenog iz radnog odnosa miruju.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo i duže od 30 dana u jednoj kalendarskoj godini, ako to dopušta proces rada.
Odsustvo sa rada, u dogovoru sa rukovodiocem, odobrava direktor na osnovu zahteva zaposlenog i odgovarajuće dokumentacije.
d) Stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih
Poslodavac je dužan da sačini program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih.
Program iz stava 1. ovog člana realizuje se u skladu sa finansijskim planom, u okviru sredstava obezbeđenih iz budžeta ili iz sopstvenih prihoda.
Ugovorom se uređuju prava na naknade (školarinu, stipendiju i plate).
Zaposleni ne može da trpi štetne posledice ako poslodavac ne organizuje stručno osposobljavanje i usavršavanje.
Zaposleni, koga na stručno osposobljavanje i usavršavanje upućuje poslodavac, ima pravo na naknadu plate, naknadu troškova stručnog osposobljavanja i usavršavanja, kotizacije i nabavke udžbenika.
Naknada plate iz stava 1. ovog člana se isplaćuje u visini od 100% prosečne plate u prethodnih 12 meseci, u skladu s opštim aktom i ugovorom o radu.
Poslodavac može licu na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju iz stava 1. ovog člana da obezbedi pored novčane naknade iz stava 2. ovog člana i druga prava, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju ili usavršavanju.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.
VI PLATE, NAKNADE PLATA I OSTALA PRIMANJA
1. Elementi za utvrđivanje plate
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću platu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Plata se isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
Plata se utvrđuje na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenta koji se množi osnovicom, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na dodatak na platu po osnovu:
1) prekovremenog rada -26% od osnovice;
2) rada na dan praznika koji je neradni dan -110% od osnovice;
3) rada noću -26% od osnovice, u skladu sa zakonom;
4) vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada, ostvarenog u radnom odnosu - 0,4% od osnovice;
Ako se istovremeno steknu uslovi za dodatak na platu po više osnova, plata se uvećava procentom dobijenim sabiranjem procenata uvećanja po svim osnovama.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% prosečne plate u prethodnih dvanaest meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za vreme korišćenja godišnjeg odmora;
2) za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan;
3) za vreme odsustva sa rada na poziv državnih organa;
4) za vreme korišćenja plaćenog odsustva u slučajevima koji su utvrđeni zakonom i ugovorom;
5) za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa, ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
1) najmanje u visini 65% prosečne plate u prethodnih dvanaest meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;
2) u visini 100% prosečne plate u prethodnih dvanaest meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
Zaposleni ima pravo na naknadu sledećih troškova:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.
2) za službeno putovanje u zemlji, na osnovu naloga za službeno putovanje;
3) za službeno putovanje u inostranstvu u visini utvrđenoj posebnim propisima o izdacima za službeno putovanje u inostranstvo;
4) smeštaja i ishrane za rad I boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade
5) za korišćenje sopstvenog putničkog automobila u službene svrhe - do 10% od cene benzina po pređenom kilometru;
Zaposleni ima pravo na punu dnevnicu za službeno putovanje u zemlji, ako službeno putovanje traje duže od 12 časova, a na pola dnevnice, ako službeno putovanje traje duže od osam, a kraće od 12 časova.
Dnevne naknade za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, a u skladu s aktom poslodavca.
Naknada troškova za službeno putovanje u zemlji iznosi 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Zaposleni ima pravo na isplatu:
1. otpremnine pri odlasku u penziju, u visini tri plate koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ne može biti niža od tri prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, ukoliko je to povoljnije za zaposlenog.
Poslodavac može na zahtev zaposlenog, koji ispunjava uslov za odlazak u penziju u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, da odobri isplatu otpremnine u visini do pet bruto plata koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina.
2. naknade troškova u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice (bračni drug ili deca) u visini troškova pogrebnih usluga prema priloženim računima, a najviše do neoporezivog iznosa, u skladu sa propisom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
3. solidarne pomoći u slučaju:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice, ukoliko ista nisu obezbeđena u skladu sa posebnim zakonom;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, ukoliko ista nije ostvarena u skladu sa posebnim zakonom;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
6) pomoći maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog roditelja;
7) mesečne stipendije tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji je preminuo u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen - do visine prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, bez pripadajućih poreza i doprinosa.
4. jubilarne nagrade, i to:
(1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata;
(2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate;
(3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate;
(4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate.
Platom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije.
Visina pomoći u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tački 3. podtač. 1-6. ovog člana, priznaje se na osnovu uredne dokumentacije u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu grada Zrenjanina, a najviše do visine tri prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Svim zaposlenima u ustanovama kulture na koje se odnosi zakon o autorskim i srodnim pravima pripada naknada, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na godišnju nagradu.
Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom po pravilu jednom godišnje ili u više delova u toku kalendarske godine.
O visini i načinu isplate godišnje nagrade učesnici pregovaraju u postupku izrade Odluke o budžetu grada Zrenjanina za narednu budžetsku godinu.
Poslodavac je dužan da obezbedi deci zaposlenog do 11 godina života poklon za Novu godinu - novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu plate za zaposlene u ustanovama u sledećim rokovima:
- akontacija plate za tekući mesec do 25. u tekućem mesecu,
- konačan obračun plate najkasnije do 10. u narednom mesecu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate, i naknade plate, dostavi obračun.
Ustanove kulture koje ostvare prihode koji nisu javni prihodi, u smislu zakona kojim se uređuju javni prihodi i rashodi, mogu uvećati plate do visine ostvarenog prihoda, a najviše do 30% po zaposlenom, u skladu sa zakonom.
Opštim aktom kod poslodavca može se ugovoriti, odnosno propisati mogućnost uvećanja plate iz ostvarenih prihoda koji nisu javni prihodi u smislu zakona kojim se uređuju javni prihodi i rashodi (sopstvenih prihoda ustanove) do 30%, u skladu sa zakonom.
Kriterijumi za uvećanje plate iz stava 1. ovog člana jesu:
1) kvalitet obavljenog posla;
2) blagovremenost obavljenog posla;
3) obim izvršenog posla;
4) drugi kriterijumi utvrđeni opštim aktom kod poslodavca.
Sastavni deo odluke o uvećanju plate iz sopstvenih prihoda je i obrazloženje ispunjenosti kriterijuma predviđenih ovim članom.
Zaposlenom može prestati radni odnos kod poslodavca u skladu sa zakonom.
U slučajevima prestanka radnog odnosa otkazom ugovora o radu od strane poslodavca, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz, u slučajevima utvrđenim zakonom.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu zaposlenom za čijim radom je prestala potreba, bez njegove saglasnosti, i to:
1) zaposlenoj ženi za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kao ni ženi sa detetom do dve godine starosti;
2) zaposlenom samohranom roditelju, osim ako ostvaruje redovne mesečne prihode (izdavanje nepokretnosti u zakup i sl.);
3) zaposlenom čije dete ima teški stepen psihofizičke ometenosti;
4) zaposleni koji se stara o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan;
5) ako oba bračna druga rade u istoj ustanovi, jednom od bračnih drugova ne može prestati radni odnos;
6) zaposlenom muškarcu koji ima najmanje 30 godina staža osiguranja i zaposlenoj ženi koja ima najmanje 25 godina staža osiguranja, osim ako ispunjava jedan od uslova za penziju, u skladu sa zakonom.
Članom uže porodice u smislu stava 1. tačka 4) ovog člana smatraju se: bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu: Program), ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena doći do prestanka potrebe za radom određenog broja zaposlenih na neodređeno vreme pod uslovima propisanih zakonom.
Poslodavac je dužan da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Program donosi Upravni odbor poslodavca, uz pribavljeno mišljenje reprezentativnog sindikata kod poslodavca i republičke organizacije nadležne za zapošljavanje, u skladu sa zakonom.
Program naročito sadrži:
1. razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;
2. ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;
3. broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju;
4. kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih;
5. mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija i dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere;
6. sredstva za rešavanje socijalno- ekonomskog položaja viška zaposlenih;
7. rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.
Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, a kome nije moglo da se obezbedi drugo pravo u skladu sa zakonom, može da prestane radni odnos pod uslovom da mu se prethodno isplati otpremnina u visini koja ne može biti niža od 1/3 plate zaposlenog, odnosno 1/3 prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, ukoliko je to povoljnije po zaposlenom, po poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca u skladu sa Zakonom o radu i programom osnivača, ili drugim aktom koji se donosi u postupku rešavanja viška zaposlenih.
Isplata otpremnine i drugih eventualnih zaostalih primanja vrši se najkasnije do dana prestanka radnog odnosa.
Pri obračunu otpremnine računa se i vreme koje je zaposleni ostvario u ustanovama kulture osnovanim od istog nivoa vlasti.
IX BEZBEDNOST I ZDRAVLJE ZAPOSLENIH
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi neophodne uslove za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa zakonom, drugim propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Radna mesta sa povećanim rizikom utvrđuju se aktom o proceni rizika, u skladu sa zakonom.
Direktor, odnosno nadležni organ kod poslodavca ustanove odgovoran je za sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Direktor je dužan da preduzima i druge propisane mere o bezbednosti i zdravlju na radu, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi, pod uslovima utvrđenim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ima pravo na posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu, srazmerno stepenu opasnosti i štetnosti, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, u skladu sa zakonom, Ugovorom, kolektivnim ugovorom kod poslodavca i opštim aktima o bezbednosti i zdravlju na radu, obezbedi korišćenje sredstava i opreme lične zaštite na radu.
Sredstva za sprovođenje programa mera o bezbednosti i zdravlju na radu utvrđuju se budžetom i godišnjim programom poslovanja.
Zaposleni mora biti upoznat sa merama bezbednosti i zdravlja na radu i svojim pravima i obavezama u pogledu bezbednosti i zdravlja, odnosno mora biti upoznat sa upotrebom sredstava i opreme za ličnu zaštitu na poslovima koje će obavljati.
Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.
Najmanje tri predstavnika zaposlenih, koje imenuje odbor reprezentativnog sindikata, obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: Odbor).
Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da u Odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, tako da broj predstavnika zaposlenih bude veći za najmanje jedan od broja predstavnika poslodavca.
Postupak izbora i način rada predstavnika zaposlenih i Odbora, broj predstavnika zaposlenih kod poslodavca, kao I njihov odnos sa reprezentativnim sindikatom uređuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno Odboru omogući:
1) uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2) da učestvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo:
1) da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
2) da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;
3) da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije rada, ako smatraju da poslodavac nije sproveo odgovarajuće mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnik zaposlenih, odnosno član Odbora, ima pravo da prisustvuje inspekcijskom nadzoru.
Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno Odbor upozna:
1) sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;
2) sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;
3) o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.
Poslodavac i predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor i sindikat, dužni su da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, Ugovorom i drugim propisima.
Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka radne sposobnosti.
Poslodavac je u obavezi da pre raspisivanja javne nabavke za zaključenje ugovora o osiguranju iz stava 1. ovog člana, pregovara i pribavi mišljenje reprezentativnih sindikata kod poslodavca.
Poslodavac može ako mu finansijske mogućnosti to dozvoljavaju da obezbedi sistematski pregled svih zaposlenih najmanje jednom godišnje u skladu sa Odlukom o budžetu za tekuću godinu.
Poslodavac je dužan da obezbedi sistematski pregled za zaposlene na radnom mestu sa posebnim uslovima rada najmanje jednom godišnje.
Zaposleni ima pravo na naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja nastalog na radu kod poslodavca i u slučaju da ugovor o osiguranju, po isteku, nije produžen iz objektivnih ili subjektivnih razloga.
Postojanje i visina štete i kako se nadoknađuje utvrđuje se, u skladu sa zakonom.
Mirno rešavanje radnih sporova vrši se na način i po postupku utvrđenim zakonom.
Pri organizovanju i sprovođenju štrajka sindikati moraju voditi računa o ostvarivanju Ustavom zagarantovanih sloboda i prava drugih.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Štrajk se mora najaviti u skladu sa zakonom.
U odluci kojom se najavljuje štrajk moraju se naznačiti štrajkački zahtevi, mesto, dan i vreme štrajka, kao i podaci o štrajkačkom odboru.
Štrajkački odbor rukovodi štrajkom, prati da li se štrajk odvija u skladu sa zakonom, upozorava nadležne organe na pokušaje sprečavanja i ometanja štrajka, kontaktira sa nadležnim organima i vrši druge poslove.
Poslodavac je dužan da razmotri svaku inicijativu štrajkačkog odbora za mirno rešavanje ispostavljenih štrajkačkih zahteva i da na nju odgovori na način na koji je inicijativa upućena.
Ukoliko poslodavac ne ispuni obaveze prema zaposlenima u rokovima i na način utvrđen zakonom i ovim ugovorom, sindikat može doneti odluku o štrajku.
Zbog učestvovanja u štrajku, organizovanom u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, zaposleni ne mogu biti stavljeni u nepovoljan položaj.
Organizovanje štrajka ili učešće u štrajku, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, ne predstavlja povredu radne obaveze.
Poslodavac ne može preduzimati mere prinude radi okončanja štrajka organizovanog u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, niti predvideti povoljniju platu ili druge povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju u štrajku.
Zaposleni je dužan da poštuje radne obaveze u skladu sa zakonom i opštim aktom kod poslodavca.
Zaposleni je dužan da poštuje radnu disciplinu, u skladu sa zakonom i aktom poslodavca kojim se uređuje radna disciplina.
U slučaju otkaza ugovora o radu zbog nepoštovanja radnih obaveza i radne discipline, poslodavac je dužan da zaposlenog u pisanoj formi upozori na postojanje razloga za otkaz.
Pre davanja otkaza iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da razmotri priloženo mišljenje reprezentativnog sindikata, u skladu sa zakonom.
Zaposlenom se može izreći mera privremenog udaljenja sa rada ukoliko je učinio povredu radne obaveze kojom je ugrožena imovina vrednosti veće od tri prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Zaposleni je dužan da naknadi štetu koju je prouzrokovao na radu i u vezi sa radom, u skladu sa zakonom.
Na zahtev zaposlenog i uz prethodno pribavljeno mišljenje sindikata čiji je zaposleni član, komisija iz stava 2. ovog člana, može da utvrdi smanjenje obaveze zaposlenog po osnovu nastale štete i načinu isplate, ukoliko bi isplata štete zaposlenog dovela u težak materijalni položaj.
Poslodavac je dužan da zaposlenom naknadi štetu koju pretrpi na radu i u vezi sa radom, u skladu sa zakonom i opštim aktom poslodavca.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje, utvrđuje posebna tročlana komisija koju obrazuje poslodavac u saradnji sa sindikatom.
Postupak predlaganja članova upravnog odbora i nadzornog odbora iz reda zaposlenih vodi reprezentativni sindikat kod poslodavca, u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da obezbedi:
1) predsedniku reprezentativnog sindikata ili ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata kod poslodavca prisustvovanje sednicama upravnog odbora na kojima se razmatraju pitanja od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
2) da se mišljenja i predlozi sindikata razmotre pre donošenja odluke od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i da se u odnosu na njih opredeli.
Reprezentativnom sindikatu se uručuju pozivi sa materijalima radi prisustvovanja sednicama upravnog odbora na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata.
Stavove reprezentativnog sindikata, dostavljene pre ili na samoj sednici, upravni odbor dužan je da razmotri pre donošenja odluke, da o njima zauzme stav i o tome ih pisano izvesti.
Poslodavac je dužan da na zahtev sindikata obaveštava sindikat o pitanjima iz svoje nadležnosti, koja su od bitnog značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i to:
1) o prijemu i prestanku radnog odnosa zaposlenih u ustanovi za period od šest meseci pre podnošenja zahteva;
2) o stanju bezbednosti i zdravlju zaposlenih na radu;
3) o isplaćenim prosečnim platama;
4) o realizaciji programa, kao i o planovima za narednu godinu;
5) o prihodima ostvarenim van budžeta (sponzorstvo, donacije, sopstveni prihodi) i o njihovom trošenju.
Poslodavac je dužan da bez naknade troškova, obezbedi sledeće uslove za rad sindikata, i to:
1) korišćenje odgovarajuće prostorije za redovan rad i sastanke sindikata;
2) administrativnu i tehničku pomoć (umnožavanje i kopiranje materijala, korišćenje telefona, telefaksa, računske opreme poslodavca);
3) odbijanje iznosa sindikalne članarine od plate zaposlenog i uplatu na odgovarajuće račune sindikata, u skladu sa statutom sindikata, i druge uplate na račun sindikata;
4) izradu završnog računa sindikalne organizacije;
5) da vrši obradu podataka o uplati sindikalne članarine i daje na uvid sindikalnom rukovodstvu;
Poslodavac obezbeđuje upotrebu službenog vozila ili drugog odgovarajućeg prevoznog sredstva, sa plaćenim troškovima za odlazak na sastanke, seminare i sl., u skladu sa mogućnostima.
Sindikati su dužni da svoj rad organizuju tako da se ne ometa redovan rad i funkcionisanje ustanove i da se ne remeti propisana radna disciplina.
Predstavniku reprezentativnog sindikata, koji je izabran na funkciju višeg nivoa sindikalnog organizovanja miruje radni odnos kod poslodavca, ukoliko je zasnovao radni odnos u tom sindikatu radi obavljanja sindikalne funkcije.
Poslodavac je dužan da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata, na nivou Grada, AP Vojvodine ili Republike Srbije, da profesionalno obavlja funkciju, da u potpunosti bude oslobođen poslova koji su mu utvrđeni ugovorom o radu, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavaca koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade, u skladu sa ugovorom o radu.
Poslodavac je obavezan da funkcionere sindikata po isteku funkcije vrati na poslove koje su obavljali pre izbora, odnosno na odgovarajuće radno mesto.
Poslodavac je dužan da predsedniku - povereniku sindikata, koji obavljaju poslove svog radnog mesta, sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, u skladu sa zakonom.
Ukoliko poslodavac nije u mogućnosti da predsednika - poverenika reprezentativnog sindikata kod poslodavca oslobodi radnih obaveza, dužan je da mu isplaćuje mesečnu platu uvećanu za 12% od osnovne plate uvećane za minuli rad, u skladu s ovim ugovorom.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način stavi u nepovoljan položaj (raspoređivanje na druge manje plaćene poslove, raspoređivanje u drugu organizacionu celinu, upućivanje na rad u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, proglašavanje tehnološkim viškom) predstavnika zaposlenih (predsednik sindikalne organizacije, sindikalne podružnice, sindikalni poverenik, članovi organa sindikata, predsednik okružnog, gradskog, pokrajinskog i republičkog odbora) za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije, u skladu sa zakonom, dok je u radnom odnosu kod poslodavca.
Broj članova odbora sindikata kod poslodavca koji uživaju zaštitu iz stava 1. ovog člana je:
1. za reprezentativni sindikat kod poslodavca koji ima do 50 članova sindikata - 3 člana odbora;
2. za reprezentativni sindikat kod poslodavca koji ima preko 50 članova sindikata - 5 članova odbora.
Teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti iz stava 1. ovog člana je na poslodavcu.
Poslodavac može da uz isplatu mesečne plate zaposlenima obezbedi sredstva iz izvornih prihoda ostvarenih u skladu sa zakonom od najmanje 0,30% na masu sredstava plaćenih na ime plate za prevencije radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca i finansijskim sredstvima obezbeđenim za ove namene.
Ovaj ugovor zaključuje se na period od tri godine.
Strane potpisnice se obavezuju da će ovaj ugovor primenjivati u dobroj nameri i na načelima socijalnog partnerstva i kolektivnog pregovaranja.
Važenje ovog ugovora može prestati i pre isteka roka važenja ovog ugovora sporazumom svih učesnika ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza Kolektivni ugovor prestaje da važi protekom šest meseci od dana prijema akta o otkazu, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Za praćenje primene, sporna pitanja i tumačenje odredaba ugovora nadležna je komisija koja se formira na predlog potpisnika, a sačinjavaju je po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora.
Komisija je obavezna da potpisnicima ovog ugovora svakih šest meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog ugovora.
Postupak za izmene i dopune ugovora može pokrenuti svaki od učesnika, uz obavezu obaveštavanja drugog učesnika pisanim putem.
Učesnici se obavezuju da će pristupiti pregovorima o izmenama ili dopunama ugovora u roku od 15 dana od dana podnošenja predloga.
Kolektivni ugovori kod poslodavca zaključiće se u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog ugovora.
Ukoliko na dan stupanja na snagu ugovora nije konačno odlučeno o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, primeniće se odredbe ovog ugovora, ako je to povoljnije za zaposlenog.
Ovaj ugovor sačinjen je u 6 (šest) istovetnih primeraka, od kojih svakoj od ugovornih strana pripadaju po 2 (dva) primerka.
Ovaj ugovor smatra se zaključenim kada ga potpišu predstavnici ugovornih strana, stupa na snagu danom potpisivanja, a primenjivaće se počev od 1. septembra 2015. godine.
Ovaj ugovor objaviće se u "Službenom listu grada Zrenjanina".
Redakcija je zadržala numeraciju tačaka u odeljku VI Plate, naknade plata i ostala primanja, kako su one objavljene u "Sl. listu Grada Zrenjanina", br. 20/2015.