PRAVILNIKO BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU("Sl. list grada Kragujevca", br. 36/2015) |
Pravilnikom o budžetskom računovodstvu u Gradskoj upravi za finansije (u daljem tekstu: Pravilnik) uređuje se:
I Osnovne odredbe
II Vođenje budžetskog računovodstva:
1) Organizacija budžetskog računovodstva
2) Osnova za vođenje budžetskog računovodstva
3) Poslovne knjige
4) Računovodstvene isprave
III Interni računovodstveni kontrolni postupci
IV Imenovanje lica koja su odgovorna za zakonitost, ispravnost i sastavljanje računovodstvenih isprava o nastaloj poslovnoj promeni ili drugom događaju
V Kretanje računovodstvenih isprava i rokovi za njihovo sastavljanje i dostavljanje
VI Priznavanje, procenjivanje i prezentacija pozicija finansijskih izveštaja (računovodstvene politike)
VII Usklađivanje poslovnih knjiga, popis imovine i obaveza i usaglašavanje potraživanja i obaveza:
1) Usklađivanje poslovnih knjiga
2) Popis imovine i obaveza
3) Usaglašavanje potraživanja i obaveza
VIII Zaključivanje poslovnih knjiga i čuvanje poslovnih knjiga i računovodstvenih isprava
IX Budžetsko izveštavanje
X Utvrđivanje odgovornosti zaposlenih u budžetskom računovodstvu
XI Završne odredbe
Pod budžetskim računovodstvom u smislu ovog Pravilnika podrazumeva se osnov i uslovi vođenja poslovnih knjiga i drugih evidencija sa dokumentacijom na osnovu koje se evidentiraju sve transakcije i poslovni događaji koji iskazuju stanje i promene na imovini, potraživanjima, obavezama, izvorima finansiranja, rashodima, izdacima, prihodima, primanjima kao i utvrđivanje rezultata poslovanja.
II VOĐENJE BUDŽETSKOG RAČUNOVODSTVA
1) Organizacija budžetskog računovodstva
Budžetsko računovodstvo se vodi po sistemu dvojnog računovodstva na propisanim subanalitičkim (šestocifrenim) kontima propisanim Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj: 103/11, 10/12, 18/12, 95/12, 99/12, 22/13, 48/13, 61/13, 63/13 - ispr. 106/13, 120/13, 20/14, 64/14, 81/14, 117/14, 128/14, 131/14, 32/15, 59/15 i 63/15).
Poslovi budžetskog računovodstva obavljaju se u okviru jedinstvenog organizacionog dela kao međusobno povezani poslovi, utvrđeni aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Poslovi budžetskog računovodstva obavljaju se u Gradskoj upravi za finansije - Odeljenju za finansijsko-računovodstvene poslove i Odeljenju trezora.
Poslove budžetskog računovodstva obavljaju stručna lica koja su raspoređena za obavljanje ovih poslova u skladu sa aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, i to: načelnik Odeljenja za finansijsko-računovodstvene poslove, načelnik Odeljenja trezora, izvršilac za računovodstvene poslove, rukovodilac grupe poslova finansijskog planiranja, izveštavanja i kontrole rashoda i stručna lica koja su raspoređena za vršenje ovih poslova.
Poslovi budžetskog računovodstva obavljaju se za sve direktne i indirektne korisnike koji su definisani u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu kao i Odlukom o budžetu grada Kragujevca.
Ministar posebnim aktom (Naredba o spisku direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike, odnosno lokalne vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora) utvrđuje spisak direktnih i indirektnih korisnika budžeta grada Kragujevca koji se objavljuje u Službenom listu grada Kragujevca.
Budžetsko računovodstvo organizuje se tako da se obezbede podaci na osnovu kojih se može obavljati: utvrđivanje prihoda - primanja, rashoda-izdataka, uvid u stanje i kretanje imovine i obaveza, utvrđivanje rezultata poslovanja, sastavljanje godišnjih i tromesečno periodičnih finansijskih izveštaja, izrada analiza i informacija o poslovanju i radu i drugih izveštaja po potrebi.
2) Osnov za vođenje budžetskog računovodstva
Vođenje budžetskog računovodstva zasniva se na gotovinskoj osnovi po kojoj se transakcije i ostali događaji evidentiraju u trenutku kada se gotovinska sredstva prime, odnosno isplate.
Računovodstvene evidencije za potrebe internog izveštavanja se vode prema obračunskoj osnovi, pod uslovom da se finansijski izveštaji izrađuju na gotovinskoj osnovi radi konsolidovanog izveštaja (za direktne korisnike koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike).
Prema obračunskoj osnovi naročito se vode evidencije potraživanja i obaveza, a mogu i drugi potrebni podaci.
Finansijski izveštaji sadrže:
1. Izveštaje na gotovinskoj osnovi,
2. Izveštaje sastavljene na osnovu usvojenih računovodstvenih politika sa obrazloženjem.
Izveštaji iz stava 1. tačka 2. ovog člana su:
1. Bilans stanja,
2. Izveštaj o izvršenju budžeta.
Poslovne knjige su sveobuhvatne evidencije o finansijskim transakcijama, kojima se obezbeđuje uvid u stanje i kretanje imovine, potraživanja, obaveza, izvora finansiranja, rashoda i izdataka, prihoda i primanja i rezultata poslovanja.
Poslovne knjige se vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, hronološki, uredno i ažurno u skladu sa strukturom konta koja je propisana Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br.103/11, 10/12, 18/12, 95/12, 22/13, 48/13, 61/13 - ispr., 106/13, 120/13, 20/14, 64/14, 81/14, 117/14, 128/14, 131/14, 32/15, 59/15 i 63/15).
Direktni korisnici - bez tekućih računa, vode samo pomoćne knjige i evidencije.
Analitičko raščlanjavanje propisanih subanalitičkih konta vrši načelnik Odeljenja za finansijsko-računovodstvene poslove.
Poslovne knjige čine: dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige i evidencije.
Dnevnik je obavezna poslovna knjiga u kojoj se hronološki i sistematično evidentiraju se nastale poslovne promene u poslovanju.
Glavna knjiga sadrži sve poslovne promene sistematizovane na propisanim subanalitičkih (šestocifrenim) kontima, a u okviru konta hronološki, po redosledu njihovog nastajanja, kao i u skladu sa transakcijama i poslovnim događajima evidentiranim u glavnoj knjizi trezora.
Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje su preko analitičkog konta povezane sa glavnom knjigom i vode se u cilju obezbeđivanja analitičkih podataka u izvršavanju određenih namena i praćenja stanja i kretanja imovine.
Pomoćne knjige obuhvataju:
1) Pomoćnu knjigu kupaca koja obezbeđuje podatke o svim potraživanjima kupaca;
2) Pomoćnu knjigu dobavljača koja obezbeđuje podatke o svim obavezama prema dobavljačima;
3) Pomoćnu knjigu osnovnih sredstava koja obezbeđuje detaljne podatke o svim osnovnim sredstvima definisane Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije;
4) Pomoćnu knjigu plata koja obezbeđuje detaljne podatke iz obračuna o svim pojedinačnim isplatama za svakog zaposlenog;
5) Pomoćnu knjigu zaliha;
6) Ostale pomoćne knjige:
- knjiga blagajne benzinskih bonova,
- druge pomoćne knjige po potrebi.
Pomoćne evidencije obuhvataju:
1) Pomoćnu evidenciju izvršenih isplata;
2) Pomoćnu evidenciju ostvarenih priliva;
3) Pomoćnu evidenciju plasmana;
4) Pomoćnu evidenciju duga;
5) Ostale pomoćne evidencije:
- evidencija donacija
- druge pomoćne evidencije.
Poslovne knjige imaju karakter javnih isprava.
Poslovne knjige vode se za period od jedne budžetske godine, izuzev pojedinih pomoćnih knjiga koje se mogu voditi za period duži od jedne godine.
Poslovne knjige otvaraju se na početku budžetske godine ili u toku godine po osnivanju novog korisnika budžetskih sredstava.
Vođenje poslovnih knjiga mora da bude uredno, ažurno i da obezbedi uvid u hronološko knjiženje transakcija i poslovnih događaja.
Računovodstvena isprava knjiži se istog dana kada je primljena, a najkasnije narednog dana od dana prijema.
Poslovne knjige se vode u slobodnim listovima ili u elektronskom obliku.
Obavezno je korišćenje softvera koji obezbeđuje čuvanje podataka o svim proknjiženim transakcijama i poslovnim događajima, koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava neovlašćeno brisanje proknjiženih poslovnih promena.
Računovodstvena isprava je javna isprava koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj transakciji i drugom događaju koji sadrži sve podatke na osnovu kojih se vrši knjiženje u poslovnim knjigama.
U poslovne knjige mogu se unositi transakcije i drugi događaji samo na osnovu validnih računovodstvenih isprava (dokumenata) iz kojih se može saznati osnov nastale promene.
Računovodstvenom ispravom smatraju se i računovodstvene isprave koje se sastavljaju u finansijskoj službi direktnih korisnika, na osnovu koje se vrši knjiženje u poslovnim knjigama (na primer: računi, ugovori, odluke - rešenja o knjiženju manjkova i viškova po popisu, isprave o usaglašavanju potraživanja i obaveza, obračuni, pregledi, specifikacije i dr.).
Validnom računovodstvenom ispravom smatra se i isprava dobijena telekomunikacionim putem, u elektronskom, magnetnom ili drugom obliku, u kom slučaju je pošiljalac odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni prenos budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i za čuvanje originalne isprave.
Računovodstvena isprava sastavlja se na mestu i u vreme nastanka poslovnog događaja u tri primerka, od kojih jedan primerak zadržava lice koje je ispravu sastavilo, a dva primerka se dostavljaju knjigovodstvu na knjiženje (jedan primerak za knjiženje u finansijskom knjigovodstvu, a drugi primerak za knjiženje u pomoćnim knjigama i evidencijama).
Računovodstvena isprava pre knjiženja u poslovnim knjigama mora biti potpisana od strane lica odgovornog za nastalu poslovnu promenu i poslovni događaj, lica koje je ispravu sastavilo i lica koje je ispravu kontrolisalo.
Ova lica svojim potpisima na ispravi garantuju da je ova istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu.
Računovodstvena isprava se dostavlja na knjiženje u poslovne knjige narednog dana, a najkasnije u roku od dva dana od dana nastanka transakcije i poslovnog događaja putem dostavne knjige.
Računovodstvena isprava se knjiži u poslovne knjige istog dana kada je primljena, a najkasnije narednog dana od dana prijema.
Tok kretanja računovodstvenih isprava podrazumeva prenos i uslove prenosa računovodstvenih isprava od mesta njihovog sastavljanja, odnosno ulaska eksternog dokumenta u pisarnicu budžetskog korisnika, preko mesta obrade i kontrole, do mesta knjiženja i arhiviranja.
III INTERNI RAČUNOVODSTVENI KONTROLNI POSTUPCI
Pod internim računovodstvenim kontrolnim postupcima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se postupci vršenja interne kontrole računovodstvenih isprava.
U postupcima interne kontrole kontrolišu se računovodstvene isprave u pogledu zakonitosti, potpunosti, istinitosti i tačnosti podataka sadržanih u njima.
Načelnik Gradske uprave za finansije uspostavlja sistem finansijskog upravljanja i kontrole koji se organizuje kao sistem procedura i odgovornosti svih zaposlenih.
Za sprovođenje sistema internih kontrola odgovorni su načelnici: odeljenja za budžet, odeljenja trezora, odeljenja za finansijsko- računovodstvene poslove i sprovodi se politikama, procedurama i aktivnostima u cilju ostvarivanja:
- poslovanja u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima;
- realnosti i integriteta finansijskih i poslovnih izveštaja;
- ekonomičnog, efikasnog ili efektivnog korišćenja sredstava;
- zaštite sredstava i podataka (informacija).
Postupak interne kontrole obuhvata:
- kontrolu planiranja rashoda;
- preuzimanje obaveza i
- izvršavanje naloga za plaćanje.
Postupak interne kontrole podrazumeva naročito:
- proveru i utvrđivanje da li su rashodi planirani u skladu sa stvarnim potrebama za izvršavanje funkcija direktnog korisnika;
- kontrolu ispravnosti korišćenja budžetskih aproprijacija i kvota u skladu sa Odlukom o budžetu grada Kragujevca;
- kontrolu preuzimanja obaveza i izvršavanje naloga za plaćanje;
- kontrolu dokumentovanosti poslovnih promena;
- proveru ispravnosti i zakonitosti transakcija (prvenstveno da li je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama);
- proveru tačnosti klasifikacije i
- overu transakcije.
Interni računovodstveni kontrolni postupci se vode na način propisan Uputstvom o radu trezora grada Kragujevca.
IV IMENOVANJE LICA KOJA SU ODGOVORNA ZA ZAKONITOST, ISPRAVNOST I SASTAVLJANJE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA O NASTALOJ POSLOVNOJ PROMENI ILI DRUGOM DOGAĐAJU
Načelnik Odeljenja za finansijsko-računovodstvene poslove i načelnik Odeljenja trezora odgovorni su za zakonito, pravilno i blagovremeno obavljanje poslova predviđenih Pravilnikom.
Za verodostojnost, tačnost i potpunost računovodstvenih isprava odgovorno je lice iz finansijske službe direktnog korisnika koje prema aktu o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi, sastavlja računovodstvene isprave i to potvrđuje svojim potpisom.
Za nastalu poslovnu transakciju i drugi događaj odgovoran je zaposleni koji na osnovu rešenja rukovodioca korisnika budžetskih sredstava, neposredno učestvuje u nastanku poslovne promene ili drugog događaja.
Za kontrolu zakonitosti i ispravnosti računovodstvene isprave za nastalu poslovnu transakciju i drugog poslovnog događaja odgovoran je načelnik Odeljenja za finansijsko- računovodstvene poslove, odnosno zaposleni koji je ovlašćen od strane načelnika Odeljenja. Zaposleni je dužan da svojim potpisom na ispravi garantuje da je istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu i drugi događaj.
Utvrđene funkcije odgovornosti zaposlenih lica iz članova od 24. do člana 27. ovog Pravilnika ne smeju se poklapati.
V KRETANJE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA I ROKOVI ZA NJIHOVO SASTAVLJANJE I DOSTAVLJANJE
Tokom kretanja računovodstvenih isprava podrazumeva prenos i uslove prenosa računovodstvenih isprava od mesta njihovog sastavljanja, odnosno ulaska eksternog dokumenta u pisarnici budžetskog korisnika, preko mesta obrade i kontrole, do mesta knjiženja i arhiviranja.
Računovodstvena isprava sastavlja se kod direktnog korisnika gde je nastala poslovna promena i putem dostavne knjige dostavlja se na knjiženje narednog dana, a najkasnije u roku od dva dana od dana nastanka poslovne promene i drugog događaja.
Računovodstvena isprava pre knjiženja u poslovnim knjigama mora biti potpisana od strane lica odgovornog za nastalu poslovnu promenu i drugi događaj, lica koje je ispravu sastavilo i lica koje je ispravu kontrolisalo.
Osnovni podaci koje treba da sadrži računovodstvena isprava su sledeći:
- naziv budžetskog korisnika, odnosno ime fizičkog lica koje je sastavilo, odnosno izdalo ispravu;
- naziv i broj isprave;
- mesto i datum izdavanja isprave;
- sadržina poslovne promene;
- vrednost na koju glasi isprava;
- poslovi koji su povezani sa ispravom i
- potpis ovlašćenog lica.
VI PRIZNAVANJE, PROCENJIVANJE I PREZENTACIJA POZICIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA - RAČUNOVODSTVENE POLITIKE
Priznavanje, procenjivanje i prezentacija pozicija finansijskih izveštaja vrši se u skladu sa
Računovodstvenim politikama koje je doneo načelnik Gradske uprave za finansije.
Računovodstvene politike predstavljaju sastavni deo Pravilnika.
VII USKLAĐIVANJE POSLOVNIH KNJIGA, POPIS IMOVINE I OBAVEZA I USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA
1. Usklađivanje poslovnih knjiga
Finansijska služba indirektnog korisnika budžetskih sredstava vrši usklađivanje promena i stanja pomoćne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom, pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja - Završnog računa.
Finansijska služba direktnog korisnika budžetskih sredstava vrši usklađivanje promena i stanja pomoćne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom, kao i sa glavnom knjigom trezora pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja - Završnog računa.
Usklađivanje stanja imovine i obaveza u knjigovodstvenoj evidenciji sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom vrši se na kraju budžetske godine, sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.
Način i rokovi vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem, sprovodi se u skladu sa Uredbom o evidenciji i popisu nepokretnosti i drugih sredstava u državnoj svojini ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj: 27/96), Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije i usklađivanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj: 33/15) kao i posebnim aktom kojim se uređuje popis Gradskih uprava.
Popis nenaplaćenih potraživanja poverilac je dužan da dostavi svom dužniku najkasnije 25 dana od dana sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja - završnog računa na obrascu IOS - Izvod otvorenih stavki u dva primerka.
Po prijemu popisa neizmirenih obaveza na obrascu IOS - Izvod otvorenih stavki dužnik je obavezan da proveri svoju obavezu i o tome obavesti poverioca na overenom primerku obrasca IOS - Izvod otvorenih stavki u roku od pet dana od dana prijem ovog obrasca.
Popisom se utvrđuje stanje nefinansijske imovine, finansijske imovine, obaveza i kapitala.
Popis može biti redovan popis i vanredan popis.
Redovan popis imovine i obaveza vrši se na kraju poslovne godine za koju se sastavlja godišnji finansijski izveštaj - završni račun.
Redovan popis može početi 01. decembra tekuće godine, a po potrebi i ranije, s tim da se stanje po popisu svede na stanje na dan 31. decembar tekuće godine.
Promene stanja imovine i obaveza u toku popisa, unose se u popisne liste na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
U toku godine se, u izuzetnim situacijama, može vršiti i vanredan popis u slučajevima propisanim zakonom (statusne promene, promene oblika organizovanja i dr.).
Izuzetno, popis knjiga, filmova, fotosa i arhivske građe vrši se jednom u pet godina.
Izuzetno, popis robe i materijala u magacinu i prodajnim mestima (restoran, bife i dr.) vrši se u toku godine u situacijama: promene magacionera, promene odgovornog lica - računopolagača, pojave krađe i pronevere, nastanka štete zbog elementarnih nepogoda i dr.
Tuđa imovina popisuje se u posebnim popisnim listama koje se najkasnije do 20. januara naredne godine dostavljaju vlasnicima popisane imovine.
Imovina čija je vrednost umanjena zbog oštećenja, neispravnosti, zastarelosti i sl. Popisuje se na posebnim popisnim listama.
Imovina koja na dan popisa nije zatečena (imovina na putu, inostranstvu, data u zajam, popravku i sl.) unose se u posebne popisne liste na osnovu verodostojne dokumentacije, ako do poslednjeg dana popisa nisu primljene popisne liste od pravnih lica kod kojih se imovina nalazi.
Utvrđeni manjkovi ne mogu se prebijati sa viškom, osim sporadično u slučaju očigledne zamene pojedinih materijala i robe.
Način i rokovi vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem sprovodi se u skladu sa Uredbom o evidenciji i popisu nepokretnosti i drugih sredstava u državnoj svojini ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj: 27/96) i Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije i usklađivanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj: 33/15) kao i posebnim aktom kojim se uređuje popis Gradskih uprava.
Za indirektne korisnike:
Usklađivanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem utvrđenim popisom, vrši se najkasnije do 30. januara tekuće godine za prethodnu godinu, za koju se sastavlja godišnji finansijski izveštaj - završni račun.
Za direktne korisnike:
Usklađivanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem utvrđenim popisom, vrši se najkasnije do 1. marta tekuće godine za prethodnu godinu, za koju se sastavlja godišnji finansijski izveštaj - završni račun.
Kada se popis vrši posle 31. decembra, neophodno je izvršiti svođenje stanja po popisu na dan 31. decembra.
Svođenje stanja po popisu na dan 31. decembra vrši se pomoću računovodstvene dokumentacije.
Popis imovine i obaveza vrše popisne komisije određene posebnim rešenjem koje donose rukovodioci Gradskih uprava, stručnih i posebnih službi organa Grada. Ovim rešenjem obrazuje se potreban broj komisija i imenuju se članovi i zamenici komisija, utvrđuje se rok u kome su komisije dužne da izvrše popis, kao i rok za dostavljanje izveštaja o izvršenom popisu.
Članovi popisne komisije, odnosno njen predsednik odgovorni su za tačnost utvrđenog stanja po popisu, za uredno sastavljanje popisnih lista, kao i za blagovremeno vršenje popisa.
Po završenom popisu, popisne komisije dužne su da sastave Izveštaj o izvršenom popisu, kome se prilažu popisne liste sa izvornim materijalom koji je služio za sastavljanje popisnih lista, kao i da isti dostave Centralnoj popisnoj komisiji.
Centralna popisna komisija kontroliše izveštaje o izvršenom popisu pojedinih popisnih komisija, objedinjuje ih i sastavlja Izveštaj o izvršenom popisu imovine i obaveza sa predlogom mera.
Izveštaj o izvršenom popisu sa predlogom mera predsednik Centralne popisne komisije upućuje na razmatranje i usvajanje Gradskom veću.
Gradsko veće donosi odluku - Rešenje o rezultatima popisa i zaključak:
- o postupku sa utvrđenim manjkom;
- o postupku sa utvrđenim viškom;
- o rashodovanju imovine koja je dotrajala ili više nije upotrebljiva.
Izveštaj o izvršenom popisu imovine i obaveza, popisne liste i izveštaji o izvršenom popisu pojedinih popisnih komisija zajedno sa odlukom - Rešenjem o rezultatima popisa dostavljaju se na knjiženje računovodstvu najkasnije u roku od dva dana od dana usvajanja.
3. Usaglašavanje potraživanja i obaveza
Usaglašavanje stanja finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza vrši se na dan sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja - završnog računa 31. decembra tekuće godine.
Popis nenaplaćenih potraživanja poverilac je dužan da dostavi svom dužniku najkasnije 25 dana od dana sastavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja - završnog računa na obrascu IOS - izvod otvorenih stavki.
IOS - Izvod otvorenih stavki se sastavlja u tri primerka od kojih se dva primerka dostavljaju na usaglašavanje komitentu - dužniku.
Dužnik je obavezan da proveri svoju obavezu i o tome obavesti poverioca na overenom primerku obrasca IOS u roku od pet dana od dana prijema obrasca IOS.
VIII ZAKLJUČIVANJE I ČUVANJE POSLOVNIH KNJIGA, RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA I FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Na kraju budžetske godine posle sprovedenih evidencija svih ekonomskih transakcija po izradi finansijskog izveštaja - završnog računa za prethodnu godinu, zaključuju se poslovne knjige.
Glavnu knjigu, pomoćne knjige i evidencije overavaju načelnik Odeljenja za finansijsko-računovodstvene poslove i načelnik Odeljenja trezora.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju:
1) 50 godina - finansijski izveštaji;
2) 10 godina - dnevnik, glavne knjige, pomoćne knjige i evidencije;
3) 5 godina - izvorna i prateća dokumentacija
4) trajno-evidencija o zaradama.
Vreme čuvanja iz stava 4. ovog člana počinje poslednjeg dana budžetske godine na koji se računovodstvena isprava odnosi.
Finansijski izveštaji, poslovne knjige i računovodstvene isprave čuvaju se u originalu ili drugom obliku arhiviranja, u skladu sa zakonom.
Poslovne knjige, računovodstvene isprave i finansijski izveštaji se čuvaju u prostorijama korisnika budžetskih sredstava i arhivi.
Za čuvanje poslovnih knjiga, računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja odgovoran je zaposleni koji na osnovu rešenja rukovodioca korisnika budžetskih sredstava, obavlja poslove arhiviranja.
Uništavanje poslovnih knjiga, računovodstvenih isprava i finansijskih izveštaja, kojima je prošao rok čuvanja vrši komisija koju je formirao načelnik Gradske uprave za finansije uz prisustvo predstavnika Arhiva, lica koje zaduženo za čuvanje navedene dokumentacije, načelnika Odeljenja za finansijsko-računovodstvene poslove, načelnika Odeljenja trezora i Odeljenja za budžet.
Komisija sastavlja zapisnik o uništavanju poslovnih knjiga i računovodstvenih isprava.
Direktan korisnik budžetskih sredstava na svaka tri meseca sastavlja periodične (tromesečne) izveštaje o izvršenju finansijskog plana za periode januar - mart, januar - jun, januar - septembar, januar - decembar, na osnovu kojih odeljenje trezora sastavlja konsolidovani izveštaj o izvršenju budžeta za određeni period.
Periodični izveštaji o izvršenju finansijskih planova, odnosno izveštaj o izvršenju budžeta za određeni period se vrši primenom gotovinske osnove.
Periodični finansijski izveštaj - završni račun sastavljaju se na osnovu evidencija o primljenim sredstvima i izvršenim plaćanjima koja su usaglašena sa glavnom knjigom trezora, kao i na osnovu drugih analitičkih evidencija koje se vode.
Periodični finansijski izveštaji i godišnji finansijski izveštaj - završni račun sastavljaju se na osnovu uputstva i instrukcija na obrascima koje propisuje ministar nadležan za finansije u skladu sa ovlašćenjem iz zakona.
X UTVRĐIVANJE ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH U BUDŽETSKOM RAČUNOVODSTVU
Načelnik odeljenja za finansijsko-računovodstvene poslove i načelnik odeljenja trezora odgovorni su za organizovanje vođenja poslovnih knjiga (glavne knjige trezora i pomoćnih knjiga i evidencija) i podnošenje finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom.
Ukoliko se u poslovnim knjigama netačno iskažu podaci, odgovoran je zaposleni u finansijskoj službi direktnog korisnika i zaposleni u Gradskoj upravi za finansije.
Odgovornost za propuste, koji su suprotni odredbama navedenog Pravilnika, utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 20. Uredbe o budžetskom računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 125/03 i 12/06).
Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".
Donošenjem ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o organizaciji budžetskog računovodstva broj 110-41/14-IV od 02.04.2014. godine.