STRATEGIJAUNAPREĐENJA SISTEMA INFRASTRUKTURE KVALITETA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2015-2020. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 93/2015) |
UVOD
Puna integracija srpske privrede u jedinstveno tržište Evropske unije koje danas čine tržišta 28 država članica, predstavlja jedan od strateških ciljeva Republike Srbije. Biti deo jedinstvenog tržišta znači imati otvoren pristup tržištu od preko 500 miliona potrošača i punu integraciju srpske privrede u međunarodne proizvodne tokove.
Put Srbije ka pridruživanju EU i punopravnom članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji podrazumeva, pored mnogih drugih reformskih procesa, pripremu za puno poštovanje zahteva konkurentnog jedinstvenog tržišta.
U toku procesa pristupanja EU i STO, zemlje kandidati moraju usvojiti mere kojima obezbeđuju slobodan protok robe, odnosno trgovinu bez nepotrebnih tehničkih prepreka, vodeći pri tome računa da se na tržište stavljaju kvalitetni i bezbedni proizvodi. Ovo zahteva veliku posvećenost, kako bezbednosti i kvalitetu proizvoda, tako i sprovođenju jednog od osnovnih principa Sporazuma Svetske trgovinske organizacije o uklanjanju tehničkih prepreka u trgovini da propisi, standardi i postupci za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa njima ne stvaraju nepotrebne prepreke u međunarodnoj trgovini.
Jedan od bitnih preduslova da se postigne ovaj cilj je uspostavljanje efikasnog nacionalnog sistema infrastrukture kvaliteta. Nacionalni sistem infrastrukture kvaliteta predstavlja visoko integrisanu mrežu institucija i organizacija u oblasti standardizacije, metrologije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti sa zahtevima tehničkih propisa i standarda (što uključuje ispitivanje, kontrolisanje i sertifikaciju proizvoda). Sistem infrastrukture kvaliteta uključuje kako javne i privatne institucije u navedenim oblastima, tako i zakonodavni okvir za njihovo efikasno funkcionisanje. Razvijen nacionalni sistem infrastrukture kvaliteta predstavlja osnovu za unapređenje konkurentnosti i održivi razvoj privrede.
Donošenjem Strategije unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2015-2020. godine (u daljem tekstu: Strategija) definisaće se naredni koraci za dinamičan i sveobuhvatan razvoj metrologije, standardizacije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, kao elemenata infrastrukture kvaliteta. U tom smislu, Strategija postavlja prioritete razvoja za naredni period, u skladu sa potrebama industrije i aktuelnim trendovima razvoja infrastrukture kvaliteta u Evropi i svetu.
Sistem infrastrukture kvaliteta podržava razvoj svih grana privrede s obzirom na to da predstavlja osnov za bezbednost i kvalitet proizvoda, u svim fazama, od projektovanja, preko izrade do stavljanja na tržište, odnosno upotrebu. Radi ujednačenog razvoja ove oblasti u skladu sa potrebama industrije Republike Srbije, odnosno pružanja adekvatnih usluga privredi, neophodno je ustanoviti dugoročni strateški okvir za dalji razvoj sistema infrastrukture kvaliteta.
Ovim dokumentom utvrđuju se strateški pravci razvoja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji, bazirani na analizama postojećeg stanja u ovoj oblasti i planovima razvoja industrijskog sektora, prevashodno u oblasti industrijsko-neprehrambenih proizvoda.
U procesu unapređivanja i modernizacije sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji ministarstvo nadležno za poslove privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo), kao organ državne uprave zadužen za politiku razvoja u oblasti metrologije, standardizacije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, preduzima aktivnosti na stvaranju normativne i institucionalne osnove za razvoj ovih oblasti u skladu sa evropskim zakonodavstvom i praksom.
Zaokruživanjem unapređenog sistema infrastrukture kvaliteta, Republika Srbija će biti nekoliko značajnih koraka bliže Evropi u evro-integracijama i njenim vrednostima koje će pozitivno uticati na:
- srpske privrednike koji će proizvoditi, uvoziti i izvoziti proizvode bez tehničkih prepreka;
- potrošače kojima će biti dostupni kvalitetni i bezbedni proizvodi;
- organe državne uprave koji će na jednostavniji i efikasniji način sprovoditi nadzor nad primenom tehničkih propisa.
Dostizanjem ovih ciljeva Republika Srbija će biti u poziciji da postane aktivan učesnik na evropskom i svetskom tržištu.
Skraćenice koje se koriste u ovom tekstu imaju sledeće značenje:
EU |
Evropska unija |
STO |
Svetska trgovinska organizacija |
STO/TBT |
Sporazum Svetske trgovinske organizacije o uklanjanju tehničkih prepreka u trgovini |
IK |
Infrastruktura kvaliteta |
ISS |
Institut za standardizaciju Srbije |
ATS |
Akreditaciono telo Srbije |
DMDM |
Direkcija za mere i dragocene metale |
CEFTA |
Sporazum o slobodnoj trgovini za Jugoistočnu Evropu |
CEN |
Evropski komitet za standardizaciju |
CENELEC |
Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike |
ETSI |
Evropski institut za standarde iz oblasti telekomunikacije |
EA |
Evropska organizacija za akreditaciju |
EURAMET |
Evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta |
CIPM MRA |
Aranžman o međusobnom priznavanju nacionalnih etalona i uverenja o etaloniranju i merenju koja izdaju nacionalni metrološki instituti |
EURACHEM |
Mreža organizacija u Evropi sa ciljem uspostavljanja sistema za međunarodnu sledivost hemijskih merenja |
OIML |
Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju |
IAAO |
Međunarodno udruženje službi za analizu |
WELMEC |
Zapadnoevropska saradnja u zakonskoj metrologiji |
GIZ ACCESS |
Program Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju "Pomoć konkurentnosti i kompatibilnosti srpskih malih i srednjih preduzeća sa EU" |
NMI |
Nacionalni metrološki institut |
TOU |
Telo za ocenjivanje usaglašenosti |
SSP |
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju |
NPAA |
Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (2014-2018) |
Odluka 768/2008/EZ |
Odluka Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima i ukidanju odluke 93/465/EEZ |
Uredba 765/2008/EZ |
Uredba Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. kojom se propisuju zahtevi za akreditaciju i tržišni nadzor u vezi sa trgovanjem proizvodima i kojom se ukida Uredba (EEZ) br. 339/93 |
Uredba 764/2008/EZ |
Uredba Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine kojom se propisuju postupci u vezi sa primenom određenih nacionalnih tehničkih pravila, na proizvode kojima se zakonito trguje na tržištu druge države članice i kojom se ukida Odluka 3052/95/EZ |
Harmonizovani standard |
Standard donet od strane Evropskih organizacija za standardizaciju CEN, CENELEC i ETSI na osnovu naloga Evropske komisije, koji je objavljen na odgovarajućoj listi harmonizovanih standarda u službenom glasilu Evropske unije i čija primena obezbeđuje pretpostavku o usaglašenosti |
Izvorni srpski tehnički propisi |
Srpski autohtoni tehnički propisi za grupe proizvoda koji nisu predmet harmonizacije na nivou Evropske unije (neharmonizovano područje) |
Jedinstveno |
Područje bez unutrašnjih granica, unutar koga je obezbeđeno slobodno kretanje robe, ljudi, usluga i kapitala u skladu sa Ugovorom o funkcionisanju EU |
1. METODOLOGIJA IZRADE STRATEGIJE
U proteklih pet godina intenzivno su se sprovodile aktivnosti na usaglašavanju sa zakonodavstvom EU i podizanju institucionalnih kapaciteta u oblasti IK. U skladu sa potrebama privrede i zahtevima evropskih integracija potrebno je utvrditi dugoročne pravce razvoja i strategiju delovanja u ovoj oblasti, kako bi se dostigla puna operativnost uspostavljenog sistema IK.
Ministarstvo u čijem delokrugu je izrada i sprovođenje tehničkih propisa za industrijske neprehrambene proizvode, kao i definisanje politike razvoja u oblastima metrologije, standardizacije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti (Zakon o ministarstvima, "Službeni glasnik RS", br. 44/14, 14/15 i 54/15), pripremilo je ovu strategiju.
Prilikom izrade Strategije primenjeni su sledeći principi: usaglašenost sa relevantnim nacionalnim strategijama, međunarodnim pravilima i dobrom praksom, saradnja sa nadležnim institucijama, privrednim subjektima i njihovim asocijacijama, kao i uravnoteženost dugoročnih i srednjoročnih razvojnih ciljeva.
Identifikovani razvojni prioriteti u Strategiji usklađeni su sa relevantnim strateškim pravcima definisanim u okviru: Strategije razvoja industrije Republike Srbije za period od 2011. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 55/11), Fiskalne strategije za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu, Strategije tržišnog nadzora ("Službeni glasnik RS", broj 68/10), Nacionalne strategije Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji (usvojena na sednici Vlade Republike Srbije 17. juna 2005. godine), Strategije za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 35/15), Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (2014-2018), Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane (SSP, član 77. i čl. 20. i 21.) i Sporazuma o slobodnoj trgovini za jugoistočnu Evropu (Zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi - CEFTA 2006 - "Službeni glasnik RS", broj 88/07).
Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije (2011-2020) izdvaja kao značajan instrument za jačanje konkurentnosti srpske industrije harmonizaciju tehničkih propisa i standarda sa međunarodnim, prvenstveno evropskim pravilima i jačanje odgovarajućih institucija, kao bitan preduslov za stvaranje poslovnog ambijenta koji će omogućiti unapređenje izvoza srpskih proizvoda na inostrano, pre svega na tržište EU. Radi ujednačenog razvoja IK u skladu sa potrebama industrije Republike Srbije, odnosno pružanja adekvatne usluge privredi, neophodno je ustanoviti dugoročni strateški okvir za dalji razvoj ove oblasti, kao jedan od elemenata za sprovođenje ove strategije.
Fiskalna strategija za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu, koja je bila aktuelna u vreme sprovođenja analiza za pripremu Strategije, u delu koji se odnosi na strukturne reforme koje unapređuju poslovanje, definisala je, između ostalog, potrebu unapređenja nacionalne IK koja bi podrazumevala: punu usklađenost standarda koji su od ključne važnosti za konkurentnost industrije i njihov prevod na srpski jezik, kao i puno učešće ISS u regionalnim i međunarodnim aktivnostima standardizacije; punu integrisanost Srbije u međunarodni sistem mera i podizanja kapaciteta nacionalne institucije za metrologiju da može direktno da reaguje na potrebe privatnog sektora; unapređeno ispitivanje i sertifikovanje i uspostavljanje laboratorija za ispitivanje, zaštitu životne sredine, kao TOU koje sertifikuju proizvode; jačanje nacionalnog akreditacionog tela za ocenjivanje kompetentnosti TOU za pružanje usluga ocenjivanja usaglašenosti u oblasti ispitivanja, kontrolisanja, sertifikovanja proizvoda, sistema menadžmenta i osoba.
Strategijom tržišnog nadzora ("Službeni glasnik RS", broj 68/10) istaknut je značaj unapređenja pravnog okvira koji se odnosi na bezbednost neprehrambenih proizvoda, kao i ulogu tržišnog nadzora u sprovođenju tehničkih propisa radi zaštite zdravlja i bezbednosti ljudi, zaštite životne sredine, zaštite zdravlja i bezbednosti na radnom mestu i drugih aspekata javnog interesa. Sprovođenje Strategije tržišnog nadzora završeno je u 2014. godini. Imajući u vidu potrebu za ravnomernim razvojem svih elemenata infrastrukture kvaliteta, tržišni nadzor kao poslednji oblik kontrole proizvoda stavljenih na tržište, obuhvaćen je ovom strategijom, kroz mere i aktivnosti koje treba da obezbede usaglašenost proizvoda sa bezbednosnim, tehničkim i drugim zahtevima. Implementaciju Strategije tržišnog nadzora, podržao je projekat IPA 2010 - "Jačanje sistema tržišnog nadzora Republike Srbije", koji je realizovan u periodu 2012-2014. godine. Ključni rezultati razvoja tržišnog nadzora u tom periodu, odnosili su se na uvođenje kontinuiranog profesionalnog obrazovanja inspektora tržišnog nadzora, povećanje nivoa profesionalnog znanja za sprovođenje tehničkih propisa koji se odnose na bezbednost električnih proizvoda, mašina i elektromagnetsku kompatibilnost, kao i procenu rizika i sistem tržišnog nadzora. Pored toga u navedenom periodu započeto je uvođenje sistema kvaliteta u oblasti tržišnog nadzora i razvijen novi softver za MIMIS - Upravljanje informacijama od značaja za tržišni nadzor, sa novom unapređenom verzijom softvera za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima (NEPRO +), čija će implementacija započeti u 2015. godini.
U Strategiji za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine navodi se da primena zahtevnih tehničkih propisa može predstavljati tehničke prepreke trgovini koje otežavaju izvoz domaćih proizvoda, ali treba imati u vidu da zahtevi propisa postaju obaveza i na domaćem tržištu. Republika Srbija je poslednjih godina značajno napredovala u preuzimanju i primeni evropskih propisa i standarda, a u narednom periodu neophodno je zaokružiti ovaj proces. Paralelno s tim, veoma je važno, na jasan i razumljiv način, približiti privrednicima specifične zahteve ovih tehničkih propisa koji se moraju ispuniti kako za stavljanje proizvoda na domaće tržište, tako i na međunarodna tržišta. Istovremeno, radi efikasne primene tehničkih propisa i standarda, neophodno je jačati institucionalni okvir infrastrukture kvaliteta (ISS, ATS, DMDM i TOU) kako bi se obezbedilo efikasno pružanje potrebnih usluga ispitivanja, etaloniranja, kontrolisanja i sertifikacije, uz stvaranje uslova da domaće isprave o usaglašenosti budu priznate na inostranom tržištu. Pored toga ova strategija utvrđuje prioritetne mere u ovoj oblasti, i to: usklađivanje sa tehničkim propisima i standardima EU; unapređenje sistema infrastrukture kvaliteta; podizanje svesti privrednika u malim i srednjim preduzećima i preduzetnika o značaju usaglašavanja proizvoda sa zahtevima tehničkih propisa i standarda; obezbeđenje podrške za postizanje usaglašenosti sa zahtevima tehničkih propisa i standarda.
Nacionalnom strategijom Republike Srbije za pristupanje Evropskoj uniji iz 2005. godine ukazano je na potrebu usaglašavanja domaćih tehničkih propisa sa direktivama EU, odnosno njihovo prenošenje u pravni sistem Republike Srbije, kao i usklađivanje domaćeg tehničkog zakonodavstva sa pravilima STO.
Na osnovu SPP (član 77.) Republika Srbija se obavezala da će preduzeti neophodne mere kako bi postepeno postigla usklađenost sa tehničkim propisima EU i evropskom standardizacijom, metrologijom, akreditacijom i procedurama ocenjivanja usaglašenosti. Predviđene zajedničke mere EU i Republike Srbije obuhvataju usaglašavanje tehničkih propisa sa propisima EU, promociju primene evropskih standarda i postupaka za ocenjivanje usaglašenosti. EU se obavezala da će pružati pomoć za razvoj IK u Republici Srbiji i da će podržati njeno aktivno učešće u radu relevantnih evropskih organizacija u oblastima standardizacije, akreditacije i metrologije (npr. CEN, CENELEC, ETSI, EA, WELMEC, EURAMET i dr.). Istovremeno, Republika Srbija i EU su se obavezale da će, kada za to budu ispunjeni neophodni preduslovi, zaključiti odgovarajuće sporazume o ocenjivanju usaglašenosti i međusobnom prihvatanju određenih industrijskih proizvoda. Takođe, čl. 20. i 21. SSP Republika Srbija i EU su se obavezale da će se pri uvozu industrijskih proizvoda poreklom iz EU, odnosno Republike Srbije, ukinuti sva količinska ograničenja i mere koje imaju isto dejstvo.
NPAA kojim se konkretizuje realizacija SSP, u delu koji se odnosi na sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva u oblasti slobodnog kretanja robe, predstavlja precizan plan usklađivanja zakonodavnog sistema Republike Srbije sa evropskim pravilima i pune primene tehničkog zakonodavstva.
CEFTA potencira značaj uklanjanja tehničkih prepreka u trgovini, pre svega kroz harmonizaciju tehničkih propisa i standarda. Konačan cilj ovih mera je usmeren na olakšavanje trgovine proizvodima i uslugama u CEFTA regionu kroz uklanjanje necarinskih barijera, odnosno uzajamno priznavanje isprava o usaglašenosti.
Pored navedenih strateških dokumenata, u izradi ove strategije korišćene su analize i preporuke iz Bele knjige Saveta stranih investitora iz 2012. godine - "Predlozi za poboljšanje poslovnog okruženja u Srbiji".
Za potrebe izrade Strategije Ministarstvo je formiralo multidisciplinarni tim sastavljen od domaćih i inostranih eksperata i predstavnika zainteresovanih strana, a pre svega ključnih institucija IK. Značajna stručna pomoć u izradi Strategije obezbeđena je kroz program tehničke podrške GIZ ACCESS program.
U cilju utvrđivanja stanja i potreba u oblasti IK, primenjen je analitički modularni pristup i razvijena detaljna metodologija, koji polazi od potreba industrije za uslugama IK ka formulisanju strateških pravaca razvoja (slika br. 1).
Slika broj 1: Modularni pristup razvoju Strategije
U okviru prve faze izrade Strategije sprovedene su četiri analize:
- Analiza sistema ocenjivanja usaglašenosti u Srbiji;
- Analiza potreba industrije za uslugama u oblasti IK;
- Analiza institucionalnih kapaciteta (ATS, ISS i DMDM) u oblasti IK i
- Analiza funkcionalnosti novog zakonodavnog okvira.
Za potrebe navedenih analiza Ministarstvo je pripremilo upitnik i sprovelo intervjue sa privrednim subjektima koji su identifikovani kao ključni predstavnici industrije u određenim privrednim granama.
Sprovedenim analizama obuhvaćeno je preko 30 TOU i 40 privrednih subjekata, većinom industrijskih preduzeća, radi prikupljanja informacija o realnim potrebama i poteškoćama kada je u pitanju primena tehničkih propisa u praksi. Anketirani su privredni subjekti iz oblasti koje spadaju u obuhvat evropskih direktiva za bezbednost mašina, liftova, niskonaponsku opremu, elektromagnetsku kompatibilnost, ličnu zaštitnu opremu, opremu pod pritiskom i građevinske proizvode1. Reakcija privrednih subjekata je bila veoma pozitivna i izraženo je zadovoljstvo zbog njihovog uključivanja u proces kreiranja dugoročnog razvojnog dokumenta u najranijoj fazi, što je rezultiralo kvalitetnim i korisnim informacijama koje su tom prilikom prikupljene.
Pored ovih analiza, u cilju identifikacije odstupanja nacionalnog sistema IK u Republici Srbiji u odnosu na sisteme u razvijenim zemljama EU, kao i budućih pravaca razvoja, korišćena su iskustva Savezne Republike Nemačke i Republike Slovenije.
Dinamika i instrumenti operativnog sprovođenja Strategije i ispunjenje definisanih ciljeva će biti detaljno razrađeni kroz godišnje akcione planove i mehanizme za praćenje sprovođenja Strategije.
______________
1 Istraživanje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (u daljem tekstu: SIEPA) za 2011. godinu je takođe pokazalo značajnu zainteresovanost stranih investitora za ulaganje u sledeće industrijske sektore (po značaju): automobilsku industriju, elektronsku i elektro industriju, tekstilnu industriju, građevinsku industriju i mašinogradnju, što iznosi preko 60% (Automotive Profile Serbia i Doing business in Serbia).
2. ELEMENTI I ZNAČAJ SISTEMA IK
Osnovni elementi sistema IK su: metrologija (zakonska, fundamentalna i industrijska), standardizacija, akreditacija i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa utvrđenim zahtevima.
Sistem IK podrazumeva postojanje najmanje tri institucije na nacionalnom nivou: instituciju za standardizaciju, metrološki institut i telo za akreditaciju, kao i brojna TOU - pravna lica i privredna društva koja su većinski u privatnoj svojini. Nacionalne institucije sistema IK teže ka punopravnom članstvu u odgovarajućim evropskim i međunarodnim institucijama, odnosno organizacijama, čime se postiže razmena iskustava i prakse i usklađenost na međunarodnom nivou. Punopravno članstvo u ovim institucijama podrazumeva, između ostalog, usklađenost pravila za organizaciju i funkcionisanje nacionalnih institucija IK sa odgovarajućim institucijama na evropskom i međunarodnom nivou i kompetentnost tih institucija kao i TOU.
Metrologija ima zadatak da svim učesnicima u prometu roba i usluga, obezbedi sigurnost u tačnost rezultata merenja sledljivih do međunarodnog sistema jedinica (u daljem tekstu: SI). To se postiže upotrebom tačnih merila usaglašenih sa zahtevima utvrđenim na međunarodnom nivou, koja obezbeđuju rezultate merenja koji su sledljivi do nacionalnog etalona, a preko njega i do međunarodnog etalona. Metrološke aktivnosti su od izuzetnog značaja za obezbeđivanje kvaliteta industrijskih procesa, pouzdanosti laboratorijskih ispitivanja, zaštite zdravlja i bezbednosti ljudi, bezbednosti saobraćaja, imovine, zaštite potrošača u kupoprodajnim odnosima, kao i kontrole zaštite životne i radne sredine.
Metrologija obuhvata fundamentalnu, zakonsku i industrijsku metrologiju.
- Fundamentalna metrologija odnosi se na ostvarivanje, razvoj i čuvanje etalona naučnim metodama (npr. ostvarivanje metra, kao jedinice mere za dužinu, uz pomoć lasera);
- Zakonska metrologija je deo metrologije koji se odnosi na zakonom propisane aktivnosti u vezi sa mernim jedinicama, merilima i metodama merenja koja se koriste u funkciji prometa roba i usluga, zaštite zdravlja i opšte bezbednosti, zaštite životne sredine, kontrole i bezbednosti saobraćaja i drugo. Ona obuhvata sledeće aktivnosti: ocenjivanje usaglašenosti merila sa propisanim zahtevima; metrološki nadzor (kao poseban vid tržišnog nadzora); ispitivanje prethodno upakovanih proizvoda i nadzor nad radom ovlašćenih tela;
- Industrijska metrologija obezbeđuje tačnost merila koja se upotrebljavaju u proizvodnim procesima i postupcima ispitivanja (npr. uređaji koji mere tvrdoću materijala koji se koriste u proizvodnim procesima).
Primarnu ulogu u obezbeđivanju funkcionisanja metrološkog sistema ima nacionalni metrološki institut.
Standardizacija je skup koordiniranih aktivnosti na izradi i donošenju standarda i srodnih dokumenata. Standarde i srodne dokumente donose međunarodne organizacije ili nacionalna tela za standardizaciju. Kroz ostvarivanje načela dobrovoljnog učešća svih zainteresovanih strana, konsenzusom se utvrđuju standardi koji sadrže pravila, zahteve, karakteristike, uputstva, preporuke ili smernice za aktivnosti ili njihove rezultate, radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u određenoj oblasti u odnosu na postojeće ili moguće probleme. Uloga standarda u obezbeđivanju pretpostavke o usaglašenosti sa bitnim zahtevima odgovarajućih evropskih tehničkih propisa je veoma značajna u procesu usaglašavanja nacionalnog sa evropskim tehničkim zakonodavstvom. Osim toga, standardizacija doprinosi razvoju i unapređivanju proizvodnje i prometa proizvoda, izvođenju radova, odnosno vršenju usluga, poboljšanju kvaliteta proizvoda, procesa i usluga, njihovoj tipizaciji, kompatibilnosti i zamenljivosti, unapređivanju zaštite života, zdravlja i bezbednosti ljudi, imovine i zaštite životne sredine, kao i unapređivanju međunarodne trgovine sprečavanjem i otklanjanjem nepotrebnih tehničkih prepreka.
Akreditacija predstavlja postupak utvrđivanja kompetentnosti TOU za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti. To je postupak u kome nacionalno akreditaciono telo potvrđuje da li telo za ocenjivanje usaglašenosti ispunjava zahteve odgovarajućih nacionalnih, odnosno međunarodnih i evropskih standarda i, kada je primenljivo, dodatne zahteve, uključujući i zahteve utvrđene za pojedine oblasti. U ovom postupku se formalno potvrđuje osposobljenost TOU za obavljanje poslova ispitivanja, etaloniranja, kontrolisanja, sertifikacije: proizvoda, sistema menadžmenta i osoba, kao i drugih poslova ocenjivanja usaglašenosti. Sve ovo doprinosi većem poverenju u rezultate ocenjivanja usaglašenosti i uklanjanju nepotrebnih tehničkih prepreka u trgovini, kao i jačanju konkurentnosti nacionalne industrije na međunarodnom tržištu.
Ocenjivanje usaglašenosti je skup različitih aktivnosti (ispitivanje, sertifikacija proizvoda, sistema menadžmenta i osoba, etaloniranje, kontrolisanje i sl.) kojima se proverava i utvrđuje da li proces, proizvod ili usluga ispunjava odgovarajuće zahteve propisa, standarda ili tehničkih specifikacija. Ocenjivanje usaglašenosti je komercijalna aktivnost i može biti obavezno, u slučaju kada proizvod mora da zadovolji bitne zahteve iz tehničkog propisa, odnosno dobrovoljno, kada se proizvod usaglašava samo sa zahtevima standarda. Iako ocenjivanje usaglašenosti predstavlja trošak za proizvođače koji teže da ga svedu na minimum, od ocenjivanja usaglašenosti koristi imaju svi učesnici na tržištu, počev od proizvođača pa do krajnjeg korisnika proizvoda ili usluga. Time se jača poverenje u bezbednost i kvalitet proizvoda i usluga.
Povezanost osnovnih elemenata IK u nacionalni sistem IK se najbolje vidi na primeru pripreme proizvoda za stavljanje na tržište. Proizvod bi trebalo da bude projektovan i izrađen u skladu sa propisanim zahtevima, standardima ili tehničkim specifikacijama (nacionalno tehničko zakonodavstvo, standardi koje donosi nacionalna institucija za standardizaciju ili sopstvena tehnička rešenja samog proizvođača) i ispitan, odnosno sertifikovan u TOU (ispitna laboratorija i sertifikaciono telo) čija je kompetentnost najčešće potvrđena akreditacijom. U procesu proizvodnje i ispitivanja koriste se merila koja moraju biti pouzdana sa stanovišta rezultata merenja, a tačnost rezultata merenja se obezbeđuje sledivošću do međunarodnih etalona (nacionalni metrološki institut).
Slika br. 2: Uloga IK i povezanost njenih elemenata
Osnovna pretpostavka savremene industrijske proizvodnje i međunarodne razmene roba je usaglašenost proizvoda i proizvodnih procesa sa zahtevima kvaliteta i bezbednosti. Radi ostvarivanja ove pretpostavke, svaka država nastoji da razvije sistem infrastrukture kvaliteta kao okvir za unapređenje bezbednosti i kvaliteta industrijskih proizvoda na tržištu, zaštite potrošača i drugih javnih interesa.
Uspostavljanje i efikasno funkcionisanje sistema IK u jednoj zemlji ima višestruki značaj i ulogu, jer predstavlja preduslov za:
a) stavljanje na tržište bezbednih i kvalitetnih proizvoda i obezbeđivanje visokog nivoa zaštite prava potrošača;
b) otklanjanje nepotrebnih tehničkih prepreka u trgovini i sprečavanje uvođenja novih prepreka;
v) olakšan pristup domaćih proizvođača međunarodnim tržištima;
g) postizanje većeg stepena inovativnosti i konkurentnosti privrede;
d) održiv ekonomski razvoj i zaštitu životne sredine.
Da bi se potrošaču omogućio pristup bezbednim i kvalitetnim proizvodima, proizvod treba da bude usaglašen sa propisanim zahtevima, standardima i drugim tehničkim specifikacijama. To znači da je proizvod, uz podršku nacionalnog sistema IK, projektovan, proizveden, prethodno proveren i da je njegova usaglašenost verifikovana.
Kretanje roba na međunarodnom tržištu, bez nepotrebnih tehničkih prepreka, postiže se primenom STO/TBT, kao i drugih bilateralnih i multilateralnih sporazuma o uzajamnom prihvatanju industrijskih proizvoda i ocenjivanju usaglašenosti. Ovim se eliminišu razlike u nacionalnim propisima i postupcima za ocenjivanje usaglašenosti, tj. potrebe za višestrukom proverom proizvoda u odnosu na zahteve drugih zemalja, prilikom stavljanja proizvoda na njihovo tržište.
Slobodan protok roba na evropskom tržištu, bez nepotrebnih tehničkih prepreka, postiže se harmonizacijom propisa, standarda, postupaka za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda i tržišnog nadzora na evropskom nivou, uključujući i primenu principa uzajamnog priznavanja u neharmonizovanom području.
U procesu evropskih integracija, Republika Srbija intezivno radi na usklađivanju domaćeg tehničkog zakonodavstva i nacionalnih standarda sa evropskim zakonodavstvom i standardizacijom u skladu sa SSP i NPAA.
Iako proizvođači koji izvoze na tržište EU mogu da primene zahteve evropskih propisa i standarda direktno, za privrednike je značajno olakšanje da isti propisi i standardi važe na domaćem tržištu i da budu dostupni na srpskom jeziku. Tako harmonizacija tehničkog zakonodavstva i standarda omogućava proizvođačima da proizvode stavljaju na domaće i inostrano tržište pod istim uslovima, što doprinosi njihovoj konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu.
Primena savremenih standarda u svim fazama procesa industrijske proizvodnje usmerava proizvođače na kontinuirano prilagođavanje i usavršavanje tehničkih i tehnoloških rešenja čime se podstiče njihova inovativnost i konkurentnost.
Savremeni i efikasni sistem IK doprinosi jačanju konkurentne proizvodnje i zaštiti javnih interesa i predstavlja okosnicu održivog ekonomskog razvoja.
2.3. IK na nivou EU - stanje i glavni pravci razvoja
Jedinstveno tržište predstavlja jedno od najvažnijih dostignuća EU. Osnovni principi ovog tržišta su slobodan protok roba, usluga, kapitala i radne snage, što predstavlja osnov za prosperitet zemalja članica. Da bi se ovi principi ostvarili u praksi, u dužem periodu se radilo na harmonizaciji zakonodavstva u svim ovim oblastima.
Radi obezbeđenja slobodnog protoka roba i izgradnje jedinstvenog tzv. unutrašnjeg tržišta, nije bilo dovoljno ukloniti samo carinske prepreke između država članica već i usaglasiti tehničke propise koji se odnose na različite zahteve za proizvode, a bili su međusobno neusklađeni s obzirom na različitu tradiciju i praksu u pojedinim evropskim državama. Do 1985. godine tehničko zakonodavstvo u oblasti industrijskih proizvoda država članica EU usaglašavalo se po pravilu donošenjem evropskih direktiva tzv. "Starog pristupa" koje sadrže detaljne tehničke specifikacije, uz pozivanje na standarde bez čije primene nije bilo moguće ispuniti zahteve tih direktiva. Pri tome proces usvajanja tih direktiva bio je veoma dug i kompleksan jer je zahtevao saglasnost svih zemalja članica EU. Ipak "Stari pristup" ima određene prednosti, zbog čega se i danas zadržao za najosetljivije grupe proizvoda (npr. lekovi, hemijski proizvodi i motorna vozila), za koje su države članice, zbog potencijalnih opasnosti koje ovi proizvodi mogu prouzrokovati, imale interes da zadrže nadležnost u ocenjivanju usaglašenosti.
Kako je "Stari pristup" postao previše kompleksan, javila se potreba za novom pravnom tehnikom, te je Evropski Savet 1985. godine usvojio Rezoluciju o "Novom pristupu" kojom je uvedena nova regulatorna tehnika kada su u pitanju grupe proizvoda kao što su: elektronski/električni proizvodi, oprema pod pritiskom, liftovi, mašine, igračke, građevinski proizvodi, lična zaštitna oprema, medicinska oprema itd. Na ovaj način, u velikoj meri je olakšano usklađivanje tehničkog zakonodavstva i uvedene su određene novine u evropski sistem IK. Direktive "Novog pristupa" regulišu samo bitne zahteveza proizvode, a tehnički detalji su sadržani u harmonizovanim standardima čija primena obezbeđuje pretpostavku o usaglašenosti proizvoda sa njihovim bitnim zahtevima.
Slika broj 3: Model "Novog pristupa" u tehničkoj regulativi EU
Ipak, pojedini ciljevi, kao i odredbe direktiva "Novog pristupa" su, do izvesne mere, različito tumačeni u praksi. Zbog toga je postalo neophodno izvršiti reviziju pojedinih aspekata "Novog pristupa" kako bi se postiglo:
- unapređenje razmene informacija i iskustava između prijavljenih TOU (notifikovanih tela);
- usklađivanje zahteva za notifikovanje tela, kao i procedure prijavljivanja (notifikacije);
- unapređenje administrativne saradnje kada je u pitanju nadzor nad tržištem;
- brže reagovanje kada je u pitanju postupak za primenu mere zaštitne klauzule (npr. povlačenje proizvoda sa tržišta koji je usaglašen sa tehničkim propisom, a ipak može da ugrozi javni interes);
- jačanje kredibiliteta "CE" znaka ("CE" znak sada nije bitan samo za proizvođače i tržišnu inspekciju, nego i za potrošače).
- Razlozi i potrebe revizije "Novog pristupa" imali su za posledicu donošenje "Novog paketa mera za unapređenje trgovine proizvodima" (New Legislative Framework - NLF) koji uključuje:
- Odluku 768/2008/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima i ukidanju odluke 93/465/EEZ;
- Uredbu (EZ) 765/2008/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine kojom se propisuju zahtevi za akreditaciju i tržišni nadzor u vezi sa trgovanjem proizvodima i kojom se ukida Uredba (EEZ) br. 339/93 i
- Uredbu (EZ) 764/2008/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine kojom se propisuju postupci u vezi sa primenom određenih nacionalnih tehničkih pravila, na proizvode kojima se zakonito trguje na tržištu druge države članice i kojom se ukida Odluka 3052/95/EZ.
Direktive "Starog i Novog pristupa" uređuju zahteve za bezbednost proizvoda na tržištu svih članica EU (harmonizovano područje). U slučajevima kada, za pojedine grupe proizvoda propisi i standardi nisu usklađeni na teritoriji čitave Zajednice (neharmonizovano područje), svaka država članica može primeniti svoje nacionalno tehničko zakonodavstvo i nacionalne standarde.
Slika broj 4: Odnos harmonizovanog i neharmonizovanog područja i njihova veza sa opštom bezbednošću proizvoda
|
|||||||||||||||||||||||||||||
Izvorni srpski tehnički propisi mogu predstavljati potencijalnu prepreku trgovini i zbog toga je njihovo prijavljivanje STO i EU (notifikacija) od ključnog značaja za preventivno delovanje na sprečavanju ovih prepreka.
Da bi se u neharmonizovanom području omogućilo, da proizvodi koji su zakonito stavljeni na tržište jedne države članice ne budu zabranjeni na tržištu druge države članice zbog razlika u nacionalnim propisima, 2008. godine doneta je Uredba 764/2008/EZ. Ova Uredba uređuje procedure relevantne za primenu tzv. "načela međusobnog priznavanja", za širok spektar proizvoda iz neharmonizovanog područja, kao što su nameštaj, bicikli, proizvodi od dragocenih metala i dr.
Jedna od novina Uredbe je uspostavljanje mreže "kontaktnih tačaka za proizvode", kao važnog mehanizma za koheziju i jačanje unutrašnjeg tržišta. Kontaktne tačke za proizvode svake zemlje pružaju informacije privrednim subjektima o nacionalnim tehničkim pravilima koja se primenjuju na njenoj teritoriji. One takođe pružaju detaljne informacije o proizvodima na koje se primenjuje princip uzajamnog priznavanja, odnosno o nacionalnim tehničkim propisima koji uređuju te proizvode.
Evropski trendovi u oblasti metrologije
Direktiva o mernim instrumentima (u daljem tekstu: MID) i Direktiva o neautomatskim vagama (u daljem tekstu: NAWI) čine osnov u oblasti zakonske metrologije u EU. Obe direktive su revidirane u 2014. godini, u skladu sa Odlukom 768/2008/EZ. Merni instrumenti, koji nisu harmonizovani na evropskom, mogu se uređivati propisima na nacionalnom nivou, uz uvažavanje zahteva Uredbe 764/2008/EZ i zahteva Direktive br. 98/34/EZ koja se odnosi na prijavljivanje nacrta propisa (notifikaciju) Evropskoj komisiji.
Direktiva o prethodno upakovanim proizvodima uređuje područje kontrole prethodno upakovanih proizvoda putem vršenja nadzora nad proizvođačima i pakerima, kao i putem kontrole prethodno upakovanih proizvoda stavljenih na tržište. Njena izmena se ne očekuje u bližoj budućnosti.
Uredba 765/2008/EZ o akreditaciji i tržišnom nadzoru koja zahteva da svaka država članica EU obezbedi sprovođenje tržišnog nadzora u odgovarajućem obimu, odnosi se i na merila i prethodno upakovane proizvode. Usled specifičnosti aktivnosti koje se sprovode u postupku nadzora nad merilima i prethodno upakovanim proizvodima, taj nadzor mogu sprovoditi isključivo nadležni organi koji poseduju kompetentnost u oblasti metrologije.
U cilju ujednačene i harmonizovane primene pomenutih direktiva države članice EU preko nadležnih organa za zakonsku metrologiju, u saradnji sa WELMEC, rade na izradi vodiča za njihovo sprovođenje.
U oblastima industrijske i naučne metrologije, nacionalni metrološki instituti u Evropi su već započeli kontinuiran proces koordinacije istraživačkih aktivnosti u cilju povećanja efikasnosti istraživanja na polju metrologije, kroz programe istraživanja, kao što su: MERA, iMERA, iMERA+ i EMRP. Zbog velikog uspeha ovih programa u 2014. godini pokrenut je novi program pod nazivom EMPIR koji predstavlja nastavak prethodnih programa. Aktivno učešće u ovom programu je od ključnog značaja za dalji razvoj nacionalnih etalona i u tom smislu relevantnih kompetencija za etaloniranje i merenje, naročito na poljima industrijskih inovacija, energetike, zdravlja i zaštite životne sredine. Pored toga, ovaj program takođe obuhvata izgradnju istraživačkih kapaciteta u oblasti metrologije.
Evropski trendovi u oblasti standardizacije
Objavljivanje Uredbe EU br. 1025/2012 Evropskog parlamenta i Saveta o evropskoj standardizaciji izvršilo je značajan uticaj na aktuelno i buduće stanje u oblasti standardizacije u Evropi. Svrha ove uredbe je modernizacija i unapređenje procesa donošenja evropskih standarda kako bi se ovaj proces ubrzao uz aktivnije učešće svih zainteresovanih strana i obezbedila šira primena standarda u praksi.
Uredba utvrđuje pravila koja se odnose kako na evropske organizacije za standardizaciju, tako i na nacionalna tela za standardizaciju, i između ostalog obuhvataju:
- olakšavanje efektivnog pristupa standardima (kao na primer uklanjanjem jezičke barijere) i unapređenje učešća malih i srednjih preduzeća (u daljem tekstu: MSP) u procesu pripreme standarda;
- obezbeđivanje efikasnije saradnje između evropskih organizacija za standardizaciju, nacionalnih tela za standardizaciju i Evropske komisije (u daljem tekstu: EK);
- obezbeđivanje direktnijeg učešća svih zainteresovanih strana u evropskoj standardizaciji;
- utvrđivanje evropskih standarda za usluge kao podrške zakonodavstvu EU;
- unapređenje i ubrzavanje procesa pripreme standarda na evropskom nivou kroz povećanje transparentnosti samog postupka i konsultacije sa zainteresovanim stranama;
- identifikovanje tehničkih specifikacija koje su rezultat rada stručnih foruma iz sektora informaciono-komunikacionih tehnologija, a koje bi se koristile u evropskoj standardizaciji ili zakonodavstvu;
- održivi načini finansiranja evropske standardizacije.
Nova uredba od nacionalnih tela za standardizaciju zahteva da u značajnoj meri doprinesu što direktnijem i neposrednijem učešću u radu evropske standardizacije što većeg broja zainteresovanih strana, istovremeno poklanjajući maksimalnu pažnju "osetljivijim" zainteresovanim stranama (potrošači), privredni subjekti koji raspolažu ograničenim resursima za ulaganja u standardizaciju, kao što su MSP i dr.).
Uloga standardizacije u sprovođenju propisa je još jednom potvrđena, s tim što je pokazana namera EK da principe "Novog pristupa" sa pratećim mehanizmima proširi i na sektor usluga (suštinski zahtevi sadržani su u okviru harmonizovanog zakonodavstva koje upućuje na korišćenje harmonizovanih standarda). S tim u vezi, Uredba propisuje stroge zahteve za transparentnu i efektivnu saradnju između nadležnih državnih organa (uključujući nadležne organe za tržišni nadzor) i nacionalnih tela za standardizaciju.
Određeni poslovi i očekivanja postavljeni pred nacionalna tela za standardizaciju u pogledu poštovanja odredaba Uredbe postali su poznati objavljivanjem CEN-CENELEC Uputstva 20: "Uputstvo o kriterijumima za članstvo u Evropskoj organizaciji za standardizaciju" iz 2011. godine. Kriterijumi se zasnivaju na "dobrovoljnom poštovanju samonametnutih zahteva, koje su sve nacionalne članice CEN-CENELEC dužne da ispunjavaju u svakom trenutku". Nacionalna tela za standardizaciju se stoga podstiču da ulažu u sopstveno kontinuirano unapređenje i razmenu dobrih praksi u skladu sa odredbama Uredbe 1025/2012.
Evropski trendovi u oblasti akreditacije
Usvajanjem Uredbe 765/2008/EZ Evropa je prvi put uvela pravni okvir za akreditaciju. Uredba propisuje zahteve za akreditaciju i tržišni nadzor u vezi sa stavljanjem proizvoda na tržište. Jedan od glavnih ciljeva donošenja ove uredbe je povećanje poverenja u rezultate ocenjivanja usaglašenosti, putem jačanja akreditacije kao krajnjeg nivoa kontrole u sistemu ocenjivanja usaglašenosti.
EA je ovom uredbom dobila vodeću ulogu u novom evropskom sistemu akreditacije. U junu 2010. godine EK i EA su potpisale sporazum o partnerstvu za period 2010-2014. godine, kojim se predviđa finansijska podrška EA u ispunjavanju zadataka propisanih Uredbom.
Uredba promoviše akreditaciju kao najbolji način za utvrđivanje kompetentnosti TOU. Iako akreditacija nije formalan zahtev za prijavljivanje notifikovanih TOU EK, ona predstavlja važan i najčešće korišćeni instrument za procenu kompetentnosti i integriteta notifikovanih tela. Nadležni organi država članica prilikom notifikacije TOU primenjuju akreditaciju i na taj način se smanjuju razlike u pogledu kriterijuma za notifikaciju.
Stvarna primena akreditacije za svrhe notifikacije se razlikuje širom država članica i sektora. Krajem 2009. godine, pre nego što je Uredba 765/2008/EZ stupila na snagu, oko 50% notifikacija se zasnivalo na akreditaciji (1118 od 2249). Za dve i po godine procenat notifikacija zasnovanih na akreditaciji povećan je na oko 70% (2196 od 3106) do juna 20122. Ovakav trend pruža dokaze da je akreditacija postala najšire korišćen alat za procenu kompetentnosti TOU za svrhe notifikacije. Uzevši u obzir predviđanja da će se ovakav trend nastaviti u budućnosti, naglasak bi trebalo da bude stavljen na širu primenu akreditacije u sprovođenju tehničkih propisa i u zemljama kandidatima za pristupanje EU.
_______________
2 Evropska komisija (2013) (Ed.): COM(2013) 77 final - Izveštaj Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu o sprovođenju Uredbe (EC) 765/2008 /EZ.
Evropski trendovi u oblasti ocenjivanja usaglašenosti
Pored novina koje se odnose na ulogu akreditacije u postupku notifikacije, novi zakonodavni okvir za trgovinu proizvodima, a posebno Odluka 768/2008/EZ i Uredba 765/2008/EZ, predstavljaju osnov za reviziju direktiva "Novog pristupa".
Evropska pravila u oblasti ocenjivanja usaglašenosti zasnovana su na izboru modula za ocenjivanje usaglašenosti koji zavisi od: a) tipa i složenosti proizvoda; b) prirode rizika koje proizvod sadrži; v) ekonomske strukture konkretnog sektora; g) tipa i značaja proizvodnje; d) principa proporcionalnosti.
Odluka i Uredba između ostalog propisuju kriterijume za imenovanje odnosno notifikaciju TOU. Evropska baza notifikovanih TOU - NANDO (New Approach Notified and Designated Organisations - http://ec.europa.eu/enterprise/newapproach/nando/) je elektronska baza EK koja sadrži podatke o prijavljenim telima za ocenjivanje usaglašenosti iz pojedinih država članica. Ova baza podataka je unapređena novim karakteristikama koje omogućavaju preliminarnu i konačnu notifikaciju, kako bi se zadovoljili zahtevi novog zakonodavnog okvira u pogledu dobijanja statusa notifikovanog tela.
3. ANALIZA STANJA SISTEMA IK U REPUBLICI SRBIJI
3.1.1. Horizontalni pravni okvir IK
Horizontalni pravni okvir IK u Republici Srbiji uspostavljen je donošenjem četiri sistemska zakona iz oblasti tehničkih zahteva za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, standardizacije, metrologije i akreditacije, kao i usvajanjem svih podzakonskih akata za njihovo sprovođenje.
Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti ("Službeni glasnik RS", broj 36/09), stvoreni su pravni preduslovi za usaglašavanje propisa sa evropskim tehničkim zakonodavstvom, ukoliko propisivanje tehničkih zahteva za proizvode nije propisano posebnim zakonima. Istovremeno, ovaj zakon omogućava i propisivanje tehničkih zahteva za proizvode u oblastima u kojima ne postoje harmonizovani propisi na nivou EU.
Za sprovođenje ovog zakona doneto je više podzakonskih akata, kojima su bliže uređeni: način sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti; način imenovanja i ovlašćivanja TOU; način priznavanja inostranih isprava i znakova usaglašenosti; postupak prijavljivanja i način informisanja koji se odnose na tehničke propise, postupke ocenjivanje usaglašenosti i standarde; način stavljanja znakova usaglašenosti na proizvode, kao i upotreba znakova usaglašenosti; sadržina i način vođenja registara koji se odnose na tehničke propise i sadržina obrasca na kome se objavljuje spisak srpskih standarda na koje se poziva tehnički propis.
Zakon o standardizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 46/15) afirmiše donošenje srpskih standarda koji imaju za osnovu evropske i međunarodne standarde kao i dobrovoljnost standarda. Zakon uređuje opštu standardizaciju koja obuhvata najširi opseg korisnika, ali ne i granske standarde koji se primenjuju u specifičnim oblastima (železnički, vazdušni i rečni saobraćaj, odbrana i dr.). Ovim zakonom obezbeđeni su uslovi za brže i efikasnije usvajanje evropskih standarda, odnosno ispunjavanje uslova za punopravno članstvo u evropskim organizacijama za standardizaciju.
Na osnovu ovog zakona doneta je Odluka o izmenama i dopunama osnivačkog akta Instituta za standardizaciju Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 88/09), kojom je bliže uređeno osnivanje, organizacija i rad ISS.
Zakon o metrologiji ("Službeni glasnik RS", broj 30/10) predstavlja osnovni pravni okvir za organizovanje sistema metrologije u Republici Srbiji, pod kojim se podrazumeva organizacija poslova metrologije, zakonske merne jedinice, etaloni Republike Srbije, stavljanje u promet, upotrebu i zakonsku kontrolu merila. Prilikom izrade ovog zakona uzeta su u obzir dokumenta Međunarodne organizacije za zakonsku metrologiju (International Organization of Legal Metrology - OIML D1 i OIML D9) i regulativa EU koja se odnosi na metrologiju.
Za sprovođenje ovog zakona doneto je 15 podzakonskih akata koji, između ostalog, bliže uređuju: merila koja podležu zakonskoj kontroli, način i uslove imenovanja odnosno ovlašćivanja TOU odnosno overavanje merila, sprovođenje metrološkog nadzora, priznavanje inostranih uverenja, žigova i znakova usaglašenosti i druga pitanja od značaja za funkcionisanje metrološkog sistema. Pored toga, ovaj zakon je dao pravni osnov za usaglašavanje propisa sa suštinskim zahtevima i načelima evropskih direktiva iz oblasti metrologije na osnovu koga su preuzete sve tri evropske direktive u ovoj oblasti (MID - koja uređuje deset vrsta merila, NAWI - vage sa neautomatskim funkcionisanjem, kao i direktive o prethodno upakovanim proizvodima i mernim jedinicama). Takođe, na osnovu ovog zakona vrši se i propisivanje metroloških zahteva za merila iz neharmonizovanog područja (izvorni nacionalni propisi).
Zakon o akreditaciji ("Službeni glasnik RS", broj 73/10) na sveobuhvatan način uređuje sistem akreditacije, koji pored nacionalnog akreditacionog tela obuhvata i akreditovana TOU, kao i pravila i postupke akreditacije kojima se utvrđuje kompetentnost TOU (ispitivanje, etaloniranje, kontrolisanje, sertifikaciju: proizvoda, sistema menadžmenta i osoba). Na osnovu ovog zakona doneta je Odluka o izmenama i dopunama osnivačkog akta Akreditacionog tela Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 14/11), kojom je bliže uređeno osnivanje, organizacija i rad tog tela.
Navedenim zakonima su preuzeta i rešenja iz evropskog tzv. "Novog paketa mera za unapređenje trgovine proizvodima" (New Legislative Framework - NLF) tzv. "new good’s package".
3.1.2. Zakoni koji dopunjuju horizontalni pravni okvir IK
Zakoni koji su od bitnog značaja za zaokruživanje horizontalnog pravnog okvira IK u Republici Srbiji su Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) i Zakon o tržišnom nadzoru ("Službeni glasnik RS", broj 92/11).
Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda stvoren je pravni okvirza garantovanje opšte bezbednosti svih proizvoda koji nisu obuhvaćeni posebnim tehničkim propisima. Ovaj zakon je preuzeo načela i bitne zahteve evropske Direktive o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EZ), kao i Direktive o obmanjujućim proizvodima (87/357/EEZ), a promoviše osnovno načelo da svi proizvodi koji se stavljaju na tržište ili upotrebu moraju biti bezbedni.
Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda je pored opšteg zahteva za bezbednost, utvrdio i kriterijume na osnovu kojih se ocenjuje usaglašenost sa opštim zahtevom za bezbednost svih proizvoda, kao i uslove i način informisanja u vezi sa rizicima koje proizvod može da predstavlja po zdravlje i bezbednost ljudi. Ovim zakonom je prvi put u pravni sistem Republike Srbije uveden sistem brze razmene informacija o opasnim proizvodima koji su pronađeni na tržištu, odnosno proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost potrošača i profesionalnih korisnika tih proizvoda. Sistem brze razmene informacija (Obaveštenja o nebezbednim proizvodima - NEPRO baza - http://www.nepro.gov.rs) ima za cilj da se stvori objedinjen sistemski pristup svih nadležnih organa tržišnog nadzora u prikupljanju i prosleđivanju informacija o opasnim proizvodima i da se dalje razvija regionalna, odnosno međunarodna saradnja u toj oblasti, uključujući pristupanje Republike Srbije evropskom sistemu brze razmene informacija (RAPEX) i obaveštavanje EK, po pristupanju Republike Srbije EU.
Zakon o tržišnom nadzorusistemski uređuje: opšta pravila tržišnog nadzora, organe tržišnog nadzora i njihov delokrug, saradnju, razmenu informacija i komunikaciju organa tržišnog nadzora i carinskog organa, kao i koordinaciju organa tržišnog nadzora i praćenje aktivnosti tržišnog nadzora. Prema ovom zakonu, tržišni nadzor, kao skup mera i aktivnosti koje sprovode organi tržišnog nadzora, obezbeđuje usaglašenost proizvoda sa bezbednosnim, tehničkim i drugim zahtevima koji su propisani tehničkim propisima. Time se osigurava da proizvodi koji se stavljaju na tržište Republike Srbije ne ugrožavaju zdravlje i bezbednost ljudi, kao i zaštita drugih javnih interesa. Tržišni nadzor nad sprovođenjem tehničkih propisa predstavlja bitnu kariku u sistemu IK.
Donošenjem Zakona o tržišnom nadzoru, oblast tržišnog nadzora je usaglašena sa Uredbom 765/2008/EZ.
3.1.3. Tehnički propisi u Republici Srbiji
Tehničkim propisima uređuju se tehnički, bezbednosni i drugi zahtevi i uslovi za proizvode koji se stavljaju na tržište i upotrebu, kao i postupci za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa propisanim zahtevima. Ispunjenost zahteva tehničkih propisa dokazuje se primenom procedura ocenjivanja usaglašenosti, tako da one predstavljaju jedan od bitnih elemenata sistema IK.
Tehnički propisi zajedno sa horizontalnim pravnim okvirom, čine srpsko tehničko zakonodavstvo. Danas se može govoriti o postojanju dve osnovne grupe tehničkih propisa: tehnički propisi kojima se preuzima evropsko tehničko zakonodavstvo, a pre svega direktive i uredbe "Starog i Novog pristupa" i srpski izvorni tehnički propisi. U Tabeli 1, radi ilustracije, prikazan je broj registrovanih tehničkih propisa u pojedinim oblastima, razvrstan prema nadležnim organima.
Realizacija NPAA (2014-2018) kojim je utvrđen plan preuzimanja evropskog tehničkog zakonodavstva za pojedine grupe proizvoda je u toku. Međutim, rad na preuzimanju evropskih propisa nije ujednačen u svim oblastima, tako da pojedina ministarstva kasne u ostvarenju plana.
Pravna tekovina u oblasti Poglavlja 1 - Sloboda kretanja robe sadrži izuzetno veliki broj akata (preko 2500). U septembru 2014. godine održan je sastanak bilateralnog skrininga za Pregovaračko Poglavlje 1 - Slobodno kretanje robe, kada su predstavnici organa Republike Srbije detaljno prezentovali stanje u vezi sa preuzimanjem i implementacijom zakonodavstva u ovoj oblasti, kao i stavove delegacije Republike Srbije koji se odnose na usklađenost sa sektorskim zakonodavstvom "Starog i Novog pristupa" i na usklađenost sa horizontalnim zakonodavstvom u oblasti slobodnog kretanja robe.
Na bilateralnom skriningu delegacija Republike Srbije procenila je da je u delu horizontalnog zakonodavstva usklađenost srpskih zakona i propisa u oblasti tehničkih zahteva za proizvode, standardizacije, akreditacije, metrologije, tržišnog nadzora, iznosi preko 95%. Usklađenost sa pravnom tekovinom EU sektorskog zakonodavstva za pojedine grupe proizvoda tada je procenjena na 60%, a u prvoj polovini 2015. godine procenat harmonizacije iznosi oko 75%. Na osnovu sastanka bilateralnog skrininga i izveštaja sa ovog sastanka, EK je sredinom 2015. godine utvrdila preduslove, tj. merila koja Republika Srbija treba da ispuni za otvaranje pregovora u Poglavlju 1 - Sloboda kretanja robe. Prvi preduslov je usaglašavanje svih srpskih propisa sa čl. 34-36 Ugovora o funkcionisanju EU (u daljem tekstu: TFEU), koji se odnose na ukidanje onih odredaba koje mogu predstavljati prepreku slobodnom kretanju robe. Drugi preduslov je usvajanje plana koji će precizno utvrditi rokove za preuzimanje i sprovođenje evropskog zakonodavstva i jačanje kapaciteta institucija infrastrukture kvaliteta u cilju efikasnog sprovođenja tog zakonodavstva.
Tabela broj 1: Broj važećih tehničkih propisa i nadležna ministarstva
Stanje: maj 2014. godine (Registar tehničkih propisa www.tehnis.privreda.gov.rs)
Nadležne institucije i oblasti |
Broj tehničkih propisa |
Ministarstvo privrede |
67 139 |
Ministarstvo rudarstva i energetike |
60 |
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine |
58 |
Ministarstvo zdravlja |
35 |
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture |
42 181 4 |
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija |
15 |
Ministarstvo unutrašnjih poslova |
38 |
Ministarstvo odbrane |
6 |
Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije |
1 |
Ukupno |
703 |
Od ključne je važnosti da se svi tehnički propisi evidentiraju/registruju i da postoji plan za sistemsko upravljanje njima. Značajan korak u tom pravcu je postignut 2009. godine kada je sproveden Akcioni plan za izradu tehničkih propisa sa merama za njihovu primenu. Sprovođenje Akcionog plana doprinelo je jasnom razgraničenju nadležnosti donosilaca propisa, stavljanju van snage zastarelih i kontradiktornih tehničkih propisa, uspostavljanju registra svih važećih tehničkih propisa i dostupnosti informacija o tehničkim propisima na jednom mestu putem internet portala TEHNIS. Tokom sprovođenja Akcionog plana došlo se do zaključka da je neophodno dalje jačanje kapaciteta organa državne uprave koji su nadležni za pripremu, donošenje, odnosno sprovođenje tehničkih propisa, što je do 2013. i 2014. godine samo delimično ostvareno.
Prema pravilima STO/TBT sporazuma, analogno pravilima koja važe za standarde, i tehničke propise bi trebalo pregledati periodično, na primer na svakih pet godina. To praktično znači da bi nadležne institucije trebalo da uspostave sistem kontinuiranog preispitivanja svih važećih tehničkih propisa tokom kojeg se analizira efekat primene propisa i ocenjuje, odnosno utvrđuje da li se faktički primenjuju i da li je njihova primena predmet tržišnog nadzora, da li postoje imenovana, odnosno akreditovana tela za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda koji su predmet tih propisa ili su oni tehnički zastareli pa ih privreda zbog toga "de facto" ne primenjuje, odnosno da li postoje razlozi za njihovu izmenu ili stavljanje van snage.
Prijavljivanje tehničkih propisa u fazi njihove pripreme, takođe je jedna od ključnih obaveza za članice STO i EU, a vrši se u cilju prepoznavanja i otklanjanja potencijalnih nepotrebnih tehničkih prepreka u trgovini. Za potrebe prijavljivanja (notifikacije) važećih tehničkih propisa kao i tehničkih propisa u pripremi STO i EU, Republika Srbija je već donela odgovarajući pravni akt - Uredbu o postupku prijavljivanja i načinu informisanja koji se odnose na tehničke propise, ocenjivanje usaglašenosti i standarde ("Službeni glasnik RS", broj 45/10 - u daljem tekstu: Uredba). Ovom uredbom ostvarena je usaglašenost sa evropskom Direktivom 98/34/EZ koja uređuje prijavljivanje tehničkih propisa i srpskih standarda u fazi njihove pripreme. Kako je 2012. godine, donošenjem evropske Uredbe o standardizaciji EU broj 1025/2012, ova direktiva izmenjena, biće neophodna revizija ovog pravnog akta. Međutim, sprovođenje Uredbe ni do sada nije bilo dovoljno efikasno jer ministarstva nisu u potpunosti ispunjavala svoju obavezu obaveštavanja o propisima u postupku izrade. Zbog toga je neophodno obnavljanje kampanje o značaju postupka notifikacije tehničkih propisa za državnu administraciju, ali i podizanje svesti privrednih subjekata i njihovih asocijacija o ulozi koju oni imaju kada su u pitanju primedbe, kako na predloge srpskih tehničkih propisa, tako i na notifikovane inostrane tehničke propise.
Osim usaglašavanja srpskog tehničkog zakonodavstva sa tehničkim zakonodavstvom EU, potrebno je izvršiti analizu efekata primene izvornih srpskih tehničkih propisa radi odgovarajućih izmena odnosno stavljanja van snage zastarelih i uzajamno neusklađenih tehničkih propisa. Kako bi se postigla puna transparentnost srpskog tehničkog zakonodavstva, nakon sprovedenog postupka harmonizacije i otklanjanja iz pravnog sistema zastarelih i uzajamno neusklađenih propisa, potrebno je i sve preostale nacionalne tehničke propise preispitati u smislu pune usaglašenosti sa čl. 34-36. TFEU. Ovo preispitivanje će se sprovesti kroz donošenje i primenu Akcionog plana koji se odnosi na tehnička pravila i administrativne mere za trgovinu proizvodima u neharmonizovanoj oblasti. Akcioni plan treba da definiše ulogu i obaveze nadležnih ministarstava da sprovedu analizu tih propisa i administrativnih mera i u skladu sa rezultatima analize, predlože rokove i mere neophodne za potpuno usklađivanje sa čl. 34-36. TFEU.
Uredba 764/2008/EZ sadrži proceduralna pravila za primenu principa međusobnog priznavanja u državama članicama EU, a koji se odnosi na proizvode izrađene u skladu sa zahtevima nacionalnih tehničkih propisa. Ovaj pravni akt se odnosi na proizvode koji nisu predmet harmonizovanog tehničkog zakonodavstva EU i predviđa da svaka država članica ima kontaktne tačke sposobne da svim privrednim subjektima, pre svega drugih država članica, pružaju potrebne informacije o sadržini tehničkih propisa i administrativnih mera koji se odnose na proizvode obuhvaćene izvornim nacionalnim propisima. Iako će se odredbe ove uredbe u Republici Srbiji primenjivati tek po pristupanju EU, već sada treba otpočeti sa uspostavljanjem kontaktnih tačaka za proizvode u ministarstvima nadležnim za donošenje tehničkih propisa. Zadatak kontaktnih tačaka biće pružanje iscrpnih informacija inostranim i domaćim privrednim subjektima o sadržini tehničkih propisa iz njihove nadležnosti.
U donošenju i sprovođenju tehničkih propisa učestvuje veliki broj organa državne uprave sa različitim nadležnostima, što celu ovu oblast čini veoma kompleksnom. S obzirom na to, ministarstva nadležna za donošenje i sprovođenje tehničkih propisa moraju podizati stručne i administrativne kapacitete i stalno raditi na edukaciji državnih službenika koji učestvuju u kreiranju tehničkih propisa i nadzoru nad njihovim sprovođenjem. Osim toga, rad ovih ministarstava treba da bude dobro koordiniran kako bi se pravovremeno doneli tehnički propisi koji uređuju sve aspekte koji se odnose na određenu grupu proizvoda, kako bi se u tehničkim propisima izbegli nejasni i kontradiktorni uslovi za stavljanje istih proizvoda na tržište i/ili upotrebu, uz obezbeđivanje koordiniranog tržišnog nadzora nad sprovođenjem tehničkih propisa iz različitih oblasti koji se odnose na srodne proizvode.
3.2. Stanje sistema IK u Republici Srbiji
Prvi oblik institucionalizovanih aktivnosti u oblasti metrologije u Kraljevini Srbiji ustanovljen je 1873. godine, kada je donet prvi Zakon o merama, kojim je uveden decimalni metarski sistem mera zasnovan na francuskim arhivskim pramerama metra i kilograma, a već 1879. godine Kneževina Srbija pristupila je Metarskoj konvenciji.
Danas je metrološki sistem u Republici Srbiji kreiran u skladu sa međunarodnim i evropskim trendovima i čine ga tri osnovna subjekta: ministarstvo nadležno za poslove metrologije koje kreira strategiju i politiku razvoja metrologije, DMDM kao nacionalni metrološki institut i Metrološki savet kao stručno savetodavno telo koje je osnovala Vlada. Pored ovih subjekata, bitnu ulogu u metrološkom sistemu imaju i: državni organi i drugi privredni subjekti koji čuvaju, održavaju i unapređuju određene nacionalne etalone, ovlašćena tela za overavanje merila, akreditovane laboratorije za etaloniranje kao i imenovana TOU.
DMDM je organ državne uprave koji predstavlja okosnicu celokupnog metrološkog sistema u Republici Srbiji. Prema Zakonu o metrologiji, DMDM je odgovorna za fundamentalnu, industrijsku, kao i zakonsku metrologiju. Pored toga DMDM je nadležna za sprovođenje Zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala ("Službeni glasnik RS", broj 36/11) i Zakona o računanju vremena ("Službeni list SCG", broj 20/06) i obavlja i stručne i sa njima povezane upravne poslove u oblasti metrologije koji su navedeni u ovim zakonima.
DMDM je NMI Republike Srbije i obavlja istraživanja u oblasti metrologije, primenjuje jedinice SI sistema preko nacionalnih etalona Republike Srbije, obezbeđuje sledivost za sve zainteresovane strane do nacionalnog i međunarodnog nivoa, razvija i unapređuje metode etaloniranja, vrši etaloniranja merne opreme i pruža neophodnu stručnu pomoć akreditovanim laboratorijama za etaloniranje i drugim korisnicima.
DMDM kao NMI Republike Srbije, potpisnik je CIPM MRA od 2002. godine za specifične mogućnosti etaloniranja i merenja (u daljem tekstu: CMC) objavljene u bazi podataka BIPM (u daljem tekstu: BIPM KCDB) i s tim u vezi, učestvuje u odgovarajućim ključnim i dopunskim poređenjima u određenim oblastima metrologije. DMDM, do sada, ima objavljene CMC u KCDB, u oblastima: elektricitet i magnetizam, merenje dimenzija, fotometrija, temperatura, vreme i frekvencija, masa i zapremina. U ovim oblastima, u skladu sa CIPM MRA, nacionalni etaloni Republike Srbije i uverenja o etaloniranju koja izdaje DMDM su međunarodno priznati.
DMDM je takođe nadležna za poslove zakonske metrologije, u koje spadaju posebno: ocenjivanje usaglašenosti merila sa propisanim zahtevima, kao što su npr. zahtevi propisani u Pravilniku o merilima ("Službeni glasnik RS", broj 63/13) i Pravilniku o vagama sa neautomatskim funkcionisanjem ("Službeni glasnik RS", broj 17/13), kojima su u pravni sistem Republike Srbije prenete evropske direktive MID i NAWI, ispitivanje i odobrenje tipa merila, ispitivanje prethodno upakovanih proizvoda, metrološki nadzor (nadzor nad merilima i prethodno upakovanim proizvodima), nadzor nad upotrebom zakonskih mernih jedinica, overavanje merila za koje ne postoje ovlašćena tela, učešće u pripremi propisa iz oblasti metrologije, metrološka ekspertiza itd.
DMDM predstavlja Republiku Srbiju u međunarodnim i regionalnim metrološkim organizacijama i uspostavlja saradnju u oblasti metrologije sa drugim zemljama. DMDM aktivno učestvuje u radu organa tih organizacija. Republika Srbija je država članica Metarske konvencije i Međunarodnog biroa za tegove i mere (BIPM) od 1879. godine i država članica osnivač OIML od 1955. godine. DMDM je takođe član IAAO od 2002. godine. Na evropskom nivou, DMDM je član evropskih metroloških organizacija EURAMET i WELMEC. DMDM je postala član EURACHEM u 2013. godini i kontakt organizacija, preko koje druge organizacije u Republici Srbiji mogu da se uključe u rad EURACHEM.
U bazi BIPM KCDB je do oktobra 2014. godine objavljeno 143 CMC, koje je ostvarila DMDM. Ovim je obezbeđeno da nacionalni etaloni, sertifikati o etaloniranju i rezultati merenja koje izdaje DMDM u ovim oblastima, budu priznati na svetskom nivou od strane svih NMI potpisnica CIPM MRA sporazuma.
U oblastima merenja za koje nisu realizovani nacionalni etaloni Republike Srbije zainteresovane strane obezbeđuju sledivost u NMI drugih država koje su potpisnice CIPM MRA ili u laboratorijama za etaloniranje koje su akreditovane od strane akreditacionih tela potpisnika odgovarajućih sporazuma o međusobnom priznavanju akreditacije.
Zakonom o metrologiji propisano je da, u izuzetnim slučajevima kada DMDM to nije u mogućnosti, i drugi državni organi i pravna lica mogu da čuvaju, održavaju i unapređuju određene nacionalne etalone. Neki od postojećih naučnih instituta u Republici Srbiji poseduju kapacitete, odgovarajuće iskustvo i znanje da postanu nosioci nacionalnih etalona. Tako je u 2014. godini Institut za nuklearne nauke "Vinča", Beograd (u daljem tekstu: INN "Vinča") imenovan za nosioca nacionalnog etalona iz oblasti jonizujućeg zračenja.
Oblast zakonske metrologije je uređena Zakonom o metrologiji i Pravilnikom o vrstama merila za koje je obavezno overavanje i vremenskim intervalima njihovog periodičnog overavanja ("Službeni glasnik RS", br. 49/10 i 110/13). U skladu sa tim pravilnikom u Republici Srbiji 37 vrsta merila podleže obaveznoj zakonskoj kontroli, od kojih 28 podleže prethodnom ocenjivanju usaglašenosti, koje kao tipsko ispitivanje sprovodi DMDM.
Imajući u vidu da ispitivanja softvera za merila imaju veoma važnu ulogu za ocenjivanje usaglašenosti većine savremenih merila, kao i da DMDM do sada to nije radila, potrebno je da se osposobi i za ovu vrstu ispitivanja.
Poslove overavanja merila pored DMDM obavljaju i ovlašćena tela nad čijim stručnim radom nadzor vrši DMDM. Do oktobra 2014. godine za overavanje preko 20 vrsta merila ovlašćeno je 75 privrednih subjekata. Metrološki nadzor koji obuhvata nadzor nad merilima i prethodno upakovanim proizvodima koji se stavljaju na tržište, kao i nadzor nad merilima u upotrebi vrši DMDM preko lica ovlašćenih za vršenje metrološkog nadzora (član 37. Zakona o metrologiji). Ovaj nadzor se zasniva na planovima nadzora, kao i na pritužbama potrošača i drugih zainteresovanih strana. Pored navedenog, DMDM takođe vrši nadzor nad upotrebom zakonskih mernih jedinica.
Metrološki nadzor koji je sproveden u 2011. i 2012. godini pokazao je da je u tom periodu na tržištu Republike Srbije bio u upotrebi veliki broj merila koja nisu propisno overena (vage na pijacama i u prodavnicama, taksimetri, sprave za merenje tečnog goriva, rezervoari, brojila električne energije, vodomeri, vlagomeri i dr.), što je posledica dugogodišnjeg nevršenja metrološkog nadzora. Situacija se u 2013. godini bitno popravila, naročito kada je u pitanju overavanje vaga na pijacama i u prodavnicama, kao i merila koja se upotrebljavaju na linijama tehničkog pregleda vozila. To je, između ostalog, bio rezultat pojačanog metrološkog nadzora u ovim oblastima. Ispitivanje prethodno upakovanih proizvoda, uključujući i merne boce, u smislu Pravilnika o prethodno upakovanim proizvodima ("Službeni glasnik RS", broj 43/13), predstavlja novi zadatak DMDM i u tom smislu, u prethodne dve godine, preduzete su potrebne aktivnosti za njegovu realizaciju.
U pogledu učešća u evropskim istraživačkim projektima, DMDM je do sada imala priliku da učestvuje u veoma malom broju programa kao što je EMPR i to u Researcher Mobility Grants, u oblasti energetike i SI Broader Scope. U cilju unapređenja znanja i sposobnosti stručnjaka DMDM u oblasti naučne metrologije, kao i unapređenja sposobnosti za etaloniranje i merenje, potrebno je intenzivirati učešće DMDM u relevantnim istraživačkim projektima.
Prvi oblik institucionalizovanih aktivnosti na donošenju standarda ustanovljen je 19343. godine.
Danas se standardizacija u Republici Srbiji zasniva na priznatim principima STO/TBT koji obuhvataju uključenost svih zainteresovanih strana, konsenzus, transparentnost, koherentnost, dobrovoljnost, nediskriminaciju i efikasnost.
Zakon o standardizaciji iz 2009. godine, koji je u vreme donošenja bio u potpunosti usklađen sa pravnim tekovinama EU, transformiše ISS u neprofitnu javnu ustanovu.
Organi ISS su skupština, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Osim toga u okviru ISS deluju stručni saveti i komisije, kao stručna tela, koja su obrazovana radi usmeravanja stručnog rada u pojedinim oblastima standardizacije i radi donošenja standarda i srodnih dokumenata i drugih aktivnosti u oblasti standardizacije.
Položaj i rad ISS i druga pitanja od značaja za standardizaciju uređeni su Zakonom o standardizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 36/09), Odlukom o izmenama i dopunama osnivačkog akta Instituta za standardizaciju Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 88/09), kao i Statutom Instituta za standardizaciju Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 6/11).
Osnovne delatnosti ISS kao jedinog tela za standardizaciju u Republici Srbiji su donošenje standarda, obezbeđivanje usaglašenosti srpskih standarda sa međunarodnim i evropskim, tumačenje standarda, službeno obaveštavanje o standardima u skladu sa zahtevima predviđenim u odgovarajućim međunarodnim sporazumima i obavezama koje proizlaze iz članstva u međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju, kao i prodaja standarda i pružanje usluga u vezi sa standardizacijom.
Pri izradi godišnjih programa rada ISS i godišnjih planova donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata u obzir se uzimaju, pre svega, prioriteti koji proističu iz procesa pristupanja Republike Srbije STO, kao i iz SSP, kojim su utvrđene obaveze koje Republika Srbija mora da ispuni pre pridruživanja EU.
ISS je punopravan član Međunarodne organizacije za standardizaciju (u daljem tekstu: ISO) od 1950. godine i IEC - Međunarodne elektrotehničke komisije od 1953. godine, kao i pridruženi član CEN - Evropski komitet za standardizaciju od 2008. godine i CENELEC - Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike od 2005. godine.
Punopravno članstvo ISS u CEN i CENELEC jedan je od uslova koje Republika Srbija mora da ispuni radi pridruživanja EU. Jedan od uslova za sticanje statusa punopravnog člana u pomenutim organizacijama je preuzimanje najmanje 80% evropskih standarda i harmonizacionih dokumenata4 u srpsku standardizaciju, što je ISS ispunio tako da je do kraja 2014. godine preuzeto oko 95% svih evropskih, odnosno oko 97% evropskih harmonizovanih standarda. Dinamika preuzimanja evropskih standarda je prikazana na sledećem grafikonu.
_______________
3 Na 15. sednici Udruženja jugoslovenskih inženjera i arhitekata (16. septembar 1934. godine) održana je i osnivačka sednica Jugoslovenskog nacionalnog komiteta za normalizaciju, što se smatra za prvi oblik aktivnosti na donošenju standarda na ovim prostorima.
4 Te dokumente objavljuje CENELEC i oni imaju isti status kao evropski standardi.
Grafikon broj 1: Dinamika preuzimanja evropskih standarda
i srodnih dokumenata
U toku su neophodne pripremne aktivnosti za prijavljivanje ISS za punopravno članstvo u ovim evropskim organizacijama. ISS takođe, deluje kao informativni centar za standarde pružajući informacije u vezi sa standardima u skladu sa zahtevima STO/TBT, kao i zahtevima evropske Direktive 98/34, koja propisuje proceduru za pružanje informacija u oblasti standarda i tehničkih propisa.
Iako je dobrovoljna primena standarda uvedena Zakonom o standardizaciji iz 1996. godine tek 2009. godine novim Zakonom o standardizaciji propisano je da primena preko 8000 do tada obaveznih standarda postaje dobrovoljna. Na ovaj način, ispunjen je jedan od osnovnih zahteva STO/TBT. Pored toga, obezbeđeni su uslovi za brže i efikasnije donošenje srpskih standarda, po pravilu zasnovanih na evropskim standardima i srodnim dokumentima, a ukoliko oni ne postoje kao osnova za donošenje koriste se međunarodni standardi ili nacionalni standardi drugih zemalja.
Ispunjenjem petogodišnjeg plana preuzimanja evropskih standarda stvoreni su uslovi da ISS dalje aktivnosti na usklađivanju sa evropskim standardima obavlja sinhronizovano sa aktivnostima evropskih organizacija za standardizaciju. Drugim rečima, svaki novoobjavljeni evropski standard preuzeće se kao srpski, u roku koji važi za sve zemlje koje su punopravni članovi CEN i CENELEC.
Iako su evropski standardi u značajnoj meri preuzeti, ipak je samo mali deo (manje od 10%) tih standarda prevedeno na srpski jezik.
Prevodi standarda su neophodni jer korisnici standarda često ne razumeju, a samim tim i ne mogu da primene verzije standarda na engleskom jeziku, što je veoma važno u slučajevima kada se tehnički propisi pozivaju na te standarde. Prevođenje standarda na srpski jezik podrazumeva visoke troškove, a ISS raspolaže minimalnim finansijskim sredstvima za ovu namenu. I pored toga, ISS, članovi stručnih tela ISS, kao i zainteresovani organi državne uprave ulažu velike napore kako bi na sve raspoložive načine pribavili i obezbedili što veći broj standarda prevedenih na srpski jezik.
Grafikon broj 2: Udeo prevedenih evropskih standarda na srpski jezik u ukupnom broju preuzetih standarda na godišnjem nivou
Uz donošenje novih standarda vrši se povlačenje konfliktnih standarda. S obzirom da se tehnički propisi u neharmonizovanom području često pozivaju na standarde koji se povlače odnosno koji su povučeni, potrebno je da resorna ministarstva intenzivnije sarađuju sa ISS kako bi blagovremeno inovirali takve tehničke propise u smislu pozivanja na nove standarde.
Standardizacija je posao koji se obavlja u korist direktnih i indirektnih korisnika standarda i zbog toga zavisi od njihovog aktivnog učešća. Učešće u komisijama za standarde je dobrovoljno i besplatno, a eventualne troškove snose organizacije koje su delegirale svoje predstavnike. Iako su troškovi učešća minimalni i podrazumevaju putne troškove i troškove dnevnica za članove komisija, trenutno stanje srpske ekonomije i finansijska kriza ne doprinose motivaciji privatnog sektora da učestvuje u procesu standardizacije. Ovo je, između ostalog, direktna posledica nedovoljnog nivoa svesti o značaju primene standarda i potrebi poznavanja zahteva standarda i njihove veze sa tehničkim propisima.
S druge strane, postoji veliki broj komisija za standarde ISS, ali su mnoge neaktivne i nedovoljno efikasne, prvenstveno iz razloga slabe zainteresovanosti privrednih subjekata i drugih institucija iz kojih potiču članovi komisija. Takođe, broj i sastav nekih komisija ne obezbeđuje učešće svih zainteresovanih strana i nije usklađen sa njihovim potrebama.
ISS na svom putu ka punopravnom članstvu u CEN i CENELEC treba da osposobi stručnjake, predstavnike privrede iz komisija ISS za učešće u radu tehničkih komiteta ovih organizacija, prvenstveno u oblastima standardizacije koje su od interesa za srpsku privredu. Da bi se ovo postiglo neophodno je raditi na podizanju nivoa svesti o značaju standardizacije i standarda kao opšteg dobra. Takođe, neophodno je osposobiti što veći broj mladih stručnjaka za definisanje i zastupanje interesa Republike Srbije u pojedinim oblastima standardizacije koji će biti uključeni u rad tehničkih komiteta evropskih organizacija za standardizaciju, ali i obezbediti sredstva za realnu nadoknadu troškova članovima tehničkih komiteta.
Savremena standardizacija je nezamisliva bez primene vrhunskih informaciono-komunikacionih tehnologija. Velike količine podataka treba preneti i obraditi na najefikasniji način, pri tom omogućavajući lako preuzimanje odabranih informacija i brzo pronalaženje pojedinačnih stavki u okviru celokupnog radnog procesa. Odgovarajući izazovi za ISS će još porasti s predstojećim pristupanjem CEN i CENELEC. ISS će zato preduzeti dodatne napore da konstantno razvija i održava adekvatan nivo informaciono-komunikacione opreme i pripadajućih baza podataka, unapredi kompetentnost, osposobljenost i opremljenost kadrova, kako bi bili u mogućnosti da odgovore ovim izazovima.
Sa stanovišta finansiranja ISS obezbeđuje oko 30% potrebnih sredstava za svoj rad iz sopstvenih izvora (prodaja standarda, članarine članova ISS, tumačenja standarda, obuke i sl.), dok se u najvećem delu finansira iz budžeta Republike Srbije na osnovu godišnjeg programa rada.
ISS je tokom 2011. godine započeo sa organizovanjem i realizacijom edukativnih seminara kao usluge klijentima u javnom i privatnom sektoru. Kako su prvi rezultati veoma ohrabrujući ISS planira dalji razvoj centra za obuku koji će moći da pruži usluge obučavanja u širem opsegu potreba i interesovanja zainteresovanih strana u oblasti standardizacije. Obavljanjem ovih i drugih dodatnih poslova ISS bi bio u mogućnosti da ostvari stabilan alternativni izvor finansiranja, što je jedan od zahteva za punopravno članstvo u evropskim organizacijama za standardizaciju. U prvoj polovini 2015. godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 46/15) kako bi se omogućilo da ISS obavlja i poslove sertifikacije, koje je obavljao do 2009. godine, što je inače praksa mnogih evropskih nacionalnih tela za standardizaciju.
Pored toga, Zakonom o standardizaciji koji je donet 2009. godine, uvedena je mogućnost dobrovoljnog ocenjivanja usaglašenosti proizvoda, procesa i usluga sa srpskim standardima, koji za rezultat ima izdavanje isprave o usaglašenosti sa tim standardom, odnosno stavljanje dobrovoljnog znaka usaglašenosti sa srpskim standardom od strane proizvođača ili pružaoca usluge. Dobrovoljni znak usaglašenosti može biti nacionalni, koji kreira i čiju upotrebu odobrava ISS ili znak koji kreira i čiju upotrebu odobrava TOU na osnovu sprovedene dobrovoljne sertifikacije. Aktivnosti ISS na kreiranju i odobravanju upotrebe dobrovoljnog nacionalnog znaka usaglašenosti mogle bi, pored promocije i podizanja svesti o značaju standardizacije, da doprinesu uspostavljanju još jednog alternativnog izvora finansiranja.
Prvi oblik institucionalizovanih aktivnosti u oblasti akreditacije je ustanovljen 1998. godine osnivanjem Jugoslovenskog Akreditacionog tela u okviru sistema državne administracije. Od 2007. godine jedino nacionalno akreditaciono telo u Republici Srbiji deluje kao ATS, koje 2010. godine postaje javna ustanova, kojoj je Zakonom o akreditaciji povereno obavljanje poslova akreditacije.
Položaj i rad ATS i druga pitanja od značaja za akreditaciju uređeni su Zakonomo akreditaciji, Odlukom o izmenama i dopunama Osnivačkog akta Akreditacionog tela Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 14/11) i Statutom Akreditacionog tela Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 97/11).
Pored poslova akreditacije, ATS obavlja i sledeće poslove: utvrđuje i objavljuje pravila akreditacije koja su zasnovana na odgovarajućim srpskim, međunarodnim i evropskim standardima i dokumentima međunarodnih i evropskih organizacija za akreditaciju; vodi javni registar akreditovanih TOU; učestvuje u radu međunarodnih i evropskih organizacija za akreditaciju; obavlja i druge poslove u skladu sa Zakonom o akreditaciji, osnivačkim aktom i statutom.
Zakon o akreditaciji je donet kao rezultat potrebe da se sistem akreditacije u Republici Srbiji uredi u skladu sa evropskim zakonodavstvom i standardizovanim zahtevima, tačnije:
a) Uredbom (EZ) 765/2008 Evropskog parlamenta i Saveta, kojom se propisuju zahtevi za akreditaciju i tržišni nadzor u vezi sa trgovanjem proizvodima na tržištu i
b) Standardom ISO IEC 17011 Ocenjivanje usaglašenosti - Opšti zahtevi za akreditaciona tela koja akredituju tela za ocenjivanje usaglašenosti.
Ovim je sistem akreditacije u Republici Srbiji zasnovan na sledećim opštim evropskim principima akreditacije:
1) svaka država članica EU imenuje jedno nacionalno telo za akreditaciju. U Republici Srbiji je vršenje poslova akreditacije povereno ATS;
2) nacionalno akreditaciono telo mora biti organizovano na način da se obezbedi objektivnost i nepristrasnost u radu. U skladu sa Zakonom o akreditaciji ATS je organizovan na način koji u potpunosti obezbeđuje ispunjavanje zahteva iz standarda ISO IEC 17011;
3) nacionalno akreditaciono telo radi na neprofitnoj osnovi, tako da Republika Srbija obezbeđuje da ATS raspolaže odgovarajućim finansijskim i kadrovskim resursima za funkcionalno obavljanje poslova. ATS se najvećim delom (85%) finansira iz sopstvenih prihoda (naplatom troškova akreditacije), a samo manjim delom (15%) iz budžeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa Zakonom o akreditaciji;
4) nacionalno akreditaciono telo ne sme biti konkurencija telima za ocenjivanje usaglašenosti. ATS prema Zakonu o akreditaciji ne sme da nudi niti da vrši aktivnosti i usluge koje pružaju TOU, da pruža konsultantske usluge, niti da ima finansijski ili upravljački interes u TOU, čime se izbegava svaki konflikt interesa;
5) u rad nacionalnih akreditacionih tela uključuju se sve zainteresovane strane. Zakonom o akreditaciji obezbeđeno je uravnoteženo i efektivno učešće svih zainteresovanih strana u radu ATS;
6) nacionalno akreditaciono telo mora omogućiti TOU postupak izjavljivanja žalbi. U okviru ATS obrazovana je Komisija za žalbe, u skladu sa Zakonom o akreditaciji;
7) nacionalno akreditaciono telo poštuje odredbe o prekograničnoj akreditaciji. Ukoliko ATS ne vrši akreditaciju u oblastima za koje TOU traži akreditaciju, ATS može to telo uputiti da podnese prijavu za akreditaciju akreditacionom telu druge zemlje.
Osnovna delatnost ATS je utvrđivanje kompetentnosti TOU za obavljanje poslova: ispitivanja, etaloniranja, kontrolisanja i sertifikacije proizvoda, sistema menadžmenta i osoba, kao i pružaoca usluga organizacije međulaboratorijskih uporednih ispitivanja (u daljem tekstu: PT provajder) i poslova verifikacije, odnosno EMAS i ETS.
ATS je u maju 2012. godine postao punopravni član EA kada je i zaključen Multilateralni sporazum (u daljem tekstu: EA MLA) sa EA o priznavanju nacionalne akreditacije, i to za: laboratorije za ispitivanje, medicinske laboratorije, laboratorije za etaloniranje, kontrolna tela i sertifikaciona tela za sertifikaciju proizvoda. U prvoj polovini 2014. godine obuhvat potpisanog EA MLA proširen je i na sertifikaciona tela za sisteme menadžmenta i sertifikaciju osoba. Ovaj sporazum je potpisan na osnovu rezultata sprovedenog detaljnog kolegijalnog ocenjivanja ("peer evaluation") od strane EA, a u skladu sa Uredbom 765/2008/EZ. Potpisivanjem ovog sporazuma potvrđena je ekvivalentnost nacionalnog sistema akreditacije sa sistemima akreditacije u zemljama članicama EU i stvoren je bitan preduslov za prihvatanje isprava o usaglašenosti izdatih od strane TOU koje je akreditovao ATS.
Takođe, ATS je kao član Međunarodne organizacije za akreditaciju laboratorija (u daljem tekstu: ILAC) potpisnik više sporazuma, kao što su: ILAC MRA multilateralni sporazum (Mutual Recognition Agreement) za oblasti ispitivanja, etaloniranja, kontrolisanja i dr. ATS je takođe član Međunarodnog akreditacionog foruma (u daljem tekstu: IAF), a potpisao je i IAF MLA multilateralni sporazum za oblast sertifikacije proizvoda i sistema menadžmenta.
Organi ATS su upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Savetodavni organi ATS su Savet za akreditaciju i stalni i/ili privremeni tehnički komiteti.
Savet za akreditaciju je stručno savetodavno telo ATS koje: daje mišljenja u pogledu razvoja sistema akreditacije; inicira proširenje oblasti delovanja ATS; daje mišljenja u vezi primene zahteva standarda za akreditaciju u pojedinim oblastima; predlaže osnivanje stalnih i privremenih tehničkih komiteta kao radnih tela za određene oblasti akreditacije. Savet čini 11 članova, predstavnika zainteresovanih strana.
Tehnički komiteti se obrazuju kao stručna tela za pojedine oblasti akreditacije. Oni daju tumačenja zahteva i dokumenata međunarodnih organizacija u pojedinim vrstama i oblastima akreditacije, razmatraju predloge EA, ILAC/IAF dokumenata, pružaju pomoć ATS na poslovima proširenja aktivnosti, utvrđuju kriterijume kompetentnosti za ocenjivače u pojedinim oblastima ocenjivanja usaglašenosti, identifikuju potencijalne ocenjivače i pružaju pomoć ATS u pogledu priznavanja šema međulaboratorijskih poređenja (u daljem tekstu: PT šema).
Nadzor nad radom ATS vrši ministarstvo nadležno za poslove akreditacije, a ATS vrši nadzor nad radom akreditovanih TOU.
ATS je do decembra 2014. godine akreditovao ukupno 533 TOU, i to:
Vrsta akreditovanog tela za ocenjivanje usaglašenosti |
Broj |
Laboratorije za ispitivanje SRPS ISO/IEC 17025 |
305 |
Laboratorije za etaloniranje SRPS ISO/IEC 17025 |
53 |
Medicinske laboratorije SRPS ISO 15189 |
10 |
Sertifikaciona tela za sertifikaciju proizvoda SRPS EN 45011 |
18 |
Sertifikaciona tela za sertifikaciju proizvoda ISO/IEC 17065 |
3 |
Kontrolna tela SRPS ISO/IEC 17020 |
131 |
Sertifikaciona tela za sertifikaciju sistema menadžmenta ISO/IEC 17021 |
10 |
Sertifikaciona tela za sertifikaciju osoba ISO/IEC 17024 |
3 |
Ukupno |
533 |
Grafikon broj 3: Broj akreditovanih TOU od strane ATS u poslednjih šest godina
ATS mora da ima na raspolaganju odgovarajuće finansijske resurse i ljudske resurse za stručno i efikasno obavljanje svojih poslova. Da bi ATS odgovorio na zahteve privrede, odnosno TOU, neophodno je da obezbedi dovoljan broj kompetentnog osoblja (zaposleni ATS, ocenjivači i tehnički eksperti) kako bi se postupci akreditacije sprovodili na kompetentan i propisan način i u predviđenim vremenskim rokovima.
U Registru ATS trenutno se nalazi 257 vodećih ocenjivača/tehničkih ocenjivača i tehničkih eksperata, od čega: 60 vodećih ocenjivača, 113 tehničkih ocenjivača i 142 tehnička eksperta.
Tabela broj 2: Vodeći i tehnički ocenjivači
Standardi |
Broj vodećih ocenjivača |
ISO/IEC 17025 |
43 |
EN ISO 15189 |
3 |
ISO/IEC 17020 |
16 |
ISO/IEC 17065 |
6 |
ISO/IEC 17021 |
8 |
ISO/IEC 17024 |
2 |
Standardi |
Broj tehničkih ocenjivača |
ISO/IEC 17025 LI |
70 |
ISO/IEC 17025 LE |
20 |
EN ISO 15189 |
11 |
ISO/IEC 17020 |
21 |
ISO/IEC 17065 |
3 |
ISO/IEC 17021 |
8 |
Pored navedenog, neophodno je da ATS stalno prati izmene tehničkih propisa i u skladu sa njima obezbediti efikasno sprovođenje postupaka akreditacije TOU za potrebe imenovanja, odnosno ovlašćivanja.
3.2.4. Ocenjivanje usaglašenosti
Ocenjivanje usaglašenosti, kao jedan od osnovnih elemenata nacionalnog sistema IK, podrazumeva proveru da li proizvodi, usluge, materijali, sistemi i kadrovi odgovaraju zahtevima propisa, standarda i drugih specifikacija. Na ovaj način, ocenjivanje usaglašenosti koristi proizvođačima, pružaocima usluga, korisnicima, zdravlju i bezbednosti potrošača i donosiocima propisa. Osim toga, usaglašenost sa harmonizovanim standardima stvara poverenje i olakšava pristup međunarodnom tržištu.
Ocenjivanje usaglašenosti obuhvata različite aktivnosti od ispitivanja preko kontrolisanja, evaluacije procesa, sertifikacije proizvoda, sertifikacije sistema menadžmenta do sertifikacije osoblja.
Sporazum STO/TBT je kreiran radi obezbeđivanja da tehnički propisi i standardi, kao i procedure za ocenjivanje usaglašenosti, ne stvaraju nepotrebne prepreke u međunarodnoj trgovini.
Da bi se obezbedilo da se na tržište i/ili upotrebu stavljaju proizvodi koji ispunjavaju zahteve za bezbednost i druge propisane tehničke zahteve, za proizvode za koje je to propisano, mora se izvršiti ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa tim zahtevima, kao vid kontrole pre stavljanja proizvoda na tržište.
Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti iz 2009. godine čini osnovni pravni okvir za propisivanje tehničkih i drugih zahteva za proizvode u srpskim tehničkim propisima, odnosno za uređivanje usaglašenosti proizvoda sa propisanim zahtevima. Ujedno predstavlja pravni osnov kako za usaglašavanje sa evropskim harmonizovanim tehničkim zakonodavstvom "Starog i Novog pristupa", tako i za donošenje izvornih srpskih tehničkih propisa u neharmonizovanom području.
Najznačajnije novine koje je doneo ovaj zakon odnose se na:
- decentralizovano donošenje tehničkih propisa od strane resornih ministarstava;
- precizna razgraničenja obaveza i odgovornosti privrednih subjekata koji učestvuju u isporuci proizvoda na tržište Republike Srbije;
- uvođenje i precizno definisanje pojmova "imenovanja" i "ovlašćivanja" privrednih društava, ustanova i drugih pravnih lica koja sprovode, odnosno učestvuju u ocenjivanju usaglašenosti (TOU).
Ocenjivanje usaglašenosti može biti obavezno, kada je to propisano tehničkim propisom ili dobrovoljno ako se usaglašenost proizvoda ocenjuje prema standardu ili drugim tehničkim specifikacijama. U skladu sa Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, ocenjivanje usaglašenosti proizvoda mogu da sprovode proizvođači, imenovana TOU i organi državne uprave za proizvode sa većim rizikom, što se utvrđuje određenim tehničkim propisom. Posebnim zakonima mogu se propisati i drugi subjekti koji sprovode ocenjivanje usaglašenosti.
Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti određeno je da se tehničkim propisom može utvrditi obaveza ocenjivanja usaglašenosti proizvoda, a konkretnim tehničkim propisom su navedeni postupci za ocenjivanje usaglašenosti (moduli) koji se mogu koristiti u zavisnosti od vrste i složenosti proizvoda, odnosno vrste i stepena rizika pri upotrebi proizvoda.
Rezultat sprovedenog postupka ocenjivanja usaglašenosti je izdavanje propisane isprave o usaglašenosti i stavljanje propisanog (srpskog) znaka usaglašenosti. Srpski znak usaglašenosti je jedina oznaka kojom se potvrđuje da je proizvod koji se stavlja na tržište ili upotrebu u Republici Srbiji, usaglašen sa zahtevima srpskog tehničkog propisa, ako je tim propisom predviđeno njegovo stavljanje na tržište ili upotrebu.
U skladu sa Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, kao i podzakonskim aktom kojim se uređuje imenovanje, odnosno ovlašćivanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, nadležna ministarstava, u skladu sa svojim delokrugom, imenuju odnosno ovlašćuju TOU. Imenovana tela vrše ocenjivanje usaglašenosti za potrebe proizvođača, a ovlašćena tela za potrebe organa državne uprave. Da bi TOU bilo imenovano, odnosno ovlašćeno mora da ispuni zahteve iz tehničkog propisa. Kompetentnost u pogledu stručne i tehničke osposobljenosti TOU dokazuje aktom o akreditaciji ili drugom relevantnom dokumentacijom, koje nadležni organ uzima u obzir pri odlučivanju o imenovanju, odnosno ovlašćivanju.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede vodi registre imenovanih i ovlašćenih TOU. Do oktobra 2014. godine imenovano je 34 TOU za ocenjivanje usaglašenosti u različitim oblastima.
TOU koja posluju u Republici Srbiji - domaća ili inostrana, imenovana ili samo akreditovana, organizovana su od 2013. godine na dobrovoljnoj bazi u udruženje TOU pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: PKS). Pojedina sertifikaciona tela su članovi Udruženja nezavisnih akreditovanih tela Srbije (u daljem tekstu: ANAT), koje je član Evropskog saveza udruženja sertifikovanih tela (EFAC). Međutim, već nekoliko godina ANAT ne pokazuje nikakve znake aktivnosti.
Analiza stanja u oblasti ocenjivanja usaglašenosti pokazala je da je evidentna potreba za specijalizovanim udruženjima TOU za različite oblasti ocenjivanja usaglašenosti odnosno različitim vrstama akreditacije. Svest o značaju akreditacije i dodate vrednosti koju ona donosi je prisutna kod zaposlenih u svim analiziranim TOU. Nepostojanje specijalizovanih udruženja, koje bi reprezentovalo njihove interese smatra se kao značajna slabost. Ova vrsta udruživanja uspešno se primenjuje u gotovo svim zemljama koje imaju funkcionalni sistem IK. Prisutne su pritužbe na neetičko ponašanje i nelojalnu konkurenciju pojedinih TOU u oblasti sertifikacije sistema menadžmenta. Potrebno je razmotriti uspostavljanje Centralnog registra sertifikacionih tela u dobrovoljnoj oblasti koji bi mogao da doprinese korektnijim odnosima na tržištu. Takođe, prekogranična akreditacija mogla bi biti bolje promovisana u skladu sa politikom EA, u saradnji ATS i takvog udruženja. Pored navedenog, prednosti specijalizovanog udruživanja TOU su i: identifikovanje zajedničkih interesa TOU radi unapređenja komunikacije sa nadležnim državnim organima i privredom; veća dostupnost usluga ocenjivanja usaglašenosti prema industriji; uspostavljanje efikasnije komunikacije sa ATS, ministarstvima i komorama; operativnije rešavanje pritužbi na neetičko ponašanje TOU; obezbeđivanje članstva u odgovarajućim evropskim asocijacijama, što doprinosi transferu znanja i dobre prakse.
Potreba za organizovanjem uporednih ispitivanja između laboratorija (proficiency testing - PT šeme) je evidentna između TOU jer je učešće u tim šemama jedan od kriterijuma za održavanje statusa akreditovanog TOU. Imajući u vidu da je ATS započeo aktivnosti akreditacije prvog PT provajdera tokom 2013. godine, potrebno je podstaći i druge zainteresovane PT provajdere iz drugih oblasti za koje postoji potreba da se akredituju.
Imajući u vidu da je akreditacija TOU dobrovoljna i da je motivisana ekonomskim interesima TOU, evidentan je problem da u nekim oblastima ne postoje akreditovana TOU.
U određenim oblastima značajan broj akreditovanih TOU, iako imaju ekonomski interes, nisu u mogućnosti da prošire obim akreditacije, jer ne raspolažu dovoljnim finansijskim, tehničkim i kadrovskim kapacitetima. Imajući ovo u vidu, kao i činjenicu da je akreditacija najbolji način dokazivanja kompetentnosti TOU, u pojedinim oblastima ne postoji dovoljan broj imenovanih TOU, što je bitan uslov za punu primenu tehničkih propisa.
Analiza je pokazala da određeni broj TOU nema adekvatan odnos prema klijentima u pogledu efikasnog i pravovremenog reagovanja na podnete zahteve za ocenjivanje usaglašenosti i pritužbe na njihov rad, što može biti posledica neefikasnog primenjenog sistema upravljanja. Ovo stanje bi moglo biti poboljšano edukacijom, kako bi se TOU osposobila da efikasno primenjuju i dalje unapređuju uspostavljene sisteme menadžmenta.
Grafikon broj 4: Broj akreditovanih TOU
Evidentno je da je broj akreditovanih laboratorija za ispitivanje dominantan u odnosu na broj drugih akreditovanih TOU, kao što je prikazano na grafikonu broj 4.
3.2.4.1. Sertifikacija proizvoda
Sertifikacija proizvoda je aktivnost kojom se ocenjuje i potvrđuje da je proizvod usaglašen sa utvrđenim zahtevima. Proces sertifikacije se završava izdavanjem sertifikata od strane sertifikacionog tela. Sertifikacija proizvoda najčešće uključuje ispitivanje proizvoda koje sprovode laboratorije. Imajući u vidu da sva sertifikaciona tela ne raspolažu sopstvenim ispitnim kapacitetima, upućena su na saradnju sa laboratorijama.
Iz tog razloga, na nivou EU, ali i u Republici Srbiji, u oblasti direktiva "Novog pristupa" smatra se dobrom praksom da se imenovanja najčešće dodeljuju sertifikacionim telima, ali i laboratorijama za ispitivanje koje su učestvovale u procesu ocenjivanja usaglašenosti za dati proizvod.
Istraživanje koje je sprovedeno na uzorku domaćih tela za sertifikaciju proizvoda dalo je sledeće rezultate:
- većina sertifikacionih tela ima iskusno stručno osoblje, ali u nekim slučajevima je prosečna starost zaposlenih veoma visoka, što predstavlja otežavajuću okolnost za transfer znanja. Otklanjanje ovog nedostatka može se postići podmlađivanjem kadra i odgovarajućim obukama koje ne zahtevaju značajna sredstva;
- većina sertifikacionih tela je dobro poznata na domaćem tržištu i ima dobru i stabilnu poziciju na njemu, a jedan broj je relativno dobro povezan sa regionalnim i/ili EU tržištima i klijentima;
- većini sertifikacionih tela su neophodne investicije u opremu;
- veoma mali broj sertifikacionih tela deluje zaista spremno za buduće EU tržište, uključujući organizacione i upravljačke aspekte i adekvatnost njihovog strateškog i komercijalnog planiranja. Nespremnost TOU za prilagođavanje na izazove novog tehničkog zakonodavstva (koje za razliku od ranijih propisa, za većinu proizvoda ne zahteva obaveznu sertifikaciju, a za druge proizvode tu obavezu uvodi), ogleda se i u nedostatku sagledavanja održivosti postojećih aktivnosti na srednjoročnom i dugoročnom planu, odnosno za promene u poslovnoj orijentaciji;
- ekonomska kriza je uticala da sertifikaciona tela kontinuirano snižavaju cene, a time i kvalitet svojih usluga, pa sertifikaciona tela sa nižim kvalitetom i jeftinijom uslugom ubrzano povećavaju svoj udeo na tržištu;
- većina tela redovno sarađuje sa ISS i ima članove u tehničkim komisijama ISS.
U skladu sa navedenim neophodno je utvrditi potrebe tržišta Republike Srbije i potrebe privrednog razvoja, kako bi se preduzele potrebne mere radi optimizacije teritorijalne zastupljenosti i tržišne pozicije TOU. Sertifikaciona tela bi na ovaj način značajno doprinela privrednom razvoju i konkurentnosti domaćih proizvođača.
Tabela broj 3: SWOT analiza domaćih TOU
Snage |
Slabosti |
- dobro poznata tela na tržištu usluga sertifikacije, sa dobrom reputacijom |
- nefleksibilna i inertna organizaciona struktura |
Mogućnosti |
Pretnje |
- održati bazu klijenata na osnovu postojećeg poverenja |
- jaka konkurencija TOU iz EU, naročito nakon tranzicionog perioda |
3.2.4.2. Laboratorije za ispitivanja
Registar akreditovanih tela ATS je pouzdan izvor za sveobuhvatan uvid u broj i obim akreditacija srpskih laboratorija.
U Republici Srbiji trenutno ne postoji jedinstveno udruženje svih laboratorija ili neka druga organizacija koje bi zastupala njihove interese. Međutim, postoje granska udruženja laboratorija kao npr. Grupacija laboratorija za ispitivanje hrane i hrane za životinje Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu u okviru PKS. Takođe, postoji i udruženje laboratorija za ispitivanje materijala "Komim" (udruženo oko 70 laboratorija) koje se uglavnom bave ispitivanjem stručne osposobljenosti (PT šeme). Trenutno ne postoji zvanična regionalna saradnja među laboratorijama. Postoje slučajevi da pojedine laboratorije sklapaju bilateralne sporazume o saradnji sa laboratorijama iz zemalja u okruženju.
Analiza laboratorija pokazala je sledeće:
- zaposleni u laboratorijama koje su obuhvaćene analizom shvataju prednosti koju donosi akreditacija;
- nedostatak horizontalne komunikacije i institucionalne saradnje između laboratorija se doživljava kao velika slabost;
- očigledna je potreba za učešćem u međulaboratorijskim poređenjima radi potvrđivanja stručne osposobljenosti laboratorija. Određeni broj laboratorija je zainteresovan za pružanje usluga organizacije i vođenja PT šema, odnosno za dobijanje akreditacije po standardu SRPS ISO/IEC 17043;
- mnogi menadžeri i osoblje laboratorija imaju ozbiljne poteškoće u profesionalnom odnosu prema klijentu, njegovim očekivanjima i zadatim rokovima. Da postoji efikasnija primena sistema menadžmenta ovo bi bilo prevaziđeno i preduzele bi se odgovarajuće korektivne mere;
- postoji potreba za analizom finansijskog stanja laboratorija, naročito analizom troškova, a takođe je evidentna potreba za odgovarajućim obukama iz oblasti upravljanja finansijama;
- samo u pojedinim laboratorijama se shvata značaj imenovanja, odnosno buduće notifikacije u EU, jer se više oslanjaju na neka specifična rešenja pojedinih srpskih tehničkih propisa, koja postoje u prelaznom periodu do ulaska u EU, a manje su orijentisane na proširenje akreditacije u oblastima ispitivanja po novim harmonizovanim standardima za potrebe proizvođača i organa tržišnog nadzora.
Tabela broj 4: SWOT analiza domaćih laboratorija
Snage |
Slabosti |
- kompetentan i iskusan kadar |
- nedostatak strateške orijentacije i komercijalnog planiranja poslovanja |
Mogućnosti |
Pretnje |
- dostupnost IPA fondova i drugih projekata - održavanje postojećih klijenata na osnovu poverenja i privlačenje novih - sve veći značaj "CE" znaka i srpskog znaka usaglašenosti - jačanje svesti proizvođača o odgovornosti koje nosi deklaracija o usaglašenosti proizvoda |
- promena zahteva za obaveznim ispitivanjem u pojedinim oblastima, u skladu sa novom regulativom (u nekim oblastima ispitivanje se ukida, a u nekima se obaveza ispitivanja uvodi) - jaka evropska/međunarodna konkurencija na tržištu, naročito posle isteka perioda tranzicije |
3.2.4.3. Sertifikacija sistema menadžmenta
U proizvodnji i uslugama, sertifikacija sistema menadžmenta je široko prihvaćen model kojim privredni subjekti potvrđuju usaglašenost svoje organizacije i poslovanja sa međunarodno priznatim standardima (koji odražavaju primere dobre privredne prakse).
Tri najčešće primenjivana standarda za sisteme menadžmenta su ISO 9001 (sistem menadžmenta kvaliteta), ISO 14001 (sistem menadžmenta zaštite životne sredine) i OHSAS 18001 (sistem menadžmenta zaštite zdravlja i bezbednosti na radu). Osim ovih, postoji i druga grupa standarda koji su takođe značajni u pojedinim oblastima. U ovu grupu standarda spadaju ISO 22000 (sistem menadžmenta za bezbednost hrane), ISO/TS 16949 (sistem menadžmenta kvalitetom u auto industriji), ISO 50001 (sistem menadžmenta energijom) i ISO 27001 (sistemi bezbednosti informacija). Svi navedeni standardi su u identičnom obliku preuzeti kao odgovarajući srpski standardi.
Sertifikacija sistema menadžmenta je po pravilu dobrovoljna, kao i u zemljama EU, ali ima značajnu ulogu u kontekstu evropske regulative u oblasti slobode kretanja robe. Ipak, sertifikacija menadžmenta kvaliteta se prepoznaje kao deo pojedinih postupaka (modula) ocenjivanja usaglašenosti prema Odluci 768/2008/EZ. U skladu sa ovom odlukom, zakonodavac propisuje sertifikaciju sistema menadžmenta kvalitetom kao jedan od načina dokazivanja pretpostavke o usaglašenosti sa tehničkim propisom.
U Republici Srbiji, aktivnosti sertifikacije sistema menadžmenta obavljaju domaća sertifikaciona tela, od kojih nisu sva akreditovana od strane ATS, kao i inostrana sertifikaciona tela koja imaju samo inostranu akreditaciju (Ujedinjenog Kraljevstva, Savezne Republike Nemačke, Kraljevine Holandije, Rumunije, Kraljevine Španije i dr.). Inostranom akreditacijom TOU ponekad nije obuhvaćeno područje Republike Srbije i zbog toga ne postoji mehanizam nadzora nad njihovim radom, ni od strane inostranih tela za akreditaciju, ali ni od strane ATS. Zbog toga rad takvih TOU predstavlja vid nelojalne konkurencije. Inostrana TOU, koja nemaju srpsku akreditaciju su dominantna na tržištu pružanja usluga sertifikacije sistema menadžmenta i te usluge najčešće pružaju preko svojih predstavništava ili organizacionih delova od kojih pojedini nisu ni registrovani kao privredni subjekti u Republici Srbiji.
U skladu sa važećim EA dokumentom koji se odnosi na politiku prekogranične akreditacije, kao i Uredbom 765/2008, od kraja 2014. godine sva TOU akreditovana od strane inostranih akreditacionih tela potpisnika EA MLA sporazuma moraju biti uključena u nacionalni sistem akreditacije ili mogu poslovati sa inostranom akreditacijom samo u okviru "multi-site" akreditacije (akreditacija koja precizira na kojim teritorijama važi sertifikat o akreditaciji).
Većina sertifikacionih tela za sisteme menadžmenta akreditovana je za dva ili više sistema, i to tako da pokrivaju skoro 80% od maksimalno 39 oblasti (kategorija) sistema menadžmenta. Iako u pojedinim oblastima sertifikaciona tela imaju relativno malo aktivnosti, ona ih održavaju u obimu akreditacije iz razloga konkurentnosti. Kao posledica toga, u tim oblastima i pored visokih akademskih kvalifikacija, praktično iskustvo u poznavanju procesa je na niskom nivou. Zbog toga je praktično znanje i veštine ocenjivača teško održati na zahtevanom nivou ili unapređivati.
Prema istraživanju ISO iz 2013, sertifikacija sistema menadžmenta u Republici Srbiji je u stalnom porastu. Najzastupljenija sertifikacija je prema standardu SRPS ISO 9001, a Republika Srbija je jedna od zemalja sa najvećim porastom broja ovih sertifikata sve do 2012. godine, nakon čega sledi blagi pad. Ovaj porast je postignut uglavnom zahvaljujući inostranim sertifikacionim telima, odnosno njihovim predstavništvima ili ograncima. Sertifikacija sistema menadžmenta životne sredine prema standardu SRPS ISO 14001 je značajno manje prisutna po broju izdatih sertifikata, a slično je i sa standardom SRPS EN ISO 22000, ali je prisutan kontinuirani rast. Sertifikacija prema tehničkoj specifikaciji SRPS ISO/TS 16949 koja definiše primenu standarda ISO 9001 u automobilskoj industriji, kao i prema standardu SRPS ISO/IEC 27001 (sistemi menadžmenta za bezbednost informacija) bila je slabije zastupljena na tržištu, ali uz kontinuirani porast. Ne postoje podaci na nacionalnom nivou za sertifikaciju prema standardu SRPS OHSAS 18001.
Tabela broj 5: Broj izdatih sertifikata prema vrsti
Standard |
Broj izdatih sertifikata po godini |
|||||
2008 |
2009 |
2010 |
2011 |
2012 |
2013 |
|
SRPS ISO 9001 (sistem menadžmenta kvalitetom - QMS) |
2091 |
2733 |
1790 |
3228 |
2750 |
2366 |
SRPS ISO 14001 (sistem menadžmenta životnom sredinom - EMS) |
176 |
298 |
318 |
573 |
736 |
762 |
SRPS EN ISO 22000 (sistem menadžmenta bezbednošću hrane) |
17 |
26 |
116 |
145 |
172 |
193 |
SRPS ISO/TS 16949 (primena standarda ISO 9001 u automobilskoj industriji) |
10 |
10 |
11 |
15 |
18 |
26 |
SRPS ISO/IEC 27001 (sistem menadžmenta za bezbednost informacija) |
- |
3 |
8 |
9 |
25 |
43 |
Sprovedeno istraživanje domaćih TOU koje pružaju usluge sertifikacije sistema menadžmenta sa stanovišta njihove spremnosti za aktivno učešće na evropskom tržištu dalo je sledeće rezultate:
- sva anketirana tela za sertifikaciju sistema menadžmenta nude usluge sertifikacije prema standardima SRPS ISO 9001, SRPS ISO 14001, SRPS OHSAS 18001 i SRPS EN ISO 22000. Većina sertifikacionih tela je uspela da obuhvati sve relevantne oblasti (maksimalno 39), osim nuklearne energije, brodova i letelica. Tri sertifikaciona tela sarađuju sa međunarodnim partnerima;
- sva sertifikaciona tela su akreditovana od strane ATS, a pojedina i od strane inostranih akreditacionih tela;
- činjenica da ATS do kraja 2013. godine nije potpisao multilateralni sporazum za sisteme menadžmenta predstavljala je problem za srpska sertifikaciona tela za sisteme menadžmenta, jer se njihov sertifikat nije priznavao van Republike Srbije. Međutim, inostrana sertifikaciona tela bez akreditacije ATS izdavala su sertifikate koji su priznavani na svim tržištima, što je dovodilo do neravnopravnog položaja domaćih tela u odnosu na inostrana. Tokom 2014. godine proširenje MLA sporazuma između ATS i EA je obuhvatilo i oblast akreditacije sertifikacionih tela za sertifikaciju sistema menadžmenta i sertifikaciju osoba, tako da je potrebno pratiti kako će to uticati na rešavanje pomenutih problema;
- trenutno ne postoji nijedno domaće imenovano TOU prema nekom od modula za ocenjivanje usaglašenosti koji se oslanja na sistem menadžmenta kvalitetom;
- uočeno je da srpska privreda do sada uglavnom sledi formalni pristup implementaciji sistema menadžmenta. To znači da se privredni subjekti odlučuju za sertifikaciju sistema menadžmenta, samo ako im to zatraže kupci, kao npr. u slučaju da se to zahteva u konkursnoj dokumentaciji prilikom javnih nabavki. Vrlo retko se na to odlučuju samoinicijativno, vođeni željom za stalnim poboljšanjem poslovanja;
- ekonomska kriza je uticala da veliki broj privrednih subjekata odustaje od sertifikacije, odnosno ne obnavlja postojeće sertifikate sistema menadžmenta zbog ušteda u troškovima poslovanja. To dovodi do situacije da sertifikaciona tela stalno snižavaju cene, a time i kvalitet svojih usluga, pa sertifikaciona tela sa nižim kvalitetom i jeftinijom uslugom ubrzano povećavaju svoj udeo na tržištu.
Tabela broj 6: SWOT analiza domaćih TOU za sisteme menadžmenta
Snage |
Slabosti |
- veliki broj oblasti u kojima su TOU akreditovana |
- nizak tržišni udeo u odnosu na inostrana sertifikaciona tela |
Mogućnosti |
Pretnje |
- promovisanje prednosti koju donosi suštinska primena sistema menadžmenta |
- u privrednim subjektima se ne shvata dodatna vrednost koju donosi sistem menadžmenta |
Rezultati analize poslovanja inostranih TOU (ogranci, predstavništva) na tržištu Republike Srbije ukazuju da ova tela:
- nude mnogo širi asortiman usluga sertifikacije sistema menadžmenta jer deluju u okviru velikih multinacionalnih kompanija;
- orijentisani su na prepoznavanje potreba i očekivanja klijenata, trenutne i potencijalne potražnje i pridaju veliki značaj odnosu s klijentima;
- najveći broj nije akreditovan od strane ATS, a skoro sva tela poseduju akreditaciju nekoliko inostranih akreditacionih tela;
- nisu svesni nedostataka u sopstvenoj organizaciji i funkcionisanju. Međutim, ukazuju na nedostatak dovoljnog broja kompetentnih domaćih ocenjivača i tehničkih stručnjaka;
- ne nabavljaju standarde od ISS, već ih obezbeđuju od svojih centrala.
Tabela broj 7: SWOT analiza inostranih TOU za sisteme menadžmenta
Snage |
Slabosti |
- širok asortiman usluga |
- nisu akreditovana od strane ATS (što smanjuje poverenje lokalnih klijenata) |
Mogućnosti |
Pretnje |
- povećanje broja privrednih subjekata koji su zainteresovani za uvođenje i sertifikaciju sistema menadžmenta |
- smanjena tražnja za novim i/ili različitim uslugama sertifikacije sistema menadžmenta |
3.3. Potrebe privrede u oblasti IK
Radi procene trenutnih i budućih potreba privrede za podrškom koju obezbeđuje sistem IK u Republici Srbiji, u saradnji sa GIZ ACCESS projektom Ministarstvo privrede je sprovelo istraživanje na reprezentativnom uzorku industrijskih preduzeća, prvenstveno iz oblasti mašinogradnje, elektro industrije, metaloprerade, industrije građevinskih materijala, opreme pod pritiskom i dr. Istovremeno analizom je obuhvaćena i ocena primene novog harmonizovanog zakonodavstva u oblasti bezbednosti proizvoda na tržištu.
Odabir privrednih subjekata obuhvaćenih analizom izvršen je na osnovu podataka iz registra Agencije za privredne registre, podataka dobijenih od PKS, SIEPA, Sektora industrije u Ministarstvu privrede i TOU (Slika br. 6), kao i primenom sledećih kriterijuma:
- delatnost privrednog subjekta u prioritetnim oblastima identifikovanim u strateškim razvojnim dokumentima;
- učešće privrednog subjekta u izvozu;
- delatnost privrednog subjekta u oblastima uređenim propisima koji su rezultat usaglašavanja sa evropskim direktivama: MD (mašine), LVD (niskonaponska oprema), EMC (elektro oprema), PPE (lična zaštitna oprema), liftovi, CPR (građevinski proizvodi), oprema pod pritiskom;
- regionalni značaj privrednog subjekta;
- uticaj privrednog subjekta na podsticanje privredne aktivnosti drugih privrednika.
Slika broj 6: Proces selekcije industrijskih preduzeća u okviru analize potreba industrije
Slika broj 7: Teritorijalni raspored privrednih subjekata po industrijskim granama koji su obuhvaćeni analizom projekta GIZ ACCESS
Analiza sprovedena kod privrednih subjekata odnosila se na poznavanje i primenu tehničkog zakonodavstva, primenu standarda, zastupljenost sertifikacije proizvoda, etaloniranja merne opreme i sertifikacije sistema menadžmenta (QMS, EMS, OHSAS, i dr.), kao i na analizu potreba privrednih subjekata za uslugama IK.
Istraživanje nivoa poznavanja zahteva tehničkih propisa, baziranih na evropskim direktivama "Novog pristupa" pokazalo je da su privredni subjekti uvereni da poznaju tehničko zakonodavstvo, jer je oko 80% izjavilo da odlično poznaje ovu oblast. Međutim, detaljnijom analizom ispostavilo se da svega polovina ovog broja privrednih subjekata suštinski poznaje i primenjuje zahteve tehničkih propisa.
Tipični problemi koji ukazuju na nedovoljno poznavanje tehničkih propisa su: višestruka sertifikacija proizvoda kod "treće strane" koja se sprovodi i u slučajevima kada se to ne zahteva tehničkim propisom, kao i zanemarivanje obaveze pribavljanja domaćih isprava i srpskog znaka usaglašenosti pri stavljanju proizvoda na domaće tržište, jer se pogrešno pretpostavlja da je on suvišan kod proizvoda označenih "CE" znakom.
Privredni subjekti koji se pripremaju za tržište EU teže da u potpunosti primene evropsku regulativu, ali se ponekad suočavaju sa problemom da harmonizovano nacionalno zakonodavstvo delimično odstupa od evropskog. Ova odstupanja su uvedena u prelaznom periodu (do pristupanja EU ili potpisivanja Sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda između Republike Srbije i EU, u daljem tekstu: ACAA sporazum), kako bi se privreda pripremila za prelazak na primenu novog zakonodavstva harmonizovanog sa EU, kao i zbog trgovine sa zemljama van EU. Primer takvog odstupanja je ponovno potvrđivanje usaglašenosti proizvoda (niskonaponska električna oprema, mašine, radio i telekomunikaciona terminalna oprema), putem izjave ili potvrde koju izdaje imenovano telo, iako se to ne zahteva evropskom direktivom. Razlog za ovo odstupanje je u potrebi zaštite domaćeg tržišta od nebezbednih proizvoda, usled nedovoljnog kapaciteta i efikasnosti tržišnog nadzora, koji treba da preuzme novu ulogu u skladu sa harmonizovanim zakonodavstvom.
Istraživanje je pokazalo da je u prvim godinama primene novih tehničkih propisa kojima su preuzete direktive "Novog pristupa", bilo dosta nesnalaženja, kako na strani privrednih subjekata, tako i na strani TOU. Pojedina TOU ponekad koriste neznanje svojih klijenata i usmeravaju njihove zahteve ka drugim vrstama isprava o usaglašenosti, umesto onih koje su propisane, u sopstvenom interesu. Istovremeno, TOU su se sporo prilagođavala promenama koje donosi novo tehničko zakonodavstvo, naročito sa stanovišta primene novih modula za ocenjivanje usaglašenosti i nove vrste isprava o usaglašenosti. Ovo stanje je značajno promenjeno od 2012. godine, dobrom saradnjom ministarstva nadležnog za poslove privrede i drugih ministarstava sa imenovanim TOU, kao i nadzorom nad radom tih tela.
U pogledu ispunjavanja zahteva evropskih direktiva "Novog pristupa" ("CE" označavanje) od ukupnog broja anketiranih privrednih subjekata 49% vrši "CE" označavanje svojih proizvoda i 56% od njih koriste usluge sertifikacionih tela iz EU, što ukazuje da se radi o izvozno-orijentisanim privrednim subjektima. Očigledno je da praktično svi proizvođači čiji proizvodi nose znak "CE", traže usluge tela za sertifikaciju (notifikovanih tela) iz EU. Ovo važi i u slučaju kada se ne zahteva učešće "treće strane" za ocenjivanje usaglašenosti, kao npr. kod primene direktive LVD, EMC i drugih direktiva koje ne zahtevaju uključivanje notifikovanog tela.
Nizak nivo poznavanja tehničkih propisa je prisutan i kod privrednih subjekata koji sprovode javne nabavke što se može uočiti pri sastavljanju konkursne dokumentacije. Na navedeno su ukazali anketirani privrednici, učesnici u postupcima javnih nabavki, kao i predstavnici TOU. Jedan od problema je u zanemarivanju potrebe pribavljanja isprava o usaglašenosti koju zahteva tehnički propis za određena dobra koja se nabavljaju. Zbog toga je neophodno preispitati potrebu za revizijom propisa kojima se uređuje postupak javnih nabavki u delu koji se odnosi na tehničke specifikacije i zahtevane isprave o usaglašenosti i kvalitetu proizvoda i usluga ponuđača.
U pogledu učešća privrede u radu komisija ISS koje se bave izradom i donošenjem standarda, uočeno je sledeće: 34% anketiranih privrednih subjekata aktivno je u radu minimum jedne, a često i više komisija; 31% anketiranih privrednih subjekata ne učestvuje u radu komisija, ali iskazuju svoju zainteresovanost; 8% učestvovalo je u prethodnom periodu, a trenutno ne učestvuje; 26% nije iskazalo interesovanje za učešće u radu komisija ISS. Na osnovu navedenog, može se zaključiti da ima mesta poboljšanju saradnje između privrednika i ISS, kada je u pitanju oblast standardizacije.
U oblasti sertifikacije proizvoda, analiza je pokazala da neznatno veći broj privrednih subjekata koristi usluge domaćih akreditovanih TOU, a da značajan broj koristi usluge inostranih, najčešće notifikovanih TOU, dok veoma mali broj koristi usluge i jednih i drugih.
Grafikon broj 5: Zastupljenost usluga sertifikacije proizvoda u domaćim i inostranim telima
Najčešći razlog za korišćenje usluga inostranih sertifikacionih tela, pored obaveznog učešća notifikovanih tela u ocenjivanju usaglašenosti, kada je u pitanju trgovina proizvodima na teritoriji EU, predstavlja i korišćenje "dobrovoljnih" oznaka inostranih sertifikacionih tela na proizvodima kao što su ENEC, GS, VDE, Keymark i dr. Ove oznake često u praksi predstavljaju uslov za izvoz na pojedina tržišta EU.
Osim ovih, postoje i drugi razlozi za korišćenje usluga inostranih TOU, kao što su:
- nepriznavanje domaćih sertifikata, jer TOU iz Republike Srbije ne mogu biti notifikovane pre potpisivanja ACAA sporazuma ili članstva u EU;
- reputacija inostranih TOU;
- zahtev centrala inostranih kompanija da njihovi partneri iz Republike Srbije vrše sertifikaciju svojih proizvoda u inostranstvu;
- nedovoljni lokalni ispitni kapaciteti;
- posebni zahtevi inostranih kupaca.
Međutim, analiza je pokazala da postoje brojni razlozi za korišćenje usluga domaćih sertifikacionih tela, naročito posle potpisivanja EA MLA sporazuma kao što su:
- sve veće prihvatanje srpskih sertifikata od strane inostranih klijenata;
- jačanje ugleda domaćih akreditovanih TOU i njihovo učešće u bilateralnim i međunarodnim šemama za sertifikaciju proizvoda;
- niži troškovi sertifikacije;
- teritorijalna dostupnost TOU i nepostojanje jezičke barijere, kada su u pitanju zemlje u regionu.
Navedeni razlozi mogu da predstavljaju prednost domaćim akreditovanim TOU i da povećaju njihovu konkurentnost, kako u regionu, tako i u EU, naročito posle potpisivanja ACCA sporazuma, odnosno pristupanja Republike Srbije EU.
U pogledu merila i merne opreme koju privreda koristi, analiza je pokazala da većina privrednih subjekata etalonira svoja merila isključivo u domaćim laboratorijama (68%), a samo 6% isključivo u inostranstvu, što pokazuje grafikon br. 6.
Grafikon broj 6: Zastupljenost usluga etaloniranja u domaćim i inostranim telima
Većina anketiranih privrednih subjekata navela je da su se do 2010. godine suočavali sa mnogobrojnim problemima. Primenom Zakona o metrologiji i velikog broja podzakonskih akata, kvalitet usluga etaloniranja se vidno popravio. Međutim, u cilju njihove pune primene, potrebna je dalja edukacija privrednika i jačanje svesti o značaju etaloniranja i metrologije uopšte.
U oblasti sertifikacije sistema menadžmenta (MS), analiza je pokazala da najveći broj anketiranih privrednih subjekata (69%) ima neki od sertifikovanih sistema menadžmenta (31% ima QMS; 15% ima QMS i EMS; 21% ima QMS, EMS, OHSAS; 2% ima QMS, EMS, HACCP).
Grafikon broj 7: Zastupljenost usluga sertifikacije sistema menadžmenta prema vrsti sistema menadžmenta
Osim navedenog, veliki broj privrednih subjekata koji imaju jedan ili više sertifikovanih sistema menadžmenta planira implementaciju drugih sistema ili integrisanog sistema menadžmenta. Među onima koji trenutno nemaju nijedan sertifikovan sistem veliki je broj onih koji usled visokih troškova nisu izvršili obnovu sertifikacije.
Međutim, sertifikacija QMS često je samo formalnog karaktera, tako da mali broj anketiranih privrednih subjekata ostvaruje unapređenje poslovanja usled suštinske primene QMS. Jedan od razloga formalne primene QMS je to što pojedini propisi zahtevaju uspostavljanje QMS u nekim privrednim granama, pa je to jedini motiv za sertifikaciju. Oni privredni subjekti koji suštinski primenjuju svoj QMS, nemaju problema da se konstantno prilagođavaju novim standardima i zakonodavnom okviru.
Osim navedene analize, u identifikaciji potreba privrede uzete su u obzir i poteškoće u oblasti IK, na koje su ukazali privredni subjekti u analizi koju je izneo Savet stranih investitora5. Ovaj savet, koji okuplja privredne subjekte, koji su na ovo tržište investirali gotovo 20 milijardi evra i zaposlili više od 95.000 ljudi, sa direktnim učešćem u bruto društvenom proizvodu (BDP) Republike Srbije od 17.5%, izneo je sledeća zapažanja:
- slab odziv stručnjaka iz privrede koji bi dobrovoljno radili na izradi srpskih standarda prevođenjem harmonizovanih evropskih "EN" standarda. Zbog nedostatka sredstava i odgovarajućih kadrova za prevođenje evropskih standarda ISS pribegava preuzimanju harmonizovanih evropskih standarda na engleskom jeziku, što predstavlja ozbiljan problem za većinu srpskih kompanija;
- neodgovarajuću posvećenost ministarstava koja donose tehničke propise i nedostatak kapaciteta i volje da se ubrza proces harmonizacije sa evropskim propisima što i dalje predstavlja problem, posebno u delu harmonizacije sa direktivama "Starog pristupa";
- nedovoljnu svest o ekonomskim razlozima koji opravdavaju usaglašenost sa standardima, kao i o značaju akreditacije;
- nepostojanje kapaciteta u Republici Srbiji za sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti sa propisima i standardima, u pojedinim oblastima, zbog čega je neophodno angažovanje stranih akreditovanih TOU čije usluge predstavljaju nepotreban trošak za industriju.
Jedna od analiza koja potvrđuje nalaze istraživanja GIZ ACCESS je analiza Asocijacije privrednih komora Evrope (Eurochambers) realizovana u zemljama Zapadnog Balkana preko projekta PACE - Partnerstvo za usaglašavanje sa propisima EU i energetskom efikasnošću. Analiza je obavljena u periodu od januara 2011. do 30. juna 2012. godine sa ciljem da se proceni stepen usklađenosti kompanijskog poslovanja sa evropskim zakonodavstvom, odnosno odgovarajućim nacionalnim propisima, radi stvaranja šire slike o nivou primene relevantnih evropskih direktiva na nacionalnom i kompanijskom nivou u tri sektorske oblasti:
1) tehničko zakonodavstvo ("CE" znak za proizvode);
2) hemijska /farmaceutska industrija;
3) prehrambena industrija.
Od anketiranih preduzeća u Republici Srbiji (oko 130 preduzeća u dve faze ispitivanja), u većini izvoznici u EU, oko 30% bilo je iz oblasti industrije električne i elektronske opreme. Većina anketiranih preduzeća pokazala je dobro poznavanje zahteva evropske tehničke regulative, odnosno harmonizovanih srpskih propisa koji se odnose na njihove proizvode.
Na osnovu niza ispitivanih parametara analize koji su obuhvatile pored poznavanja i primene evropskog tehničkog zakonodavstva i primenu evropske politike i propisa u oblastima zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu i energetske efikasnosti, Asocijacija evropskih privrednih komora dala je nekoliko bitnih preporuka, odnosno ciljeva koji će se takođe imati u vidu i u okviru realizacije Strategije, kao što su:
- bolje komunikacione strategije i publicitet EU zakonodavstva na nacionalnom i lokalnom nivou;
- pomoć preduzećima za implementaciju evropskih propisa, odnosno harmonizovanog tehničkog zakonodavstva kroz specijalno dizajnirane vidove pomoći, u skladu sa njihovim stvarnim potrebama;
- razmena praktičnih rešenja u specifičnim oblastima (posebno bezbednosti i zdravlja na radnom mestu i ekološkog zakonodavstva) posebno u zemljama kandidatima za EU;
- jačanje uloge privrednih asocijacija, socijalnih partnera i civilnog društva u podizanju svesti u oblasti zaštite bezbednosti i zdravlja na radnom mestu;
- jačanje razmene najboljih praksi između evropskih i balkanskih kompanija.
___________
5 Izvor: Predlozi za poboljšanje poslovnog okruženja u Republici Srbiji, Bela knjiga za 2013. godinu.
4. STRATEŠKI PRAVCI RAZVOJA SISTEMA IK
Vizija: visoko razvijen, uravnotežen, efikasan, efektivan i međunarodno priznat srpski sistem infrastrukture kvaliteta koji predstavlja značajnu podršku konkurentnosti domaće privrede i čiji su ključni akteri regionalni lideri u oblastima metrologije, standardizacije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti.
Misija: srpski sistem IK koji kvalitetno, stručno i blagovremeno odgovara na zahteve privrede i društva u ovoj oblasti, omogućava trgovinu bez nepotrebnih tehničkih prepreka, obezbeđuje uslove da se na tržište stavljaju kvalitetni i bezbedni proizvodi i time postiže visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i doprinosi povećanju konkurentnosti srpskih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu i ukupnom ekonomskom razvoju Republike Srbije.
4.2. Strateški ciljevi razvoja sistema IK
I. Obezbeđeni uslovi za promet robe bez nepotrebnih tehničkih prepreka u skladu sa principima i pravilima jedinstvenog evropskog tržišta i STO/TBT sporazuma;
II. Dostignut visok stepen razvijenosti ključnih elemenata sistema IK: metrologije, standardizacije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, koji su usklađeni sa evropskim i međunarodnim pravilima i priznati od strane relevantnih evropskih i međunarodnih organizacija;
III. Postignuta puna i efikasna primena zakonodavnog i institucionalnog okvira IK;
IV. Obezbeđen visok nivo zaštite bezbednosti i zdravlja ljudi, zaštite imovine, zaštite životne sredine i drugog javnog interesa;
V. Unapređen nivo konkurentnosti i inovativnosti srpske privrede i razvoj društveno odgovornog poslovanja i društva u celini.
4.2.2.1. Metrologija
U oblasti metrologije strateško opredeljenje je da DMDM bude prepoznatljiva, vodeća i međunarodno priznata nacionalna metrološka institucija u regionu, koja obezbeđuje sve potrebne metrološke usluge u Republici Srbiji i učestvuje u razvojnim i inovativnim projektima u svim oblastima merenja kojima se unapređuje društveni život, privreda i održivi razvoj. U skladu sa tim, strateška uloga DMDM je da razvija i osigura primenu odgovarajućeg metrološkog sistema koji obezbeđuje tačna, pouzdana i poštena merenja, čija je svrha doprinos prosperitetu, unapređenju kvaliteta života građana i povećanju konkurentnosti privrede.
Radi ostvarenja opštih ciljeva sistema IK u oblasti metrologije utvrđeni su sledeći posebni ciljevi:
1) unapređivanje karakteristika postojećih i razvoj novih nacionalnih etalona u skladu sa potrebama svih zainteresovanih strana u Republici Srbiji;
2) obezbeđivanje sledivosti, preko nacionalnih etalona Republike Srbije do međunarodnih etalona SI jedinica, svim zainteresovanim stranama;
3) unapređivanje istraživačkih kapaciteta u oblasti metrologije, kao i mogućnosti etaloniranja i merenja koja su priznata na međunarodnom nivou, aktivnim učešćem u evropskim metrološkim istraživačkim i inovacionim programima;
4) uspostavljanje i nadzor nad radom nosioca nacionalnih etalona za specifične oblasti merenja za koje ne postoje nacionalni etaloni, u skladu sa potrebama u Republici Srbiji;
5) usklađivanje srpskog zakonodavstva u oblasti metrologije sa zakonodavstvom i praksom u EU;
6) jačanje kapaciteta DMDM za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti merila sa propisanim zahtevima, u svojstvu imenovanog i budućeg notifikovanog tela radi obezbeđivanja pristupa evropskom tržištu proizvođačima merila u Republici Srbiji;
7) dosledna primena nadzora nad merilima i kontrola prethodno upakovanih proizvoda u cilju zaštite potrošača, koja se zasniva na evropskim principima.
Cilj 1. Unapređivanje karakteristika postojećih i razvoj novih nacionalnih etalona u skladu sa potrebama svih zainteresovanih strana u Republici Srbiji
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- preispitati metrološke potrebe svih zainteresovanih strana u Republici Srbiji i oblasti merenja koje je neophodno unaprediti, odnosno utvrditi oblasti merenja u kojima je potrebno ostvariti nove nacionalne etalone;
- unaprediti karakteristike i proširiti opsege postojećih nacionalnih etalona na osnovu utvrđenih potreba;
- razviti nove nacionalne etalone u skladu sa utvrđenim potrebama;
- uspostaviti nove mogućnosti etaloniranja i merenja radi obezbeđivanja sledivosti za merenja u oblastima hemije, medicine, zaštite životne sredine, energetike i bezbednosti hrane.
Cilj 2. Obezbeđivanje sledivosti preko nacionalnih etalona Republike Srbije do međunarodnih etalona SI jedinica svim zainteresovanim stranama
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- nastaviti učešće DMDM u odgovarajućim ključnim i dopunskim poređenjima i pripremiti nove mogućnosti merenja i etaloniranja za objavljivanje u bazi podataka međunarodnog biroa za tegove i mere u specifičnim oblastima merenja, u skladu sa potrebama;
- uspostaviti tehničke komitete za razmenu znanja i informacija sa laboratorijama za etaloniranje, kako bi se povećao kvalitet rada ovih laboratorija;
- ispuniti zahteve SRPS ISO/IEC 17043 za organizaciju i vođenje međulaboratorijskih poređenja u skladu sa potrebama zainteresovanih strana.
Cilj 3. Unapređivanje istraživačkih kapaciteta u oblasti metrologije, kao i mogućnosti etaloniranja i merenja, koja su priznata na međunarodnom nivou, aktivnim učešćem u evropskim metrološkim istraživačkim i inovacionim programima
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- učestvovati u evropskim metrološkim razvojnim i inovacionim projektima (EMPIR) u cilju izgradnje i poboljšanja istraživačkih kapaciteta DMDM u oblasti energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, prehrambene industrije i razvoja inovativnih proizvoda;
- obezbediti neophodnu podršku za učešće u ovim projektima i izgradnju razvojnih i istraživačkih kapaciteta.
Cilj 4. Uspostavljanje i nadzor nad radom nosioca nacionalnih etalona za specifične oblasti merenja za koje ne postoje nacionalni etaloni, u skladu sa potrebama u Republici Srbiji
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- utvrditi oblasti za koje DMDM nije realizovala i ne održava nacionalne etalone Republike Srbije, a za koje postoje institucije u Republici Srbiji koje raspolažu mogućnostima da ih realizuju i održavaju;
- imenovati institute, odnosno nosioce nacionalnih etalona za specifične oblasti merenja i nadzirati njihov rad od strane DMDM.
Cilj 5. Usklađivanje srpskog zakonodavstva u oblasti metrologije sa zakonodavstvom i praksom EU
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- aktivno učestvovanje DMDM u radu radnih grupa WELMEC;
- preuzimanje WELMEC uputstava za primenu evropskih metroloških direktiva (MID, NAWI i prethodno upakovani proizvodi) i primena ovih uputstava radi efikasnijeg sprovođenja;
- izvršiti postepeni prelazak sa odobravanja tipa i overavanja merila na ocenjivanje usaglašenosti tih merila na koja se primenjuju Pravilnik o vagama sa neautomatskim funkcionisanjem i Pravilnik o merilima;
- izvršiti izmene Zakona o metrologiji da bi se obezbedilo overavanje merila od strane DMDM u posebnim oblastima koje su od izuzetne važnosti za bezbednost i zaštitu potrošača i kontrolu saobraćaja i sl.;
- uskladiti organizacionu strukturu DMDM, a posebno nadležnosti područnih organizacionih jedinica u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o metrologiji.
Cilj 6. Jačanje kapaciteta DMDM za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti merila sa propisanim zahtevima, u svojstvu imenovanog i budućeg notifikovanog tela radi obezbeđivanja pristupa evropskom tržištu proizvođačima merila u Republici Srbiji
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- jačanje tehničkih i kadrovskih kapaciteta za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti merila sa propisanim zahtevima;
- pripremiti DMDM za prijavljivanje EK kao notifikovanog tela za ocenjivanje usaglašenosti merila sa propisanim zahtevima, prvenstveno onih koji se proizvode u Republici Srbiji, i to posebno u skladu sa modulima B i D (pregled tipa i garancija kvaliteta proizvodnje) za koje se očekuje da će domaći proizvođači biti najviše zainteresovani;
- obezbediti uslove i potrebne resurse za pojedina ispitivanja i primenu relevantnih harmonizovanih standarda i normativnih dokumenata za primenu Pravilnika o vagama sa neautomatskim funkcionisanjem i Pravilnika o merilima;
- obezbediti uslove i potrebne resurse DMDM za ispitivanje softvera za merila imajući u vidu da softver ima veoma važnu ulogu za funkcionisanje i zaštitu većine savremenih mernih instrumenata.
Cilj 7. Dosledna primena nadzora nad merilima i kontrola prethodno upakovanih proizvoda u cilju zaštite potrošača, koja se zasniva na evropskim principima
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- osigurati sprovođenje metrološkog nadzora tako da se omogući da se na tržište stavljaju samo merila i prethodno upakovani proizvodi koji ispunjavaju zahteve;
- kontinuirano osavremenjivanje tehničke opremljenosti i usavršavanje stručnog kadra za vršenje poslova nadzora uz promenu kvalifikacione strukture zaposlenih u DMDM;
- razviti i koristiti jedinstveni softver i bazu podataka za potrebe obavljanja nadzora i drugih poslova u vezi sa nadzorom koje sprovodi DMDM;
- razviti i koristiti softver za potrebe kontrole prethodno upakovanih proizvoda;
- koristiti metodu analize rizika u planiranju i sprovođenju nadzora;
- uspostaviti odgovarajuće procedure za nadzor nad merilima obuhvaćenih pravilnicima o vagama sa neautomatskim funkcionisanjem i merilima, kao i procedure za nadzor nad prethodno upakovanim proizvodima, u skladu sa evropskim načelima;
- jačati saradnju sa drugim organima tržišnog nadzora i organizacijama za zaštitu potrošača u planiranju i sprovođenju nadzora;
- jačati saradnju sa ovlašćenim telima za overavanje merila.
4.2.2.2. Standardizacija
Strateško opredeljenje u oblasti standardizacije je da ISS bude prepoznat u međunarodnim, evropskim i regionalnim okvirima kao nacionalna organizacija za standardizaciju koja upravlja srpskim sistemom standardizacije6 na način na koji se to čini u zemljama EU i drugim razvijenim zemljama.
Strateška uloga ISS je da, u okviru efikasnog i efektivnog nacionalnog sistema standardizacije, svojom kompetentnošću, profesionalnošću i izvrsnošću publikacija i usluga, blagovremeno ispunjava potrebe svih zainteresovanih strana.
Radi ostvarenja opštih ciljeva sistema IK u oblasti standardizacije utvrđeni su sledeći posebni ciljevi:
1) održavanje punopravnog članstva ISS u međunarodnim organizacijama za standardizaciju i sticanje punopravnog članstva u relevantnim evropskim organizacijama za standardizaciju, kao i aktivno učešće u njihovom radu i kreiranju politike standardizacije;
2) podizanje nivoa svesti svih zainteresovanih strana i javnosti o važnosti standardizacije i koristima primene standarda u praksi;
3) aktivno uključivanje što većeg broja zainteresovanih strana, naročito MSP u rad komisija za donošenje standarda;
4) obezbeđenje prevođenja prioritetnih evropskih standarda na srpski jezik;
5) uvođenje novih usluga i povećanje efikasnosti u pružanju svih usluga ISS.
Cilj 1. Održavanje punopravnog članstva ISS u međunarodnim organizacijama za standardizaciju i sticanje punopravnog članstva u relevantnim evropskim organizacijama za standardizaciju, kao i aktivno učešće u njihovom radu i kreiranju politike standardizacije
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- izvršiti izmene osnivačkog i drugih akata i reorganizaciju ISS u skladu sa izmenama Zakona o standardizaciji, koji je usaglašen sa Uredbom 1025/2012 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. godine o evropskoj standardizaciji;
- periodično preispitivati i prilagođavati broj komisija za standarde i njihov sastav prioritetima privrede i društva u celini, da bi se obezbedilo učešće što većeg broja zainteresovanih strana, kao i efektivan i efikasan rad komisija;
- stalno unapređivati sredstva informaciono-komunikacione tehnologije ISS, u skladu sa uslovima za sticanje i održavanje punopravnog članstva u evropskim organizacijama za standardizaciju;
- obezbediti kontinuirano usavršavanje stručnjaka ISS radi aktivnog učestvovanja u radu evropskih i međunarodnih organizacija za standardizaciju;
- kontinuirano raditi na osposobljavanju što većeg broja stručnjaka izvan ISS, tj. članova komisija za standarde, koji će moći da se aktivno uključe u rad tehničkih radnih tela (komiteta, potkomiteta i radnih grupa) evropskih i međunarodnih organizacija za standardizaciju;
- formiranje marketinške jedinice, priprema i sprovođenje marketinškog plana za kontinuirano sprovođenje aktivnosti na pridobijanju svih zainteresovanih strana, a posebno MSP u Republici Srbiji, za saradnju sa ISS, kako bi se u potpunosti iskoristile sve prednosti njegovog statusa punopravnog člana i povećao njegov doprinos i uticaj u međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju;
- obezbediti uslove da ISS, pored prihoda iz budžeta Republike Srbije, ostvaruje i povećava sopstvene prihode iz stabilnih alternativnih izvora finansiranja.
Cilj 2. Podizanje nivoa svesti svih zainteresovanih strana i javnosti o važnosti standardizacije i koristima primene standarda u praksi
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- kontinuirano sprovoditi promotivne aktivnosti o značaju i ulozi standardizacije pomoću održavanja seminara i sličnih informativnih skupova, kao i u štampanim i elektronskim medijima;
- prilagoditi sadržaj internet portala ISS svim zainteresovanim stranama;
- organizovati i održavati edukativne seminare o zahtevima i prednostima primene pojedinih standarda u određenim oblastima.
- o jačati kadrovske kapacitete i kontinuirano unapređivati aktivnosti za sprovođenje različitih marketinških kampanja;
- kontinuirano sprovoditi aktivnosti na povećanju broja članova ISS.
Cilj 3. Aktivno uključivanje što većeg broja zainteresovanih strana, naročito MSP u rad komisija za standarde
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- sprovoditi aktivnosti na upoznavanju zainteresovanih strana sa prednostima učešća u procesu donošenja standarda putem seminara, okruglih stolova, pisanih i elektronskih publikacija, kao i jačanjem saradnje sa privrednim i granskim udruženjima;
- kontinuirano sprovoditi aktivnosti na povećavanju broja članova komisija za standarde u ISS;
- periodično organizovati obuke za članove komisija za standarde radi upoznavanja sa procesima, aktivnostima i pravilima standardizacije na nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou;
- pripremiti paket mera/olakšica za MSP za pristup standardima i učestvovanje u procesu donošenja standarda.
Cilj 4: Uspostaviti održiv sistem za obezbeđivanje prevoda prioritetnih međunarodnih i evropskih standarda na srpski jezik radi donošenja odgovarajućih srpskih standarda
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- definisati kriterijume za identifikovanje prioritetnih standarda koje treba prevoditi na srpski jezik (na osnovu zahteva i planova nadležnih organa, zahteva privrednih subjekata, tražnje za standardima i dr.);
- pojačati kapacitet ISS za prevođenje standarda i kontinuirano edukovati zaposlene;
- održavati i unapređivati elektronsku bazu standardizovanih termina za potrebe prevođenja međunarodnih i evropskih standarda;
- podsticati zainteresovane strane da svojim resursima prevode standarde koji su im potrebni i da prevedene standarde dostavljaju ISS;
- obezbediti projekte tehničke podrške za prevođenje standarda;
- uspostaviti stabilan sistem finansiranja troškova prevođenja međunarodnih i evropskih standarda iz budžeta Republike Srbije, kao i iz alternativnih izvora prihoda ISS.
Cilj 5. Uvođenje novih usluga i povećanje efikasnosti u pružanju svih usluga ISS
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 46/15), uskladiti osnivački akt i Statut ISS;
- obrazovati nove organizacione jedinice ISS;
- kontinuirano poboljšavati odgovarajuće interne procese i procedure;
- jačanje kapaciteta ISS i obezbeđenje uslova za pružanje usluga sertifikacije;
- razviti srpski znak usaglašenosti proizvoda, procesa i usluga sa srpskim standardima kao vid dobrovoljnog potvrđivanja usaglašenosti sa srpskim standardima, doneti pravila za njegovu primenu;
- kontinuirano sprovoditi promotivne aktivnosti korišćenja srpskog znaka usaglašenosti;
- kontinuirano osposobljavati kadrove za pružanje usluga (tehničke i stručne pomoći) javnom i privatnom sektoru u vezi sa primenom standarda i drugim aktivnostima u oblasti standardizacije, uz odgovarajuće organizaciono uređenje kojim će se izbeći potencijalni konflikt interesa;
- kontinuirano unapređivati marketinške programe i promotivne kapacitete ISS, uključujući i elektronsko informisanje.
_______________
6Pod srpskim sistemom standardizacije ne podrazumevaju se granski i interni standardi i srodni dokumenti za proizvode, procese i usluge u oblasti odbrane zemlje, železničkog, vazdušnog, vodnog saobraćaja, računovodstvenih usluga i u drugim oblastima, koje za svoje potrebe mogu donositi organi državne uprave, privredna društva i druga pravna lica.
4.2.2.3. Akreditacija
U oblasti akreditacije strateško opredeljenje je da ATS kao međunarodno priznato i vodeće akreditaciono telo u regionu obezbeđuje sve potrebne usluge akreditacije, u skladu sa potrebama privrede. U skladu sa tim, strateška uloga ATS je da kroz sistem akreditacije osigura poverenje u rezultate srpskih TOU.
Radi ostvarenja opštih ciljeva sistema IK u oblasti akreditacije utvrđeni su sledeći posebni ciljevi:
1) unaprediti sistem akreditacije u Republici Srbiji, uz proširenje oblasti rada ATS, u skladu sa potrebama privrede, TOU i organa državne uprave;
2) zadržati status potpisnika sporazuma o priznavanju ekvivalentnosti sistema akreditacije (EA MLA, ILAC MRA i IAF MLA);
3) podizanje nivoa svesti svih zainteresovanih strana i javnosti o značaju akreditacije.
Cilj 1. Unapređen sistem akreditacije u Republici Srbiji, uz proširenje oblasti rada ATS, u skladu sa potrebama privrede, TOU i organa državne uprave;
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- ojačati kompetentnost zaposlenih u ATS, kroz povećanje broja zaposlenih koji imaju odgovarajuće stručno znanje i iskustvo koje je neophodno za obavljanje poslova akreditacije u skladu sa zahtevima relevantnih standarda i međunarodnih dokumenata, kao i kroz dodatno edukovanje zaposlenih ATS za pojedine oblasti akreditacije;
- unaprediti znanje i obezbediti kontinuirano obučavanje, eksterno angažovanih ocenjivača i tehničkih eksperata, kao i zaposlenih unutar ATS za nove vrste i oblasti akreditacije, kako bi se zadovoljile potrebe privrede i organa državne uprave;
- unapređenje kvalifikacija ocenjivača, uključujući i godišnje obuke, može se postići revizijom procedura ATS. Akreditaciona tela mogu da prilagođavaju procedure, kad se za to pojavi potreba (npr. e-obuke preko interneta ne smeju da predstavljaju dokaz sertifikacionih tela o sprovedenim godišnjim obukama ocenjivača);
- kontinuirano preispitivati i unapređivati sistem menadžmenta ATS u skladu sa zahtevima odgovarajućih standarda, propisa i dokumenata međunarodnih organizacija za akreditaciju;
- unaprediti saradnju ATS sa zainteresovanim stranama, posebno sa organima državne uprave;
- da ATS potpiše odgovarajuće protokole o saradnji sa donosiocima tehničkih propisa u vezi sa primenom tih propisa;
- unaprediti informaciono-komunikacione kapacitete i optimizovati njihovu upotrebu.
Cilj 2. Zadržati status potpisnika sporazuma o priznavanju ekvivalentnosti sistema akreditacije (EA MLA, ILAC MRA i IAF MLA) i proširiti opseg aktivnosti ATS koje su međunarodno priznate
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je da ATS sprovede sledeće mere i aktivnosti, i to da:
- radi u skladu sa najboljom međunarodnom praksom i kontinuirano poboljšava interne procese i procedure i usklađuje svoj sistem menadžmenta sa EA, ILAC i IAF preporukama i procedurama;
- aktivno učestvuje u radu relevantnih međunarodnih i evropskih organizacija za akreditaciju i da doprinosi usklađivanju praksi između akreditacionih tela i kreiranju politike u oblasti akreditacije;
- kroz unapređenje saradnje sa drugim akreditacionim telima, doprinosi sprovođenju evropskih prekograničnih pravila;
- izvrši sve potrebne aktivnosti, kako bi se obezbedilo međunarodno priznanje ekvivalentnosti srpske akreditacije u novim oblastima;
- se obezbede uslovi da ATS ostvari stabilan nezavisan izvor finansiranja, što je jedan od uslova za punopravno članstvo u evropskim i međunarodnim organizacijama za akreditaciju (Uredba 765/2008/EZ).
Cilj 3. Podizanje nivoa svesti svih zainteresovanih strana i javnosti o značaju akreditacije
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- kontinuirano sprovoditi promotivne aktivnosti o značaju i ulozi akreditacije u štampanim i elektronskim medijima;
- organizovati i održavati edukativne seminare o zahtevima i prednostima akreditacije u određenim oblastima akreditacije;
- da ATS organizuje prezentacije organima državne uprave koji donose tehničke propise o ulozi i značaju akreditacije kao najboljeg i najefikasnijeg načina utvrđivanja kompetentnosti TOU.
4.2.2.4. Ocenjivanje usaglašenosti
U oblasti ocenjivanja usaglašenosti strateško opredeljenje je da u Republici Srbiji postoji dovoljan broj kompetentnih TOU, koja svojim uslugama na efikasan način i u najvećoj mogućoj meri zadovoljavaju potrebe privrede.
Radi ostvarenja opštih ciljeva sistema IK u oblasti ocenjivanja usaglašenosti utvrđeni su sledeći posebni ciljevi:
1) povećanje nivoa stručne osposobljenosti i resursa TOU za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti u svim oblastima angažovanja, uz poseban akcenat na oblasti gde su izražene potrebe tržišta i razvoja domaće privrede, kao i u cilju podsticanja regionalnog razvoja i rasta izvoza;
2) povećan broj TOU koja svoju kompetentnost dokazuju akreditacijom u odgovarajućim oblastima ocenjivanja usaglašenosti;
3) jačanje srpskih TOU kako bi postala regionalni lideri u određenim oblastima ocenjivanja usaglašenosti;
4) ojačan kapacitet organa i organizacija nadležnih za pripremu i donošenje tehničkih propisa, odnosno organa i institucija nadležnih za utvrđivanje osposobljenosti TOU za sprovođenje propisanih postupaka ocenjivanja usaglašenosti, u smislu obezbeđivanja primene najbolje prakse EU i STO, posebno u vezi sa propisivanjem tehničkih zahteva i praćenjem njihove primene u oblasti sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti;
5) potpisivanje ACAA sporazuma, ukoliko sektorske analize identifikuju da je potpisivanje tog sporazuma od značaja za srpsku privredu.
Cilj 1: Povećanje nivoa stručne osposobljenosti i resursa TOU za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti u svim oblastima angažovanja, uz poseban akcenat na oblasti gde su izražene potrebe tržišta i razvoja domaće privrede, kao i u cilju podsticanja regionalnog razvoja i rasta izvoza
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- podstaći TOU da ojačaju organizacione, tehničko-tehnološke i kadrovske kapacitete kako bi mogla da zadovolje zahteve domaćeg i regionalnog tržišta;
- da se TOU specijalizuju za ocenjivanje usaglašenosti izabranih grupa proizvoda prema zahtevima relevantnih tehničkih propisa, a imajući u vidu potrebe tržišta i privrede i u saradnji sa svim zainteresovanim stranama (privredni subjekti, donosioci propisa i organi tržišnog nadzora);
- organizovati obuke o značaju ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa tehničkim propisima i standardima za osoblje TOU, kao i edukacije o sektorskim zahtevima tehničkih propisa i relevantnih srpskih standarda u oblastima angažovanja;
- podstaći TOU da sprovode odgovarajuće analize i obrade statističkih podataka u svrhu definisanja tržišnih potreba i potreba privrede u oblasti ocenjivanja usaglašenosti;
- da TOU unaprede sopstveni sistem upravljanja kvalitetom, naročito da poboljšaju veštine upravljanja i marketinške sposobnosti, unaprede odnose sa korisnicima usluga i razviju druge poslovne aktivnosti, radi što boljeg pozicioniranja na tržištu i povećanja konkurentnosti;
- organizovati obuke o značaju propisanog nivoa usaglašenosti proizvoda sa tehničkim propisima i primenjivim standardima za lica koja pripremaju tehničke specifikacije u postupcima javnih nabavki.
Cilj 2: Povećan broj TOU koja svoju kompetentnost dokazuju akreditacijom u odgovarajućim oblastima ocenjivanja usaglašenosti
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- promovisati značaj akreditacije u postupcima ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa zahtevima tehničkih propisa kojima se preuzimaju evropske direktive "Novog pristupa", kao najbitnijeg elementa notifikacije imenovanih TOU EK;
- promovisati značaj akreditacije kao bitnog preduslova da TOU, pre svega imenovana TOU, vrše ispitivanja proizvoda, kako za potrebe privrede, tako i za potrebe tržišnog nadzora, naročito kad je u pitanju primena instituta zaštitne klauzule;
- jačanje kapaciteta TOU radi proširenja obima akreditacije u skladu sa zahtevima propisa i potražnjom;
- oceniti potrebu za izmenama i eventualno precizirati odredbe propisa kojima se uređuje postupak javnih nabavki u delu koji se odnosi na određivanje tehničkih specifikacija za proizvode, radi preciziranja obaveze pribavljanja isprava o usaglašenosti koje izdaju TOU čija je kompetentnost potvrđena akreditacijom i/ili aktom nadležnog organa (u slučajevima gde je to propisano), a u cilju dokazivanja ispunjenosti zahteva iz dokumentacije za javnu nabavku;
- unaprediti transparentnost u oblasti sertifikacije sistema menadžmenta radi bolje informisanosti klijenata i sprečavanja neetičke prakse u ovoj oblasti, putem uspostavljanja posebne elektronske evidencije svih akreditovanih sertifikacionih tela (uključujući i predstavništva ili ogranke stranih sertifikacionih tela, sa potpunim podacima o EA kodovima tj. oblastima za koje su akreditovani i koji pružaju usluge na teritoriji Republike Srbije), a koja su akreditovana po pravilima srpske ili prekogranične akreditacije ili na druge odgovarajuće načine;
- podstaći TOU koja sprovode ocenjivanje usaglašenosti, uključujući i sertifikaciju sistema menadžmenta, da formiraju on-line bazu izdatih isprava o usaglašenosti, kako u regulisanoj, tako i u neregulisanoj oblasti;
- podsticati ocenjivače sistema menadžmenta da se specijalizaciju za određene oblasti.
Cilj 3: Jačanje srpskih TOU kako bi postala regionalni lideri u određenim oblastima ocenjivanja usaglašenosti
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti koje se ogledaju u podsticanju:
- da TOU ispunjavaju zahteve za članstvo u što većem broju međunarodnih sertifikacionih šema (npr. ENEC, CB, CCA EMC);
- da TOU ojačaju organizacione, tehničko-tehnološke i kadrovske kapacitete kako bi mogla da zadovolje zahteve međunarodnih i regionalnih tržišta;
- zainteresovanih ispitnih laboratorija da se akredituju i učestvuju u programima za ispitivanje osposobljenosti (PT šeme), kroz organizaciju odgovarajućih obuka i konsalting za primenu SRPS ISO 17043 i organizaciju i sprovođenje PT šema na regionalnom nivou;
- TOU da prepoznaju svoj interes da se kroz nacionalna udruženja (laboratorije, sertifikaciona tela, kontrolna tela i dr.) integrišu u odgovarajuća međunarodna strukovna udruženja (npr. Eurolab i Eurochem), radi unapređenja kvaliteta usluga ispitivanja i sertifikacije, njihove međusobne saradnje i stvaranja dobre poslovne prakse, kao i uspostavljanja efikasnije saradnje sa nadležnim organima koji pripremaju i donose propise, ATS, ISS, DMDM i dr.
Cilj 4. Ojačan kapacitet organa i organizacija nadležnih za pripremu i donošenje tehničkih propisa, odnosno organa i institucija nadležnih za utvrđivanje osposobljenosti TOU za sprovođenje propisanih postupaka ocenjivanja usaglašenosti, u smislu obezbeđivanja primene najbolje prakse EU i STO, posebno u vezi sa propisivanjem tehničkih zahteva i praćenjem njihove primene u oblasti sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- usvojiti jasan i detaljan plan, odnosno program aktivnosti nadležnih organa sa vremenskim okvirima za usklađivanje i sprovođenje evropskog zakonodavstva u oblasti slobodnog kretanja robe koje će sadržati planove za sprovođenje direktiva i uredbi "Novog i Starog pristupa", kao i planove za jačanje institucija zaduženih za njihovo sprovođenje. Ovakav plan, takođe treba da obuhvati rokove za uklanjanje prepreka u trgovini proizvodima koji su predmet evropskih propisa, uz jasno definisane nadležnosti i administrativne kapacitete za efikasno sprovođenje propisa usklađenih sa evropskim zakonodavstvom.
- ojačati kapacitete organa državne uprave i regulatornih tela koja donose tehničke propise, unapređenjem rada postojećih i/ili obrazovanjem novih organizacionih jedinica koje će biti zadužene za pripremu i primenu tehničkih propisa, uključujući i jedinice za utvrđivanje osposobljenosti TOU za sprovođenje propisanih postupaka ocenjivanja usaglašenosti;
- obezbediti da organizacione jedinice u nadležnim organima koje su zadužene za tehničke propise imaju u svom sastavu pravnike i stručnjake za oblasti koje se uređuju tehničkim propisom;
- jačanje stručnih kapaciteta u organizacionim jedinicama zaduženim za pripremu i izradu tehničkih propisa, kroz odgovarajuće obuke i edukaciju;
- jačanje stručnih kapaciteta u organizacionim jedinicama zaduženim za pripremu i izradu tehničkih propisa, za notifikaciju svojih propisa prema pravilima STO i EU, kao i analizu i pripremu komentara na nacrte/predloge notifikovanih inostranih tehničkih propisa, uz aktivno učešće privrednih subjekata i njihovih udruženja;
- nastaviti sa programima podrške iz IPA i bilateralnih donatora na izradi, ažuriranju i primeni tehničkog zakonodavstva, naročito u pogledu jačanja specijalističkih znanja u organima državne uprave u vezi sa usaglašavanjem sa evropskom regulativom u ovoj oblasti;
- institucionalizovati i ojačati koordinativnu ulogu ministarstva nadležnog za tehničke propise i ocenjivanje usaglašenosti u odnosu na donosioce tehničkih propisa, organe carine i tržišnog nadzora, radi ravnomernog i pravovremenog usklađivanja sa evropskim propisima i kontinuiranog preispitivanja izvornih srpskih tehničkih propisa koji neće stvarati nepotrebne tehničke prepreke u trgovini. Način saradnje između navedenih institucija biće preciznije definisan kroz godišnje akcione planove za sprovođenje Strategije;
- obezbediti mehanizam saradnje organa državne uprave koji donose tehničke propise (kojima se domaći pravni sistem usaglašava sa evropskim tehničkim zakonodavstvom) sa privredom, akademskim institucijama, nevladinim sektorom i drugim zainteresovanim stranama. Ova saradnja treba da ima za cilj stvaranje široke baze eksperata koji su u stanju da svojim stručnim znanjem iz različitih oblasti ojačaju i ubrzaju proces harmonizacije i implementacije zakonodavstva u okviru prvog pregovaračkog poglavlja (sloboda kretanja robe), kao i da doprinesu efikasnim i racionalnim pregovorima sa EU kako bi se ostvario najveći mogući stepen zaštite interesa privrede Republike Srbije;
- obezbediti da organi državne uprave koji donose tehničke propise iz prvog pregovaračkog poglavlja učestvuju kao posmatrači, a kasnije i kao punopravni članovi u različitim komitetima i radnim telima EK u kojima se donose harmonizovani propisi. Cilj ovog učešća je da se Republika Srbija blagovremeno upoznaje sa izmenama i novinama u evropskom tehničkom zakonodavstvu radi blagovremenog upoznavanja domaćih privrednih subjekata i njihovih asocijacija, kao i zaštite interesa privrede Republike Srbije u celini;
- donošenje i primena Akcionog plana koji se odnosi na tehnička pravila i administrativne mere za trgovinu proizvodima u neharmonizovanoj oblasti. Akcioni plan treba da definiše ulogu i obaveze nadležnih ministarstava da sprovedu analizu tih pravila i mera i u skladu sa rezultatima analize, predlože rokove i mere neophodne za potpuno usklađivanje sa čl. 34-36 TFEU;
- uspostaviti sistem kontinuiranog preispitivanja svih važećih tehničkih propisa i obezbediti da se svim važećim tehničkim propisima sistemski upravlja radi otklanjanja odnosno predupređenja tehničkih prepreka u trgovini;
- obezbediti pravni osnov da tehnički propis ne može biti donet bez prethodno sprovedenog postupka notifikacije tog propisa;
- uspostavljanje funkcionalne mreže kontaktnih tačaka za proizvode radi pružanja informacija o sadržini izvornih srpskih tehničkih propisa.
Cilj 5. Potpisivanje ACAA sporazuma, ukoliko sektorske analize identifikuju da je potpisivanje takvog sporazuma od značaja za srpsku privredu
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- održati međuresorne konsultacije regulatornih organa i institucija radi pripreme sektorskih analiza o potrebi potpisivanja ACAA sporazuma;
- organizovati okrugle stolove i seminare, radi informisanja predstavnika o značaju i prednostima ACAA sporazuma;
- identifikovati grupe proizvoda za koje bi se potpisivanjem ACAA sporazuma ostvarile prednosti za srpsku privredu;
- usaglasiti pravni sistem Republike Srbije sa svim evropskim propisima koji se odnose na identifikovane grupe proizvoda;
- obezbediti punu primenu tehničkih propisa usaglašenih sa evropskim zakonodavstvom, od značaja za identifikovane grupe proizvoda;
- promovisati značaj imenovanja TOU kao preduslova za notifikaciju imenovanih TOU EK sa ciljem obezbeđenja dovoljnog broja imenovanih TOU za ocenjivanje usaglašenosti identifikovane grupe proizvoda koji su predmet ACAA sporazuma;
- intenzivirati obuku imenovanih TOU za buduću notifikaciju EK;
- povećati broj provera proizvoda koje sprovode organi tržišnog nadzora (uzorkovanje i ispitivanje) prema tehničkim propisima usaglašenim sa evropskim propisima od značaja za identifikovane grupe proizvoda;
- izmeniti podzakonske akte za sprovođenje Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti u delu koji se odnosi na TOU i sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti, odnosno priznavanje inostranih isprava o usaglašenosti, a u vezi sa budućom ulogom domaćih TOU kao notifikovanih tela.
4.2.2.5. Tržišni nadzor
U oblasti tržišnog nadzora strateško opredeljenje je da se u Republici Srbiji unapredi tržišni nadzor kako bi se obezbedila optimalna primena tehničkih propisa.
Da bi se ostvario ovaj cilj potrebno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti:
- obezbediti da organi tržišnog nadzora, imaju u svom sastavu stručnjake za oblasti nadzora za koje su zaduženi (kategorije proizvoda, tehničke i druge zahteve na koje se odnosi tehnički propis/vrste rizika);
- obezbediti specijalizaciju inspektora koji vrše tržišni nadzor nad usaglašenošću proizvoda sa propisanim tehničkim i drugim zahtevima iz tehničkih propisa, tako da inspektor vrši nadzor nad određenim brojem tehničkih propisa koji se odnose na srodne grupe proizvoda;
- obezbediti kontinuiranu obuku inspektora koji vrše tržišni nadzor nad primenom tehničkih propisa i uključivati predstavnike organa tržišnog nadzora u radne grupe za izradu tehničkih propisa i standarda;
- obezbediti da inspektori imaju pristup srpskim standardima na koje se tehnički propisi pozivaju, kao i edukaciju u vezi sa primenom tih standarda.
5. SPROVOĐENJE STRATEGIJE I FINANSIRANJE
Strategija predstavlja srednjoročni strateški dokument koji sadrži ciljeve koji će se realizovati u narednih šest godina. Okvir za sprovođenje definisanih ciljeva biće preciziran kroz godišnje akcione planove. Ministarstvo će prvi godišnji akcioni plan pripremiti u roku od tri meseca od dana usvajanja Strategije. Ovim planom biće predviđene konkretne aktivnosti za sprovođenje strateških ciljeva, rokovi, odgovorni subjekti i resursi za realizaciju. Kako bi Strategija pratila aktuelne društvene prilike, putem godišnjih akcionih planova će se periodično analizirati njena aktuelnost i eventualno izmeniti.
Ministarstvo biće zaduženo za praćenje rezultata sprovođenja godišnjih akcionih planova i Strategije u celini. Za te potrebe, Ministarstvo će prikupljati informacije o realizaciji aktivnosti od svih zainteresovanih strana, koji su uključeni u implementaciju akcionih planova. U cilju uspešne koordinacije pojedinih aktivnosti iz akcionih planova, Ministarstvo će organizovati radne sastanke sa zainteresovanim stranama, na kojima će se razmenjivati informacije o iskustvu i preprekama za efikasno sprovođenje akcionog plana i Strategije. Ministarstvo će podnositi godišnji izveštaj Vladi o realizaciji Strategije. Istovremeno Ministarstvo može izveštaje o implementaciji akcionih planova i Strategije u celini objavljivati na web-prezentaciji Sektora za infrastrukturu kvaliteta i bezbednost proizvoda na tržištu, kako bi široka javnost bila upoznata sa dostignutim rezultatima u ovoj oblasti.
Za potrebe realizacije aktivnosti predviđenih akcionim planovima i Strategijom, biće potrebna sredstva iz budžeta, u visini dosadašnjih godišnjih izdvajanja. Pored toga, Ministarstvo će nastojati da obezbedi kontinuiranu finansijsku podršku evropskih i bilateralnih programa oblasti IK za ceo vremenski period na koji se Strategija odnosi. Za tu svrhu ova Strategija biće jedan od osnovnih dokumenata koji će se koristiti prilikom programiranja inostrane pomoći u ovoj oblasti.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".