PRAVILNIKO METODAMA ISPITIVANJA SORTE BELE SLAČICE (SINAPIS ALBA L.) I CRNE SLAČICE (BRASSICA NIGRA (L.) W.D.J.KOCH) RADI PRIZNAVANJA SORTE("Sl. glasnik RS", br. 106/2015) |
Ovim pravilnikom propisuju se metode ispitivanja sorte bele i crne slačice (u daljem tekstu: sorta) na oglednom polju i u laboratoriji, radi priznavanja sorte.
Metodama iz člana 1. ovog pravilnika ispituju se određene bitne osobine sorte, radi utvrđivanja:
1) proizvodne i upotrebne vrednosti sorte (VCU test);
2) različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte (DUS test).
Proizvodna i upotrebna vrednost sorte utvrđuje se na osnovu rezultata ispitivanja određenih bitnih osobina sorte koje se odnose na:
1) prinos semena (sa 12% vlage);
2) sadržaj vlage u semenu;
3) sadržaj ulja u semenu;
4) prinos ulja;
5) sadržaj glukozinolata;
6) pucanje ljuske;
7) masu 1000 semena (g);
8) dužinu vegetacije;
9) tolerantnost, odnosno otpornost na bolesti i štetočine.
Sorta se ispituje tako što se bitne osobine iz stava 1. ovog člana sorte koja se ispituje upoređuju sa bitnim osobinama jedne ili više sorti standard, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.
Sorta se ispituje u jednom ili više ogleda postavljenih na oglednom polju na više lokaliteta. Ogled čine elementarne parcele na kojima se vrši ispitivanje.
Ogled iz stava 1. ovog člana izvodi se po planu "potpuno slučajnog blok sistema" u četiri ponavljanja.
Sorta se ispituje na oglednom polju u skladu sa zahtevom za priznavanje sorte u kojem vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik predlaže da se sorta, radi ispitivanja, razvrsta u odgovarajući ogled prema vrsti.
Razvrstana sorta seje se, radi ispitivanja, u odgovarajući ogled.
Za ispitivanje na oglednom polju dostavlja se seme sorte koje je ispitanog kvaliteta, zdravstveno ispravno i tretirano insekticidima i fungicidima.
Predusev na celoj površini oglednog polja na kome se vrši ispitivanje sorte mora da bude ista kultura.
Sorta se na istom oglednom polju može ispitivati najmanje posle četiri godine, pod uslovom da u tom periodu nisu sejane druge uljane biljne vrste i vrste iz porodice kupusnjača (Brassicaceae).
Sorta se ispituje na zemljištu koje je pre setve ispitano na prisutnost zemljišnih štetočina i, po potrebi, predsetveno tretirano insekticidima.
Količine mineralnih đubriva, vreme i način njihove primene, kao i ostale agrotehničke mere primenjuju se na oglednom polju tako da budu u skladu sa najvišim nivoom tehnologije proizvodnje bele i crne slačice, a radi ispoljavanja genetskog potencijala sorte.
Setvu sorti u jednom ogledu treba obaviti istog dana i u roku koji se u tom lokalitetu smatra optimalnim.
Ogled za ispitivanje sorte postavlja se sa elementima datim u Tabeli - Elementi ogleda za ispitivanja sorte bele i crne slačice.
Tabela - Elementi ogleda za ispitivanja sorte bele i crne slačice
Elementi ogleda |
|
dužina elementarne parcele |
8 m |
širina elementarne parcele |
1,25 m |
površina elementarne parcele |
10 m2 |
dubina setve |
2-3 cm |
razmak između redova |
25 cm |
razmak u redu |
7,5 cm |
broj redova po elementarnoj parceli |
5 |
broj biljaka na parceli |
533 |
broj biljaka na hektaru |
533.000 |
razmak između parcela |
1 m |
razmak između blokova (ponavljanja) |
1,5 m |
zaštitni pojas (oko celog ogleda minimum) |
4 reda |
U periodu vegetacije sorte na oglednom polju evidentiraju se:
1) datum setve;
2) datum nicanja (kada je više od 50% niklih biljaka);
3) broj biljaka na elementarnoj parceli posle nicanja (u svim ponavljanjima);
4) datum početka cvetanja (10% cvetalih biljaka);
5) datum tehnološke zrelosti - žetve;
6) pucanje ljuske;
7) visina biljke (u cm);
8) poleganje biljaka koje se prikazuje ocenama od jedan (1) do pet (5), i to:
(1) ocena 1 - ako ima od 75% do 100% poleglih biljaka;
(2) ocena 2 - ako ima od 50% do 75% poleglih biljaka;
(3) ocena 3 - ako ima od 25% do 50% poleglih biljaka;
(4) ocena 4 - ako ima do 25% poleglih biljaka;
(5) ocena 5 - ako nema poleglih biljaka.
U toku ispitivanja sorte u oglednom polju, u odnosu na standardnu sortu, utvrđuje se stepen prisustva bolesti i štetočina.
Pod stepenom prisustva bolesti i štetočina podrazumeva se procenat oštećenja biljaka ili procenat oštećenih biljnih delova ili broj štetnih organizama na delu ili celoj biljci ili na m2 i slično, u zavisnosti od specifičnosti pojavljivanja određenih bolesti i štetnih organizama.
U slučaju pojave bolesti u toku ispitivanja sorte u oglednom polju ocenjuje se stepen osetljivosti ispitivanih sorti i stepen prisustva bolesti, ocenama od jedan (1) do devet (9), i to:
1) ocena 1 - sorta otporna, usev bez simptoma bolesti, stepen prisustva bolesti 0%;
2) ocena 2 - sorta tolerantna, prisustvo bolesti u tragovima, stepen prisustva bolesti do 2%;
3) ocena 3 - sorta podložna napadu bolesti, napad bolesti slab sa stepenom prisustva bolesti do 5%;
4) ocena 4 - sorta slabo osetljiva na napad bolesti, napad bolesti uočljiv sa stepenom prisustva bolesti do 10%;
5) ocena 5 - sorta srednje osetljiva na napad bolesti, napad bolesti srednji sa stepenom prisustva bolesti do 20%;
6) ocena 6 - sorta osetljiva na napad bolesti, napad bolesti izrazit sa stepenom prisustva bolesti do 40%;
7) ocena 7 - sorta jako osetljiva na napad bolesti, napad bolesti jak sa stepenom prisustva bolesti do 60%;
8) ocena 8 - sorta vrlo osetljiva na napad bolesti, napad bolesti vrlo jak sa stepenom prisustva bolesti do 80%;
9) ocena 9 - sorta izuzetno osetljiva na napad bolesti, napad bolesti izuzetno jak sa stepenom prisustva bolesti preko 80%.
Izvođači ogleda sami evidentiraju vrstu i stepen prisustva bolesti.
Ako se u toku ispitivanja sorte na oglednom polju pojave biljne štetočine u značajnijem broju vrši se njihovo evidentiranje.
Neposredno pred žetvu utvrđuje se broj biljaka na parceli u svim ponavljanjima. Dozvoljeno odstupanje je 15% praznih mesta od ukupnog broja biljaka na parceli.
Izvođač ogleda obavlja žetvu svih sorti iz jednog ogleda u istom danu u fazi pune zrelosti.
Neposredno nakon žetve utvrđuje se prinos semena i procenat vlage u semenu po parceli za svako ponavljanje.
Prinos semena se obračunava na bazi 12% vlage po elementarnim parcelama.
Nakon žetve vrši se određivanje boje semena (žuta, siva, crna i ostalo) i zastupljenost se prikazuje se u procentima (%).
Ispitivanja u laboratoriji obuhvataju utvrđivanje sadržaja sirovog ulja u suvoj materiji i sadržaja glukozinolata.
Sadržaj sirovog ulja u suvoj materiji i glukozinolata utvrđuje se iz jednog prosečnog uzorka od 0,3 kg iz svih ponavljanja, uzetog sa svakog lokaliteta nakon žetve.
Uzorak semena se pakuje u natron ili platnenu kesu, zatvara, obeležava dodeljenim šiframa koje je imao u ogledu i dostavlja ovlašćenoj laboratoriji koja radi analize uzoraka.
Izvođač ogleda koji ispituje sortu na oglednom polju evidentira: naziv izvođača ogleda; ime i prezime odgovornog lica za izvođenje ogleda; lokalitet na kome se izvodi ogled; tip zemljišta i sadržaj hranljivih materija u zemljištu na kome se nalazi ogledno polje; predusev; obavljene agrotehničke mere; podatke iz čl. 7-11. i čl. 13. i 14. ovog pravilnika, kao i druge podatke koji utiču na prinos ispitivane sorte (oštećenja od divljači, ptica, štetočina i prirodnih nepogoda i drugo).
Izvođač ogleda koji ispituje sortu u laboratoriji evidentira podatke iz člana 14. ovog pravilnika, kao i naziv izvođača analize, odgovorno lice za izvođenje analize i lokalitet i šifru sorte sa lokaliteta na kome se izvodi ogled.
Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana sastavni su deo godišnjih i konačnih rezultata ispitivanja.
Različitost, uniformnost i stabilnost sorte bele i crne slačice ispituje se metodom određenom tehničkim uputstvom za testiranje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".