PRAVILNIKO UPRAVI PRAVOBRANILAŠTVA GRADA NIŠA("Sl. list grada Niša", br. 98/2015) |
Pravilnikom se uređuje odnos Pravobranilaštva Grada Niša (u daljem tekstu: Pravobranilaštvo) prema građanima i javnosti, način vođenja evidencije, način raspodele predmeta, rukovanje predmetima, postupanje sa arhivskim materijalom i druga pitanja od značaja za rad Pravobranilaštva radi obezbeđenja urednog, blagovremenog i jednoobraznog obavljanja poslova u Pravobranilaštvu.
Pravobranilaštvo Grada Niša čine Gradski pravobranilac, zamenici Gradskog pravobranioca i zaposleni koji obavljaju stručne, administrativno-tehničke i druge poslove.
Radom Pravobranilaštva Grada Niša rukovodi Gradski pravobranilac, koji je nosilac uprave u Pravobranilaštvu i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad Pravobranilaštva.
O sprovođenju Pravilnika stara se Gradski pravobranilac, koji u vršenju nadzora nad primenom Pravilnika može dati bliža uputstva i objašnjenja.
Gradski pravobranilac, zamenici Gradskog pravobranioca dužni su da svoju funkciju vrše zakonito, pravilno, blagovremeno i da štite čast i ugled svoje profesije, svojim ponašanjem čuvaju ugled u profesionalnoj sredini i van nje, štite interese Grada Niša i postupaju bez diskriminacije, po bilo kom osnovu.
Zaposleni su dužni da, vršeći svoje poslove iz svoje nadležnosti, štite ugled Pravobranilaštva i postupaju u skladu sa zakonom, savesno, nepristrasno, politički neutralno i bez diskriminacije.
Poslovi u Pravobranilaštvu se obavljaju na osnovu rasporeda poslova i zadataka koji donosi Pravobranilac, po pravilu, za kalendarsku godinu.
Rasporedom poslova i zadataka određuje se i zamenik koji će zamenjivati Pravobranioca u njegovoj odsutnosti ili sprečenosti da vrši funkciju, kao i vrsta i obim poslova i radnih zadataka zaposlenih.
Rad Pravobranilaštva dostupan je javnosti, u granicama i na način određen zakonom i ovim pravilnikom.
Obaveštenja predstavnicima sredstava javnog informisanja o radu Pravobranilaštva i zapažanjima u vezi sa zaštitom imovinskih prava i interesa Grada daje Pravobranilac ili zamenik koga on ovlasti, vodeći računa o tačnosti podataka i interesu rada Pravobranilaštva.
Svi zaposleni u Pravobranilaštvu su dužni da čuvaju službenu tajnu za koju su saznali na radu ili u vezi sa radom u Pravobranilaštvu.
Službenom tajnom se smatra sve ono što je zakonom ili drugim propisom određeno kao službena tajna, kao i podaci i dokumenti pojedinih državnih organa, drugih organizacija koji su kao službena tajna utvrđeni opštim aktom tih organa i organizacija i kao takvi označeni.
Koji podaci predstavljaju službenu tajnu i oznaku stepena poverljivosti određuje Pravobranilac, s tim da se stepen tajnosti određen u drugom organu zadržava i u postupanju Pravobranilaštva.
Na zgradi u kojoj je smešteno Pravobranilaštvo mora jasno biti istaknut naziv Pravobranilaštva napisan velikim ćiriličnim slovima.
Pravobranilaštvo ima pečat koji sadrži grb Republike Srbije i naziv "Republika Srbija-Grad Niš-Pravobranilaštvo Grada Niša" na srpskom jeziku, napisan ćiriličnim pismom.
U Pravobranilaštvu u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo.
Gradski pravobranilac i zamenici gradskog pravobranioca, pravobranilački punomoćnik i pravobranilački pripravnik u vršenju poslova iz nadležnosti Pravobranilaštva koriste službenu legitimaciju.
Službena legitimacija upotrebljava se isključivo prilikom preduzimanja službenih radnji i u druge svrhe se ne može koristiti.
Na spoljnoj strani korica službene legitimacije utisnut je grb Republike Srbije, kao i natpis "Republika Srbija - Grad Niš - Pravobranilaštvo Grada Niša" i naziv "Službena legitimacija".
Na unutrašnjoj strani službene legitimacije postoji prostor dimenzija 3x3,5 cm za fotografiju, mesto gde se upisuje ime i prezime, funkcija koju vrši, oznaka serije i serijskog broja, registarski broj, datum izdavanja, hologram, mesto za potpis Gradskog pravobranioca i pečat Pravobranilaštva Grada Niša.
Evidencija o izdatim službenim legitimacijama vodi se u Pravobranilaštvu.
U slučaju da imalac izgubi službenu legitimaciju dužan je da odmah, a najkasnije u roku od tri dana o tome obavesti Gradskog pravobranioca.
Izgubljena službena legitimacija briše se iz evidencije o izdatim službenim legitimacijama i izdaje se nova.
U cilju što uspešnijeg izvršavanja svojih zadataka Pravobranilaštvo sarađuje sa drugim državnim organima i organima lokalne samouprave.
Poslovi uprave u Pravobranilaštvu i način rada
U poslove uprave u Pravobranilaštvu spadaju poslovi kojima se obezbeđuju uslovi za pravilan rad i poslovanje Pravobranilaštva a naročito: rukovođenje Pravobranilaštvom i organizovanje rada u Pravobranilaštvu i utvrđivanje rasporeda poslova i zadataka, staranje da se poslovi i radni zadaci vrše uredno i blagovremeno, staranje da se u vršenju administrativno-tehničkih poslova koriste celishodne metode i upotrebljavaju savremena tehnička sredstva, poslovi u vezi sa radnim odnosima zaposlenih u Pravobranilaštvu, poslovi statistike, nabavke inventara i kancelarijskog materijala, staranje o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i drugi poslovi u oblasti unutrašnje organizacije i poslovanja u skladu sa zakonom i drugim opštim aktima.
Pravobranilac, ili zamenik koji zamenjuje pravobranioca, organizuje rad u Pravobranilaštvu, izdaje uputstva i naredbe u stvarima poslova uprave Pravobranilaštva i preduzima druge mere u cilju blagovremenog i urednog izvršavanja poslova u skladu sa zakonom i drugim propisima i po rasporedu poslova i zadataka.
Poslovi uprave se vrše u skladu sa unutrašnjom organizacijom utvrđenom pravilnikom.
Nadzor nad radom uprave Pravobranilaštva vrši Pravobranilac ili zamenik koji zamenjuje pravobranioca.
Po potrebi, radi usklađivanja rada i razmatranja pravnih i drugih složenijih pitanja, održavaju se stručni sastanci kolegijuma.
Sastanke saziva i njihovim radom rukovodi Pravobranilac.
Kolegijum Pravobranilaštva čine Gradski pravobranilac i zamenici Gradskog pravobranioca.
Sednici kolegijuma mogu da prisustvuju i pravobranilački pomoćnik i pripravnici, kao i drugi zaposleni.
Izdanja zakona i drugih propisa, stručne knjige i časopisi, službeni listovi i druge publikacije koji su pribavljeni za potrebe Pravobranilaštva, čine stručnu biblioteku Pravobranilaštva.
O nabavci stručnih knjiga i časopisa i pretplati na službene listove, časopise i druge publikacije, odlučuje Pravobranilac, u okviru sredstava obezbeđenih budžetom Grada.
Stručna biblioteka se čuva u prostorijama Pravobranilaštva u podesnim ormanima i njome rukuje zaposleni koji je za to određen rasporedom poslova.
Primanje svih podnesaka, spisa, telegrama, paketa i drugih pismena vrši se u prijemnoj kancelariji Pravobranilaštva.
Zaposleni određen za primanje pismena u Pravobranilaštvu potvrdiće prijem pismena stavljanjem potpisa i otiska prijemnog štambilja na kopiju pismena.
Zaposleni koji prima pismena neposredno od stranke ne sme odbiti prijem pismena.
Ako pismeno sadrži formalni nedostatak zaposleni koji prima pismeno ukazaće stranci na nedostatak i objasniće kako da ga otkloni. Ako stranka i pored upozorenja, zahteva da se pismeno primi, radnik će ga primiti s tim što će na pismeno staviti zabelešku o upozorenju.
Ako Pravobranilaštvo nije nadležno za postupanje po pismenu, zaposleni koji prima pismeno upozoriće na to podnosioca i uputiće ga nadležnom organu.
Prijem pismena od suda i drugog organa i organizacije potvrđuje se stavljanjem čitkog datuma i potpisa u dostavnoj knjizi, na dostavnici, povratnici ili kopiji pismena čiji se original prima. Pored potpisa stavlja se i službeni pečat Pravobranilaštva.
Poštu primljenu u zatvorenim omotima otvara zaposleni određen za prijem pismena.
Poverljivu i strogo poverljivu poštu otvara Pravobranilac ili zamenik koji ga zamenjuje.
Prilikom otvaranja pošte treba paziti da se ne oštete pismena, da se prilozi raznih pismena ne pomešaju, da neko pismeno i prilog ne ostane u omotu i da se proveri da se brojevi napisani kao prilog slažu sa brojevima primljenih pismena i dr.
Na svaki novi primerak primljenog pismena stavlja se otisak prijemnog štambilja sa datumom prijema pismena. Otisak prijemnog štambilja stavlja se, po pravilu, na prvu stranu u gornji desni deo pismena, a ako tu nema mesta, otisak se stavlja na pogodno mesto prve stranice.
Primljena pismena sređuju se prema oznaci odgovarajućeg upisnika.
Sva pismena se predaju u rad bez odlaganja.
Osnivanje predmeta i vođenje upisnika
Primljena i raspoređena pismena zavode se u odgovarajući upisnik i pod datumom kada su primljena, ako se pismenom osniva novi predmet. Pismeno kojim se osniva novi predmet dobija omot spisa i daje mu se oznaka predmeta.
Oznaka predmeta se sastoji od skraćeno naziva upisnika, rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik.
Ako se u toku postupka nastavi vođenje predmeta pod oznakom drugog upisnika ili se izmeni oznaka istog upisnika i broj predmeta u istom upisniku, ranija oznaka na omotu se precrtava, a ispod nje stavlja nova.
Primljena i raspoređena pismena kojima se ne osniva novi predmet, nakon stavljanja oznake, ulažu se u predmete na koje se odnose.
Pismena se ulažu u predmet i spajaju redom kojim su uvedene u popis spisa.
Sređeni predmeti predaju se u rad, a predaja predmeta i vraćanje predmeta evidentira se u upisniku u rubrici za primedbe.
Otpremanje pismena radi dostavljanja vrši zaposleni određen rasporedom poslova. Pismena preuzeta za otpremanje, po pravilu, otpremaju se istog dana. Na primerku pismena koji ostaje u Pravobranilaštvu konstatuje se otpremanje, datum otpreme i potpis radnika koji vrši otpremanje.
Sve pošiljke koje se otpremaju preko pošte razvrstavaju se u dve grupe: obične i preporučene, s tim da se redom upisuju u dostavnu knjigu za poštu.
Vraćene dostavnice i povratnice po kojoj je dostava izvršena ulažu se odmah u predmet.
Pravobranilaštvo vodi upisnike i knjige propisane ovim pravilnikom, a po potrebi može voditi i druge pomoćne knjige.
Upisnik se sastoji iz potrebnog broja tabaka propisanog obrasca koji su povezani u knjigu sa tvrdim koricama. Na koricu se stavlja oznaka upisnika i godina na koju se upisnik odnosi. Jedna knjiga upisnika može se koristiti za više godina u kojem slučaju se na sredini prve strane lista kojim počinje nova godina stavlja oznaka godine.
Upisnici se vode odvojeno za pojedine vrste predmeta, tako da se u svako doba može iz upisnika utvrditi u kom je stadijumu postupak po određenom predmetu i gde se predmet nalazi.
Upisnike i druge pomoćne knjige vodi radnik određen rasporedom poslova.
Zavođenje pismena u upisnike vrši se hronološkim redom.
Upis se ne može brisati niti na drugi način poništiti. Ako je neki predmet pogrešno zaveden, precrtava se crvenom olovkom u vodoravnom redu celi upis kosom crtom od levog donjeg prema desnom gornjem uglu i u rubriku za primedbe stavlja se oznaka "pogrešan upis".
Predmet koji se zavodi iza pogrešno zavedenog predmeta dobija novi sledeći redni broj, a poništeni redni brojevi pri zaključivanju upisnika na kraju godine se odbijaju od poslednjeg rednog broja.
Ostali pogrešni upisi se popravljaju unošenjem tačnog upisa, s tim što se pogrešan upis precrtava tako da ostaje čitak.
Kad je predmet konačno rešen ispred rednog broja stavlja se crvena oznaka konačnog rešenja.
Predmet se smatra konačno rešenim kad je u Pravobranilaštvu preduzeta tražena pravna radnja, ako je predmet kod organa nadležnog za odlučivanje pravosnažno rešen ili kad je određen prekid postupka prema Zakonu o parničnom postupku.
Kada se u predmetu koji je u upisniku označen kao konačno rešen nastavi postupak povodom vanrednog pravnog leka ili posle prekida postupka, predmet će se voditi pod istim brojem.
Kad se više predmeta spoje radi sprovođenja jedinstvenog postupka, označava se oznakom konačnog rešenja redni broj spojenog predmeta i u rubrici za primedbe označava kojem je predmetu spojen.
U rubrici za primedbe pod rednim brojem zajedničkog predmeta stavlja se zabeleška. Spojeni predmet se. vodi dalje pod oznakom zajedničkog predmeta.
Kad se neki predmet prilaže drugom predmetu, prilaganje će se zabeležiti običnom olovkom u rubrici za primedbe kod rednog broja predmeta koji se prilaže sa datumom prilaganja. Ovakva beleška stavlja se i u rubriku za primedbe upisnika pod rednim brojem predmeta kojem je drugi predmet priložen.
Upisnici se zaključuju na kraju godine.
Zaključivanje se vrši tako što se iza poslednjeg upisanog rednog broja stavlja konstatacija koja sadrži sledeće podatke: dan, mesec i godina zaključenja, redni broj poslednjeg upisa, broj pogrešnih upisa, broj tačnog upisa, broj rešenih predmeta i broj nerešenih predmeta. Ovu konstataciju potpisuje radnik koji vodi upisnik.
Predmeti koji su na kraju godine ostali nerešeni prenose se u sledeću godinu tako što se na prvoj strani upisnika navode samo redni brojevi tih predmeta. Svi upisi koji se odnose na te predmete vrše se i dalje u ranijem upisniku. Kad se takav predmet reši u tekućoj godini, u ranijem upisniku stavlja se kod rednog broja znak konačnog rešenja, a na prvoj strani novog upisnika crvenom olovkom precrtava se redni broj rešenog predmeta.
Ako se pojedini predmeti konačno ne reše u godini u kojoj su zavedeni ni u narednoj godini, prevode se sa svim potrebnim upisima u tekuću godinu, pre novih predmeta. Prevedeni predmeti zadržavaju raniju oznaku, ali dobijaju hronološkim redom nove brojeve.
U primedbi upisnika prevedenog predmeta upisuje se da je predmet preveden u novi upisnik sa novim rednim brojem a kod rednog broja predmeta stavlja se znak konačnog rešenja.
Ispod poslednjeg prevedenog predmeta u novom upisniku povlači se crvenom olovkom vodoravna crta iza koje se zavode pismena primljena u tekućoj godini, nastavljajući redni broj u upisniku za tekuću godinu.
Pravobranilaštvo vodi sledeće upisnike:
- upisnik za parnične predmete "P"
- upisnik za vanparnične predmete "R"
- upisnik za predmete izvršenja "I"
- upisnik za upravne predmete "U"
- upisnik za krivične predmete "A"
- upisnik za predmete preventive "Pr"
- upisnik za predmete pravnih mišljenje "M"
- upisnik za predmete opšte uprave i organizacije u Pravobranilaštvu "Jp"
- upisnik za predmete restitucije "Re"
U upisnik "P" zavode se tužbe u parničnim stvarima, prigovori protiv platnog naloga i predmeti u kojima je sud odbio predlog za izdavanje platnog naloga.
U upisnik "R" zavode se predmeti u kojima sudovi odlučuju u vanparničnom postupku, predmeti po zamolnici druge jedinice lokalne samouprave za preduzimanje pravnih radnji pred sudom ili drugim nadležnim organom i predlozi za obezbeđenje dokaza.
U upisnik "I" zavode se predlozi za izvršenje, protiv izvršenje i ostali predlozi po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. U ovaj upisnik zavode se predmeti stečaja, kao i rešenja doneta u izvršnom postupku povodom predloga drugih poverilaca koje je sud dostavio Pravobranilaštvu.
U upisnik "U" zavode se zahtevi za pokretanje upravnog postupka, tužbe kojima se pokreće upravni spor protiv upravnih akata kojima je rešavano o pravu ili obavezi u upravnoj stvari i drugi zahtevi u primeni ZUP-a i ZUS-a.
U upisnik "A" zavode se predmeti u kojima sud odlučuje u krivičnom postupku.
U upisnik "Pr" zavode se predmeti - preduzete mere i radnje Pravobranilaštva vezane za prevenciju u svim predmetima.
U upisnik "M" zavode se zahtevi službi i organa uprave Grada Niša radi davanja pravnog mišljenja prilikom zaključivanja ugovora u kojima je ugovorna strana Grad Niš, zahtevi za davanje pravnih saveta i pružanja druge stručne pomoći u vezi sa zaključivanjem imovinsko-pravnih ugovora.
U upisnik "Jp" zavode se pismena koja se odnose na poslove uprave, organizacije rada Pravobranilaštva kao i druge organizacione poslove, propisi koje donosi Pravobranilac, pozivi, opšta uputstva i raspisi.
U upisnik "Re" zavode se predmeti po zahtevima stranaka za restituciju shodno Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Pored upisnika u Pravobranilaštvu se vodi i knjiga ekspedicione pošte u koji se zavodi pošta koja se otprema iz Pravobranilaštva.
Pravosnažno rešeni predmeti stavljaju se u arhivu i čuvaju kao svršeni, po pravilu, u posebnoj prostoriji. Stavljanje predmeta u arhivu vrši se na osnovu pismene naredbe obrađivača predmeta: Pravobranioca, njegovih zamenika, odnosno stručnih radnika.
Svršeni predmeti u tekućoj godini i prethodnoj godini stavljaju se, po pravilu, u priručnu arhivu i drže se u zasebnom ormanu u prijemnoj kancelariji, sređeni po oznakama upisnika i rednim brojevima predmeta.
Na kraju tekuće godine predmeti iz priručne arhive kojima je protekao rok od dve godine prenose se na dalje čuvanje u arhivu sa upisnicima i drugim pomoćnim knjigama, ako nisu potrebni za tekući rad.
U arhivi svršeni predmeti se sređuju po vrsti predmeta (parnični, vanparnični, izvršni) i po rednim brojevima u posebne fascikle. Na omote stavljaju se skraćene oznake i godina predmeta i redni brojevi predmeta.
Predmetima stavljenim u arhivu rukuje zaposleni određen rasporedom poslova.
Po dobijanju saglasnosti Skupštine Grada Niša, ovaj pravilnik objaviti u "Službenom listu Grada Niša".
Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu Grada Niša".