ODLUKAO IZMENAMA I DOPUNAMA OSNIVAČKOG AKTA INSTITUTA ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 93/2015) |
Institut za standardizaciju Srbije osnovan je Odlukom o osnivanju Instituta za standardizaciju Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 16/07) i upisan je u registar Trgovinskog suda u Beogradu, u registarski uložak 7-356-00 Rešenjem broj I Fi 314/08 od 1. oktobra 2008. godine, kao samostalna neprofitna organizacija.
Institut za standardizaciju Srbije je u skladu sa odredbama Odluke o izmenama i dopunama osnivačkog akta Instituta za standardizaciju Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 88/09) upisan u registar Privrednog suda u Beogradu u registarski uložak broj 5-1208-00 Rešenjem broj I Fi 569/09 od 4. januara 2010. godine, kao ustanova.
Institut za standardizaciju Srbije (u daljem tekstu: Institut) je jedino nacionalno telo za standardizaciju u Republici Srbiji, organizuje se kao ustanova i posluje u skladu sa propisima kojima se uređuje pravni položaj javnih službi.
Institut ima svojstvo pravnog lica.
Institut ima prava, obaveze i odgovornosti utvrđene zakonom, ovom odlukom i statutom.
Za obaveze u pravnom prometu sa trećim licima Institut odgovara celokupnom imovinom.
Nadzor nad zakonitošću rada Instituta, vrši ministarstvo nadležno za poslove standardizacije.
Institut se upisuje u sudski registar.
Naziv Instituta je: Institut za standardizaciju Srbije.
Skraćeni naziv Instituta je: ISS.
Sedište Instituta je u Beogradu, Ulica Stevana Brakusa 2.
Institut ima veliki i mali pečat okruglog oblika i štambilj pravougaonog oblika.
Sadržina velikog, malog pečata i štambilja ispisana je na srpskom jeziku ćiriličkim pismom.
Veliki i mali pečat su obrubljeni spoljnom debljom i unutrašnjom tanjom linijom i u sredini sadrže mali grb Republike Srbije, oko kojeg je u prvom redu ispisan tekst: Institut za standardizaciju Srbije, a u drugom tekst: Republika Srbija, Beograd.
Ispod grba u sredini malog pečata nalazi se redni broj pečata ispisan rimskim brojevima.
Prečnik velikog pečata je 32 mm, a malog 24 mm.
Institut ima štambilj pravougaonog oblika, osnovice 62 mm i visine 35 mm, na čijem vrhu se nalazi mali grb Republike Srbije, ispod koga, u posebnim redovima slede:
1) tekst: Republika Srbija;
2) tekst: Institut za standardizaciju Srbije;
3) rubrika za upisivanje broja pod kojim se zavodi akt na koji je stavljen štambilj;
4) rubrika za upisivanje datuma izdavanja akta;
5) tekst: Beograd.
Broj pečata i štambilja, upotreba, način čuvanja, kao i lica koja su zadužena za rukovanje pečatom i štambiljem bliže se uređuju aktom koji donosi direktor Instituta.
Osnivač Instituta je Republika Srbija, za koju osnivačka prava vrši Vlada, Beograd, Nemanjina 11, (u daljem tekstu: osnivač), u skladu sa zakonom.
Sredstva kojima posluje Institut su u državnoj svojini.
Osnivač obezbeđuje Institutu prostorije potrebne za rad, sredstva i opremu, u skladu sa zakonom.
Sredstvima iz stava 2. ovog člana Institut upravlja u skladu sa zakonom i ovom odlukom.
Institut obavlja sledeće poslove:
1) donosi, objavljuje, preispituje i povlači srpske standarde u skladu sa pravilima Instituta;
2) daje tumačenje srpskih standarda, kao i tumačenje primene srpskih standarda, na zahtev zainteresovane strane;
3) obezbeđuje usaglašenost srpskih standarda sa međunarodnim i evropskim standardima;
4) vodi registar donetih i povučenih srpskih standarda, u skladu sa pravilima Instituta;
5) učestvuje u izradi i preispitivanju međunarodnih i evropskih standarda u oblastima koje su od interesa za Republiku Srbiju;
6) sarađuje sa međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju i nacionalnim telima za standardizaciju država potpisnica odgovarajućih sporazuma iz oblasti standardizacije;
7) izvršava zadatke u vezi sa standardizacijom, u skladu sa obavezama iz potvrđenih međunarodnih sporazuma čiji je potpisnik Republika Srbija;
8) obezbeđuje dostupnost javnosti donetih i povučenih srpskih standarda, publikacija, kao i standarda i publikacija odgovarajućih međunarodnih, evropskih i nacionalnih tela za standardizaciju i vrši njihovu prodaju;
9) dostavlja obaveštenje, na zahtev organa državne uprave, o tome da li je u oblasti koja se uređuje tehničkim propisom donet odgovarajući srpski standard ili predstoji njegovo donošenje, odnosno da li postoji odgovarajući međunarodni ili evropski standard;
10) deluje kao informativni centar za standarde, za informisanje i obaveštavanje o standardima, u skladu sa zahtevima predviđenim u odgovarajućim međunarodnim sporazumima i obavezama koje proizlaze iz članstva u odgovarajućim međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju;
11) predstavlja i zastupa interese standardizacije u Republici Srbiji u međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju;
12) odobrava upotrebu nacionalnog znaka usaglašenosti sa srpskim standardima, u skladu sa pravilima Instituta;
13) donosi pravila na osnovu kojih se donose, objavljuju, preispituju i povlače srpski standardi;
14) poverava zainteresovanim stranama, u skladu sa svojim pravilima, izradu predloga srpskih standarda u specifičnim oblastima;
15) promoviše primenu srpskih standarda;
16) pruža stručnu pomoć za primenu, odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda;
17) obavlja poslove sertifikacije proizvoda, sistema menadžmenta i osoba;
18) obavlja i druge poslove iz oblasti standardizacije, u skladu sa zakonom i ovom odlukom.
Poslovi koje obavlja Institut iz stava 1. tač. 1), 2), 4), 8), 13), 14), 15) i 16) ovog člana odnose se i na srodne dokumente.
Poslove iz stava 1. tač. 16) i 17) Institut ne može da obavlja za potrebe istog pravnog subjekta.
Poslove iz st. 1. i 2. ovog člana Institut ne obavlja radi sticanja dobiti.
Sredstva za rad Institut obezbeđuje:
1) iz prihoda koje ostvari naplatom članarina;
2) prodajom srpskih standarda, srodnih dokumenata i drugih publikacija;
3) iz prihoda koje ostvari prodajom usluga;
4) iz budžeta Republike Srbije;
5) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Pod sredstvima iz stava 1. tačka 5) ovog člana podrazumevaju se pokloni (donacije) i drugi prihodi ostvareni u skladu sa zakonom.
Sredstva iz stava 1. tačka 5) ovog člana, obezbeđuju se uz prethodnu saglasnost osnivača.
Sredstva za članarine Instituta u evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Iznos sredstava za rad Instituta koji se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije određuje se na osnovu godišnjeg programa rada (u daljem tekstu: Program rada), uzimajući u obzir predviđeni prihod od članarina, prodaje srpskih standarda, srodnih dokumenata i drugih publikacija, prodaje usluga, kao i predviđeni prihod iz drugih izvora.
Program rada Institut donosi za svaku kalendarsku godinu i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove standardizacije, u četvrtom kvartalu tekuće godine za narednu godinu.
Osnivač daje saglasnost na Program rada, kao i njegove izmene i dopune.
Program rada sadrži: redovne i vanredne aktivnosti, Plan donošenja srpskih standarda i finansijski plan.
Nakon donošenja zakona o budžetu, Institut donosi Program rada, a po potrebi, donosi izmene i dopune Programa rada u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Ukoliko Program rada nije donet do početka kalendarske godine za koju se donosi, zarade zaposlenih se obračunavaju i isplaćuju na način i pod uslovima utvrđenim Programom rada za prethodnu godinu, sve do donošenja Programa rada za tekuću godinu.
VII PLAN DONOŠENJA SRPSKIH STANDARDA I TRANSPARENTNOST
Srpski standardi donose se na osnovu plana donošenja srpskih standarda koji se utvrđuje najmanje jedanput godišnje i koji je javno dostupan na internet stranici Instituta.
Plan donošenja srpskih standarda sadrži informaciju o standardima i srodnim dokumentima koje Institut namerava da donese ili menja, koje je doneo ili izmenio na osnovu prethodnog plana donošenja srpskih standarda i oni koji su trenutno u postupku izmene ili donošenja, a koji nisu nastali identičnim ili ekvivalentnim preuzimanjem međunarodnih ili evropskih standarda.
Plan donošenja srpskih standarda sadrži i informaciju o broju međunarodnih i evropskih standarda za koje se na osnovu dostupnih podataka međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju očekuje da će ih Institut preuzeti u sistem nacionalne standardizacije.
Predloženi godišnji plan donošenja srpskih standarda objavljuje se na internet stranici Instituta.
Plan donošenja srpskih standarda, za svaki pojedinačni standard ili srodni dokument, sadrži i:
1) predmet i područje primene standarda ili srodnog dokumenta;
2) fazu izrade standarda ili srodnog dokumenta;
3) pozivanje na svaki međunarodni standard ili srodni dokument koji se koriste kao osnova za donošenje srpskog standarda ili srodnog dokumenta.
Kratko obaveštenje o postojanju plana donošenja srpskih standarda Institut objavljuje u svom glasilu ili na svojoj internet stranici, a kada je to moguće, i u nekoj evropskoj publikaciji o standardizacijskim aktivnostima.
VIII DONOŠENJE, OBJAVLJIVANJE I POVLAČENJE SRPSKIH STANDARDA
Akt kojim se proglašava da je srpski standard ili srodni dokument donet, kao i akt o povlačenju srpskog standarda ili srodnog dokumenta donosi direktor Instituta u formi rešenja.
Akt iz stava 1. ovog člana, kao i informacija o donošenju i povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata sa datumom donošenja i brojem akta iz stava 1. ovog člana, objavljuje se u glasilu Instituta i na internet stranici Instituta.
Povučeni standardi i srodni dokumenti su dostupni u Institutu.
Član Instituta može biti: privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji su osnovani po propisima Republike Srbije, kao i fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije (u daljem tekstu: zainteresovane strane).
Članstvo u Institutu ne može se prenositi ili preuzimati.
Način sticanja i prestanka statusa člana Instituta bliže se uređuje statutom i drugim aktima Instituta.
Član Instituta ima pravo da neposredno ili preko ovlašćenog predstavnika učestvuje u radu i odlučivanju u organima Instituta, kao i upravljanju Institutom, u skladu sa ovom odlukom i statutom.
Član Instituta ima obavezu da:
1) se pridržava odredaba Zakona o standardizaciji, ove odluke, statuta i opštih akata Instituta;
2) aktivno učestvuje u ostvarivanju ciljeva, programa i planova Instituta;
3) Institutu redovno plaća članarinu;
4) promoviše primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata.
Član Instituta ima pravo na pogodnosti, kao što su:
1) poseban popust kod kupovine standarda, srodnih dokumenata i drugih publikacija;
2) poseban popust kod plaćanja za usluge koje Institut pruža u obavljanju poslova standardizacije;
3) poseban popust kod plaćanja naknade za učešće na seminarima, konferencijama, savetovanjima i drugim stručnim skupovima koje Institut organizuje samostalno ili u saradnji sa drugim pravnim licima i organizacijama;
4) druge pogodnosti u skladu sa ovom odlukom i statutom.
Odluku o pogodnostima na koje imaju pravo članovi Instituta donosi upravni odbor.
Pogodnosti iz stava 1. tačka 2) ovog člana ne odnose se na poslove pružanja stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda i poslove sertifikacije proizvoda, sistema menadžmenta i osoba.
Pogodnosti iz stava 1. ovog člana, kao i kriterijumi za utvrđivanje posebnog popusta, bliže se uređuju statutom.
Statutom se bliže uređuju i druga prava i obaveze člana Instituta.
Članstvo u Institutu može prestati usled:
1) dobrovoljnog istupanja člana;
2) prestanka rada člana Instituta, ako je član pravno lice ili preduzetnik,
odnosno smrti člana Instituta, ako je član fizičko lice;
3) isključenja člana;
4) prestanka rada Instituta.
Odluku o prestanku članstva donosi direktor Instituta.
Članarina predstavlja redovan doprinos članova opštem razvoju Instituta i nacionalne standardizacije u Republici Srbiji.
Kriterijumi za utvrđivanje visine članarine za članove Instituta bliže se uređuju statutom.
Visina članarine utvrđuje se posebnom odlukom upravnog odbora, koja se donosi na predlog direktora Instituta, za svaku kalendarsku godinu.
Odluka o visini članarine za narednu godinu donosi se najkasnije do kraja tekuće godine.
X PRISTUP MIKRO, MALIH I SREDNJIH PRIVREDNIH DRUŠTAVA I PREDUZETNIKA STANDARDIMA I STANDARDIZACIJI
Institut će u cilju podsticanja i olakšavanja pristupa mikro, malim i srednjim privrednim društvima i preduzetnicima (u daljem tekstu: MSP) standardima i postupku donošenja standarda, preduzimati sledeće aktivnosti:
1) izvršiti identifikaciju standardizacijskih projekata koji su od posebnog interesa za MSP;
2) omogućiti pristup standardizacijskim aktivnostima bez obavezivanja MSP da postanu članovi Instituta;
3) obezbediti besplatan pristup ili poseban popust za učešće u standardizacijskim aktivnostima;
4) obezbediti besplatan pristup nacrtima standarda;
5) obezbediti besplatne apstrakte standarda na internet stranici Instituta;
6) odobravati posebne popuste za dobijanje standarda ili dobijanje grupe standarda po sniženim cenama.
Organi Instituta su: skupština, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor.
Skupštinu čine osnivač i članovi Instituta koji u radu skupštine učestvuju neposredno ili preko ovlašćenih predstavnika.
Privredna društva i druga pravna lica, članovi Instituta, kao i osnivač učestvuju u radu skupštine preko ovlašćenih predstavnika.
Preduzetnici i fizička lica, članovi Instituta neposredno učestvuju u radu skupštine.
Član Instituta, odnosno njegov predstavnik, kao i predstavnici osnivača u skupštini, imaju po jedan glas.
Privredno društvo i drugo pravno lice, član Instituta, određuje jednog predstavnika u skupštinu.
Predstavnik člana Instituta mora posedovati pisano ovlašćenje privrednog društva ili drugog pravnog lica koje ga je imenovalo, pri čemu to ovlašćenje može biti trajno ili samo za jednu sednicu skupštine.
Ministar nadležan za poslove standardizacije delegira najmanje tri predstavnika osnivača u skupštinu Instituta, od kojih je jedan predstavnik ministarstva nadležnog za poslove standardizacije, a ostali predstavnici delegiraju se na predlog ministarstava zainteresovanih za poslove standardizacije.
Zahtev za određivanje ovlašćenih predstavnika osnivača podnosi direktor Instituta.
Ako članu Instituta prestane članstvo u Institutu, istovremeno njegovom predstavniku u skupštini prestaje svojstvo člana skupštine.
Skupština:
1) donosi Statut;
2) donosi godišnji plan donošenja srpskih standarda;
3) bira i razrešava predsednika skupštine;
4) prihvata finansijski izveštaj Instituta;
5) usvaja izveštaj o realizaciji godišnjeg plana donošenja srpskih standarda;
6) donosi poslovnik o svom radu;
7) donosi pravilnik o članstvu u Institutu;
8) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovom odlukom i statutom.
Akt iz stava 1. tačka 1) ovog člana, skupština donosi uz saglasnost osnivača.
Akte iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, skupština donosi na predlog upravnog odbora.
Skupština Instituta ima predsednika, koji za svoj rad odgovara skupštini.
Mandat predsednika skupštine traje četiri godine, uz mogućnost ponovnog izbora.
Način i postupak izbora i razrešenja, kao i način rada predsednika skupštine, bliže se uređuje statutom i poslovnikom o radu skupštine.
Predsednik skupštine saziva i vodi sednice skupštine i obavlja druge poslove koji su određeni statutom i poslovnikom o radu skupštine.
Skupština odlučuje na redovnim i na vanrednim sednicama.
Redovna sednica skupštine saziva se najmanje jednom godišnje, na predlog upravnog odbora.
Vanredna sednica skupštine obavezno se saziva u roku od 30 dana od dana podnošenja obrazloženog pisanog zahteva osnivača, upravnog odbora ili jedne petine članova skupštine.
Odluke Skupštine su punovažne ako sednici prisustvuje najmanje jedna trećina njenih članova.
Skupština donosi odluke javnim glasanjem i to većinom glasova prisutnih članova.
Odluke o pojedinim pitanjima, na zahtev većine prisutnih članova, skupština može donositi tajnim glasanjem.
Skupština može odluke o pojedinim pitanjima donositi prepiskom (putem dopisne sednice), na taj način što se svim članovima skupštine istovremeno dostavlja kratko pisano obrazloženje pojedinih pitanja zajedno sa predlozima odluka.
U tom slučaju, članovi skupštine su dužni da svoje odgovore u vezi sa predloženim odlukama za pojedina pitanja dostave Institutu u propisanom roku, koji ne može biti kraći od 15 dana, u pisanom obliku.
Odluka o kojoj se glasalo u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana, smatraće se usvojenom, ako se o njoj potvrdno izjasnila većina članova skupštine.
Način rada i odlučivanja skupštine bliže se uređuje statutom i poslovnikom o radu skupštine.
Upravni odbor je organ upravljanja poslovanjem Instituta, koji za svoj rad odgovara osnivaču.
Upravni odbor ima predsednika i četiri člana.
Predsednika i članove upravnog odbora imenuje i razrešava osnivač.
Dva člana upravnog odbora predlaže nadležno ministarstvo, od kojih je jedan predstavnik ministarstva nadležnog za poslove standardizacije.
Dva člana upravnog odbora predlaže skupština Instituta iz redova članova Instituta.
Jedan član upravnog odbora predlaže se iz reda zaposlenih u Institutu.
Način predlaganja članova upravnog odbora iz reda članova Instituta i zaposlenih u Institutu bliže se uređuje statutom.
Upravni odbor:
1) donosi Program rada, kao i njegove izmene i dopune;
2) donosi pravila Instituta na osnovu kojih se donose, objavljuju, preispituju, održavaju i povlače srpski standardi i srodni dokumenti, na predlog stručnog saveta;
3) usvaja izveštaj o realizaciji Programa rada;
4) usvaja finansijski izveštaj Instituta;
5) usvaja polugodišnji izveštaj o realizaciji Programa rada;
6) predlaže skupštini Statut;
7) donosi odluke o raspolaganju imovinom Instituta;
8) donosi odluku kojom se utvrđuje visina članarine za svaku godinu;
9) donosi odluku o visini naknada za standarde, srodne dokumente i druge publikacije;
10) donosi Pravilnik o radu u skladu sa zakonom;
11) imenuje i razrešava predsednika i članove stručnih saveta;
12) odlučuje o raspolaganju imovinom velike vrednosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava;
13) predlaže skupštini donošenje godišnjeg plana donošenja srpskih standarda;
14) daje saglasnost na akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Institutu;
15) donosi i druga opšta akta Instituta;
16) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovom odlukom i statutom.
Akte iz stava 1. tač. 1) i 4) ovog člana, upravni odbor donosi uz saglasnost osnivača, a akt iz stava 1. tačka 12) ovog člana, po prethodno pribavljenoj saglasnosti osnivača.
Akte iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, upravni odbor donosi na predlog direktora.
Odluka o visini naknada za standarde, srodne dokumente i druge publikacije, kao i o visini naknada za usluge koje vrši Institut u obavljanju poslova u oblasti standardizacije objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Mandat predsednika i članova upravnog odbora traje četiri godine, uz mogućnost ponovnog imenovanja.
U slučaju prestanka mandata člana upravnog odbora pre isteka vremena za koje je imenovan, imenuje se novi član čiji mandat traje do isteka mandata člana na čije mesto se imenuje.
Upravni odbor odluke donosi većinom glasova od ukupnog broja članova, osim odluke iz člana 29. stav 1. tačka 9) ove odluke koju donosi jednoglasno.
Način rada i odlučivanja upravnog odbora bliže se uređuju statutom i poslovnikom o radu upravnog odbora.
Za predsednika i članove upravnog odbora imenuju se lica koja ispunjavaju sledeće uslove:
1) visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
2) iskustvo u trajanju od najmanje tri godine na stručnim poslovima u vezi sa standardizacijom ili srodnim aktivnostima;
3) iskustvo na rukovodećim poslovima;
4) da nije osuđivano za krivična dela.
Predsednik i članovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za rad.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje upravni odbor posebnom odlukom. Kriterijumi za utvrđivanje visine naknade predsedniku i članovima upravnog odbora, kao i način isplate naknade bliže se uređuju statutom.
Naknada za rad predsedniku i članovima upravnog odbora isplaćuje se za mesec u kome je održana sednica.
Naknada za rad predsedniku i članovima upravnog odbora isplaćuje se samo za sednicu na kojoj su prisustvovali.
Direktor rukovodi radom Instituta i odgovara za zakonitost rada i poslovanja, kao i za stručni rad Instituta.
Za svoj rad direktor je odgovoran upravnom odboru.
Direktora Instituta imenuje i razrešava osnivač, na predlog upravnog odbora.
Upravni odbor predlaže kandidata za direktora Instituta na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Uslovi koje mora ispunjavati kandidat za direktora utvrđuju se statutom.
Mandat direktora traje pet godina, s tim što isto lice može biti ponovo imenovano za direktora.
Direktor ne može biti član upravnog odbora, član nadzornog odbora, kao ni član Instituta.
Direktor ne može biti član organa upravljanja ili član nadzornog tela pravnog lica koje je član Instituta ili podnosioca prijave za sertifikaciju.
Direktor:
1) zastupa i predstavlja Institut;
2) organizuje i rukovodi radom Instituta;
3) stara se o zakonitosti rada i poslovanja, kao i o stručnom radu Instituta;
4) stara se o korišćenju sredstava;
5) predlaže upravnom odboru Program rada, kao i njegove izmene i dopune;
6) predlaže upravnom odboru polugodišnji izveštaj o realizaciji Programa rada;
7) predlaže upravnom odboru izveštaj o realizaciji Programa rada;
8) predlaže skupštini izveštaj o realizaciji godišnjeg plana donošenja srpskih standarda;
9) predlaže upravnom odboru odluku kojom se utvrđuje visina članarine za svaku godinu;
10) predlaže upravnom odboru odluku o visini naknada za standarde, srodne dokumente i druge publikacije;
11) predlaže akta koja razmatra, odnosno donosi upravni odbor;
12) donosi pravila o ocenjivanju usaglašenosti sa srpskim standardima, kao i pravila o upotrebi nacionalnog znaka usaglašenosti sa srpskim standardima, na predlog stručnog saveta;
13) donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Institutu, uz saglasnost upravnog odbora;
14) donosi odluku o prijemu članova Instituta i prestanku članstva u Institutu;
15) donosi dokumenta kojima se definiše rad i uspostavljaju pravila za poslove sertifikacije i poslove pružanja stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda;
16) donosi odluku o cenama za usluge koje vrši Institut u obavljanju poslova sertifikacije i poslova pružanja stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda;
17) donosi akt o donošenju, odnosno povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata;
18) donosi akt o obrazovanju komisije za standarde i srodne dokumente, kojim se određuje sastav komisije, poslovi koje komisija obavlja, rokovi za izvršenje posla i druga pitanja od značaja za rad komisije, kao i odluke o prestanku rada komisije, na predlog stručnog saveta;
19) donosi odluke u vezi sa poslovanjem Instituta, osim onih o kojima odlučuje upravni odbor;
20) izvršava i sprovodi odluke skupštine i upravnog odbora;
21) odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih u Institutu, u skladu sa zakonom;
22) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, ovom odlukom i statutom.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti direktora, Institut zastupa i predstavlja zaposleni u Institutu sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima koga direktor, u granicama svojih ovlašćenja, pismeno ovlasti za zastupanje i potpisivanje.
Direktor može ovlastiti zaposlenog u Institutu ili drugo lice da u određenim pravnim poslovima predstavlja ili zastupa Institut, s tim što se u pisanom ovlašćenju određuje obim i sadržina datih ovlašćenja.
Nadzorni odbor je organ kontrole zakonitosti rada i finansijskog poslovanja Instituta, koji za svoj rad odgovara osnivaču u skladu sa zakonom, ovom odlukom i statutom.
Nadzorni odbor ima predsednika i dva člana.
Predsednika i članove nadzornog odbora imenuje i razrešava osnivač.
Jednog člana nadzornog odbora predlaže skupština Instituta iz redova članova Instituta.
Drugog člana nadzornog odbora predlaže ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Trećeg člana nadzornog odbora predlaže ministarstvo nadležno za poslove standardizacije.
Način predlaganja članova nadzornog odbora iz redova članova Instituta bliže se uređuje statutom.
Mandat članova nadzornog odbora traje četiri godine, uz mogućnost ponovnog imenovanja.
U slučaju prestanka mandata člana nadzornog odbora pre isteka vremena za koje je imenovan, imenuje se novi član čiji mandat traje do isteka mandata člana na čije mesto se imenuje.
Za predsednika i članove nadzornog odbora imenuju se lica koja ispunjavaju sledeće uslove:
1) visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;
2) iskustvo na rukovodećim poslovima;
3) iskustvo u trajanju od najmanje tri godine na poslovima iz oblasti ekonomije, finansija, prava ili korporativnog upravljanja;
4) da nije osuđivano za krivična dela.
Nadzorni odbor:
1) vrši nadzor nad zakonitošću rada organa Instituta;
2) kontroliše verodostojnost i kompletnost izveštaja o realizaciji Programa rada;
3) kontroliše verodostojnost i kompletnost finansijskog izveštaja;
4) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, ovom odlukom i statutom.
Nadzorni odbor radi i odlučuje na sednicama.
Sednice nadzornog odbora održavaju se po potrebi, a najviše četiri puta godišnje.
Odluke nadzornog odbora donose se javnim glasanjem, pri čemu je potrebno da se o njima potvrdno izjasne najmanje dva člana nadzornog odbora.
Sednice saziva i vodi predsednik nadzornog odbora.
Nadzorni odbor najmanje jedanput godišnje podnosi osnivaču izveštaj, radi informisanja, o izvršenom nadzoru nad zakonitošću rada organa Instituta, finansijskom poslovanju i drugim pitanjima od značaja za rad Instituta.
Osnivač može tražiti vanredne izveštaje od nadzornog odbora ako se za tim ukaže potreba.
Predsednik i članovi nadzornog odbora imaju pravo na naknadu za rad.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje upravni odbor posebnom odlukom.
Kriterijumi za utvrđivanje visine naknade predsedniku i članovima nadzornog odbora, kao i način isplate naknade bliže se uređuje statutom.
Naknada za rad predsedniku i članovima nadzornog odbora isplaćuje se za mesec u kome je održana sednica.
Naknada za rad predsedniku i članovima nadzornog odbora isplaćuje se samo za sednicu na kojoj su prisustvovali.
Način rada i odlučivanja nadzornog odbora bliže se uređuju statutom i poslovnikom o radu nadzornog odbora.
Radi usmeravanja stručnog rada u pojedinim oblastima standardizacije, u Institutu se, kao stručna tela, obrazuju stručni saveti.
Upravni odbor imenuje i razrešava predsednike i članove stručnih saveta za pojedine oblasti standardizacije.
Članovi stručnih saveta biraju se iz reda priznatih stručnjaka i naučnih radnika iz oblasti za koje su stručni saveti obrazovani.
Stručni savet obrazuje se aktom upravnog odbora i za svoj rad odgovoran je upravnom odboru.
Predsednik i članovi stručnog saveta imenuju se na period od pet godina i po isteku tog perioda mogu ponovo biti imenovani.
Predsednik stručnog saveta, po potrebi prisustvuje sednicama skupštine, odnosno upravnog odbora, bez prava glasa.
Stručni saveti obrazuju se za sledeće oblasti standardizacije:
1) stručni savet za oblasti za koje su nadležne Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i Evropski komitet za standardizaciju (CEN);
2) stručni savet za oblasti za koje su nadležne Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC), Međunarodna unija za telekomunikacije, Sektor za standardizaciju telekomunikacija (ITU), Zajednički komitet za informacionu tehnologiju (ISO/IEC JTC 1), Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC) i Evropski komitet za standarde u oblasti telekomunikacija (ETSI);
Po potrebi, upravni odbor može doneti odluku o osnivanju zajedničkog stručnog saveta ili o osnivanju više od jednog stručnog saveta za oblasti standardizacije navedene u stavu 1. ovog člana.
Broj članova stručnog saveta za konkretnu oblast standardizacije, kriterijumi za imenovanje i razrešenje predsednika i članova stručnog saveta, kao i druga pitanja od značaja za rad stručnog saveta uređuju se statutom i drugim aktima Instituta.
Stručni savet:
1) predlaže upravnom odboru donošenje pravila Instituta na osnovu kojih se donose, objavljuju, preispituju, održavaju i povlače srpski standardi i srodni dokumenti;
2) predlaže direktoru donošenje pravila o ocenjivanju usaglašenosti sa srpskim standardima, kao i pravila o upotrebi nacionalnog znaka usaglašenosti sa srpskim standardima;
3) predlaže direktoru obrazovanje i prestanak rada komisija za standarde i srodne dokumente radi realizacije Programa rada, godišnjeg plana donošenja srpskih standarda, kao i izmene i dopune akata o obrazovanju ovih komisija;
4) priprema stručne osnove za Program rada, godišnji plan donošenja srpskih standarda, kao i druga programska akta Instituta;
5) daje predloge i mišljenja o organizaciji rada Instituta;
6) donosi poslovnik o svom radu;
7) obavlja i druge poslove u skladu sa ovom odlukom, statutom i poslovnikom o svom radu.
U slučajevima kada iz objektivnih razloga nije moguće obrazovati komisiju za standarde i srodne dokumente, stručni savet obavlja poslove komisije za srpske standarde u procesu izrade i donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata koje je potrebno doneti radi ispunjenja obaveza koje proističu iz članstva u evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju.
Ostala pitanja u vezi sa načinom rada i odlučivanja stručnih saveta bliže se uređuju statutom i poslovnikom o radu stručnih saveta.
Komisije, kao stručna tela, obrazuju se radi donošenja, preispitivanja i povlačenja srpskih standarda i srodnih dokumenata u pojedinim oblastima standardizacije za koje postoji interes zainteresovanih strana.
Oblasti standardizacije za koje se obrazuju komisije određuju se prema oblastima standardizacije za koje su obrazovani tehnički komiteti međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju.
Komisije obrazuje direktor, na predlog stručnog saveta.
Članovi komisija imenuju se iz reda istaknutih stručnjaka iz odgovarajuće oblasti za koju se donosi srpski standard odnosno srodni dokument.
Komisije imaju sekretara iz reda zaposlenih u Institutu.
Rad u komisijama je dobrovoljan i zasniva se na opštim načelima standardizacije koja su uređena članom 4. Zakona o standardizaciji.
Ostala pitanja u vezi sa obrazovanjem i načinom rada komisija, bliže se uređuju statutom i pravilima Instituta koja donosi upravni odbor.
Po potrebi, direktor može doneti odluku o osnivanju jednog ili više stručnih tela za oblasti sertifikacije ili pružanja stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda.
Rad stručnih tela bliže se uređuje statutom.
Statut je najviši opšti akt Instituta.
Izmene i dopune statuta, kao i drugih opštih akata Instituta vrše se po postupku i na način koji je propisan za njegovo donošenje.
Statut se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U Institutu se donose i druga opšta akta, kao što su pravilnici, poslovnici i druga akta kojima se uređuju pojedina pitanja u vezi sa obavljanjem delatnosti Instituta, kao i odluke kojima se uređuju pitanja od značaja za rad Instituta, u skladu sa zakonom, ovom odlukom i statutom.
Opšta akta iz stava 1. ovog člana objavljuju se na oglasnoj tabli Instituta i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Rad Instituta je javan.
Javnost rada ostvaruje se objavljivanjem informacija i podataka o radu Instituta u službenom glasilu, u posebnim publikacijama, na internet stranici Instituta, kao i pružanjem informacija i podataka o radu Instituta sredstvima javnog informisanja.
Za davanje informacija i podataka o radu Instituta sredstvima javnog informisanja, nadležan je direktor Instituta, odnosno lice koje on ovlasti pisanim ovlašćenjem.
Zaposleni u Institutu za standardizaciju Srbije nastavljaju da rade u Institutu, a svoja prava i obaveze ostvaruju u skladu sa zakonom i opštim aktima Instituta.
Postojeći organi Instituta nastavljaju da obavljaju poslove iz svog delokruga do isteka mandata za koji su imenovani, odnosno do njihovog razrešenja i do imenovanja novih, u skladu sa zakonom i ovom odlukom.
Stručni saveti nastavljaju da rade kao stručna tela, u skladu sa Zakonom o standardizaciji i ovom odlukom.
Komisije za standarde koje su obrazovane do stupanja na snagu ove odluke nastavljaju da rade kao stručna tela, u skladu sa Zakonom o standardizaciji i ovom odlukom.
Institut će svoja opšta akta uskladiti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ove odluke.
Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".