ZAKONO DRŽAVNOM VEĆU TUŽILACA("Sl. glasnik RS", br. 116/2008, 101/2010, 88/2011 i 106/2015) |
Ovim zakonom uređuje se položaj, nadležnost, organizacija i način rada Državnog veća tužilaca (u daljem tekstu: Državnog veća), uslovi i postupak za izbor izbornih članova Državnog veća, trajanje mandata i prestanak njihove funkcije i obezbeđenje uslova i sredstava za rad Državnog veća.
Državno veće je samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
U okviru svoje nadležnosti Državno veće ostvaruje saradnju sa Visokim savetom sudstva, državnim i drugim organima i organizacijama, tužilačkim savetima drugih država i međunarodnim organizacijama.
Sredstva za rad Državnog veća obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Državnog veća.
Državno veće samostalno raspolaže sredstvima iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom.
Sedište i obeležja Državnog veća
Sedište Državnog veća je u Beogradu.
Državno veće ima pečat, koji sadrži naziv i grb Republike Srbije i naziv i sedište organa, u skladu sa posebnim zakonima.
Državno veće ima jedanaest članova.
Članovi Državnog veća su Republički javni tužilac, ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa ovim zakonom.
Izborne članove čine šest javnih tužilaca ili zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, od kojih je najmanje jedan sa teritorije autonomnih pokrajina i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Republički javni tužilac je po položaju predsednik Državnog veća.
Predsednik Državnog veća predstavlja Državno veće, rukovodi njegovim radom i vrši druge poslove u skladu sa zakonom.
Državno veće ima zamenika predsednika, koga iz reda tužilaca i zamenika javnih tužilaca - izbornih članova Državnog veća bira i razrešava Državno veće.
Zamenik predsednika obavlja poslove predsednika u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti.
Način izbora zamenika predsednika Državnog veća i trajanje mandata uređuje se Poslovnikom o radu Državnog veća tužilaca (u daljem tekstu: Poslovnik).
Javna tužilaštva i drugi državni organi, kao i javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, su dužni da postupaju po zahtevima Državnog veća za dostavljanje informacija, dokumenata i drugog materijala u vezi sa vršenjem poslova iz nadležnosti Državnog veća.
Član Državnog veća uživa imunitet kao javni tužilac.
Član Državnog veća ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka Državnog veća.
Član Državnog veća ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Državnog veća bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine.
Udaljenje sa funkcije člana Državnog veća
Član Državnog veća obavezno se udaljuje sa te funkcije kada mu je određen pritvor.
Izborni član Državnog veća, pored razloga iz stava 1. ovog člana, obavezno se udaljuje sa te funkcije i kada je podnet predlog za njegovo razrešenje sa funkcije člana Državnog veća, a izborni član Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca udaljuje se i kada je udaljen sa funkcije javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca.
Izborni član Državnog veća može biti udaljen sa te funkcije kada je pokrenut postupak za njegovo razrešenje sa funkcije člana Državnog veća, odnosno krivični postupak za delo zbog koga može biti razrešen sa funkcije člana Državnog veća.
Odluka o udaljenju i trajanje udaljenja
Odluku o udaljenju člana Državnog veća donosi predsednik Državnog veća.
Član Državnog veća udaljuje se sa te funkcije do ukidanja pritvora, dok traje udaljenje sa funkcije javnog tužioca ili zamenika javnog tužioca, do okončanja postupka za razrešenje sa funkcije člana Državnog veća ili okončanja krivičnog postupka za delo zbog koga može biti razrešen sa funkcije člana Državnog veća.
Na odluku o udaljenju iz razloga propisanih u članu 9a stav 3. ovog zakona, izborni član Državnog veća ima pravo prigovora Državnom veću, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.
Državno veće odlučuje o prigovoru iz stava 1. ovog člana u roku od osam dana od dana dostavljanja prigovora.
Izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenje odluke iz stava 1. ovog člana.
Izborni članovi Državnog veća iz reda zamenika javnih tužilaca za vreme obavljanja funkcije u Državnom veću ostvaruju prava iz radnog odnosa u Državnom veću.
Članovi Državnog veća iz stava 1. ovog člana imaju pravo na platu u visini iznosa koji se određuje množenjem koeficijenta 6,00 sa osnovicom za obračun i isplatu, u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu.
Članovima Državnog veća po položaju, članovima Državnog veća javnim tužiocima i članovima Državnog veća iz reda advokata i profesora pravnog fakulteta pripada posebna naknada za rad u Državnom veću, koju određuje nadležni odbor Narodne skupštine.
Izborni član Državnog veća iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta, nakon stupanja na funkciju, ne može biti na funkcijama u organima koji donose propise, organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinicama lokalne samouprave.
Izborni član Državnog veća iz reda zamenika javnih tužilaca može se osloboditi vršenja funkcije zamenika javnog tužioca za vreme obavljanja funkcije u Državnom veću, na osnovu odluke Državnog veća.
Mandat članova Državnog veća traje pet godina, osim za članove po položaju.
Izborni članovi Državnog veća mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.
Za vreme trajanja mandata javni tužilac i zamenik javnog tužioca koji je član Državnog veća ne može biti biran za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca u drugom javnom tužilaštvu.
II NADLEŽNOST I NAČIN RADA DRŽAVNOG VEĆA
Državno veće:
- utvrđuje listu kandidata za izbor Republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca koju dostavlja Vladi;
- predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tužioca;
- bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca;
- bira zamenike javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tužioca u višem javnom tužilaštvu;
- odlučuje o prestanku funkcije zamenika javnih tužilaca;
- utvrđuje razloge za razrešenje javnog tužioca i zamenika javnog tužioca;
- određuje javno tužilaštvo u kojem će javni tužilac i zamenici javnog tužioca nastaviti da vrše funkciju zamenika javnog tužioca u slučaju ukidanja javnog tužilaštva;
- odlučuje o udaljenju Republičkog javnog tužioca;
- odlučuje po prigovoru na odluku o udaljenju javnog tužioca i zamenika javnog tužioca;
- predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za rad javnih tužilaštava za tekuće rashode i vrši nadzor nad njihovim trošenjem, u skladu sa zakonom;
- utvrđuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnošću javnog tužilaštva;
- postavlja vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca;
- odlučuje po prigovoru na odluku Republičkog javnog tužioca o tome kada se smatra da nije bilo izbora javnog tužioca i zamenika javnog tužioca;
- daje mišljenje o izmenama postojećih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj i postupanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, organizaciju javnog tužilaštva, kao i drugih zakona koje javna tužilaštva primenjuju;
- donosi Etički kodeks;
- vodi lični list za svakog javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i zaposlenog u javnom tužilaštvu;
- imenuje i razrešava Disciplinskog tužioca i njegove zamenike i članove Disciplinske komisije i njihove zamenike;
- donosi odluke o pravnim lekovima u disciplinskom postupku;
- donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca;
- donosi odluku o pravnom leku protiv odluke o vrednovanju rada javnog tužioca i zamenika javnog tužioca;
- odlučuje o prigovorima u postupku izbora za članove Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca;
- obavlja poslove u vezi sa sprovođenjem Nacionalne strategije reforme pravosuđa;
- utvrđuje sadržinu programa obuke za zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju na funkciju i tužilačke pomoćnike u skladu sa zakonom;
- predlaže program obuke za javne tužioce i zamenike javnih tužilaca koji trajno obavljaju funkciju;
- obavlja i druge poslove predviđene zakonom.
Sednice Državnog veća su javne, a Državno veće može da odluči da sednica bude zatvorena za javnost ako to nalažu interesi javnog reda ili zaštita tajnosti podataka, kao i u slučajevima određenim Poslovnikom.
Sednice Državnog veća saziva predsednik po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje tri člana Državnog veća.
Državno veće održava sednice kada je prisutno najmanje šest članova Državnog veća.
Stalna radna tela Državnog veća su: Izborna komisija i disciplinski organi.
Sastav i način rada stalnih radnih tela uređuje se aktom Državnog veća.
Radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti Državno veće može da obrazuje povremena radna tela.
Obrazovanje, sastav i način rada povremenih radnih tela bliže se uređuje Poslovnikom.
Odluke Državnog veća donose se većinom glasova svih članova.
Odluke Državnog veća moraju biti obrazložene, ako Poslovnikom nije drukčije određeno.
Državno veće donosi Poslovnik kojim se bliže uređuje način rada i odlučivanje Državnog veća.
Poslovnik i druga opšta akta Državnog veća objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet strani Državnog veća.
Državno veće podnosi godišnji izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini.
Godišnji izveštaj o radu objavljuje se na internet strani Državnog veća.
Državno veće redovno obaveštava javnost o svom radu na način uređen Poslovnikom.
III POSTUPAK ZA IZBOR ČLANOVA DRŽAVNOG VEĆA
Izborne članove Državnog veća bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača.
Ovlašćeni predlagač za izborne članove Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca je Državno veće.
Državno veće je obavezno da predloži Narodnoj skupštini kandidate koji su neposredno izabrani od strane javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca na način i u postupku predviđenim ovim zakonom.
Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Državnog veća iz reda advokata je Advokatska komora Srbije.
Kandidate za izbornog člana Državnog veća iz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
Odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Državnog veća donosi predsednik Državnog veća najmanje šest meseci pre isteka mandata izbornih članova Državnog veća.
Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Državnog veća predsednik Državnog veća dostavlja predsedniku Izborne komisije Državnog veća, predsedniku Advokatske komore Srbije i dekanu najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji.
Ovlašćeni predlagači moraju dostaviti imena kandidata za izborne članove Državnog veća Narodnoj skupštini Republike Srbije najkasnije 90 dana pre dana isteka mandata izbornih članova Državnog veća.
2. Izbor kandidata za članove Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca
Zastupljenost javnih tužilaštava
Izborni članovi Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca biraju se iz sledećih javnih tužilaštava:
- jedan iz Republičkog javnog tužilaštva;
- jedan iz apelacionih tužilaštava, Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine;
- jedan iz viših tužilaštava;
- dva iz osnovnih tužilaštava;
- jedan iz javnih tužilaštava sa teritorije autonomne pokrajine.
Uslovi za kandidovanje
Kandidat za izbornog člana Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca može biti svaki javni tužilac i svaki zamenik javnog tužioca sa stalnom funkcijom.
Status kandidata stiče javni tužilac i zamenik javnog tužioca koga predloži kolegijum jednog ili više javnih tužilaštava, prema vrsti i stepenu javnog tužilaštva, odnosno javnog tužilaštva sa teritorije autonomne pokrajine u kojima kandidat vrši javnotužilačku funkciju, kao i javni tužilac i zamenik javnog tužioca koga podrži najmanje 15 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca iz vrste i stepena javnog tužilaštva u kojem kandidat vrši javnotužilačku funkciju i javni tužilac i zamenik javnog tužioca iz javnog tužilaštva sa teritorije autonomnih pokrajina koga podrži najmanje 15 javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca iz javnog tužilaštva sa teritorije autonomnih pokrajina. Jedan kolegijum javnog tužilaštva može da predloži samo jednog kandidata.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Državnog veća iz reda zamenika Republičkog javnog tužioca, kao i iz reda javnog tužioca i zamenika javnog tužioca Tužilaštva za ratne zločine i Tužilaštva za organizovan kriminal nije potreban predlog kolegijuma, već se status kandidata stiče prijavom.
Na sednici kolegijuma javnog tužilaštva iz stava 2. ovog člana, o predloženim kandidatima, glasa se tajno.
Biračko pravo
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca biraju kandidate za Državno veće na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.
Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili prisiljava javnog tužioca i zamenika javnog tužioca da glasa ili da ga poziva na odgovornost zbog glasanja.
Pravo da biraju kandidate za Državno veće imaju svi javni tužioci i svi zamenici javnih tužilaca sa stalnom funkcijom.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca glasa samo za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena javnog tužilaštva u kojem vrši svoju funkciju.
Javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca sa teritorije autonomne pokrajine, pored liste kandidata iz stava 4. ovog člana, glasa i za listu kandidata za javna tužilaštva sa teritorije autonomne pokrajine.
Izborna komisija
Postupak predlaganja kandidata za izborne članove Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca organizuje i sprovodi Izborna komisija Državnog veća (u daljem tekstu: Izborna komisija).
Izborna komisija se sastoji od predsednika i četiri člana i njihovih zamenika, koje bira Državno veće iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca na stalnoj funkciji, uz njihovu saglasnost.
Zamenici članova Izborne komisije imaju ista prava i odgovornosti kao i članovi koje zamenjuju.
Članovi Državnog veća ne mogu istovremeno biti članovi i zamenici članova Izborne komisije.
Mandat članovima Izborne komisije traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Članovi Izborne komisije ne mogu se kandidovati za izborne članove Državnog veća.
Položaj Izborne komisije
Izborna komisija je samostalna i nezavisna u radu i radi na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona.
Izborna komisija donosi odluke većinom glasova svih članova.
Za svoj rad Izborna komisija odgovara Državnom veću koje obezbeđuje uslove za njen rad.
Sva javna tužilaštva su dužna da pružaju pomoć Izbornoj komisiji i da im dostavljaju podatke potrebne za rad.
Izborne radnje
Izborna komisija, po prijemu odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata, donosi odluku o izbornim radnjama i rokovima.
Predsednik Izborne komisije dostavlja javnim tužiocima odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata i odluku o izbornim radnjama i rokovima.
Javni tužioci su obavezni da odluku o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata i odluku o izbornim radnjama i rokovima, učine dostupnim svim zamenicima javnih tužilaca u tom javnom tužilaštvu, na odgovarajući način.
Kandidaciona prijava
Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Državnog veća u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Uz kandidacionu prijavu dostavlja se potpisana izjava kandidata o prihvatanju kandidature i odluka Kolegijuma javnog tužilaštva o podržavanju kandidature, odnosno formular sa potpisima javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji podržavaju kandidata, kao i lični i profesionalni podaci o kandidatu.
Postupak po prijavi
Izborna komisija ispituje blagovremenost i potpunost prijave.
Neblagovremenu prijavu Izborna komisija odbacuje rešenjem.
Izborna komisija će, u roku od 24 časa od prijema nepotpune prijave, zaključkom pozvati kandidata da podnetu prijavu dopuni u roku od 48 sati od časa prijema, uz upozorenje da će u suprotnom biti odbačena.
Konačna lista kandidata
Izborna komisija utvrđuje konačnu listu kandidata u roku od osam dana od isteka roka iz člana 28. stav 1. ovog zakona.
Izborna komisija utvrđuje po jednu konačnu listu kandidata za svaki stepen i vrstu javnog tužilaštva, odnosno iz javnih tužilaštava sa teritorije autonomne pokrajine iz kojih se predlažu izborni članovi Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, u skladu sa odredbom člana 22. ovog zakona.
Redosled kandidata na listama utvrđuje se prema redosledu predaje kandidacionih prijava Izbornoj komisiji.
Vreme izbora i biračka mesta
Datum i vreme sprovođenja izbora određuje Izborna komisija i o tome obaveštava sve javne tužioce deset dana pre izbora.
Javni tužioci će sedam dana pre dana održavanja izbora obavestiti javnim obaveštenjem zamenike javnih tužilaca o danu i vremenu održavanja izbora.
Glasanje za kandidate za izborne članove iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca se obavlja na biračkim mestima u javnim tužilaštvima određenim od strane Izborne komisije.
Birački odbori i glasački materijal
Izborna komisija je dužna da pripremi blagovremeno materijal za glasanje za svako biračko mesto i to: potreban broj glasačkih listića i utvrđenu listu kandidata.
Za svako biračko mesto Izborna komisija imenuje birački odbor.
Birački odbor čine tri zamenika javnih tužilaca koji nisu kandidati za izbor.
Način glasanja
Utvrđena lista kandidata na dan glasanja mora biti vidno istaknuta na svim biračkim mestima i u svim javnim tužilaštvima prema stepenu i vrsti javnih tužilaštava, odnosno javnog tužilaštva sa teritorije autonomne pokrajine koji biraju kandidata na toj listi kandidata.
Svaki javni tužilac i zamenik javnog tužioca glasa lično.
Glasanje je tajno.
Glasa se na overenim glasačkim listićima.
Birački odbor sprovodi glasanje u prostoriji javnog tužilaštva koju blagovremeno odredi javni tužilac.
Utvrđivanje rezultata
Izborna komisija utvrđuje ukupan broj tužilaca i zamenika javnih tužilaca i broj javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca koji su glasali po biračkim mestima, broj neupotrebljenih, nevažećih i važećih glasačkih listića, broj glasova koji su kandidati dobili na pojedinim biračkim mestima, kao i broj ukupno dobijenih glasova po kandidatima za svaku listu kandidata.
3. Odluka o predlogu kandidata za izborne članove Državnog veća
a) Predlog kandidata iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca
Državno veće predlaže jednog kandidata sa najvećim brojem glasova sa svake liste, na osnovu zapisnika o utvrđivanju rezultata izbora, koju im dostavlja Izborna komisija.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Državno veće predlaže dva kandidata sa najvećim brojem glasova sa liste kandidata javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca osnovnih tužilaštava.
U slučaju kada dva ili više kandidata na jednoj izbornoj listi dobije jednak najveći broj glasova, Državno veće predlaže kandidata koji duže obavlja javnotužilačku funkciju.
Konačnu odluku o predlogu kandidata iz reda javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca sa svake liste kandidata Državno veće dostavlja Narodnoj skupštini.
b) Predlog kandidata iz reda advokata
Postupak predlaganja kandidata za izbornog člana Državnog veća iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova.
Postupak kandidovanja, izbora i predlaganja se sprovodi na način i u rokovima koje svojim aktom odredi Advokatska komora Srbije.
Advokatska komora Srbije dostavlja predlog jednog ili više kandidata Narodnoj skupštini.
v) Predlog kandidata iz reda profesora
Predlaganje kandidata za izborne članove Državnog veća iz reda profesora pravnog fakulteta sprovodi se na način i po postupku koji utvrdi svojim aktom zajednička sednica dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
Dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji dostavlja predlog kandidata za člana Državnog veća iz reda profesora pravnog fakulteta Narodnoj skupštini, u skladu sa odlukom zajedničke sednice svih dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
4. Izbor i stupanje na funkciju
Članove Državnog veća bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača.
Narodna skupština bira, za člana Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, dva kandidata sa liste kandidata osnovnih tužilaštava, odnosno po jednog kandidata sa ostalih lista kandidata.
Ako izabrani član Državnog veća bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini smatraće se da nije ni izabran.
Razlozi za nestupanje na funkciju iz stava 3. ovog člana, utvrđuju se odlukom Državnog veća koje o tome obaveštava Narodnu skupštinu.
Državno veće organizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana.
IV PRESTANAK FUNKCIJE ČLANOVA DRŽAVNOG VEĆA
Članovima po položaju prestaje funkcija u Državnom veću kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi Državnog veća.
Izbornim članovima prestaje funkcija u Državnom veću trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana Državnog veća, ostavkom na članstvo u Državnom veću, istekom mandata i razrešenjem.
Izbornim članovima Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca prestaje funkcija u Državnom veću i prestankom funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.
Izbornom članu Državnog veća iz reda advokata prestaje funkcija u Državnom veću i brisanjem iz imenika advokata.
Izbornom članu Državnog veća iz reda profesora prestaje funkcija u Državnom veću i prestankom zvanja profesora pravnog fakulteta.
Ako izbornom članu Državnog veća prestane mandat pre isteka vremena na koji je izabran, Državno veće će u roku od 15 dana doneti odluku iz člana 21. stav 1. ovog zakona.
Postupak predlaganja i izbora za novog člana sprovešće se u skladu sa odredbama ovog zakona.
Novoizabranom članu mandat traje pet godina.
Izborni član Državnog veća se razrešava funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako funkciju člana Državnog veća ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana Državnog veća.
Inicijativu za razrešenje izbornog člana Državnog veća može podneti svaki član Državnog veća.
Inicijativu za razrešenje izbornog člana Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca može podneti i svaki javni tužilac, na osnovu odluke kolegijuma tog javnog tužilaštva.
Inicijativu za razrešenje izbornog člana Državnog veća iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači.
Ocena prihvatljivosti inicijative
Državno veće će u primerenom roku po prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži.
Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, Državno veće će pismeno obavestiti podnosioca da inicijativa nije prihvaćena.
Kada prihvati inicijativu Državno veće će, pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu Državnog veća čije se razrešenje inicira, da se o navodima inicijative izjasni.
Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Državno veće u roku od 15 dana od prijema inicijative.
Izbornom članu će se omogućiti da se izjasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju.
Predlog za razrešenje Državno veće donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka.
U donošenju predloga iz stava 1. ovog člana ne učestvuje član Državnog veća o čijem se razrešenju odlučuje.
Odluku o razrešenju, na osnovu predloga iz stava 1. ovog člana, donosi Narodna skupština.
VI ADMINISTRATIVNA KANCELARIJA
Za obavljanje stručnih, administrativnih i drugih poslova u okviru Državnog veća obrazuje se administrativna kancelarija.
Organizacija, poslovi i način rada Administrativne kancelarije bliže se uređuje aktom Državnog veća.
Na prava i obaveze zaposlenih u Administrativnoj kancelariji primenjuju se propisi koji uređuju položaj državnih službenika i nameštenika.
Državno veće ima sekretara koji se postavlja na period od pet godina i može biti ponovo postavljen.
Sekretara postavlja Državno veće.
Sekretar rukovodi Administrativnom kancelarijom i za svoj rad odgovoran je Državnom veću.
Sekretar ima status državnog službenika na položaju.
Uslovi za postavljenje sekretara određuju se aktom Državnog veća.
Upućivanje zamenika javnog tužioca
Zamenik javnog tužioca može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u radna tela Državnog veća.
Rešenje o upućivanju donosi Državno veće, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca javnog tužilaštva u kome zamenik javnog tužioca vrši svoju funkciju, uz pismenu saglasnost zamenika javnog tužioca.
Upućivanje može trajati najduže tri godine.
VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Prvi izbor članova Državnog veća
Narodna skupština će najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, izabrati izborne članove prvog sastava Državnog veća.
Prilikom izbora, Narodna skupština dužna je da izabere najmanje jednog člana Državnog veća iz reda javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca koji obavljaju javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu na teritoriji autonomne pokrajine.
Do izbora prvog sastava Državnog veća, poslove iz nadležnosti Državnog veća u vezi sa izborom izbornih članova Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, obavlja Visoki savet pravosuđa.
Izborni članovi prvog sastava Državnog veća iz reda javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca
Izborne članove prvog sastava Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, čine po dva člana koji se biraju iz reda:
- zamenika Republičkog javnog tužioca, Tužioca za ratne zločine i zamenika Tužioca za ratne zločine;
- javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca iz okružnih javnih tužilaštava;
- javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca iz opštinskih javnih tužilaštava.
Najmanje jedan član Državnog veća iz stava 1. alineja druga i treća ovog člana mora biti iz javnog tužilaštva sa teritorije autonomne pokrajine.
Kandidate za izborne članove prvog sastava Državnog veća, Visokom savetu pravosuđa, predlažu kolegijumi javnih tužilaštava prema vrsti i stepenu javnog tužilaštva u kome kandidat vrši funkciju javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca. Jedan kolegijum javnog tužilaštva može da predloži samo jednog kandidata.
Izuzetno od stava 3. ovog člana Kolegijum Republičkog javnog tužilaštva i Tužilaštva za ratne zločine može predložiti više od jednog kandidata.
Kandidati iz st. 3. i 4. ovog člana predlažu se Visokom savetu pravosuđa u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Visoki savet pravosuđa u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za svakog izbornog člana Državnog veća iz reda javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, u skladu sa brojem javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca prema vrsti i stepenu javnih tužilaštava propisanih u stavu 1. ovog člana. Pri predlaganju kandidata, Visoki savet pravosuđa uzima u obzir predloge iz st. 3. i 4. ovog člana.
Visoki savet pravosuđa utvrđuje predlog iz stava 6. ovog člana većinom glasova užeg sastava, koji čine stalni članovi i pozivni članovi - javni tužioci.
Do 1. januara 2010. godine, izborni članovi prvog sastava Državnog veća iz reda zamenika javnih tužilaca, imaju pravo na osnovnu platu jednaku osnovnoj plati Republičkog javnog tužioca.
Izborni članovi prvog sastava Državnog veća iz reda advokata i profesora pravnog fakulteta
Advokatska komora Srbije i zajednička sednica svih dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji dužni su da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predlože Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor izbornih članova prvog sastava Državnog veća iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta.
Predlaganje kandidata iz stava 1. ovog člana sprovešće se shodnom primenom ovog zakona.
Konstitutivna sednica Državnog veća
Konstitutivna sednica Državnog veća održaće se u roku od sedam dana od dana izbora izbornih članova.
Konstitutivnu sednicu saziva i njome predsedava Republički javni tužilac.
Prestanak mandata izbornim članovima prvog sastava Državnog veća
Izbornim članovima prvog sastava iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca prestaje mandat danom stupanja na funkciju izbornih članova stalnog sastava, a najkasnije istekom mandata od pet godina.
Izbornim članovima prvog sastava Državnog veća iz reda advokata i profesora pravnog fakulteta funkcija prestaje istekom mandata propisanog ovim zakonom.
Izbornim članovima prvog sastava Državnog veća funkcija prestaje i u svim ostalim slučajevima propisanim odredbama ovog zakona.
Nastavljanje funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izbornih članova prvog sastava Državnog veća
Izborni član iz reda zamenika javnih tužilaca, prestankom mandata u prvom sastavu Državnog veća, bira se na funkciju zamenika javnog tužioca u javnom tužilaštvu iz koga je izabran za člana, odnosno u javnom tužilaštvu koje je preuzelo nadležnost tog javnog tužilaštva.
Izborni član iz reda javnih tužilaca, nakon prestanka mandata u prvom sastavu Državnog veća, bira se na funkciju zamenika javnog tužioca u istom, neposredno višem javnom tužilaštvu, odnosno javnom tužilaštvu koje je preuzelo nadležnost javnog tužilaštva iz koga je izabran za člana.
Odluku iz st. 1. i 2. ovog člana donosi Državno veće u stalnom sastavu.
Rok za sprovođenje izbornog postupka za stalni sastav Državnog veća
Izborni postupak članova stalnog sastava Državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca sprovešće se u roku od šest meseci od dana početka rada javnih tužilaštava određenih Zakonom o javnom tužilaštvu.
Obavljanje poslova Administrativne kancelarije i preuzimanje zaposlenih
Državno veće u roku od 90 dana od dana konstituisanja preuzima od ministarstva nadležnog za pravosuđe prava, obaveze, predmete i arhivu koji su potrebni za vršenje preuzetih poslova, u skladu sa nadležnošću određenom ovim zakonom.
Državno veće preuzima i državne službenike i nameštenike koji rade u preuzetom delokrugu.
Način preuzimanja predmeta i državnih službenika i nameštenika uređuje svojim aktom ministar nadležan za pravosuđe.
Dok se ne popune radna mesta predviđena aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Administrativnoj kancelariji, određene stručne i administrativne poslove za potrebe Državnog veća može obavljati ministarstvo nadležno za pravosuđe, u skladu sa aktom Državnog veća.
Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom biće doneti u roku od 90 dana od dana konstituisanja Državnog veća.
Do donošenja akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se opšti akti Visokog saveta pravosuđa, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Preuzimanje nadležnosti Visokog saveta pravosuđa
Danom konstituisanja, Državno veće preuzima nadležnosti Visokog saveta pravosuđa propisane Zakonom o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04, 46/06 i 106/06).
Prestanak važenja Zakona o Visokom savetu pravosuđa
Danom konstituisanja Državnog veća prestaje da važi Zakon o Visokom savetu pravosuđa ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 39/03, 41/03 - ispravka, 44/04 i 61/05), u delu koji se odnosi na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o Državnom veću tužilaca
("Sl. glasnik RS", br. 101/2010)
Izborni postupak za izbor članova stalnog sastava Državnog veća tužilaca iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sprovešće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o Državnom veću tužilaca
("Sl. glasnik RS", br. 88/2011)
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".