ZAKONO PRIVATIZACIJI("Sl. glasnik RS", br. 83/2014, 46/2015, 112/2015 i 20/2016 - autentično tumačenje) |
Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1. Privatizacija, u smislu ovog zakona, je promena vlasništva kapitala i imovine pravnih lica koja posluju društvenim i javnim kapitalom. Privatizacija, u smislu ovog zakona, je i:
- prodaja akcija, odnosno udela koji su posle raskida ugovora o prodaji kapitala zaključenog u postupku privatizacije, preneti i evidentirani u Registru akcija i udela prenetih posle raskida ugovora zaključenog u postupku privatizacije;
- prodaja imovine u preduzećima kod kojih je raskinut ugovor o prodaji kapitala;
- prodaja akcija, odnosno udela Akcionarskog fonda, kao i Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje;
2. Javni kapital je kapital Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
3. Predmet privatizacije je:
- društveni, odnosno javni kapital i imovina u preduzećima i drugim pravnim licima, uključujući i javna preduzeća i javni kapital iskazan u akcijama ili udelima;
- akcije, odnosno udeli posle raskida ugovora o prodaji kapitala;
- imovina u preduzećima kod kojih je raskinut ugovor o prodaji kapitala;
- akcije odnosno udeli Akcionarskog fonda, kao i Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje a kada se prodaju zajedno sa akcijama, odnosno udelima Akcionarskog fonda;
4. Subjekti privatizacije su preduzeća, privredna društva, i druga pravna lica u kojima se vrši promena vlasništva, uključujući i javna preduzeća, a za koja je pokrenuta inicijativa za privatizaciju;
4a) Veliki subjekt privatizacije je subjekt privatizacije čiji poslovni prihodi za poslovnu godinu koja prethodi pokretanju postupka privatizacije iznose najmanje 50 milijardi dinara;
5. Modeli privatizacije su prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade;
6. Metodi privatizacije su javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem i javno prikupljanje ponuda;
7. Učesnik u postupku privatizacije je lice koje je dostavilo prijavu za učestvovanje u postupku privatizacije;
8. Kupac je domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje je proglašeno kupcem, odnosno lice sa kojim je zaključen kupoprodajni ugovor;
9. Strateški investitor je domaće ili strano pravno lice koje je sa subjektom privatizacije, odnosno Republikom Srbijom zaključilo ugovor o strateškom partnerstvu;
10. Sredstva plaćanja su dinar i strana sredstva plaćanja (devize i efektivni strani novac);
11. Pismo o zainteresovanosti je iskazivanje interesa za određeni subjekt i model privatizacije, sa osnovnim podacima o zainteresovanom kupcu odnosno strateškom investitoru i predlogom indikativne cene, investicionog programa, okvirnog plana poslovanja i broja zaposlenih na neodređeno vreme, kao i drugim podacima od značaja određenim javnim pozivom;
12. Fer tržišna vrednost je fer vrednost definisana Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja 13 - Odmeravanje fer vrednosti;
13. Metod javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem je metod privatizacije za prodaju kapitala i imovine subjekta privatizacije i njegovih zavisnih društava podnošenjem ponuda i javnim nadmetanjem učesnika;
14. Metod javnog prikupljanja ponuda je metod privatizacije podnošenjem ponuda za izbor strateškog investitora kao i u postupku prodaje kapitala velikih subjekata privatizacije;
15. Početna cena za prodaju kapitala, odnosno imovine iznosi najmanje jednu polovinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, a nova početna cena na drugom prikupljanju ponuda i javnom nadmetanju najmanje jednu trećinu od procenjene vrednosti kapitala odnosno imovine;
16. Prodaja kapitala je model privatizacije čiji je predmet prodaje javni kapital ili društveni kapital koji se privatizuje, akcije, odnosno udeli posle raskida ugovora o prodaji kapitala zaključenog u postupku privatizacije, kao i akcije, odnosno udeli Akcionarskog fonda, kao Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje;
17. Prodaja imovine je model privatizacije kojim se u postupku privatizacije prodaje imovina ili deo imovine subjekta privatizacije i njegovih zavisnih društava;
18. Program za prodaju imovine je program o prodaji imovine koji donosi subjekt privatizacije i njegova zavisna društva a prihvata ministarstvo nadležno za poslove privrede, u rokovima predviđenim ovim zakonom;
19. Strateško partnerstvo je model privatizacije kroz institucionalni odnos domaćih ili stranih pravnih lica sa subjektom privatizacije odnosno Republikom Srbijom, koje se sprovodi kroz zajedničko ulaganje putem osnivanja novog privrednog društva ili dokapitalizacijom postojećeg subjekta privatizacije;
20. Osnivanje novog privrednog društva je osnivanje društva čiji su osnivači Republika Srbija i strateški investitor tako što je ulog Republike Srbije imovina koju je Republika Srbija stekla po osnovu potraživanja koje ima prema subjektu privatizacije za koji je donela odluku o strateškom partnerstvu, putem zamene ispunjenja;
21. Dokapitalizacija postojećeg subjekta privatizacije je povećanje osnovnog kapitala subjekta privatizacije za koji je Vlada donela odluku o strateškom partnerstvu;
22. Ugovor o strateškom partnerstvu je ugovor o dokapitalizaciji postojećeg subjekta privatizacije koji zaključuju Republika Srbija, strateški investitor i subjekt privatizacije, kao i ugovor o osnivanju novog društva koji zaključuju Republika Srbija i strateški investitor;
23. Prenos kapitala bez naknade zaposlenima je prenos kapitala u subjektu privatizacije sa društvenim kapitalom koji se privatizuje modelom prodaje kapitala, tako što se do 30% kapitala prenosi zaposlenima, bez naknade, u akcijama, odnosno udelima;
24. Prenos kapitala bez naknade strateškom investitoru je prenos kapitala investitoru u slučaju pozitivnih rezultata poslovanja, u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticaj za investicije, a na osnovu odluke Vlade;
25. Mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije su mere koje može doneti Vlada kada se subjekt privatizacije privatizuje prodajom kapitala ili sprovodi dokapitalizacija postojećeg subjekta privatizacije, pod uslovima iz ovog zakona;
26. Uslovni otpis duga je mera za pripremu i rasterećenje obaveza subjekata privatizacije kojom se državni poverioci subjekta privatizacije obavezuju da otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili javnim kapitalom, odnosno kapitalom koji je posle raskida ugovora o privatizaciji prenet i evidentiran u Registru akcija i udela prenetih posle raskida ugovora zaključenog u postupku privatizacije. Otpis duga je punovažan ukoliko je prodat kapital subjekta privatizacije, odnosno zaključen ugovor o dokapitalizaciji;
27. Pretvaranje duga subjekta privatizacije u trajni ulog (konverzija) je mera za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije kojom se potraživanja poverilaca konvertuju u trajni ulog u kapitalu subjekta privatizacije;
28. Državni poverioci su: javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije, uključujući i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i jedinice lokalne samouprave.
Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita kada vrši funkciju stečajnog upravnika nad bankama u stečaju i kada upravlja u ime i za račun Republike Srbije potraživanjima Republike Srbije po osnovu preuzetih ino obaveza;
29. Založni poverioci jesu poverioci koji imaju potraživanja obezbeđena hipotekom ili zalogom na imovini subjekta privatizacije, kao i poverioci koji su u izvršnom postupku stekli pravo namirenja na pokretnim i nepokretnim stvarima subjekta privatizacije;
30. Obustava postupka se primenjuje u slučaju saznanja za okolnosti za koje se nije znalo u vreme pokretanja postupka, a koje u potpunosti onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine, subjekta privatizacije;
31. Kontrola izvršenja obaveza kupca iz ugovora je kontrola koju vrši ministarstvo nadležno za poslove privrede kojom proverava da li kupac izvršava ugovorene obaveze;
32. Stečaj radi okončanja privatizacije je stečaj koji pokreće ministarstvo nadležno za poslove privrede u odnosu na subjekt privatizacije kada se steknu razlozi za pokretanje stečaja u skladu sa odredbama ovog zakona i Zakona o stečaju, a u cilju okončanja privatizacije.;
33. Registar akcija i udela prenetih posle raskida ugovora zaključenog u postupku privatizacije je registar u koji se prenose i evidentiraju akcije i udeli posle raskida ugovora zaključenog u postupku privatizacije, a koji se vodi u ministarstvu nadležnom za poslove privrede (u daljem tekstu: Registar). Registar sadrži naziv subjekta privatizacije čiji se deo kapitala evidentira u Registru, podatke o visini kapitala, odnosno broju akcija koje se evidentiraju i druge podatke.
Odnos prema drugim zakonima i primena odredaba ovog zakona
Odredbe ovog zakona primenjuju se na subjekte privatizacije koji imaju sedište na teritoriji Republike Srbije.
Ako je ovim zakonom uređeno pitanje koje je drugim zakonom na drukčiji način regulisano, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, odredbe ovog zakona ne primenjuju se na sportske organizacije, izdavače medija, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i privredna društva koja poseduju dozvolu za proizvodnju naoružanja i vojne opreme izdatu u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja i promet naoružanja i vojne opreme, osim ukoliko je zakonima koji uređuju položaj tih preduzeća, predviđena primena odredaba ovog zakona.
U postupku privatizacije ne primenjuju se odredbe zakona koje uređuju privredna društva o raspolaganju imovinom velike vrednosti i ne donose se posebne odluke o prodaji imovine.
Privatizacija se zasniva na sledećim načelima:
1) stvaranje uslova za razvoj privrede;
2) smanjenje negativnih fiskalnih efekata;
3) obezbeđenje javnosti i transparentnosti;
4) onemogućavanje korupcije;
5) formiranje prodajne cene prema fer tržišnim uslovima;
6) stvaranje uslova za socijalnu stabilnost.
Predmet privatizacije je:
1) društveni, odnosno javni kapital ili imovina u preduzećima i drugim pravnim licima uključujući i javna preduzeća;
2) javni kapital iskazan u akcijama ili udelima;
3) akcije i udeli koji su posle raskida ugovora o prodaji kapitala zaključenog u postupku privatizacije preneti i evidentirani u Registru;
4) imovina u preduzećima iz tačke 3) ovog stava;
5) akcije, odnosno udeli Akcionarskog fonda, kao i Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Predmet privatizacije može biti zemljište koje je upisano u nadležnim registrima za upis prava na nepokretnostima kao društvena, mešovita ili svojina subjekta privatizacije.
Predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, dobra od opšteg interesa, kao i kulturna dobra u javnoj svojini upisana u registar kulturnih dobara, koji se vodi u skladu sa zakonom koji uređuje kulturna dobra.
Obaveznost i rok za sprovođenje privatizacije
Privatizacija je obavezna za subjekte privatizacije sa društvenim kapitalom.
Društveni kapital subjekata privatizacije se mora privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine.
Odredba stava 2. ovog člana ne odnosi se na subjekte privatizacije koji su aktom Vlade određeni za subjekte privatizacije od strateškog značaja, kao i na subjekte privatizacije čije se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ili čija imovina se nalazi i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Vlada propisuje uslove, način i postupak sprovođenja prodaje kapitala velikih subjekata privatizacije metodom javnog prikupljanja ponuda.
Privatizacija javnog kapitala i imovine subjekata koji posluju javnim kapitalom sprovodi se na osnovu odluke Vlade, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Smatra se da je postupak privatizacije sproveden ako je zaključen ugovor o prodaji kapitala i ako su ispunjeni svi uslovi za prenos vlasništva nad kapitalom koji su predviđeni ugovorom o prodaji (uplata kupoprodajne cene, dostavljanje bankarske garancije, upis promene vlasništva u nadležni registar), odnosno ostvaren Program za prodaju imovine (u daljem tekstu: Program).
Subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije
Ministarstvo nadležno za poslove privrede sprovodi i kontroliše sve postupke privatizacije u Republici Srbiji i obavlja delatnost posredovanja u prodaji javnog i društvenog kapitala i imovine u postupku privatizacije, i to:
1) sprovodi postupak privatizacije: donosi, odnosno predlaže model i metod privatizacije, kao i mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije, u skladu sa ovim zakonom, objavljuje javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti, prikuplja i obrađuje podatke o potencijalnim kupcima kapitala i imovine subjekta privatizacije koji su iskazali zainteresovanost za učešće u postupku privatizacije, podnosi predlog za pokretanje postupka stečaja, ako je ispunjen jedan od stečajnih razloga propisan ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje stečaj, određuje kriterijume za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, uslove prodaje kao i obaveze kupca (investicije, socijalni program, kontinuitet poslovanja itd.), organizuje i sprovodi postupak prodaje kapitala i imovine subjekta privatizacije, kao i postupak privatizacije modelom strateškog partnerstva;
2) kontroliše postupak privatizacije: proverava ispunjenje obaveza kupca iz ugovora o prodaji kapitala ili imovine, ispunjenje obaveza strateškog investitora iz ugovora o strateškom partnerstvu, usklađenost programa za prodaju imovine sa propisima o privatizaciji, da li je priliv sredstava po osnovu izvršene prodaje u skladu sa ugovorom o prodaji, prenos akcija bez naknade zaposlenima, visinu ulaganja predviđenog investicionim projektom, u skladu sa uredbom kojom se uređuju uslovi i način privlačenja direktnih investicija;
3) prodaje javni kapital iskazan u akcijama ili udelima, kao i akcije, odnosno udele Akcionarskog fonda, Fonda za razvoj Republike Srbije, republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje koji su preneti na osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/01), prodaje akcije, odnosno udele koji su preneti i evidentirani u Registru;
4) vodi Registar, u skladu sa ovim zakonom;
5) obavlja poslove u ime i za račun Akcionarskog fonda i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Ministarstva, registar nadležan za depo i kliring hartija od vrednosti, registar nadležan za upis privrednih subjekata i zaloge, registri nadležni za upis prava na nepokretnostima i drugi organi i organizacije, u okviru svoje nadležnosti a polazeći od delatnosti pojedinih subjekata privatizacije, dužni su da na zahtev ministarstva nadležnog za poslove privrede pruže stručnu, tehničku i drugu pomoć u cilju efikasnog sprovođenja postupka privatizacije i da bez naknade dostave podatke i dokumentaciju iz svoje nadležnosti.
Modeli privatizacije su:
- prodaja kapitala;
- prodaja imovine;
- prenos kapitala bez naknade;
- strateško partnerstvo.
Metod prodaje kapitala i imovine je javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem.
Kapital subjekta privatizacije izražen u akcijama može se prodavati i:
1) u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti;
2) prihvatanjem ponude za preuzimanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.
Metodi privatizacije putem prenosa kapitala bez naknade su:
1) prenos zaposlenima;
2) prenos strateškim investitorima u skladu sa ovim zakonom i propisima koji uređuju podsticaj direktnih investicija.
Metod privatizacije putem strateškog partnerstva je javno prikupljanje ponuda.
Kombinacija više modela i metoda
U postupku privatizacije moguće je primeniti kombinaciju više metoda i modela privatizacije u cilju efikasnijeg sprovođenja ovog postupka.
Mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije
Mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije mogu biti:
- uslovni otpis duga;
- pretvaranje duga subjekta privatizacije u trajni ulog (konverzija).
Mere iz stava 1. ovog člana mogu se odrediti samo u slučaju prodaje kapitala, odnosno strateškog partnerstva dokapitalizacijom subjekta privatizacije.
Kupci u postupku privatizacije
Kupac, u smislu odredaba ovog zakona, može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice. Samo domaće pravno ili fizičko lice može biti kupac poljoprivrednog zemljišta.
Domaća ili strana pravna ili fizička lica mogu da se udruže radi kupovine subjekta privatizacije ili strateškog partnerstva (u daljem tekstu: Konzorcijum) i da ovlaste jedno lice za zastupanje.
Kupac, odnosno član Konzorcijuma, ne može biti:
1) lice koje prema subjektu privatizacije ima dospele neizmirene obaveze na dan podnošenja prijave za učešće;
2) lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji, odnosno strateškom partnerstvu zbog neizvršenja ugovorenih obaveza;
3) lice koje je osuđivano za krivična dela protiv života i tela, krivična dela protiv imovine, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv službene dužnosti, krivična dela protiv zdravlja ljudi i krivična dela protiv javnog reda i mira ili protiv koga je pokrenut krivični postupak za ta krivična dela.
Kupac, odnosno član Konzorcijuma, ne može biti domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom.
Kupac ne može biti ni subjekt privatizacije, odnosno njegovo zavisno društvo.
Kupac kontrolnog, odnosno njegovog zavisnog društva u kojem se sprovodi privatizacija ne može da bude njegovo zavisno, odnosno kontrolno društvo koje posluje društvenim kapitalom.
Učesnik u postupku privatizacije koji je proglašen kupcem, odnosno strateškim investitorom, a koji ne preduzme sve potrebne radnje i ne zaključi ugovor u skladu sa ovim zakonom, gubi svojstvo kupca, odnosno strateškog investitora i pravo da učestvuje u budućim postupcima privatizacije, kao i pravo na vraćanje depozita.
Pravo da učestvuje u postupku privatizacije nema ni član porodice učesnika koji je izgubio svojstvo kupca, kao ni pravno lice čiji je on osnivač.
Članovima porodice u smislu stava 8. ovog člana smatraju se roditelji i deca.
Kupac ne može biti ni privredno društvo u kojem je lice iz st. 3. i 6. ovog člana lice koje poseduje više od 50% kapitala tog privrednog društva.
Kupac ne može biti ni osnivač privrednog društva iz stava 3. tač. 1) i 2) ovog člana.
Ograničenja iz ovog člana primenjuju se i na strateškog investitora.
Kupac, odnosno strateški investitor, u smislu odredaba ovog zakona, ne može biti ni fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica koje je izgubilo svojstvo kupca u skladu sa Zakonom o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12, 119/12, 51/14 i 52/14 - US), kao ni član porodice kupca.
Članovima porodice u smislu stava 13. ovog člana smatraju se roditelji i deca.
Pribavljanje mišljenja i saglasnosti
Ministarstvo nadležno za poslove privrede pre zaključenja ugovora pribavlja od nadležne organizacije za sprečavanje pranja novca mišljenje o nepostojanju smetnji na strani kupca, odnosno strateškog investitora za zaključenje ugovora.
Mišljenje iz stava 1. ovog člana mora se dostaviti najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede najkasnije tri dana po zaključenju ugovora dostavlja nadležnoj organizaciji za sprečavanje pranja novca pismeno obaveštenje o zaključenom ugovoru sa kupcem i najkasnije u roku od tri dana po uplati kupoprodajne cene pismeno obaveštenje o izvršenoj uplati.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede je dužno da na zahtev nadležnog organa za sprečavanje pranja novca bez odlaganja stavi na uvid, odnosno dostavi svu dokumentaciju kojom raspolaže, a koja je nastala u postupku zaključenja ugovora, odnosno u postupku realizacije ugovora i postupi po instrukcijama dobijenih od nadležnog organa.
Odluke donete u skladu sa ovim zakonom su konačne.
Protiv odluka iz stava 1. ovog člana može se voditi upravni spor.
Sredstva plaćanja u privatizaciji
Sredstva plaćanja u privatizaciji su dinar i strana sredstva plaćanja (devize i efektivni strani novac).
(Brisano)
Sredstva ostvarena prodajom u postupku privatizacije
Sredstva ostvarena prodajom kapitala ili imovine u postupku privatizacije uplaćuju se na račun ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Sredstva iz stava 1. ovog člana ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
Sredstva od prodaje društvenog kapitala i akcija i udela, evidentiranih u Registru, prenose se u budžet Republike Srbije.
Sredstva od prodajne cene društvenog kapitala koriste se i raspoređuju na sledeći način:
1) 10% sredstava uplaćuje se Republičkom fondu nadležnom za penzijsko i invalidsko osiguranje;
2) 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Republike Srbije. Ako se sedište subjekta privatizacije nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine;
3) 5% sredstava izdvojiće se za isplaćivanje naknade licima čija je imovina nacionalizovana;
4) 5% sredstava izdvojiće se za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave prema sedištu subjekta privatizacije;
5) 30% sredstava izdvojiće se za druge namene, koje posebnom odlukom određuje Vlada.
Sredstva ostvarena prodajom imovine koriste se u skladu sa Programom.
Sredstva koja su ostvarena prodajom javnog kapitala, kao i prodajom akcija i udela u vlasništvu Akcionarskog fonda, Fonda za razvoj Republike Srbije i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, prenose se na uplatni račun vlasnika kapitala po odbitku realnih troškova prodaje.
Realni troškovi prodaje iz stava 6. ovog člana obuhvataju izdatke vezane za troškove: tržišta hartija od vrednosti, angažovanja brokersko-dilerskog društva i ovlašćene banke, Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, javnog oglašavanja, poreza na prenos apsolutnih prava, kao i druge troškove.
Javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti
Ministarstvo nadležno za poslove privrede objavljuje javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za sve subjekte privatizacije iz portfelja ministarstva nadležnog za poslove privrede najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno u roku od 30 dana od dana pokretanja inicijative za privatizaciju za subjekte privatizacije za koje do dana stupanja na snagu ovog zakona nije bila podneta inicijativa, odnosno u roku od 30 dana od dana raskida ugovora o prodaji kapitala.
Javni poziv sadrži:
1) poslovno ime subjekta privatizacije;
2) podatke o strukturi i vrednosti kapitala;
3) opis i vrednost imovine;
4) druge podatke od značaja o subjektu privatizacije.
Rok za dostavljanje pisama zainteresovanosti je 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva.
Javni poziv objavljuje se na internet stranici ministarstva nadležnog za poslove privrede, a obaveštenje o javnom pozivu najmanje u jednom dnevnom, visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
Pismo o zainteresovanosti sadrži:
1) osnovne podatke o zainteresovanom kupcu, odnosno strateškom investitoru;
2) iskazivanje interesa za određeni subjekt i model privatizacije;
3) predlog indikativne cene, investicionog programa, okvirnog plana poslovanja i broja zaposlenih na neodređeno vreme;
4) druge podatke od značaja određene javnim pozivom.
Pokretanje postupka privatizacije
Postupak privatizacije subjekta privatizacije sa društvenim kapitalom pokreće se inicijativom ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Postupak privatizacije subjekta privatizacije koje posluje javnim kapitalom pokreće se inicijativom Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Nadležni organi iz stava 2. ovog člana dužni su da inicijativu za pokretanje postupka privatizacije dostave ministarstvu nadležnom za poslove privrede u roku od pet dana od dana donošenja inicijative.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede je dužno da subjektu privatizacije dostavi inicijativu iz st. 1. i 2. ovog člana u roku od pet dana od dana donošenja inicijative, odnosno od dana kada je nadležni organ dostavi tom ministarstvu.
Subjekt privatizacije dužan je da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, u skladu sa zakonima kojima se uređuje računovodstvo i međunarodnim računovodstvenim standardima, u roku od 30 dana od dana objave javnog poziva za prikupljanje pisama o zainteresovanosti iz člana 18. ovog zakona, kao i da u tom roku podatke dostavi ministarstvu nadležnom za poslove privrede.
Ukoliko je od popisa i procene iz stava 1. ovog člana proteklo 12 meseci, ministarstvo nadležno za poslove privrede će uputiti zahtev subjektu privatizacije da dostavi novi popis i procenu sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine.
Subjekt privatizacije je dužan da popis i procenu iz stava 2. ovog člana dostavi u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede će na osnovu popisa i procene iz stava 2. ovog člana izmeniti odluku o početnoj ceni.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede će popis i procenu iz stava 2. ovog člana dostaviti nadležnom organu radi izmene odluke o početnoj ceni, a nadležni organ dužan je da obavesti ministarstvo nadležno za poslove privrede u roku od 15 dana od dana dostavljanja popisa i procene od strane ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Odluka o modelu i metodu privatizacije, početnoj ceni i merama za pripremu i rasterećenje subjekta privatizacije
Ministarstvo nadležno za poslove privrede donosi odluku kojom određuje model i metod privatizacije, početnu cenu i predlaže mere za pripremu i rasterećenje subjekta privatizacije, u roku od 30 dana od dana isteka roka za dostavljanje pisama zainteresovanosti, ceneći sledeće kriterijume:
1) vrednost kapitala i imovine;
2) strateški značaj subjekta privatizacije;
3) broj zaposlenih;
4) iskazano interesovanje.
Za subjekte privatizacije koji posluju većinskim kapitalom Republike Srbije, odluku o modelu i metodu donosi Vlada na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove privrede u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga ministarstva.
Za subjekte privatizacije koji posluju većinskim kapitalom autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, odluku o modelu i metodu donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove privrede, u roku od 30 dana od dana dostavljanja predloga ministarstva.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede obaveštava subjekt privatizacije o odluci o modelu i metodu u roku od pet dana od dana donošenja, odnosno dostavljanja te odluke ministarstvu.
Vlada donosi odluku o modelu strateškog partnerstva i načinu njegovog sprovođenja.
Nadležni organi za donošenje odluke kojom se određuje model i metod privatizacije mogu izmeniti ili doneti nove odluke, primenom postupka propisanog ovim članom.
(Brisano)
Metod javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem
Metod javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem je metod privatizacije za prodaju kapitala i imovine subjekta privatizacije.
Metod iz stava 1. ovog člana sprovodi se podnošenjem ponuda i javnim nadmetanjem učesnika u skladu sa ovim zakonom i prodajnom dokumentacijom.
Prodajnu dokumentaciju u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem čine:
1) ugovor o čuvanju poverljivih podataka;
2) privatizaciona dokumentacija;
3) uputstvo za ponuđače;
4) obrazac prijave za učestvovanje u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem;
5) nacrt ugovora o prodaji.
Subjekt privatizacije priprema privatizacionu dokumentaciju sa stanjem na dan popisa i procene iz člana 20. ovog zakona i dostavlja je ministarstvu nadležnom za poslove privrede u roku od 30 dana od dana kada je ministarstvo nadležno za poslove privrede dostavilo odluku o modelu i metodu subjektu privatizacije.
Subjekt privatizacije je dužan da istovremeno sa dostavljanjem popisa i procene iz člana 20. stav 2. ovog zakona ministarstvu nadležnom za poslove privrede dostavi novu privatizacionu dokumentaciju sa stanjem na dan tog popisa i procene.
Za tačnost i sveobuhvatnost dostavljene privatizacione dokumentacije odgovorno je lice ovlašćeno za zastupanje subjekta privatizacije pod krivičnom, moralnom i materijalnom odgovornošću.
Kriterijumi za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem
Kriterijume za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, uslove prodaje, kao i obaveze kupca, određuje ministarstvo nadležno za poslove privrede.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede priprema i objavljuje javni poziv za prodaju kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije.
Javni poziv sadrži poslovno ime subjekta privatizacije, podatke o strukturi i vrednosti kapitala, opis i vrednost kapitala i imovine, početnu cenu za prodaju kapitala, odnosno imovine, rok za podnošenje prijave za učešće, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje postupka.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se najmanje u jednom dnevnom visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na interent stranici ministarstva nadležnog za poslove privrede, najkasnije 15 dana pre dana koji je određen za dostavljanje prijava.
Lice koje izrazi interes za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem dužno je da otkupi prodajnu dokumentaciju.
Ministar nadležan za poslove privrede određuje cenu prodajne dokumentacije iz stava 1. ovog člana.
Komisija za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem
Javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem sprovodi Komisija za sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem (u daljem tekstu: Komisija), koju obrazuje ministar nadležan za poslove privrede.
Komisija ima tri člana i čine je: predstavnik zaposlenih u subjektu privatizacije i dva predstavnika ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Za člana Komisije može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove:
- pet godina radnog iskustva na poslovima privrede, privatizacije ili na poslovima iz delatnosti subjekta privatizacije;
- visoku stručnu spremu.
Lice iz stava 3. ovog člana obavezno je da da izjavu da nije akcionar u subjektu privatizacije ili kupac subjekta privatizacije.
Komisija donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova Komisije.
Komisija o svom radu sačinjava zapisnik.
Početna cena za prodaju kapitala, odnosno imovine, iznosi najmanje jednu polovinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, koji se nudi na prodaju.
Ako kapital, odnosno imovina, ne budu prodati za cenu iz stava 1. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove privrede može objaviti uz saglasnost nadležnog organa, u smislu člana 21. ovog zakona, novi javni poziv u roku od 15 dana od dana proglašenja postupka prodaje neuspešnim, a nova početna cena iznosi najmanje jednu trećinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.
Prijava za učešće podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove privrede u roku utvrđenom u javnom pozivu, koji ne može biti kraći od 15 niti duži od 90 dana od dana objavljivanja javnog poziva.
Ponude moraju biti jednake ili veće od početne cene.
Depozit može da se uplati u gotovom novcu ili polaganjem prvoklasne bankarske garancije.
Visina depozita je 10% od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.
Prijava učesnika koja ne sadrži dokaz o uplati depozita neće se razmatrati.
Javno nadmetanje se održava odmah nakon otvaranja ponuda, pod uslovom da je najmanje dva ponuđača dostavilo ponudu koja je jednaka ili viša od početne cene.
Najviša ponuđena cena predstavlja početnu cenu na javnom nadmetanju, a prodajna cena je najviša ponuđena cena na javnom nadmetanju.
U slučaju da samo jedan ponuđač dostavi ponudu, ne sprovodi se javno nadmetanje, već se zaključuje ugovor o prodaji, a prodajna cena je ponuđena cena koja mora biti jednaka ili viša od početne cene.
Gubljenje svojstva kupca i drugih prava
Ako učesnik na javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, koji je proglašen kupcem ili koji istakne drugu najvišu ponudu, ne potpiše zapisnik, ne zaključi ugovor o prodaji ili ne izvrši plaćanje u predviđenom roku, gubi svojstvo kupca i pravo da učestvuje u postupku privatizacije, kao i pravo na vraćanje depozita.
Metod javnog prikupljanja ponuda
Javno prikupljanje ponuda vrši se objavljivanjem javnog poziva za izbor strateškog investitora.
Vlada određuje kvalifikacione uslove koje mora da ispunjava strateški investitor.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede objavljuje javni poziv iz stava 1. ovog člana.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se najmanje u jednom dnevnom, visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i na internet stranici ministarstva nadležnom za poslove privrede, najkasnije 30 dana pre dana koji je određen za dostavljanje prijava.
Sadržaj prijave za strateško partnerstvo, kao i visinu depozita utvrđuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Ovlašćenja Vlade za donošenje podzakonskih akata
Vlada bliže propisuje uslove, postupak i način prodaje kapitala i imovine metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, kao i model strateškog partnerstva.
Predmet prodaje je 70% društvenog kapitala koji se privatizuje, osim ako ovim zakonom ili propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata, odnosno uslovi i način obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, nije drukčije uređeno.
Procenat javnog kapitala koji se privatizuje određuje Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Ako posle prodaje društvenog kapitala i prenosa kapitala zaposlenima, ostane kapital koji nije prodat, taj kapital prenosi se Akcionarskom fondu.
Ugovor o prodaji kapitala je ugovor po pristupu i može da sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni i roku plaćanja, iznosu i roku investiranja kupca, obavezi poslovanja subjekta privatizacije, ograničenju raspolaganja imovinom i kapitalom subjekta privatizacije putem otuđenja i zaloge, zabrani smanjenja broja zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, obavezi isplate redovne zarade zaposlenima, sredstvima obezbeđenja urednog izvršenja ugovornih obaveza i druge odredbe.
Ugovorne obaveze po pravilu traju dve godine.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, zbog značaja očuvanja delatnosti, na predlog resornog ministarstva u čijoj je nadležnosti delatnost subjekta privatizacije, period ugovornih obaveza može se ugovorom o prodaji kapitala odrediti u trajanju od tri godine.
Ugovor o prodaji kapitala smatra se zaključenim kad ga potpišu kupac i ministarstvo nadležno za poslove privrede i overava se od strane nadležnog organa.
Ugovor o prodaji kapitala ministarstvo nadležno za poslove privrede dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija, radi evidentiranja, u roku od tri dana od dana njegovog zaključenja.
Ugovor o prodaji kapitala objavljuje se na zvaničnoj internet stranici ministarstva nadležnog za poslove privrede, u roku od tri dana od dana njegovog zaključenja.
Danom overe ugovora o prodaji kapitala, ministarstvo nadležno za poslove privrede stiče zakonsko založno pravo na kapitalu koji je bio predmet prodaje, a nadležni organ dužan je da po službenoj dužnosti to pravo registruje.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede je dužno da u roku od 15 dana od dana izvršenja poslednje ugovorne obaveze kupca, obavesti nadležni registar radi brisanja zakonskog založnog prava iz stava 7. ovog člana.
Ugovor o prodaji kapitala velikih subjekata privatizacije metodom javnog prikupljanja ponuda sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni i roku plaćanja, uslovima za raskid ugovora i pravne posledice raskida ugovora, a može sadržati odredbe o uslovima za zatvaranje transakcije koja je predmet ugovora, izjavama i garancijama prodavca u pogledu velikih subjekata privatizacije, obavezi održavanja kontinuiteta poslovanja velikog subjekta privatizacije, ograničenja raspolaganja imovinom i kapitalom velikog subjekta privatizacije, socijalnom i investicionom programu, sredstvima obezbeđenja za uredno ispunjenje ugovornih obaveza i druge odredbe.
Odredbe st. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. i 8. ovog člana ne primenjuju se na ugovor o prodaji kapitala velikih subjekata privatizacije.
Ustupanje ugovora o prodaji kapitala
Kupac kapitala (u daljem tekstu: ustupilac) može da ustupi ugovor o prodaji kapitala, trećem licu (u daljem tekstu: prijemnik), pod uslovima propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Prijemnik može biti jedino lice koje ispunjava propisane uslove za kupca kapitala.
Ustupanjem ugovora o prodaji kapitala, prijemnik postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji.
Ustupilac će ministarstvu nadležnom za poslove privrede biti solidarno odgovoran sa prijemnikom za izvršenje obaveza iz ustupljenog ugovora o prodaji kapitala.
Na povećanja kapitala i nove emisije akcija po osnovu povećanja kapitala subjekta privatizacije, za vreme izvršenja ugovorenih obaveza, primenjuju se propisi koji uređuju povećanje kapitala privrednih društava i tržište kapitala, osim pitanja koja su drukčije uređena ovim zakonom.
Registar nadležan za depo i kliring hartija od vrednosti i registar privrednih subjekata, upisaće povećanje kapitala subjekta privatizacije po osnovu ugovorene investicije, kada kupac dostavi potvrdu ministarstva nadležnog za poslove privrede o izvršenoj ugovornoj obavezi investiranja.
Povećanje kapitala subjekta privatizacije iz novih emisija od strane trećih lica za vreme važenja ugovornih obaveza nije dozvoljeno.
Akcije koje stiče kupac iz novih emisija po osnovu povećanja kapitala subjekta privatizacije za vreme izvršenja ugovorenih obaveza smatraju se sopstvenim akcijama subjekta privatizacije koje su u potpunosti plaćene.
Kada kupac kapitala izvrši obaveze iz ugovora o prodaji kapitala, što se dokazuje potvrdom ministarstva nadležnog za poslove privrede, subjekt privatizacije koji je stekao sopstvene akcije iz stava 4. ovog člana, dužan je da ih bez naknade prenese kupcu kapitala od koga ih je stekao.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede dostavlja registru nadležnom za vođenje računa hartija od vrednosti rešenje na osnovu kojeg se vrši upis sopstvenih akcija na subjekt privatizacije, kao i rešenje na osnovu kojeg se vrši prenos sopstvenih akcija na kupca, radi upisa po službenoj dužnosti.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede dostavlja registru nadležnom za evidenciju privrednih subjekata rešenje na osnovu kojeg se vrši upis sopstvenog udela na subjekt privatizacije, kao i rešenje na osnovu kojeg se vrši prenos sopstvenog udela na kupca, radi upisa po službenoj dužnosti.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na ugovor o prodaji kapitala velikih subjekata privatizacije.
Uslovi za raskid ugovora o prodaji kapitala
Ugovor o prodaji kapitala smatra se raskinutim zbog neispunjenja ugovornih obaveza ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje ugovorne obaveze, kupac ne otkloni sledeće povrede ugovornih obaveza:
1) neplaćanje ugovorene cene u skladu sa ugovorom o prodaji;
2) raspolaganje imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora;
3) raspolaganje kapitalom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora;
4) nedostavljanje garancije u skladu sa ugovorom o prodaji.
Kupcu se mogu ostaviti najviše tri uzastopna naknadna roka za ispunjenje jedne ugovorne obaveze, ako se oceni da je kupac u prethodno ostavljenom naknadnom roku dostavio dokaze da je preduzeo aktivnosti u cilju izvršenja ugovorne obaveze.
Sredstva obezbeđenja urednog izvršenja ugovorne obaveze aktiviraju se u skladu sa ugovorom.
Pravni posao zaključen bez saglasnosti ministarstva nadležng za poslove privrede, suprotno odredbama ugovora o prodaji, ništav je.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na ugovor o prodaji kapitala velikih subjekata privatizacije.
Pravne posledice raskida ugovora o prodaji kapitala
U slučaju raskida ugovora zbog neispunjenja ugovornih obaveza kupca kapitala, radi zaštite opšteg interesa, kupac kapitala gubi pravo na:
- povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene;
- celokupan kapital subjekta privatizacije koji je kupac posredno ili neposredno stekao po osnovu obaveze iz ugovora o prodaji, kao i bilo kakvu naknadu ili obeštećenje po osnovu istih, osim akcija stečenih kupovinom na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.
U slučaju raskida ugovora o prodaji kapitala, celokupni kapital iz stava 1. ovog člana, uključujući i sopstvene akcije stečene po osnovu povećanja kapitala novim ulozima, prenose se u Registar.
Sredstva ostvarena od prodaje sopstvenih akcija neće se isplatiti kupcu kapitala sa kojim je ugovor o prodaji raskinut, a kupac kapitala gubi pravo i na bilo kakvu naknadu ili obeštećenje po osnovu unetih stvari i prava u subjekt privatizacije kojim je povećan kapital subjekta privatizacije.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na ugovor o prodaji kapitala velikih subjekata privatizacije.
U subjektu privatizacije za koji je raskinut ugovor o prodaji u skladu sa odredbama ovog zakona, ministarstvo nadležno za poslove privrede imenuje privremenog zastupnika kapitala (u daljem tekstu: zastupnik kapitala), radi upravljanja subjektom privatizacije do okončanja postupka privatizacije subjekta privatizacije.
Za zastupnika kapitala može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove:
- visoka stručna sprema;
- najmanje pet godina radnog iskustva u delatnosti subjekta privatizacije ili u privredi;
- da nije akcionar u subjektu privatizacije ili kupac subjekta privatizacije;
- da nije osuđivano za krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora ili drugo kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova zastupnika;
- da nije poverilac ili dužnik subjekta privatizacije.
Zastupnik kapitala upravlja subjektom privatizacije srazmerno učešću kapitala koji je prenet u Registar.
Zastupnik kapitala dužan je naročito da:
1) preduzima neophodne mere za zaštitu imovine i kapitala subjekta privatizacije;
2) stara se kao dobar privrednik o poslovanju subjekta privatizacije, kao i poslovima koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima subjekta privatizacije;
3) preduzima mere za omogućavanje okončanja postupka privatizacije;
4) obavlja po potrebi i druge poslove.
Zastupnik kapitala obavlja poverene poslove samostalno i sa pažnjom dobrog privrednika, u skladu sa ovim zakonom.
Zastupnik kapitala odgovara neposredno svojom ličnom imovinom za štetu nanetu subjektu privatizacije, ako je do štete došlo namerno ili krajnjom nepažnjom.
Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva u roku od pet godina od kada je šteta nastala.
Zastupnik kapitala podnosi ministarstvu nadležnom za poslove privrede sledeće izveštaje:
- mesečne izveštaje o stanju imovine i poslovanju subjekta privatizacije;
- druge izveštaje, na zahtev ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Sadržaj izveštaja propisuje ministar nadležan za poslove privrede.
Svi izveštaji se objavljuju na zvaničnoj internet stranici ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Mesečni izveštaj, koji je u obavezi da dostavlja zastupnik kapitala, predstavlja pregled uspešnosti poslovanja i rezultata poslovanja posmatranog perioda (meseca), kao i poređenje istog sa prethodnim periodom (mesecom), odnosno sa istim periodom (mesecom) u prethodnoj godini.
Zastupnik kapitala ima pravo na naknadu za rad i naknadu stvarnih troškova.
Troškove za naknadu za rad i naknadu stvarnih troškova zastupnika kapitala snosi subjekt privatizacije u visini koju propisuje ministar nadležan za poslove privrede.
Razrešenje zastupnika kapitala
Ministarstvo nadležno za poslove privrede će razrešiti zastupnika kapitala ako utvrdi da ne ispunjava obaveze propisane ovim zakonom i drugim aktima kojima se reguliše njegovo postupanje.
Zastupnik kapitala može biti razrešen i na lični zahtev.
Obezbeđivanje uslova za trgovanje akcijama
U slučaju da se donese odluka o prodaji akcija na organizovanom tržištu u skladu sa članom 9. stav 2. tačka 1) ovog zakona, zastupnik kapitala je dužan da u roku od 90 dana od donošenja odluke, obezbedi uslove za trgovanje akcijama subjekta privatizacije organizovanog kao akcionarsko društvo, na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.
Ako zastupnik kapitala ne obezbedi uslove za trgovanje akcijama, ministarstvo nadležno za poslove privrede će poslati nalog Beogradskoj berzi da uključi akcije na tržište Beogradske berze. Beogradska berza će po nalogu ministarstva nadležnog za poslove privrede bez naknade uključiti akcije subjekta na tržište.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede će ponuditi akcije subjekta privatizacije na prodaju u skladu sa trenutnim tržišnim uslovima. Akcije će biti ponuđene na prodaju u najdužem roku od 90 dana.
Kapital iz člana 41. st. 1. i 2. ovog zakona koji je izražen u udelima prodaje se metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem.
Dužnosti organa upravljanja subjekta privatizacije
Organ upravljanja subjekta privatizacije, dužan je da preduzme sve pravne i faktičke radnje sa ciljem da se zastupniku kapitala omogući upravljanje subjektom privatizacije, kao i da sprovede sve radnje neophodne za upis promena u registar nadležan za privredne subjekte i druge nadležne registre.
U slučaju da organ upravljanja ne postupa na način iz stava 1. ovog člana, na zastupnika kapitala se prenose sva prava, obaveze i nadležnosti organa upravljanja, uključujući i pravo na sazivanje skupštine subjekta privatizacije na način i u rokovima predviđenim zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Nakon raskida ugovora o prodaji kapitala, organi upravljanja subjekta privatizacije ne mogu, do izbora novih organa upravljanja, da donose odluke o:
1) smanjenju, odnosno povećanju kapitala privrednog društva;
2) sticanju, odnosno raspolaganju nepokretnom imovinom ili imovinom velike vrednosti;
3) reorganizaciji privrednog društva;
4) zalaganju stvari, uspostavljanju hipoteke i drugom načinu opterećivanja imovine;
5) davanju ili uzimanju imovine u zakup;
6) poravnanju sa poveriocima.
Odluka doneta suprotno stavu 3. ovog člana ništava je.
Predstavnike u organima upravljanja subjekta privatizacije predlaže ministarstvo nadležno za poslove privrede, srazmerno učešću kapitala koji je prenet u Registar u ukupnom kapitalu subjekta privatizacije, u roku od 15 dana od dana raskida ugovora o prodaji kapitala.
U postupku privatizacije može se prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije.
Prodaju imovine organizuje i sprovodi ministarstvo nadležno za poslove privrede.
Program donosi nadležni organ subjekta privatizacije.
Subjekt privatizacije dužan je da Program dostavi ministarstvu nadležnom za poslove privrede u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke o modelu i metodu.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede može produžiti rok za dostavljanje Programa najduže za 30 dana, na zahtev subjekta privatizacije, ako za to postoje opravdani razlozi.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede je dužno da u roku od najduže 30 dana od dana prijema Programa donese odluku o prihvatanju, odbijanju, vraćanju na ispravku ili o izmeni Programa.
Subjekt privatizacije dužan je da ispravku ili izmenu Programa izvrši u roku koji odredi ministarstvo nadležno za poslove privrede, koji ne može da bude duži od 30 dana od dana dostavljanja odluke iz stava 4. ovog člana.
Program se smatra donetim kada ministarstvo nadležno za poslove privrede donese odluku o prihvatanju tog programa.
Program donet u skladu sa ovim zakonom je izvršna isprava.
Program sadrži naročito: podatke o poslovanju subjekta privatizacije, vrednosti imovine, socijalnom programu, odnosno obavezama prema zaposlenima, programu zaštite životne sredine, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje prodaje imovine subjekta privatizacije.
Pored podataka iz stava 1. ovog člana Program sadrži i podatke o:
- imovini koja je predmet prodaje;
- imovinskim pravima i teretima na imovini koja je predmet prodaje;
- potraživanjima koja se namiruju prodajom imovine;
- procentualnom učešću založene imovine u predmetu prodaje i procentualnom učešću namirenja založnih poverilaca iz sredstava dobijenih prodajom založene imovine;
- uslovima prodaje;
- nameni sredstava preostalih nakon namirenja založnih poverilaca;
- mogućnosti daljeg poslovanja subjekta privatizacije ili prestanka subjekta privatizacije;
- druge podatke od značaja za prodaju imovine.
Program sadrži potpisanu izjavu svih založnih poverilaca koji imaju založno pravo na imovini koja je predmet prodaje, da su saglasni sa Programom.
Odredbe ovog zakona o prodaji imovine, shodno se primenjuju i u slučaju prodaje imovine u skladu sa Programom subjekta privatizacije, koji u strukturi kapitala ima akcije ili udele Akcionarskog fonda.
Ugovor o prodaji imovine je ugovor po pristupu i sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni i roku plaćanja.
Ugovor o prodaji može da sadrži i odredbe o: iznosu i roku investiranja kupca, obavezi poslovanja, ograničenju raspolaganja imovinom putem otuđenja i zaloge, zabrani smanjenja broja zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, obavezi isplate redovne zarade zaposlenima, sredstvima obezbeđenja urednog izvršenja ugovornih obaveza i druge odredbe.
Ukoliko ugovor o prodaji sadrži odredbe iz stava 2. ovog člana, obaveze kupca po pravilu traju dve godine.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, zbog značaja očuvanja delatnosti, na predlog resornog ministarstva u čijoj je nadležnosti delatnost subjekta privatizacije, period ugovornih obaveza može se ugovorom o prodaji imovine odrediti u trajanju od tri godine.
Ukoliko ugovor o prodaji sadrži odredbe iz stava 2. ovog člana, kupac je dužan da dostavi prvoklasnu bankarsku garanciju, bezuslovnu, neopozivu, na prvi poziv naplativu, kojom garantuje izvršenje ugovornih obaveza, u skladu sa ugovorom o prodaji imovine.
Sredstva ostvarena naplatom bankarske garancije prenose se na uplatni račun budžeta Republike Srbije.
Kupac stiče pravo svojine nakon uplate ugovorene cene, u skladu sa ugovorom o prodaji imovine.
Izuzetno od stava 7. ovog člana, ukoliko ugovor o prodaji imovine sadrži odredbe iz stava 2. ovog člana, kupac stiče pravo svojine nakon uplate ugovorene cene i dostavljanja garancije.
Ugovor o prodaji imovine objavljuje se na internet stranici ministarstva nadležnog za poslove privrede, u roku od tri dana od dana njegovog zaključenja.
Ustupanje ugovora o prodaji imovine
Odredbe člana 38. ovog zakona koje se odnose na ustupanje ugovora o prodaji kapitala, shodno se primenjuju i na ustupanje ugovora o prodaji imovine.
Uslovi za raskid ugovora o prodaji imovine
Ugovor o prodaji imovine smatra se raskinutim zbog neispunjenja ugovornih obaveza ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje ugovorne obaveze, kupac ne otkloni sledeće povrede ugovornih obaveza:
1) neplaćanje ugovorene cene;
2) nedostavljanje garancije u skladu sa ugovorom o prodaji.
3) (brisana)
Kupcu se mogu ostaviti najviše tri uzastopna naknadna roka za postupanje po jednoj ugovornoj obavezi, ako se oceni da je kupac u prethodno ostavljenom naknadnom roku, dostavio dokaze da je preduzeo aktivnosti u cilju izvršenja ugovorne obaveze.
Zaključak o namirenju založnih poverilaca
Založni poverilac, čije je potraživanje obezbeđeno na imovini koja je predmet prodaje, ima pravo da se naplati u celosti, pre ostalih poverilaca iz cene ostvarene prodajom tog dela imovine.
Ako poverilac iz stava 1. ovog člana ne naplati svoje potraživanje u celosti, preostali iznos potraživanja namiruje kao poverilac čije potraživanje nije obezbeđeno.
Po završetku postupka prodaje imovine, odnosno kada su se stekli svi uslovi predviđeni ugovorom o prodaji za prenos vlasništva nad imovinom koja je bila predmet prodaje, ministarstvo nadležno za poslove privrede donosi zaključak o namirenju založnih poverilaca.
Zaključak iz stava 3. ovog člana je konačan i ministarstvo nadležno za poslove privrede ga dostavlja nadležnim registrima za evidenciju založnih prava, radi brisanja tereta sa imovine koja je bila predmet prodaje.
Nadležni registri dužni su da izvrše brisanje tereta sa imovine koja je bila predmet prodaje po službenoj dužnosti i bez naknade.
(Brisano)
VI POSTUPAK I NAČIN KONTROLE IZVRŠENJA OBAVEZA IZ UGOVORA O PRODAJI KAPITALA ILI IMOVINE
Kontrola izvršenja ugovornih obaveza
Ministarstvo nadležno za poslove privrede kontroliše ispunjenje ugovornih obaveza kupca koje su predviđene ugovorom o prodaji.
Kontrola iz stava 1. ovog člana, vrši se na osnovu izveštaja ovlašćenog revizora, koji kupac dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove privrede za vreme trajanja ugovora, kao i na osnovu procene sudskog veštaka za predmet investiranja.
Vlada bliže propisuje postupak kontrole izvršenja ugovornih obaveza.
Za tačnost i potpunost dokumentacije i podataka koji se dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove privrede, radi sprovođenja postupka kontrole izvršenja ugovornih obaveza, odgovorni su, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, kupac i lice ovlašćeno za zastupanje subjekta privatizacije.
Primena propisa i kriterijumi za prodaju
Na prodaju akcija i udela shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na prodaju kapitala.
Akcije se mogu prodavati i u skladu sa zakonom koji reguliše tržište hartija od vrednosti i u skladu sa zakonom koji reguliše preuzimanje akcionarskih društava.
Kriterijum za prodaju akcija van tržišta hartija od vrednosti ili na tržištu hartija od vrednosti je postizanje najveće prodajne cene, a polazeći od procenjene fer tržišne vrednosti kapitala akcionarskog društva i cene akcije na berzi.
Kriterijum za prodaju akcija ponudom za preuzimanje je postizanje najveće prodajne cene, uzimajući u obzir procenjenu fer tržišnu vrednost kapitala akcionarskog društva, cenu akcije na berzi i cenu po akciji ponuđenu u ponudi za preuzimanje.
Odluku o metodu prodaje akcija, odnosno udela u vlasništvu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
(Brisano)
Istovremena prodaja akcija pojedinačnih akcionara
Istovremeno sa ponudom za prodaju akcija javnim prikupljanjem ponuda sa javnim nadmetanjem, mogu se nuditi na prodaju i akcije pojedinačnih akcionara pravnog lica čije se akcije nude na prodaju radi prodaje većinskog paketa akcija.
VIII PRENOS KAPITALA BEZ NAKNADE
Prenos kapitala bez naknade zaposlenima
U subjektu privatizacije sa društvenim kapitalom koji se privatizuje modelom prodaje kapitala, deo kapitala prenosi se zaposlenima bez naknade u akcijama.
Zaposlenima u smislu stava 1. ovog člana smatraju se državljani Republike Srbije koji su:
1) zaposleni ili su ranije bili zaposleni u subjektu privatizacije;
2) zaposleni u kontrolnom, odnosno zavisnom preduzeću, ako je subjekt privatizacije zavisno, odnosno kontrolno preduzeće.
Licem koje je ranije bilo zaposleno u smislu stava 2. ovog člana smatra se i penzioner.
Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade za svaku punu godinu vremena provedenog u radnom odnosu u subjektu privatizacije.
Pravo na sticanje akcija bez naknade može se ostvariti najviše za 35 godina vremena provedenog u radnom odnosu.
Pravo na sticanje akcija bez naknade ne ostvaruje se:
1) kada se akcije ili imovina subjekta privatizacije prenose bez naknade na Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave;
2) kada je pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu ostvareno u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu.
Subjekt privatizacije donosi odluku o izdavanju akcija bez naknade i javnim pozivom obaveštava zaposlene o tome.
Odluku o izdavanju akcija bez naknade subjekt privatizacije dužan je da donese u roku koji odredi ministarstvo nadležno za poslove privrede.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o: datumu, vremenu i mestu upisa akcija, broju akcija, nominalnoj vrednosti akcija, kao i druge podatke u skladu sa odlukom o izdavanju akcija bez naknade.
Javni poziv se objavljuje na oglasnoj tabli subjekta privatizacije i u "Službenom glasniku Republike Srbije" i jednom dnevnom, visokotiražnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije.
Rok za upis akcija bez naknade počinje da teče od dana objavljivanja javnog poziva u dnevnom listu iz stava 4. ovog člana.
Kapital za sticanje akcija bez naknade u postupku prodaje kapitala ne može biti veći od 30% društvenog kapitala koji se privatizuje.
Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade u skladu sa članom 61. ovog zakona, čija je ukupna nominalna vrednost 200 evra u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu dinara na dan objavljivanja javnog poziva iz člana 26. ovog zakona, za svaku punu godinu rada u radnom odnosu.
Ako je vrednost kapitala za sticanje akcija bez naknade, manja od ukupne nominalne vrednosti akcija koje zaposleni stiču bez naknade, zaposleni stiču pravo na manji broj akcija, srazmerno odnosu tih vrednosti.
Pravna priroda akcija bez naknade
Akcije koje su prenete zaposlenima bez naknade jesu obične i glase na ime.
Prenos kapitala bez naknade strateškom investitoru
Uslovi i način prenosa kapitala bez naknade na strateškog investitora utvrđuju se u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticaj za investicije, a na osnovu odluke Vlade.
Strateško partnerstvo je model privatizacije kroz institucionalni odnos domaćih ili stranih pravnih lica (u daljem tekstu: strateški investitor), sa subjektom privatizacije, odnosno Republikom Srbijom, radi:
- obezbeđenja finansiranja;
- povećanja produktivnosti i zaposlenosti;
- profesionalizacije menadžmenta;
- stvaranja uslova za proizvodnju ili pružanje usluga krajnjim korisnicima;
- drugih razloga koji će omogućiti obavljanje delatnosti.
Strateško partnerstvo sprovodi se:
- zajedničkim ulaganjem putem osnivanja novog privrednog društva;
- dokapitalizacijom postojećeg subjekta privatizacije.
Ugovor o strateškom partnerstvu
Ugovorne obaveze strateškog investitora, kao i uslove, način i pravne posledice raskida ugovora, ugovorne strane sporazumno uređuju ugovorom o strateškom partnerstvu.
Ugovor o strateškom partnerstvu objavljuje se na zvaničnim internet stranicama ministarstva nadležnog za poslove privrede i Vlade Republike Srbije u roku od tri dana od dana potpisivanja.
Kontrola izvršenja ugovornih obaveza
Ministarstvo nadležno za poslove privrede kontroliše ispunjenje ugovornih obaveza strateškog investitora koje su predviđene ugovorom o strateškom partnerstvu.
Kontrola iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu izveštaja ovlašćenog revizora koji strateški investitor dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove privrede za vreme trajanja ugovora, kao i na osnovu procene sudskog veštaka za predmet investiranja.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede sačinjava izveštaj o izvršenoj kontroli, utvrđuje ispunjenost ugovornih obaveza i predlaže odgovarajuće mere Vladi.
Za tačnost i potpunost dokumentacije i podataka koji se dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove privrede, radi sprovođenja postupka kontrole izvršenja ugovornih obaveza, odgovorni su pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, strateški investitor i lice ovlašćeno za zastupanje subjekta privatizacije.
Odluku o strateškom partnerstvu osnivanjem novog privrednog društva donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Osnivanje novog privrednog društva
Republika Srbija i strateški investitor osnivaju novo privredno društvo, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Ulog Republike Srbije u novo privredno društvo je imovina koju je Republika Srbija stekla po osnovu potraživanja koje ima prema subjektu privatizacije za koji je donela odluku o strateškom partnerstvu.
Republika Srbija stiče vlasništvo nad imovinom iz stava 2. ovog člana putem zamene ispunjenja u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Vrednost imovine koju Republika Srbija pribavlja u vlasništvo utvrđuje se u iznosu od 100% procenjene fer tržišne vrednosti.
Ulog strateškog investitora u novoosnovano privredno društvo može biti u novcu, stvarima ili pravima.
Ugovor o osnivanju novog privrednog društva iz stava 1. ovog člana potpisuju predstavnik Republike Srbije i strateški investitor.
Republika Srbija, u skladu sa stavom 3. ovog člana, stiče imovinu srazmerno učešću potraživanja državnih poverilaca u ukupnim potraživanjima prema subjektu privatizacije, kada je kapital subjekta privatizacije negativan.
Ako postoji zaloga na imovini koja je predmet uloga u tom društvu, pribavlja se saglasnost svih založnih poverilaca.
Stvarna prava upisana u registar nadležan za upis prava na nepokretnostima ili drugim javnim registrima, brišu se po zahtevu Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Odluka o privatizaciji preostale imovine ili kapitala
Odluku o daljem postupku privatizacije imovine ili kapitala preostale nakon osnivanja novog privrednog društva, u skladu sa članom 71. ovog zakona, Vlada će doneti u skladu sa odredbama ovog zakona.
Dokapitalizacija postojećeg subjekta privatizacije
Dokapitalizacija, u smislu ovog zakona, je povećanje osnovnog kapitala subjekta privatizacije, za koje je Vlada donela odluku o dokapitalizaciji.
Ulog strateškog investitora može biti u novcu, stvarima ili pravima.
Ugovor o dokapitalizaciji zaključuju predstavnik Republike Srbije, subjekt privatizacije i strateški investitor, u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.
Organizovanje dokapitalizovanog društvenog preduzeća
Po donošenju odluke o dokapitalizaciji, društveno preduzeće organizuje se kao akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede dužno je da strateškom investitoru, najkasnije tri meseca pre isteka roka za privatizaciju društvenog kapitala iz člana 6. stav 2. ovog zakona, ponudi otkup preostalog društvenog kapitala.
Ako strateški investitor ne otkupi društveni kapital iz stava 2. ovog člana, taj kapital se prenosi na Akcionarski fond.
X MERE ZA PRIPREMU I RASTEREĆENJE OBAVEZA SUBJEKATA PRIVATIZACIJE
Kriterijumi za rasterećenje obaveza subjekta privatizacije
Vlada može da donose odluku o merama za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije, kada subjekt privatizacije ispunjava najmanje jedan od sledećih kriterijuma:
1) strateški značaj za region;
2) veličina imovine;
3) broj zaposlenih;
4) veličine prihoda iz registrovane pretežne delatnosti;
5) tržišni potencijal.
Vlada može da donese odluku da državni poverioci subjekta privatizacije otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine prema subjektu privatizacije koji posluje u celini ili većinskim društvenim ili javnim kapitalom.
Državni poverioci dužni su da otpišu dug i prema podređenom (zavisnom) društvu:
1) koje u strukturi kapitala ima većinski kapital kontrolnog (matičnog) društva koje posluje većinskim društvenim ili javnim kapitalom;
2) u kojem je društveni ili javni kapital većinski zajedno sa kapitalom kontrolnog društva.
Odluka o otpisu duga iz stava 1. ovog člana, može se doneti kada se subjekt privatizuje prodajom kapitala ili strateškim partnerstvom kroz dokapitalizaciju ili kao mera unapred pripremljenog plana reorganizacije (u daljem tekstu: UPPR), u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.
Otpis duga punovažan je u slučaju ako je prodat kapital subjekta privatizacije, izvršena dokapitalizacija od strane strateškog investitora ili ukoliko je doneto pravnosnažno rešenje kojim se potvrđuje usvajanje UPPR subjekta privatizacije.
Pretvaranje duga subjekta privatizacije u trajni ulog (konverzija)
U postupku privatizacije, može se sprovesti konverzija potraživanja poverilaca u trajni ulog subjekta privatizacije, ako Vlada donese odluku o konverziji potraživanja državnih poverilaca u trajni ulog subjekta privatizacije.
Državni poverioci su dužni da konvertuju potraživanja u kapital ako je Vlada donela odluku iz stava 1. ovog člana.
Odluka o konverziji može se doneti kada je doneta odluka o modelu privatizacije prodajom kapitala ili strateškim partnerstvom putem dokapitalizacije ili kao mera UPPR, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.
Odlučivanje o konverziji potraživanja
Nadležni organ subjekta privatizacije donosi odluku o konverziji potraživanja poverilaca u trajni ulog u kapitalu subjekta privatizacije.
Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o osnovu i visini potraživanja koje se konvertuje u osnovni kapital društva i strukturi kapitala nakon konverzije.
Uz odluku iz stava 1. ovog člana, dostavlja se posebno mišljenje revizora, koje se odnosi na reviziju bilansnih pozicija, koje su predmet konverzije i predstavlja obavezni deo dokumentacije koja se dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove privrede i Vladi.
Nadležni organ subjekta privatizacije donosi odluku o povećanju kapitala, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva.
Predmet konverzije mogu biti potraživanja dospela najmanje šest meseci pre donošenja odluke Vlade i moraju biti iskazana u godišnjim finansijskim izveštajima koji su predmet razmatranja i usvajanja od strane skupštine društva.
Konverziju potraživanja poverilaca u trajni ulog subjekta privatizacije ne mogu da vrše lica koja u smislu člana 12. ovog zakona ne mogu biti kupci kapitala.
XI PRIVATIZACIJA DRUŠTVENOG KAPITALA IZ SUKCESIJE
Kapital u društvenim preduzećima u Republici Srbiji, koja su osnovana od preduzeća čije je sedište na teritoriji republika bivše SFRJ, privatizovaće se u skladu sa odredbama ovog zakona.
Sredstva ostvarena od prodaje preduzeća iz stava 1. ovog člana, ostaju na posebnom računu ministarstva nadležnog za poslove privrede i koristiće se u skladu sa sporazumima koji regulišu pitanja sukcesije.
XII POKRETANJE STEČAJA RADI OKONČANJA PRIVATIZACIJE
Ministarstvo nadležno za poslove privrede može podneti predlog za pokretanje postupka stečaja subjekata privatizacije ukoliko je ispunjen jedan od sledećih stečajnih razloga:
- neobavljanja delatnosti u periodu dužem od šest meseci;
- nepostojanja interesa za privatizaciju;
- da u periodu dužem od šest meseci nema zaposlenih;
- ako nije doneta odluka o modelu i metodu privatizacije po isteku roka iz člana 21. ovog zakona;
- ako nije usvojen Program zbog nepostojanja saglasnosti poverilaca u skladu sa članom 50. ovog zakona;
- u drugim slučajevima predviđenim Zakonom o stečaju.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede će podneti predlog za pokretanje postupka stečaja subjekta privatizacije u slučaju da nije sprovedena privatizacija subjekta privatizacije sa većinskim društvenim kapitalom u roku iz člana 6. stav 2. ovog zakona.
XIII PRIVATIZACIJA SUBJEKATA PRIVATIZACIJE SA MANJINSKIM KAPITALOM
Privatizacija manjinskog kapitala
Ako je predmet privatizacije kapital koji čini manje od 50% od ukupnog kapitala subjekta privatizacije, ne primenjuju se odredbe ovog zakona o prodaji imovine, strateškom partnerstvu, merama za pripremu i rasterećenje i pokretanju stečaja radi okončanja privatizacije.
Troškovi trećih lica pred ministarstvom nadležnom za poslove privrede
Troškove privatizacije koje snose treća lica, odnosno subjekti privatizacije, zadruge i kupci u postupku privatizacije, kao i druga pravna i fizička lica ministarstvo nadležno za poslove privrede naplaćuje u visini stvarnih troškova.
Pod stvarnim troškovima iz stava 1. ovog člana smatraju se troškovi:
- za postupanje po zahtevima za davanje saglasnosti preduzeća koja posluju većinskim društvenim kapitalom, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuju privredna društva;
- za postupanje po zahtevima za davanje saglasnosti subjekata privatizacije, u skladu sa članom 93. ovog zakona;
- za postupanje po zahtevima za davanje saglasnosti privrednih društava u kojima je ministarstvo nadležno za poslove privrede imenovalo zastupnika kapitala;
- za postupanje po zahtevima za davanje saglasnosti zadruga, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuju zadruge;
- za anekse ugovora;
- ostali troškovi.
Ministar nadležan za poslove privrede propisuje visinu i vrstu troškova koji se priznaju u visini stvarnih troškova iz stava 1. ovog člana.
Komisija za obavljanje poslova davanja saglasnosti
Za obavljanje poslova davanja saglasnosti u skladu sa ovim zakonom, zakonom koji uređuje pravni položaj privrednih društava i zadruga, ministar nadležan za poslove privrede obrazuje jednu ili više komisija.
Komisija iz stava 1. ovog člana ima pet članova od kojih je jedan predsednik komisije.
Članovi komisije su predstavnici ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Član komisije mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima visoko obrazovanje i najmanje sedam godina radnog iskustva u struci;
2) da je stručnjak u nekoj od privrednih oblasti - oblasti privatizacije, oblasti pravnog položaja i poslovanja privrednih društava, oblasti stečaja, oblasti pravnog položaja i poslovanja zadruga;
3) da izborom za člana komisije nije u sukobu javnog i privatnog interesa;
4) da nije akcionar, vlasnik udela ili kupac subjekta privatizacije;
5) da nije vlasnik akcija, udela ili imovine strateškog investitora.
Komisija donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.
Komisija za kontrolu izvršenja obaveza kupca, odnosno strateškog investitora iz zaključenih ugovora u postupku privatizacije
Ministar nadležan za poslove privrede obrazuje Komisiju za kontrolu izvršenja obaveza kupca, odnosno strateškog investitora iz zaključenih ugovora u postupku privatizacije (u daljem tekstu: Komisija za kontrolu).
Komisija za kontrolu donosi odluke o ispunjenosti obaveza kupca, odluke o ostavljanju naknadnog roka za izvršenje ugovornih obaveza kupca, odluke o raskidu ugovora o prodaji, kao i druge odluke u skladu sa aktom Vlade kojim se bliže propisuje postupak kontrole izvršenja ugovornih obaveza.
Komisija za kontrolu ima pet članova od kojih je jedan predsednik Komisije.
Tri člana Komisije za kontrolu su predstavnici ministarstva nadležnog za poslove privrede, a dva člana su predstavnici ministarstva nadležnog za poslove finansija i ministarstva nadležnog za poslove rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja.
Odredbe člana 82a st. 4. i 5. ovog zakona primenjuju se i na Komisiju za kontrolu.
Sredstva za otklanjanje štete koju je subjekt privatizacije naneo životnoj sredini pre zaključenja ugovora o prodaji, odnosno ugovora o dokapitalizaciji obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Vlada bliže propisuje način i uslove korišćenja sredstava iz stava 1. ovog člana.
Vlada sprovodi nadzor nad postupanjem ministarstva u primeni odredbi ovog zakona.
Ministarstvo je dužno da nadležnom odboru Narodne skupštine podnosi redovne mesečne izveštaje o stanju postupka privatizacije, zaključenim ugovorima o prodaji kapitala, odnosno imovine, sa priloženim ugovorima, pokrenutim postupcima privatizacije, radu subjekata nadležnih za sprovođenje postupka privatizacije navedenih u članu 7. ovog zakona, kao i da pruža sve potrebne podatke i informacije po zahtevu nadležnog odbora.
Odgovorno lice u subjektu privatizacije iz člana 20. st. 1. i 3. ovog zakona koje ne dostavi podatke u propisanom roku, kao i odgovorno lice u subjektu privatizacije iz člana 24. stav 4, člana 49. stav 1. i člana 57. stav 4. ovog zakona koje ministarstvu nadležnom za poslove privrede dostavi neistinite ili nepotpune podatke o imovini i obavezama subjekta privatizacije ili dostavi netačnu ili nepotpunu dokumentaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina i novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara.
XVII SHODNA PRIMENA ZAKONA I OBUSTAVA POSTUPKA
Odredbe ovog zakona koje se odnose na akcije shodno se primenjuju i na udele.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede obustavlja postupak privatizacije u slučaju saznanja za okolnosti koje u potpunosti onemogućavaju prodaju kapitala, odnosno imovine, subjekta privatizacije.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede obustavlja postupak privatizacije ukoliko se utvrdi da se subjekti privatizacije ne nalaze na adresi, nemaju delatnost, zaposlene ni zakonskog zastupnika ili da iz drugih, objektivnih razloga, nije moguće sprovesti postupak privatizacije.
Odluku o obustavi postupka privatizacije iz stava 2. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove privrede dostavlja nadležnom registru privrednih subjekata, koji je dužan da izvrši brisanje ovih društava bez naknade.
XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Nastavljanje započetih postupaka i postupanje sa sredstvima na računu Agencije
Postupci privatizacije pokrenuti po Zakonu o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12, 119/12, 51/14 i 52/14 - US) nastaviće se po odredbama ovog zakona.
Za subjekte privatizacije za koje je pokrenuta inicijativa u skladu sa zakonom iz stava 1. ovog člana, ne pokreće se inicijativa u skladu sa odredbama ovog zakona.
Ugovori o prodaji kapitala, odnosno imovine, zaključeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, u slučaju neizvršenja ugovornih obaveza kupca, raskidaju se u skladu sa propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Stupanjem na snagu ovog zakona, privremeni zastupnici kapitala nastavljaju da obavljaju svoju dužnost u skladu sa aktom o imenovanju i ovim zakonom.
Sredstva ostvarena od prodaje imovine subjekata privatizacije u postupku restrukturiranja u skladu sa odredbama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12, 119/12, 51/14 i 52/14 - US), koja se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalaze na privremenom računu Agencije, u skladu sa Uredbom o načinu i uslovima izmirivanja obaveza subjekata privatizacije prema poveriocima ("Službeni glasnik RS", br. 45/06, 108/07, 126/07 i 60/08), ostaju na privremenom računu Agencije i ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja do okončanja ili obustave postupka privatizacije, nakon čega se prenose na račun subjekta privatizacije.
Privatizacija preostalog kapitala privatizovanog po ranijim propisima
Ako se privredno društvo, koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona, izvršilo privatizaciju više od 50% društvenog kapitala, prema odredbama Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 56/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94), kao i privredno društvo koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršilo privatizaciju dela kapitala prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/01), ne privatizuje u roku propisanom članom 6. ovog zakona, danom isteka tog roka, 70% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se na Akcionarski fond a 30% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se zaposlenima bez naknade, u skladu sa odredbama čl. 61-64. ovog zakona.
Ako je za privredno društvo iz stava 1. ovog člana doneta odluka o prenosu kapitala na Akcionarski fond, privredno društvo je dužno da akcije ili udele prenese Akcionarskom fondu, najkasnije u roku od 30 dana od dana donošenja te odluke.
Ako privredno društvo iz stava 1. ovog člana ne prenese akcije, odnosno udele Akcionarskom fondu u roku iz stava 2. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove privrede doneće rešenje o prenosu tih akcija, odnosno udela.
Rešenje iz stava 3. ovog člana konačno je.
Akcionarski fond podnosi prijavu za upis u nadležne registre, koji su dužni da izvrše upis bez naknade u roku od osam dana od dana donošenja rešenja iz stava 4. ovog člana.
Neprimenjivanje zakona na određene subjekte privatizacije
Odredbe ovog zakona neće se primenjivati na subjekte privatizacije za koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona Agencija donela odluku da zastupnik kapitala preduzme mere u cilju pokretanja stečajnog postupka.
Obaveštavanje nadležnog registra
U roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, Agencija će obavestiti registar nadležan za upis privrednih subjekata o subjektima privatizacije koji su se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalazili u postupku restrukturiranja.
Nadležni registar iz stava 1. dužan je da po službenoj dužnosti izvrši brisanje oznake "u restrukturiranju" iz poslovnog imena subjekta privatizacije.
Rok za donošenje podzakonskih akata
Podzakonski akti, koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, doneće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prestanak važenja drugih zakona
Danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje da važi Zakon o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12, 119/12, 51/14 i 52/14 - US) i propisi doneti na osnovu tog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ostaje na snazi član 11. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije ("Službeni glasnik RS", br. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 i 59/13) do sprovođenja postupka prodaje subjekata privatizacije koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona bili u restrukturiranju.
Subjekti privatizacije iz stava 2. ovog člana, ne mogu bez saglasnosti Agencije da donose odluke iz člana 11. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije ("Službeni glasnik RS", br. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 i 59/13).
Odluke donete suprotno stavu 3. ovog člana ništave su.
Naplata potraživanja poverilaca
Zahteve za isplatu potraživanja poverilaca, koji su podneti u skladu sa Zakonom o izmenama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 51/14), Agencija će u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o modelu privatizacije u smislu ovog zakona, evidentirati i utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koje će dostaviti poveriocima.
Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekta privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu se nastaviti po isteku roka od 180 dana od dana isteka roka za donošenje odluke o modelu privatizacije subjekta privatizacije.
Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekata privatizacije koji su bili u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu se pokrenuti po isteku roka iz stava 2. ovog člana.
Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja su bila u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji su prekinuti na osnovu člana 20ž Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12 i 119/12), mogu se nastaviti po donošenju propisa koji uređuje položaj ovih preduzeća, a najkasnije po isteku roka iz stava 2. ovog člana.
Postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja su bila u restrukturiranju na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pokrenuti do dana stupanja na snagu ovog zakona, mogu se nastaviti po donošenju propisa koji uređuje položaj ovih preduzeća, a najkasnije po isteku roka iz stava 2. ovog člana.
Odredbe ovog člana neće se primenjivati na subjekte privatizacije za koje Agencija, na osnovu akta Vlade, donese odluku o pokretanju stečaja, kao i na subjekte privatizacije za koje je Agencija dala saglasnost na UPPR.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o privatizaciji
("Sl. glasnik RS", br. 46/2015)
Za subjekte privatizacije za koje se pokrene postupak privatizacije posle stupanja na snagu ovog zakona, rok iz člana 4. ovog zakona počinje da teče od dana dostavljanja inicijative subjektu privatizacije.
Protiv subjekta privatizacije za koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za prodaju kapitala i imovine, postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate iz člana 94. st. 2. i 3. Zakona ne mogu se nastaviti, odnosno pokrenuti do sprovedenog postupka privatizacije u skladu sa Zakonom ili do proglašenja postupka prodaje kapitala i imovine neuspešnim, po trećem objavljenom javnom pozivu za prodaju kapitala ili imovine, a najkasnije do 31. oktobra 2015. godine.
Protiv subjekta privatizacije za koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona Agencija objavila javni poziv za izbor strateškog investitora, postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate iz člana 94. st. 2. i 3. Zakona ne mogu se nastaviti, odnosno pokrenuti do zaključenja ugovora o strateškom partnerstvu ili do proglašenja postupka neuspešnim, a najkasnije do 31. oktobra 2015. godine.
Protiv preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja su bila u restrukturiranju na dan stupanja na snagu Zakona, postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate iz člana 94. st. 4. i 5. Zakona ne mogu se nastaviti, odnosno pokrenuti do 31. oktobra 2015. godine.
Protiv subjekta privatizacije koji je aktom Vlade određen za subjekt privatizacije od strateškog značaja i subjekta privatizacije čije se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ili čija imovina se nalazi i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, postupak prinudnog izvršenja i prinudne naplate ne može se nastaviti, odnosno pokrenuti u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako se privredno društvo, koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršilo privatizaciju više od 50% društvenog kapitala, prema odredbama Zakona o društvenom kapitalu ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 56/90) i Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94), ne privatizuje u roku propisanom članom 6. Zakona, danom isteka tog roka, 70% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se na Akcionarski fond, a 30% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se zaposlenima bez naknade, u skladu sa odredbama čl. 61-64. Zakona.
Ako se privredno društvo, koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona izvršilo privatizaciju dela kapitala prema odredbama Zakona o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/01) ne privatizuje u roku propisanom članom 6. Zakona, danom isteka tog roka 100% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se na Akcionarski fond.
Ako se privredno društvo čiji društveni kapital čini manje od 50% ukupnog kapitala društva ne privatizuje u roku propisanom članom 6. Zakona, danom isteka tog roka 100% neprivatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se na Akcionarski fond.
Ako je za privredno društvo iz st. 1. do 3. ovog člana doneta odluka o prenosu kapitala na Akcionarski fond, privredno društvo je dužno da akcije ili udele prenese Akcionarskom fondu, najkasnije u roku od 30 dana od dana donošenja te odluke.
Ako privredno društvo iz st. 1. do 3. ovog člana ne prenese akcije, odnosno udele Akcionarskom fondu u roku iz stava 4. ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove privrede doneće rešenje o prenosu tih akcija, odnosno udela.
Rešenje iz stava 5. ovog člana konačno je.
Akcionarski fond podnosi prijavu za upis u nadležne registre, koji su dužni da izvrše upis bez naknade u roku od osam dana od dana donošenja rešenja iz stava 6. ovog člana.
Postupci privatizacije započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona nastaviće se po odredbama ovog zakona.
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona subjekti privatizacije za koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona objavljen javni poziv za prodaju kapitala ili imovine dužni su da dostave Agenciji popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar 2014. godine.
Ministarstvo nadležno za poslove privrede nastavlja da obavlja kontrolu i verifikaciju postupaka svojinske transformacije i procene vrednosti kapitala koji su započeti, a nisu završeni, kao i kontrolu procene vrednosti kapitala učesnika statusnih promena.
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o privatizaciji
("Sl. glasnik RS", br. 112/2015)
Agencija za privatizaciju osnovana Zakonom o Agenciji za privatizaciju ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 135/04, 30/10, 115/14 i 89/15 - dr. zakon), prestaje sa radom danom početka primene ovog zakona.
O izvršavanju obaveza Agencije za privatizaciju preuzetih u skladu sa ovim zakonom staraće se ministarstvo nadležno za poslove privrede, izuzev poslova iz stava 3. ovog člana.
Poslove koje je obavljala Agencija za privatizaciju koji su u funkciji zastupanja u postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima, u kojima je Agencija za privatizaciju imala položaj stranke ili umešača, a koji su pokrenuti pre 1. februara 2016. godine, preuzima Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, koju će osnovati Vlada u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije smatra se pravnim sledbenikom Agencije za privatizaciju u sudskim i drugim postupcima iz stava 3. ovog člana.
Poslove zastupanja Republike Srbije u postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima pokrenute posle 1. februara 2016. godine u vezi sa poslovima privatizacije koje je preuzelo ministarstvo nadležno za poslove privrede obavlja Državno pravobranilaštvo, u skladu sa zakonom.
Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, danom početka rada, preuzima od Agencije za privatizaciju prava i obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu, koji su u funkciji zastupanja u postupcima iz stava 3. ovog člana, kao i zaposlene raspoređene na poslovima zastupanja.
Danom početka primene ovog zakona ministarstvo nadležno za poslove privrede preuzima od Agencije za privatizaciju prava i obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu, koji su u funkciji obavljanja poslova utvrđenih ovim zakonom, kao i zaposlene raspoređene na poslovima privatizacije, tržišta kapitala i kontrole izvršenja ugovornih obaveza.
Zaposlenima u Agenciji za privatizaciju koji ne budu preuzeti u smislu st. 6. i 7. ovog člana, prestaje radni odnos danom prestanka rada Agencije za privatizaciju, uz isplatu otpremnine u skladu sa zakonom kojim je uređeno smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru.
U Registar se prenose i evidentiraju akcije, odnosno udeli iz portfelja Agencije za privatizaciju koji su toj agenciji, do dana početka primene ovog zakona, preneti po osnovu raskinutih ugovora.
Centralni registar će po službenoj dužnosti, u roku od 15 dana od dana početka primene ovog zakona, izvršiti prenos akcija iz člana 32. ovog zakona, sa vlasničkog računa Agencije za privatizaciju na vlasnički račun Registra.
Agencija nadležna za poslove registracije privrednih subjekata će po službenoj dužnosti, u roku od 15 dana od dana početka primene ovog zakona, izvršiti promenu vlasnika udela iz člana 32. ovog zakona sa Agencije za privatizaciju na Registar.
Postupci privatizacije započeti do dana početka primene ovog zakona, nastaviće se po odredbama ovog zakona.
Izuzetno od roka za privatizaciju društvenog kapitala propisanog članom 6. stav 2. Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 83/14 i 46/15), započeti postupci javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem za koje je javni poziv objavljen do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se u skladu sa tim javnim pozivom, odnosno navedeni rok se neće primenjivati na subjekte privatizacije za koje je pokrenut postupak utvrđivanja udela državne svojine u sredstvima koja taj subjekt koristi po osnovu člana 48. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 3/96 - ispravka, 54/96, 32/07 i 101/05 - dr. zakon) ili postupak preuzimanja vlasničkih prava na društvenom kapitalu.
Ukoliko se u postupcima iz stava 2. ovog člana, privatizacija ne sprovede u smislu člana 6. stav 6. Zakona o privatizaciji, odnosno ukoliko se po okončanju postupka utvrđivanja udela državne svojine u sredstvima koja subjekt privatizacije koristi utvrdi postojanje društvenog kapitala, odnosno ukoliko Republika Srbija ne preuzme vlasnička prava, ministarstvo nadležno za poslove privrede podnosi predlog za pokretanje stečaja, odnosno shodno se primenjuju odredbe člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", broj 46/15).
Postupci odlučivanja po prigovorima i žalbama po kojima ministarstvo nadležno za poslove privrede nije odlučilo do dana početka primene ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.
Danom početka primene ovog zakona založno pravo koje je Agencija za privatizaciju imala na kapitalu koji je bio predmet prodaje prenosi se na ministarstvo nadležno za poslove privrede, a nadležni organ je dužan da po službenoj dužnosti to pravo registruje.
Sredstva koja su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15), na razdelu ministarstva nadležnog za poslove privrede obezbeđena za finansiranje Agencije za privatizaciju, preusmeravaju se radi finansiranja poslova koje to ministarstvo i Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije preuzimaju ovim zakonom.
Podzakonski akti, doneti na osnovu ovlašćenja iz Zakona o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 83/14 i 46/15), uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o Agenciji za privatizaciju ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 135/04, 30/10, 115/14 i 89/15 - dr. zakon) i propisi doneti na osnovu tog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. februara 2016. godine, osim člana 34. st. 2. i 3. ovog zakona koji će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona.
* Na osnovu člana 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini ("Službeni glasnik RS", broj 9/10) i člana 194. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12 - prečišćen tekst), Narodna skupština Republike Srbije, na Prvoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2016. godini, održanoj 3. marta 2016. godine, donela je
AUTENTIČNO TUMAČENJE
ODREDBI ČLANA 52. STAV 1, ČLANA 29. STAV 1, ČLANA 30. STAV 2. I ČLANA 50. STAV 2. TAČKA 1) ZAKONA O PRIVATIZACIJI ("SLUŽBENI GLASNIK RS", BR. 83/14, 46/15 i 112/15)
("Sl. glasnik RS", br. 20/2016)
I. Prema odredbi člana 52. stav 1. Zakona o privatizaciji: "Ugovor o prodaji imovine je ugovor po pristupu i sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni i roku plaćanja."
Relevantne odredbe Zakona o privatizaciji, kao ni drugi važeći propisi Republike Srbije, ne regulišu pojam "ugovora po pristupu", niti pravila koji elementi ugovora po pristupu se mogu menjati. Takođe, Zakon o privatizaciji ne zabranjuje da se u ugovoru po pristupu koji se zaključuje u postupku prodaje kapitala odnosno imovine nakon proglašenja kupca nacrt ugovora izmeni tako što bi se u njemu opredelio tačan predmet prodaje, koji nije bilo moguće opredeliti pre tog trenutka.
I najznačajnija imena domaće teorije stoje na stanovištu da su ugovori po pristupu takvi čijem zaključenju ne prethodi nikakvo pregovaranje, već samo postupak jednostranog redigovanja klauzula ugovora. Pravna obeležja ovih ugovora ogledaju se u posebnom načinu, odnosno tehnici njihovog zaključivanja a ne činjenici da predlagač ugovora ni u kom slučaju ne sme da izmeni odredbe ugovora.
Izmena sadržaja ugovora o prodaji kapitala odnosno imovine u postupku privatizacije se može menjati u delu koji se ne tiče elemenata koji bi izložili diskriminaciji ostale učesnike u postupku privatizacije, s obzirom na to da se radi o takvim elementima ugovora koji materijalno ne utiču na ponuđenu cenu od strane kupca u postupku prodaje.
Naposletku, gornje tumačenje je u skladu sa potrebama fleksibilnosti postupka privatizacije prodaje imovine u delovima, a koju takođe predviđa član 48. Zakona o privatizaciji.
II. Prema odredbi člana 29. stav 1. Zakona o privatizaciji: "Početna cena za prodaju kapitala, odnosno imovine, iznosi najmanje jednu polovinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, koji se nudi na prodaju."
Prema odredbi člana 30. stav 2. Zakona o privatizaciji: "Ponude moraju biti jednake ili veće od početne cene".
Prema odredbi člana 48. Zakona o privatizaciji: "U postupku privatizacije može se prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije. Prodaju imovine organizuje i sprovodi ministarstvo nadležno za poslove privrede."
Prema odredbi člana 50. stav 2. tačka 1) Zakona o privatizaciji: "Pored podataka iz stava 1. ovog člana Program sadrži i podatke o:
- imovini koja je predmet prodaje;".
S obzirom na to da član 48. Zakona o privatizaciji predviđa mogućnost prodaje delova imovine subjekta privatizacije u postupku privatizacije, u skladu sa članom 48. Zakona o privatizaciji moguće je da se privatizacija prodajom imovine u delovima organizuje tako da više delova imovine bude obuhvaćeno istim javnim pozivom odnosno postupkom privatizacije.
Suprotno tumačenje, da privatizacija više delova imovine mora biti sprovedena tako što mora biti objavljen poseban javni poziv i organizovan poseban postupak privatizacije za svaki imovinski deo nije celishodno i nema praktično opravdanje i bilo bi protivno načelu formiranja prodajne cene prema fer tržišnim uslovima, u skladu sa Zakonom o privatizaciji.
Dalje, u skladu sa članom 48. stav 2. Zakona o privatizaciji, ministarstvo nadležno za poslove privrede koje organizuje i sprovodi postupak privatizacije, nema nikakva ograničenja da odredi u javnom pozivu posebne klasifikacione uslove koji se tiču minimalne cene za određene delove imovine koji su predmet prodaje, posebno ukoliko su takvi posebni uslovi dati u cilju dobijanja što veće cene za sve delove imovine, a i u skladu sa načelom formiranja prodajne cene prema fer tržišnim uslovima.
Najzad, citirane odredbe ne isključuju mogućnost da kupac preuzme samo deo imovine koja je predmet prodaje, umesto celokupne imovine. Čak, navedeno ni na koji način ne može predstavljati štetu kako za kupca, tako još bitnije za prodavca, odnosno javni interes.
Navedene odredbe Zakona o privatizaciji treba razumeti tako da je u skladu sa zakonom da se može prihvatiti ponuda određenog ponuđača koji u svojoj ponudi nudi da plati početnu cenu utvrđenu javnim pozivom, a nije spreman da preuzme celokupnu imovinu koja je predmet prodaje nego samo određeni deo ili delove te imovine.
Ovo autentično tumačenje objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".