STATUTADVOKATSKE KOMORE VOJVODINE("Sl. list AP Vojvodine", br. 36/2012, 23/2013 i 52/2015) |
Ovim Statutom uređuju se: poslovi Advokatske komore Vojvodine (u daljem tekstu: Advokatska komora), unutrašnja organizacija i organi Advokatske komore, postupak izbora organa Advokatske komore, prestanak mandata, opoziv članova organa i nosilaca funkcija Advokatske komore, postupak upisa u imenik advokata, disciplinska odgovornost i disciplinski postupak, osiguranje od profesionalnog rizika, organi i poslovi Akademije advokatske komore (u daljem tekstu: Akademija) i druga pitanja u skladu sa Zakonom o advokaturi (u daljem tekstu: Zakon) i Statutom Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: Statut AKS).
Svi izrazi koji se u ovom Statutu koriste u gramatičkom muškom rodu važe za prirodni muški i ženski rod.
Advokatska komora je nezavisna, samostalna i obavezna profesionalna organizacija advokata koji imaju sedište advokatske kancelarije na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Postojanje Advokatske komore utvrđeno je Zakonom o advokaturi.
Naziv Advokatske komore je "Advokatska komora Vojvodine".
Naziv je ispisan na jezicima i pismima koji su u službenoj upotrebi u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, u skladu sa zakonom.
Sedište Advokatske komore je u Novom Sadu, u ulici Zmaj Jovina br. 20.
Pečat Advokatske komore je okruglog oblika sa ispisanim tekstom: "Advokatska komora Vojvodine Novi Sad", na jezicima i pismima u skladu sa ovim Statutom.
Advokatska komora ima delovodni štambilj pravougaonog oblika koji sadrži naziv i sedište Advokatske komore, redni broj štambilja i prostor za delovodni broj i datum.
Advokatska komora ima prijemni štambilj pravougaonog oblika koji sadrži naziv i sedište Advokatske komore, redni broj štambilja i prostor za delovodni broj, datum i broj priloga.
Advokatska komora ima grb.
Grb Advokatske komore je kružnog oblika i sastoji se od štita koji predstavlja grb Autonomne Pokrajine Vojvodine okruženog plaštom lišća sa gornje strane, kacigom sa krunom i čelenkom u gornjem delu, natpisa "Advokatska komora Vojvodine" latiničnim pismom u gornjoj polovini kruga, godinom 1875-om u sredini donje polovine kruga i natpisom "Iustitia Victrix"u donjoj polovini kruga. Između reči "Iustitia" i "Victrix" latiničnim pismom je napisano "Novi Sad".
Advokatska komora ima svojstvo pravnog lica.
Advokatsku komoru predstavlja i zastupa predsednik Advokatske komore.
Predsednik Advokatske komore određuje iz reda članova Upravnog odbora lice koje ga može zamenjivati.
Advokatska komora za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.
Sredstva za rad Advokatske komore obezbeđuju se na način propisan Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom.
Advokatska komora obavlja sledeće poslove:
- donosi Statut i druga opšta akta;
- sprovodi i izvršava javna ovlašćenja u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom AKS i ovim Statutom;
- odlučuje o upisu u imenike i brisanju iz Imenika advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnika A i upisnika B advokata stranih državljana i Imenika advokatskih pripravnika, kao prvostepeni organ;
- vodi Imenik advokata, zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B advokata stranih državljana i Imenik advokatskih pripravnika;
- stara se o zakonitosti rada advokata, advokatskih pripravnika, organa i službi Advokatske komore i o sprovođenju Statuta AKS, ovog statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks);
- sprovodi disciplinski postupak zbog povrede dužnosti i narušavanja ugleda advokature, u skladu sa odredbama Statuta AKS i ovog Statuta kojim se uređuje disciplinski postupak;
- zastupa interese svojih članova na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine i Republike Srbije;
- ostvaruje međunarodnu saradnju u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom AKS i ovim statutom od interesa za Advokatsku komoru;
- predstavlja advokate sa teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine pred domaćim i inostranim profesionalnim udruženjima i organizacijama i pravnim licima;
- organizuje rad Akademije, organizuje i sprovodi advokatski ispit i stalnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i zaposlenih u advokatskim kancelarijama i specijalizovano stručno usavršavanje advokata u skladu sa Statutom AKS i ovim statutom;
- organizuje pružanje besplatne pravne pomoći;
- štiti prava i interese svojih članova u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i Republici Srbiji;
- štiti interese i integritet Advokatske komore Srbije i Advokatske komore;
- izdaje "Glasnik Advokatske komore Vojvodine", druge stalne i povremene stručne i druge publikacije;
- unapređuje i afirmiše advokaturu kao nezavisnu i samostalnu profesiju;
- inicira donošenje, izmene i dopune zakona, opštih akata i drugih propisa;
- odlučuje o načinu sticanja, raspolaganja i korišćenja sopstvenih sredstava i imovine;
- obavlja druge poslove propisane Zakonom o advokaturi, Statutom AKS i ovim statutom.
Advokatska komora sarađuje sa advokatskim komorama u Republici Srbiji i inostranstvu i odlučuje o svom učlanjenju u međunarodne advokatske organizacije i asocijacije.
Članovi Advokatske komore su svi advokati upisani u Imenik advokata Advokatske komore, upisnik A i upisnik B advokata stranih državljana i advokatski pripravnici upisani u Imenik advokatskih pripravnika.
Advokat stiče pravo da obavlja advokatsku delatnost donošenjem odluke o upisu u Imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve.
Uslovi za donošenje odluke o upisu u Imenik advokata, ako Zakonom o advokaturi nije drugačije određeno su:
1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;
2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji;
3) državljanstvo Republike Srbije;
4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;
5) nepostojanje radnog odnosa;
6) neosuđivanost za krivično delo koje bi podnosioca činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;
7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;
8) dostojnost za bavljenje advokaturom;
9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije;
10) protek najmanje 3 (tri) godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u Imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je podnosilac prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom podnosilac iz čijeg se života i rada, u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom, može zaključiti da se neće savesno baviti advokaturom i čuvati njen ugled.
Zahtev za upis u Imenik advokata Advokatske komore podnosi se u pisanoj formi.
Uz zahtev podnosilac prikazuje u originalu uz prilaganje neoverene kopije ili prilaže u overenoj kopiji:
1. izvod iz matične knjige rođenih;
2. uverenje o državljanstvu Republike Srbije;
3. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju, ili odluku o nostrifikaciji diplome;
4. uverenje o položenom pravosudnom ispitu;
5. uverenje o položenom advokatskom ispitu;
6. uverenje suda da se protiv podnosioca ne vodi krivični postupak;
7. uverenje centra za socijalni rad da je podnosilac poslovno sposoban;
8. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti;
9. kopiju lične karte;
10. potvrdu da je podnosilac raskinuo radni odnos ili da je nezaposlen (uverenje Nacionalne službe za zapošljavanje ili potvrda Fonda PIO da podnosiocu nisu uplaćivani propisani doprinosi);
11. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;
12. potvrdu prethodnog poslodavca da li je podnosilac disciplinski odgovarao, a ako jeste kada i za koju povredu radne obaveze i koja je disciplinska mera izrečena;
13. dve fotografije;
14. dve biografije.
Advokatska komora po službenoj dužnosti pribavlja dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 14. tačka 6) u skladu sa Zakonom, Statutom AKS i ovim Statutom, i mišljenje ogranka advokata prema mestu prebivališta podnosioca.
Zahtev za upis u Imenik advokata Advokatske komore podnosi se u pisanoj formi Upravnom odboru Advokatske komore najkasnije do 15-og (petnaestog) kalendarskog dana u tekućem mesecu.
Podnosilac zahteva za upis u Imenik advokata ima pravo da prisustvuje sednici Upravnog odbora na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu, u delu sednice u kojem se o zahtevu raspravlja, i da po odobrenju predsedavajućeg daje potrebna usmena objašnjenja i predloge.
U postupku većanja i glasanja o zahtevu za upis isključena je javnost.
Advokatska komora može odložiti donošenje odluke o zahtevu za upis u Imenik advokata ili Imenik advokatskih pripravnika do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ako je protiv podnosioca optužnica za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom, stupila na snagu.
Ako podnosilac ispunjava uslove za upis iz Zakona, Statuta AKS i ovog Statuta, Advokatska komora donosi odluku o upisu u Imenik advokata.
Advokatska komora odbiće zahtev za upis u Imenik advokata podnosioca koji ne ispunjava navedene uslove.
O odluci iz stava 3. ovog člana, Advokatska komora je dužna da bez odlaganja obavesti Advokatsku komoru Srbije i sve advokatske komore u njenom sastavu.
Pre polaganja zakletve i upisa u Imenik advokata podnosilac zahteva je dužan da uplati upisninu.
Upravni odbor odlučuje o zahtevu za upis u Imenik advokata u roku koji ne može biti duži od 60 (šezdeset) dana od podnošenja zahteva, osim ukoliko sam podnosilac zahteva produženje roka za donošenje odluke o upisu.
Ako Upravni odbor ne odluči o zahtevu za upis u roku od 60 (šezdeset) dana, podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.
Upravni odbor će poništiti upis ako se naknadno utvrdi da za upis nisu postojali propisani uslovi.
Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za upis, ili poništava upis, može se izjaviti žalba u roku od 15 (petnaest) dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba se podnosi Advokatskoj komori Srbije, putem ove Advokatske komore, u dovoljnom broju primeraka.
O žalbi odlučuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije, čija je odluka konačna.
Protiv odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije može se pokrenuti upravni spor.
Podnosilac zahteva za upis u Imenik advokata, čiji je zahtev za upis usvojen, dužan je da u roku od 30 (trideset) dana položi zakletvu.
Zakletva se polaže pred predsednikom Advokatske komore ili članom Upravnog odbora kojeg on odredi.
Advokatska zakletva glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, Statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."
Nakon polaganja zakletve podnosilac zahteva potpisuje svečanu izjavu sa tekstom zakletve.
Podnosilac zahteva se nakon polaganja zakletve upisuje u Imenik advokata i uručuje mu se rešenje o upisu, primerak ovog Statuta, Kodeks, Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i advokatska legitimacija.
b) Upis u Imenik advokatskih ortačkih društava
Postupak osnivanja advokatskih ortačkih društava, uslovi za upis, prijavu i upis promena, sedište i prestanak advokatskog ortačkog društva, vođenje Imenika i upis u Imenik advokatskih ortačkih društava regulisani su Zakonom i Statutom AKS.
Na zahtev Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, pre donošenja odluke o upisu, Advokatska komora je dužna da dostavi podatke iz svoje službene evidencije o profesionalnom statusu članova Advokatskog ortačkog društva koji su upisani u njen Imenik.
v) Upis u Upisnik imenika advokata stranih državljana
Strani državljanin može se upisati u Upisnik A i Upisnik B imenika advokata, ako se bavi advokaturom u matičnoj državi u skladu sa propisima te države i ako, u zavisnosti od vrste upisa, ispunjava uslove iz Zakona o advokaturi.
Uz zahtev za upis u Upisnik A imenika advokata, advokat - strani državljanin dostavlja uverenje o državljanstvu države čiji je državljanin i potvrdu advokatske komore čiji je član o tome da u matičnoj državi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne starije od tri meseca, kao i dokaze o ispunjenosti uslova iz Zakona.
Uz zahtev za upis u Upisnik B imenika advokata, advokat - strani državljanin je dužan da dostavi priloge i dokaze o ispunjenosti uslova za upis iz Zakona i Statuta AKS.
O upisu advokata - stranog državljanina obaveštava se nadležna advokatska komora u njegovoj matičnoj državi.
Na prava i obaveze advokata stranih državljana upisanih u Imenik advokata stranih državljana - Upisnik A ili Upisnik B - Advokatske komore primenjivaće se odredbe Zakona, Statuta AKS i ovog statuta.
g) Upis u Imenik advokatskih pripravnika
Uslovi za donošenje odluke o upisu u Imenik advokatskih pripravnika su:
1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;
2) državljanstvo Republike Srbije;
3) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;
4) nepostojanje radnog odnosa;
5) neosuđivanost za krivično delo koje bi podnosioca činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;
6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;
7) nepostojanje položenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje podnosiocu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita;
8) dostojnost za obavljanje advokatske službe;
9) zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje 3 (tri) godine advokatske prakse, sedište kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i važeću advokatsku legitimaciju, ili zaključen ugovor o radu sa društvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je označen da će biti zadužen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i stručno usavršavanje.
Zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika podnosi se u pisanoj formi Upravnom odboru Advokatske komore najkasnije do 15-og (petnaestog) kalendarskog dana u tekućem mesecu.
Uz zahtev podnosilac prikazuje u originalu uz prilaganje neoverene kopije, ili prilaže u overenoj kopiji:
1. uverenje o državljanstvu Republike Srbije;
2. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju;
3. uverenje suda da se protiv podnosioca ne vodi krivični postupak;
4. uverenje centra za socijalni rad da podnosilac nije lišen poslovne sposobnosti;
5. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti;
6. kopiju lične karte;
7. ugovor o radu;
8. dve fotografije;
9. izvod iz matične knjige rođenih;
10. kopiju radne knjižice;
11. izjavu da podnosilac nema drugu registrovanu samostalnu delatnost ili status statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, prokuriste ili lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;
12. izjavu da podnosilac nema položen pravosudni ispit ili radno iskustvo koje mu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita;
13. potvrdu da je podnosilac raskinuo radni odnos ili da je nezaposlen (uverenje Nacionalne službe za zapošljavanje ili potvrda Fonda PIO da podnosiocu nisu uplaćivani propisani doprinosi);
14. biografiju.
Svojstvo advokatskog pripravnika stiče se polaganjem zakletve.
Zakletva advokatskog pripravnika glasi: "Izjavljujem da ću dužnost advokatskog pripravnika obavljati savesno i da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, kao i da ću svojim radom čuvati ugled advokature."
Nakon upisa u Imenik advokatskih pripravnika i položene zakletve advokatski pripravnik može otpočeti obavljanje pripravničke vežbe.
Za upis u Imenik advokatskih pripravnika analogno se primenjuju odredbe ovog statuta kojima je regulisan postupak upisa u Imenik advokata.
d) Zajednička advokatska kancelarija
Dva ili više advokata mogu ugovorom urediti međusobne odnose u vezi sa osnivanjem zajedničke advokatske kancelarije (u daljem tekstu: zajednička kancelarija).
Ugovor iz stava 1. ovog člana dostavlja se na evidentiranje Advokatskoj komori u roku od 15 (petnaest) dana od dana zaključenja.
Zajednička kancelarija nema svojstvo pravnog lica.
Zajednička kancelarija posluje pod nazivom "Zajednička advokatska kancelarija", sa prezimenom jednog, više ili svih članova zajedničke kancelarije.
Svi advokati iz zajedničke kancelarije moraju imati isto sedište kancelarije.
Zajednička kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom "Zajednička advokatska kancelarija" i imenom zajedničke kancelarije, u skladu sa ugovorom o osnivanju, Statutom AKS i ovim statutom.
Zajednička kancelarija ima pečat sa nazivom "Zajednička advokatska kancelarija", imenom i adresom sedišta zajedničke kancelarije, a u skladu sa ugovorom o osnivanju, Statutom AKS i ovim statutom.
Klijent daje punomoćje za zastupanje pojedinom advokatu ili svim advokatima zajedničke kancelarije.
Ukoliko je punomoćje dato pojedinom advokatu zajedničke kancelarije, taj advokat je dužan da koristi svoj individualni pečat.
Članovi zajedničke kancelarije su dužni da obaveste Advokatsku komoru o prestanku rada i o statusnim i personalnim promenama u roku od 8 (osam) dana od dana kada je promena nastupila.
3. PRIVREMENI PRESTANAK I ZABRANA BAVLJENJA ADVOKATUROM
a) Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom
Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom:
1) zbog stručnog usavršavanja;
2) za vreme privremene sprečenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva, odsustva za negu deteta i drugih zdravstvenih razloga;
3) zbog izbora za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika, u trajanju poslaničkog ili odborničkog mandata.
Advokat je dužan da najkasnije 30 (trideset) dana pre početka korišćenja prava iz stava 1. tačka 1) ovog člana i u roku od 30 (trideset) dana od nastanka razloga iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana dostavi Advokatskoj komori obrazloženi zahtev sa odgovarajućim dokazom i podacima o početku i trajanju privremenog prestanka rada.
Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u slučaju izbora, imenovanja ili postavljenja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.
Advokat je dužan da u roku od 30 (trideset) dana od dana početka obavljanja javne funkcije iz stava 1. ovog člana, podnese Advokatskoj komori zahtev za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom.
Ako advokat ne postupi u skladu sa obavezom iz stava 2. ovog člana, Advokatska komora će po službenoj dužnosti doneti rešenje o njegovom brisanju iz Imenika advokata.
Advokat ne može pružati pravnu pomoć od dana početka obavljanja funkcije iz stava 1. ovog člana za sve vreme trajanja funkcije.
Ako advokat, u roku od 60 (šezdeset) dana od dana prestanka javne funkcije iz stava 1. ovog člana, ne podnese zahtev da mu se odobri dalji nastavak bavljenja advokaturom, Advokatska komora će doneti odluku o njegovom brisanju iz Imenika advokata sa danom prestanka javne funkcije.
U slučaju privremenog prestanka bavljenja advokaturom, Advokatska komora donosi rešenje o korišćenju prava iz člana 34. ovog statuta kojim određuje osnov, dužinu trajanja privremenog prestanka prava na bavljenje advokaturom i privremenog zamenika.
Privremeni zamenik iz stava 1. ovog člana može biti samo advokat upisan u Imenik advokata Advokatske komore.
Za privremenog zamenika odrediće se advokat koga predloži privremeno zamenjivani advokat, ukoliko priloži pismenu saglasnost tog advokata, a ako takvog predloga ili saglasnosti nema, tada advokat koga odredi Advokatska komora, vodeći računa o međusobnim odnosima privremeno zamenjivanog advokata i njegovog mogućeg zamenika i o srodnosti oblasti prava kojima se oni u praksi bave.
Privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom počinje da teče najranije od dana podnetog zahteva.
U periodu korišćenja prava iz člana 34. ovog statuta, advokat zadržava status advokata, dužan je da plaća članarinu Advokatskoj komori, a miruju mu prava i druge dužnosti advokata.
Advokat koji koristi prava iz člana 34. ovog statuta dužan je da deponuje advokatsku legitimaciju u službi Advokatske komore.
Advokatska komora je dužna da o korišćenju prava iz člana 34. ovog statuta obavesti sudove i nadležne državne organe.
b) Privremena zabrana bavljenja advokaturom
Privremena zabrana bavljenja advokaturom može se odrediti samo pod uslovima propisanim Zakonom.
Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega:
1) određen pritvor;
2) pokrenut postupak za poništaj upisa u Imenik advokata.
Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom:
1) ako je protiv njega pokrenut krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom;
2) ako svojim postupcima otežava ili onemogućava vođenje disciplinskog postupka koji je protiv njega pokrenut.
Upravni odbor Advokatske komore će rešenjem o određivanju privremene zabrane bavljenja advokaturom:
1) odlučiti o vremenu trajanja zabrane;
2) odrediti privremenog zamenika, vodeći računa o merilima u skladu sa Zakonom.
Ako se privremena zabrana izriče zbog vođenja disciplinskog postupka, disciplinski organ pred kojim se postupak vodi dostaviće Upravnom odboru na uvid spise predmeta i po potrebi dati razjašnjenja.
Ako se privremena zabrana izriče zbog vođenja krivičnog postupka, od organa koji taj postupak vodi može se tražiti odobrenje za uvid u spise predmeta, kao i usmena ili pisana objašnjenja.
Upravni odbor Advokatske komore može odluku o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom ukinuti i pre okončanja disciplinskog ili krivičnog postupka, po zahtevu advokata, disciplinskog organa ili po sopstvenoj inicijativi, ako nađe da su prestali razlozi zbog kojih je određena privremena zabrana.
Za vreme privremene zabrane iz člana 38. ovog statuta advokat ne sme obavljati advokatsku delatnost niti bilo koje poslove u advokatskoj kancelariji (službenik, savetnik, saradnik i sl.).
O privremenoj zabrani iz člana 38. ovog statuta odlučuje Upravni odbor Advokatske komore rešenjem, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog disciplinskog tužioca, a nakon podizanja disciplinske optužnice na predlog veća disciplinskog suda.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana dozvoljena je žalba Advokatskoj komori Srbije u roku od 15 (petnaest) dana od dana dostavljanja.
Žalba protiv rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom ne zadržava njegovo izvršenje.
O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom Advokatska komora obaveštava sve sudove u Republici Srbiji, Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu.
Advokat ima prava i dužnosti propisane Zakonom, Statutom AKS, ovim statutom i Kodeksom.
U skladu sa Zakonom, Statutom AKS i ovim statutom advokat ima pravo da bira i bude biran u organe ove Advokatske komore i Advokatske komore Srbije i da učestvuje u radu tih komora.
Na zahtev Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u njenom sastavu, advokat je dužan da daje podatke i obaveštenja o svom radu u organima advokatskih komora, kao i o obavljanju advokatskih poslova, uz obavezu čuvanja advokatske tajne.
Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike Srbije, a pod uslovima uzajamnosti i na teritoriji strane države.
Advokat može da ima samo jednu kancelariju čije sedište slobodno određuje, uz obavezu da o promeni sedišta obavesti Advokatsku komoru u roku od 15 (petnaest) dana od nastale promene.
U registrovanom sedištu kancelarije, advokat može obavljati samo advokatsku delatnost i poslove sudskog tumača ili prevodioca ako je za to registrovan.
Advokat slobodno odlučuje o pružanju pravne pomoći, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Prilikom izbora vrste pravne pomoći i lica kome se ta pomoć pruža advokat je dužan da vodi računa o zakonskim ograničenjima i pravilima Kodeksa.
Pravna pomoć se po pravilu pruža u advokatskoj kancelariji, a van nje samo ako to zahtevaju okolnosti slučaja.
Advokat je dužan da stalno stiče i usavršava znanja i veštine potrebne za stručno, nezavisno, samostalno, delotvorno i etičko obavljanje advokatske delatnosti.
Advokat koji ima advokatskog pripravnika, dužan je da mu obezbedi odgovarajuće uslove za rad i obuku, u skladu sa svrhom pripravničke prakse.
Na zgradi u kojoj se nalazi advokatska kancelarija mora biti vidno istaknuta tabla sa nazivom "Advokat" i imenom i prezimenom advokata.
Tabla je pravougaonog oblika sa ispisanim nazivom na srpskom jeziku, a pored ovog može biti ispisana i na jeziku koji je u službenoj upotrebi u jedinici lokalne samouprave u kojoj se nalazi sedište advokatske kancelarije.
Advokat - strani državljanin, osim table ispisane u skladu sa stavom 2. ovog člana, može ispisati i naziv na jeziku matične države.
Pečat advokatske kancelarije je pravougaonog oblika i sadrži ime advokata, naznačenje "advokat" i adresu sedišta kancelarije.
Sadržina pečata mora biti ispisana na jeziku u skladu sa članom 50. stav 2. i 3. ovog statuta.
Na svaku ispravu, dopis ili podnesak, kao i na punomoćje koje je sačinio, advokat je dužan da stavi svoj pečat i potpis.
Spise predmeta i isprave koje mu je stranka poverila, advokat čuva u skladu sa propisima o čuvanju arhivske građe.
Na zahtev stranke ili ovlašćenog lica advokat je dužan da preda spise u skladu sa Kodeksom.
Advokat je dužan da uredno plaća članarinu i ispunjava i druge materijalne obaveze propisane odlukama Advokatske komore i ogranka Advokatske komore.
Neispunjavanje ovih obaveza u vremenskom periodu dužem od 3 (tri) meseca može biti razlog za privremenu suspenziju i pokretanje disciplinskog postupka zbog teže povrede advokatske dužnosti.
5. PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA
Advokatski pripravnik ima prava i dužnosti propisane Zakonom, Statutom AKS, ovim statutom i Kodeksom.
Trajanje pripravničke vežbe je određeno zakonom.
Pripravnička vežba može trajati još 1 (jednu) godinu od dana sticanja prava na polaganje stručnog ispita.
Advokatska komora može na zahtev pripravnika rok iz stava 2. ovog člana produžiti za još jednu godinu.
Zahtev za produženje roka iz stava 2. ovog člana mora biti obrazložen, potkrepljen dokumentima i podnet najkasnije do isteka perioda na koji je pripravnik upisan u Imenik pripravnika Advokatske komore.
Pripravnik ima pravo da nastavi pripravničku vežbu kod drugog advokata, uz obavezu da o tome obavesti Advokatsku komoru u roku od 8 dana od dana nastale promene.
Pripravnik je dužan da prikaže dokaz o prestanku vežbe kod prethodnog advokata i dostavi ugovor o nastavku vežbe kod drugog advokata.
Ukoliko advokatski pripravnik sa područja druge advokatske komore podnosi zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore, pored propisanih uslova za upis mora priložiti i dokaz da mu je prestala pripravnička vežba na području druge advokatske komore.
Za vreme trajanja vojne obaveze, pripravniku miruje status pripravnika uz obavezu da u roku od 8 (osam) dana obavesti advokata kod kojeg obavlja pripravničku vežbu i Advokatsku komoru o početku vojne obaveze kao i o njenom trajanju te o prestanku obaveze.
Odredbe ovog statuta, Statuta AKS i Kodeksa koje se tiču advokata shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike.
Organi Advokatske komore su:
a. Skupština,
b. Upravni odbor,
v. Predsednik i jedan potpredsednik,
g. Disciplinski sud,
d. Disciplinski tužilac,
đ. Nadzorni odbor,
e. Savet.
U organe Advokatske komore može biti izabran advokat koji nije disciplinski kažnjavan za težu povredu dužnosti i ugleda advokature u poslednjih 10 (deset) godina i ima najmanje 5 (pet) godina staža u svojstvu advokata.
Kriterijume za izbor utvrđuje Upravni odbor, vodeći računa o savremenim međunarodnim pravnim standardima i potrebi srazmerne regionalne, etničke, rodne i starosne zastupljenosti podnosioca.
Za Predsednika i Potpredsednika Advokatske komore može biti izabran advokat u skladu sa posebnim kriterijumima u skladu sa ovim statutom.
Skupština je najviši organ Advokatske komore.
Skupštinu čine delegati koje biraju ogranci Advokatske komore.
Upravni odbor određuje broj delegata za Skupštinu koje bira svaki ogranak Advokatske komore, u skladu sa ovim statutom.
Mandat delegata Skupštine traje 3 (tri) godine i može se ponavljati.
Skupština ogranka Advokatske komore bira delegate za Skupštinu Advokatske komore između delegata predloženih na osnovu kriterijuma iz ovog statuta.
Ogranak obaveštava Upravni odbor o izboru u roku koji odredi Upravni odbor.
Poslovnikom o radu Skupštine uređuju se: verifikacija mandata, konstituisanje saziva Skupštine, izbor predsedavajućeg i način odlučivanja.
Rad Skupštine je javan.
Odbor Advokatskih pripravnika ogranka Advokatske komore može izabrati predstavnika u Skupštini Advokatske komore.
Izabrani predstavnici advokatskih pripravnika iz ogranaka Advokatske komore imaju pravo da učestvuju u radu sednice Skupštine, bez prava glasanja.
Skupština Advokatske komore:
1. donosi Statut Advokatske komore i opšte akte;
2. bira i razrešava organe Advokatske komore, osim članova Upravnog odbora i Saveta;
3. potvrđuje mandate delegata ogranaka u Skupštini Advokatske komore i članova Upravnog odbora;
4. bira i razrešava delegate za Skupštinu Advokatske komore Srbije;
5. donosi poslovnik o svom radu;
6. formira stalne i povremene komisije;
7. odlučuje o statusnim pitanjima vezanim za Advokatsku komoru;
8. odobrava završni račun i donosi plan prihoda i rashoda Advokatske komore;
9. raspravlja o izveštajima o radu organa Advokatske komore i o njima odlučuje;
10. osniva fondove Advokatske komore i donosi pravilnike o njihovom radu;
11. donosi odluke o vrsti, oblicima i trajanju zajedničkih mera za zaštitu profesionalnih prava i interesa advokata, i o njihovoj primeni;
12. raspravlja o svim pitanjima koja su od interesa za advokaturu i profesionalni i društveni položaj advokata i advokatskih pripravnika i o tome donosi odluke;
13. raspravlja o pitanjima u vezi sa unapređenjem pravnog i pravosudnog sistema i drugim pitanjima u vezi sa pružanjem pravne pomoći koja su od opšteg značaja za društvenu zajednicu i za zaštitu prava i sloboda građana i pravnih lica i o tome donosi zaključke i preporuke;
14. obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Mandat svih izabranih i delegiranih članova u organe Advokatske komore traje 3 (tri) godine i može se ponavljati.
Ako iz bilo kog razloga ostane upražnjeno mesto nekog člana u kolektivnom organu Advokatske komore, Skupština bira novog člana na njegovo mesto.
Upravni odbor ovlašćen je da imenuje vršioca dužnosti za upražnjeno mesto do izbora novog člana u skladu sa stavom 2. ovog člana.
Skupštine Advokatske komore su redovne i vanredne.
Redovna skupština se održava jednom godišnje.
Redovnu skupštinu saziva Upravni odbor.
Vanrednu skupštinu sazivaju Upravni odbor ili predsednik Advokatske komore po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev najmanje dva ogranka Advokatske komore ili najmanje 100 (sto) članova Advokatske komore.
Ogranci Advokatske komore ili članovi Advokatske komore koji traže saziv vanredne Skupštine, dužni su da svoj zahtev dostave Upravnom odboru ili predsedniku Advokatske komore u pisanom obliku, sa predlogom dnevnog reda.
Upravni odbor ili predsednik Advokatske komore dužni su da sazovu vanrednu Skupštinu u roku od 30 (trideset) dana od dana prijema pisanog zahteva iz stava 4. i 5. ovog člana.
Ukoliko Upravni odbor ili predsednik Advokatske komore u roku iz stava 6. ovog člana ne sazovu vanrednu Skupštinu, u narednom roku od 30 (trideset) dana vanrednu Skupštinu mogu sazvati najmanje dva ogranka ili 100 (sto) članova Advokatske komore koji su predložili saziv.
Skupština se, po pravilu, održava u sedištu Advokatske komore.
Upravni odbor ili predsednik Advokatske komore mogu sazvati sednicu Skupštine i u nekom drugom mestu na teritoriji nadležnosti Advokatske komore.
Vanredna Skupština se može sazvati samo u sedištu Advokatske komore.
Sednica Skupštine može se održati ako joj prisustvuje više od polovine delegata.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih delegata.
Statut Advokatske komore i njegove izmene i dopune Skupština donosi dvotrećinskom većinom glasova prisutnih delegata.
Pozivi za Skupštinu, sa naznačenjem mesta i vremena održavanja, predloženim dnevnim redom i radnim materijalom koji se odnosi na dnevni red, dostavljaju se delegatima najmanje 15 (petnaest) dana pre održavanja redovne Skupštine, i najmanje 8 (osam) dana pre održavanja vanredne Skupštine.
Izuzetno, u vanrednim okolnostima, pozivi za vanrednu Skupštinu mogu biti dostavljeni delegatima telegramom, telefonom ili sredstvima elektronske komunikacije, bez radnog materijala i u roku kraćem od roka propisanog u stavu 1. ovog člana.
Postojanje vanrednih okolnosti iz stava 2. ovog člana utvrđuje Upravni odbor.
Sednicom Skupštine rukovodi predsednik Advokatske komore.
U odsustvu predsednika, ili iz drugih opravdanih razloga, sednicom Skupštine rukovodi potpredsednik Advokatske komore, a u njihovom odsustvu, ili iz drugih opravdanih razloga, delegat koga Skupština izabere.
Sednicom izborne Skupštine ne može rukovoditi kandidat za izbor.
Upravni odbor je izvršni organ Advokatske komore.
Upravni odbor sačinjavaju predsednik, jedan potpredsednik i 13 (trinaest) članova koje delegiraju ogranci u sastavu Advokatske komore srazmerno broju advokata.
Ogranak Advokatske komore u Novom Sadu delegira 4 (četiri) člana Upravnog odbora.
Ogranak Advokatske komore u Zrenjaninu delegira 2 (dva) člana Upravnog odbora.
Ogranak Advokatske komore u Pančevu delegira 2 (dva) člana Upravnog odbora.
Ogranak Advokatske komore u Somboru delegira 1-og (jednog) člana Upravnog odbora.
Ogranak Advokatske komore u Sremskoj Mitrovici delegira 2 (dva) člana Upravnog odbora.
Ogranak Advokatske komore u Subotici delegira 2 (dva) člana Upravnog odbora.
Predsednik Odbora advokatskih pripravnika može učestvovati u radu Upravnog odbora, bez prava glasa.
Upravni odbor bira iz svojih redova sekretara i blagajnika.
Za člana Upravnog odbora može biti izabran advokat koji nije disciplinski kažnjavan, ima najmanje 10 (deset) godina staža u svojstvu advokata i nije član organa političke stranke.
Za održavanje sednice Upravnog odbora potrebno je prisustvo više od polovine svih članova Upravnog odbora.
Upravni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova.
Sednice Upravnog odbora mogu biti održane i telefonskim i/ili elektronskim putem.
Upravni odbor Advokatske komore:
1. sprovodi odluke i zaključke Skupštine;
2. priprema predloge Statuta, pravilnika i drugih opštih akata Advokatske komore koje donosi Skupština;
3. donosi poslovnik o svom radu;
4. razmatra opšte uslove rada advokata i advokatskih pripravnika, predlaže i preduzima potrebne mere za pravilno obavljanje advokatske profesije;
5. donosi odluke o upisu i brisanju advokata u Imenik advokata, u Imenik advokatskih pripravnika i o upisu advokata stranih državljana u odgovarajuće Imenike;
6. donosi odluku o poništaju upisa advokata u Imenik advokata, u Imenik advokatskih pripravnika i o poništaju upisa advokata stranih državljana u odgovarajuće Imenike;
7. donosi u prvom stepenu odluke o privremenoj zabrani prava na obavljanje advokatske delatnosti u skladu sa Zakonom, Kodeksom, Statutom AKS i ovim statutom;
8. pokreće postupak za utvrđivanje razloga za prestanak prava na obavljanje advokatske delatnosti;
9. donosi u prvom stepenu rešenje o prestanku prava na obavljanje advokatske delatnosti u skladu sa Zakonom, Statutom AKS i ovim statutom;
10. donosi odluku o početku i trajanju privremenog odsustva advokata;
11. određuje privremene zamenike u skladu sa Zakonom, Statutom AKS i ovim statutom;
12. određuje preuzimatelje umrlim članovima ili advokatima koji su brisani iz Imenika;
13. sprovodi odluke Disciplinskog suda;
14. utvrđuje predlog završnog računa, utvrđuje predlog plana prihoda i rashoda, i ove predloge dostavlja Skupštini na usvajanje;
15. vodi materijalno poslovanje Advokatske komore;
16. obavlja poslove u vezi sa socijalnim i drugim vidovima osiguranja advokata;
17. donosi odluku o visini članarine, posmrtnine i drugih doprinosa koje plaćaju članovi Advokatske komore;
18. upravlja fondovima i imovinom Advokatske komore;
19. donosi odluku o osnivanju Akademije;
20. donosi plan rada opšte, posebne i specijalizovane obuke advokata i advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama na predlog Veća predavača Akademije;
21. imenuje i razrešava Dekana, Veće predavača, a na predlog Veća predavača i predavače Akademije, i predsednika, zamenika predsednika i članove Ispitne komisije za polaganje advokatskog ispita;
22. razmatra godišnji izveštaj o radu Akademije i o njemu donosi odluku;
23. bira i razrešava Uređivački odbor i glavnog i odgovornog urednika "Glasnika Advokatske komore" i rukovodi drugom publicističkom delatnošću;
24. donosi odluke o vrsti, oblicima i trajanju zajedničkih mera za zaštitu profesionalnih prava i interesa advokata, i o njihovoj privremenoj primeni koja ne može biti duža od 8 (osam) dana dok o takvim merama ne odluči Skupština u skladu sa ovim statutom;
25. imenuje stalna i povremena radna tela za obavljanje poslova iz svog delokruga;
26. nadzire vođenje propisanih imenika i evidencija o radu advokata i advokatskih pripravnika;
27. nadzire rad stručne službe Advokatske komore i razmatra izveštaje o radu stručne službe i radnika zaposlenih u stručnoj službi;
28. utvrđuje visinu pretplate i cenu "Glasnika Advokatske komore";
29. odlučuje o načinu saradnje i učlanjenju u međunarodne advokatske organizacije;
30. donosi odluke o postojanju vanrednih okolnosti, o broju i načinu izbora članova Skupštine, o kriterijumima za izbor članova Skupštine, o potvrđivanju kandidatskih lista za izbor u organe Advokatske komore Vojvodine i Advokatske komore Srbije u skladu sa Zakonom, Statutom AKS i ovim statutom;
31. utvrđuje područja i sedišta ogranaka Advokatske komore;
32. utvrđuje broj sudija kao članova veća Disciplinskog suda i broj zamenika Disciplinskog tužioca;
33. donosi odluku o raspisivanju izbora za članove organa i nosioce funkcija;
34. donosi odluku po prigovoru na listu kandidata;
35. prati rad ogranaka Advokatske komore sa svoje teritorije i daje preporuke i mišljenja u vezi sa njihovim radom;
36. odlučuje o dodeli Plakete i Povelje sa plaketom Advokatske komore i drugih priznanja;
37. donosi odluku o licima koja mogu raspolagati materijalnim sredstvima i granice njihovih ovlašćenja;
38. obavlja i sve druge poslove koji nisu u nadležnosti Skupštine.
v) Predsednik i potpredsednik Advokatske komore
Predsednik Advokatske komore:
1. predstavlja i zastupa Advokatsku komoru;
2. saziva sednice Upravnog odbora, predlaže dnevni red i predsedava sednici;
3. saziva vanrednu Skupštinu;
4. potpisuje odluke i druge akte koje donose Skupština i Upravni odbor;
5. donosi rešenja u upravnom postupku;
6. izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora;
7. obavlja i druge poslove određene Zakonom, Statutom AKS i ovim Statutom i drugim opštim aktima Komore.
Za svoj rad predsednik odgovara Skupštini.
Predsednika Advokatske komore u njegovoj odsutnosti zamenjuje potpredsednik.
Za predsednika Advokatske komore može biti izabran advokat koji nije disciplinski kažnjavan, koji je doprineo radu Advokatske komore i ugledu advokature, ima najmanje 15 (petnaest) godina staža u svojstvu advokata, poznaje najmanje jedan strani jezik i nije član organa političke stranke.
Za potpredsednika Advokatske komore može biti izabran advokat koji nije disciplinski kažnjavan, ima najmanje 15 (petnaest) godina staža u svojstvu advokata, poznaje najmanje jedan strani jezik i nije član organa političke stranke.
Nadzorni odbor kontroliše finansijsko poslovanje Advokatske komore.
Nadzorni odbor sastoji se od predsednika, dva člana i dva zamenika.
Nadzorni odbor je dužan da izvrši uvid u završni račun i svoj izveštaj i mišljenje o raspolaganju sredstvima iznese na redovnoj godišnjoj Skupštini.
Disciplinski sud je samostalan i nezavisan organ Advokatske komore.
Disciplinski sud sprovodi disciplinski postupak i donosi odluke u prvom stepenu.
Disciplinski sud sastoji se od predsednika, dva zamenika predsednika i odgovarajućeg broja sudija kao članova veća suda.
Za člana Disciplinskog suda može biti izabran advokat koji nije disciplinski kažnjavan, ima najmanje 10 (deset) godina staža u svojstvu advokata i nije član organa političke stranke.
Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik disciplinskog suda ili njegovi zamenici.
Disciplinski sud radi u veću koje se sastoji od predsednika veća i 2 (dva) člana.
Predsednika veća i članove veća određuje predsednik Disciplinskog suda.
Ako se disciplinski postupak vodi protiv advokatskog pripravnika, 1 (jedan) član veća može biti advokatski pripravnik koga bira Odbor advokatskih pripravnika Advokatske komore.
Veće odlučuje prostom većinom glasova.
Disciplinski sud je nadležan da:
1. u prvom stepenu sudi po optužnicama disciplinskog tužioca;
2. donosi odluke u skladu sa čl. 116. ovog statuta;
3. predlaže Upravnom odboru donošenje rešenja o privremenoj zabrani prava na obavljanje advokatske delatnosti;
4. predlaže Upravnom odboru ukidanje privremene zabrane prava na obavljanje advokatske delatnosti;
5. obavlja i ostale poslove, u skladu sa Zakonom i ovim Statutom.
Disciplinski tužilac je samostalan i nezavisan organ Advokatske komore.
Disciplinski tužilac ima odgovarajući broj zamenika koji u disciplinskom postupku imaju ista prava i dužnosti kao i Disciplinski tužilac, a rade po njegovim uputstvima.
Disciplinski tužilac pokreće disciplinski postupak, zastupa optužnicu pred Disciplinskim sudom, ulaže pravne lekove i preduzima sve potrebne radnje u disciplinskom postupku.
Za Disciplinskog tužioca Advokatske komore može biti izabran advokat koji nije disciplinski kažnjavan, ima najmanje 10 (deset) godina staža u svojstvu advokata i nije član organa političke stranke.
Savet Advokatske komore je savetodavni organ Skupštine i Upravnog odbora.
Savet daje mišljenja i predloge Skupštini i Upravnom odboru o pitanjima koja su od značaja za advokaturu.
Članovi Saveta su predsednik Advokatske komore, članovi Upravnog odbora Advokatske komore Srbije iz Advokatske komore, Dekan Akademije, glavni i odgovorni urednik "Glasnika Advokatske komore", raniji predsednici Advokatske komore i iz prethodna 2 (dva) mandata sekretari Advokatske komore, disciplinski tužioci i predsednici Disciplinskog suda.
Predsednik Saveta je, po pravilu, poslednji raniji predsednik Advokatske komore, a ukoliko to nije moguće, predsednika iz svog sastava biraju većinom glasova članovi Saveta.
Član i predsednik Saveta ne može biti lice koje se profesionalno bavi drugom delatnošću, izuzev delatnosti kojom se može baviti advokat, i lice koje ne ispunjava uslove na osnovu Zakona, Statuta AKS i ovog statuta.
Savet o svom radu podnosi izveštaj Skupštini.
Skupština i Upravni odbor dužni su da stave na dnevni red i razmotre predloge Saveta na prvoj narednoj sednici.
Ogranci Advokatske komore su profesionalne organizacije advokata koje se osnivaju sa sedištem u:
1. Novom Sadu, za opštine Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Bečej, Beočin, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin, Titel, Vrbas, Žabalj i grad Novi Sad, (i bira 40 delegata u skupštini Advokatske komore Vojvodine)
2. Subotici, za opštine Ada, Bačka Topola, Kanjiža, Mali Iđoš, Senta i grad Subotica, (i bira 9 delegata u skupštini Advokatske komore Vojvodine)
3. Somboru, za opštine Apatin, Kula, Odžaci i grad Sombor, (i bira 5 delegata u skupštini Advokatske komore Vojvodine)
4. Sremskoj Mitrovici, za opštine Inđija, Irig, Pećinci, Ruma, Šid, Stara Pazova i grad Sremska Mitrovica, (i bira 9 delegata u skupštini Advokatske komore Vojvodine)
5. Zrenjaninu, za opštine Čoka, Kikinda, Nova Crnja, Novi Bečej, Novi Kneževac, Sečanj, Žitište i grad Zrenjanin, (i bira 8 delegata u skupštini Advokatske komore Vojvodine)
6. Pančevu, za opštine Alibunar, Bela Crkva, Kovačica, Kovin, Opovo, Plandište, Vršac i grad Pančevo (i bira 10 delegata u skupštini Advokatske komore Vojvodine).
Pravila o radu ogranka su najviši pravni akt ogranka, koji usvaja Skupština ogranka, a potvrđuje Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine.
Ogranci nemaju svojstvo pravnog lica.
Ogranci imaju svoj pečat i podračun.
Ogranci mogu osnivati sekcije advokata na području za koje su osnovani.
Sekcije se mogu osnovati za područje Osnovnog suda ili sudske jedinice na čijoj teritoriji radi više od 20 (dvadeset) advokata.
Osnivanje sekcija, njihov delokrug poslova i ovlašćenja, uređuju se Pravilima o radu ogranaka.
Organi ogranaka su Predsednik, Skupština i Izvršni odbor.
Skupština ogranka organizuje se po delegatskom sistemu. U Skupštini moraju biti zastupljeni predstavnici svih sekcija advokata organizovanih na teritoriji ogranka.
Pravilima o radu ogranka detaljnije se uređuju sastav, organizacija, način rada i druga pitanja u vezi sa organima i radom ogranka Advokatske komore.
Ogranak Advokatske komore:
1. pretresa, raspravlja i odlučuje o svim pitanjima rada advokata i advokatskih pripravnika na svom području, u skladu sa odredbama ovog statuta i Pravilima o radu ogranka;
2. bira delegate za Skupštinu Advokatske komore;
3. predlaže za izbor kandidate za Upravni odbor Advokatske komore u skladu sa merilima i kriterijumima koje utvrdi Upravni odbor;
4. daje predloge i mišljenja Advokatskoj komori;
5. izvršava zadatke i poslove koji su mu povereni od strane organa Advokatske komore;
6. stara se o uslovima rada advokata i advokatskih pripravnika na svom području;
7. stara se o obezbeđenju uslova za rad Akademije na svom području u cilju stručnog usavršavanja advokata i advokatskih pripravnika i razvijanju profesionalne etike;
8. sarađuje sa upravnim i pravosudnim organima;
9. sarađuje sa organima Advokatske komore, razmatra njihove preporuke i izveštava ih o svom radu;
10. daje mišljenje povodom svake molbe sa svog područja za upis u Imenik advokata;
11. donosi Pravila o radu kojima utvrđuje sastav i nadležnost svojih organa i dostavlja ih na odobrenje Upravnom odboru Advokatske komore;
12. obavlja druge poslove određene Statutom i drugim opštim aktima Advokatske komore.
Ogranci Advokatske komore održavaju redovnu Skupštinu jedanput godišnje.
7. ODBOR ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA
Advokatski pripravnici ostvaruju svoja prava u Advokatskoj komori preko Odbora advokatskih pripravnika.
Odbor advokatskih pripravnika čine svi advokatski pripravnici.
Advokatski pripravnici mogu osnivati ogranke i sekcije Odbora advokatskih pripravnika u skladu sa ovim statutom.
Poslovima Odbora advokatskih pripravnika rukovodi Izvršni odbor od najmanje 3 (tri) člana koji se bira na godinu dana.
Iz redova članova Izvršnog odbora advokatskih pripravnika bira se predsednik koji može učestvovati u radu Upravnog odbora Advokatske komore u skladu sa ovim statutom.
Odbor advokatskih pripravnika donosi Pravila o radu koja dostavlja na razmatranje i odobrenje Upravnom odboru Advokatske komore.
9. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST I DISCIPLINSKI POSTUPAK
Advokati i advokatski pripravnici su dužni da odgovorno, stručno i savesno obavljaju advokatsku delatnost i pripravničku praksu i da čuvaju ugled advokature.
Za povrede dužnosti i narušavanje ugleda advokature, advokati i advokatski pripravnici odgovaraju disciplinski po odredbama zakona, Kodeksa, Statuta AKS i ovog statuta.
Povrede dužnosti i narušavanje ugleda advokature mogu biti teže i lakše.
Teže povrede dužnosti advokata su:
1. zastupanje klijenata protivno zakonu, Kodeksu, Statutu AKS i ovom statutu;
2. nesavesno i neblagovremeno zastupanje;
3. nevraćanje, na zahtev stranke, spisa i dokumenata;
4. neizvršavanje odluka organa komore;
5. nepostupanje po zahtevu organa komore;
6. nedolično ponašanje prema drugom advokatu, advokatskom pripravniku, protivnoj ili svojoj stranci, sudu, svedoku, veštaku, sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica;
7. nedostojno ponašanje u javnim aktivnostima i u privatnom životu kada je dostupan uvidu i oceni javnosti, kojima se nanosi šteta ugledu advokature;
8. davanje netačnih podataka kojim se organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka;
9. nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika ili preuzimatelja advokatske kancelarije;
10. nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke;
11. zadržavanje novca naplaćenog za račun stranke;
12. nepružanje obračuna za izvršeni rad na zahtev stranke;
13. kupovina, na javnoj prodaji na kojoj zastupa stranku, stvari koje su izložene prodaji za svoj račun ili račun trećeg lica;
14. povreda prava advokatskog pripravnika na praksi u advokatskoj kancelariji;
15. omogućavanje rada advokatskom pripravniku bez nadzora;
16. stavljanje pečata kancelarije na tuđe podneske;
17. neizvršavanje materijalnih obaveza prema Advokatskoj komori duže od 3 (tri) meseca;
18. davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti;
19. istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni;
20. zloupotreba poverenja stranke koju zastupa;
21. nelojalno preuzimanje stranke od drugih advokata;
22. nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa;
23. bavljenje poslovima koji ne spadaju u poslove advokature, osim poslova dozvoljenih Zakonom o advokaturi;
24. neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći;
25. zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije;
26. zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika;
27. ugovaranje nagrade ili naknade troškova protivno odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata ili traženje nagrade od stranke koju je dužan da zastupa besplatno;
28. odavanje advokatske ili druge poslovne tajne;
29. falsifikovanje zapisnika ili drugih dokumenata;
30. obavljanje advokature na neposredan ili posredan način za vreme privremenog odsustva ili privremene zabrane bavljenja advokaturom;
31. pribavljanje klijentele preko posrednika;
32. držanje filijale advokatske kancelarije;
33. neobaveštavanje Advokatske komore o prekidu ili obustavi svog rada u roku od 30 (trideset) dana od dana nastupanja promene;
34. nepridržavanje zajedničkih mera za zaštitu profesionalnih prava i interesa advokata koje su doneli Skupština ili Upravni odbor;
35. neprijavljivanje promene sedišta i/ili bliže adrese advokatske kancelarije;
36. teža povreda Kodeksa;
37. odbijanje da se na zahtev stranke izda potvrda za primljeni iznos nagrade ili naknade;
38. onemogućavanje rada organa Advokatske komore u svojstvu člana drugog organa Advokatske komore.
Lakše povrede dužnosti advokata su:
1. izostajanje sa sednica organa Advokatske komore u koji je izabran ili neobavljanje ili nesavesno obavljanje dužnosti u organu ili drugom telu Advokatske komore;
2. lakše povrede zakonske obaveze prema advokatskom pripravniku;
3. lakše povrede Kodeksa;
4. neuredno izvršavanje materijalnih obaveza prema Advokatskoj komori do tri meseca.
Advokatski pripravnici, pored povreda dužnosti i ugleda advokata predviđenih ovim statutom, odgovaraju i za sledeće teže povrede dužnosti advokatskog pripravnika:
1. neobavljanje prakse advokatskog pripravnika kod advokata kod koga je na praksi;
2. povreda obaveza prema advokatu kod koga radi;
3. obavljanje advokatskih poslova samostalno, za svoj račun.
Za lakše povrede dužnosti i narušavanje ugleda advokature može se izreći opomena ili novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz Imenika advokata.
Disciplinski postupak pokreće Disciplinski tužilac Advokatske komore.
Disciplinski tužilac pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica, organa Advokatske komore ili po sopstvenoj inicijativi.
Disciplinski postupak se smatra pokrenutim dostavljanjem disciplinske prijave prijavljenom advokatu na izjašnjenje.
Ako oceni da iz prijave proizlazi osnovana sumnja o povredi dužnosti, Disciplinski tužilac dostavlja prijavljenom advokatu prijavu sa prilozima podnetim uz prijavu i poziva ga da se u roku od 8 (osam) dana o navodima prijave izjasni.
Disciplinski tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave i drugih državnih organa, fizičkih i pravnih lica.
U prethodnom postupku disciplinski tužilac može preduzimati dokazne radnje: saslušati prijavljenog, odnosno osnovano sumnjivog advokata, ispitati svedoke, te o tome sačiniti odgovarajuće zapisnike, kao i narediti veštačenje.
Po prijemu izjašnjenja ili propuštanja podnošenja izjašnjenja, kao i nakon preduzetih radnji dokazivanja, odnosno nakon dostave dodatnih objašnjenja i dokaza od podnosioca prijave, disciplinski tužilac podiže optužnicu ili rešenjem odbacuje prijavu.
Ako Disciplinski tužilac protiv prijavljenog advokata podigne optužnicu, optužnicu dostavlja sa dokazima Disciplinskom sudu na dalji postupak.
Ako Disciplinski tužilac odbaci prijavu obavestiće o tome podnosioca prijave, podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred Disciplinskim sudom, ali može u roku od 8 (osam) dana od prijema obaveštenja o odbačaju prijave uložiti prigovor disciplinskom tužiocu Advokatske komore Srbije.
Po prijemu optužnice predsednik Disciplinskog suda određuje veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici.
Veće Disciplinskog suda uz poziv za disciplinski pretres optuženom advokatu dostavlja optužnicu.
Protiv podignute optužnice optuženi advokat nema pravo na prigovor.
Dostavljanje optuženom obavlja se na adresu sedišta advokatske kancelarije.
U slučaju nemogućnosti ovakve dostave dostava će se ponoviti još jednom, a ako i ponovljena druga dostava ne uspe, sledeća će se izvršiti preko oglasne table Advokatske komore.
Protekom 8-og (osmog) dana od isticanja na oglasnoj tabli dostava se smatra urednom.
Ukoliko optuženi advokat angažuje branioca dostavljanje će biti izvršeno preko angažovanog branioca, u skladu sa ovim statutom.
Rokovi za žalbu računaju se od dana dostavljanja optuženom, a ako ima branioca od dana kada je izvršena prva dostava.
Disciplinski pretres se može održati u odsutnosti uredno pozvanog optuženog advokata i njegovog branioca koji svoj izostanak nisu opravdali, a optuženi se u pisanoj formi izjasnio o sadržini prijave ili dostavio izjašnjenje na poziv disc. tužioca ili je saslušan u prethodnom postupku preduzetih dokaznih radnji od strane disc. tužioca, ako iz dosadašnjih procesnih radnji ili propuštanja radnji optuženog proizilazi, da je njegov izostanak usmeren na odugovlačenje ili onemogućavanje vođenja disciplinskog postupka.
Ako se optuženi na poziv disciplinskog tužioca nije u pisanoj formi izjasnio o sadržini prijave, niti je saslušan u prethodnom postupku od strane disc. tužioca iako je uredno pozvan, a svojim radnjama ili propuštanjima odugovlači ili onemogućava vođenje disciplinskog postupka za težu povredu dužnosti advokata, disciplinsko veće će u skladu sa odredbom čl. 193 st.1 statuta AKS predložiti Upravnom odboru nadležne Komore donošenje rešenja o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom na osnovu čl. 42 st.2 tač.2 Zakona o advokaturi. Ukoliko Upravni odbor donese rešenje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom, može se održati disciplinski pretres u odsutnosti optuženog.
Disciplinski pretres održava se u sedištu Advokatske komore.
O predlogu za spajanje ili razdvajanje postupka odlučuje predsednik Disciplinskog suda.
U toku trajanja disciplinskog postupka može se podneti obrazloženi zahtev za izuzeće predsednika veća i članova veća.
O zahtevu za izuzeće predsednika i članova veća prvostepenog Disciplinskog suda odlučuje predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore.
O zahtevu za izuzeće predsednika Disciplinskog suda odlučuje predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije.
Zahtev za izuzeće Disciplinskog tužioca i njegovih zamenika nije dozvoljen.
Protiv odluka iz ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.
Ako u slučaju odlaganja glavnog pretresa dođe do promene sastava veća, izvedeni dokazi se neće ponoviti, osim ako veće drugačije ne odluči.
Predsednik veća održava red tokom glavnog pretresa i ovlašćen je da udalji sa glavnog pretresa lice koje narušava red.
Tokom disciplinskog pretresa će se izvoditi samo oni dokazi koji su predloženi u disciplinskoj optužnici, kao i dokazi navedeni u izjašnjenju disciplinski optuženog ili prilikom njegovog saslušanja u prethodnom postupku preduzetih dokaznih radnji.
Nakon sprovedenog disciplinskog pretresa, veće Disciplinskog suda donosi presudu, kojom se optuženi advokat:
1. oglašava krivim;
2. oslobađa od optužbe, ako se utvrdi da povreda koje je predmet optužbe ne predstavlja lakšu, odnosno težu povredu dužnosti i ugleda advokature, ili ako postoje okolnosti koje isključuju disciplinsku odgovornost, ili ako nema dokaza da je optuženi advokat povredu izvršio, ili se utvrdi da delo nije učinio;
3. kojom se optužba odbija ako disciplinski tužilac odustane od optužnice ili ako se utvrdi da je nastupila zastarelost disciplinskog gonjenja.
Kada disciplinsko veće donese rešenje o obustavi disciplinskog postupka pre otvaranja disciplinskog pretresa, kao i kada donese presudu kojom se optuženi oslobađa optužbe ili presudu kojom se optužba odbija, doneće odluku da troškovi disciplinskog postupka padaju na teret advokatske komore.
U presudi kojom se okrivljeni advokat oglašava krivim, veće Disciplinskog suda navodi:
1. povredu za koju se oglašava krivim i činjenice i okolnosti koje čine lakšu ili težu povredu ugleda i dužnosti advokata;
2. disciplinsku meru koja je optuženom advokatu izrečena;
3. odluku o troškovima postupka.
Vreme za koje je optuženom advokatu trajala privremena zabrana bavljenja advokaturom (suspenzija) uračunaće se u izrečenu disciplinsku meru zabrane bavljenja advokaturom.
Prilikom odmeravanja i izricanja disciplinske mere Disciplinski sud uzima u obzir stepen utvrđene odgovornosti, težinu posledica povrede dužnosti i ugleda advokature, subjektivne i objektivne okolnosti pod kojima je povreda izvršena, nastalu štetu, pobude, raniju kažnjavanost za disciplinske prestupe i materijalne prilike učinioca.
U disciplinskom postupku ne može se odlučivati o zahtevu za naknadu štete nastale izvršenjem disciplinske povrede.
Disciplinsko veće može u presudi odlučiti, da se izreka presude objavi u glasilu Komore nakon pravnosnažnosti.
Nakon pravnosnažnosti oslobađajuće presude, advokat protiv kog je vođen disciplinski postupak ima pravo zahtevati da se u glasilu Komore objavi takva presuda, o čemu odluku donosi disciplinsko veće koje je vodilo postupak u prvom stepenu.
Pismeni otpravak presude dostavlja se optuženom advokatu, njegovom braniocu i disciplinskom tužiocu u roku od 30 (trideset) dana od dana zaključenja disciplinskog pretresa.
Protiv odluke Disciplinskog suda žalbu mogu izjaviti Disciplinskom sudu Advokatske komore Srbije, kao drugostepenom sudu, optuženi, njegov branilac i disciplinski tužilac:
1. u roku od 8 (osam) dana od dana dostavljanja odluke, u postupku za lakše povrede dužnosti i ugleda advokata;
2. u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke, u postupku za teže povrede dužnosti i ugleda advokata.
U disciplinskom postupku primenjuje se analogno Zakonik o krivičnom postupku i odredbe opšteg dela Krivičnog zakonika, ako ovim statutom nije drugačije određeno.
8. IZVRŠENJE DISCIPLINSKIH ODLUKA
Po pravnosnažnosti odluke kojom je izrečena opomena, novčana kazna ili mera brisanja iz Imenika advokata ili Imenika advokatskih pripravnika, predsednik Disciplinskog suda dostavlja odluku Upravnom odboru Advokatske komore radi sprovođenja i izvršenja.
Advokati koji su upisani u Imenik advokata Advokatske komore imaju pravo da biraju i budu birani za članove organa i nosioce funkcija u Advokatskoj komori, u skladu sa ovim statutom.
Skupština Advokatske komore bira organe i sastav organa Advokatske komore za mandatni period od 3 (tri) godine.
Izborna tela Advokatske komore su Izborna komisija i Birački odbor.
Izbornu komisiju čine predsednik, dva člana i njihovi zamenici.
Birački odbor čine predsednik, dva člana i njihovi zamenici.
Skupština Advokatske komore bira Izbornu komisiju za mandatni period od 4 (četiri) godine na redovnoj Skupštini u godini koja prethodi izbornoj Skupštini.
Skupština Advokatske komore bira Birački odbor na samoj izbornoj Skupštini.
Izborna komisija i Birački odbor biraju se javno, aklamacijom, ako postoji 1 (jedan) predlog, ili relativnom većinom ako postoji više predloga.
Izborna komisija Advokatske komore:
1. stara se o sprovođenju izbora u skladu sa zakonom i ovim statutom;
2. organizuje izbore i priprema materijal za sprovođenje izbora;
3. sačinjava birački spisak;
4. utvrđuje izgled, broj i način zaštite glasačkih listića i overava ih;
5. utvrđuje ispunjenost uslova za kandidovanja predloženih kandidata;
6. utvrđuje i potvrđuje liste kandidata;
7. daje mišljenje o osnovanosti prigovora na liste kandidata;
8. sprovodi postupak glasanja;
9. kontroliše rad biračkog odbora;
10. utvrđuje i objavljuje rezultate izbora;
11. vodi zapisnik o svom radu;
12. podnosi izveštaj Skupštini Advokatske komore o sprovedenim izborima;
13. obavlja i druge poslove predviđene ovim statutom.
Birački odbori sprovode neposredno glasanje na biračkom mestu pod nadzorom Izborne komisije, obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja i sa Izbornom komisijom utvrđuju rezultate glasanja.
Birački odbori se imenuju za sprovođenje izbora ili dopunskih izbora i po okončanju izbornih radnji, njihov mandat se završava predajom izveštaja o utvrđenim rezultatima glasanja, zapisnika o radu i izbornog materijala Izbornoj komisiji Advokatske komore.
Odluku o sazivanju Izborne skupštine donosi Upravni odbor najkasnije 90 (devedeset) dana pre isteka mandata. Na osnovu ove odluke predsednik Advokatske komore obaveštava sve ogranke u sastavu Advokatske komore o započinjanju izbornog postupka.
Odluku o raspisivanju izbora donosi Upravni odbor Advokatske komore najkasnije 60 (šezdeset) dana pre isteka mandata.
Odlukom o raspisivanju izbora utvrđuju se: lista nosilaca funkcija i broj članova organa Advokatske komore koji se biraju neposredno i isključivo tajnim glasanjem, rokovi za sprovođenje izbornih radnji, rokovi za kandidovanje i lista kandidata.
Odluka o raspisivanju izbora dostavlja se svim ograncima u sastavu Advokatske komore i objavljuje na veb-strani Advokatske komore.
Ogranci u sastavu Advokatske komore dužni su da dostave liste delegata za Skupštinu i članove Upravnog odbora Advokatske komore i nosioce funkcija u organima Advokatske komore najkasnije 30 (trideset) dana pre održavanja Izborne skupštine.
Ogranci Advokatske komore biraju delegate za Skupštinu iz reda svojih članova i predlažu kandidate za funkcije u organima Advokatske komore.
Kandidatska lista sadrži kandidate za sve organe koje bira Skupština.
U kandidatskoj listi za mesta predsednika i potpredsednika Advokatske komore moraju biti predložena najmanje 2 (dva) kandidata.
Dopunski izbori se raspisuju:
a. kada nije izabran kandidat na redovnim izborima;
b. kada prestane funkcija advokatu u organima Advokatske komore pre isteka mandatnog perioda.
Dopunski izbori se sprovode po postupku i na način kao i redovni izbori, ukoliko Skupština ne odluči drugačije.
Kandidat koji za predloženu funkciju nije izabran na redovnim izborima, ne može biti kandidovan za istu funkciju na dopunskim izborima.
12. IMENIK ADVOKATA, IMENIK ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA, UPISNIK A I B IMENIKA ADVOKATA STRANIH DRŽAVLJANA I ADVOKATSKA LEGITIMACIJA
Advokatska komora vodi Imenik advokata, Imenik advokatskih pripravnika i Imenik A i B advokata stranih državljana.
U Imenik advokata upisuju se: ime i prezime advokata, podaci o rođenju, podaci o završenom pravnom fakultetu i položenom pravosudnom ispitu, podaci o stečenom naučnom ili akademskom zvanju, datum upisa, datum polaganja zakletve, sedište advokatske kancelarije, rešenje o nastupelim promenama u obavljanju advokatske delatnosti, rešenje o određivanju privremenog zamenika i njegovo sedište, rešenje o postavljanju preuzimatelja advokatske kancelarije i njegovo sedište, rešenje o brisanju iz Imenika i izveštaj o izvršenoj likvidaciji advokatske kancelarije.
U Imeniku advokata vodi se i evidencija zajedničkih advokatskih kancelarija.
U Imenik advokatskih pripravnika upisuju se: ime i prezime advokatskog pripravnika, podaci o rođenju, podaci o završenom pravnom fakultetu, podaci o ranije obavljenom pripravničkom stažu nakon završenog pravnog fakulteta, podaci o stečenom akademskom zvanju, datum upisa, datum polaganja zakletve, ime i prezime advokata kod kojeg pripravnik obavlja pripravničku praksu, rešenje o nastupelim promenama u obavljanju pripravničke prakse, rešenje o brisanju iz Imenika.
U upisnik A i upisnik B Imenika advokata stranih državljana, osim podataka koji se upisuju u Imenik advokata, upisuje se i naziv matične advokatske komore advokata stranog državljanina sa datumom upisa.
Advokatska komora izdaje i produžava važnost advokatske legitimacije i legitimacije advokatskog pripravnika u skladu sa odredbama Zakona, Statuta AKS i ovog statuta.
13. AKADEMIJA ADVOKATSKE KOMORE VOJVODINE
Akademija se osniva sa ciljem i zadatkom da organizuje i sprovodi advokatski ispit, stalnu stručnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima, specijalizaciju advokata i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za stručnu, nezavisnu, samostalnu, delotvornu i etičnu advokaturu.
Akademija nema svojstvo pravnog lica.
Akademija:
1) organizuje i sprovodi stalnu stručnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima;
2) organizuje i sprovodi advokatski ispit;
3) organizuje i sprovodi specijalizaciju advokata i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za stručnu, nezavisnu, samostalnu, delotvornu i etičnu advokaturu;
4) vodi evidenciju o poslovima iz tačke 1) do 3) i o prisustvu advokata stalnoj stručnoj obuci;
5) izdaje uverenja o specijalizaciji advokata u određenoj oblasti prava i advokature;
6) prikuplja podatke koji su od značaja za njen rad;
7) prikuplja i obrađuje sudsku praksu;
8) uspostavlja i održava saradnju sa domaćim i stranim ustanovama, organizacijama i udruženjima iste ili srodne delatnosti;
9) obavlja i druge poslove u skladu sa ciljevima svog osnivanja i ovim Statutom.
Akademija radi u sedištu Advokatske komore.
Akademija radi po programu koji donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije i planu rada koji donosi Upravni odbor Advokatske komore.
Organi Akademije su:
1. Dekan
2. Veće predavača
Dekan je izvršni organ Akademije.
Mandat Dekana traje 3 (tri) godine i može se jednom ponoviti.
Za Dekana može biti imenovan advokat koji ima najmanje 15 (petnaest) godina staža u advokaturi i akademsko zvanje doktora nauka ili objavljene stručne ili naučne radove, iskustvo u pravnoj obuci ili završenu obuku u određenoj oblasti prava.
Dekan:
1) predstavlja Advokatsku akademiju;
2) stara se o sprovođenju programa i plana rada Akademije;
3) koordinira i organizuje rad Akademije;
4) učestvuje u radu Veća predavača Akademije;
5) podnosi Upravnom odboru redovne godišnje izveštaje, a na zahtev Upravnog odbora i vanredni izveštaj o svom radu i radu Akademije;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa Statutom i opštim aktima Advokatske komore i Akademije.
Dekana u njegovom odsustvu zamenjuje član Veća predavača koga on ovlasti, a u slučaju njegove sprečenosti da to učini, koga ovlasti Veće predavača.
Veće predavača je stručni organ Akademije.
Veće predavača sastoji se od 5 (pet) predavača koje Upravni odbor imenuje na period od 3 (tri) godine.
Za člana Veća predavača može biti imenovan advokat koji ima najmanje 10 (deset) godina staža u advokaturi i akademsko zvanje doktora nauka ili objavljene stručne ili naučne radove, iskustvo u pravnoj obuci ili završenu obuku u određenoj oblasti prava.
Veće predavača:
1) predlaže plan rada Akademije;
2) predlaže imenovanje i razrešenje predavača;
3) predlaže izmene i dopune programa i plana rada Akademije;
4) u saradnji sa Dekanom stara se o sprovođenju programa i plana rada Akademije;
5) ovlašćuje svog člana da zamenjuje odsutnog Dekana, u slučaju da je Dekan sprečen da ovlasti svog zamenika;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa Statutom i opštim aktima Advokatske komore i Akademije.
Za predavača Akademije može biti predložen i imenovan advokat koji ispunjava uslove iz stava 3. ovog člana, ili lice van advokature koje ima nastavno zvanje na Pravnom fakultetu, kao i sudija, javni tužilac ili zamenik javnog tužioca u apelacionom ili višem rangu ovih pravosudnih organa koji ispunjava uslove iz stava 3. ovog člana.
Sredstva za rad Akademije obezbeđuju se iz sredstava Advokatske komore Srbije i ove Advokatske komore.
Uslove za rad Akademije obezbeđuju Advokatska komora Srbije i ova Advokatska komora.
Polaganje advokatskog ispita je obavezno za sve kandidate pre podnošenja zahteva za upis u imenik advokata.
Advokatski ispit se sastoji iz poznavanja Zakona o advokaturi, Kodeksa profesionalne etike advokata, Statuta Advokatske komore Srbije, advokatske tarife, kao i poznavanje međunarodnih propisa koji se odnose na advokatsku profesiju.
Kandidat koji nije položio advokatski ispit stiče pravo na ponovno polaganje po proteku roka od 60 (šezdeset) dana od neuspelog polaganja.
Advokatski ispit polaže se po programu koji je doneo Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Komisija za polaganje advokatskog ispita (u daljem tekstu: Komisija) ima predsednika i 2 (dva) člana, i odgovarajući broj zamenika.
Po ovlašćenju Predsednika Komisije, član ili zamenik člana Komisije može predsedavati radom Komisije sa ovlašćenjima Predsednika.
Za predsednika i člana Komisije može biti imenovan advokat koji:
1) ima najmanje 15 (petnaest) godina neprekidnog staža u advokaturi pre imenovanja,
2) pre imenovanja je najmanje 1 (jedan) mandat radio u organima Advokatske komore,
3) nije disciplinski kažnjavan 10 (deset) godina koje prethode imenovanju,
4) nije krivično osuđivan za krivično delo koje bi ga činilo nedostojnim za bavljenje advokaturom,
5) nije član organa političke stranke.
Polaganje advokatskog ispita organizuje se najmanje jednom mesečno i može biti sprovedeno van sedišta Advokatske komore.
Način polaganja advokatskog ispita, ocenjivanje kandidata, izgled uverenja o položenom advokatskom ispita i način rada i odlučivanja Komisije uređuje se posebnim Pravilnikom.
Uverenje o položenom advokatskom ispitu izdaje Advokatska komora na osnovu izveštaja Komisije o oceni kandidata.
Uverenje o položenom advokatskom ispitu potpisuju predsednik Komisije ili član Komisije koji je predsedavao njenim radom (član 145. st. 2) i predsednik Advokatske komore.
Kandidati snose troškove polaganja advokatskog ispita.
Visinu naknade za polaganje advokatskog ispita utvrđuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije.
Iz sredstava naknade obezbeđuju se sredstva za tehničku pripremu i organizovanje ispita, rad ispitivača i izdavanje uverenja.
16. STRUČNA SLUŽBA ADVOKATSKE KOMORE
Stručna služba Advokatske komore obavlja administrativno-tehničke i pomoćne poslove (u daljem tekstu: Stručna služba).
Radom Stručne službe rukovodi rukovodilac Stručne službe.
O organizaciji i potrebnom broju zaposlenih u Stručnoj službi odlučuje Upravni odbor.
Stručna služba je neposredno odgovorna Upravnom odboru koji istovremeno nadzire njen rad i daje joj uputstva za rad.
Rukovodilac Stručne službe i zaposleni u Stručnoj službi zasnivaju radni odnos u skladu sa važećim propisima.
Zaposleni u Stručnoj službi ostvaruju svoja prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom i zaključenim ugovorom o radu.
17. FINANSIJSKO POSLOVANJE ADVOKATSKE KOMORE
Finansijsko poslovanje Advokatske komore vrši se na osnovu zakona i finansijskog plana o prihodima i rashodima.
Prihodi Advokatske komore su:
1. upisnina;
2. naknada za polaganje advokatskog ispita;
3. članarina i drugi doprinosi;
5. donacije i sponzorstva;
6. iznosi naplaćenih novčanih kazni;
7. premije osiguranja u slučaju kolektivnog osiguranja advokata od profesionalne odgovornosti;
8. drugi prihodi.
Advokatska komora raspolaže sredstvima u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Advokatska komora može sredstva upotrebiti za:
1. svoje redovne aktivnosti;
2. pribavljanje imovine i imovinskih prava;
3. osiguranje advokata od profesionalne odgovornosti;
4. članarine međunarodnim organizacijama i advokatskim komorama prema kojima postoji takva obaveza;
5. pomoć advokatima i njihovim porodicama koji su ostali bez najnužnijih sredstava;
6. kratkoročne pozajmice advokatima početnicima za otvaranje advokatske kancelarije;
7. pomoć i pozajmice advokatskim pripravnicima;
8. zarade zaposlenih u Stručnoj službi;
9. donatorstvo i humanitarne svrhe;
10. druge svrhe u skladu sa zakonom i ovim Statutom.
17. INFORMATIVNA I IZDAVAČKA DELATNOST ADVOKATSKE KOMORE
U cilju informisanja stručne i opšte javnosti, obezbeđenja javnosti rada i usavršavanja članova Advokatske komore, Advokatska komora izdaje stručni časopis za pravnu teoriju i praksu, biltene, knjige, priručnike i druge publikacije.
Advokatska komora je 01. juna 1928. godine pokrenula stručni časopis za pravnu teoriju i praksu, pod nazivom: "Glasnik Advokatske komore Vojvodine" - časopis za pravnu teoriju i praksu (dalje: Časopis)
Časopis se štampa na srpskom jeziku i po pravilu izlazi jednom mesečno.
U Časopisu se mogu štampati radovi i na svetskim jezicima, kao i na jezicima koji su u službenoj upotrebi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, sa rezimeom na srpskom jeziku.
Glavni i odgovorni urednik Časopisa bira se iz redova advokata.
Časopis ima Uređivački odbor.
Uređivački odbor Časopisa ima 3 - 7 (od tri do sedam) članova iz redova advokata.
Glavni i odgovorni urednik je član Uređivačkog odbora Časopisa.
Uređivački odbor Časopisa donosi Poslovnik o svom radu.
Uređivački odbor Časopisa podnosi izveštaj o svom radu Upravnom odboru Advokatske komore Vojvodine jednom godišnje, a po potrebi i češće.
Članovi Uređivačkog odbora i glavni i odgovorni urednik Časopisa se biraju na period od 3 (tri) godine.
Knjižni fond biblioteke, koji se sastoji od stručnih i drugih knjiga i časopisa, vodi se kao Biblioteka Advokatske komore.
Radom Biblioteke rukovodi Komisija za Biblioteku.
Advokatska komora je 29. maja 1949. godine osnovala Fond posmrtnine Advokatske komore Vojvodine.
Fond posmrtnine posluje prema posebnom pravilniku koji donosi Skupština.
Fondovi se finansiraju iz sredstava Advokatske komore, iz poklona, donacija i drugih sredstava.
20. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Postojeće osnovne organizacije advokata na teritoriji Advokatske komore postaju sastavni delovi Ogranaka Advokatske komore organizovanih u skladu sa ovim statutom.
Do početka rada Akademije, Upravni odbor će imenovati članove Ispitnog odbora za polaganje advokatskog ispita bez predloga Veća predavača Akademije i organizovati polaganje advokatskog ispita.
Izmene i dopune ovog statuta vrše se na način i po postupku propisanim za njegovo donošenje.
Ogranci Advokatske komore su dužni da usklade svoja Pravila o radu sa ovim statutom u roku od 3 (tri) meseca od dana donošenja Statuta i da ih u istom roku dostave na odobrenje Upravnom odboru Advokatske komore.
Ukoliko ogranak ne postupi na način propisan u stavu 1. ovog člana Upravni odbor Advokatske komore će doneti pravila o radu za taj ogranak koja će se primenjivati sve dok ogranak ne donese svoja Pravila o radu.
Advokatska komora objavljuje svoj Statut i njegove izmene i dopune u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".
Opšta akta Advokatske komore objavljuju se na oglasnoj tabli i internet strani Advokatske komore.
Ovaj Statut stupa na snagu 8. (osmog) dana od dana objavljivanja u "Službenom listu APV".
Danom stupanja na snagu ovog statuta prestaje da važi Statut Advokatske komore (prečišćeni tekst) objavljen u "Službenom listu APV", br. 11 od 24.05.2007. godine.
Redakcija je zadržala numeraciju odeljaka, kao i tačaka u članu 152. ovog statuta, kako su oni objavljeni u "Sl. listu AP Vojvodine", br. 36/2012.