ZAKLJUČAKO UTVRĐIVANJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA 2016. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 82/2015) |
1. Utvrđuje se Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2016. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI
AKCIONI PLAN ZAPOŠLJAVANJA ZA 2016. GODINU
UVOD
Pravni osnov za utvrđivanje Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2016. godinu (u daljem tekstu: NAPZ), predstavlja Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10 i 38/15, u daljem tekstu: zakon), kojim je definisano sprovođenje aktivne politike zapošljavanja, odnosno obaveza izrade NAPZ na godišnjem nivou.
NAPZ predstavlja osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja u 2016. godini, kojim se definišu ciljevi i prioriteti, odnosno utvrđuju programi i mere politike zapošljavanja koji će se realizovati u toku 2016. godine, kako bi se doprinelo ostvarivanju strateškog cilja politike zapošljavanja do 2020. godine, postavljenog Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 37/11).
U izradi ovog dokumenta i definisanju ciljeva i prioriteta politike zapošljavanja učestvovali su socijalni partneri, relevantne institucije i ostale zainteresovane strane, radi sveobuhvatnog sagledavanja i sprovođenja politika i reformskih procesa od značaja i uticaja na politiku zapošljavanja.
Prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2015. godine, zabeležen je realni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,9%.
Na pad je najviše uticalo smanjenje bruto domaće vrednosti (BDV) uslužnog sektora, pre svega sektora države. Posmatrano sa rashodne strane, negativan uticaj na agregatnu tražnju imala je državna potrošnja (uticaj fiskalne konsolidacije od oko -1,0 p.p.), ali i nepovoljna kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Negativni efekti po privrednu aktivnost, uzrokovani poplavama, postepeno iščezavaju i tokom prvog kvartala 2015. godine došlo je do oporavka prerađivačke industrije (rast od 4,2%), usled rasta proizvodnje mašinske, duvanske, prehrambene i farmaceutske industrije. Takođe je primetan i snažan rast ukupne kreditne aktivnosti i blagi oporavak energetskog sektora. Povoljna kretanja na međunarodnom tržištu i zadržavanje cena nafte na niskom nivou povoljno će delovati na privrednu aktivnost u narednom periodu.
Pad zarada u javnom sektoru kao rezultat usvojenih mera štednje opredelio je kretanje ukupne mase zarada i u prva tri meseca 2015. godine (u martu 2015. godine prosečna neto zarada smanjena je za 2,6%, što je bilo opredeljeno padom zarada u oblasti javne uprave, obrazovanja i zdravstva).
U prva četiri meseca 2015. godine ostvaren je deficit budžeta Republike Srbije u visini od 19,3 mlrd. dinara. U aprilu su ostvareni prihodi u iznosu od 83,9 mlrd. dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 81,8 mlrd. dinara što je rezultiralo mesečnim suficitom u iznosu od 2,1 mlrd. dinara. Rast rashoda za socijalnu zaštitu rezultat je isplate sredstava namenjenih programu rešavanja problema preduzeća u restrukturiranju. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja - Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO), Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (Fond za SOVO) iznosili su 20,2 mlrd. dinara, a najveći deo se odnosi na transfer za penzije u iznosu od 18,4 mlrd. dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,8 mlrd.
Spoljnotrgovinska robna razmena je blago pogoršana u martu usled snažnog rasta uvoza. Međugodišnji rast izvoza najvećim delom je opredeljen rastom izvoza gvožđa i čelika (rast od 45,6%). Prvih pet grupa izvoznih proizvoda su: drumska vozila, električne mašine i aparati, žitarice, povrće i voće i obojeni metali. Drumska vozila su i dalje najznačajniji izvozni proizvod sa učešćem u ukupnom izvozu robe u prvom tromesečju 2015. godine od 14,9% (-0,6 p.p. u odnosu na isti period 2014. godine).
Javni dug je na kraju aprila 2015. godine iznosio 24,0 mlrd. evra, odnosno 72,3% BDP.
Na povećanje duga početkom 2015. godine uticalo je jačanje dolara u odnosu na evro. Spoljni dug privatnog sektora je smanjen za 11 mil. evra i iznosio je 11,7 mlrd. evra, dok je spoljni dug javnog sektora povećan za 541 mil. evra i iznosio je 14,7 mlrd. evra.
Kretanja na deviznom tržištu u aprilu karakteriše blaga apresijacija deviznog kursa.
Međugodišnja inflacija je u aprilu blago usporila rast (1,8%), pa se i dalje kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4±1,5%). S obzirom na nastavak kretanja inflacije ispod donje granice odstupanja od cilja, kao i niskih inflatornih pritisaka Narodna banka Srbije (NBS) je u maju snizila referentnu kamatnu stopu na 6,5%.
Rast inflacije u toku prvog kvartala 2015. godine bio je vođen rastom cena hrane. Potrošačke cene su povećane za 1,4%, čemu su pre svega doprinele više cene neprerađene hrane pre svega zbog sezonskog porasta cena povrća i voća i prerađene hrane i energenata. Istovremeno, zabeležen je blagi pad cena usluga. U aprilu je zabeležen rast potrošačkih cena za 0,5%, pre svega pod uticajem povećanja cena neprerađene hrane i industrijskih proizvoda bez hrane i energije.
Deficit tekućeg računa u februaru 2015. godine iznosio je 150,3 mil. evra, smanjen je za 17,0 mil. evra u odnosu na februar 2014. godine, što je 10,1%, pre svega zbog smanjenja deficita primarnog dohotka (za 26,4 mil. evra).
Uprkos negativnim efektima poplava tokom 2014. godine, deficit tekućeg platnog bilansa (6,0% BDP) je blago smanjen u odnosu na 2013. godinu.
Robni deficit je povećan za 11,6 mil. evra, dok je suficit u razmeni usluga povećan za 16,8 mil. evra (pre svega kod građevinskih usluga, tehničkih usluga i usluga povezanih sa trgovinom, kao i kod usluga IT sektora). Neto priliv stranih direktnih investicija u prva dva meseca 2015. godine iznosio je 144,2 mil. evra.
_______________
1 Fiskalna strategija za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu i Zakon o budžetu za 2015. godinu usvojeni su sa izmenjenom metodologijom planiranja i izveštavanja o kretanjima u javnim finansijama, radi preciznog i transparentnog praćenja prihoda, rashoda i rezultata republičkog budžeta i budžeta opšte države.
Ministarstvo finansija je sa januarskim podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavilo i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom, za period od 2005. do 2014. godine.
2. Okvir makroekonomske politike i strukturnih reformi
Opšti okvir ekonomske politike za period od 2015. do 2017. godine utvrđen je Fiskalnom strategijom za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu i razvojnim dokumentima Vlade kao što su: Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (2013-2016).
U skladu sa strateškim razvojnim okvirom opredeljena je ekonomska politika za naredni srednjoročni period.
Osnovni ciljevi ekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu su:
- uspostavljanje makroekonomske stabilnosti sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije i jačanjem stabilnosti finansijskog sektora;
- otklanjanje prepreka rastu privredne aktivnosti i konkurentnosti sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi.
U narednom periodu ekonomska politika biće usmerena na kreiranje stabilnog i predvidivog poslovnog ambijenta neophodnog za rast privredne aktivnosti i povećanje udela privatnog sektora u proizvodnji, zapošljavanju i investicijama.
Posebna pažnja posvetiće se stvaranju poslovnog ambijenta stimulativnog za privrednike i investitore i stvaranju uslova za lakše poslovanje. Ubrzaće se preostale ekonomske reforme kako bi se poslovno okruženje poboljšalo, posebno osnaživanjem vladavine prava i dodatnim smanjivanjem nefleksibilnih uslova na tržištu rada.
Cilj je uspostavljanje poslovnog okruženja koje će omogućiti porast stranih i domaćih investicija, ubrzanje restrukturiranja privrede i povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrede.
S obzirom na trend rasta javnog duga u naredne tri godine fiskalna politika će se zasnivati na sprovođenju mera za smanjenje rashoda, borbi protiv sive ekonomije i podizanju efikasnosti naplate javnih prihoda, kao i na planiranim reformama u domenu javnog sektora, posebno javnih preduzeća.
Osnovni ciljevi fiskalne politike u narednom periodu su:
- snižavanje udela javnih rashoda, fiskalnog deficita i javnog duga u BDP;
- jačanje poreske discipline, koja podrazumeva poboljšanje sistema naplate poreza i smanjenje sive ekonomije;
- jačanje dugoročne fiskalne održivosti kroz sprovođenje strukturnih reformi, posebno reformi javnog sektora.
Predviđeno fiskalno prilagođavanje najvećim delom izvršiće se smanjivanjem rashoda za zaposlene u javnom sektoru, smanjivanjem penzija, subvencija i drugih vrsta direktnih ili indirektnih oblika pomoći državnim i javnim preduzećima, ali uz zaštitu najranjivijih i najsiromašnijih slojeva stanovništva.
Sa stanovišta funkcionisanja javnog sektora i povećanja njegove efikasnosti, mere štednje će se sprovesti i ukidanjem neproduktivnih radnih mesta i opštom racionalizacijom poslovanja javnog sektora.
Ekonomskom restrukturiranju srpske privrede značajno će doprineti smanjenje neracionalne javne potrošnje i promena modela finansiranja investicija čime bi se podstakao privredni rast i zapošljavanje.
U cilju završetka i olakšavanja postupka privatizacije preostalih preduzeća sa društvenim kapitalom kroz postupak restrukturiranja ili stečaja usvojeni su propisi o privatizaciji i stečaju. Zakonom o privatizaciji obezbeđeni su fleksibilniji metodi i modeli privatizacije zasnovani na realnim tržišnim uslovima koji će sam postupak učiniti efikasnijim.
Završetak procesa restrukturiranja i racionalizacija javnog sektora iziskuju dodatne rashode u vidu neophodnih sredstava za otpremnine i naknade za nezaposlenost. Sa druge strane, prisutan je efekat delovanja smanjenja plata i penzija na agregatnu tražnju i određeno smanjenje prihoda po tom osnovu. Ovi dodatni efekti uzeti su u obzir pri projektovanju fiskalnog okvira do 2017. godine.
Dve najznačajnije mere, smanjenje zarada u javnom sektoru i penzija, primenjene su još tokom usvajanja rebalansa budžeta za 2014. godinu tako da se efekat ovih mera javlja u decembru 2014. godine.
Radi uspostavljanja dugoročne održivosti javnih finansija u narednom periodu ubrzaće se sprovođenje strukturnih reformi javnog sektora koje se prvenstveno odnose na: reformu sistema socijalne zaštite, reformu državne uprave, reformu preduzeća u restrukturiranju, javnih preduzeća i javnih društava kapitala, reformu upravljanja javnim finansijama, reformu penzijskog sistema, reformu sistema obrazovanja, reformu sistema zdravstvene zaštite i obezbeđenje finansijske stabilnosti.
II STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA
Na osnovu godišnjih podataka Ankete o radnoj snazi (ARS), Republičkog zavoda za statistiku (RZS) može se zaključiti da je u 2014. godini, došlo do poboljšanja indikatora tržišta rada.
Tabela 1. Trendovi na tržištu rada tokom ekonomske krize 2008-2014. godine, stanovništvo 15-64, godišnji proseci, ARS (RZS)
Godina |
Stanovništvo radnog uzrasta |
Aktivno stanovništvo |
Zaposleni |
Nezaposleni |
Stopa aktivnosti |
Stopa zaposlenosti |
Stopa nezaposlenosti |
2008. |
4.936.124 |
3.094.293 |
2.649.326 |
444.967 |
62,7% |
53,7% |
14,4% |
2009. |
4.899.384 |
2.970.612 |
2.468.688 |
501.924 |
60,6% |
50,4% |
16,9% |
2010. |
4.818.981 |
2.841.355 |
2.273.473 |
567.883 |
59,0% |
47,2% |
20,0% |
2011. |
4.775.996 |
2.836.624 |
2.166.656 |
669.968 |
59,4% |
45,4% |
23,6% |
2012. |
4.731.007 |
2.841.135 |
2.142.682 |
698.454 |
60,1% |
45,3% |
24,6% |
2013. |
4.630.482 |
2.853.245 |
2.198.200 |
655.045 |
61,6% |
47,5% |
23,0% |
2014. |
4.619.091 |
2.853.688 |
2.291.525 |
562.163 |
61,8% |
49,6% |
19,7% |
Izvor: ARS, Republički zavod za statistiku
Ukupan broj zaposlenih lica radnog uzrasta (15-64), prema podacima ARS-a u 2014. godini iznosio je 2.291.525 lica, što je povećanje u odnosu na 2013. godinu za 93.325 lica.
Ukupan broj nezaposlenih lica radnog uzrasta (15-64), prema podacima ARS-a u 2014. godini iznosio je 562.163, što je za 92.882 lica manje u odnosu na 2013. godinu.
Stopa aktivnosti lica radnog uzrasta (15-64) u 2014. godini iznosila je 61,8% i povećana je u odnosu na 2013. godinu za 0,2 procentna poena.
Stopa zaposlenosti lica radnog uzrasta (15-64) u 2014. godini od 49,6% je, u odnosu na 2013. godinu kada je iznosila 47,5%, veća za 2,1 procentni poen.
Stopa nezaposlenosti lica radnog uzrasta (15-64) je u 2014. godini 19,7% i za 3,3 procentna poena je manja u odnosu na 2013. godinu (23%).
2. Regionalni aspekt indikatora tržišta rada
Poređenjem podataka za 2013. i 2014. godinu, stopa nezaposlenosti stanovništva radnog uzrasta beleži pad u svim regionima: u Beogradskom regionu za 0,5 procentnih poena, u Regionu Južne i Istočne Srbije za 2,7 procentnih poena, u Regionu Vojvodine za 4,0 procentna poena, a najviše u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 5,1 procentni poen.
Tabela 2: Kretanje osnovnih indikatora tržišta rada po regionima, za stanovništvo starosti 15-64, ARS (RZS)
Starosna kategorija 15-64 |
Beogradski region |
Region Vojvodine |
Region Šumadije i Zapadne Srbije |
Region Južne i Istočne Srbije |
Region Kosova i Metohije |
2013. godina |
|||||
Stopa aktivnosti |
62,0% |
60,3% |
61,8% |
62,7% |
... |
Stopa zaposlenosti |
50,8% |
45,7% |
47,1% |
46,8% |
... |
Stopa nezaposlenosti |
18,1% |
24,3% |
23,8% |
25,3% |
... |
Stopa neaktivnosti |
38,0% |
39,7% |
38,2% |
37,3% |
... |
2014. godina |
|||||
Stopa aktivnosti |
61,6% |
61,9% |
62,9% |
60,5% |
... |
Stopa zaposlenosti |
50,7% |
49,3% |
51,1% |
46,9% |
... |
Stopa nezaposlenosti |
17,6% |
20,3% |
18,7% |
22,6% |
... |
Stopa neaktivnosti |
38,4% |
38,2% |
37,2% |
39,5% |
... |
Izvor: ARS, Republički zavod za statistiku
Posmatrano po regionima, u 2014. godini nižu stopu nezaposlenosti od opšte stope imali su Beogradski region (17,6%) i Region Šumadije i Zapadne Srbije (18,7%), dok je Region Južne i Istočne Srbije imao najvišu stopu nezaposlenosti (22,6%).
U 2014. godini višu stopu aktivnosti od opšte stope imali su Region Šumadije i Zapadne Srbije (62,9%) i Region Vojvodine (61,9%), dok je najniža stopa aktivnosti registrovana u Regionu Južne i Istočne Srbije (60,5%).
3. Položaj žena na tržištu rada
Nezaposlenost žena u Republici Srbiji izraženija je od nezaposlenosti muškaraca. Razlike u stopama aktivnosti i zaposlenosti kod žena i muškaraca i dalje su prisutne.
U 2014. godini zabeležen je rast stope aktivnosti žena za 0,6 procentnih poena.
Tabela 3. Osnovni indikatori tržišta rada prema polu, stanovništvo 15-64, ARS (RZS)
Stope, starosna kategorija 15-64 |
2013. godina |
2014. godina |
Žene |
||
Stopa aktivnosti |
53,2 % |
53,8 % |
Stopa zaposlenosti |
40,1 % |
42,9 % |
Stopa nezaposlenosti |
24,7 % |
20,4 % |
Muškarci |
||
Stopa aktivnosti |
70,2 % |
69,9 % |
Stopa zaposlenosti |
54,9 % |
56,5 % |
Stopa nezaposlenosti |
21,7 % |
19,2 % |
Izvor: ARS, Republički zavod za statistiku
Stopa zaposlenosti žena od 42,9% je i dalje značajno niža od stope zaposlenosti muškaraca 56,5%, odnosno razlika u stopama zaposlenosti između muškaraca i žena starosti 15-64 u 2014. godini iznosi 13,6 procentnih poena.
U periodu 2013-2014. godine zabeležen je rast stope zaposlenosti žena za 2,8 procentnih poena (sa 40,1 na 42,9%).
Stopa nezaposlenosti žena je u 2014. godini 20,4%, a muškaraca 19,2%, što predstavlja razliku od 1,2 procentna poena.
U periodu 2013-2014. godine došlo je do pada stope nezaposlenosti žena za 4,3 procentna poena (sa 24,7% na 20,4%).
Upoređivanjem razlika u indikatorima za žene i muškarce za 2013. i 2014. godinu može se zaključiti da su razlike smanjene.
4. Starosna struktura nezaposlenih lica
Posmatrano prema godinama starosti, u 2014. godini polovina nezaposlenih, tj. 274.962 (48,91%) bila su lica koja pripadaju dvema najmlađim starosnim grupama (15-24, 25-34). U 2014. godini je u odnosu na 2013. godinu došlo do smanjenja broja nezaposlenih u svim starosnim grupama.
Tabela 4. Starosna struktura nezaposlenih lica, stanovništvo 15-64, ARS (RZS)
Starosna grupa |
2013. godina |
2014. godina |
15-24 |
108.868 |
99.223 |
25-34 |
189.957 |
175.739 |
35-44 |
149.592 |
123.615 |
45-54 |
132.119 |
105.540 |
55-64 |
74.509 |
58.046 |
Ukupno 15-64 |
655.045 |
562.163 |
Izvor: ARS, Republički zavod za statistiku
5. Položaj mladih na tržištu rada
Nezaposlenost mladih starosne dobi 15-24 u Republici Srbiji je veoma izražena.
Stopa nezaposlenosti mladih u 2014. godini iznosila je 47,1%, što je znatno iznad opšte stope nezaposlenosti (19,7% za stanovništvo radnog uzrasta 15-64).
Stopa nezaposlenosti mladih je u 2014. godini smanjena u odnosu na 2013. godinu za 2,3 procentna poena.
Stopa zaposlenosti mladih (15-24) je veoma niska i u 2014. godini iznosila je 14,8%, odnosno, posmatrajući 2013. godinu (14,5%), neznatno je povećana.
Stopa aktivnosti mladih je veoma niska i u 2014. godini iznosila je 27,9%, ali u odnosu na 2013. godinu (28,7%), beleži smanjenje za 0,8 procentnih poena.
Tabela 5. Osnovni indikatori tržišta rada mladih 15-24, ARS (RZS)
Stanovništvo starosti (15-24) |
2013. godina |
2014. godina |
Stopa aktivnosti % |
28,7 |
27,9 |
Stopa zaposlenosti % |
14,5 |
14,8 |
Stopa nezaposlenosti % |
49,4 |
47,1 |
Stopa neaktivnosti % |
71,3 |
72,1 |
Izvor: ARS, Republički zavod za statistiku
U 2014. godini broj nezaposlenih mladih 15-24 iznosio je 99.223 dok je ukupan broj nezaposlenih lica starosti 15-64 iznosio 562.163, tj. učešće mladih u ukupnom broju nezaposlenih starosti 15-64 je 17,16%. Udeo nezaposlenih mladih u ukupnom broju mladih je 13,15%.
Primetan je veliki broj neaktivnih mladih 543.454 ili 72,05% od ukupnog broja mladih.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2014. godini NEET stopa odnosno učešće mladih koji nisu zaposleni, niti su u sistemu obrazovanja i obuke iznosi 20%.
6. Položaj starijih (55-64) na tržištu rada
Stopa nezaposlenosti starijih iznosila je 11,9% i u 2014. godini beleži smanjenje za 3,4 procentna poena u odnosu na 2013. godinu (15,3%).
Stopa zaposlenosti ove starosne grupe se povećana je za 1,6 procentnih poena, sa 34,3% u 2013. godini na 35,9% u 2014. godini.
Tabela 6. Osnovni indikatori tržišta rada starijih 55-64 godina, ARS (RZS)
Stanovništvo starosti (55-64) |
2013. godina |
2014. godina |
Stopa aktivnosti % |
40,5 |
40,7 |
Stopa zaposlenosti % |
34,3 |
35,9 |
Stopa nezaposlenosti % |
15,3 |
11,9 |
Stopa neaktivnosti % |
59,5 |
59,3 |
Izvor: ARS, Republički zavod za statistiku
Veliki broj starijih lica u periodu tranzicije i ekonomske krize ostao je bez posla.
Nezaposlenost u Republici Srbiji ima dugoročni karakter. Mnogi zaposleni, kada pređu u status nezaposlenosti, ostaju u tom statusu duži vremenski period.
Stopa dugoročne nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih godinu dana i duže u ukupnom broju aktivnih stanovnika uzrasta (15+) u 2013. godini iznosila je 16,8% pri čemu je stopa dugoročne nezaposlenosti žena 18,2%, a muškaraca 15,7%.
Prema ARS u 2014. godine, došlo je do smanjenja stope dugoročne nezaposlenosti na 12,8%, pri čemu je stopa dugoročne nezaposlenosti žena 13,5%, a muškaraca 12,2%.
Poređenjem podataka iz ARS za 2014. godinu u odnosu na 2013. godinu, uočava se da je stopa neformalne zaposlenosti u porastu, ali je prema podacima za I kvartal 2015. godine došlo do značajnog pada stope neformalne zaposlenosti, koja je iznosila 19,4%.
Tabela 7: Stopa neformalne zaposlenosti, stanovništvo 15+
Starosna kategorija 15+ |
2013. godina |
2014. godina |
I kvartal 2015. godine |
Stopa neformalne zaposlenosti - učešće |
19,3% |
22,0% |
19,4% |
Muškarci |
18,1% |
20,9% |
18,3% |
Žene |
20,9% |
23,5% |
20,9% |
Izvor: ARS, Republički zavod za statistiku
Neformalna zaposlenost najizraženija u kategoriji pomažućih članova domaćinstva. U I kvartalu 2015. godine od ukupnog broja neformalno zaposlenih 483.795, kategoriji pomažućih članova domaćinstva pripada 202.258 (41,8%).
Na kraju 2014. godine na evidenciji nezaposlenih NSZ nalazilo se 741.906 lica što je za 27.640 lica manje u odnosu na broj lica na evidenciji na kraju 2013. godine.
Tabela 8: Nezaposlena lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ)
Godina |
Ukupan broj nezaposlenih lica |
Ukupan broj nezaposlenih žena |
Broj nezaposlenih mladih |
Broj nezaposlenih |
2013. |
769.546 |
393.500 |
209.202 |
194.817 |
2014. |
741.906 |
379.066 |
196.260 |
193.052 |
Izvor: NSZ
Ukoliko registrovanu nezaposlenost analiziramo prema radnom iskustvu i pripadnosti kategorijama teže zapošljivih lica, 65,45% od ukupnog broja registrovanih jesu lica koja su bila u radnom odnosu, dok sa druge strane 34,55% ili 256.302 lica prvi put traže zaposlenje.
Kategoriji dugoročno nezaposlenih pripadalo je čak 507.074 lica. Značajan je i broj lica bez škole ili sa nepotpunom osnovnom školom 52.697.
III PRIORITETI POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Uvažavajući smernice i preporuke evropske politike zapošljavanja, pokazatelje stanja na tržištu rada Republike Srbije, tekuće reformske procese i identifikovane ključne izazove i prepreke na stranama tražnje za radom i ponude rada, utvrđeni su prioriteti politike zapošljavanja u 2016. godini:
1) Poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija tržišta rada,
2) Podsticanje zapošljavanja i uključivanja teže zapošljivih lica na tržište rada i podršku regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja,
3) Unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital.
IV PROGRAMI I MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja utvrđeni ovim akcionim planom, koje će tokom 2016. godini sprovoditi NSZ, realizuju se u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i pravilima o kontroli državne pomoći. Selekcija lica sa evidencije NSZ za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja vrši se u skladu sa Uputstvom o uslovima za uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja ("Službeni glasnik RS", broj 97/09).
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja koji će se u cilju podsticanja zapošljavanja u 2016. godini realizovati su:
1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje
Povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada kroz pružanje usluga poslodavcima i tražiocima zaposlenja - podrška licima u procesu aktivnog traženja posla u skladu sa dogovorenim individualnim planom zapošljavanja (savetovanje usmereno na izbor odgovarajućih poslova, razvijanje veština aktivnog traženja posla putem obuka za aktivno traženje posla, kluba za traženje posla); uspostavljanje kontakta sa poslodavcima i zadovoljavanje iskazanih potreba, selekcija i upućivanje lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja, organizovanje sajmova zapošljavanja i dr.
2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere
Informisanje i savetovanje o mogućnostima za razvoj karijere; psihološka procena za potrebe zapošljavanja, uključivanja u programe dodatnog obrazovanja i obuka i programe preduzetništva; trening samoefikasnosti; radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, organizovanje sajmova profesionalne orijentacije i dr.
3. Subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih
Poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru, prvenstveno mala i srednja preduzeća, mogu za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih ostvariti subvenciju za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima. Subvencija se isplaćuje poslodavcu u jednokratnom iznosu, međutim, krajnji korisnik subvencije je nezaposleno lice koje se zapošljava kroz ovu meru.
Nezaposlena lica iz kategorije teže zapošljivih, na koje se ova subvencija primenjuje su:
- mladi do 30 godina starosti,
- stariji od 50 godina,
- viškovi zaposlenih,
- Romi,
- osobe sa invaliditetom;
- radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći.
Visina subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih u 2016. godini, osim za osobe sa invaliditetom, prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade iznosi:
- za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 250.000,00 dinara po korisniku;
- za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 200.000,00 dinara po korisniku;
- za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) i ostale jedinice lokalne samouprave - 150.000,00 dinara po korisniku.
Navedeni iznosi subvencije se za osobe sa invaliditetom i radno sposobne korisnike novčane socijalne pomoći uvećavaju za 20%, tako da iznose:
- za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 300.000,00 dinara po korisniku;
- za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 240.000,00 dinara po korisniku;
- za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) i ostale jedinice lokalne samouprave - 180.000,00 dinara po korisniku.
Podrška samozapošljavanju podrazumeva pružanje stručne pomoći, obuku iz oblasti preduzetništva i subvenciju za samozapošljavanje. Sredstva za samozapošljavanje u 2016. godini odobravaju se u vidu subvencije, u jednokratnom iznosu od 180.000,00 dinara po korisniku, osim u slučaju samozapošljavanja osoba sa invaliditetom kada se subvencija odobrava u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara po korisniku, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
Korisniku novčane naknade za slučaj nezaposlenosti može se isplatiti novčana naknada u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja.
Stručnu pomoć u cilju podsticanja samozapošljavanja nezaposleni ostvaruje kroz informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima NSZ i obuke iz preduzetništva, a podrška preduzetnicima u prvim godinama poslovanja se realizuje kroz mentoring program i specijalističke obuke.
5. Dodatno obrazovanje i obuka
Dodatno obrazovanje i obuka obuhvataju aktivnosti sticanja dodatnih znanja i veština koje se realizuju sa ciljem zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje nezaposlenih lica i zaposlenih za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja. Dodatno obrazovanje i obuka sprovodi se prema Godišnjem programu dodatnog obrazovanja i obuke koji je utvrđen ovim akcionim planom.
6. Podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane naknade
Nezaposlenom licu, koje je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti najmanje tri meseca od momenta priznavanja prava a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, jednokratno se isplaćuje 30% ukupnog iznosa novčane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koja bi mu bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu.
7. Podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane socijalne pomoći
Ova mera aktivne politike zapošljavanja ima karakter subvencije za zapošljavanje. Cilj mere je aktivacija nezaposlenih lica prijavljenih na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje koja su korisnici novčane socijalne pomoći radi podsticanja radno-socijalne integracije i smanjenja zavisnosti od davanja iz sistema socijalne zaštite.
Mera se sastoji iz dvaneastomesečne subvencije dela zarade zaposlenih korisnika novčane socijalne pomoći u iznosu od 15.000,00 dinara na mesečnom nivou. Poslodavac - koji pripada privatnom sektoru - u obavezi je da lice zadrži u radnom odnosu još šest meseci po završetku mere.
Javni radovi se organizuju u cilju radnog angažovanja prvenstveno teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i ostvarivanja određenog društvenog interesa.
Poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu i javnim konkursom. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za: isplatu naknade za obavljen posao nezaposlenim licima uključenim u javne radove, naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada nezaposlenih lica, naknadu troškova sprovođenja javnih radova i, u slučaju potrebe za organizovanjem obuke, naknadu troškova obuke.
Visina sredstava namenjena za organizovanje javnih radova definiše se Programom rada NSZ za 2016. godinu u skladu sa raspoloživim sredstvima i obuhvatom lica planiranim Sporazumom o učinku NSZ za 2016. godinu.
U zavisnosti od vrste i složenosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovođenje određenih javnih radova, može se organizovati obuka, po internom programu poslodavca ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke licu se izdaje interni sertifikat o stečenim kompetencijama.
U 2016. godini organizovaće se javni radovi u oblasti socijalnih i humanitarnih delatnosti, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode. Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja.
9. Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom
Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom sprovode se kao deo procesa celokupne rehabilitacije pojedinca, sa ciljem što adekvatnije radno-socijalne integracije ili re-integracije na tržište rada, odnosno potpunijeg uključivanja u društveno-ekonomske tokove.
Mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima sprovode se u grupama koje čine osobe sa invaliditetom i druga nezaposlena lica, odnosno pod uslovima propisanim za nezaposlena lica, u svakom slučaju kada je to moguće, po proceni stručnih lica NSZ.
Mere aktivne politike zapošljavanja po prilagođenim programima sprovode se u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, procenjenim profesionalnim mogućnostima i radnom sposobnošću.
Sastavni deo sveukupne profesionalne rehabilitacije čine i mere i aktivnosti usmerene na unapređenje uslova rada i podizanje efikasnosti osoba sa invaliditetom na radnom mestu, kao i jačanje kompetencija poslodavaca koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom i drugih zainteresovanih subjekata, u cilju osposobljavanja za pružanje stručne pomoći kao podrške osobama sa invaliditetom kod zapošljavanja, uvođenja u posao ili na radnom mestu, praćenja pri radu i drugo.
Mere podsticanja zapošljavanja nezaposlenih osoba sa invaliditetom u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom su:
9.1. Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva
Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci. Subvencija zarade se odobrava u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, a ostvaruje se prema propisima o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugim propisima o državnoj pomoći koji su potrebni za primenu propisa o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
9.2. Refundacija troškova prilagođavanja radnog mesta za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom može ostvariti pravo na refundaciju troškova prilagođavanja radnog mesta.
10. Sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja sredstvima iz republičkog budžeta (po zahtevu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave)
Autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave, može do 29. februara 2016. godine, preko nadležne filijale NSZ, podneti ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja zahtev za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja.
U 2016. godini odobravaće se učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, i to:
- javni radovi,
- program stručne prakse,
- program sticanja praktičnih znanja,
- subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih.
Uslov za odobravanje učešća u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja je da autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave ima:
- formiran lokalni savet za zapošljavanje,
- donet lokalni akcioni plan zapošljavanja (LAPZ),
- obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenog programa ili mere. Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10 i 38/15) može odobriti učešće u finansiranju i kad je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava;
- usklađene programe i mere sa prioritetima i ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i lokalnog tržišta rada.
Kriterijumi na osnovu kojih se odobrava učešće u finansiranju programa ili mera su:
- stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave,
- indikatori lokalnog tržišta rada,
- predviđeni efekat programa ili mera i ekonomska opravdanost.
Prioritet za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja u 2016. godini imaju:
- zahtevi podneti od strane nerazvijenih jedinica lokalne samouprave - utvrđene u skladu sa posebnim propisom Vlade;
- zahtevi podneti od strane jedinica lokalnih samouprava koje su formirale lokalni savet za područje više jedinica lokalnih samouprava i usvojile zajednički plan zapošljavanja za područje tih jedinica lokalnih samouprava;
- zahtevi podneti od strane jedinica lokalnih samouprava koje su programe i mere usmerile prioritetno na viškove zaposlenih i korisnike novčane socijalne pomoći.
Uzimajući u obzir mišljenja filijala na podnete zahteve, NSZ dostavlja ministarstvu predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva, na osnovu koga ministar nadležan za poslove zapošljavanja donosi odluku.
NSZ i jedinice lokalne samouprave obuhvaćene ovom odlukom zaključuju sporazume o načinu i postupku realizacije programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, kao i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje ove odluke.
NSZ će započeti realizaciju odobrenih zahteva za učešće u finansiranju programa ili mera nakon prenosa sredstava iz budžeta Republike Srbije i budžeta autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave.
Tokom 2016. godine nastaviće se sa implementacijom programskih aktivnosti iz pretpristupnih fondova EU - IPA 2012, odnosno direktno dodeljenih sredstava NSZ za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja usmerenih ka širenju mreže klubova za traženje posla, centara za informisanje i profesionalno savetovanje i samouslužnih servisa pri NSZ i jedinicama lokalne samouprave, kao i seta obuka nezaposlenih lica za potrebe tržišta rada, karavana za zapošljavanje i programa pripravnika.
Takođe, u 2016. godini očekuje se početak realizacije aktivnosti iz pretpristupnih fondova EU (IPA), programski ciklus 2013. Kroz ovaj programski ciklus će se NSZ takođe direktno dodeliti sredstva za mere subvencije za zapošljavanje i samozapošljavanje kao i obuke za poznatog poslodavca i obuke za tržište rada. Osim toga, na raspolaganju će biti i tehnička pomoć koja će za cilj imati unapređenje sistema planiranja, sprovođenja i ocenjivanja obuka za nezaposlene u NSZ i sistema profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
11. Paketi usluga za nezaposlena lica koja imaju prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja:
Analiza trendova tržišta rada ukazuje na neophodnost intenziviranja aktivnosti u cilju unapređenja položaja kategorija teže zapošljivih lica, a posebno mladih, starijih i viškova zaposlenih, lica bez stručnih kvalifikacija, niskokvalifikovanih, dugoročno nezaposlenih i osoba sa invaliditetom. Podsticanje zapošljavanja ovih kategorija teže zapošljivih lica u 2016. godini podrazumeva sprovođenje sledećih paketa usluga:
11.1. Paket usluga za viškove zaposlenih
Za viškove zaposlenih čiji se priliv na evidenciju nezaposlenih očekuje u većem obimu kako zbog završetka procesa restrukturiranja tako i zbog racionalizacije javnog sektora pripremljen je paket usluga.
Paket usluga za viškove zaposlenih koji će se sprovoditi podrazumeva nekoliko koraka, i to u zavisnosti od toga da li su u pitanju aktivnosti kojima se reaguje unapred, pre prestanka radnog odnosa zaposlenih ili aktivnosti sa licima nakon prijave na evidenciju nezaposlenih.
Radi prevencije nezaposlenosti, pre nego što se potencijalni viškovi zaposlenih prijave na evidenciju nezaposlenih, intervenisaće se određenim aktivnostima, i to:
- organizovanjem sastanka sa rukovodstvom preduzeća koja se suočavaju sa viškom zaposlenih i sindikatima;
- organizovanjem opšteg informativnog sastanka sa potencijalnim viškovima zaposlenih u prostorijama poslodavca;
- izjašnjavanjem zaposlenih o merama za koje su zainteresovani, putem popunjavanja upitnika;
- organizovanjem savetovanja za zapošljavanje kroz vođenje individualnih razgovora sa zaposlenima koji su se izjasnili da žele individualno savetovanje, u prostorijama poslodavca.
Na osnovu popunjenog upitnika ili individualnog razgovora sa savetnikom za zapošljavanje, zaposleni će se uključivati na obuke, i to:
- klub za traženje posla - petodnevni program posebno dizajniran za viškove;
- radionica za sticanje veština za ponovno zapošljavanje nakon gubitka posla;
- obuka za razvoj preduzetništva;
- obuka za aktivno traženje posla (ATP-1).
Nakon prijave viškova na evidenciju nezaposlenih NSZ će prioritetno uključivati viškove zaposlenih u programe i mere aktivne politike zapošljavanja, a posebno:
1) izvršiti procenu zapošljivosti lica;
2) utvrditi individualni plan zapošljavanja i odrediti mere koje su najpogodnije za aktivaciju i unapređenje zapošljivosti (radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla i druge mere);
3) organizovati posebno informisanje o mogućnostima i prednostima ulaganja otpremnina u samozapošljavanje, udruživanje otpremnina radi zapošljavanja, korišćenje lizinga i franšizinga i sl.
Takođe, NSZ će, u cilju preveniranja dugoročne nezaposlenosti, odnosno brže reintegracije na tržište rada viškova zaposlenih, intenzivirati posete poslodavcima, posebno u jedinicama lokalne samouprave u kojima se planira realizacija programa rešavanja viška zaposlenih, sa ciljem prikupljanja podataka o potrebama za zapošljavanjem.
Za realizaciju paketa usluga za viškove zaposlenih, MRZBSP i NSZ dobijaju podršku Svetske banke.
11.2. Paket usluga za mlade
Paket usluga za mlade podrazumeva set koraka koje će NSZ, za svaku mladu osobu prijavljenu na evidenciju nezaposlenih lica, realizovati sa ciljem prevencije zastarevanja kompetencija (znanja i veština) od značaja za konkurentno istupanje na tržištu rada i pada u dugoročnu nezaposlenost.
Paket usluga za mlade obuhvata:
1) procenu zapošljivosti lica;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti mladih;
3) posredovanje u zapošljavanju ili uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja koje mogu doprineti zapošljavanju (profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, stručna praksa, subvencije za zapošljavanje i podrška samozapošljavanju, program funkcionalnog osnovnog obrazovanja, sticanje praktičnih znanja i dr.).
11.3. Paket usluga za lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovane i dugoročno nezaposlene
Lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovani i dugoročno nezaposleni takođe imaju (kao teže zapošljiva kategorija) prioritet prilikom uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja. Paket usluga za ova lica obuhvata:
1) procenu zapošljivosti;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti lica bez stručnih kvalifikacija;
3) uključivanje u mere za aktivno traženje posla (trening samoefikasnosti i motivaciono-aktivacione obuke);
4) uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuke (program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, program sticanja praktičnih znanja, obuke za tržište rada i dr.), javne radove i dr.
11.4. Paket usluga za osobe sa invaliditetom
Paket usluga za osobe sa invaliditetom podrazumeva posredovanje u zapošljavanju i uključivanje osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima (u svakom slučaju kada je to moguće, po proceni stručnih lica NSZ) i po prilagođenim programima (u skladu sa utvrđenim individualnim planom zapošljavanja i procenjenom radnom sposobnošću).
Osobe sa invaliditetom imaju prioritet prilikom uključivanja u mere APZ, u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, procenjenim profesionalnim mogućnostima, radnom sposobnošću i identifikovanim potrebama na tržištu rada.
Paket usluga za osobe sa invaliditetom obuhvata:
1) procenu profesionalnih mogućnosti, odnosno procenu zapošljivosti;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti osoba sa invaliditetom;
3) posredovanje u zapošljavanju ili uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja koje doprinose podizanju zapošljivosti i zapošljavanju.
12. Učešće u realizaciji projekata
Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja učestvuje ili prati realizaciju sledećih projekata:
R. br. |
Projekat |
Trajanje projekta |
Izvor finansiranja |
1. |
"Unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja" Projekat ima za cilj unapređenje delotvornosti i koordinacije između odabranih javnih politika i programa radi ublažavanja i otklanjanja prepreka za povećanje konkurentnosti i povećanje zaposlenosti. Jedna od komponenti navedenog projekta odnosi se na reformu tržišta rada i sistema socijalne zaštite. Reforma tržišta rada biće podržana kroz unapređenje usluga NSZ u posredovanju u zapošljavanju (i prema nezaposlenim licima i prema poslodavcima) i kroz unapređenje delotvornosti mera aktivne politike zapošljavanja, kao i davanje preporuka za podsticaje za formalno zaposlenje korisnika novčane socijalne pomoći. |
januar 2016 - jun 2019. |
Svetska banka |
2. |
"Povećanje efikasnosti politike zapošljavanja prema ugroženim grupama" Projekat obuhvata niz aktivnosti, usmerenih ka daljem širenju mreže klubova za traženje posla, centara za karijerno vođenje i savetovanje i samouslužnih stanica u NSZ odnosno jedinicama lokalne samouprave, kao i uključivanja nezaposlenih lica u obuke za tržište rada, uz pilotiranje nove mere "karavani zapošljavanja". Sve ove mere finansiraće se sredstvima direktno dodeljenim NSZ - direktni grant. Osim toga, NSZ dobija i tehničku pomoć za sprovođenje direktnog granta u cilju osamostaljivanja za sprovođenje ovakvih projekata i u budućnosti, a dugoročno i radi pripreme za članstvo u Evropskom socijalnom fondu. |
2014-2016. |
EUD, uz učešće iz budžeta RS, programski ciklus IPA 2012, sprovodi NSZ |
3. |
"Tehnička pomoć za jačanje kapaciteta u oblasti politike zapošljavanja" U okviru projekta planiran je dalji razvoj i unapređenje sistema obuka, odnosno programa obuka potrebnih na tržištu rada, sa ciljem smanjenja neusaglašenosti ponude i potražnje, povećavanje efikasnosti politike zapošljavanja prema osobama sa invaliditetom. |
2015-2017. |
EUD, uz učešće iz budžeta Republike Srbije, programski ciklus IPA 2013, sprovodi MRZBSP i NSZ |
4. |
Uključivanje migracija u nacionalne razvojne strategije Projekat ima za cilj pružanje podrške zemljama korisnicama u procesu integrisanja oblasti migracije u nacionalne razvojne planove, uz kontinuirano praćenje i usaglašavanje. Planirane su aktivnosti koje se odnose na analizu trenutnog stanja i potreba u oblasti migracija i razvoja, podrška institucijama u izradi proširenog migracionog profila, podrška nacionalnim koordinacionim mehanizmima za upravljanje migracijama, podrška u izradi strategija koje uključuju temu migracija, razmene iskustava i primera dobre prakse. |
februar 2014 - januar 2018. godine |
Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) |
5. |
"Podrška implementaciji Programa reforme politike zapošljavanja i socijalne politike, sa fokusom na politiku zapošljavanja i zapošljivosti mladih" Projekat treba da doprinese povećanju zapošljavanja i zapošljivosti mladih, kroz sprovođenje Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, sa ciljem unapređenja kreiranja i implementacije zakonodavnog okvira na nacionalnom i lokalnom nivou. |
Inicijalna faza |
Vlada Švajcarske Konfederacije |
V FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA
Finansiranje aktivne politike zapošljavanja obavlja se iz sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, sredstava donacija, kredita, kao i iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti i drugih izvora.
Za realizaciju planiranih programa i mera aktivne politike zapošljavanja i kao i mera profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje u 2016. godini potrebno je obezbediti 2.800.000.000,00 dinara u budžetu Republike Srbije i 550.000.000,00 dinara iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Dodatna sredstva obezbediće se iz budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za učešće u realizaciji lokalnih i regionalnih akcionih planova zapošljavanja, kao i direktnog granta (direktno dodeljenih sredstava) NSZ za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja iz IPA 2012 programskog ciklusa. Takođe, očekuje se početak sprovođenja aktivnosti iz IPA 2013 programskog ciklusa.
Isplata subvencija zarada za osobe sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa, uvođenje standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i pruženih usluga, prilagođavanje radnih mesta i drugo, takođe se finansira iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Plan uključivanja nezaposlenih lica u mere aktivne politike zapošljavanja i rezultati zapošljavanja
MERE AKTIVNE POLITIKE |
Broj lica uključen u mere (1) |
Broj osoba sa invaliditetom |
Ukupan broj lica uključen u mere (3) |
Broj zaposlenih |
||
Broj zaposlenih |
Efekat |
|||||
1. |
AKTIVNO TRAŽENJE POSLA |
103.490 |
4.310 |
107.800 |
22.735 |
21% |
1.1. |
Obuka za aktivno traženje posla |
36.000 |
1.200 |
37.200 |
7.440 |
20% |
1.2. |
Trening samoefikasnosti |
3.040 |
60 |
3.100 |
310 |
10% |
1.3 |
Radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla |
950 |
50 |
1.000 |
50 |
5% |
1.4 |
Klub za traženje posla |
3.500 |
200 |
3.700 |
925 |
25% |
1.5 |
Sajmovi zapošljavanja |
50.000 |
2.500 |
52.500 |
10.500 |
20% |
1.6 |
Obuka za razvoj preduzetništva |
10.000 |
300 |
10.300 |
3.510 |
34% |
2. |
DODATNO OBRAZOVANJE I OBUKA |
8.910 |
710 |
9.620 |
4.373 |
45% |
2.1. |
Program stručne prakse |
5.000 |
40 |
5.040 |
2.210 |
44% |
2.2. |
Sticanje praktičnih znanja |
280 |
20 |
300 |
300 |
100% |
2.3. |
Obuke za tržište rada |
1.100 |
630 |
1.730 |
519 |
30% |
2.4 |
Obuke na zahtev poslodavca |
1.000 |
20 |
1.020 |
1.020 |
100% |
2.5. |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
1.500 |
/ |
1.500 |
315 |
21% |
2.6. |
Priznavanje prethodnog učenja |
30 |
/ |
30 |
9 |
30% |
3. |
SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE |
6.240 |
670 |
6.910 |
6.910 |
100% |
3.1. |
Subvencije za samozapošljavanje |
3.350 |
160 |
3.510 |
3.510 |
100% |
3.2. |
Subvencije za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih |
2.690 |
110 |
2.800 |
2.800 |
100% |
3.3. |
Subvencija dela zarade korisnika novčane socijalne pomoći |
200 |
/ |
200 |
200 |
100% |
3.4 |
Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva |
/ |
350 |
350 |
350 |
100% |
3.5. |
Mere podrške za osobe sa invaliditetom |
/ |
50 |
50 |
50 |
100% |
4. |
JAVNI RADOVI |
5.000 |
1.900 |
6.900 |
6.900 |
100% |
UKUPNO |
123.640 |
7.590 |
131.230 |
40.918 |
31% |
|
* Efekat mera APZ na zapošljavanje dat je na osnovu rezultata zapošljavanja u 2014. godini. Mere čiji je efekat 100% podrazumevaju zapošljavanje odnosno radno angažovanje (subvencije, javni radovi, sticanje praktičnih znanja, mere podrške za osobe sa invaliditetom).
Konačan broj nezaposlenih lica koja će biti uključena u programe i mere aktivne politike zapošljavanja i efekti na zapošljavanje biće utvrđeni, nakon usvajanja zakona o budžetu, u Sporazumu o učinku NSZ za 2016. godinu.
VI NOSIOCI POSLOVA REALIZACIJE NAPZ
Mere aktivne politike zapošljavanja i druge planirane aktivnosti u okviru NAPZ, sprovodi ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, NSZ, kao i drugi državni organi, institucije i socijalni partneri.
Efikasnost i efektivnost programa i mera aktivne politike zapošljavanja utvrđenih NAPZ koje sprovodi NSZ, prati se putem Sporazuma o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje koji, u skladu sa Zakonom, zaključuju ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja i NSZ. Tim sporazumom bliže će se urediti zadaci, obaveze, ciljevi i rezultati u 2016. godini, rokovi za sprovođenje pojedinih programa i mera, odgovornosti, izveštavanje i dr.
Centralnu ulogu u praćenju, koordinaciji, upravljanju implementacijom NAPZ i izveštavanju ima ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja. U zavisnosti od vrste i nivoa na kome se realizuju aktivnosti, ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja će direktno pratiti aktivnosti koje se ostvaruju na nacionalnom nivou i za čije ostvarivanje je nadležno.
Značajnu ulogu u procesu praćenja i izveštavanja o sprovođenju aktivnosti ima NSZ.
Nadležne institucije, socijalni partneri i društveni akteri definisani kao nosioci pojedinih aktivnosti NAPZ, odgovorni su za praćenje realizacije aktivnosti i izveštavanje.
VII KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA
U skladu sa Zakonom, teže zapošljiva lica su ona nezaposlena lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Određenim programima i merama aktivne politike zapošljavanja podstiče se ravnopravniji položaj tih lica na tržištu rada, tako da teže zapošljiva lica imaju prioritet kod uključivanja u pojedine mere.
U 2016. godini teže zapošljiva lica koja će imati prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja su: nezaposleni mladi do 30 godina života, višak zaposlenih i nezaposlena lica starija od 50 godina, nezaposleni bez kvalifikacija, niskokvalifikovani i dugoročno nezaposleni, osobe sa invaliditetom i Romi. U sklopu napora da se podstakne aktivacija radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći, ovoj kategoriji lica takođe će biti posvećena posebna pažnja.
Međutim, u programe i mere aktivne politike zapošljavanja potrebno je uključivati i ostala teže zapošljiva lica i posebno osetljive kategorije nezaposlenih kao što su: žene, ruralno stanovništvo, izbegla i raseljena lica, povratnici prema sporazumu o readmisiji, deca bez roditeljskog staranja, žrtve porodičnog nasilja i trgovine ljudima, samohrani roditelji, supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, roditelji dece sa smetnjama u razvoju i sl. na način kojim se omogućava njihova integracija na tržište rada i poboljšanje kvaliteta života.
VIII GODIŠNJI PROGRAM DODATNOG OBRAZOVANJA I OBUKE
Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke utvrđuju se programi i mere dodatnog obrazovanja i obuke koji će se realizovati u 2016. godini.
Realizacija Godišnjeg programa dodatnog obrazovanja i obuka podrazumeva sprovođenje pojedinačnih aktivnosti, odnosno programa i mera kojima se stiču nova znanja, veštine i radno iskustvo, u cilju stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.
Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke zasniva se na analizi potreba tržišta rada, odnosno potreba poslodavaca u pogledu potrebnih znanja i veština neophodnih za obavljanje konkretnih poslova, utvrđenih u kontaktima sa poslodavcima. U skladu sa tim realizovaće se dodatno obrazovanje i obuke za ona područja rada u kojima postoji deficit znanja i veština.
Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuka sprovodi NSZ realizacijom sledećih programa i mera:
1. |
Program stručne prakse - podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština za samostalan rad u struci za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje-kvalifikacija, bez zasnivanja radnog odnosa. |
2. |
Program sticanja praktičnih znanja - podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. Poslodavac ima obavezu da zadrži lice u radnom odnosu još 6 meseci nakon završetka programa. |
3. |
Kratke obuke - sticanje dodatnih znanja i veština u cilju unapređenja kompetencija, konkurentnosti i zapošljivosti nezaposlenih lica, uz mogućnost sticanja nove kvalifikacije, odnosno prekvalifikacije i dokvalifikacije. |
3.1. |
Obuke za tržište rada - sticanje stručnih dodatnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca sa posebnim akcentom na sticanje i kognitivnih i socijalnih veština odnosno transverzalnih i generičkih veština, koje podrazumevaju rešavanje problema i analitičke sposobnosti, veštine komunikacije i timskog rada, rukovođenje sopstvenim zadacima, jezičke sposobnosti i poznavanje rada sa digitalnom tehnologijom, osećaj za inicijativu i preduzetništvo. |
3.2. |
Obuke na zahtev poslodavca - sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, na zahtev poslodavca koji pripada privatnom sektoru, ukoliko na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama. Obaveza poslodavca je da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa licem koje završi obuku. (uz mogućnost da, na osnovu podnetog obrazloženog zahteva, sa licem zasnuje radni odnos i za vreme trajanja obuke). Ovaj program može da se realizuje istovremeno sa subvencijom za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih, pod istim uslovima pod kojima se ta subvencija ostvaruje bez programa obuke na zahtev poslodavca. |
4. |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
5. |
Priznavanje prethodnog učenja - sticanje kvalifikacije ili njenog dela, ključne ili stručne kompetencije u skladu sa utvrđenim standardom. |
Vrstu programa dodatnog obrazovanja i obuke i obuhvat lica koja se uključuju određuje NSZ, u skladu sa prethodno sprovedenom analizom potreba tržišta rada kao i predlozima relevantnih ministarstava (uključujući potrebe na lokalnom i regionalnom nivou).
Naknada troškova dodatnog obrazovanja i obuke kao i visina učešća NSZ u troškovima realizacije dodatnog obrazovanja i obuke, u zavisnosti od vrste programa, definišu se Programom rada NSZ za 2016. godinu u skladu sa raspoloživim sredstvima i obuhvatom lica planiranim Sporazumom o učinku NSZ za 2016. godinu.
IX TABELA PRIORITETA, MERA I AKTIVNOSTI ZA REALIZACIJU NAPZ
X. INDIKATORI USPEHA U PRIMENI NAPZ ZA 2016. GODINU