KOLEKTIVNI UGOVORZA ORGANE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE("Sl. list AP Vojvodine", br. 8/2015 i 46/2015) |
Kolektivnim ugovorom za organe Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Ugovor), bliže se uređuje način ostvarivanja prava i dužnosti zaposlenih u organima Autonomne pokrajine Vojvodine utvrđenih zakonom, opštim aktima i drugim propisima kojima se uređuju radni odnosi, utvrđuju se, u skladu sa zakonom, veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, opštim aktima i drugim propisima kojima se uređuju radni odnosi u organima Autonomne pokrajine Vojvodine, bezbednost i zdravlje na radu, rešavanje sporova, postupak praćenja primene Ugovora, međusobni odnosi učesnika u zaključivanju Ugovora, postupak izmena i dopuna Ugovora i druga pitanja značajna za zaposlenog i poslodavca.
Ugovor se neposredno primenjuje i obavezan je za ugovorne strane.
Organi Autonomne pokrajine Vojvodine, u smislu Ugovora, jesu organi pokrajinske uprave, Sekretarijat Pokrajinske vlade, službe i uprave koje osniva Pokrajinska vlada, Pokrajinski zaštitnik građana - Ombudsman, Pravobranilaštvo Autonomne pokrajine Vojvodine i Služba Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, ako drugim pokrajinskim propisom nije drugačije utvrđeno (u daljem tekstu: pokrajinski organi).
Poslodavac u smislu Ugovora jeste Autonomna pokrajina Vojvodina (u daljem tekstu: AP Vojvodina), koju zastupa Pokrajinska vlada (u daljem tekstu: Poslodavac). Prava i dužnosti Poslodavca prema zaposlenom vrši rukovodilac pokrajinskog organa (u daljem tekstu: rukovodilac).
Reprezentativni sindikat u smislu Ugovora jeste Sindikalna organizacija radnika pokrajinskih organa uprave i službi Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: Sindikat), upisana u registar sindikalnih organizacija Rešenjem Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, broj 110-00-101/95 od 16. maja 1995. godine, a čiju je reprezentativnost utvrdio Poslodavac rešenjem broj 021-58/2010 od 23. novembra 2011. godine.
Zaposleni, u smislu Ugovora, jeste lice koje je u radnom odnosu u pokrajinskom organu.
Sve imenske reči koje se u ovom ugovoru koriste u muškom rodu, a imaju i ženski rod, podrazumevaju i istovremeno obuhvataju iste imenske reči u ženskom rodu.
Imenice koje označavaju službene pozicije i funkcije u organima Autonomne pokrajine Vojvodine, koristiće se u obliku koji izražava pol lica koje je njihov nosilac.
Poslodavac može da zasnuje radni odnos s licem koje pored zakonom propisanih uslova, ispunjava i druge uslove za rad na određenim poslovima utvrđenim pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u pokrajinskom organu (u daljem tekstu: pravilnik).
Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi u pokrajinskom organu, naziv i opis poslova (radno mesto ili funkcija), vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja, radni staž i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Za rad na određenim poslovima, izuzetno mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom.
Pravilnikom se utvrđuje i broj izvršilaca.
Radni odnos ne može da se zasnuje za poslove koji nisu utvrđeni pravilnikom.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva s rada radi nege deteta i odsustva s rada radi posebne nege deteta, zaposlenom ne može prestati radni odnos bez njegove saglasnosti.
Zaposlenom iz stava 1. ovog člana, vreme na koje je zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Rešenje o prestanku radnog odnosa ništavno je ako je na dan donošenja rešenja rukovodiocu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti rukovodioca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.
Obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih
Pravo i dužnost zaposlenog je da se u toku rada stručno osposobljava i usavršava.
Poslodavac je dužan da sačini program stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u skladu s finansijskim planom i sredstvima obezbeđenim u budžetu.
Poslodavac je dužan da obezbedi vođenje evidencija o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.
Zaposleni koga Poslodavac uputi na stručno osposobljavanje i usavršavanje, ima pravo na naknadu plate, naknadu troškova stručnog osposobljavanja i usavršavanja, kotizacije i nabavke udžbenika.
Zaposleni koji stekne dodatno obrazovanje, može biti raspoređen, odnosno postavljen na upražnjeno radno mesto za koje ispunjava uslove za obavljanje poslova radnog mesta u skladu s pravilnikom.
Zaposleni koji je od strane i o trošku Poslodavca, u skladu s programom stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih, upućen na stručno osposobljavanje i usavršavanje, a koji u roku od godinu dana od dana osposobljavanja i usavršavanja ne bude raspoređen na nepopunjeno radno mesto, nema obavezu da ostane u radnom odnosu kod Poslodavca, niti da nadoknadi troškove stručnog osposobljavanja i usavršavanja, osim ako zakonom nije drugačije utvrđeno.
Radno vreme u pokrajinskim organima traje 40 časova u radnoj nedelji (puno radno vreme).
Raspored radnog vremena u pokrajinskim organima, izuzev u Službi Skupštine AP Vojvodine, uređuje se aktom Pokrajinske vlade.
Raspored radnog vremena u Službi Skupštine AP Vojvodine uređuje aktom lice ili radno telo određeno aktom Skupštine AP Vojvodine.
Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv rukovodioca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju.
Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu rukovodioca u smislu stava 5. ovog člana, smatra se radnim vremenom.
Krug lica, vreme pripravnosti i visina dodatka za vreme provedeno u pripravnosti urediće se posebnim aktom Poslodavca.
Merila za utvrđivanje trajanja godišnjeg odmora
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim merilima:
1. doprinos na radu:
- zaposlenom koji se naročito istakao na radu - pet radnih dana;
- zaposlenom koji se istakao na radu - tri radna dana;
- zaposlenom koji je ostvario standardni učinak na radu - jedan radni dan;
2. nivo obrazovanja:
- visoko obrazovanje - pet radnih dana;
- srednje obrazovanje - tri radna dana;
- osnovno obrazovanje - jedan radni dan;
3. uslovi rada:
- rad sa oružjem, rad na sprovođenju mera zaštite od požara, rad sa izvorom jonizujućeg zračenja i rad sa opasnim materijama - tri radna dana;
- za redovan rad subotom i nedeljom i rad u smenama - dva radna dana;
4. radni odnos:
- do 5 godina rada - jedan radni dan;
- od 5 do 15 godina rada - dva radna dana;
- od 15 do 25 godina rada - tri radna dana;
- od 25 do 30 godina rada - četiri radna dana;
5. briga o deci i članovima uže porodice:
- roditelju, staratelju ili hranitelju jednog maloletnog deteta - dva radna dana, a za svako naredno maloletno dete - po jedan radni dan,
- samohranom roditelju deteta do 14 godina - tri radna dana, a za svako naredno dete do 14 godina - po dva radna dana,
- zaposlenom koji se stara o članu uže porodice s posebnim potrebama - pet radnih dana.
Članovima uže porodice, u smislu ove tačke, smatraju se: bračni i vanbračni drug, dete, pastorak, hranjenik, roditelj i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Zaposlenom se ne može kumulativno uvećati trajanje godišnjeg odmora po osnovu alineja 1. i 2. ove tačke.
6. invalidnost zaposlenog - pet radnih dana.
Godišnji odmor na osnovu uvećanja po svim merilima iz stava 1. ovog člana ne može da se utvrditi u trajanju dužem od 30 radnih dana.
Zaposleni s navršenih 30 godina rada u radnom odnosu ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva s rada uz naknadu plate.
Godišnji odmor se koristi jednokratno ili u dva ili više delova.
Prvi deo godišnjeg odmora koristi se u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Zaposleni ima pravo da koristi godišnji odmor u dva dela, osim ako se s rukovodiocem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.
Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor zbog odsutnosti s rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva s rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.
Rukovodilac donosi raspored korišćenja godišnjih odmora u zavisnosti od potreba posla i uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenima, najkasnije do kraja aprila za tekuću godinu.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora sadrži broj utvrđenih dana godišnjeg odmora zaposlenog i planirano vreme korišćenja prvog dela, odnosno celog godišnjeg odmora, u skladu s rasporedom korišćenja godišnjeg odmora.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora uručuje se zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje može da mu se uruči i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Rukovodilac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora u pokrajinskom organu ili u organizacionom delu pokrajinskog organa, rukovodilac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacioni deo u kom rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa.
Naknada štete za neiskorišćen godišnji odmor
U slučaju prestanka radnog odnosa, pokrajinski organ je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo s rada u slučaju:
1) porođaja supruge ili usvojenja deteta - pet radnih dana;
2) rođenja deteta člana uže porodice - jedan radni dan;
3) polaganja stručnog ispita koji je obavezan uslov za rad na radnom mestu na koje je raspoređen - do sedam radnih dana;
4) stupanja u brak - pet radnih dana;
5) otklanjanja posledica u domaćinstvu zaposlenog izazvanih elementarnim nepogodama, havarijama, požarom ili drugim nepredvidivim razlozima više sile - do tri radna dana;
6) selidbe - tri radna dana;
7) polaska deteta ili hranjenika zaposlenog u prvi razred osnovne škole - dva radna dana;
8) ispraćaj deteta, pastorka ili hranjenika u vojsku - dva radna dana;
9) polaganja ispita u okviru stručnog usavršavanja ili obrazovanja - po jedan radni dan, a najviše do sedam radnih dana u toku kalendarske godine;
10) teže bolesti člana uže porodice - sedam radnih dana;
11) smrti člana uže porodice - pet radnih dana;
12) dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi - tri radna dana;
13) učešća u takmičenju u organizaciji sindikata - do sedam radnih dana;
14) rehabilitacionog ili rekreativnog odmora u organizaciji sindikata - do sedam radnih dana;
15) upućivanja na stručno usavršavanje ili saradnju s drugim organizacijama u organizaciji sindikata, organa, organizacija i udruženja - do pet radnih dana;
16) obavljanja volonterskih dužnosti u humanitarnim udruženjima i organizacijama - do dva radna dana, a najviše četiri radna dana u toku kalendarske godine;
17) učešća na međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije - za vreme boravka reprezentacije na tom takmičenju, kao i za vreme priprema za to takmičenje, a najduže do 45 radnih dana u toku kalendarske godine;
18) smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - jedan radni dan;
19) učešća u vojnoj vežbi po pozivu nadležnog državnog organa - u trajanju vojne vežbe;
20) odsustva zbog odazivanju pozivu državnog organa - u trajanju utvrđenom u pozivu;
21) stupanja u brak deteta, usvojenika ili hranjenika zaposlenog - tri radna dana.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni i vanbračni drug, deca, rođena braća i sestre, braća i sestre po ocu i majci, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Plaćeno odsustvo iz tačke 2), 6), 7), 8), 9), 16) i 18) iz stava 1. ovog člana može se koristiti u toku kalendarske godine - u ukupnom trajanju do sedam radnih dana.
Zaposleni je dužan da rukovodiocu, uz pisani zahtev za korišćenje plaćenog odsustva, priloži odgovarajuće dokaze koji potvrđuju postojanje osnova za plaćeno odsustvo, a rukovodilac je dužan da u roku od osam dana donese rešenje po zahtevu.
Izuzetno, zbog hitnosti, rukovodilac odobrava plaćeno odsustvo zaposlenom odmah po saznanju za nastali događaj, a zaposleni naknadno prilaže dokaze koji potvrđuju postojanje osnova za plaćeno odsustvo.
Zaposleni ima pravo na neplaćeno odsustvo u kalendarskoj godini u slučaju:
1) negovanja obolelog člana uže porodice - do 90 radnih dana;
2) smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - do pet radnih dana.
Članovima uže porodice, u smislu ovog člana, smatraju se: bračni i vanbračni drug, dete, pastorak, hranjenik, roditelj i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja.
Rukovodilac može da odobri zaposlenom neplaćeno odsustvo, pod uslovom da se time ne remeti rad pokrajinskog organa:
1) radi školovanja, specijalizacije ili drugog vida stručnog obrazovanja i usavršavanja kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 30 radnih dana;
2) radi negovanja i lečenja deteta ili pastorka obolelog od teške i hronične bolesti - do šest meseci;
3) radi posete bračnom drugu ili detetu na radu ili školovanju u inostranstvu - do tri meseca;
4) obavljanja ličnih poslova - do sedam radnih dana;
5) učestvovanje na kulturnim i sportskim priredbama u svojstvu izvođača, kao i učestvovanje na stručnim kongresima i konferencijama.
Neplaćeno odsustvo iz stava 1. tačka 1) - 4) ovog člana može da se odobri jednom u kalendarskoj godini.
Osim iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, rukovodilac može da odobri zaposlenom, na njegov lični zahtev, neplaćeno odsustvo do 90 dana, koje može da se koristi jednom, u periodu od pet godina, ako odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvršavanje poslova radnog mesta na koje je raspoređen.
Za vreme neplaćenog odsustva iz člana 10. i 11. Ugovora zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.
Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuju se rešenjem.
Zaposleni je dužan da rukovodiocu, uz pisani zahtev za korišćenje neplaćenog odsustva, priloži odgovarajuće dokaze koji potvrđuju postojanje osnova za neplaćeno odsustvo, osim u slučaju iz člana 11. stav 1. tačka 4) i stava 3.
Rukovodilac je dužan da u roku od osam dana donese rešenje po zahtevu.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom i Ugovorom drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3) privremenog upućivanja na rad u drugi pokrajinski organ u skladu sa zakonom;
4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi u pokrajinskom organu;
5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju od 6 meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno u drugom pokrajinskom organu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad u pokrajinski organ.
Prava iz stava 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
III BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zakonom, podzakonskim opštim aktima, propisanim standardima i Ugovorom.
Poslodavac obezbeđuje da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog i da radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Zaposleni je dužan da postupa u skladu sa utvrđenim dužnostima i da na propisani način koristi utvrđena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu s ciljem zaštite svog života i zdravlja, kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih i svih trećih lica koja se nađu u radnom prostoru i radnoj okolini.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika kojim, u skladu sa zakonom i podzakonskim opštim aktima, utvrđuje postojanje opasnosti i štetnosti za život i zdravlje zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini i da odredi mere za njihovo otklanjanje.
Poslodavac je odgovoran za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, podzakonskim opštim aktima, standardima, tehničkim propisima, Ugovorom i aktom o proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini.
Poslodavac je u obavezi da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada ili ako dođe do teške telesne povrede ili kolektivne povrede na radu.
Poslodavac ne može sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu da prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenog i da sprovođenjem mera pogoršava njihov materijalni i socijalni položaj stečen na radu i u vezi s radom.
Poslodavac je u obavezi da zaposlenog obuči i osposobi za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu na koje ga je rasporedio.
Poslodavac je u obavezi da zaposlenog osposobi za pružanje prve pomoći.
Poslodavac je u obavezi da obezbedi prethodne i periodične lekarske preglede za sve zaposlene, a u skladu sa zakonom i podzakonskim propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i Aktom o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.
Zaposleni je dužan da postupa u skladu sa utvrđenim dužnostima i da na propisani način koristi utvrđena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, s ciljem zaštite svog života i zdravlja, kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih, kao i lica koja se nađu u radnoj okolini ili radnom prostoru.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna s merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili radnom mestu na koje je raspoređen, kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi kada mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, sve dok se te određene mere ne sprovedu.
U slučaju iz stava 3. ovog člana zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da je radio.
Zaposleni je dužan da radi sa oružjem, na sprovođenju mera zaštite od požara, sa izvorom jonizujućeg zračenja i sa opasnim materijama, uz prethodno sprovedeni lekarski pregled i dobijeno mišljenje službe medicine rada, kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za navedeni rad.
Sredstva za sprovođenje utvrđenih mera za otklanjanje rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, uključujući i sredstva za prevenciju radne invalidnosti zaposlenih, obezbeđuju se u budžetu AP Vojvodine, u skladu sa zakonom, drugim propisima i Ugovorom.
Pokrajinska vlada imenuje, na period od četiri godine, jedinstven Odbor za bezbednost i zdravlje na radu za sve pokrajinske organe (u daljem tekstu: Odbor), koji ima predsednika i šest članova, od kojih četiri člana predlaže Sindikat.
Poslodavac je dužan da Odboru omogući:
- Uvid u sva akta koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
- Da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu;
- Da informiše Odbor o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Odbor može:
- da Poslodavcu podnosi predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
- da zahteva od Poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenih;
- da zahteva vršenje nadzora inspekcije rada, ako smatra da Poslodavac nije sproveo propisane ili neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Članovi Odbora imaju pravo da prisustvuju pregledu inspekcije rada, a Poslodavac je dužan da Odboru dostavi akt inspekcije rada kojim su naložene mere i pismeno ga obavesti o načinu sprovođenja naloženih mera.
Poslodavac pod jednakim uslovima kolektivno osigurava zaposlene za slučaj: smrti, posledica nezgode, povrede na radu, profesionalne bolesti, bolesti prouzrokovane radom i gubitka radne sposobnosti, radi obezbeđenja naknade štete i informiše sve zaposlene o uslovima osiguranja.
Nadležna služba Poslodavca, koja je zadužena za realizaciju osiguranja zaposlenih, u obavezi je da pre zaključenja ugovora o osiguranju pribavi saglasnost Sindikata.
IV PLATE, NAKNADE TROŠKOVA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na mesečnu platu koja se utvrđuje u skladu s važećim propisima.
Plata se utvrđuje na osnovu:
1) osnovice za obračun plata;
2) koeficijenta koji se množi osnovicom;
3) dodatka na platu;
4) obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate u skladu sa zakonom.
Osnovna plata određuje se množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun plata.
Plata pripada zaposlenom koji radi puno radno vreme ili radno vreme koje se smatra punim radnim vremenom.
Zaposleni koji ne radi puno radno vreme ima pravo na platu koja je srazmerna dužini njegovog radnog vremena.
Visina osnovice za obračun plata utvrđuje se u skladu sa zakonom.
Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu.
Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Plata se isplaćuje u dva ili u više delova.
Isplata plate u delovima vrši se tako što se isplata plate po konačnom obračunu vrši do petog u mesecu za prethodni mesec, a akontacija plate do 20. u mesecu za tekući mesec.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate plate i naknade plate, dostavi obračun.
Plata se prima i za vreme korišćenja godišnjeg odmora i za dane državnih praznika za koje je zakonom propisano da se ne radi.
Pravo na dodatak na osnovnu platu
Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, sudu, javnom pravobranilaštvu, tužilaštvu, organu za prekršaje, službama Narodne skupštine, predsednika Republike, javnoj službi čije se plate finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, javnoj službi koja se finansira iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Zaposlenom u pokrajinskom organu pripada dodatak na osnovnu platu za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) i za godine rada kod poslodavca od kog je jedan od navedenih organa i službi iz stava 1. ovog člana preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.
Zaposleni ostvaruje pravo na dodatak na osnovnu platu za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) i za godine rada u organima ranijih saveznih država čiji pravni sledbenik je Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu od:
1) 26% za svaki sat rada noću od vrednosti radnog sata osnovne plate ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne plate;
2) 110% za svaki sat rada od vrednosti radnog sata osnovne plate na dan državnog i verskog praznika koji praznuje u skladu sa zakonom;
3) 26% za svaki sat prekovremenog rada od vrednosti radnog sata osnovne plate.
Pravo na dodatak i visina dodatka na osnovnu platu određuju se rešenjem.
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanje po osnovu člana 29. Ugovora, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju platom u skladu sa zakonom.
Osnovica za obračun plate iz stava 1. ovog člana je minimalna zarada.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci, za vreme:
1) plaćenog odsustva utvrđenog zakonom i Ugovorom;
2) stručnog usavršavanja na koje ga je uputio pokrajinski organ;
3) učešća na naučnim skupovima, simpozijumima, kongresima, seminarima na koje ga je uputio pokrajinski organ ili organ sindikata;
4) odlaska na sistematske i specijalističke preglede na koje ga je uputio poslodavac;
5) za koje odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog nesprovođenja propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu s propisima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu;
6) dok je neraspoređen.
Zaposleni ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja s rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana u skladu sa zakonom.
Naknadu plate za vreme odsustvovanja s rada zbog privremene sprečenosti za rad preko 30 dana i za vreme porodiljskog odsustva i odsustva s rada zbog nege deteta, isplaćuje poslodavac istovremeno sa isplatom plate ostalim zaposlenima.
Zaposleni koji je udaljen s rada zbog toga što je protiv njega pokrenut disciplinski postupak zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, dok je udaljen s rada ima pravo na naknadu plate u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu - u visini jedne trećine osnovne plate za mesec koji prethodi mesecu u kome je pokrenut postupak.
Zaposlenom protiv koga je disciplinski postupak obustavljen ili koji je oslobođen u disciplinskom postupku, u dalja tri dana od nastupanja te činjenice, isplaćuje se razlika između isplaćene naknade plate i punog iznosa osnovne plate.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:
1) za prevoz na rad i s rada;
2) za vreme provedeno na službenom putovanju u zemlji - dnevnicu u visini od 5% prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
3) za prenoćište i doručak na službenom putovanju, prema podnetom računu, osim u hotelu prve kategorije (pet zvezdica);
4) za prevoz u obavljanju službenog putovanja u zemlji u visini cene prevoza za odobreno sredstvo prevoza s troškovima naknade za rezervaciju mesta u prevoznom sredstvu i prevoza prtljaga;
5) za korišćenje telefona, telefaksa i interneta u službene svrhe na službenom putu u visini stvarnih troškova;
6) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu - pod uslovima, na način i u visini utvrđenoj posebnim propisima;
7) za korišćenje sopstvenog automobila za obavljanje službenog posla u visini od 10% propisane cene za litar pogonskog goriva po pređenom kilometru;
8) za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini 3% prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a ako nije obezbeđen smeštaj i ishrana i troškove ishrane i smeštaja.
Rukovodilac je dužan da zaposlenom obezbedi pravo na prevoz na rad i s rada na jedan od sledećih načina:
1. organizovanjem prevoza na rad i s rada zaposleni nema pravo na naknadu troškova prevoza,
2. kupovinom mesečne pretplatne karte u gradskom i prigradskom saobraćaju ili naknadom troškova u novcu u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom ili prigradskom saobraćaju,
3. uplatom u novcu registrovanom prevozniku u javnom saobraćaju prema priloženom dokumentu za plaćanje (račun, predračun i ostalo) za međugradski saobraćaj,
4. izuzetno, kada ne postoji mogućnost da se zaposlenom obezbedi pravo na naknadu troškova za prevoz na rad i s rada na jedan od načina iz tačke 1, 2. i 3. ovog stava, na obrazložen zahtev zaposlenog, rukovodilac će obezbediti naknadu troškova prevoza u novcu, u visini stvarnih troškova.
Stvarni trošak iz stava 1. tačka 4. ovog člana utvrđuje se na osnovu broja dana dolaska zaposlenog na rad i odlaska s rada i iznosa cene pojedinačne karte na najkraćoj relaciji od mesta prebivališta zaposlenog do mesta rada zaposlenog. Pri utvrđivanju visine stvarnih troškova, rukovodilac je dužan da primenjuje cenu prevoznika koji je ponudio najnižu cenu za istu ili sličnu relaciju.
Naknada troškova prevoza u novcu isplaćuje se zaposlenom samo za dane prisustva zaposlenog na radu.
Zaposleni koji koristi mesečnu pretplatnu kartu daje pisanu izjavu o tome u kom mesecu u kalendarskoj godini zbog korišćenja godišnjeg odmora neće koristiti mesečnu pretplatnu kartu.
Po pravilu, rukovodilac vrši naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak s rada kupovinom mesečne pretplatne karte na početku meseca za tekući mesec, za relacije gde je to omogućeno.
Na pisani zahtev zaposlenog, rukovodilac može doneti odluku da se isplata troškova prevoza vrši u novcu.
O načinu ostvarivanja prava zaposlenog na naknadu troškova za prevoz, prevozniku koji obavlja javni prevoz, kao i o opravdanosti razloga iz člana 36. stav 1. tačka 4. odlučuje rukovodilac posebnim rešenjem na osnovu pisanog zahteva zaposlenog i dokumentacije kojom se dokazuje osnovanost zahteva.
Isplata u novcu vrši se najkasnije do 15. u mesecu, za prethodni mesec.
Rukovodilac je dužan da od javnih prevoznika obezbedi važeći cenovnik za uslugu prevoza putnika (cene pojedinačnih i mesečnih pretplatnih karata).
Zaposleni je dužan da rukovodiocu dâ tačnu izjavu o mestu stanovanja, relaciji i prevozu koji koristi za dolazak na rad i odlazak s rada.
Otpremnina zbog odlaska u penziju
Zaposleni kome prestane radni odnos zbog odlaska u penziju ima pravo na otpremninu u visini 1,5 prosečne mesečne plate koju je ostvario u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kome mu prestaje radni odnos, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Otpremnina zaposlenom koji je ostao neraspoređen
Zaposlenom za koga se utvrdi da je neraspoređen, isplaćuje se otpremnina za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu u visini 1/3 njegove prosečne mesečne plate koja mu je isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je doneto rešenje kojim je utvrđeno da je neraspoređen.
Rukovodilac je dužan da otpremninu iz stava 1. ovog člana isplati zaposlenom pre prestanka radnog odnosa.
Poslodavcem u smislu ovog člana smatraju se pokrajinski organi.
Rukovodilac obezbeđuje deci zaposlenog starosti do 15 godina života poklon za Novu godinu, odnosno novčanu čestitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Naknada troškova selidbe zaposlenog
Naknada troškova selidbe ostvaruje se pod uslovom da se zaposleni upućuje na rad van mesta njegovog zaposlenja odnosno van sedišta pokrajinskog organa.
Zahtev za naknadu troškova selidbe podnosi se rukovodiocu u roku od osam dana od dana preseljenja.
Naknada za selidbene troškove odgovara visini stvarnih troškova prevoza stvari koje služe za potrebe domaćinstva, a isplaćuje se po podnošenju odgovarajućeg dokaza o troškovima preseljenja.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć u toku godine najviše do visine tri prosečne neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate, u slučaju:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili bračnog odnosno vanbračnog druga, deteta, rođenog brata ili sestre, brata i sestre po ocu i majci, roditelja, usvojioca, usvojenika i staratelja, za troškove dijagnostike (pregledi na magnetnoj rezonanci, skeneru i slično, lekarski pregledi) i lečenja (operacija, lekova i drugo);
2) nabavke medicinsko-tehničkih pomagala za zaposlenog ili bračnog odnosno vanbračnog druga, deteta, rođenog brata ili sestre, brata i sestre po ocu i majci, roditelja, usvojioca, usvojenika i staratelja, prema preporuci - izveštaju nadležne zdravstvene ustanove;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog, odnosno telesnog oštećenja koju je utvrdio nadležni organ.
Pravo na solidarnu pomoć u smislu stava 1. tačke 1), 2) i 3) ovog člana utvrđuje se u slučaju kada se sredstva za dijagnostiku, lečenje, nabavku medicinsko-tehničkih pomagala ili zdravstvenu rehabilitaciju ne obezbeđuju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno kada na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja nije moguće realizovati dijagnostiku, lečenje, nabavku medicinsko-tehničkih pomagala ili zdravstvenu rehabilitaciju u propisanom roku.
Kriterijumi za dodelu solidarne pomoći, vrste bolesti i zdravstvenih usluga dijagnosticiranja i lečenja, vrste medicinsko-tehničkih pomagala i slučajevi u kojima se odobrava zdravstvena rehabilitacija u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju, bliži uslovi za ostvarivanje prava i način isplate solidarne pomoći i rad Stručne komisije za dodelu solidarne pomoći (u daljem tekstu: Stručna komisija) urediće se posebnim aktom Poslodavca, koji će biti donet u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu Ugovora.
Poslodavac je dužan da na akt iz stava 3. ovog člana, odnosno na njegove izmene i dopune, pribavi saglasnost Sindikata.
Stručnu komisiju obrazuje Pokrajinska vlada, u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu Ugovora. Stručna komisija ima predsednika, četiri člana i sekretara koji obavlja administrativno-tehničke poslove za tu komisiju. Predsednik Stručne komisije i članovi imaju zamenike. Predsednika i jednog člana navedene komisije i njihove zamenike, predlaže pokrajinski organ uprave nadležan za oblast zdravstva. Po jednog člana Stručne komisije i njegovog zamenika predlažu: pokrajinski organ uprave nadležan za zajedničke poslove, pokrajinski organ uprave nadležan za finansije i Sindikat.
Predsednik, članovi Stručne komisije i njihovi zamenici, imenuju se na period od tri godine.
Zaposleni podnosi zahtev za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć iz stava 1. ovog člana rukovodiocu koji odlučuje o ostvarivanju prava na solidarnu pomoć na osnovu pisanog zahteva i dokumentacije kojom se dokazuje osnovanost zahteva.
Rukovodilac je dužan da zahtev zaposlenog za solidarnu pomoć u slučajevima iz stava 1. tačka 1), 2) i 3) ovog člana bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva, dostavi Stručnoj komisiji radi dobijanja mišljenja.
Stručna komisija je dužna da, u smislu stava 2. ovog člana i u skladu sa aktom iz stava 3. ovog člana, razmotri zahtev zaposlenog za solidarnu pomoć i da u roku od osam dana od dana prijema zahteva sa potpunom dokumentacijom, da stručno mišljenje u pogledu osnovanosti zahteva u smislu stava 1. tačka 1), 2) i 3) ovog člana.
Rukovodilac odlučuje o pravu na solidarnu pomoć posebnim rešenjem polazeći od mišljenja Stručne komisije, a u skladu sa aktom o budžetu AP Vojvodine.
Visina solidarne pomoći utvrđuje se, u zavisnosti od stvarnih troškova, na osnovu uredne dokumentacije, najviše do visine propisane u stavu 1. ovog člana.
U slučaju iz stava 1. tačka 4) ovog člana, visina solidarne pomoći utvrđuje se u iznosu od tri prosečne neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a isplaćuje se u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu AP Vojvodine.
Zaposleni može da ostvari solidarnu pomoć za poboljšanje socijalno-materijalnog položaja (u daljem tekstu: pomoć) ako prosečni mesečni prihod njegovog domaćinstva, po članu domaćinstva, u prethodna tri meseca u odnosu na mesec u kom se podnosi zahtev, iznosi manje od 40% prosečne mesečne neto zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike (u daljem tekstu: prosečni prihod), a u skladu sa aktom o budžetu AP Vojvodine.
Pod prihodom članova domaćinstva smatraju se:
- plata/zarada,
- naknada plate/naknada zarade,
- plata/zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.),
- druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu,
- primanja po osnovu rada van radnog odnosa,
- dnevnice za službeni put u zemlji i u inostranstvu,
- naknada troškova za ishranu u toku rada,
- naknada troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora,
- penzija,
- stipendija,
- alimentacija i
- sve vrste novčanih naknada, socijalnih davanja i pomoći ostvarenih kod drugih organa i službi.
Visina pomoći po članu domaćinstva iznosi 9% od prosečne mesečne neto zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Pod članovima domaćinstva u smislu ovog člana smatraju se: bračni i vanbračni drug, dete, pastorak, hranjenik, roditelj i drugo lice prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdržavanja, ako žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Rukovodilac odlučuje o ostvarivanju prava na pomoć na osnovu pisanog zahteva zaposlenog i dokumentacije kojom dokazuje osnovanost zahteva. Sastavni deo dokumentacije prilikom podnošenja zahteva mora biti i izjava podnosioca, da on i članovi njegovog domaćinstva ne ostvaruju prihode po drugim osnovama osim onih koji su navedeni u zahtevu.
Rukovodilac odlučuje o pravu na pomoć posebnim rešenjem.
Prosečni prihod prikazan za period, odnosno mesece na osnovu koga je zaposlenom odobreno pravo na pomoć, ne može biti osnov ponovnog zahteva za pomoć.
Zahtev za pomoć zaposleni podnosi rukovodiocu najkasnije do 15. u mesecu.
Zaposlenom koji ostvari pravo na pomoć, taj iznos isplaćuje se narednog meseca u odnosu na mesec u kom je podneo zahtev.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć u slučaju smrti bračnog i vanbračnog druga, deteta, rođenog brata i sestre, brata i sestre po ocu i majci, roditelja, usvojioca, usvojenika i staratelja, u visini neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Pomoć utvrđena u stavu 1. ovog člana, priznaje se na osnovu pisanog zahteva i uredne dokumentacije.
U slučaju smrti zaposlenog porodica zaposlenog (bračni odnosno vanbračni drug, ako njega nema - dete, ako njega nema - rođeni brat ili sestra, ako njih nema - brat ili sestra po ocu ili majci, ako njih nema - roditelj, ako njega nema - usvojilac, ako njega nema - usvojenik, ako njega nema - staratelj) ima pravo na pomoć u visini tri prosečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
Pravo na pomoć u smislu stava 3. ovog člana ostvaruje se na osnovu pisanog zahteva i dokaza kojima se potvrđuje osnovanost zahteva (izvod iz matične knjige umrlih za zaposlenog, izvod iz matične knjige rođenih ili venčanih za podnosioca zahteva i ostali dokazi).
U slučaju smrti zaposlenog svako njegovo maloletno dete ima pravo na pomoć za slučaj smrti zaposlenog roditelja, u visini tri prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
U slučaju smrti zaposlenog, svako njegovo dete ima pravo na mesečno stipendiranje tokom redovnog školovanja (u daljem tekstu: stipendija).
Pravo na stipendiju ostvaruju i deca lica koje je bilo zaposleno kod poslodavca, a čija je smrt nastupila pre stupanja na snagu Ugovora.
Pravo na stipendiju ostvaruje se od momenta podnošenja zahteva.
Visina stipendije se utvrđuje:
1) za dete zaposlenog koji izgubi život u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen u visini 100% prosečne neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
2) za dete zaposlenog koji izgubi život u toku trajanja radnog odnosa:
- za vreme trajanja osnovnog obrazovanja u visini 20% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
- za vreme trajanja srednjeg obrazovanja u visini 40% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike,
- za vreme trajanja visokog obrazovanja u visini 60% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Pravo na stipendiju ostvaruje se najkasnije do:
- navršenih 17 godina života za učenika osnovne škole,
- navršene 21 godine života za učenika srednje škole,
- navršenih 26 godina života za studenta.
Međusobni odnos davaoca i korisnika stipendije regulisaće se za svaku školsku godinu posebnim ugovorom.
Rukovodilac odlučuje o ostvarivanju prava na pomoć na osnovu pisanog zahteva i dokumentacije kojima se dokazuje osnovanost zahteva.
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj rođenja deteta zaposlenog u visini prosečne neto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
U toku godine zaposleni ima pravo na pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja, do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, ako su ispunjeni uslovi propisani pravilnikom kojim se propisuju uslovi za ostvarivanje prava na poresko izuzimanje po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne neto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava.
Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 ili 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu teritorijalne autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je Poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Pravo na jubilarnu nagradu stiče se narednog dana po ispunjenju uslova iz stava 2. ovog člana.
Jubilarna nagrada dodeljuje se na osnovu službene evidencije nadležnog pokrajinskog organa.
Ako zaposlenom prestane rad u pokrajinskom organu, a ostvario je pravo na jubilarnu nagradu, nagrada će se isplatiti zaposlenom nakon prestanka rada ili njegovom nasledniku.
Zaposleni ima pravo na godišnju nagradu.
Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom, po pravilu, jednokratno, u mesecu januaru, a učesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godišnja nagrada zaposlenom isplati u više delova.
O visini i načinu isplate godišnje nagrade učesnici u zaključivanju Ugovora pregovaraju u postupku izrade akta o budžetu AP Vojvodine.
V NERASPOREĐENI ZAPOSLENI I VIŠAK ZAPOSLENIH
Poslodavac je dužan da prilikom promena u organizaciji pokrajinskih organa i racionalizacije, ako su posledice toga smanjenje broja ili promena strukture zaposlenih, pre donošenja akta o racionalizaciji u skladu sa zakonom, pribavi mišljenje Sindikata, razmotri predloge i primedbe Sindikata i da ga obavesti o svom stavu u roku od osam dana.
Sindikat je u obavezi da dâ svoje mišljenje u roku od osam dana od dana prijema zahteva za mišljenje.
Poslodavac je dužan da pre donošenja programa racionalizacije, odnosno smanjenja broja zaposlenih, sa Sindikatom i Nacionalnom službom za zapošljavanje preduzme mere radi zapošljavanja viška zaposlenih.
Poslodavac je dužan da prilikom smanjenja broja zaposlenih uzme u obzir ove mogućnosti:
1) raspoređivanje na druge poslove;
2) preuzimanje od strane drugog pokrajinskog organa;
3) prekvalifikacija i dokvalifikacija;
4) rad s nepunim radnim vremenom ili kraćim od polovine radnog vremena;
5) ostvarivanje drugih prava u skladu sa zakonom.
Zaposlenom ne može prestati radni odnos po osnovu prestanka potrebe za radom:
- ako je u pitanju trudnica;
- za vreme porodiljskog odsustva;
- za vreme odsustva s rada zbog nege deteta;
- za vreme odsustva s rada zbog posebne nege deteta;
- ako je zaposlenom utvrđena kategorija invalidnosti, odnosno preostala radna sposobnost;
- ako je jedini hranilac maloletnog deteta;
- ako ima dete teže ometeno u razvoju;
- ako je žena sa detetom do dve godine života čiji ukupni mesečni prihod po članu domaćinstva ne prelazi iznos minimalne zarade u prethodnih šest meseci pre meseca u kojem je utvrđivan prestanak potrebe za radom.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokuje poslodavcu - u skladu sa zakonom i Ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni pod jednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala i ko je štetu prouzrokovao, utvrđuje rukovodilac ili lice koje on za to u pisanoj formi ovlasti.
O utvrđivanju postojanja štete obaveštava se Sindikat.
Rukovodilac odgovara za štetu prouzrokovanu zaposlenom na radu ili u vezi s radom, prema opštim pravilima obligacionog prava.
Rukovodilac i zaposleni mogu da zaključe pisani sporazum kojim određuju visinu i način naknade štete, a koji ima snagu izvršne isprave.
Zaposleni mogu organizovati štrajk i štrajk upozorenja, u skladu sa zakonom i pod uslovima utvrđenim Ugovorom.
Štrajk iz stava 1. ovog člana može se organizovati kod poslodavca u jednom ili više pokrajinskih organa.
Odluku o stupanju u štrajk i štrajk upozorenja donosi organ Sindikata, određen opštim aktom Sindikata, ili većina zaposlenih.
Odlukom o stupanju u štrajk utvrđuju se: zahtevi zaposlenih, vreme početka štrajka, mesto okupljanja učesnika u štrajku ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, kao i štrajkački odbor koji zastupa interese zaposlenih i koji u njihovo ime vodi štrajk.
Štrajk upozorenja je jednosatni prekid rada zaposlenih u toku radnog dana, uz minimum procesa rada koji obuhvata kontrolu ulaza u zgradu poslodavca i Skupštine AP Vojvodine sa po jednim zaposlenim na svakom ulazu.
O broju radnih dana tokom kojih se organizuje štrajk upozorenja odlučuje Sindikat.
Odluku o štrajku upozorenja Sindikat dostavlja rukovodiocu, najmanje 48 sati pre početka štrajka upozorenja, radi mirnog rešenja spornih pitanja pregovorima.
Štrajk je prekid rada zaposlenih tokom radnog vremena, uz obavljanje minimuma procesa rada.
Odluku o štrajku Sindikat dostavlja rukovodiocu, najmanje deset dana pre početka štrajka, radi mirnog rešenja spornih pitanja pregovorima.
Ovlašćeni predstavnici rukovodioca i Sindikata u obavezi su da sve vreme od najave štrajka upozorenja ili štrajka, i sve vreme trajanja štrajka upozorenja ili štrajka, pregovaraju radi mirnog rešenja spornih pitanja i otklanjanja razloga koji su doveli do štrajka upozorenja ili štrajka.
Minimum procesa rada u toku štrajka utvrđuje se u:
- Službi Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine;
- Sekretarijatu Pokrajinske vlade;
- Upravi za zajedničke poslove pokrajinskih organa;
- Pokrajinskom sekretarijatu za finansije.
Način obezbeđivanja minimuma procesa rada utvrđuje se opštim aktom poslodavca, u skladu sa Ugovorom.
Za minimum procesa rada poslodavac radno angažuje najviše do 20% od ukupnog broja zaposlenih i postavljenih lica u pokrajinskim organima iz stava 1. ovog člana.
Ako na početku i tokom štrajka u pokrajinskim organima iz stava 1. ovog člana bude najmanje 20% zaposlenih koji nisu u štrajku, rukovodilac ne može radno angažovati druge zaposlene koji su u štrajku, a u smislu obezbeđivanja minimuma procesa rada.
U slučaju štrajka u drugim pokrajinskim organima, osim navedenih u stavu 1. ovog člana, minimum procesa rada obezbeđuju postavljena lica.
Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na platu, a prava iz socijalnog osiguranja - u skladu s propisima o socijalnom osiguranju.
Organizovanje štrajka odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim zakonom i Ugovorom, ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može kao posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog.
Uređenje radno-pravnih i ekonomskih odnosa zaposlenih
U postupku donošenja opšteg akta iz nadležnosti Skupštine AP Vojvodine, Pokrajinske vlade ili pokrajinskog organa, koji su značajni za definisanje radno-pravnog ili finansijskog položaja zaposlenih u pokrajinskim organima, obrađivač opšteg akta obavezno pribavlja mišljenje Sindikata na nacrte, odnosno predloge tih akata.
Sindikat je u obavezi da dâ svoje mišljenje u roku od osam dana, od dana prijema zahteva obrađivača.
Rukovodilac pribavlja mišljenje Sindikata na pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u pokrajinskom organu, odnosno na njegove izmene i dopune, pre dobijanja saglasnosti na taj akt od Poslodavca.
Sindikat je u obavezi da dâ svoje mišljenje u roku od pet dana od dana prijema zahteva rukovodioca.
Na podneti pismeni zahtev, rukovodilac dostavlja Sindikatu obaveštenje ili mišljenje o primeni zakona ili opšteg akta koji utiče na materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, najkasnije u roku od 15 dana.
Na zahtev Sindikata, Služba za upravljanje ljudskim resursima obavezna je da dostavi Sindikatu dokumentaciju u pogledu prava, obaveze, odgovornosti i položaja zaposlenog člana Sindikata.
Zahtev iz stava 1. podnosi se u pisanoj formi, zajedno s dokazima koji potvrđuju članstvo u Sindikatu i pristanak člana Sindikata za obradu podataka za konkretan slučaj.
Istu obavezu iz stava 1. ovog člana, pod istim uslovima, ima i pokrajinski organ ako se dokumentacija navedena u stavu 1. ovog člana nalazi kod organa.
Zaposleni imaju pravo da slobodno osnuju sindikat, da mu pristupaju, organizuju njegove organe, utvrđuju i sprovode programe i aktivnosti organizacije sindikata u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Sindikat samostalno donosi svoj statut i pravila i organizuje izbore svojih organa.
Sindikat ne može biti raspušten, odnosno njegova delatnost ne može biti obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.
Poslodavac, bez naknade troškova, posredstvom pokrajinskih organa obezbeđuje uslove za rad Sindikata i to:
1) korišćenje poslovne prostorije (kancelarije) za redovan rad Sindikata, u svom sedištu;
2) korišćenje prostorija za sastanke Sindikata u sedištu i organizacionim jedinicama van sedišta poslodavca, tako da se korišćenjem prostorija ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz nadležnosti poslodavca;
3) plaćen rad ovlašćenom predstavniku Sindikata, u skladu sa zakonom, Ugovorom i pod uslovima utvrđenim sporazumom između poslodavca i Sindikata;
4) administrativnu i tehničku pomoć, upotrebu telefona, telefaksa, računarske tehnike i opreme za umnožavanje i kopiranje materijala;
5) obračun i naplatu sindikalne članarine i ostalih sredstava u skladu sa opštim aktima Sindikata;
6) organizovanje i održavanje sindikalnih sastanaka članstva, koji na godišnjem nivou ne mogu trajati duže od 16 časova ukupno, pod uslovom da se time ne utiče na efikasno obavljanje poslova iz nadležnosti pokrajinskog organa;
7) mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata Sindikata na oglasnim tablama i na internoj informacionoj mreži pokrajinskih organa;
8) samostalno uređivanje linka na internet mreži i internoj mreži pokrajinskih organa, kao i sopstvenu uređivačku politiku informisanja zaposlenih, odnosno članova Sindikata.
Ovlašćeni predstavnik Sindikata jeste predsednik, a ako sindikat ima više od 200 članova - i sekretar Sindikata.
Ako Sindikat ima 400 ili više članova, jedan od dva ovlašćena predstavnika Sindikata iz člana 70. Ugovora, koga odredi nadležni organ Sindikata, obavlja svoju funkciju profesionalno, a za to vreme mu miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i na osnovu rada kod poslodavca.
Troškovi profesionalnog obavljanja funkcije ovlašćenog predstavnika Sindikata u smislu stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu AP Vojvodine.
Sporazum o obezbeđivanju sredstava iz stava 2. ovog člana, zaključuju Pokrajinska vlada i Sindikat, na period koji ne može biti kraći od pet godina.
Ovlašćeni predstavnik Sindikata, za vreme obavljanja funkcije u Sindikatu i dve godine po prestanku funkcije, ako postupa u skladu s važećim propisima, ne može se bez svoje saglasnosti premestiti na druge poslove, niti se može na bilo koji način staviti u nepovoljniji položaj od onog koji je imao pre stupanja na funkciju u Sindikatu.
Član organa Sindikata, za vreme trajanja mandata i godinu dana po prestanku članstva u organu Sindikata, ako postupa u skladu s važećim propisima, ne može se bez svoje saglasnosti premestiti na druge poslove, niti se može na bilo koji način staviti u nepovoljniji položaj od onog koji je imao pre izbora u organ Sindikata.
Pod nepovoljnijim položajem u smislu stavova 1. i 2. ovog člana smatra se i određivanje manje plate od one koju je zaposleni imao pre izbora za ovlašćenog predstavnika Sindikata ili člana organa Sindikata.
Član Sindikata koji je izabran na višu funkciju u Sindikatu (predsednik gradskog, pokrajinskog ili republičkog organa) za vreme trajanja mandata ima pravo da u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova svog radnog mesta, mada za to vreme ima pravo na naknadu plate, u skladu sa zakonom.
Članovi organa Sindikata, kao i zaposleni koji je izabran u organe sindikata van organizacije Sindikata, imaju pravo na plaćeno odsustvo s rada zbog prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, kongresima i drugim sindikalnim aktivnostima.
Ovlašćeni predstavnik Sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo s rada dok traju pregovori oko zaključenja kolektivnog ugovora kod poslodavca.
Predstavnik Sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo s rada onog dana kada, kao ovlašćen:
1) prisustvuje postupku kojim se utvrđuje disciplinska odgovornost člana Sindikata;
2) zastupa člana Sindikata u radnom sporu.
Vreme provedeno u vršenju sindikalnih poslova u smislu ovog člana, smatra se vremenom provedenim na radu.
Ako u pokrajinskim organima postoje dve sindikalne organizacije ili više njih, pokrajinski organ, odnosno rukovodilac, u obavezi je da se uzdrži od delovanja kojim bi pojedina sindikalna organizacija bila dovedena u povlašćeni, odnosno podređeni položaj.
Povredom prava na sindikalno organizovanje, između ostalog, smatra se i pritisak na zaposlene da se iščlane iz sindikalne organizacije ili da se učlane u određenu sindikalnu organizaciju.
IX VAŽENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA
Ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Po isteku roka iz člana 73. Ugovora, Ugovor prestaje da važi ako se učesnici Ugovora drugačije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka njegovog važenja.
Važenje Ugovora može prestati pre roka navedenog u članu 73. Ugovora, ako Poslodavac i Sindikat zaključe nov kolektivni ugovor.
X REŠAVANJE SPOROVA I PRIMENA UGOVORA
Sporna pitanja u primeni Ugovora rešava Arbitraža.
Arbitraža se sastoji od pet članova. Predsednika i jednog člana imenuje Poslodavac, jednog člana imenuje Služba Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, a dva člana Sindikat.
Članovi Arbitraže koje imenuju Poslodavac i Služba Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine moraju da budu diplomirani pravnici, s najmanje deset godina radnog iskustva u struci.
Mandat Arbitraže je tri godine od dana imenovanja.
Arbitraža odlučuje o spornim pitanjima na osnovu zahteva Poslodavca, pokrajinskog organa ili Sindikata.
Odluke Arbitraže moraju biti obrazložene.
Odluke Arbitraže o spornom pitanju konačne su i obavezujuće za ugovorne strane.
Odluke Arbitraže objavljuju se bez obrazloženja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".
Arbitraža radi u sednicama koje saziva i vodi predsednik Arbitraže.
Odluke Arbitraže donose se većinom glasova članova.
O radu Arbitraže vodi se zapisnik.
Praćenje primene kolektivnog ugovora
Poslodavac i Sindikat mogu da obrazuju zajedničko radno telo za praćenje primene Ugovora.
Stupanjem na snagu Ugovora ostaju na snazi Pravilnik o dodeli solidarne pomoći zaposlenima u organima Autonomne pokrajine Vojvodine, broj 123-12/2014 od 23. jula 2014. godine i Rešenje o obrazovanju stručne komisije za davanje mišljenja za dodelu solidarne pomoći, broj 123-11/2014 od 23. jula 2014. godine.
Na osnovu ovlašćenja Pokrajinske vlade, broj 11-22/2015 od 4. marta 2015. godine i ovlašćenja Službe Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, broj 031-1/2015 od 19. februara 2015. godine, Ugovor u ime Poslodavca zaključuje Miroslav Vasin, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Na osnovu ovlašćenja Odbora Sindikata, broj 00-15/2015-05 od 18. februara 2015. godine, Ugovor u ime Sindikata zaključuje Novak Vrbaški, predsednik Sindikata.
Ugovor će se objaviti u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine", a stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Član 36, 37, 38, 45. i 46. Ugovora primenjuje se od 30. januara 2015. godine.
Samostalni članovi Kolektivnog ugovorа o izmenama i dopunama
Kolektivnog ugovora za organe Autonomne pokrajine Vojvodine
("Sl. list AP Vojvodine", br. 46/2015)
Član 19
Na osnovu ovlašćenja Pokrajinske vlade, broj 11-22/2015 od 4. novembra 2015. godine i ovlašćenja Službe Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, 02 broj: 11-1/14 od 20. oktobra 2015. godine, Ugovor u ime Poslodavca zaključuje Miroslav Vasin, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
Na osnovu ovlašćenja Odbora Sindikata, broj 00-46/2015-05 od 16. oktobra 2015. godine, Ugovor u ime Sindikata zaključuje Novak Vrbaški, predsednik Sindikata.
Član 20
Kolektivni ugovor o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora za organe Autonomne pokrajine Vojvodine objaviće se u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine", a stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Važenje Ugovora ("Službeni list APV", broj 8/2015) jeste tri godine od dana stupanja na snagu Kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Kolektivnog ugovora za organe Autonomne pokrajine Vojvodine.