AKCIONI PLANPRIMENE KREATIVNE INDUSTRIJE GRADA NOVOG SADA("Sl. list Grada Novog Sada", br. 50/2015) |
UVOD
Centar za istraživanja i studije turizma iz Novog Sada (Ponuđač) je dostavio ponudu u okviru poziva Grada Novog Sada, Gradske uprave za privredu (Naručilac) za Javnu nabavku usluga - Izrada akcionog plana primene kreativne industrije Grada Novog Sada (Akcioni plan).
Akcioni plan primene kreativne industrije - proističe iz nacionalnih strateških dokumenata, Nacionalne strategije za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji, Strategija i politika razvoja industrije u Republici Srbiji 2011-2020. ("Službeni list RS", broj 55/11) i Nacionalna strategija zapošljavanja do 2020. godine ("Službeni list RS", broj 37/11). Ovo je prvi zvaničan strateški dokument ove vrste u Srbiji koji pruža smernice Gradu Novom Sadu za održiv razvoj kulturnih i kreativnih industrija, kao i stvaranje imidža Novog Sada kao kreativnog grada. Takođe, ovaj dokument predstavlja će pored Nacrta strategije "Novi Sad 2021" osnovu za profilisanje i kandidaturu Novog Sada za prestonicu kulture 2021. godine.
Centar za istraživanja i studije turizma je pri izradi dokumenta koristio i podatke koje je u direktnoj komunikaciji prikupio od lokalnih i državnih institucija među kojima su: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Republički zavod za statistiku, Nacionalna služba za zapošljavanje, Privredna komora Srbije, Agencija za privredne registre, JP "Urbanizam" Novi Sad, Turistička organizacija Grada Novog Sada, Klaster kreativnih industrija Vojvodine, Univerzitet u Novom Sadu, Srednja strukovna škola "Bogdan Šuput", Srednja strukovna škola "Mileva Marić Anštajn", Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara, Slovaka, Rumuna i Rusina i Udruženje samostalnih zanatlija Novog Sada.
U istraživanju je korišćena kvalitativna i kvantitativna analiza u cilju stvaranja opšte slike o stanju u kreativnim industrijama u Novom Sadu. Primarni izvori podataka dobijeni su kroz intervjue dok su za sekundarne izvore podataka korišćene postojeće analize i istraživanja. Intervjui su sprovedeni među predstavnicima kreativnih industrija u Novom Sadu i to: Agencije za digitalni marketing "Homepage", Fondacija "EXIT", Nacionalne komore za modu Srbije "Serbia Fashion Week", Kompanije "Manual", Studia "Eipix Entertainment", Arhitektonskog biroa Arhitekt S, "Dnevnik" doo, Izrada softvera i kompjuterskih usluga "Levi9 Balkan" doo, Muzeja Grada Novog Sada, JP "Urbanizam" Novi Sad, Festivala uličnih svirača, Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, Fakulteta za sport i turizam "TIMS", "Contrast media", Fakulteta za menadžment "FAM", Filmske i video produkcije Boris Kovač, Agencije za veb dizajn "Popart Studio" doo, Muzičkog centra "Karington", Preduzeća za proizvodnju medijskog sadržaja doo "Media Art Content" i doo "Too orange". Rezultati intervjua su obrađeni kroz analizu sadržaja i frekvencijsku analizu.
Analiza obuhvata podatke o društvenom, obrazovnom i kulturnom aspektu stanja u kreativnim industrijama, dok kvantitativni podaci ukazuju na uticaje kreativnih industrija u smislu broja zaposlenih, proizvodnje i profita.
Naslov Akcionog plana ne odnosi se na primenu u smislu započinjanja, već ukazuje na primenu novih, inovativnih modela upravljanja, razvoja i održivosti u saglasnosti sa trendovima kreativne industrije.
Sadržaj ovog dokumenta je urađen u skladu sa zahtevima javne nabavke i sastoji se od sedam celina, i to su: Pojam i koncept kreativnih industrija, Trendovi kreativnih industrija u svetu, Gradovi kao glavni akteri razvoja - kreativni gradovi, Kreativna industrija u Republici Srbije i Novi Sad kreativan grad - mogućnosti za razvoj kreativnih industrija, Kulturne i kreativne industrije Grada Novog Sada i Strategijski okvir kreativnih industrija na teritoriji Grada Novog Sada. U sklopu poslednjeg poglavlja data je analiza svih elemenata u cilju definisanja prioriteta iz kojih proizilaze mere u vremenskom periodu od dve godine, sa konkretnim planom aktivnosti za koje je zadužena lokalna samouprava, poslodavci i zaposleni u sektoru kreativnih industrija.
1. POJAM I KONCEPT KREATIVNIH INDUSTRIJA
Kreativnost je povezana sa originalnošću, maštovitošću, nadahnućem i inovativnošću, a prožeta je kroz sva društva i zemlje, velike i male, bogate i siromašne, napredne, i zemlje u razvoju. Kreativnost je unutrašnje obeležje svakog pojedinca da maštovito izrazi svoje ideje, koje su povezane sa znanjem, a u suštini su njihov intelektualni kapital. Svako društvo ima vlastite zalihe nematerijalne i neopipljive kulture, ali ljudi su ti koji su postali ključni pokretači kreativne industrije i istinsko bogatstvo naroda u 21. veku. Upravo ova spoznaja dovela je do istraživanja veza između kulture i nasleđa, kreativnosti i ekonomije i stvaranja novog termina "kreativna ekonomija".
Termin kreativna ekonomija popularizovan je 2001. godine kada je britanski pisac i medijski menadžer Džon Hovkins ovaj termin primenio na 15 industrija, od umetnosti do nauke i tehnologije. Prema njegovim procenama iz 2000. godine kreativna ekonomija širom sveta imala je vrednost od 2,2 triliona američkih dolara i beležila je stopu rasta od 5% na godišnjem nivou. On ističe tri glavna elementa kreativne ekonomije: kreativnost - kao ideju koja se može ekonomski valorizovati, kreativne proizvode - koji predstavljaju rezultat kreativnog rada i kreativne delatnosti. Hovkins ukazuje da svaka kreativnost ne kreira kreativni proizvod, već da se samo ona kreativnost koja može biti ekonomski valorizovana može smatrati delom kreativne ekonomije1.
Kreativni sektori širom sveta sve više dobijaju na značaju kao generator poslova, benefita i kulturnog angažmana. Centralni deo kreativne ekonomije čine kulturne i kreativne industrije koje leže na raskrsnici umetnosti, kulture, biznisa i tehnologije.
Unctad2 je 2005. godine donela definiciju koja obrazlaže da se izraz "kreativne ekonomije" može sažeti u:
• Koncept koji se razvija na temelju kreativne imovine, i time potencijalno generiše ekonomski rast i razvoj;
• Podstiče stvaranje prihoda i radnih mesta, te je izvor zarade kroz promovisanje socijalne uključenosti, kulturne raznolikosti i ljudskog razvoja;
• Obuhvata ekonomske, kulturne i socijalne aspekte kroz interakciju sa tehnologijom, intelektualnim bogatstvom i turističkim ciljevima;
• U srce kreativnih ekonomija su kreativne industrije.
Kreativne industrije postaju sve važnija komponenta razvoja moderne post - industrijske privrede, zasnovane na inovativnosti i znanju. Razlozi za podsticanje razvoja takvih industrija leži u dokazanom privrednom rastu i razvoju, i stvaranju radnih mesta, ali i u promovisanju kulturnog identiteta i isticanju kulturnih različitosti širom sveta. Sektor koji je uvek bio na margini tokom prethodne decenije prepoznat je od strane brojnih država, gradova i vlada, te konačno dobija dovoljno pažnje i postaje glavna tema istraživanja, analiza i statistika kako bi se što bolje razumeo odnos između kulture, kreativnih industrija i ekonomskog razvoja, da bi se što uspešnije iskoristio potencijal novootkrivene industrije.
Međutim, sama definicija kreativnih industrija predstavlja prvi problem pri analizi samog fenomena, jer postoje razlike i preklapanja između pojmova "kreativne industrije", "kulturne industrije" i "kreativne ekonomije"3.
Pojam kreativne industrije obuhvata širi spektar aktivnosti koje uključuju kulturne industriju i svu kulturnu ili umetničku produkciju, bez obzira da li postoje ili su proizvedeni kao pojedinačna jedinica. Kreativne industrije su one u kojima proizvod ili usluga sadrži značajan element umetničkog ili kreativnog poduhvata i uključuju aktivnosti kao što su arhitektura i oglašavanje.
Prva definicija kreativnih industrija pojavila se 1997. godine u dokumentu britanske vlade "Creative industries Task Force" i na osnovu toga je kreativna industrija odmah uvrštena kao strateški prioritet Ministarstva kulture Velike Britanije4. Prema ovoj definiciji kreativne industrije su one koje se zasnivaju na individualnoj kreativnosti, veštinama i talentu pojedinca, a koje imaju potencijal za stvaranje bogatstva i radnih mesta kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine". Termin "kreativne industrije" ne treba da nas asocira na velika fabrička postrojenja i pokretnu traku u industrijskoj proizvodnji, već na brojne i raznovrsne aktere i delatnosti čiji su ciljevi slični.
Termin Kulturna industrija je nastao 1944. godine pod okriljem Frankfurtske škole i njenih najznačajnijih predstavnika Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera. Iako se tada termin koristio u polemičkom maniru kako bi označio nepomirljive suprotnosti između kulture i ekonomije, a naročito antiprosvetiteljsko delovanje kulturnih industrija, danas se koristi da opiše vezu između njih.
Drugačiji oblici u kojima se kultura proizvodi, razvija, konzumira i uživa u postindustrijskim društvima, u odnosu na one oblike koji su postojali u prošlosti, doprineli su da tokom 80-ih godina francuski istraživači i političari prihvate koncept kulturnih industrija u jednom pozitivnijem smislu.
Kulturne industrije se odnose na industrije koje kombinuju stvaranje, proizvodnju i komercijalizaciju kreativnih sadržaja, koji su deo nematerijalne i kulturne prirode. Sadržaj je obično zaštićen autorskim pravom i oni mogu biti u obliku dobara ili usluga. Kulturne industrije generalno uključuju: štampanje, oglašavanje i multimedije, audio-vizuelnu umetnost, fonografsku i kinematografsku produkciju, kao i zanate i dizajn.
U cilju istraživanja ključnih odnosa između kulture, trgovine i globalizacije, Unesco je sačinio dokument pod nazivom "Culture, Trade and Globalization"5 (Kultura, trgovina i globalizacija), u kome kroz 25 pitanja i odgovora nudi osnovu za razumevanje multilateralnih trgovinskih sporazuma i njihov uticaj na razvoj nacionalnih kulturnih industrija. Unesco koristi termin "kulturne industrije" i definiše ih na sledeći način: "Postoji opšte slaganje oko toga da se termin kulturne industrije odnosi na one industrije koje stvaraju, proizvode i komercijalizuju nematerijalne sadržaje kulturne prirode.
Ti sadržaji, u vidu proizvoda ili usluga, obično su zaštićeni pravima intelektualne svojine". Pojam kulturnih industrija odnosi se na štampanje, izdavačku delatnost i multimediju, audio-vizuelne delatnosti, muzičke i kinematografske produkcije, kao i na zanate i dizajn. U nekim zemljama, pojam kulturnih industrija uključuje i arhitekturu, vizuelne i scenske umetnosti, sport, proizvodnju muzičkih instrumenata, reklamu i kulturni turizam"6. Unesco podstiče vlade zemalja u tranziciji da prepoznaju značaj kulturnih industrija, ne samo kao moćnih instrumenata za stvaranje kolektivnih i individualnih kulturnih identiteta - zbog čega su važne za nacionalne kulturne politike - već i kao vodećih snaga u sveukupnom održivom kulturnom i ekonomskom razvoju.
Zbog brojnih polemika oko upotrebe termina treba navesti i pojašnjenja koje su dali Unctad, Unesco i Evropska komisija. Međunarodna agencija za trgovinu i razvoj Ujedinjenih Nacija (Unctad) je 2004. godine napravila razliku između kreativnih i kulturnih industrija. Kreativna industrija dobija na vrednosti od zaštite autorskih prava i distribucije kreativnog sadržaja, dok kulturna industrija generiše kreativni sadržaj u lokalni kontekst kroz književne, vizuelne i pozorišne umetnosti.
Iste godine Unesco daje svoje viđenje kulturne industrije - da koristi kreativnost, znanje i kulturno intelektualno vlasništvo za proizvodnju proizvoda i usluga u društvenom i kulturnom smislu. Evropski parlament je stavio akcenat na kulturne industrije, te je Evropska Komisija predložila da se kreativna industrija može posmatrati kao podskup kulturnih industrija7.
______________
1 Izvor: Howkins, J., Kreativna ekonomija - kako ljudi zarađuju na idejama, BINOZA RESS, Zagreb,2001, str. 7-22.
2 Izvor: Unctad; Creative Economy Report; UN 2008.
3 Izvor: Howkins J.; The Creative Economy - how people make money from ideas; Penguin Books Ltd.; London 2002.
4 Izvor: Creative industries Mapping Document (1998), Department for Culture, Media and Sport, London www.culture.gov.uk
5 Izvor: Culture, Trade and Globalization, http://www.unesco.org/culture/industries/trade/index.shtml
6 Izvor: http: //www.unesco.org/culture/industries/trade/html_eng/question1. shtml#1.
7 Izvor: Strategies for creative industries: an intenational review, London etropilitan University, Creative Indutries Journal, Vol. 1 No. 2, 2008, str. 93-94.
1.1. Kulturno stvaralaštvo i inovacije
Kritičari kreativnih industrija smatraju da je termin "kreativnost" korišćen previše široko i da nikada nije korišćen koliko ga ima danas, pa čak i u domenu psihologije. Neki kritičari tvrde da kulturne i kreativne industrije postaju ključni elementi inovacija čitavog sistema privrede. Prema ovom gledištu, njihov primarni značaj proizlazi ne samo iz doprinosa kreativne industrije na ekonomiju, već i na način na koji stimulišu pojavu novih ideja ili tehnologije i proces transformacija promena. Kreativna ekonomija treba da se gleda kao "kompleksan sistem" koji dobija svoju "ekonomsku vrednost" iz ekonomske evoluacije, odnosno sistema koji se bavi proizvodnjom pažnje, kompleksnosti, identiteta, adaptacije i primarnog izvora kreativnosti. Ideje o kreativnim industrijama određene su u zavisnosti od geografske lokacije, a na njih utiču lokalno nasleđe i okolnosti. Na primer, u Sjedinjenim američkim državama kreativnost je okrenuta potrošaču i tržištu, dok je u Evropi ona podređena tradiciji nacionalne kulture i kulturnog građanstva. U zemljama koje su podložne uticaju i Evrope i Amerike (Velika Britanija, Hong Kong, Novi Zeland, Tajvan), koncept kreativnih industrija prihvaćen je uzimajući u obzir oba aspekta potrošnje, kulturu i tržište.
Kreativne industrije ili šire definisan kreativni sektor predstavlja skup veoma heterogenih grana čija se produkcija zasniva na kreativnosti koja se materijalizuje kroz umetničko stvaralaštvo, a proizvodni proces kreće od zanatske (umetnički i stari zanati), preko tržišno profesionalne (dizajn, reklamiranje, modni dizajn) do industrijsko profesionalne proizvodnje (diskografija, kinematografija, izdavaštvo).
Sa metodološke tačke gledišta, polazna tačka u analiziranju razvojnog doprinosa kreativnih industrija nije merenje kreativnosti, već ispitivanje načina na koji se kreativnost može ekonomski valorizovati i transformisati u robu. U tom smislu, kreativne industrije predstavljaju, uslovno rečeno, industrijski sistem u kome se nematerijalni resursi transformišu kroz proces proizvodnje u proizvode i usluge sa simboličkim vrednostima i socijalnim značenjima.
Stoga, stvaranje bogatstva u kreativnoj ekonomiji, mnogo manje zavisi od investiranja u tehnologije i opremu, nego od sposobnosti jednog naroda da neprestano obogaćuje postojeće i stvara nove oblike široko distribuiranih sadržaja.
1.2. Klasifikacija kulturne i kreativne industrije
Dakle, do danas su razvijeni različiti modeli koji pokušavaju da objasne i sistematizuju strukturne karakteristike kreativnih industrija. Upotreba termina "kreativna i kulturna industrija" može značajno da varira iz jednog konteksta u drugi. Svako društvo nastoji da preoblikuje preovlađujuće modele i da ih uskladi sa lokalnim kontekstom, kulturom i tržištem. Svaki model racionalno objašnjava svrhu i način na koji te industrije u praksi postoje i naglašava poteškoće u definisanju kreativnosti i kreativnih industrija. Modeli prema Unctad glase ovako (Unctad, 2010)8:
• "UK DCMS model" - ovaj model ima uporište u odlukama Vlade Velike Britanije iz 1997. godine koje objašnjavaju kreativne ekonomije kao vodeći pokretač inovacija u modernom svetu. Kreativne industrije su definisane kao one koje zahtevaju kreativnost i talenat i zajedno sa radom i iskorišćavanjem vlastitog intelektualnog vlasništva donose veliki napredak u budućnosti. Međutim ovaj model ne pravi jasnu razliku između kreativnih i kulturnih industrija, što se smatra njegovim najvećim nedostatkom (DCMS, 2001.).
• "Simbolic text model" - bazira se na kulturnim industrijama istraženim u studijama koje je finansirala Vlada Velike Britanije: Ona naglasak stavlja na umetnost koja predstavlja politički i socijalni napredak Evrope kroz godine, umesto jačanja pop kulture koja je trenutno na vrhuncima popularnosti. Ovaj model smatra da se mora uticati na budući razvoj ljudske sveti i to upravo kroz kreativne industrije, ali na pažljiv i planiran način.
• "Concentric circles model" - temelji se na činjenici da su kulturne vrednosti i kulturna dobra ono što razlikuje kreativne industrije od ostalih grana industrije. Model sugeriše da se kreativne ideje kao jezgra kreativnih umetnosti u obliku teksta, zvuka ili slike šire poput koncentričnih krugova i zahvataju sve sfere kreativnih industrija koje na određenom prostoru postoje. Ovaj model je poslužio i Evropskoj komisiji u klasifikaciji kreativnih industrija.
• "WIPO copyright model" - model baziran na industrijama koje su direktno ili indirektno uključene u stvaranje, proizvodnju i distribuciju intelektualnog vlasništva. Postavlja jasnu razliku između industrija koje stvaraju intelektualno vlasništvo, i onih koje omogućavaju da taj proizvod dođe do kupaca.
• "Unesco model" - bazira se prevashodno na industrije u osnovnim i proširenim kulturnim domenima.
______________
8 Izvor: Unctad, Creative Economy Report, 2008.
Tabela 1: Modeli klasifikacije kulturnih i kreativnih industrija
"UK DCMS model" |
"Simbolic texts model" |
"Concentric circles model" |
"WIPO copywright model" |
"Unesco model" |
Oglašavanje |
Središnje kulturne industrije: |
Jezgra kreativnih industrija: |
Jezgra: Industrija dečijih igračaka |
Industrije u osnovnim kulturnim domenima: Industrije u proširenim kulturnim domenima: |
Izvor: Unctad, Creative Economy Report, 2008.
Prvi model ne pravi razliku između industrija koje su okarakterisane kao kreativne, dok ostali modeli definišu jezgra kreativnih industrija koja se od modela do modela razlikuju, tako jezgra trećeg navedenog modela čine kreativne industrije u globalu koje na različite načine pokreću ostale industrije u društvu, dok npr. drugi model u potpunosti ignoriše kreativnost i zasniva se isključivo na kulturnim resursima.
1.3. Klasifikacija kulturne i kreativne industrije grada Novog Sada
U ovom Akcionom planu primeniće se model Evropske komisije koji će se prilagoditi stanju i potrebama Grada Novog Sada i koji pravi razliku između kulturne i kreativne industrije na sledeći način:
Kulturni sektor obuhvata delatnosti u okviru kojih se obezbeđuju uslovi za kulturno stvaralaštvo svih grupa građana, kao i za zaštitu i prezentaciju kulturne baštine.
U kulturni sektor spadaju:
a) savremeno stvaralaštvo:
književnost
scensko stvaralaštvo
likovno stvaralaštvo
audiovizuelno i digitalno stvaralaštvo
muzičko stvaralaštvo
amatersko stvaralaštvo
stvaralaštvo mladih
b) kulturna baština
muzeji i galerije
biblioteke i arhivi
Kulturne industrije obuhvataju privredne grane koje proizvode i distribuiraju kulturna dobra i usluge i koje kao takve imaju potencijala da osim kulturnih ostvaruju i značajnije ekonomske benefite, a to su:
• Stari zanati
• Organizacija kulturno-zabavnih manifestacija
• Fotografske usluge
• Proizvodnja, emitovanje i distribucija televizijskog i radijskog programa
• Izdavanje novina, časopisa i knjiga
• Priprema za štampu, štampa, knjigovezačke usluge i prodaja štampanog materijala
• Proizvodnja i prikazivanje kinematografskih dela
• Snimanje, proizvodnja i izdavanje zvučnih zapisa i muzike
Kreativne industrije su one industrije koje koriste kulturu kao polazište i imaju kulturnu dimenziju, a odnose se na delatnosti zasnovane na proizvodnji i stavljanju u promet intelektualne svojine koja pre svega stvara ekonomske benefite za svoju sredinu (nova radna mesta, izvoz, prihod), a to su:
• Dizajnerske delatnosti
• Delatnost reklamnih agencija
• Medijsko predstavljanje
• Arhitektonska delatnost
• Delatnost komunikacija i odnosa sa javnošću
• Računarsko programiranje
• Konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije
• Ostale usluge informacione tehnologije
• Veb portali
• Izdavanje računarskih igara
• Izdavanje ostalih softvera
2. TRENDOVI U KREATIVNIM INDUSTRIJAMA U SVETU
Kreativne industrije sve više postaju osnova za ekonomski napredak i socijalnu integraciju, a trendovi u pogledu razvoja kreativnih industrija su9:
• Potreba za povezivanjem ekonomske politike i politike razvoja kreativnih industrija;
• Pronalaženje načina kako se kreativnost može ekonomski valorizovati i transformisati u tržišnu robu. U tom smislu kreativne industrije predstavljaju uslovno rečeno industrijski sistem u kome se nematerijalni resursi transformišu kroz proces proizvodnje i distribucije u proizvode i usluge sa simboličkim vrednostima i socijalnim značenjima;
• Podsticanje održivog preduzetništva u kulturi i visoki nivoi profesionalizma postaju imperativ opstanka u kreativnoj ekonomiji;
• Stvaranje bogatstva u kreativnoj ekonomiji mnogo manje zavisi od investiranja u tehnologiju i opremu, nego od sposobnosti jedne nacije da neprestano obogaćuje postojeće sadržaje i stvara nove oblike široko distribuiranih sadržaja.
Potencijal za razvoj kreativne industrije je prisutan u svim zemljama i jedan je od najbrže rastućih sektora u svetu ekonomije, ne samo u smislu stvaranja prihoda, već i za otvaranje novih radnih mesta. Svetska trgovina dobrima i uslugama u kulturnim i kreativnim industrijama u 2011. godini iznosila je 624 milijardi USD (dvostruko više nego u 2002. godini).
______________
9 Izvor: Venturelli, Sh, 2002;
Grafikon 1. Svetski rast izvoza kreativnih i kulturnih proizvoda i usluga, 2002. i 2012. godine
Izvor: UNCTD: 2013, Creative Economy Report
Kreativne industrije postaju vodeći segment globalne ekonomije, a njihov doprinos u formiranju svetskog društvenog bruto proizvoda neprestano raste. Procenjuje se da učestvuju sa 7% u stvaranju svetskog društvenog bruto proizvoda i da se u ovom sektoru ostvaruje rast od 5% godišnje10. Kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou kreativne industrije pojedinih zemalja predstavljaju važne generatore njihovog ekonomskog razvoja.
Izvoz kulturno kreativnog industrijskog sektora se od 2002. do 2011. godine povećavao po prosečnoj stopi od 8,8%. Najveći rast ostvaruju zemlje u razvoju, dok zemlje u tranziciji još ne ostvaruju značajan udeo u ukupnoj Svetskoj trgovini dobrima kulturne i kreativne industrije.
______________
10Izvor: Unctad, 2004, str. 3
Grafikon 2. Izvoz kreativnih proizvoda po grupama zemalja 2002. i 2012. godine
Izvor: UNCTD; 2013, Creative Economy Report
Unapređenje i razvoj kreativne ekonomije podrazumeva promovisanje ukupne kreativnosti društva, potvrđuje identitet zajednice, poboljšava kvalitet života i koristi raspoložive resurse.
Velika Britanija ima najveći kreativni sektor u Evropskoj uniji, a time ima snažan uticaj na društveni bruto proizvod, ne samo u svojoj zemlji, nego i šire. Prema Unesco, Velika Britanija je najuspešniji izvoznik kulturnih dobara i usluga u svetu, ispred Sjedinjenih Američkih Država. Tokom 2000. godine Gradska uprava Londona prepoznala značaj kreativnih resursa i mogućnost da kroz investiranje u kreativne delatnosti uveća benefit lokalne zajednice.
Proaktivnom politikom koja je bila fokusirana na razvoj kreativnih industrija i stvaranje povoljne klime za razvoj preduzetništva, londonska ekonomija je iz faze recesije, u koju je ušla krajem devedesetih, vrlo brzo ušla u fazu prosperiteta. Zahvaljujući tome, kreativne industrije u Londonu zapošljavaju oko 546.000 radnika i ostvaruju profit oko 21 milijardi funti, dok prosečni godišnji rast BDP-a ovog sektora iznosi oko 11%11.
Sve zemlje članice Evropske unije imaju određena dokumenta i programe u kojima su zastupljene kreativne industrije sa više ili manje uspeha. U Evropskoj uniji u 2011. godini zaposlenost u kreativnoj industriji je iznosila 14 miliona, odnosno oko 6,47% ukupne zaposlenosti, dok je bruto dodata vrednost bila 6,79% od ukupne12. Najrazvijenije kreativne industrije osim Velike Britanije, imaju Nemačka, Španija, Holandija, Danska, Finska, Austrija i Švedska. Ove zemlje su lideri i u pojedinačnim sektorima kreativnih industrija, ali isto tako značajno doprinose daljem razvoju kreativnosti širom Evrope različitim inicijativama.
Kako zemlje Evropske unije nemaju ujednačeni razvoj kulturne i kreativne industrije, u poslednjoj dekadi 21. veka doneti su značajni dokumenti, osnovana udruženja, ali su pokrenuti i brojni projekti, intezivirane kampanje i animacija lokalnih zajednica i predstavnika kreativne industrije na umrežavanju i njihovoj saradnji. Jedno od važnijih evropskih udruženja je "European Cultural and Creative Industries Alliance (ECCI)"13 koju čine pet zemalja (Španija, Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka) osnovano je sa ciljem da:
- zaštiti intelektualnu svojinu i upravlja internetom,
- pristupa tržištu i turizmu, i
- ima vodeću ulogu u kulturnoj i kreativnoj industriji kao ključnog pokretača evropske ekonomije za konkurentnost, inovacije i zapošljavanje.
Prema izveštaju ECCI u 2013. godini u pomenutom sektoru ostvareno je 547 milijardi eura ili 4% evropskog društvenog bruto proizvoda, dok je direktno zaposleno oko 1,1 miliona lica, a procenjeno je da je još oko 600.000 lica radilo indirektno.
Takođe 2011. godine osnovana je još jedna asocijacija "European Creative Business Networking (ECBN)"14 koja ima za cilj povezivanje kreativnih preduzetnika, inkubatora i razvojnih agencija na prostoru Evrope.
Članove ECBN čini 18 zemalja od 28 članica Evropske unije, i finansira brojne agencije koje promovišu kreativne industrije na nacionalnom i regionalnom nivou, ali i na nivou gradova i lokalnih zajednica.
Akcija "European Capitals of Culture (ECOC)"15 doprinosi postizanju postavljenih ciljeva iz Evropske agende za kulturu kroz promovisanje kulturnih različitosti, razvijanje međunarodne kulturne veze i povećanja uloge kulture u dugoročnom razvoju evropskih gradova. Iskustvo Evropskih prestonica kulture pokazalo je da ova inicijativa doprinosi poboljšanju međunarodnog profila gradova i može da pomogne transformisanju imidža, odnosno donose im veći međunarodni značaj.
Mere podrške na nivou Evropske Unije planirane su novim programima i instrumentima u okviru višegodišnjeg finansijskog okvira u periodu od 2014-2020. godine. Programi "Creative Europa", "Erasmus+", "The Cohesion Policy Funds", "Horizon 2020", "COSME" i "Connecting Europe Facility", mogu dati odlučujući doprinos u podršci daljeg razvoja kulturnog i kreativnog sektora, odnosno mogu da daju svoj doprinos ostvarivanju prioriteta i ciljeva iz Strategije zapošljavanja i razvoja "Evropa 2020" ("Europe 2020 Strategy for jobs and growth").
Program "Creative Europa"16 počeo je u januaru 2014. godine. Njegov cilj je da odgovori na izazove kulturne i kreativne oblasti u smislu fragmentacije, globalizacije i digitalizacije, nedostatka podataka i nedostatka privatnih investicija, a to će doprineti postizanju ciljeva iz "Europe 2020 Strategy for jobs and growth". U širem smislu, kreativnost će biti pokretač inovacija, preduzetništva, održivog rasta i doprinosa socijalnoj inkluziji. "Creative Europa" ima za cilj da okupi programe iz kulture i medija i time otvori nova, međunarodna tržišta i publiku za kreativne industrije.
"COSME"17 je program Evropske unije koji je pokrenut 2014. godine i traje do 2020. godine, sa budžetom od 2,3 milijarde eura za konkurentnost malih i srednjih preduzeća. Predstavlja instrument za podršku malim i srednjim preduzećima i predviđa mere podrške koje mogu da pomognu kreativnim preduzećima da se međunarodno orijentišu.
Međutim, nisu sva društva podjednako spremna da odgovore novim zahtevima kreativne ekonomije, i zato se uglavnom proizvodni procesi u domenu sadržaja i simboličkih poruka koncentrišu u razvijenim zemljama gde nove tehnologije i institucionalni okviri omogućavaju kreativnu proizvodnju, dok manje razvijene zemlje, kao i zemlje u tranziciji pronalaze načine da se priključe lancu vrednosti u kreativnom sektoru, omogućavajući pretežno proizvodnju materijalnih dobara neophodnih za kreativnu proizvodnju.
_________________
11 Izvor:Creativity: London’s Core Business (2002), Greater London Authority, London, i http://www.london.gov.uk
12 Izvor: http://www.teraconsultants.fr/en/issues/The-Economic-Contribution-of-the-Creative-Industries-to-EU-in-GDP-and-Employment
13 Izvor: www.ecci.eu
14 Izvor: EU, Good practice report on the cultural and creative sectors` export and internationalization support strategies, 2014.
15 Izvor:http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ do?uri=COM:2007:0242:FIN:EN:PDF
16 Izvor: http://ec.europa.eu/culture/index_en.htm
17 Izvor: EU, Good practice report on the cultural and creative sectors` export and internationalization support strategies, 2014.
2.1. Zašto vredi ulagati u kulturne i kreativne industrije
Kulturne i kreativne industrije su po prirodi inter- disciplinarne, one kombinuju kulturu s jedne strane i privredu s druge strane, pružaju veliki potencijal za lokalni, regionalni i nacionalni razvoj i efekat prelivanja ("spill-over effects") na širu ekonomiju18. U mnogim regionima kreativni sektor ubrzano raste, nadmašujući niz tradicionalnih industrija u smislu rasta novih preduzeća, prometa i zapošljavanja.
Polaznu osnovu u razvoju kulturne i kreativne industrije mnogi gradovi i regioni otpočeli su kroz izradu strategije kreativnog sektora. Fokus i detalji strategije međusobno variraju - u najrazvijenijim delovima regiona, promocija kreativnog sektora je deo strategije za industrije nematerijalnog kapitala i znanja. Osim dinamičnog i razvojnog potencijala, kreativni sektor ima nebrojeno puno raznovrsnih kvaliteta gledano iz perspektive lokalnog razvoja. Naime, kreativni sektor koristi široku lepezu užih specijalnosti na različitim operativnim nivoima i deluje društveno odgovorno. U tehničkom smislu, kreativne aktivnosti često generišu pozitivne pojavne oblike u područjima gde su locirane. Kroz otvorenost i interaktivnost s ostalim disciplinama kreativni sektor podržava aglomeraciju i oformljivanje klastera što za cilj generiše dodatu lokalnu vrednost. Dugoročni i strateški pristup razvoju koji se temelji na kulturi je potreban i lokalnom i regionalnom nivou. Takva vrsta pristupa mora biti implementirana u razvojnu strategiju, onu koje je integrisana i izgrađena u partnerskom odnosu javnih vlasti, kulturnih organizacija - povezanim poslovnim interesom i predstavnika civilnog društva19.
Tokom aprila 2012. godine, Evropska unija je objavila "Evropski program za kulturu - radni plan za period od 2012-201420. Grupa stručnjaka koja je izradila plan postavila je temelje svim postojećim i potencijalnim članicama Evropske unije za funkcionalno korišćenje kulturnih i kreativnih industrija u optimalnom lokalno - regionalnom razvoju.
U planu su navedene smernice kroz koje bi kulturne i kreativne industrije mogle doprineti transformaciji privrede kroz primenu užih specijalnosti. Oni takođe ističu da kulturne i kreativne industrije mogu postati alat za promovisanje kontrolisanog i održivog razvoja gradova i zemalja Evropske unije i pri tome u potpunosti doprineti Strategiji "Evropa 2020".
______________
18 Izvor: Working group of EU member states experts on Cultural and Creative industries, 2012.
19 Izvor: http://ec.europa.eu/culture/key-documents/contribution-of-culture-to-local-and-regional-development_en.htm
20 Izvor: http://ec.europa.eu/culture/index_en.htm
Grafikon 3. Okvir za razvoj kulturnih i kreativnih industrija
Izvor: "EU OMC Working Group on CCIs", 2012
Kulturna i kreativna strategija su interdisciplinarna kulturna i ekonomska područja. Umetnost i kultura su jezgra sistema kojeg okružuju kulturna i kreativna industrija dok ekonomija daje formu kulturnoj i kreativnoj industriji. Kultura i umetničko izražavanje i kultura i kreativne industrije obezbeđuju izuzetan potencijal za lokalni, regionalni i nacionalni razvoj usled "spillover" efekta na širu ekonomiju.
2.2. Preduzetništvo u kreativnim industrijama
Preduzetništvo, naročito preduzetništvo u kulturi, nedovoljno je razvijeno u zemljama u razvoju. Zbog toga je potrebno stvoriti uslove za bolju investicionu klimu kroz odgovarajuće mehanizme i podsticati saradnju između javnog i privatnog sektora. Sve ukazuje na to da je zemljama u razvoju potrebna šira razvojna strategija koja bi bila usredsređena na stvaranje lokalnih preduzeća. Pažnju treba usmeriti na one grane koje nude najbolje mogućnosti za povezivanje sa međunarodnim ekonomskim tokovima. U tim granama, treba osnažiti proizvodne kapacitete. Takav proces podrazumeva razvoj i doslednu primenu strategija koje su usmerene na povećanje dodate vrednosti - kroz programe za podizanje nivoa tehnološke saradnje, inovaciju i podršku preduzetništvu u kulturi.
Na osnovu iskustva razvijenih tržišnih ekonomija Međunarodna agencija za trgovinu i razvoj Ujedinjenih nacija (Unctad - United Nations Conference on Trade and Development) predlaže vladama zemalja u razvoju da intervenišu u sledećim oblastima:
• specijalizovanog obrazovanja i obuke;
• pristupa finansiranju (donacijama i kreditima);
• fiskalne politike (različiti tipovi poreskih olakšica za one koji ulažu u manje profitabilne sektore, javne nabavke i narudžbine kreativnih dobara i usluga);
• fleksibilne trgovinske politike, naročito u pogledu upotrebe kvota i drugih lokalnih politika koje se tiču sadržaja;
• razvoja malih i srednjih preduzeća; i
• modernizacije i unapređenja tehnološke infrastrukture21.
U otvorenoj međunarodnoj trgovini, subvencije više nisu glavni instrument industrijske politike (iako nisu u potpunosti isključene). Privatne kompanije mogu dobijati subvencije samo pod posebnim uslovima i na ograničeni period. Dok se neke subvencije daju direktno, druge dolaze indirektno, u vidu fiskalnih i finansijskih stimulansa.
Indirektne subvencije treba usmeriti u pravcu stvaranja fondova rizičnog kapitala posebno namenjenih kreativnim industrijama (softverskoj i hardverskoj industriji), stvaranja pristupa novim finansijskim tržištima, boljeg finansiranja istraživanja i razvoja, i stimulisanja komercijalne eksploatacije istraživanja i razvoja. Ključni deo produktivne razvojne strategije je razvoj preduzetništva, odnosno malih i srednjih preduzeća. Unapređivanje režima zaštite prava intelektualne svojine smatra se veoma važnom pretpostavkom za ekonomski razvoj. Bez zaštite ovih prava, mnogi elementi razvoja su nemogući, uključujući i direktne strane investicije. Zatim, domaćim kompanijama treba omogućiti brz i povoljan pristup novim patentima, što generalno nije slučaj u većini zemalja u razvoju. Nedostatak pouzdanih podataka je glavna prepreka u razvoju politike kreativnih industrija, i to ne samo u zemljama u razvoju, već u svim zemljama. Stoga, međunarodna zajednica ima važan zadatak - da formuliše metodologije i statističke klasifikacije koje omogućavaju prikupljanje podataka na osnovu kojih se mogu sačiniti razumne procene ekonomskih aktivnosti u sektorima kreativnih industrija. Dakle, dobre politike razvoja su nemoguće bez unapređivanja sistema za prikupljanje podataka i bez uporedivosti tih podataka.
U cilju podsticanja razvoja preduzetništva, Grad Novi Sad je odlučio da pomogne početnicima u biznisu da razviju svoj uspešan poslovni model, osnivanjem Poslovnog inkubatora tokom 2008. godine. Naime, Poslovni inkubator osnovan je od strane Grada Novog Sada, Fonda za podršku investicija u Vojvodini, Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu i JKP "Informatika" Novi Sad. Prostor je namenjen onima koji imaju inovativne ideje u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija ili kreativne industrije. Inkubator se prostire na površini od 800 m2 i čine ga 25 kancelarija, jedna konferencijska sala i dve sale za sastanke. Ulaskom u poslovni inkubator obezbeđuje se lakši pristup resursima koji su neophodni za brži i bolji razvoj nove kompanije. Preduzetnicima u rešavanju problema poslovanja na raspolaganju stoje mentori i konsultanti koji ih vode kroz proces definisanja njihovog poslovnog koncepta od definisanja tržišta i atributa proizvoda do kreiranja strategije izlaska iz biznisa22.
_____________
21 Izvor: United Nations Conference on Trade and Development (UNCTD), United Nations, São Paulo, June, 004, http://www.unctad.org/en/docs/tdl382_ en.pdf
22 Izvor: http://inkubator.biz
3. GRADOVI KAO GLAVNI AKTERI RAZVOJA - KREATIVNI GRADOVI
Potreba gradova za spektaklom je danas već stara teza - svi žele da poseduju veliki broj raznovrsnih kulturnih događaja i institucija, festivala, znamenitih građevina, muzeja, sportskih takmičenja23. Privlačenje kapitala, investitora, preduzeća, kao neophodnih faktora za unapređivanje mehanizma upravljanja nekim gradom, danas dolazi tek nakon stvaranja atmosfere u kojoj je neki grad interesantan talentovanim i kreativnim ljudima. Počela je era u kojoj će se gradovi preorjentisati na privlačenje novog stanovništva, a ne na direktno privlačenje kapitala, jer povećanje broja radnog, obrazovnog i kreativnog stanovništva utiče i na povećano interesovanje i prisustvo investitora24. Smatra se da je kreativnost ta koja daje značajan doprinos kreiranju konkurentskih prednosti, jer nosioci kreativnost su ljudi. Ljudi koji su kreativni predstavljaju tzv. kreativnu klasu. Sposobnosti i veštine koje poseduju kreativni ljudi, čine kreativni kapital.
Kreativni gradovi se razvijaju zahvaljujući kreativnim resursima. Ričard Florida kreativnim gradovima naziva mesta u kojima su vidljive pozitivne promene u društvenim i ekonomskim procesima, mesta koja odišu autentičnošću, koja su otvorena za nove ideje, u kojima je bogat kulturni život i u kojima je velika koncentracija kreativnih stvaralaca. To su mesta u kojima je okruženje takvo da doprinosi inovacijama, stvaranju novog znanja i mobilizaciji kreativnih resursa. Primeri poput Đenove, Ljubljane, Pečuja ili Lajpciga pokazuju da kreativne industrije često imaju odlučujuću ulogu u stvaranju kreativnih gradova, širenju lokalne kreativnosti i privlačenju kreativnih stvaralaca i preduzetnika sa svih strana sveta.
Gradovi i regioni su privilegovani trend zbog njihove guste mreže u interakciji ljudi, tržišta i aktivnosti. "Grad kao celina funkcioniše kao neka vrsta kreativnog polja". Postoje brojna istraživanja o kreativnom sektoru i konkurentnosti gradova, međutim ona još uvek nisu dovoljna da bi se definisala naučna saznanja u ovoj oblasti koja su zasnovana na činjenicama, a ne na hipotezama.
Osim hipoteza, nedostaju dobre i pouzdane metode kako bi se utvrdile zakonomernosti kreativnog razvoja gradova i kako bi se testirale sociološke i menadžment teorije kroz vrednovanje realnosti teorijskih načela u ekonomskim pokazateljima.
Kako je ova oblast istraživanja najpre u domenu ekonomske nauke, i dalje nedostaju metode vrednovanja ulaganja u kreativni sektor, nedostaje i statistika i ekonometrija u ovoj oblasti, naročito je neophodna nova klasifikacija delatnosti i klasifikacija zanimanja u oblasti kreativnih industrija.
"Kreativni Grad" je koncept razvijen od strane Čarlsa Landrija, krajem 1980-ih, i od tada je postao globalni pokret koji odražava novu paradigmu planiranja za gradove.
Osnovan 2004. godine od strane Unesco, program kreativnih gradova je inicijativa koja okuplja gradove iz različitih regija, različitog nivoa prihoda, broja stanovnika i drugo, da rade zajedno u oblasti kreativnih industrija. Dakle, ima za cilj jačanje saradnje između gradova koji su priznali kreativnost kao strateški faktor održivog razvoja u pogledu ekonomskih, socijalnih, kulturnih i ekoloških aspekata.
Ulaskom u Mrežu, gradovi pokazuju svoju posvećenost da razmenjuju iskustva, razvijaju partnerstvo kroz koje će podsticati kreativnost i kreativne industrije, jačaju učešće u kulturnom životu i integrišu kulturu u urbani razvojni plan.
Da bi postali član mreže, gradovi moraju podneti aplikaciju, kroz koju jasno demonstriraju svoju spremnost i sposobnost da doprinesu ciljevima Mreže.
Ciljevi Unesco Mreže Kreativnih Gradova se sprovode kako na nivou gradova članica tako i na međunarodnom nivou i to kroz sledeće oblasti delovanja:
- Razmene iskustva i znanja;
- Projekti, partnerstva i inicijative kroz koje se povezuju javni i privatni sektor i civilno društvo;
- Razmenu profesionalnih i umetničkih programa i mreža;
- Studije, istraživanja i procene iskustva kreativnih gradova;
- Politike i mere za održivi urbani razvoj;
- Komunikacije i aktivnosti podizanja svesti;
Mreža pokriva sedam kreativnih oblasti: zanat i narodne umetnosti, film, dizajn, gastronomiju, književnost, muziku i medije.
______________
23 Izvor: Elin, N. (2002) Postmoderni urbanizam, Orion art, Beograd
24 Izvor: Florida, R. (2002) The Rise of the Creative Class: And How It's Transforming Work, Leisure, Community and Everyday Life, Basic Books, New York
Unesco gradovi književnosti
Ovo je prva kategorija koja je uvedena u Unesco Mrežu. Gradovi koji se prijave da postanu "Gradovi književnosti" moraju da ispoljavaju takvu sredinu gde poezija, književnost ili drama imaju važnu ulogu. Moraju da imaju veliki broj izdavačkih i uredničkih kuća, za koje Unesco procenjuje da li su dovoljnog kvaliteta. Mora postojati veliki broj kvalitetnih biblioteka, knjižara i muzeja knjiga.
Takođe mora postojati razvijen školski sistem. Gradovi moraju pokazati sposobnosti u promociji književnosti. U ovu grupu gradova spadaju: Dablin, Edinburg, Dunedin, Granada, Heidelberg, Iova, Krakov, Melburn, Norvič, Prag, Rejkjavik.
Unesco gradovi filma
Ovo je poslednja kategorija koja je uvedena. Od aplikanata za ovu kategoriju se očekuje da imaju sređenu filmsku infrastrukturu. Osim toga treba da postoji istorija filma, zatim distributivne i marketinške sposobnosti grada. Moraju postojati i kvalitetni bioskopi i moraju pokazati sposobnost da organizuju filmske festivale kako lokalne tako i međunarodne. I na kraju se od škola, fakulteta i medija očekuje da promovišu filmsku industriju. U ovu kategoriju spadaju: Bradford, Busan, Galvej, Sofija, Sidnej.
Unesco gradovi muzike
Uspešni kandidati moraju da pokažu sposobnost da organizuju muzičke festivale i koncerte, kao i da poseduju odgovarajuće koncertne dvorane. Moraju biti prepoznati kao čvorišta za kreaciju muzike, kroz dostupnost muzičkih škola, amaterskih horova, bendova i orkestara i studio objekata. Takođe moraju biti dobri u promociji muzike. U ove gradove spadaju: Bogota, Bolonja, Brazavil, Gent, Glazgov, Hamamacu, Hanover, Harbin, Manhajm, Sevilja.
Unesco gradovi zanata i narodne umetnosti
Gradovi koji apliciraju za ovu kategoriju moraju posedovati kako tradicionalnu, tako i savremenu proizvodnju pojedinih oblika zanata i narodne umetnosti. Mora da poseduje vidljivo stanovništvo koje doprinosi stvaranju zanata i umetnosti. Moraju nastojati da promovišu lokalne zanate i umetnost kroz organizaciju festivala, manifestacija i izložbi. Potrebna je i infrastruktura poput muzeja i umetničkih prodavnica. U ove gradove spadaju: Asuan, Fabriano, Hangdžou, Išeon, Jakmel, Đingdedžen, Kanazava, Nasau, Padjuka, Pekalongan, Santa Fe, Sudžou.
Unesco gradovi dizajna
Uspešni aplikatni moraju imati razvijenu industriju dizajna. Ovo uključuje oblike dizajna koji integrišu i poboljšavaju gradsku sredinu, kao što su: arhitektura, skulpture, ulična umetnost; kao i kreativne industrije vođene dizajnom (poput enterijer, moda, tekstil i nakit). Potreban je odgovarajući broj dizajnerskih škola i istraživačkih centara. U ovu kategoriju spadaju: Peking, Berlin, Bilbao, Buenos Ajres, Kuritiba, Dandi, Grac, Helsinki, Kobe, Montreal, Nagoja, Sent Etjen, Santa Fe, Seul, Šangaj, Šendžen, Turin.
Unesco gradovi gastronomije
Da bi grad bio grad gastronomije u njemu moraju da postoje raznolike grupe tradicionalnih restorana, sa kuvarima obučenim da spremaju kako lokalna tako i tradicionalna jela. Marketi hrane, festivali gastronomije, takmičenja i nagrade su aktivnosti koje bi aplikant trebao organizovati. Razvijene škole kuvanja se takođe očekuju. U ove gradove spadaju: Čengdu, Florijanopolis, Jeonju, Estersund, Popajan, Šunde, Zahle, Curuoka.
Unesco medijski gradovi
Od aplikanata se očekuje da neguje kulturne industrije koje su povezane sa digitalnim tehnologijama. Uspešnost se može meriti i kroz rast industrije video igara i uspešne integracije medija koja je dovela do poboljšanja gradskog života. U ove gradove spadaju: Dakar, Angjen le Ben, Kvankdžu, Lion, Linc, Saporo, Tel Aviv, Jork.
Tokom istraživanja "kulturnih gradova" urađena je komparativna analiza razvoja kreativnih industrija u gradovima Đenova, Ljubljana, Pečuj i Lajpcig, koja se nalazi u Prilogu I ovog dokumenta.
4. KREATIVNA INDUSTRIJA U REPUBLICI SRBIJI
U našoj zemlji, koncept kreativnih industrija uveden je tokom 90-tih godina, u duhu rastućeg značaja preduzetništva u kulturi i šireg uključivanja kreativnih stvaralaca u modeliranje ekonomskog razvoja zemlje. Deset godina kasnije revitalizacija kulturnih industrija postaje jedan od ciljeva tranzicione kulturne politike.
Gradovi u Srbiji najčešće nemaju strategiju kulturne politike i kulturnog razvoja, tako da je teško govoriti o primeni koncepta "kreativnog grada" ili o shvatanju značaja kreativnih industrija u najširem smislu za budućnost ekonomskog i društvenog razvoja. Ipak, može se smatrati da veći kulturni centri u Srbiji: Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Užice, Čačak, Kraljevo, Zrenjanin, Sombor, Vršac, Subotica, Pančevo, Sremska Mitrovica, imaju potencijal za revitalizaciju kulturnog sektora i posebno kulturnih industrija u smislu stvaranja specifičnih gradskih identiteta, zasnovanih na savremenom umetničkom stvaralaštvu (moda u Čačku, vizuelne umetnosti u Somboru, kulturni turizam u Užicu, keramika u Kikindi, pozorišna delatnost u Subotici, grafička industrija u Kraljevu, strip u Pančevu, muzička scena u Požegi).
U 2012. godini zaposlenost u kreativnoj industriji u Srbiji je iznosila 8,85% ukupne zaposlenosti, odnosno 152.913 zaposlenih radnika. Dok je bruto dodata vrednost iznosila između 6% i 9,8% ukupne bruto dodate vrednosti. Prosečna produktivnost je iznosila 12 000 evra i bila je 30% veća od proseka ekonomije25.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) udeo kreativnih industrija Srbije (izdavaštva, arhitekture, knjižarstva, grafičke, agencija za tržišno komuniciranje i oglašavanje, filmske i muzičke industrije, dizajn) u BDP-u nacionalne privrede je oko 2,5%, što je oko 50 milijardi dinara ili oko 440 miliona evra. Najviše radnih mesta su otvorile arhitektura, reklamna, muzička, filmska i industrija video-igara i multimedijalnih digitalnih sadržaja. U filmskoj industriji najveće prosečne godišnje stope rasta zaposlenosti beleži kinematografska produkcija, a najveći potencijal za nova radna mesta imaju reklamna i industrija video-igara i multimedijalnih sadržaja. Udeo kreativnih industrija mogao bi biti i daleko veći ukoliko bi se smanjila piraterija, siva ekonomija, ali u ukoliko bi se pristupilo uvođenju podzakonskih propisa26.
Ekonomija Srbije se prvenstveno oslanja na preduzetnike, koji u ukupnom broju poslovnih subjekata učestvuju sa oko 70%, međutim i pored velikog broja preduzetnika, evidentna je njihova mala ekonomska snaga sa oko 21% u ukupnoj zaposlenosti, odnosno 14% u ukupnom republičkom prometu27.
Srbija je tokom 2009. godine pristupila Unesco "Konvenciji o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza" i na taj način se pridružila grupi od 128 država koje su ovu konvenciju ratifikovale i koje su, u skladu sa sopstvenim kontekstom javnih politika i delovanja u kulturnom sektoru, inovirale mere negovanja i promocije raznolikosti kulturnih izraza i stvaralačkih snaga28.
"Kreativna Evropa" je program u okviru Evropske komisije za podršku sektorima za kulturu i medije. Kreativna Evropa se nadovezuje na prethodne programe Kultura i Mediji, i sa budžetom od 1,46 milijardi evra (koji je veći za 9% od prethodnih) podržava:
- Inicijative sektora za kulturu, poput onih koji promovišu prekograničnu saradnju, platforme, umrežavanje i književno prevođenje;
- Inicijative audiovizuelnog sektora, kao što su one koje promovišu razvoj, distribuciju ili pristup audiovizuelnim delima;
- Međusektorsku saradnju, uključujući Program za garancije i međudržavnu saradnju.
Program se sastoji od dva podprograma: Kultura, za promociju sektora kulture, i Mediji za podršku audiovizuelnom sektoru. Rezultati se objavljuju na platformi za informisanje "Kreativna Evropa"29.
Od juna 2014. godine Srbija je potpisnica sporazuma o učešću u programu "Kreativna Evropa" i time se obavezala da će oformiti implementaciono telo koje deluje na nacionalnom planu u pogledu promocije i razvoja ovog programa. Ministarstvo kulture i informisanja je formiralo "Desk Kreativna Evropa Srbija"30 kako bi ustanove kulture i organizacije civilnog društva, koje budu želele da se uključe u program "Kreativna Evropa" imale pomoć.
Da je razvoj kulturnog i kreativnog sektora u povoju i u Srbiji svedoči projekat "Kreativni gradovi Srbije" koji je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja i Unesco "Fonda za raznolikost kulturnih izraza".
Projekat je predstavljen ove godine povodom obeležavanja Unesco Dana kulturne raznolikosti i ima za cilj jačanje lokalnih i regionalnih institucionalnih kapaciteta za podršku kreativnim industrijama i bavi se podizanjem kapaciteta lokalnih samouprava i okruga i izgradnjom institucionalnih resursa za podršku razvoju kreativnih industrija i raznolikosti kulturnih izraza. U projektu će se raditi na edukaciji, profesionalizaciji i umrežavanju zainteresovanih strana u oblasti razvoja i implementacije politika i mera podrške razvoju kreativnih industrija, kao i mobilizaciji finansijskih sredstava za njihovu realizaciju. Program profesionalizacije predviđen je za 50 predstavnika lokalnih samouprava iz 15 opština Pirotskog, Nišavskog i Topličkog okruga31.
"Fond za inovacionu delatnost" je osnovan Zakonom o inovacionoj delatnosti radi podsticanja inovativnosti i obezbeđivanja sredstava za finansiranje inovacione delatnosti, prvenstveno kroz saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama, organizacijama, donatorima i privatnim sektorom. Cilj Fonda je podsticanje i finansiranje inovativnosti u prioritetnim oblastima nauke i tehnologije, odnosno da se pruži podrška da nove tehnologije stignu iz akademskih okvira do privrede, kao i da se pomogne malim i srednjim preduzećima koja razvijaju inovacione tehnologije. Fond za inovacionu delatnost realizuje "Projekat podrške inovacijama u Srbiji" u vrednosti od 8,4 miliona evra koji se finansira iz pretpristupnih fondova (IPA) Evropske unije za Srbiju i implementira se uz stručnu podršku Svetske banke32.
U poslednjih nekoliko godina aktivnost pojedinaca i novih organizacija uticalo je na buđenje kreativnih industrija u Srbiji. Među njima se izdvaja organizacija "Mikser" koja predstavlja multidisciplinarnu platformu koja podstiče razvoj kreativne ekonomije zemlje i regiona, i uspostavlja dijalog između savremenih globalnih tendencija i domaće i regionalne prakse. Ova organizacija je pokrenula "Mikser festival" najveću regionalnu smotru kreativnosti i inovacija i osnovala u Beogradu tzv. "Mikser House".
To je Balkanski dizajn centar koji predstavlja multifunkcionalni prostor za kulturne, edukativne i komercijalne aktivnosti, smešten u nekadašnjoj industrijskoj garaži33. "Mikser festival" održan je tokom ove godine pod sloganom "Neizdrž" sa namerom da ukaže na društveni potencijal kreativnog stvaralaštva i aktivizma. U sklopu festivala su održani brojni koncerti, izložbe, radionice i performanse.
Organizacija Mikser u saradnji sa organizacijom "Exit" festivala prepoznala je potrebu za priključivanje Srbije modernim svetskim tokovima na polju razvoja kreativnih industrija, pa su 2014. godine organizovali "Konferenciju kreativnih industrija Srbije". Konferencija je imala za cilj da kroz razmenu znanja i iskustava iz zemlje i inostranstva, nauke i prakse, stvori sinergetsku atmosferu pripadnosti grupi i uspostavi temelje za dalji razvoj kreativnih industrija Srbije34.
Dizajn inkubator "Nova Iskra" je otvoren krajem 2012. godine takođe u Beogradu i predstavlja multifunkcionalni prostor koji se prostire na 350 m2. Inkubator je osnovan sa idejom da postane mesto susreta vodećih kreativnih profesionalaca i kompanija otvorenih prema inovativnim pristupima poslovanju i razvoju proizvoda. "Nova iskra" upravlja dizajnom i primenjuje inovacije u cilju ostvarenja novih vrednosti u sferama kreativnog poslovanja, edukacije, društvenog razvoja i jačanja lokalnih zajednica. Cilj "Nove iskre" je da koristi progresivne ideje i iskustva iz kreativnog domena kao sredstvo za jačanje, unapređenje i razvoj malih i srednjih preduzeća, javnog sektora i društva u celini, kao i da učestvuju u afirmaciji mladih talenata35.
"Program E761" predstavlja program saradnje organizacija civilnog društva. Pokrenut je oktobra 2004. godine u Užicu od strane neprofitne organizacije "Academica". Akcenat "Programa E761" je na lokalnom razvoju (lokalne razvojne politike, kreativne u okviru "Programa E761" realizovan veliki broj aktivnosti - izložbi, koncerata, festivala, radionica, kurseva i treninga i objavljen je veći broj različitih publikacija, a mnogi kulturni i umetnički prostori su opremljeni36.
______________
25 Izvor: http://www.fcs.rs/app/Creative%20Industries%20SERBIA%20 2014%20publication.pdf
26 Izvor: http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=8
27 Izvor: Republički zavod za statistiku RS, 2009
28 Izvor: http://www.kreativnaekonomija.com/wp-content/uploads/2012/08/ Mikic-H-Kulturne-industrije-i-kulturna-raznolikost-u-Srbiji.pdf
29 Izvor: http://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/
30 Izvor: http://www.kreativnaevropa.rs
31 Izvor: http://www.kreativnaekonomija.com/2015/02/21/kreativni-gradovi-opstine-srbije/
32 http://www.inovacionifond.rs
33 Izvor: http://house.mikser.rs
34 Izvor: http://kkis.rs
35 Izvor: http://novaiskra.com
36 Izvor: www.e761.org.
5. NOVI SAD KREATIVAN GRAD - MOGUĆNOSTI ZA RAZVOJ KREATIVNIH INDUSTRIJA
Grad Novi Sad svojim izuzetnim geografski položajem na srednjem toku Dunava i značajnim kopnenim i vodenim koridorima predstavlja decenijama unazad privredni, upravni i kulturni centar regiona. Novi Sad je grad u kojem živi 26 nacionalnih manjina, grad u kome se nalazi Matica Srpska kao najstarija kulturna i naučna institucija, grad muzeja, galerija i pozorišta, grada sa mnoštvom domaćih i međunarodnih festivala. Danas je Novi Sad moderan, univerzitetski, kulturni, turistički, naučni, politički i administrativni centar Autonomne pokrajine Vojvodine.
Iako Grad Novi Sad obiluje velikim brojem kulturnih i obrazovnih institucija i centar je kulturnih zbivanja, ne postoje adekvatni strateški dokumenti i planovi koji obuhvataju ovu oblast, nedovoljno se ulaže u održavanje institucija kulture i kulturnog nasleđa, a sve to je uslovljeno nedostatkom finansijskih sredstava u kulturnom sektoru.
Novi Sad je tokom 2013. godine započeo sa aktivnostima za organizaciju Novog Sada - grad kandidat za Evropsku prestonicu kulture. Formiran je organizacioni odbor i radne grupe, sprovedene su ankete, organizovani brojni događaji, kontaktirani gradovi koji su poneli ovo priznanje, a urađen je plan aktivnosti u cilju da se Grad na najbolji način prezentuje. Kandidatura je odložena za 2021. godinu kroz projekat "Novi Sad 2021"37 koji treba ne samo da motiviše i inspiriše radnike u kulturi i sve građane, nego da doprinese ukupnom razvoju kulturnog identiteta Novog Sada.
Preispitivanje savremenog identiteta Novog Sada, revitalizacija kulturnog nasleđa, rekonstrukcija starih i otvaranje novih prostora namenjenih kulturi, razvijanje međunarodne i međusektorske saradnje, podsticanje interkulturnog dijaloga, decentralizacija kulture, razvijanje kulturne participacije građana i drugo.
Ovo su samo neki od principa kulturnog razvoja koji moraju biti usvojeni u narednih šest godina, na putu ka osvajanju ove prestižne titule Novi Sad kao prestonica kulture 2021. godine38.
"Novi Sad 2021" je platforma za razvoj kreativnih potencijala Novog Sada. Ovaj projekat, pre svega, treba da motiviše i inspiriše radnike u kulturi, ali i sve građane na preispitivanje dosadašnjih vrednosti i postavljanje novih ciljeva u pravcu kulturnog razvoja grada. Odabrani članovi stručnog tima za kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021 godine, otpočeli su sa izradom strateškog dokumenta još 2013. godine, kako bi već u februaru 2014. godine grad dobio Nacrt strategije "Novi Sad 2021" koji sadrži osnovne smernice za izradu same aplikacije i planove za realizaciju brojnih programskih i projektnih aktivnosti. Strategija se zasniva na četiri osnovna stuba:
• Javne institucije kulture
• Nezavisna kulturna scena
• Kulturne i kreativne industrije
• Svakodnevna kultura građana i amaterizam
U okviru svakog od stubova, predviđaju se intervencije u vidu projekata, programa i inicijativa, a sve u pravcu razvoja Novog Sada kao kulturnog centra i kandidata za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Izdvajaju se četiri pravca delovanja, odnosno četiri teme39:
a) Nove veze (Re-connect) sa idejom izgradnje zajedništva kroz kreativno stvaralaštvo. Reč je o projektima koji se bave uspostavljanjem novih veza ili ponovnim uspostavljanjem starih, između udaljenih grupa, delatnosti i zajednica, koji streme društvenoj koheziji;
b) Nove snage (Empower), koja teži osnaživanju kapaciteta pojedinaca i organizacija za učešće u lokalnoj privredi, kulturi i politici;
v) Novi prostori (Localize), tema koja stremi uređenju postojećih i kreiranju novih javnih prostora za susret preduzetništva u kulturi i kulturni razvoj;
g) Nova Evropa (European look) sa osnovnim zadatkom osnaživanja postojećih i kreiranje novih kulturnih, društvenih, političkih i ekonomskih veza lokalnih aktera i inostranih partnera iz evropskog prostora.
Art kvart je zamišljen kao novi centar kulturne produkcije Novog Sada, istraživački centar i centar razmene znanja iz oblasti vizuelnih umetnosti, dizajna, izvođačkih umetnosti, muzike, novih medija, razvoja kompjutera i softvera.
Potencijalni lokaliteti Art kvarta u Novom Sadu su:
• Kineska četvrt sa Češkim magacinom je najadekvatniji prostor za ovakvu vrstu delatnosti s obzirom da za ovaj kvart grada već dugi niz godina vlada veliko interesovanje što pojedinaca, što velikih organizacija koji upravo u ovom kvartu iznajmljuju prostore za potrebe svojih ateljea, radionica, organizaciju događaja, restorana. Naime kulturna četvrt predstavlja ujedno i industrijski prostor i prostor kulturne namene te bi pretvaranje Kineske četvrti sa Češkim magacinom u Art kvart predstavljao vizionarski poduhvat Grada, kako očuvanja industrijskog nasleđa Novog Sada, tako i stvaranja kreativnih industrija.
• Ranžirna stanica - centralni objekat ložionice sa okretnicom predstavlja interesantan prostor koji bi mogao da se preoblikuje u prostor za savremenu umetničku produkciji, zbog svoje izuzetne kulturno-istorijske važnosti i činjenice da je okretnicu projektovao Ajfelov tim.
• Preuređenje javnih površina - neophodno je smanjenje broja parking mesta na većini trgova i preuređenje prostora kako bi se dobili izložbeni prostori, prostori za organizovanje aktivnosti na otvorenom, a sve u skladu i cilju zaštite istorijskog i kulturnog jezgra grada. U ove lokacije spadaju: Trg Galerija, prostor između Muzeja Vojvodine i Muzeja savremene umetnosti, Nikolajevska porta, Trifkovićev trg i niz još manjih javnih prostora među kojima su zeleni i rekreativni prostori grada40.
Uz podršku Grada Novog Sada, a na inicijativu Fondacije "Exit" kao najveće omladinske organizacije u zemlji podneće se kandidatura za omladinsku prestonicu Evrope 2018. godine. Novi Sad se našao među top 5 gradova koji su aplicirali, a među njima su Mančester, Peruđa, Kečkemet i Kaškajiš.
Evropska prestonica mladih je jednogodišnja titula koja predstavlja određeni grad kao prestonicu omladine sa svim sadržajima i programima iz oblasti društvenog, kulturnog, ekonomskog i političkog života mladih.
Ideja Evropske prestonice mladih nastala je 2009. godine iz potrebe da mladi, kao jedan od ugroženih delova društva tokom i posle svetske ekonomske krize, postanu katalizatori koji treba da dovedu do ozbiljnih promena u društvu41.
Misija Fondacije "Exit" je da snagom brenda "Exit" festivala, uz pomoć omladinskih organizacija, podstakne mlade ljude na "novi" aktivizam kroz kandidaturu Novog Sada za Omladinsku prestonicu Evrope 2018. godine i pokretanje "Youth Polisa". To će biti jedinstveno mesto i prilika za sve mlade ljude voljne da svoje slobodno vreme provedu na društveno odgovoran i koristan način, i kroz razvoj kreativnih industrija i poduhvata, "Youth Polisa" pretvore u mikro turističku destinaciju koja će Novi Sad učiniti još prepoznatljivijim u regionu, Evropi i svetu. Ideja stvaranja "Youth Polisa" je pokretanje socijalnog preduzetništva, kao i obezbeđivanje novih radnih mesta za mlade, kreativne ljude koji će jednog dana sa ponosom moći da kažu: "vidite šta smo mi uradili za Novi Sad"42.
_____________
37 Izvor: www.novisad2021.rs
38 www.novisad2021.rs
39 Izvor: http://novisad2021.rs/nacrt-strategija-projekta-novi-sad-2021/?jez=lat
40 Izvor: http://novisad2021.rs/nacrt-strategija-projekta-novi-sad-2021/?jez=lat
41 Izvor: http://fondacija.exitfest.org/kreativne-industrije
42 Izvor: http://fondacija.exitfest.org/node/269
6. KULTURNE I KREATIVNE INDUSTRIJE NOVOG SADA
6.1. Uticaj kulturnih i kreativnih industrija na razvoj turizma
Umetnost, kultura i istorija čine vodeće motive kod turista pri izboru destinacija, i upravo oni predstavljaju veliku promotivnu snagu svake destinacije. Vodeći se ovim motivima turisti će i dalje posećivati određene destinacije, čak iako država ne učini velike napore u promociju i marketing destinacije. Međutim, kulturne i kreativne industrije igraju značajnu ulogu u jačanju turizma na regionalnom i lokalnom nivou. One nude priliku za ekonomsku diverzifikaciju, kao i podizanje atraktivnosti regiona i direktno doprinose rastu poslovanja u sektoru turizma. Kulturne i kreativne industrije pre svega utiču na smanjene sezonalnosti, jer njihovi resursi ne zavise od klimatskih uslova te daju poseban imidž destinaciji i čine je jedinstvenom. Upravo moderni turizam povezuje istorijsku baštinu sa savremenim načinom života i kroz proizvode kreativnih industrija privlači sve više posetilaca, a samim tim ostvaruje i bolju zaradu.
Prema studiji "Economy of Culture in Europe" koju je pripremila "KEA European Affairs" smatra se da kulturni poslovi predstavljaju 15% ukupnih radnih mesta u turizmu. Upravo moć investicija u kulturi zasnovana je na transformaciji ranije zapuštenih oblasti i davanju mogućnosti da se ubrizga novi život u već umornim ili konvencionalnim urbanim područjima43.
Na sve zahtevnijem i konkurentnijem turističkom tržištu treba valorizovati specifične proizvode kojima će destinacija privući veći broj novih posetilaca. Kao jedna od glavnih sredstava za privlačenje turista jesu upravo događaji. Oni u kombinaciji sa postojećim kulturnim resursima čine turističku atrakciju, te stvaraju želju za ponovnim dolaskom u destinaciju. Glavni međunarodni događaji postali su tokom godine ključni elementi međunarodne turističke promocije. Festivali i posebni događaji nemaju isti izgled i trajnost kao druge turističke atrakcije, ali i jedni i drugi su veoma važni za razvoj modernog turizma. Takve događaje je moguće kategorizovati kao: vizuelnu umetnost, ples, muziku, pozorišne predstave, književnost, folklor, pozorište, karnevali, sport i drugo.
U mnogim gradovima ti događaji predstavljaju najvažnije elemente turističkog proizvoda i samim tim privlače određene segmente potrošača, utiču na porast turističkog prometa, a ako je reč još o međunarodnoj manifestaciji oblikuju sasvim novi imidž cele zemlje.
_____________
43 Izvor: http://ec.europa.eu/culture/pdf/doc887_en.pdf
6.2. Pokazatelji kreativne industrije Novog Sada
Grad Novi Sad ima jaku osnovu za razvoj kreativnog sektora, kulturnih i kreativnih industrija koje predstavljaju neiskorišćeni potencijal grada. Brojne kulturne i istorijske znamenitosti, festivali, događaji, koncerti, konferencije čine Novi Sad destinacijom koja na osnovu proizvoda kulturne i kreativne industrije može svojim posetiocima pružiti jedinstven turistički doživljaj tokom cele godine.
Stvaranja imidža Novog Sada kao kreativnog grada sa bogatom kulturom i tradicijom neophodno je kroz jačanje konkurentnosti kreativne i kulturne industrije gde pored kvalitetne strategije i zakonodavnih okvira primarnu snagu u razvoju kreativnih industrija imaju ljudski resursi. Neophodno je da Grad preuzme na sebe pokretačku ulogu u razvoju kulturnih i kreativnih industrija počevši od:
• Jačanja institucionalne i infrastrukturne podrške u razvoju kreativne i kulturne industrije;
• Podsticanja preduzetništva, privatno-javnog partnerstva;
• Uključivanja kulturnog sektora, lokalnog stanovništva i civilnog društva u donošenje odluka;
• Razvoja ljudskih resursa, formalnog i neformalnog obrazovanja (razvoj kreativnih industrija i IT sektora doveo je do velikih promena koja obrazovanje mora da prati);
• Poboljšanja pristupa finansiranju;
• Ubrzanja učinaka prelivanja kreativne i kulturne industrije na druge industrije i društvo u celini;
Da je Novi Sada kreativan grad potvrđuje postojanje brojnih organizacija koji doprinose razvoju kulturnih industrija grada pre svega zbog vlastite produkcije. Među njima izdvojićemo:
Centar za nove medije - "kuda.org" je organizacija koja okuplja umetnike, teoretičare, medijske aktiviste, istraživače i široku publiku na polju informacijskih i komunikacijskih tehnologija (ICT - Information and Communication Technologies).
U tom smislu, "kuda.org" je posvećen istraživanju novih kulturnih odnosa, savremene umetničke prakse i društvenih tema44.
"Art klnika" - Osnovana 2002. godine u Novom Sadu kao projekat grupe "Led art". Zasniva se na utopijskoj ideji da umetnost leči i menja svet, insistira na dijalogu te promoviše nove izlagačke koncepte i novi oblik saradnje između umetnika i umetničkih asocijacija45.
"Novo Kulturno Naselje" čini grupa ljudi okupljenih oko iste ideje, da kroz umetničke forme i performanse, oplemene i obogate kraj u kojem žive. Podstiču niz kulturnih dešavanja, od slikarskih izložbi, preko muzičkih koncerata, do pozorišnih predstava, književnih večeri i kulturnih aktivnosti.
"Omladinski centar CK13" je alternativni i edukativni prostor namenjen podsticaju i razvoju društvenog angažmana i političkog aktivizma pre svega mladih, koji podrazumeva visok stepen samoorganizacije i samoodrživosti aktivnosti mladih generacija i njihovih nezavisnih akcija. "Omladinski centar CK13" su osnovale tri nezavisne organizacije iz Novog Sada: Kružok, AKO - Alternativna Kulturna Organizacija i Centar za nove medije_kuda.org. Ovaj projekat predstavlja nastavak zajedničkog rada tri organizacije na problemima desnog ekstremizma, fašizma, nacionalizma i ksenofobije. Realizacija projekta je omogućena inicijalnom podrškom fondacije "Schueler Helfen Leben" iz Berlina, Nemačka46.
"Fabrika SKCNS" - Ustanova studentski kulturni centar Novi Sad je ustanova učeničkog i studentskog standarda, čiji je osnivač AP Vojvodina i koja je na budžetu Ministarstva prosvete Republike Srbije. Programsko delovanje Ustanove odvija se kroz književno, pozorišno, muzičko i likovno stvaralaštvo, insistiranjem na pravim umetničkim vrednostima, čime vrši obrazovnu ulogu kod mladih ljudi47.
"Eipix" se bavi proizvodnjom računarskih igrica, najpoznatiji su po proizvodnji HOPA igara - igre skrivenih objekata. Poslednjih par godina otpočeli su saradnju sa američkim izdavačem "Big Fish Games", kompanijom koja je globalni lider na tržištu video igara48.
______________
44 Izvor: http://www.kuda.org/kudaabout-s
45 Izvor: http://cargocollective.com/testament/ART-KLINIKA
46 Izvor: http://ck13.org/o-nama
47 Izvor: http://www.skcns.org/sr/o-skc-u
48 Izvor: http://eipix.com/about-us/
Značajnije manifestacije u gradu Novom Sadu
Manifestacije su sve značajniji činilac pri izboru turističkih destinacija, koje svojom atraktivnošću privlače brojne posetioce tokom godine. Organizacija manifestacija je negovanje običaja i kulturnog nasleđa, ali i efikasan vid promocije turizma. Zahtevi savremenog turiste se menjaju uz sve prisutniju tražnju šireg izbora događaja, odnosno, manifestacija koje turističku ponudu čine bogatijom i bez sezonskih ograničenja.
Dakle, manifestacije ili organizovani događaji u vezi sa kulturom (muzički festivali, koncerti, izložbe, takmičenja), sportom (regate, skijanje na vodi), tradicijom (karnevali, gastronomija, folklor), dobijaju sve veći značaj u savremenom turizmu mnogih regiona. Turistička organizacija Grada Novog Sada je ustupila bazu svih manifestacija, događaja koji se održavaju u gradu tokom cele godine. Među najznačajnijem događajima u Novom Sadu izdvajamo:
Festival "Exit", nastao 2000. godine kao posledica aktivizma mladih, a danas se svrstava u najveće muzičke festivale u Jugoistočnoj Evropi. Festival se organizuje sredinom jula meseca na Petrovaradinskoj tvrđavi i okuplja brojne svetske i domaće muzičke zvezde koje nastupaju na preko dvadeset različitih bina, koje su mahom podeljene u odnosu na muzički žanr koji je na njima zastupljen. Udruženje sedamdeset najvećih evropskih festivala dodelilo je Exit-u 2007. nagradu za najbolji festival godine. Nakon desetogodišnjeg iskustva osnovana je Fondacija "Exit" sa ciljem da podrži reformu visokoškolskog obrazovanja u Srbiji. U sklopu 15. "Exit-a" održan je i četvrti Regionalni sajam omladinskog turizma "Youth Fair", koji je ove godine bio posvećen kandidaturi Novog Sad za omladinsku prestonicu Evrope i predstavlja uvertiru za funkcionisanje budućeg "Youth polisa" u narednih 365 dana u godini. Takođe, tokom ove godine Fondacija "Exit" je treći put zaredom organizovala najvažniju Konferenciju o nacionalnom re(brendiranju) Srbije pod nazivom "Rebrending Serbia 3". Glavni cilj konferencije je podizanje svesti kod svih značajnijih stejkholdera o izuzetnoj važnosti nacionalnog re(brendiranja) Srbije, jer izuzetno je važan imidž zbog privlačenja stranih investitora i turista, poboljšanje izvoza i međunarodne pozicije zemlje. Takođe, još jedna u nizu aktivnosti koju je pokrenula Fondacija "Exit" je potpisivanje protokola o saradnji u domenu kreativnih industrija i turizma, a protokol je potpisan između festivala "Exit", grada domaćina Novog Sada, gradova pobratima Budve i Temišvara, Banja Luke i Grada Beograda49.
Međunarodni filmski festival "Cinema City" se takođe održava jednom godišnje u Novom Sadu kada tokom sedam dana Novi Sad postaje grad - festival, sa bogatim filmskim, muzičkim i edukativnim programom.
Programski koncept festivala predviđa tri segmenta, "Cinema City" filmovi, PRO sekcija filmskog festivala i muzika, koji se između ostalih lokaliteta po gradu odvijaju i na jedinstvenoj lokaciji - u novoj kreativnoj četvrti koju čine Kineska četvrt i Limanski park u Novom Sadu. Tokom festivala prikaže se više od 100 ostvarenja nezavisne produkcije. Posebna pažnja u okviru filmskog programa usmerena je na promociju mladih filmskih autora iz zemlje, regiona i sveta. Takmičarske selekcije festivala čine Nacionalna klasa, pregled najnovijih domaćih ostvarenja.
Osmi po redu festivala ove godine posetilo je više od 35.000 posetilaca, prikazano je 70 filmova kroz šest selekcija i održano je 7 koncerata na čak šest festivalskih zona50.
Da je Novi Sad i grad mode i dizajna potvrđuje nam "Serbia Fashion Week" koji je u roku od samo dve godine uspeo da postane najveći i najozbiljniji projekat iz oblasti mode i tekstilne industrije u našoj zemlji. "Serbia Fashion Week" je nastao sa idejom da radi na stvaranju ekonomskog razvoja i prilika za sledeću generaciju dizajnera mode, modnih detalja i tekstila dok se Srbija priprema za integraciju u Evropsku uniju.
Na ovaj način će se stvarati nova talentovana generacija koja će biti bitna za otvaranje novih radnih mesta kao i za ekonomski razvoj zemlje. Organizator ovog događaja je Nacionalna komora za modu Srbije koja je ujedno i zvaničan predstavnik Srbije u Evropskom odboru mode. Tokom prethodne nacionalne nedelje mode održano je 40 revija, a svoje kolekcije je izložilo više od 50 dizajnera kojima je prisustvovalo preko 22.000 posetilaca u Kongresnom centru Novosadskog sajma51.
Pozicioniranje Novog Sada kao novog regionalnog i evropskog centra susreta različitih kultura je vizija jedinstvenog festivala u gradu "Festivala uličnih svirača". Krajem leta festival na ulice Novog Sada dovodi najraznovrsnije umetnike internacionalne i domaće scene. Njima je ulično sviranje i nastupanje na trgovima stil života, ali i priznata umetnost koja ima svoje festivale i druge načine ispoljavanja širom sveta.
Od početka novog milenijuma i grad Novi Sad stoji na mapi redovnih godišnjih skupova ulične umetnosti, a posećuju ga svi najpoznatiji ulični svirači sveta, koji nastupaju i na drugim prestižnim festivalima Evrope i šire. Tokom prethodne godine "Festival uličnih svirača" za 3 dana održavanja posetilo je oko 70.000 posetilaca52.
Tradicionalni festival nacionalne drame i pozorišta takmičarskog karaktera "Sterijino pozorje" održan je ove godine po 60-ti put, u okviru kojeg se u zvaničnoj selekciji predstavilo 9 filmova. Repertoar se formira na osnovu selekcije koju bira tročlani selektorski tim sa umetničkim direktorom na čelu. Na festivalu mogu učestvovati profesionalna pozorišta i grupe iz zemlje i inostranstva s predstavama rađenim po tekstovima naših pisaca, kao i domaća pozorišta sa predstavama rađenim po tekstovima stranih pisaca53.
U Novom Sadu se održava i "Novosadski džez festival" koji je visoko rangiran na mapi evropskih džez festivala i već je postao željena destinacija najeminentnijih muzičara iz naše zemlje, Evrope i sveta, kao i publike koja sve više pristiže i iz drugih gradova. Posebnost ovog festivala internacionalnog karaktera se ogleda u prezentovanju prvenstveno autorske muzike. U glavnom programu učestvuju najuspešniji domaći džez ansambli i najuglednija imena svetske džez scene. Festival u svom programu ima i izdavanje knjiga, kompakt diskova i video zapisa54.
U Novom Sadu se održava i jedini Internacionalni festival alternativnog i novog teatra u Srbiji - Infant, koji je postao tačka susretanja stvaralaca koji pozorišnu umetnost posmatraju na nov i drugačiji način. Ovo je jedini festival tog tipa u zemlji, autentičan i veoma uvažen u drugim evropskim zemljama, među umetnicima i kritičarima koji prate najnovije tendencije u oblasti scenskog stvaralaštva55.
Međunarodni festival proznog stvaralaštva - Prozefest u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada, osnovan je sa namerom da književnost vrati njenim korenima, živom i neposrednom kontaktu autora sa čitaocima. Tokom festivala eminentni domaći i strani pisci čitaju svoja dela u javnim prostorima, odlaze u gimnazije i na fakultete, gde se književnost programski izučava, i vode dijaloge sa đacima i studentima na zajednički odabrane teme56.
_____________
49 Izvor: www.exitfest.org
50 Izvor: www.cinemacity.org
51 Izvor: www.serbiafashionweek.com
52 Izvor: www.ulicnisviraci.com
53 Izvor: www.pozorje.org.rs
54 Izvor: novisadjazzfestival.rs
55 Izvor: www.infant.rs
56 Izvor: www.prosefest.rs
6.3. Učešće pojedinih sektora u kreativnim industrijama Novog Sada
Tokom prikupljanja podataka konstatovani su brojni nedostaci i ograničenja za analizu stanja i istraživanje, veza između srodnih i drugih sektora, kao i odsustvo podataka o učešću kreativnih industrija u ukupnom društvenom proizvodu, broju zaposlenih po pojedinim sektorima kreativnih industrija i drugi pokazatelji. Polazna osnova istraživanja zasnovana je na podacima koji su klasifikovani u Nacionalnom šifarniku delatnosti.
Na osnovu klasifikacije kulturno kreativne industrije koju smo izvršili na:
• Kulturni sektor,
• Kulturne industrije,
• Kreativne industrije.
U narednim tabelama dat je pregled klasifikacije delatnosti prema nacionalnom šifarniku a koji se odnosi na poslovanje u okviru ova tri sektora.
Tabela 2. Pregled klasifikacije delatnosti prema šiframa delatnosti koje posluju u okviru kulturnog sektora
ŠIFRA DELATNOSTI |
OPIS DELATNOSTI KREATIVNIH INDUSTRIJA |
91.01 |
DELATNOST BIBLIOTEKA I ARHIVA |
91.02 |
DELATNOST MUZEJA, GALERIJA I ZBIRKI |
91.03 |
ZAŠTITA I ODRŽAVANJE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA, KULTURNO ISTORIJSKIH LOKACIJA, ZGRADA I SLIČNIH TURISTIČKIH SPOMENIKA |
90.01 |
IZVOĐAČKA UMETNOST |
90.02 |
DRUGE UMETNIČKE DELATNOSTI U OKVIRU IZVOĐAČKE UMETNOSTI |
90.03 |
UMETNIČKO STVARALAŠTVO |
90.04 |
RAD UMETNIČKIH USTANOVA |
Izvor: Uredba o klasifikaciji delatnosti, Službeni glasnik RS, broj 54/10, Beograd
Tabela 3. Pregled klasifikacije delatnosti prema šiframa delatnosti koje posluju u okviru kulturne industrije
ŠIFRA DELATNOSTI |
OPIS DELATNOSTI KREATIVNIH INDUSTRIJA |
82.30 |
ORGANIZOVANJE SASTANAKA I SAJMOVA |
74.20 |
FOTOGRAFSKE USLUGE |
60.10 |
EMITOVANJE RADIO PROGRAMA |
60.20 |
PROIZVODNJA I EMITOVANJE TELEVIZIJSKOG PROGRAMA |
60.10 |
EMITOVANJE RADIO PROGRAMA |
59.20 |
SNIMANJE I IZDAVANJE ZVUČNIH ZAPISA I MUZIKE |
59.11 |
PROIZVODNJA KINEMATOGRAFSKIH DELA, AUDIO VIZUELNIH PROIZVODA I TELEVIZIJSKOG PROGRAMA |
59.12 |
DELATNOSTI KOJE SLEDE NAKON FAZE SNIMANJA U PROIZVODNJI KINEMATOGRAFSKIH DELA I TELEVIZIJSKOG PROGRAMA |
59.13 |
DISTRIBUCIJA KINEMATOGRAFSKIH DELA, AUDIO VIZUELNIH DELA I TELEVIZIJSKOG PROGRAMA |
59.14 |
DELATNOST PRIKAZIVANJA KINEMATOGRAFSKIH DELA |
58.11 |
IZDAVANJE KNJIGA |
58.12 |
IZDAVANJE IMENIKA I ADRESARA |
58.13 |
IZDAVANJE NOVINA |
58.14 |
IZDAVANJE ČASOPISA I PERIODIČNIH IZDANJA |
58.19 |
OSTALA IZDAVAČKA DELATNOST |
23.41 |
PROIZVODNJA KERAMIČKIH PREDMETA ZA DOMAĆINSTVO I UKRASNIH PREDMETA |
18.11 |
ŠTAMPANJE NOVINA |
18.12 |
OSTALO ŠTAMPANJE |
18.13 |
USLUGE PRIPREMA ZA ŠTAMPU |
18.14 |
KNJIGOVEZAČKE I SRODNE USLUGE |
13.92 |
PROIZVODNJA GOTOVIH TEKSTILNIH PROIZVODA, OSIM ODEĆE |
14.11 |
PROIZVODNJA KOŽNE ODEĆE |
14.13 |
PROIZVODNJA OSTALE ODEĆE |
15.20 |
PROIZVODNJA OBUĆE |
16.29 |
PROIZVODNJA OSTALIH PROIZVODA OD DRVETA, PLUTE, SLAME I PRUĆA |
Izvor: Pravilnik o klasifikaciji delatnosti, Službeni glasnik RS, broj 54/10, Beograd
Tabela 4. Pregled klasifikacije delatnosti prema šiframa delatnosti koje posluju u okviru kreativne industrije
ŠIFRA DELATNOSTI |
OPIS DELATNOSTI KREATIVNIH INDUSTRIJA |
74.10 |
SPECIJALIZOVANE DIZAJNERSKE DELATNOSTI |
73.11 |
DELATNOST REKLAMNIH AGENCIJA |
73.12 |
MEDIJSKO PREDSTAVLJANJE |
71.11 |
ARHITEKTONSKA DELATNOST |
70.21 |
DELATNOST KOMUNIKACIJA I ODNOSA SA JAVNOŠĆU |
63.12 |
VEB PORTALI |
62.01 |
RAČUNARSKO PROGRAMIRANJE |
62.02 |
KONSULTANTSKE DELATNOSTI U OBLASTI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE |
62.09 |
OSTALE USLUGE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE |
58.21 |
IZDAVANJE RAČUNARSKIH IGARA |
58.29 |
IZDAVANJE OSTALIH SOFTVERA |
Izvor: Pravilnik o klasifikaciji delatnosti, Službeni glasnik RS, broj 54/10, Beograd
Na osnovu izdvojenih delatnosti koje pripadaju kreativnoj industriji, iz baze podataka Agencije za privredne registre i sa portala www.boniteti.rs izvršena je analiza unutar poslovnih subjekata koji posluju u okviru kulturnog i kreativnog sektora na teritoriji Novog Sada. Dobijeni podaci se odnose na registrovane privredne subjekte koji su podneli finansijske izveštaje za 2013. godinu.
Tabela 5. Poslovanje pojedinih sektora u kreativnim industrijama Novog Sada u 2013. godini
Delatnost |
Broj subjekata |
Broj zaposlenih |
Neto profit |
Prihodi |
Ostalo štampanje |
79 |
630 |
202.599,00 |
3.855.164,00 |
Izdavanje časopisa i periodičnih izdanja |
34 |
236 |
221.283,00 |
1.232.144,00 |
Izdavanje knjiga |
64 |
139 |
15.512,00 |
530.320,00 |
Proizvodnja kinemat. dela, audio vizuelnih proizvoda i TV programa |
28 |
50 |
48.241,00 |
569.877,00 |
Proizvodnja i emitovanje TV programa |
29 |
152 |
-37.734,00 |
426.978,00 |
Računarsko programiranje |
178 |
1.814 |
348.214,00 |
6.430.678,00 |
Pravni poslovi |
31 |
110 |
55.712,00 |
466.891,00 |
Konsultantske aktivnosti vezane sa poslovanjem i ostalim upravljanjem |
409 |
916 |
814.624,00 |
5.304.017,00 |
Inžinjerske delatnosti i tehničko savetovanje |
160 |
1.171 |
247.890,00 |
8.604.981,00 |
Arhitektonska delatnost |
24 |
203 |
11.099,00 |
421.827,00 |
Delatnost reklamnih agencija |
92 |
247 |
179.458,00 |
1.950.735,00 |
Ostale uslužne aktivnosti i podrška poslovanju |
76 |
165 |
46.139,00 |
1.206.187,00 |
UKUPNO |
1.204 |
5.833 |
2.153.037,00 |
30.999.799,00 |
Izvor: www.boniteti.rs
U navedenoj tabeli su iskazani samo neki pokazatelji iz finansijskih izveštaja pojedinih sektora kreativne industrije. Sektori koji se izdvajaju su računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti vezane sa poslovanjem i ostalim upravljanjem i inžinjerske delatnosti i tehničko savetovanje koje učestvuju sa 67% u ukupnom broju zaposlenih i apsorbuju 66% od ukupnih prihoda u kreativnim industrijama. Takođe, pomenuta tri sektora ostvaruju i najveći neto profit (66%).
Drugu grupu, prema datim podacima, čine ostalo štampanje, izdavanje časopisa i periodičnih izdanja i delatnost reklamnih agencija. Ova grupa učestvuje sa 19% u ukupnom broju zaposlenih i sa 23% u ukupnim prihodima.
Među najrazvijenijim delatnostima je IT sektor, odnosno delatnost računarsko programiranje, koje je u 2013. godini imalo 1.814 zaposlenih i ostvarilo prihod od 6,4 miliona dinara. Zatim, sledi inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje sa 1.171 zaposlenih i ostvarenim prihodima od 8,6 miliona dinara.
Konsultantske aktivnosti vezane sa poslovanjem i ostalim upravljanjem zapošljavale su 916 osoba i ostvarile prihod od 5,3 miliona dinara. Kreativna industrija u ukupnom broju zaposlenih na teritoriji grada obuhvatala svega 4,5%, dok je najizrazitiji sektorski predstavnik bio računarsko programiranje sa 1,4%.
Tabela 6. Obim, struktura i dinamika zaposlenih u Novom Sadu od 2007-2013. godine
Godina |
Ukupan broj zaposlenih u Novom Sadu |
Broj zaposlenih - pravna lica u Novom Sadu |
Lančani indeks |
Broj zaposlenih kod preduzetnika u Novom Sadu |
Lančani indeks |
2007. |
148.585 |
99.649 |
- |
42.399 |
- |
2008. |
151.369 |
102.135 |
102,5 |
49.235 |
116,1 |
2009. |
142.479 |
100.080 |
97,9 |
48.936 |
99,4 |
2010. |
136.000 |
99.000 |
98,9 |
49.443 |
101,0 |
2011. |
135.027 |
102.217 |
103,2 |
41.612 |
84,2 |
2012. |
130.721 |
101.802 |
99,6 |
37.546 |
90,2 |
2013. |
128.405 |
100.544 |
98,8 |
27.861 |
74,2 |
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2014. (str. 148), 2013. (str. 130), 2012. (str. 84), 2011. (str. 124), Opštine u Srbiji, 2010. (str. 116-117), 2009. (str. 116-117), 2008. (str. 116), ZP20, br.6 (iz 2008.), br.5 (iz 2007.), i autorov proračun.
Uticaj ekonomske krize osetio se od 2009. godine, dok je najniži broj zaposlenih zabeležen u 2013. godini (128.405). Broj zaposlenih u 2008. godini iznosio je 151.369 radnika, što je i najveći broj zaposlenih u gradu za posmatrani period. Pozitivniji trend u zapošljavanju beležili su preduzetnici sve do 2011. godine, kada je veći broj preduzetnika zatvorio svoje radnje zbog opštih ekonomskih prilika.
Prema vrsti delatnosti najviše zaposlenih bilo je u prerađivačkoj industriji, trgovini, građevinarstvu, umetnosti, zabavi i rekreaciji, obrazovanju i saobraćaju.
Tabela 7. Broj zaposlenih po najčešćim delatnostima za Novi Sad od 2007-2013. godine
Godina |
Prerađivačka industrija |
Trgovina na malo i veliko |
Saobraćaj i veze |
Građevinarstvo |
Umetnost, zabava i rekreacija |
Obrazovanje |
2007. |
19.769 |
16.676 |
6.927 |
8.919 |
- |
8.775 |
2008. |
18.829 |
17.897 |
6,839 |
9.652 |
- |
9.254 |
2009. |
17.173 |
16.889 |
6.852 |
9.084 |
- |
9.500 |
2010. |
16.000 |
16.000 |
6.000 |
8.000 |
- |
10.000 |
2011. |
15.153 |
16.869 |
5.630 |
7.985 |
2.635 |
10.078 |
2012. |
14.573 |
17.059 |
5.109 |
7.423 |
2.643 |
10.103 |
2013. |
12.518 |
16.444 |
5.630 |
6.847 |
2.573 |
10.232 |
Izvor: Opštine i regioni u RS, 2014 (str. 152-153), 2013. (str. 134-135), 2012. (str. 88-89), 2011. (str. 128-129), Opštine u Srbiji, 2010. (str. 123-124), 2009. (str. 122-123), 2003. (str. 102-103), Saopštenje ZP20, br. 6 (iz 2008.).
Obrazovanje u datom periodu beleži porast broja zaposlenih bez obzira na sve promene koje su se odigravale na tržištu, dok su prerađivačka industrija, građevinarstvo i saobraćaj ubeležile pad, a 2013. godinu završile ispod nivoa prethodne. Trgovina na veliko i malo (iako je ubeležila manji pad u periodu 2009-2010. godine), imala je na kraju 2013. godine 16.444 zaposlenih. Od 2011. godine statistički se obrađuju podaci za sektor umetnost, zabava i rekreacija.
Pored pada proizvodnje i broja zaposlenih, Novi Sad ima prosečno isplaćenu platu bez poreza i doprinosa po zaposlenom iznad republičkog i pokrajinskog proseka. U periodu januar - decembar 2014. godine, prosečno isplaćena neto zarada iznosila je 50.175,00 dinar na teritoriji Grada Novog Sada, i ostala je u istom nivou kao i u periodu januar - decembar 2013. godine (50.043,00 dinara). Stopa nezaposlenosti smanjila se za 0,83% u 2014. godine u odnosu na prethodnu godinu57.
_____________
57Izvor: Gradska uprava za privredu, Informacija o privrednim kretanjima na teritoriji Grada Novog Sada za 2014. godinu, Novi Sad, 2015.
Tabela 8. Struktura zaposlenih u kreativnim industrijama u ukupnom broju zaposlenih Novog Sada u 2013. godini
Delatnost |
% |
Ostalo štampanje |
0,5 |
Izdavanje časopisa i periodičnih izdanja |
0,2 |
Izdavanje knjiga |
0,1 |
Proizvodnja kinematografskog dela, audio vizuelnih proizvoda i TV programa |
0,03 |
Proizvodnja i emitovanje TV programa |
0,1 |
Računarsko programiranje |
1,4 |
Pravni poslovi |
0,1 |
Konsultantske aktivnosti vezane sa poslovanjem i ostalim upravljanjem |
0,7 |
Inžinjerske delatnosti i tehničko savetovanje |
0,9 |
Arhitektonska delatnost |
0,2 |
Delatnost reklamnih agencija |
0,2 |
Ostale uslužne aktivnosti i podrška poslovanju |
0,1 |
6.4. Zaključci sprovedenog intervjua sa predstavnicima kulturnih i kreativnih industrija na teritoriji grada Novog Sada
U intervjuima koji su sprovedeni u periodu od mesec dana ukupno je učestvovalo 20 osoba, predstavnika kreativnih industrija u Novom Sadu. Ispitanici su iz sektora informacionih tehnologija, obrazovnog sektora, mode, kožne industrije, proizvodnje nakita, muzeja, festivala, muzike, arhitekture, urbanizma, produkcije i novinarstva. U nastavku iznosimo zaključke obrađenih intervjua.
Na pitanje da li je potreban strateški okvir koji bi Grad Novi Sad imao kako bi se definisala svrha, ciljevi, pravci, instrumenti i mehanizmi razvoja sistema kreativnih industrija, gotovo svi ispitanici su odgovorili da misle da je strateški okvir u oblasti kreativnih industrija važan i potreban kako bi se njen razvoj usmerio u pravom smeru. Deo ispitanika je konkretno istaklo da vide šansu za kreativne industrije kroz reindustrijalizaciju koja je zahvatila našu zemlju, jedan deo njih da prepoznaje razvoj kreativnih industrija kao potencijal za dalji razvoj grada, i da najveći potencijal grada čine mladi, mahom nezaposleni, a školovani, talentovani ljudi. Ispitanici ističu da pojam kreativnih industrija u našoj zemlji nije adekvatno definisan i prepoznat i smatraju da bi strateški okvir trebao da reši ovo pitanje. Sa druge strane, javlja se i nezadovoljstvo zakonskom regulativom zato što pojedine oblasti kreativne industrije nisu prepoznate kao kultura, kao što je na primer moda. Ovde se javlja i problem konkurisanja za finansiranje pojedinih događaja i delatnosti kao rezultat neadekvatnog definisanja pojma kreativne industrije i svih njenih segmenata. Iz rezultata navedenog istraživanja proističe da je potrebno jasno odrediti i definisati pojam kreativne industrije i svega onoga što čini kreativnu industriju.
Postoje razna mišljenja o tome kako bi Grad mogao, definisanjem strateškog okvira i donošenjem akcionih planova da pomogne razvoju kreativnih industrija putem: smanjenja cena komunalnog opremanja zemljišta, izdvajanjem više novca koji bi se odvojio za razvoj kreativnih industrija, obrazovanje kadrova u skladu sa potrebama industrije, kao i davanje početnih stimulanasa pri pokretanju novih kompanija.
Na pitanje kako uključiti donosioce odluka iz javnog sektora u cilju podizanja konkurentnosti i unapređivanja znanja i veština aktera kreativne industrije najveći broj ispitanika istakao je da je potrebno da se donosioci odluka uključe u debate, organizovanje zajedničkih događaja i njihove posete vodećim ljudima u kompanijama, radi povezivanja sa kompanijama iz kreativne industrije i kako bi stekli uvid u stanje u praksi.
Ispitanici sugerišu da bi javni sektor trebao posebnu pažnju da posveti obrazovanju kadrova koji će biti usklađeni sa kadrovskim potrebama preduzeća u kreativnim industrijama.
Takođe, ispitanici procenjuju da bi Grad mogao dati veliki doprinos tako što bi ustupio određene objekte koji su u gradskom vlasništvu, za okupljanje mladih ljudi, umetnika i kreativaca. Nekoliko ispitanika smatra da su objekti u Kineskoj četvrti, kao i kasarne odlična mesta koja bi mogla svoju novu upotrebu naći kroz kreativne industrije. Pojedine kompanije vide ulogu donosioca odluka i u sledećim segmentima: promocija u inostranstvu, na nekim većim sajmovima, donošenje strateških odluka, definisanje vremenskih perioda, u kojima će se proveravati šta je urađeno od onoga što je zadato.
Kao prednosti za rast kreativnih industrija ispitanici su navodili: već razvijena kreativna industrija, entuzijazam i stručnost ljudi, prilično jeftini troškovi za život i rad, sigurnost, inovativnost i zanimljivost ovog vida industrije, organizovanje klastera, pristupačnost i rasprostranjenost kreativnih industrija, činjenica da proizvod kreativnih industrija nešto što ne može mašina da uradi.
Kao prepreke za rast kreativnih industrija ispitanici su najčešće navodili sledeće: nedostatak sistematskog obrazovanja i neadekvatnu postojeću edukaciju kadrova. Takođe, pominje se i nedostatak komunikacije i umrežavanja kao osnova prepreke razvoju kreativnih industrija, problem početnog finansiranja i neadekvatne procedure u pojedinim segmentima kreativnih industrija (kao što je na primer urbanizam). Jedna od prepreka je i to što pojedini članovi kreativnih industrija nemaju dovoljno kupaca u Novom Sadu za svoje proizvode, neprepoznatljivost termina "kreativna industrija" kao i neadekvatno definisan pojam, ali i to što u Novom Sadu nije prepoznat kvalitet. Kao jedna od prepreka ističe se i to da kreativne industrije u Srbiji nemaju dobru osnovu, jer kulturne industrije nisu adekvatno razvijene.
Na pitanje, na koji način donosioci odluka / kreatori javnih politika treba da pomognu akterima kreativne industrije da unaprede svoje usluge ili proizvode i da se na bolji način afirmišu, smatra se da se to može rešiti pospešivanjem saradnje, udruživanjem i boljom komunikacijom. Pored toga što se ističe potreba za klasterskim udruživanjem, može se primetiti i briga oko dosadašnjeg funkcionisanja postojećeg klastera Kreativnih industrija Vojvodine i težnja da se ciljevi funkcionisanja klastera u budućnosti bolje definišu, kako bi on zaista dao rezultate u praksi.
Analizom stavova ispitanika, dolazi se do zaključka da bi klastersko udruživanje moglo da bude funkcionalno samo onda kada bi se jasno definisali ciljevi i svrha njegovog postojanja, i kada bi se međusobnim povezivanjem i nastupom mogao ostvariti zajednički interes za sve kompanije koje su članice. Pored toga, ističe se i značaj početne potpore i podrške donosioca odluka u vidu izdvajanja sredstava, infrastrukture, oslobađanja od poreza za određeni vremenski period. Takođe, smatra se da bi donosioci odluka iz javnog sektora mogli dati značajnu pomoć time što bi ustupili određene objekte na korišćenje kreativnoj industriji (kineska četvrt, kasarne i drugo), i kroz promociju, dok se naglašava i njihova uloga kroz donošenje strategije i jasno definisanje toga šta se radi i koji su ciljevi.
Na pitanje na koji način predstavnici kreativnih industrija treba da se udružuju i stvaraju nova partnerstva i poslovne modele u cilju podizanja konkurentnosti i bolje afirmacije kreativne industrije, smatra se da su klasteri dobar način udruživanja dok postoji i briga oko funkcionisanja klastera kao vida udruživanja aktera u kreativnim industrijama. Kao najveći razlog za nefunkcionisanje klastera navodi se razlika u interesima osnivača klastera i kompanija koje su članice, kao i to da svrha postojanja klastera nije dobro definisana. Pored klasterskog udruživanja, navodi se i udruživanje u poslovne inkubatore. Kao predlozi navode se "youthpolis" kao potencijalno uspešan vid udruživanja u kreativnoj industriji, i osnivanje kreativnog tela koje će se baviti umrežavanjem kreativnih industrija u Novom Sadu. Postoji mišljenje da Grad treba da pruži podršku da se realizuju razni oblici udruživanja, a pre svega obezbeđenjem infrastrukture.
Na pitanje koliko je važno da se znanja i veštine ključnih aktera kreativnih industrija unaprede radi povećanja konkurentnosti i na koji način smatrate da ovaj proces treba da se definiše, gotovo svi ispitanici ističu kako je unapređenje znanja i veština neophodno za opstanak i dalje napredovanje celokupne kreativne industrije.
Međutim, ističe se da je postojeće formalno obrazovanje zastarelo i nije usklađeno sa potrebama na tržištu, i da je mladim ljudima potrebno više neformalnog znanja u vidu prakse, treninga i usavršavanja. Posebno se ističe značaj neformalnog znanja ali i mogućnost povezivanja sa formalnim obrazovanjem. Dakle, ističe se potreba povezivanja formalnog obrazovanja sa treninzima i praksom kojom se dolazi do praktičnih znanja potrebnih za rad, a ovu potrebu posebno ističu zaposleni u sektoru obrazovanja, koji imaju i najjasniju sliku trenutnog obrazovnog sistema.
Predloženo je organizovanje konferencija i sličnih okupljanja kao mogućnost za unapređenje znanja i veština, a posebno se pominje Dafed konferencija, kao dobar primer unapređenja znanja u oblasti informacionih tehnologija, što bi se moglo primeniti i na ostale oblasti kreativne industrije. Takođe se smatra da ljudima koji se bave kreativnom industrijom nedostaje znanje, u smisli apliciranja za sredstva, za realizaciju projekata. Ovo ukazuje na potrebu za većim informisanjem i organizovanjem raznih praktičnih radionica, seminara i konferencija, gde bi dolazilo do razmene ovakvih vidova praktičnih informacija.
7. STRATEGIJSKI OKVIR RAZVOJA KREATIVNIH INDUSTRIJA NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA
7.1. Definisanje osnovnih elemenata marketing miksa
Marketing komunikacija za razvoj kreativnih industrija u Novom Sadu treba da poveća vidljivost kreativnih industrija i njihove tržišne potencijale i ukaže na doprinos kreativnih industrija u opštem ekonomskom razvoju. Osnovne vrednosti koje treba naglasiti su promocija kreativnih industrija na lokalnom nivou, međunarodna promocija kreativnih inicijativa i promocija lokalnih kreativnih inicijativa i preduzetnika.
Opšti ciljevi marketinga ogledaju se u sledećem:
• Podizanje svesti građana o tome šta su kreativne industrije i koje vrednosti stvaraju u kulturnom i ekonomskom životu društva;
• Predstavljanje Novog Sada kao kreativnog i inovativnog grada u kojem kreativna zajednica realizuje svoje ideje i
• Oblikovanje imidža kreativnog grada prema sugrađanima, ali i turistima, konzumentima kreativnih industrija grada.
S obzirom da proizvod čini prvi element marketing miksa, u kreativnoj industriji predstavljaju ga predmeti ili dela, usluge i ideje, odnosno sve što se tržištu može ponuditi kako bi se zadovoljile potrebe korisnika. Plasman proizvoda/usluga/ideja je približavanje krajnjim korisnicima, međutim zbog specifičnosti pojedinih sektora kreativne industrije (umetnička dela, predmeti, usluge i slično) kanali distribucije nisu uvek uobičajeni. Kako sve polazi od proizvoda, cene, plasmana i promocije, izbor "alata" u marketingu zavisi od brojnih činilaca. Ako se uzmu u obzir tri navedena cilja, promociju treba da čini:
• Promotivne aktivnosti - pres konferencije, serije tematskih tekstova i intervjua, medijska podrška za promociju ključnih događaja iz kreativnih industrija, intervjui na lokalnim radio i televizijskim stanicama, promotivne kampanje, medijske kampanje, promotivni spotovi;
• "On-line" komunikacija - komunikacija i interakcija na društvenim mrežama, veb portali kreativnih industrija, veb baneri za promociju kreativnih industrija;
• Štampani materijali i brošure - materijali koji promovišu Grad kao kreativni grad, promocija kreativnih industrija u lokalnim i nacionalnim magazinima, mape sa lokacijama i geografskim rasporedom kreativnih sektora;
• Prospekti velikih formata - bilbordi/posteri o kreativnim događajima.
Osim navedenih opštih ciljeva i promocije u nedostatku različitih resursa (finansija, ljudstva i edukacije), marketing aktivnosti mogu se usmeriti i na:
• Pronalaženje partnera saradnika, koji mogu biti veoma različiti, a glavna veza sa njima je sinergija ili postojanje obostrane koristi. Ovakva vrsta saradnje omogućava podelu troškova za određene aktivnosti na promociji, ali doprinosi i budućoj saradnji na nekom zajedničkom projektu;
• Udruženja mogu biti nosioci i distributeri određenih informacija, jer imaju redovna okupljanja i mogu da organizuje različite programe iz svojih domena;
• Preduzeća i agencije u zavisnosti od svojih ciljeva mogu na direktan način da učestvuju u plasmanu i promociji kreativne industrije Grada, prvenstveno praktičnim i stručnim savetima za preduzetnike ili umetnike u vidu radionica ili jednodnevnih seminara, zatim učešćem u projektima u saradnji sa javnim i neprofitnim sektorom ili podrška kreativnim pojedincima za realizaciju njihovih zamisli, ideja, u vidu sponzorstva;
• Grad Novi Sad kao institucija može da osigura kontinuiranu pokrivenost medija (novine i TV), ali i da obezbedi određena sredstva za plasman i promociju. Da sa drugim jedinicama lokalne samouprave razmeni iskustva, plasira proizvode/usluge/ideje i da doprinese širenju svesti o kreativnosti kao ekonomski značajnoj kategoriji.
7.2. Definisanje vizije i misije razvoja kreativnih industrija grada Novog Sada
Akcioni plan uspostavlja pitanja i mogućnosti za razvoj kreativnih industrija u Gradu. Pristup treba da bude fleksibilan i jednostavan, uzimajući u obzir složenost sektora i njihovih međusobnih veza koje su od značaja za kreiranje daljih aktivnosti (ovo podrazumeva uključivanje zainteresovanih aktera iz sektora, jedinicu lokalne samouprave, različite privatne inicijative, kulturu, socijalna pitanja i ekonomiju). Kreativne industrije treba da razviju kulturni kapital Grada, kroz podršku inicijativama za povećanje kvaliteta, vidljivosti i vrednosti kreativne industrije.
Ona zahteva ulaganje u oba pravca, talenat i veštine, ali i da razvija i održi svoju konkurentnost, odnosno da njihovi proizvodi, usluge, ideje i iskustvo doprinesu lokalnom i nacionalnom tržištu.
Vizija - Grad Novi Sad poznat po svojoj kulturnoj baštini do 2018. godine postaće "Kreativni grad" koji neguje i razvija svoje kulturne i kreativne potencijale, podstiče bolju saradnju među javnim, privatnim sektorom i organizacijama civilnog društva, i pretvara ih u društveno-ekonomsko dobro.
Misija - Grad Novog Sada treba da u periodu od dve godine stvori uslove za jačanje konkurentnosti kulturne i kreativne industrije u gradu u cilju promocije održivog razvoja i rasta kulturnog i kreativnog stvaralaštva.
7.3. Swot analiza kreativnih industrija grada Novog Sada
U cilju prikazivanja i poređenja podataka i faktora koji prezentuju stanje i perspektive u sektorima kreativnih industrija, njihovom pozicioniranju i ukupnom ekonomskom doprinosu, prikupljeni su podaci od nacionalnih i lokalnih institucija. Kreativne industrije su posmatrane kroz širi koncept pojedinih sektora kreativnih industrija, prelivanja na druge privredne sektore i srodnih sektora kao što su turizam, razonoda i sport. Na osnovu iznetih podataka i činjenica u nastavku je data SWOT analiza kreativnih industrija Grada Novog Sada.
SNAGE
- Brojni kulturni resursi i istorijske atrakcije;
- Tradicija;
- Obrazovne institucije (osnovne, srednje i fakulteti);
- Brojna umetnička udruženja i kreativni pojedinci;
- Gostoprimstvo lokalnog stanovništva;
- Samonikla kreativna industrija (udruženja, preduzeća, frilenseri).
SLABOSTI
- Nedovoljna svest zajednice o kulturnom i kreativnom stvaralaštvu;
- Odsustvo informacija i potrebnih istraživanja o stanju kreativnih sektora;
- Nepostojanje jedinstvene baze podataka o kreativnim industrijama;
- Nepostojanje baze ponude proizvoda i usluga kreativnih industrija;
- Nedostatak radnog prostora za predstavnike kreativnog sektora.
ŠANSE
- Potreba za jačanjem strategije kulturnog planiranja;
- Dobar imidž gradske destinacije (kulturni turizam);
- Regionalno povezivanje i udruživanje;
- Inovativnost;
- Klasterizacija kreativnih sektora;
- Dostupnost EU i domaćim fondovima;
- Podsticanje novih tehnologija.
PRETNJE
- Spoljna i unutrašnja ekonomska situacija;
- Odsustvo investicija.
Na osnovu navedenih snaga može se zaključiti da Novi Sad ima sve predispozicije za razvoj kompletne kulturne i kreativne ponude. Pre svega zbog kulturnog bogatstva grada, a zatim i kreativnih stvaralaca. Prisustvo brojnih talenata iz svih oblasti kreativnih industrija kroz organizovane programe neophodno je usmeravati ka poslovnoj edukaciji, podizanju konkurentnosti kreativnih proizvoda, saradnje sa obrazovnim institucijama, upotrebi informacionih tehnologija i rastu izvoznog potencijala. Potrebno je da se termin "kreativna industrija" više koristi u zvaničnoj komunikaciji i institucionalnim dokumentima kako bi se naglasila suština koncepta kreativnih industrija i značaj vrednosti koje stvaraju za kulturu i ekonomiju društva. Neophodno je podsticati interdisciplinarnu saradnju i povezivanje kreativnih grupacija i omogućiti njihov zajednički rad na projektima, i povećati broj licenciranih programa, strukovnih treninga, treninga za trenere, specijalizovanih obuka iz oblasti kreativnih industrija za razvoj biznisa. Zatim osigurati prisustvo kreativnih industrija u događajima, edukacijama, literaturi i poslovnim susretima svih drugih, tradicionalnih sektora privrede, i povećati menadžerske i marketinške veštine radnika u kulturnim i kreativnim industrijama.
Velika slabost leži u najbitnijem segmentu za dalji razvoj kreativnih industrija, a to je nedostatak lokalnih pokretača kulturnog razvoja i nedostatak finansijskih sredstava što je prva pretnja za dalji kvalitetan razvoj kreativnih industrija, jer su ona pre svega neophodna za dalje investicije i ulaganja. Kako bi se krenulo uzlaznom putanjom razvoja neophodno je podizanje svesti lokalne zajednice, formiranje baze podataka o predstavnicima kreativnih industrija i njihovoj ponudi, zatim inovacijama, ali i razmeni informacija. Velika konkurencija susednih zemalja je još jedna u nizu pretnji.
7.4. Predlog prioriteta i mera za primenu kulturne i kreativne industrije grada Novog Sada
Novi Sad, kao i mnogi gradovi Evrope nije iskoristio sve benefite koje sa sobom nosi kreativna industrija. U nedostatku donetih i usvojenih odgovarajućih regulativa i dokumenata za njenu primenu, određene aktivnosti se mogu sprovoditi do donošenja.
U planu su nabrojani tekući projekti iz finansijskog okvira Evropske unije, a u toku godine republički, pokrajinski i lokalni organi vlasti objavljuju različite Javne pozive koji doprinose i razvoju i unapređenju kreativne industrije u celini (Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, Gradska uprava za kulturu, Gradska uprava za privredu, Turistička organizacija Grada Novog Sada).
Međutim, Grad kroz izradu ovog Akcionog plana, kao i kroz projekat "Novi Sad 202", koji predstavlja platformu za razvoj kreativnih potencijala Novog Sada, pravi osnovu za donošenje ostalih dokumenata iz oblasti kreativne industrije. Kandidatura Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture je inicijativa, ali i poziv da se kulturne vrednosti razvijaju i oblikuju u skladu sa trendovima drugih evropskih gradova, tako da će ovaj Akcioni plan ujedno biti i sastavni dokument aplikacije Grada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine.
Kako Grad poseduje određene komparativne prednosti i do nekog stepena razvijene kulturne i kreativne industrije, u nastavku rada dati su predlozi prioriteta i mera koji su sačinjeni na osnovu trenutnog stanja kulturnih i kreativnih industrija na teritoriji grada, kao i sprovedenog istraživanja i intervjua. Predloženi prioriteti i mere treba da posluže u daljoj primeni i razvoju kulturne i kreativne industrije Grada Novog Sada za period od 2016-2018. godine.
U cilju daljeg oblikovanja imidža Novog Sada kao kreativnog grada sa bogatim kulturnim nasleđem i tradicijom potrebno je kontinuirano unapređivanje, ali i uvođenje novina u upravljanje kulturne i kreativne industrije, što proizilazi iz sledeća tri prioriteta:
PRIORITET 1 - STVARANJE STRATEŠKOG OKVIRA "KREATIVNI GRAD"
Integrisanje kreativne i kulturne industrije u strateški lokalni razvoj Grada je svrha ovog prioriteta, kako bi se stvorili uslovi za jačanje konkurentnosti kulturne i kreativne industrije, unapređenje poslovnog okruženja i podizanje svesti o razvojnoj ulozi i značenju kulturne i kreativne industrije za ostale privredne sektore.
Za ostvarivanje ovog prioriteta neophodno je povezivanje kulturne i kreativne industrije sa drugim sektorima, kao i jačanje institucionalne i infrastrukturne podrške za rast kulturne i kreativne industrije u Gradu, što uključuje sledeći niz mera:
Mera 1.1. Institucionalizacija saradnje jedinica lokalne samouprave u cilju razvoja kulturne i kreativne industrije
Neophodno je pozicioniranje kulturne i kreativne industrije u odgovarajući vladajući sektor u Gradu, kako bi se postigao maksimalni učinak za razvoj kulturnih i kreativnih industrija.
Aktivnosti:
Neophodno je da donosioci odluka u lokalnoj samoupravi donesu odluku kojoj upravi će pripadati kulturne i kreativne industrije, kako bi se na samom početku znao koji organ je zadužen za njihov razvoj. S obzirom da su kulturne i kreativne industrije delom delatnosti koji treba da utiču na politiku ekonomskog razvoja Grada, bilo bi dobro da mesto za realizaciju navedene mere bude Gradska uprava za privredu.
Partneri:
Jedinica lokalne samouprave - ostale resorne uprave.
Finansijska sredstva:
Nisu potrebna.
Ciljevi/Indikatori:
Modernizacija i reforma finansiranja kulturnih i kreativnih industrija u Gradu, jačanje virtuelne kreativne ekonomije i internacionalizacija, rast konkurentnosti i unapređenja kulturnih i kreativnih industrija.
Mera 1.2. Umrežavanje kroz formiranje klastera kulturne i kreativne industrije Grada Novog Sada
Umrežavanje javnog i privatnog sektora i civilnog društva je osnovna mera za unapređenje poslovnog okruženja za razvoj kulturne i kreativne industrije. Umrežavanje se najbolje može ostvariti kroz razvoj zajedničkih komunikacionih platformi, kao i formiranjem klastera kulturnih i kreativnih industrija Grada Novog Sada.
Aktivnosti:
Formiranjem klastera kulturne i kreativne industrije Grada omogućilo bi se brže i kvalitetnije povezivanje svih sektora i korisnika, jasan i jednostavan pregled valorizacije rada, mogućnost saradnje članica na domaćim i međunarodnim projektima.
Partneri:
Jedinica lokalne samouprave-resorne uprave, javne službe, udruženja, Univerzitet u Novom Sadu-resorni departmani, smerovi ili odseci, mala i srednja preduzeća (MSP), agencije i drugi.
Finansijska sredstva:
Nisu potrebna.
Ciljevi/Indikatori:
Formiranjem klastera kombinovao bi se radni prostor, oprema i ljudski resursi. Lakše statističko praćenje napretka i rezultata sektora čime bi se stekao lakši uvid u dinamiku razvoja kulturnih i kreativnih industrija Grada.
Mera 1.3. Agencija za razvoj kulturne i kreativne industrije Grada Novog Sada
Aktivnosti:
Pružanje poslovne podrške malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i klasteru kreativne industrije. Navedeni imaju ograničene kapacitete ili stručnosti, ali i finansije jer zavise od realizacije različitih projekata ili subvencija. Obezbeđivanje širokog pristupa razvojnim mogućnostima svim akterima kreativne industrije, bez obzira na njihovu sadašnju veličinu. Promovisanje boljem pristupu domaćem i inostranim tržištima i B2B saradnja.
Partneri:
Jedinica lokalne samouprave i predstavnici kreativne industrije.
Finansijska sredstva:
Jedinica lokalne samouprave, projekti EU ili domaći.
Ciljevi/Indikatori:
Povećavanje ekonomskog prosperiteta kroz podršku preduzetničkih aktivnosti pojedinaca, udruženja, mali i srednjih preduzeća u kreativnim industrijama, odnosno u ostvarivanju pomoći rasta poslovanja kroz zapošljavanje, obuku i veštine (edukacija na različite teme-finansije, marketing, promocija i umrežavanje). Pružanje podsticaja "slabijim" predstavnicima kreativne industrije u izgradnji kapaciteta, ostvarivanja međunarodnih kontakata i omogućavanje uvida u tržište drugih zemalja za kreativnu industriju.
Mera 1.4. Kandidatura Grada Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine
Evropska prestonica kulture ustanovljena je kako bi se naglasilo bogatstvo i različitost evropskih kultura, ojačale kulturne veze između zemalja Evrope, spojili građani iz različitih evropskih zemalja, upoznale druge kulture, promovisalo uzajamno razumevanje i ojačao osećaj evropskog zajedništva. Na ovaj način kultura se stavlja u centar društvenog razvoja, a ujedno predstavlja ključ za privredni razvoj kroz jačanje kulturne i kreativne industrije, čime se unapređuje imidž Grada i razvija turistička privreda.
Aktivnosti:
Priprema aplikacije za podnošenje kandidature za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine.
Partneri:
Jedinica lokalne samouprave i predstavnici kulturne i kreativne industrije.
Finansijska sredstva:
Nisu potrebna.
Ciljevi/Indikatori:
Titula Evropske prestonice kulture imala bi veliki značaj za kulturu i razvoj Novog Sada, i pozicionirao bi ga na kulturnoj mapi Evrope, što bi ujedno donelo i značajna finansijska sredstva. Neophodno je da se u pripremu kandidature aktivno uključe sve kulturne ustanove, pojedinci, nevladin sektor i građani. Projekat "Novi Sada 2021" je početni korak kroz koji će Grad stvoriti platformu za razvoj kreativnih potencijala.
PRIORITET 2 - RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA I PREDUZETNIŠTVA U KULTURNOJ I KREATIVNOJ INDUSTRIJI
U cilju povećanja konkurentnosti kulturne i kreativne industrije potrebno je osigurati bolju povezanost između obrazovnih profila na Univerzitetima, srednjim školama i potreba kulturnog i kreativnog sektora, kako bi tržište rada moglo adekvatno odgovoriti na njihove potrebe. Kako je za uspešan razvoj kulturne i kreativne industrije neophodno podsticanje razvoja preduzetništva, u okviru prioriteta 2 predlažemo sledeće mere:
Mera 2.1. Obrazovanje i edukacija
S obzirom da kreativne industrije počivaju na individualnoj kreativnosti, potrebno je pronaći praktične načine negovanja kreativnosti u svakoj fazi u obrazovnom sistemu: od obdaništa do srednje škole, bilo u akademskim ili stručnim predmetima. Potrebno je sa sigurnošću odgovoriti na promenljive situacije i nepoznate zahteve omogućiti ljudima da kroz obrazovanje i edukaciju reše probleme i izazove sa kojima se suočavaju i time ostvare pozitivan doprinos za svoju zajednicu.
Aktivnosti:
Ključ kreativne i kulturne industrije je obrazovanje, samoedukacija i kontinuirano učenje. Jedna od njihovih slabosti je neusklađenost tržišta rada i potreba sektora za adekvatnom radnom snagom u pogledu obrazovanja.
Uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Pokrajinskog sekretarijata za nauku i obrazovanje i Univerziteta u Novom Sadu neophodno je uvođenje novih obrazovnih profila, prvenstveno iz oblasti informacionih tehnologija u kojem su inovacije konstantne. Neophodno je formirati prostore koji će svojim sadržajem i potencijalom da podrže mlade i omoguće im dodatnu edukaciju u stvaranju i povezivanju sa kapitalom. Ovakvi prostori treba da proizvedu novi način "online" komunikacije, nove kreatore, dizajnere, IT stručnjake i da budu osnova njihovog budućeg investicionog uspeha gde domaći i strani ulagači mogu pronaći svoj novi projekat i svoj naredni investicioni uspeh.
Partneri:
Jedinica lokalne samouprave, predstavnici kreativne industrije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Univerzitet u Novom Sadu.
Finansijska sredstva:
Jedinica lokalne samouprave, domaći ili projekti Evropske unije.
Ciljevi/Indikatori:
Osigurati bolje povezivanje ponude i potražnje tržišta rada. Učvrstiti edukacijski sistem u kulturnom i kreativnom sektoru i investirati u edukaciju orjentisanu kroz kreativnost i razvoj talenata, a oblikovanu prema potrebama savremenog tržišta za rad u kulturnoj i kreativnoj industriji. Jačanje kapaciteta već zaposlenih u kulturnoj i kreativnoj industriji sprovoditi organizovanjem edukacija, seminara i konferencija. U nadležnosti klastera i jedinica lokalne samouprave je uvođenje tzv. "peer-coachinga" (učenje dodatnih veština od kolega koji su u istom poslu).
U saradnji Grada i Univerziteta predlaže se formiranje Kreativnog Centra - Akademskog čvora koji bi omogućio umrežavanje svojih korisnika, služio bi kao inkubator ideja, a ujedno i kao obrazovna institucija u kojoj bi deca, omladina i ostali stanovnici mogli dobiti određena znanja ili naučiti nove veštine i na taj način ostvariti svoje kulturne potrebe. Jedna od funkcija "Akademskog čvora" bila bi podržavanje saradnje između škola i visokog obrazovanja u kojem bi se razvijale kreativne sposobnosti za ljude uzrasta od 14 do 25. godina.
Mera 2.2. Podsticanje preduzetničkih inicijativa/inovacija u kulturnom i kreativnom sektoru
Iako se u poslednjih 10 godina u Srbiji pridaje značaj unapređenju preduzetništva i malih i srednjih preduzeća kao okosnice ekonomskog razvoja, primetno je da ne postoje specifični programi koji pružaju neophodne veštine, znanja i sposobnosti samostalnim preduzetnicima koji žele da započnu preduzetnički poduhvat u oblasti kreativnih industrija.
Nedostatak sistemskih programa podrške preduzetništvu u kreativnim industrijama dovodi do sporijeg rasta broja novoosnovanih preduzetničkih organizacija u kreativnim industrijama58. Jedinica lokalne samouprave treba da pomogne svim mladim ljudima da budu kreativni i inovativni u razvoju poslovnih i preduzetničkih veština u kreativnim industrijama.
Tokom ove godine Udruženje "E-Front" koje se bavi promocijom preduzetništva kroz organizaciju edukativnih događaja i događaja koji povezuju preduzetnike među sobom ali i sa mentorima i investitorima kako bi mogli da razviju svoju biznis ideju, u prostoru tržnog centra Apolo otvorilo je prostor pod nazivom "Hub & Coworking". Ovaj prostor je otvoren za preduzetnike, frilensere i ostale zainteresovane (mahom one koji rade od kuće) koji na ovom mestu imaju mogućnost da potpuno besplatno održe svoje sastanke sa klijentima, da koriste štampač, tablu, projektor, da redovno prisustvuju predavanjima, seminarima, edukativnim radionicama.
Aktivnosti:
Identifikovati i oceniti inicijative/inovacije kreativnih industrija. Edukovati i unaprediti znanja preduzetnika, kako da se na najbolji način pozicioniraju za konkurentsku ponudu. Istražiti mogućnosti za prezentaciju novih proizvoda i usluga.
Partneri:
Jedinica lokalne samouprave, Univerzitet i preduzetnici.
Finansijska sredstva:
Jedinica lokalne samouprave, domaći ili projekti Evropske unije.
Ciljevi/Indikatori:
Upoznavanje sa ponudom proizvoda i usluga i veća vidljivost na tržištu. Prezentacija putem interneta i izložbenog prostora. Ostvarivanje značajnijih ekonomskih efekata i za preduzetnika i za lokalnu zajednicu. Grad treba da doprinese unapređenju poslovnog okruženja za razvoj kreativnih industrija što bi podrazumevala brojne olakšice za kreativce, kao što su: manji fiksni teret na autorske honorare, ukidanje plaćanja poreza i doprinosa na autorske honorare, niži teret oporezivanja paušalaca u kreativnim industrijama (jer najveći broj kreativnih industrija, koje započinju svoj posao opredeljuje se za paušalno oporezivanje).
______________
58 Izvor: http://www.kreativnaekonomija.com/2013/11/08/kreativna-srbija/
Mera 2.3. Promocija kulturne i kreativne industrije Grada Novog Sada
Aktivnosti:
Informisanje, razmena iskustava, ostvarivanje profesionalnih kontakata, ali i podizanje svesti lokalne zajednice o kreativnom gradu. Promovisanje saradnje između aktera iz različitih kreativnih industrija i dostupnost informacija o lokalnoj kreativnoj industriji. Učešće grada na međunarodnim radionicama i seminarima kako bi se pomoglo kreativnoj industriji u uspostavljanju međunarodnih kontakata.
Partneri:
Jedinica lokalne samouprave i predstavnici kreativne industrije.
Finansijska sredstva:
Jedinica lokalne samouprave, domaći ili projekti Evropske unije.
Ciljevi/Indikatori:
Izrada publikacija, gradskog internet portala i učešće na radionicama i seminarima omogućiće razmenu ideja i informacija između svih učesnika i na domaćem i na međunarodnom tržištu.
PRIORITET 3 - SISTEMATIZACIJA PROSTORA ZA RAZVOJ I RAST KULTURNE I KREATIVNE INDUSTRIJE GRADA
Mera 3.1. Formiranje kreativne(ih) zone(a) - Čvorišta
Aktivnosti:
Potražnja za radnim prostorom umetnika, zanatlija, dizajnera i drugih predstavnika kreativnih industrija je ključni indikator da je neophodna podrška kreativnoj proizvodnji. Obezbeđivanje radnog prostora za aktivnosti kreativnih industrija, sa mogućnošću da prostor služi za širenje umetnosti i kulturnog sektora, inovacija, izložbi, događaja, mesto susreta i saradnje u kreativnim industrijama, ali i kao prodajno mesto.
Partneri:
Jedinica lokalne samouprave, javna preduzeća "Zavod za izgradnju Grada" i "Poslovni prostor", predstavnici kreativnih industrija.
Finansijska sredstva:
Nisu potrebna u početnoj fazi formiranja.
Jedinica lokalne samouprave, domaći ili projekti Evropske unije za renoviranje i stavljanje u funkciju; "Kreativci" finansiraju svoj prostor (održavanje i slično).
Ciljevi/Indikatori:
Kreativne zone ili čvorišta mogu da budu inspirativna za kreativce i da imaju značajnu ulogu u lokalnoj kreativnoj ekonomiji. Povećanje kreativne "energije", očuvanje starih zgrada, promovisanje i finansiranje predstavnika kreativnih industrija, organizacija događaja, izložbi, performansa i drugog.
Predlaže se stavljanje u funkciju napuštenih prostora u Gradu u svrhu kulturnih i kreativnih industrija (npr. Kineska četvrt, Kasarne, Ranžirna stanica itd.). Preuređivanjem, prilagođavanjem oživele bi se ovakve lokacije u Gradu, koje bi predstavljale bazu u kojoj se sastaju entuzijazam, kreativnost i stvaralačka vizija sa kapitalom i poslovnom vizijom.
Uspeh oživljavanja ovakvih prostora leži u poslovnoj sposobnosti i posvećenosti ljudi koji će preuzeti ulogu inovatora ovih lokacija, a Grad u ovom slučaju treba da bude samo partner, a ne i nosilac ovakvih projekata. Primer je Kineska četvrt koja je u poslednjih par godina dobila status alternativnog kulturnog centra Grada u kojoj su zapuštene hale i magacini prerastaju u prostore u kojima se održavaju izložbe, tribine, koncerti, predstave, brojni festivali (Ritam Evrope, Noć muzeja, "Cinema city").
Mera 3.2. Podsticanje zapošljavanja
Kreativne industrije su potencijal za stvaranje prihoda i radnih mesta kroz generisanje i upotrebu intelektualne svojine i svoj koren nalaze u individualnoj kreativnosti, veštini i talentu i oblasti koje ona pokriva. Pored kulturne misije, delatnosti privrednih društava iz grana kreativne industrije usmerene su i ka stvaranju profita, a njihov proizvod je namenjen masovnoj upotrebi, te je značaj ovog sektora sa ekonomskog i društvenog stanovišta izuzetan. Upravo kreativnost je pokretač ekonomskog rasta i ključni strateški resurs za povećanje konkurentnosti u ekonomiji zasnovanoj na znanju.
U Srbiji najveći izvoz domaće kreativne industrije beleži softverska industrija, filmska industrija/ multimedija, video reklame, kao i arhitektonski poslovi i štamparska industrija.
Aktivnosti:
Otvaranje novih radnih mesta za rad u kreativnim sektorima.
Sektor informacionih tehnologija je poslednjih godina postao okosnica razvoja Novog Sada, koji zapošljava trenutno oko 3.500 ljudi, a potražnja za IT stručnjacima stalno raste. Grad svoj razvoj treba da zasniva na kreativnosti, znanju i negovanju talenata i ujedno da podstiče zapošljavanje ovakvih profila. Za razvoj kreativne industrije na teritoriji Grada neophodne su tri ključne stvari: unapređenje poslovnog okruženja, podrška međunarodnoj promociji i finansijska i nefinansijska podrška razvoju novih proizvoda.
Partneri:
Jedinica lokalne samouprave i predstavnici kreativne industrije.
Finansijska sredstva:
Jedinica lokalne samouprave.
Ciljevi/Indikatori:
Podrška privatnom sektoru da zapošljavaju nezaposlena lica na novootvorenim radnim mestima uz obavezu da ih zadrže u radnom odnosu najmanje 24 meseca.
Kreativne i kulturne industrije stvaraju velike količine dodate vrednosti i podržavaju unapređenje ostalih sektora unutar privrede kao što su turizam, proizvodnja i u isto vreme inovativno oblikuju okruženje u sektorima gde su razvijene. Proizvodi kreativne industrije na najkvalitetniji način pružaju jedinstven turistički doživljaj turistima tokom cele godine, što direktno utiče na veći broj zaposlenih u sektoru turizma, a što automatski utiče na porast zapošljavanja i u drugim privrednim granama.
7.5. Predlog upravljačkog modela unutar kreativnih industrija grada Novog Sada
Ekonomska vrednost kreativnih industrija nalazi se u intelektualnoj svojini njihovih proizvoda i usluga, što i čini polazište. Uzimajući u obzir sve činjenice koje su iznete u planu, kreativne industrije Grada Novog Sada funkcionišu u okvirima javnog, privatnog i neprofitnog sektora, odnosno kreativnih pojedinaca. Sadašnji potencijal, kao i buduće aktivnosti zahtevaju značajniju međusektorsku povezanost, kako bi se kreativne industrije dalje razvijale i doprinele ekonomskom boljitku.
Mnogi primeri iz prakse evropskih gradova, koji su znatno razvili pojedine sektore, a samim tim i ukupan doprinos kreativnih industrija, ukazuju da je neophodna "krovna" organizacija/agencija/kancelarija koja će koordinisati i biti ključna tokom daljeg razvojnog procesa.
Kako bi se osiguralo da se dati okvir za razvoj kreativnog sektora razume i implementira na pravi način, jedinica lokalne samouprave treba da formira radno telo u okviru već postojećih. Grad Novi Sad ima formirane Savete za preduzetništvo, turizam i poljoprivredu. Navedena tela imaju savetodavnu funkciju, a čine ih članovi različitih profila iz navedenih oblasti. U okviru već formiranog Saveta za turizam mogu se formirati radne grupe. Jedna od radnih grupa treba da se odnosi na kulturnu i kreativnu industriju. Navedeno savetodavno telo treba da sačinjavaju predstavnici javnog, privatnog i neprofitnog sektora - gradski zvaničnici, kreativci, vlasnici preduzeća i bankari.
Zatim, Agencija za razvoj kreativnih industrija koja bi pružala poslovnu podršku kreativnim sektorima kroz konsultantske usluge, treninge, edukacije, odnosno omogućila bi razmenu informacija i ideja. Kao model za osnivanje može se uzeti "Poslovni inkubator Novi Sad" ili "Agencija za razvoj".
Razvoj sektorskih klastera treba da bude okvir za dalje aktivnosti, kao što je i dato u prioritetima. Formiranje u okvirima sličnih ili srodnih delatnosti, a na osnovu nacionalnog šifarnika trebalo bi da grupiše sledeće:
• Vizuelna i izvođačka umetnost i kulturno nasleđe;
• Izdavaštvo i štampani mediji;
• Reklama i oglašavanje;
• Arhitektura, projektovanje i inženjering;
• Film, video, TV i radio;
• Muzika i produkcija i
• Programiranje, interaktivni softveri i ostale kompjuterske usluge.
Sektorski klasteri imaju ključnu ulogu da transformišu ekonomiju znanja na osnovu ideja i talenata i da na poslovnoj i kulturnoj osnovi grade lokalnu zajednicu. Sektori kreativnih industrija mogu da okupe na jednom mestu više privrednih aktivnosti uz produktivno angažovanje sa širom poslovnom zajednicom (drugim privrednim subjektima).
Takođe, jedinica lokalne samouprave treba da promoviše, inicira i podstiče preko resornih uprava (kultura, obrazovanje, privreda, turizam i drugo) sledeće:
• bolju saradnju i veze između kreativnih industrija, obrazovnih institucija, organizacija, privatnih preduzeća;
• uvećanje profila kreativnih industrija kroz obezbeđivanje i poboljšanje kapaciteta kreativnih industrija i njenih mogućnosti;
• prepoznavanje kulture kao vodilje u razvoju sadržaja, proizvoda i usluga u kreativnim industrijama;
• mentorstvo i trening podršku i pristup profesionalnim savetodavnim mrežama sa univerzitetom i
• događaje koji imaju jasan potencijal za podizanje profila i tržišne mogućnosti za ekonomski razvoj Grada.
8. Ovaj akcioni plan objaviti u "Službenom listu Grada Novog Sada".
KOMPARATIVNA ANALIZA RAZVOJA KREATIVNIH INDUSTRIJA U GRADOVIMA ĐENOVA, LJUBLJANA, PEČUJ I LAJPCIG
Većina evropskih gradova nije svesna benefita koje kreativne industrije mogu da ostvaruju, a takođe nisu razvili odgovarajuće regulative i instrumente za adekvatnu primenu. Jedan od značajnijih problema je odsustvo strategija i akcionih planova za razvoj i primenu kreativnih industrija, kao i uporednih podataka o uticaju kreativnih industrija na ekonomski rast.
U cilju uspostavljanja transnacionalne mreže kreativnih industrija glavnih gradova centralne Evrope Projektu "Kreativnih gradova" priključili su se gradovi Đenova, Ljubljana, Pečuj, Lajpcig i Gdanjsk (grad u severnoj Poljskoj). Polazna osnova u priključivanju ovih gradova je bila izrada zajedničkog akcionog plana "Joint actions plan for the creative industry" kako bi se:
• poboljšali uslovi za razvoj kreativnih industrija kao i pokretanje i promovisanje klastera kreativnih industrija;
• podsticale i promovisale preduzetničke veštine;
• eksploatisale zapuštene urbane sredine gradova kroz dodelu tih delova kreativnim industrijama;
• stvarala pozitivna klima i privulkle investicije;
• vršila razmena znanja i sprovodilo umrežavanje;
• poboljšala vidljivost kroz transnacionalni marketing59.
Za analizu u ovom radu i za ocenu pozicije Novog Sada u odnosu na konkurentne gradove u Evropi uzeti su za primeri Đenove, Ljubljane, Pečuja i Lajpciga, zbog sličnih karakteristika koje se odnose na broj stanovnika, teritorijalnu povezanost - region, sličnost istorijskih događaja i potencijala za razvoj kreativnih industrija.
Iako navedeni gradovi imaju svoja obeležja i u određenoj meri razvijen sektor kreativne industrije, unapređenje "kreativnosti" usledilo je nizom aktivnosti koje su počele od nivoa lokalnih zajednica i njihovog umrežavanja do zajedničkih projekata Evropske unije. Prvenstveno su definisane aktivnosti na partnerstvu na lokalnom nivou. Implementacija planova sprovedena je kroz definisanje strateških ciljeva, odnosno odabirom ciljnih grupa (aktera/predstavnika kreativne industrije), njihovim rasporedom u dodeljivanju sredstava iz budžeta (namena utroška javnih sredstava), a prema mogućnostima realizaciji pojedinačnih projekata.
Kreativnim sektorom dominiraju samostalne delatnosti i mala preduzeća, većina njih nema dovoljno ljudskih resursa, tehničku i finansijsku bazu i uglavnom nisu imali priliku da sprovedu "velike" ili značajnije projekte. Prevazilaženje problema ogledalo se u međusobnoj saradnji i umrežavanju predstavnika kreativne industrije. Kao i u drugim sektorima, saradnja i razmena znanja izgrađuje trajnije i uzajamno korisne odnose, a završava se opštim benefitom i za pojedinačne članove ali i za lokalnu ekonomiju.
U ostvarivanju ciljeva važnu ulogu su imale lokalne vlasti i to u pogledu obezbeđivanja neophodnih sredstava i stvaranju povoljnijih uslova za razvoj kreativne industrije kroz:
• poboljšanje adekvatnih uslova i uspostavljanje mehanizama koji olakšavaju ostvarivanje kontakata i stvaranje mreže između različitih subjekata aktivnih u kreativnom sektoru, i
• obezbeđivanje sredstava radi stvaranja mogućnosti za realizaciju pojedinačnih, ali i zajedničkih projekata koji doprinose lokanoj ekonomiji.
Sve četiri destinacije su visoko kotirane na evropskoj mapi sa posebnim naglaskom na kulturu i događaje. Analizom pomenutih gradova, utvrđeno je sledeće:
Đenova - Između 2010. i 2011. godine zahvaljujući Projektu "Creative Cities" u Đenovi je osnovan klaster kreativnih industrija i formirane su biznis asocijacije i mreža kulturnog sektora (kao što su mreže između bioskopa koji prikazuju umetničke filmove i mreža najvećih pozorišta u gradu). Javna politika u oblasti kulturne promocije podržava ove mreže, ali još uvek ne postoji specifična politika za razvoj kreativne industrije.
Javni kulturni sektor, u prethodnih 20 godina, bio je veoma važan u promeni grada iz lučkog i industrijskog u kulturni i turistički.. Opština Đenova već nekoliko godina podržava kreativnost mladih ljudi kroz razne konkurse ministarstva i 3,25% budžeta opštine je rezervisano za kulturu. Mnoge banke i velike kompanije sponzorišu kulturu, umetnost, zabavu, kao i mlade ljude i time ih podstiče u njihovoj kreativnosti.
Kreativna scena je podstaknuta od strane aktera i mreže aktera kako iz javnog, tako i iz privatnog sektora. Javno kulturno planiranje je briga opštine i Fondacije za Kulturu koje su sposobne da privuku privatna finansiranja. Lokalna kulturna proizvodnja je potpomognuta od strane socijalnih centara sa kojima se organizuju edukativne aktivnosti i umetnički performansi u oblasti muzike i vizuelne umetnosti.
Ljubljana - kao pokretač urbanog i regionalnog razvoja pre donošenja regulative iz sektora kreativne industrije nije imala formalnu bazu aktera već su taj deo radili pojedinci i nevladin sektor.
Na institucionalnom nivou pokretačku snagu činili su Ministarstvo za kulturu i grad Ljubljana a institucionalnu podršku dobila je većina nevladinih organizacija koje stvaraju u kreativnim industrijama. Podrška sektoru kreativnih industrija kreće se od obrazovnih ustanova do gradskih vlasti, uz veliku ulogu i privatne inicijative.
Najveći broj zaposlenih u kreativnim industrijama u Ljubljani je iz sektora softvera, kompjuterskih igara i arhitekture.
Ministarstvo ekonomije podržava kreativne industrije na sledeće načine:
• sufinansiranjem zajedničkih nastupa na međunarodnim sajmovima (npr. Sajam nameštaja i industrijskog dizajna u Milanu 2011. godine);
• sufinansiranjem pojedinačnih kompanija da se predstave na međunarodnim sajmovima;
• finansijska podrška za studente.
Ljubljana nema izrađenu marketing strategiju, već dokument "Strategija razvoja kulture Ljubljane 2008-2011" koja obuhvata aktivnosti koje su u vezi sa kreativnim industrijama. Kroz publikaciju "Cultural and Creative Industries Slovene Style" iz januara 2011. godine Ministarstvo kulture je ustanovilo mere u oblasti kreativnih industrija na nacionalnom nivou.
Pečuj - je imao formiran klaster kreativne industrije od 2007. godine koji je beležio uspehe. Međutim, lokalna vlast je prepoznala značaj kreativne ekonomije i započela kampanju za "Pečuj, grad kulture", što je rezultiralo razvoju kreativnog sektora.
Grad ima izrađenu marketing strategiju i strategiju i plan razvoja grada, i u svim ovim dokumentima kreativna industrija je jedna od glavnih strateških tačaka/sektora grada.
Pečuj kao kulturna prestonica Evrope osnovala je dve institucije: "Kodály Központ Music Hall" i "The Zsolnay Cultural Quarter", koje su u stanju da predvode kreativnu privredu. Grad nema formirane fondove i podsticajne mere za preduzetnike u kreativnim industrijama, i moguće je samo koristiti sredstva iz fondova Evropske unije.
Od ukupnog broja zaposlenih u zemlji 7% je zaposleno u kreativnim industrijama. Prema sačinjenoj swot analizi glavne, jake tačke su im filmska industrija, nasleđe i dizajn. Opština i Regionalna razvojna agencija podržavaju razvoj kreativne privrede kroz programa i projekte za kreativni razvoj.
Lajpcig - Kreativne industrije su integrisane u gradsku klaster politiku, ali potrebno je uzeti u obzir ekonomsku i kulturnu politiku. Kreativne mreže u Lajpcigu su uglavnom fokusirane na specifične branše i veoma su heterogene.
Javni kulturni sektor ima dugačku istoriju i ostaće ključni pokretač tako da je 5% budžeta rezervisano za kulturu. Što se tiče privatnog sektora, najveći privatni stejkholderi u kulturnoj industriji u Lajpcigu postoje posebno u poljima muzike, knjige, medija i dizajna.
U Lajpcigu postoji snažan samoorganizovani pokret, koji podržava nezavisnu kulturnu scenu, a vuče korene iz specifičnih urbanih okruga i lokacija60.
Zajednički Akcioni Plan ("Joint actions plan for the creative industry") za ova četiri grada bazira se na šest stubova, a to su:
• Stub I - Infrastruktura
• Stub II - Umrežavanje
• Stub III - Marketing
• Stub IV - Transfer znanja
• Stub V - Obrazovanje i zapošljavanje
• Stub VI - Finansiranje
Stub I - Infrastruktura
Neophodno je obezbediti prostore za rad zaposlenih u kreativnim industrijama (formirati inkubatore) kao i obezbediti adekvatnu lokaciju sa prihvatljivom cenom pogodnu da bude sedište klastera (npr. u industrijskim delovima grada, lokacijama namenjenim kreativnim industrijama).
Stub II - Umrežavanje
Svrha umrežavanja je da se naprave mehanizmi i alati kojima će da se ostvari saradnja između kreativnog sektora i ostalih stejkholdera, kao i članica klastera.
Akcije koje je neophodno sprovesti u svrhu ostvarivanja ovog cilja se odnose pre svega na stvaranje platforme kreativne zajednice i pružanje podrške, stvaranje baze podataka koji posluju u okviru kreativnih industrija. Od velikog značaja prilikom umrežavanja su različiti modeli i tehnike koji omogućavaju deljenje informacija kao što su društvene mreže ili blogovi. Akcenat treba takođe da bude na pružanju podrške tematskih događaja koji su povezani sa kreativnom industrijom kako na lokalnom tako i na internacionalnom nivou.
Stub III - Marketing
Za što uspešniju promociju kreativnih industrija predlaže se stvaranje klastera. Stvaranje klaster brenda umanjiće troškove promocije (vizuelno prepoznavanje koje zahteva dizajn loga klastera, šeme u bojama ili reklamni materijal). Svemu ovome treba da prethodi razvoj marketing strategije klastera.
Sve aktivnosti vezane za marketing treba da budu izvedene od strane departmana za marketing, koji deluje unutar strukture klastera za kompanije koje su deo klastera. Njihov zadatak je pravljenje marketing plana, reklamnog materijala i njegova distribucija. Promocija treba da bude izvršena i pomoću tradicionalnih i novijih metoda promocije: publikacije, kratki filmovi postavljeni na "YouTube" i veb-sajtove, štampani materijal na nacionalnom jeziku i engleskom.
Stub IV - Transfer znanja
Aktivnosti u okviru transfera znanja se ogledaju organizaciju kurseva na nivou projekata, na međunarodnom nivou između preduzetnika iz kreativnih industrija (obuke, događaji u inostranstvu) kao i razmena iskustva članica klastera kreativnih industrija na međunarodnom nivou.
Stub V - Obrazovanje i zapošljavanje
Obrazovanje u kreativnim industrija čini srž njihovog razvoja, te je neophodno sprovoditi treninge i edukacije za unapređenje profesionalnih veština, ali i očuvanje intelektualne svojine.
Ono što je važno u oblasti zaposlenja je analiza potreba tržišta u kreativnim industrijama, pravljenje portala koji sadrži bazu podataka zaposlenih i kompanija. Stvaranje platforme olakšava nalaženje posla. Neophodno je sprovoditi analize o potrebama poslodavaca za određene profile obrazovanja koji su potrebni za rad u kreativnim industrijama.
Stub VI - Finansiranje
Pomoću kreatora javnih politika neophodno je osigurati pomoć u smislu finansijskih sredstava za kreativne industrije. Pre svega neophodno je obezbediti podršku klasteru kroz kreiranje ponude koja će biti upućena sponzorima, finansijskim institucijama sa napomenom koje benefite mogu ostvariti subvencionisanjem klastera. Takođe, javne institucije treba da se bave raspisivanjem poziva za preduzetnike kako bi kroz različite projekte dobili subvencije i obezbedili sebi finansijska sredstva za poslovanje61.
____________
59 Izvor: http://www.creativecitiesproject.eu/en/project.shtml
60 Izvor: http://www.creativecitiesproject.eu/en/output/2012/doc/JAP.pdf
61 Izvor:http://www.creativecitiesproject.eu/en/output/2012/doc/Local-Implementation-Plan-in-Ljubljana-in-English.pdf;
http://www.creativecitiesproject.eu/en/output/2012/doc/Local-Implementation- Plan-in-Leipzig-in-English.pdf;
http://www.creativecitiesproject.eu/en/output/2012/doc/Local-Implementation- Plan-in-Pecs-in-English.pdf;
http://www.creativecitiesproject.eu/en/output/2012/doc/Local-Implementation- Plan-in-Genoa-in-English.pdf