ZAKONO USLOVIMA ZA UPUĆIVANJE ZAPOSLENIH NA PRIVREMENI RAD U INOSTRANSTVO I NJIHOVOJ ZAŠTITI("Sl. glasnik RS", br. 91/2015) |
Ovim zakonom uređuju se prava zaposlenih koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, uslovi, postupak i obaveze poslodavca u vezi sa upućivanjem zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, saradnja organa i organizacija koji obavljaju poslove državne uprave u vezi sa zaštitom prava zaposlenih na privremenom radu u inostranstvu i nadzor nad primenom ovog zakona.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) poslodavac je pravno i fizičko lice upisano u registar kod nadležnog organa;
2) zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca;
3) upućeni zaposleni je zaposleni koji je u radnom odnosu kod poslodavca koji ga upućuje na rad u inostranstvo u ograničenom vremenskom periodu nakon čega se vraća na rad kod poslodavca;
4) upućivanje na privremeni rad u inostranstvo podrazumeva upućivanje na rad u inostranstvo i upućivanje na stručno osposobljavanje i usavršavanje za potrebe poslodavca;
5) ugovor o poslovnoj saradnji je svaki ugovor zaključen između poslodavca ili njegove poslovne jedinice u inostranstvu sa stranim licem u cilju obavljanja investicionih ili drugih radova ili pružanja usluga;
6) poslovna jedinica poslodavca u inostranstvu je predstavništvo ili ogranak koje je poslodavac osnovao u inostranstvu, odnosno pravno lice sa sedištem u inostranstvu u kojem poslodavac ima značajno učešće u osnovnom kapitalu ili vrši kontrolni uticaj na poslovanje (u daljem tekstu: kontrola), u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
7) međukompanijsko kretanje je upućivanje zaposlenog od strane poslodavca kod stranog poslodavca koji ima značajno učešće u osnovnom kapitalu ili vrši kontrolu poslodavca ili u strano pravno lice koje je zajedno sa poslodavcem pod kontrolom trećeg stranog pravnog lica.
Ovaj zakon se primenjuje na poslodavce koji upućuju zaposlene na privremeni rad u inostranstvo radi:
1) rada u okviru izvođenja investicionih i drugih radova i pružanja usluga, na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji, odnosno drugog odgovarajućeg osnova;
2) rada ili stručnog osposobljavanja i usavršavanja za potrebe poslodavca u poslovnim jedinicama poslodavca u inostranstvu, na osnovu akta o upućivanju ili drugog odgovarajućeg osnova;
3) rada ili stručnog osposobljavanja i usavršavanja za potrebe poslodavca u okviru međukompanijskog kretanja po osnovu pozivnog pisma, politike međukompanijskog kretanja ili drugog odgovarajućeg osnova.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na poslodavce koji upućuju zaposlene na privremeni rad u inostranstvo u skladu sa posebnim propisima.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na poslodavce koji upućuju zaposlene na privremeni rad u zemlje članice Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora od dana sticanja punopravnog članstva Republike Srbije u Evropskoj uniji.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se u slučaju upućivanja zaposlenog na službeni put u inostranstvo u skladu sa zakonom, pod uslovom da period boravka u inostranstvu ne prelazi 30 dana u kontinuitetu, odnosno 90 dana ukupno sa prekidima u toku kalendarske godine.
Zaštita zaposlenih na privremenom radu u inostranstvu obezbeđuje se u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima, međunarodnim ugovorima i opštim aktima.
Poslodavac ne može na privremeni rad u inostranstvo da uputi zaposlenog mlađeg od 18 godina života, ako zakonom nije drukčije određeno.
Poslodavac ne može ugovorom zaključenim sa stranim licem predvideti ustupanje zaposlenih tom ili nekom drugom stranom licu.
Poslodavac može zaposlenog da uputi na privremeni rad u inostranstvo do 12 meseci sa mogućnošću produženja, ako zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
Poslodavac na privremeni rad u inostranstvo može da uputi samo zaposlene na neodređeno vreme.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, poslodavac može da uputi na privremeni rad u inostranstvo, zaposlenog na određeno vreme u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, s tim što se vreme provedeno na privremenom radu u inostranstvu ne računa u zakonsko ograničenje trajanja radnog odnosa na određeno vreme.
Upućivanje u inostranstvo iz stava 2. ovog člana ne može da traje duže od vremena za koje je zaključen ugovor o radu.
Zaposleni može da bude upućen na privremeni rad u inostranstvo samo uz njegovu prethodnu pisanu saglasnost.
Izuzetno od stava 1. ovog člana poslodavac može zaposlenog da uputi na privremeni rad u inostranstvo bez njegove prethodne saglasnosti ako je ugovorom o radu predviđena mogućnost upućivanja na privremeni rad u inostranstvo.
Zaposleni iz stava 2. ovog člana ima pravo da odbije upućivanje na privremeni rad u inostranstvo u opravdanim slučajevima kao što su:
1) trudnoća;
2) za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena zbog posebne nege deteta u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad;
3) do isteka tri godine života deteta;
4) ako je zaposleni samohrani roditelj do 15 godine života deteta;
5) ako nije proteklo tri meseca od povratka sa rada u inostranstvu koje je trajalo najmanje 11 meseci neprekidno;
6) u drugim slučajevima utvrđenim kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu.
Poslodavac može da prihvati i druge razloge koje opravdavaju odbijanje zaposlenog da bude upućen na rad u inostranstvo.
Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu mogu da se utvrde slučajevi i uslovi pod kojim zaposleni ima pravo na povratak u zemlju pre isteka roka na koji je upućen, o trošku poslodavca.
Poslodavac je dužan da pre upućivanja na privremeni rad u inostranstvo sa zaposlenim zaključi aneks ugovora o radu koji obavezno sadrži:
1) državu, mesto rada i period na koji se zaposleni upućuje;
2) naziv i opis poslova koje će zaposleni obavljati u inostranstvu, ako se isti menjaju;
3) iznos osnovne zarade, odnosno plate (u daljem tekstu: zarada) i valutu u kojoj će zarada biti isplaćivana;
4) elemente za utvrđivanje zarade, druga novčana i nenovčana davanja koja su povezana sa boravkom u inostranstvu;
5) radno vreme, odmore i godišnji odmor.
Aneks ugovora ne mora da sadrži elemente iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca, u kom slučaju u aneksu mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključivanja aneksa.
Poslodavac je dužan da aneks ugovora o radu iz stava 1. ovog člana drži u skladu sa propisima o radu u mestu rada iz koga je zaposleni upućen na privremeni rad u inostranstvo.
Poslodavac je dužan da za zaposlenog upućenog na privremeni rad u inostranstvo izvrši promenu osnova osiguranja u jedinstvenoj bazi Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: Centralni registar), u skladu sa propisima kojima se uređuje podnošenje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje.
Poslodavac je dužan da zaposlenom koga upućuje na privremeni rad u inostranstvo obezbedi:
1) zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti;
2) bezbednost i zdravlje na radu;
3) smeštaj, ishranu i prevoz za dolazak i odlazak sa rada;
4) zaradu;
5) pripremu za upućivanje na privremeni rad.
Poslodavac koji upućuje zaposlene na privremeni rad u inostranstvo obezbeđuje zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, u skladu sa propisima kojima se uređuju ovi vidovi osiguranja, odnosno kada poslodavac privremeno upućuje zaposlenog u državu s kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju u skladu sa tim ugovorom.
Poslodavac je dužan da zaposlenima koje upućuje na privremeni rad u inostranstvu obezbedi bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, odnosno u skladu sa propisima države u koju se zaposleni upućuje, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Poslodavac je dužan da zaposlenima koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, o svom trošku, obezbedi smeštaj i ishranu po standardima važećim u državi u kojoj se izvode radovi, odnosno u skladu sa uslovima smeštaja i ishrane utvrđenim kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu, ako je to povoljnije za zaposlene.
Poslodavac je dužan da zaposlenima koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo obezbedi prevoz za dolazak i odlazak sa rada ili naknadu troškova za te svrhe.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi zaradu u skladu sa propisima Republike Srbije, koja ne može biti manja od garantovane minimalne zarade po propisima zemlje u koju je zaposleni upućen na privremeni rad.
Priprema za upućivanje na privremeni rad
Poslodavac je dužan da o svom trošku organizuje pripremu zaposlenog za upućivanje, a naročito:
1) da informiše zaposlenog o uslovima života u državi i mestu u koje se zaposleni upućuje;
2) da obezbedi potrebne zdravstvene preglede i preventivne zdravstvene mere;
3) da obezbedi prevoz do mesta rada u inostranstvu i povratak u Republiku Srbiju;
4) da obezbedi ishodovanje radno-boravišnih dozvola.
Informisanje u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana vrši se pre davanja saglasnosti iz člana 9. ovog zakona, odnosno potpisivanja aneksa ugovora o radu iz člana 11. ovog zakona, na način koji odredi poslodavac i obavezno obuhvata davanje obaveštenja o:
1) uslovima života u mestu u koje se zaposleni upućuje (klimatski uslovi, valuta, društveno politička situacija, specifične zdravstvene i druge okolnosti);
2) uslovima smeštaja i ishrane koji se zaposlenom obezbeđuju za vreme boravka i rada u inostranstvu, udaljenost od mesta boravka do mesta rada i dr;
3) kontakt osobi u mestu rada u inostranstvu (u daljem tekstu: kontakt osoba).
Kontakt osoba iz stava 2. tačka 3) ovog člana ovlašćena je za davanje informacija državnim i drugim organima o upućivanju zaposlenih i za pružanje dodatnih informacija i obaveštenja zaposlenima koji se nalaze na privremenom radu u inostranstvu.
Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava utvrđenih ovim zakonom, kao i druga prava zaposlenih upućenih na privremeni rad u inostranstvo.
Poslodavac koji upućuje zaposlene na privremeni rad u inostranstvo po osnovu člana 3. ovog zakona dužan je da najkasnije do dana koji prethodi danu upućivanja, dostavi ministarstvu nadležnom za rad Obaveštenje o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo koje obavezno sadrži sledeće:
1) podatke o poslodavcu;
2) podatke o osnovu upućivanja;
3) osnovne podatke o upućivanju;
4) ime i prezime i poslovne podatke kontakt osobe;
5) druge podatke od značaja za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo;
6) izjavu o obezbeđivanju prava u skladu sa ovim zakonom.
Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od sedam dana od dana upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo dostavi ministarstvu nadležnom za rad Uverenje iz jedinstvene baze Centralnog registra (u daljem tekstu: Uverenje) koje sadrži spisak zaposlenih koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo na osnovu obaveštenja iz stava 1. ovog člana i koje obavezno sadrži:
1) naziv i sedište poslodavca;
2) PIB i matični broj poslodavca;
3) ime i prezime zaposlenog koji se upućuje na privremeni rad u inostranstvo;
4) JMBG zaposlenog koji se upućuje na privremeni rad u inostranstvo;
5) vrstu i datum zasnivanja radnog odnosa;
6) rok na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme;
7) datum promene osnova osiguranja u jedinstvenoj bazi i trajanje osiguranja po tom osnovu.
Obaveštenje i Uverenje iz st. 1. i 2. ovog člana podnose se ministarstvu nadležnom za poslove rada u pisanoj formi, a obrazac Obaveštenja propisaće ministar nadležan za rad.
Poslodavac je dužan da ministarstvo obavesti o svakoj promeni podataka u rokovima i na obrascima utvrđenim u st. 1. i 2. ovog člana.
Obaveštenje o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo iz člana 20. stav 1. ovog zakona predstavlja javni podatak koji se objavljuje na internet portalu ministarstva nadležnog za rad, u roku od sedam dana od dana prijema istog.
Ministarstvo nadležno za rad ima pravo da od poslodavca koji je uputio zaposlene na privremeni rad u inostranstvo traži informacije i dokaze o ispunjenosti uslova o upućivanju zaposlenih na rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti po osnovu rada i boravka u inostranstvu.
Poslodavac je dužan da u ostavljenom roku dostavi tražene informacije i dokaze.
Saradnja između organa i organizacija
Organi i organizacije koji obavljaju poslove državne uprave u vezi sa nadzorom nad ostvarivanjem prava zaposlenih na privremenom radu u inostranstvu utvrđenih ovim zakonom dužni su da međusobno sarađuju i razmenjuju informacije u cilju zaštite prava zaposlenih upućenih na privremeni rad u inostranstvo.
Zaštitu zaposlenih za vreme rada i boravka u inostranstvu obavljaju diplomatska, odnosno konzularna predstavništva Republike Srbije u okviru delokruga svog rada.
Organi i organizacije iz člana 23. ovog zakona, informišu se o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo na osnovu podataka iz objavljenog obaveštenja, a mogu da vrše nadzor i kontrolu objavljenih podataka, kao i da neposredno od poslodavca traže dodatne informacije potrebne za vršenje kontrole iz svoje nadležnosti.
Organi i organizacije iz člana 23. ovog zakona sarađuju sa Centralnim registrom u vezi sa isporukom, korišćenjem podataka registrovanih i evidentiranih u jedinstvenoj bazi Centralnog registra.
O prikupljenim podacima iz st. 1. i 2. ovog člana, organi i organizacije obaveštavaju ministarstvo nadležno za rad, u roku od sedam dana.
Inspekcija rada vrši nadzor nad primenom ovog zakona iz delokruga svoje nadležnosti.
U vršenju nadzora iz stava 1. ovog člana inspekcija rada sarađuje sa drugim državnim organima, Centralnim registrom i drugim organizacijama u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, organima poreske kontrole, kao i sa nadležnim organima u inostranstvu, u skladu sa zakonom i međunarodnim sporazumima.
Novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:
1) ako uputi zaposlenog mlađeg od 18 godina života na privremeni rad u inostranstvo ili ako ustupa zaposlenog drugom stranom licu, suprotno odredbama ovog zakona (član 6);
2) ako uputi zaposlenog na privremeni rad u inostranstvo suprotno odredbama ovog zakona (član 7);
3) ako uputi zaposlenog na privremeni rad u inostranstvo suprotno odredbama ovog zakona (član 8);
4) ako uputi zaposlenog na privremeni rad u inostranstvo bez njegove prethodne pisane saglasnosti ili ako uputi zaposlenog koji je odbio upućivanje, u skladu sa odredbama ovog zakona (član 9);
5) ako uputi zaposlenog na privremeni rad u inostranstvo bez prethodno zaključenog aneksa ugovora o radu ili ako aneks ugovora o radu ne sadrži propisane elemente, u skladu sa odredbama ovog zakona (član 11. st. 1. i 2);
6) ako ne primeni povoljnije propise o bezbednosti i zdravlju na radu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 15);
7) ako zaposlenom na privremenom radu u inostranstvo ne obezbedi smeštaj, ishranu i prevoz u skladu sa odredbama ovog zakona (član 16);
8) ako zaposlenom na privremenom radu u inostranstvo ne obezbedi zaradu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 17);
9) ako zaposlenom pre upućivanja na privremeni rad u inostranstvo ne obezbedi potrebne zdravstvene preglede i preventivne zdravstvene mere, ne obezbedi prevoz do mesta rada u inostranstvu i povratak u Republiku Srbiju i ne obezbedi ishodovanje radno-boravišnih dozvola u skladu sa odredbama ovog zakona (član 18. stav 1. tač. 2-4);
10) ako poslodavac ne dostavi Obaveštenje o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo ministarstvu nadležnom za rad, na način i u roku propisanim ovim zakonom (član 20. st. 1. i 3);
11) ako poslodavac ne dostavi uverenje Centralnog registra ministarstvu nadležnom za rad, u skladu sa odredbama ovog zakona (član 20. st. 2. i 3);
12) ako ne obavesti ministarstvo nadležno za rad o promeni podataka u skladu sa odredbama ovog zakona (član 20. stav 4);
13) ako, na zahtev ministarstva nadležnog za rad, ne dostavi tražene informacije i dokaze u skladu sa odredbama ovog zakona (član 22).
Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.
Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.
Novčanom kaznom od 100.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, odnosno novčanom kaznom od 50.000 dinara preduzetnik:
1) ako zaposlenom koji se nalazi na privremenom radu u inostranstvu ne omogući povratak u zemlju pre isteka roka na koji je upućen, o svom trošku, u skladu sa kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i ugovorom o radu (član 10);
2) ako ne drži primerak aneksa ugovora o radu ili njegovu kopiju u skladu sa odredbama ovog zakona (član 11. stav 3);
3) ako ne izvrši promenu osnova osiguranja u skladu sa odredbama ovog zakona (član 12);
4) ako zaposlenog pre upućivanja na privremeni rad u inostranstvo ne informiše o uslovima života u državi i mestu u koje se upućuje u skladu sa odredbama ovog zakona (član 18 stav 1. tačka 1) i stav 2);
5) ako zaposlenom upućenom na privremeni rad u inostranstvo ne obezbedi veća prava i povoljnije uslove rada utvrđene kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa odredbama ovog zakona (član 19);
6) ako obaveštenje o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo ne sadrži sve podatke u skladu sa odredbama ovog zakona (član 20. stav 1).
Novčanom kaznom od 10.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.
Za kazne u fiksnom iznosu propisane ovim članom inspekcija rada izdaje prekršajne naloge shodnom primenom zakona kojim se uređuju prekršaji.
Postupci za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se prema propisima po kojima su započeti.
Ministar nadležan za rad će u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonski akt iz člana 20. ovog zakona.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o zaštiti građana Savezne Republike Jugoslavije na radu u inostranstvu ("Službeni list SRJ", broj 24/98, "Službeni glasnik RS", br. 101/05 - dr. zakon i 36/09 - dr. zakon).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a počinje da se primenjuje u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu.