NACIONALNA STRATEGIJA ZA RODNU RAVNOPRAVNOST ZA PERIOD OD 2016. DO 2020. GODINE SA AKCIONIM PLANOM ZA PERIOD OD 2016. DO 2018. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 4/2016)

Uvod

Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine (u daljem tekstu: Strategija) osnovni je strateški dokument Republike Srbije koji se donosi sa ciljem unapređivanja rodne ravnopravnosti. Ova strategija se donosi polazeći od Ustava Republike Srbije, koji jemči ljudska prava utvrđena potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i zakonima (član 18. stav 1), kao i ravnopravnost žena i muškaraca i razvijanje politike jednakih mogućnosti (član 15) i zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu, uključujući i onu po osnovu pola (član 21. stav 3). Zakon o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) obavezuje sve organe javne vlasti da vode aktivnu politiku jednakih mogućnosti, da prate ostvarivanje načela ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima javnog života i primenu međunarodnih standarda i Ustavom zagarantovanih prava u ovoj oblasti.

Usvajanjem i realizacijom ove strategije Vlada uspostavlja kontinuitet i potvrđuje rešenost da istraje na putu reformi koje će obezbediti pun obim poštovanja ljudskih prava, a ujedno ispunjava obaveze koje proističu iz procesa pristupanja Evropskoj uniji. Usvajanje ove strategije jedan je od prioriteta Nacionalnog programa Republike Srbije za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (2014-2018). Strategija takođe iskazuje rešenost Vlade da izvršava preporuke mehanizama UN za ljudska prava, koji se odnose na unapređenje rodne ravnopravnosti. U Preporukama Saveta UN za ljudska prava, nakon što je Republika Srbija prošla kroz Drugi ciklus univerzalnog periodičnog pregleda 30. januara 2013. godine, od 139 prihvaćenih preporuka deset se odnose na rodnu ravnopravnost, a 15 preporuka na sprečavanje nasilja u porodici1. Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava2, kao i Komitet UN za ljudska prava3, ukazuju na potrebu jačanja nacionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, eliminisanje rodno zasnovane diskriminacije i otklanjanje nasilja u porodici. Takođe, oba Komiteta su pozvala Republiku Srbiju da sprovede sveobuhvatne reforme radi ukidanja odredbi i praksi koje podržavaju rodno zasnovanu diskriminaciju, kao i da sprovede posebne mere za povećanje zastupljenosti žena u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i u procesima odlučivanja.

_________
1 Preporuke Saveta za ljudska prava A/HCR/WG.6/15/L.13.
2 E/C12/SRB/CO/2 od 15. maja 2014. godine povodom Drugog periodičnog izveštaja Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
3 CCPR/C/SRB/CO/2 od 24. marta 2011. godine povodom Drugog periodičnog izveštaja Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

Najzad, Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", broj 22/09) obavezuje državu da sprovodi sveobuhvatne mere sprečavanja i zaštite od višestruke diskriminacije koja je opisana kao težak oblik diskriminacije (član 13. tačka 5). Strategija posebno brine o eliminisanju višestruke diskriminacije i poboljšanju položaja višestruko diskriminisanih žena (Romkinje, starije žene, žene sa invaliditetom, žene na selu, žene sa HIV-om, pripadnice nacionalnih manjina, pripadnice seksualnih manjina, samohrane majke, žrtve rodno zasnovanog nasilja, raseljena lica, migrantkinje, siromašne žene itd.).

Inicijativu za izradu i usvajanje ove strategije pokrenulo je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, s obzirom na to da se aktivnosti predviđene Nacionalnom strategijom za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti ("Službeni glasnik RS", broj 15/09) i pratećeg Akcionog plana ("Službeni glasnik RS", broj 67/10) odnose na period od 2009. do 2015. godine. Prethodna strategija je utvrdila celovitu i doslednu politiku države sa ciljem eliminisanja diskriminacije žena, poboljšanja njihovog položaja i integrisanja načela ravnopravnosti polova u sve oblasti delovanja institucija sistema kao jednog od činilaca modernizacije i demokratizacije društva. Prethodnom strategijom su bile obuhvaćene oblasti koje se odnose na učešća žena u izradi javnih politika, donošenju odluka, privredi, kao i oblasti obrazovanja, zdravlja, suzbijanja nasilja nad ženama, kao i pitanja prisutnosti rodnih stereotipa u medijima.

Nalazi Evaluacije Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti u periodu od 2010. do 2015. godine, usvojene u oktobru 2015. godine, ukazuju da je učinjen izvestan napredak u navedenim oblastima, naročito u pogledu unapređenja zakonskog okvira u oblasti ravnopravnog učešća žena i muškaraca u političkom životu, antidiskriminacije, rada i zapošljavanja, zatim uspostavljanja institucionalnih mehanizama rodne ravnopravnosti, unapređivanja rodno osetljive statistike i povećane vidljivosti problematike nasilja nad ženama. Potvrđeno je da su odabrane strateške oblasti i ciljane intervencije bile relevantne, ali da neke oblasti treba da budu proširene ili drugačije definisane. Nažalost, u mnogim ključnim oblastima nisu postignuti željeni efekti. Učešće žena u organima javne vlasti van zakonodavnih tela je još uvek na niskom nivou, ekonomski položaj žena je loš, nasilje nad ženama, uključujući femicid4, široko je rasprostranjeno, a medijske sadržaje još uvek karakterišu seksizam i mizoginija. Mere zapošljavanja, preduzetništva i ekonomskog osnaživanja, kao i mere za unapređivanje položaja višestruko diskriminisanih grupa, dale su slabe rezultate. Primena Akcionog plana je bila fragmentisana sa ograničenim horizontalnim i vertikalnim dometima. Rodna perspektiva nije uključena u sve relevantne strategije. Alocirani resursni ni približno nisu bili dovoljni za efektivnu primenu definisanih operativnih aktivnosti. Ovakvim rezultatima primene Akcionog plana za period 2010-2015. godine doprinelo je i nepostojanje konzistentnih i efektivnih mehanizama upravljanja, nadziranja i izveštavanja. Nalazi Evaluacije uzeti su u obzir u izradi ove strategije i izboru strateških ciljeva za naredni srednjoročni period.

_________
4 Pod "femicidom" se podrazumeva rodno zasnovano ubijanje žena, odnosno namerno ubistvo žena od strane muškaraca zato što su žene. Femicid je oblik nasilja nad ženama motivisan mržnjom, prezirom i netrpeljivošću prema ženama. U različitim kulturama femicid se iskazuje na različite načine (spaljivanje udovica, abortiranje ženskih fetusa, genitalno sakaćenje, ubistva "iz časti", ubistva vezana za miraz žena, ubistva od strane intimnog partnera i dr.). U Srbiji najizraženiji oblik femicida je ubistvo žena koje je posledica prolongirane izloženosti nasilju u porodičnim i partnerskim odnosima.

Pregled stanja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji (Poglavlje 1) izrađen je na osnovu statističkih podataka Republičkog zavoda za statistiku, informacija i podataka državnih organa i institucija, Pokrajinskog sekretarijata za ekonomiju, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Centara za ženske/rodne studije, godišnjih izveštaja Zaštitnika građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Pokrajinskog ombudsmana, Drugog nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjivanju siromaštva, nalaza relevantnih istraživanja i studija nezavisnih stručnjaka i stručnjakinja, ženskih i drugih udruženja; nalaza Evaluacije Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti u periodu 2010-2015. godine (u daljem tekstu: Evaluacija Akcionog plana 2010-2015), kao i opisa stanja i zaključaka konsultativnih sastanaka u lokalnim sredinama u procesu izrade ove strategije Uzete su u obzir i ocene stanja rodne ravnopravnosti date u Izveštaju Evropske komisije o skriningu za Srbiju, poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava (EU MD 45/14 od 15. maja 2014.), Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije (SVD (2014) 302) i u Zaključnim zapažanjima Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena u vezi sa Drugim i Trećim periodičnim Izveštajem o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW/C/SRB/2-3).

S obzirom na multisektoralnost Strategije, u njenu izradu su uključena sva relevantna ministarstva, Vladina tela, institucije i organizacije. Na osnovu člana 28. Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade ("Službeni glasnik RS", broj 81/07 - prečišćen tekst, 69/08, 98/12 i 87/13), potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donela je rešenje o obrazovanju Posebne radne grupe za izradu Predloga nacrta strategije o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu: Radna grupa). Radnu grupu su činili predstavnici/predstavnice Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, Ministarstva privrede, Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Kancelarije za evropske integracije, Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Stalne konferencije gradova i opština, Privredne komore Srbije, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Centra za studije roda i politike pri Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. U proces izrade Strategije bili su uključeni i Ministarstvo kulture i informisanja i Republički zavod za statistiku. Lokalne samouprave, lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost i za ljudska prava, političke stranke, privredna društva, mediji, obrazovne i zdravstvene institucije, omladinska, ženska i druga udruženja, stručnjaci i stručnjakinje bili su uključeni u razvoj strategije u okviru konsultativnih sastanaka organizovanih na lokalnom nivou.

U radu su učestvovale i partnerske organizacije kao što su Delegacija Evropske unije u Srbiji, Program UN za razvoj (United Nations Development Programme - UNDP), Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UNWOMEN), Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Ženska parlamentarna mreža.

Primena politike jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti podrazumeva upotrebu nediskriminatornog, rodno osetljivog jezika. Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, čije se aktivnosti odnose na period do 2015. godine, preporučila je uvođenje nediskriminatorne terminologije i standardizaciju srpskog jezika u pogledu pravilne upotrebe roda i odgovarajućih izraza u propisima i komunikaciji. Ova preporuka nije realizovana. U nedostatku standardizovane terminologije rodne ravnopravnosti, ujednačeno je značenje pojedinih izraza koji se koriste u ovoj strategiji, tako da pojedini navedeni pojmovi imaju sledeće značenje:

a) "rod" označava društveno uspostavljene uloge, položaje i statuse žena i muškaraca u javnom i privatnom životu, a iz kojih usled društvenih, kulturnih i istorijskih razlika proističe diskriminacija zasnovana na biološkoj pripadnosti određenom polu;

b) "pol" se odnosi na biološke karakteristike lica;

v) "rodna ravnopravnost" podrazumeva ravnopravno učešće svih lica bez obzira na rodnu pripadnost u svim oblastima društvenog i privatnog života, kao i njihov ravnopravan položaj, jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih prava i jednaku korist od ostvarenih rezultata u skladu sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima;

g) "rodna ravnopravnost u javnim politikama" podrazumeva da rodna ravnopravnost postaje deo planiranja, izrade i primene javnih politika, zakona, programa i mera; potrebe, prioriteti i specifični položaj žena i muškaraca, uključujući ranjive grupe, sistematski se uključuju u javne politike i aktivno se razmatraju njihovi efekti na položaj žena i muškaraca, uključujući ranjive grupe, u svim fazama (planiranja, izrade, primene, nadziranja i vrednovanja) i na svim nivoima, uz ravnopravno učešće žena i muškaraca u ovim procesima;

d) "rodna perspektiva" predstavlja uvažavanje rodnih različitosti u odnosnoj oblasti javne politike;

đ) "rodno osetljiv jezik" jeste jezik rodne ravnopravnosti;

e) "rodno odgovorno budžetiranje" predstavlja uvođenje načela rodne ravnopravnosti u budžetski proces; podrazumeva rodnu analizu budžeta i uključivanje rodne perspektive u sve budžetske procese i restruktuiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti;

ž) "ranjiva grupa" podrazumeva deo stanovništva koji ima neke posebne karakteristike ili se nalazi u situaciji zbog koje je izložen višem riziku od diskriminacije i diskriminatorskog postupanja od ostalih.

Međunarodni pravni i politički okvir

Zaštita žena od diskriminacije i poštovanje rodne ravnopravnosti predstavljaju osnov ostvarivanja ljudskih prava utvrđen međunarodnim dokumentima koja je Republika Srbija potvrdila. Proces uključivanja naše zemlje u evropske integracije zahteva da se u ostvarivanju i zaštiti osnovnih ljudskih prava poštuju najviši međunarodni standardi koji proističu iz tih dokumenata.

Ključni međunarodni akti sa kojima je ova strategija usaglašena su Univerzalna deklaracija UN o ljudskim pravima (1948), Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, Rezolucija Generalne skupštine UN 34/180, 1979. ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 11/81); Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 13/02); Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Rezolucija Generalne skupštine UN 2200 A(XXI), 1966. ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/71); Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Rezolucija Generalne skupštine UN 2200 A(XXI), 1966. ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 7/71); Fakultativni protokol uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 4/01); Fakultativni protokol uz Međunarodni pakt o socijalnim i ekonomskim pravima ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 4/01); Konvencija UN o političkim pravima žena, 1952; Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, 1966; Najrobijska pravila o poboljšanju budućeg položaja žena, UN, 1985; Bečka deklaracija i Akcioni program, UN, 1993; Pekinška deklaracija i Platforma za akciju, usvojena na Četvrtoj svetskoj konferenciji o ženama, 1995; Milenijumski ciljevi razvoja UN, usvojeni na Milenijumskom samitu UN, 2000; Rezolucija 1325 (2000) Saveta bezbednosti UN, Rezolucija 3521(XXX) Generalne skupštine UN Ravnopravnost između muškaraca i žena i eliminacija diskriminacije prema ženama, 1975; Rezolucija 58/142 Žene i politička participacija, 2003; Konvencija o borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvete, 1960; Konvencija o državljanstvu udate žene, 1957; Konvencija koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapošljavanja i zanimanja (MOR-K-19) 1958; Konvencija o zaštiti materinstva (MOR-K-103) 1952; Konvencija o jednakim mogućnostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodičnim obavezama) (MOR-K-156), 1981; Konvencija o jednakosti nagrađivanja muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti (MOR-K-100), 1951; Generalna preporuka 33 Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena o pristupu pravdi, 2015.

Strategija je usaglašena sa svim dokumentima Saveta Evrope u oblasti ljudskih prava i rodne ravnopravnosti. Ti dokumenti su: Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, 1950, izmenjena u skladu sa Protokolom broj 11 ("Službeni list SCG - Međunarodni ugovori", br. 9/03, 5/05 i 7/05 - ispravka), sa Protokolom 7 (1984) i Protokolom 12 (2000); Evropska socijalna povelja, 1961. i Revidirana Evropska socijalna povelja, 1996; Deklaracija o jednakostima između žena i muškaraca kao fundamentalni kriterij demokratije, 1997; Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope br. R (97) 20 - O "govoru mržnje"; Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope br. R (97) 21 - O medijima i promovisanju kulture tolerancije; Rezolucija 176 (2004) o uvođenju načela rodne ravnopravnosti na lokalni i regionalni nivo; Preporuke Komiteta ministara o: obrazovanju CM/Rec(2007)13; nasilju u porodici R(85); eliminisanju seksizma u jeziku R(90)4; seksualnom iskorišćavanju, pornografiji, prostituciji trgovini decom i omladinom R(91)11; ravnopravnosti između žena i muškaraca R(1229)1994; pomirenju radnog i porodičnog života R(96)5; ulozi žena u nauci i tehnologiji R(1435)1999; integrisanju rodnog aspekta u javnu politiku R(98)14; učešću žena u političkom životu evropskih regija R(68)1999; popravljanju položaja žena na selu R(1321)1997; zaštiti žena od nasilja R(2002)5; uravnoteženom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju R(2003)3; predstavljanju žena u medijima R(2002)1555; standardima i mehanizmima za postizanje rodne ravnopravnosti R(2007)17; uključivanju rodnih razlika u zdravstvenu politiku R(2008)1; o reprezentovanju žena u izbornom sistemu R (2010) 1899.

U izradi ove strategije Republika Srbija je uzela u obzir i strateške ciljeve utvrđene u Strategiji rodne ravnopravnosti Saveta Evrope 2014-2017. usvojene 6. novembra 2013. godine: (1) eliminisanje rodnih stereotipa i seksizma, (2) sprečavanje i borba protiv nasilja prema ženama, (3) jemčenje jednakog pristupa žena pravdi, (4) postizanje uravnoteženog učešća žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju i (5) postizanje rodne ravnopravnosti u svim politikama i merama.

Strategija se oslanja i na strateške ciljeve drugih tela koje usvajaju pojedine evropske institucije i udruženja, a koje su od značaja za unapređivanje rodne ravnopravnosti, poput Evropske povelje o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou Saveta evropskih opština i regiona (2006).

S obzirom na status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, Republika Srbija je preuzela obavezu da u potpunosti usvoji pravne tekovine Evropske unije. Stoga ova Strategija uzima u obzir ključne dokumente u ovoj oblasti: Amsterdamski sporazum (1997) koji reguliše ljudska prava, posebno princip jednakog tretmana muškaraca i žena i zabranu diskriminacije na osnovu pola; Povelju Evropske unije o osnovnim pravima, Evropsku strategiju za osobe sa invaliditetom 2010-2020, Evropsku platformu za borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti, Strategiju za ravnopravnost žena i muškaraca 2010-2015, Strategiju pametnog, održivog i inkluzivnog rasta "Evropa 2020" COM(2010) 2020, Direktivu broj 2000/43/EC od 29. juna 2000. godine o sprovođenju principa jednakog postupanja bez obzira na rasno ili etničko poreklo, Direktivu broj 2000/78/EC od 27. novembra 2000. godine o opštem okviru za jednako postupanje sa građanima prilikom zapošljavanja i na radu, Direktivu broj 2006/54/EC o primeni načela jednakih mogućnosti i jednakog tretmana muškaraca i žena u vezi sa pitanjima zapošljavanja i obavljanja zanimanja, Direktivu 2010/41/EU od 7. jula 2010. godine o primeni principa jednakog tretmana između muškaraca i žena uključenih u aktivnosti samozapošljavanja, Direktivu od 11. decembra 1986. godine o primeni principa jednakog postupanja između muškaraca i žena koji rade na poljoprivrednim aktivnostima, u samozaposlenom svojstvu i o zaštiti samozaposlenih žena tokom trudnoće i materinstva, Direktivu 2004/113/EZ o principu jednakog tretmana žena i muškaraca pri korišćenju roba i usluga, Direktivu 92/85/EEZ o uvođenju mera kojima se podstiče unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu trudnica i porodilja ili dojilja (deseta pojedinačna direktiva u okviru člana 16, stav 1. Direktive 89/391/EEZ), Preporuku Saveta o promovisanju pozitivne akcije za žene; Preporuku Komisije o zaštiti dostojanstva žena i muškaraca na poslu; Rezoluciju Saveta o promovisanju jednakih mogućnosti za žene; Rezoluciju Saveta o uravnoteženom učešću muškaraca i žena u odlučivanju; Rezoluciju Saveta o stanju zdravlja žena u Evropskoj zajednici; Rezoluciju Saveta o ženama u nauci; Rezoluciju Saveta i ministara rada i socijalne politike o uravnoteženom učešću žena i muškaraca u porodičnom i radnom životu; Rezoluciju Evropskog parlamenta o ženama u odlučivanju; Rezoluciju Evropskog parlamenta o ženama u međunarodnoj politici; Akt o malim preduzećima, 2008; Program akcije za integrisanje rodne ravnopravnosti u razvojnu saradnju Zajednice - Saopštenje Komisije Savetu i Evropskom parlamentu (Mapa puta EU za postizanje rodne ravnopravnosti 2006-2010) i dr.

Nacionalni pravni i politički okvir

Ustav Republike Srbije jemči ljudska prava utvrđena potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i zakonima, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. stav 1). Član 19. Ustava Republike Srbije navodi da je svrha ustavnih jemstava "očuvanje ljudskog dostojanstva i ostvarenje pune slobode i jednakosti svakog pojedinca". Članom 15. ustanovljava politiku jednakih mogućnosti kao obavezu države i jemči ravnopravnost žena i muškaraca.

Najviši pravni akt Republike Srbije proklamuje načelo jednakosti pred Ustavom i zakonom i zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju na bilo kojoj osnovi, uključujući i diskriminaciju na osnovu pola (član 21. stav 3). Garantuje pravo na jednaku zakonsku (član 21. stav 2) i sudsku zaštitu (član 36), pravnu zaštitu svih osnovnih ljudskih prava svim građanima i građankama bez diskriminacije, uključujući i obraćanje međunarodnim institucijama u cilju zaštite zajemčenih prava (član 22. stav 2). Ustav Republike Srbije predviđa da Republika Srbija može uvesti posebne mere "radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima" (član 21. stav 4). Ova ustavna odredba otvara prostor za razvijanje politike rodne ravnopravnosti i unapređenje zakonodavstva, kao i za uvođenje i primenu mera sa ciljem eliminacije diskriminacije žena.

Ustav Republike Srbije, pored toga, garantuje i pravo na rehabilitaciju i naknadu materijalne ili nematerijalne štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom državnih ili drugih organa (član 35), nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta (član 25. stav 1), zabranjuje ropstvo i položaj sličan ropstvu, kao i svaki oblik trgovine ljudima (član 26. st. 1. i 2), jamči zaštitu dece od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja (član 64. stav 3), jamči posebnu zaštitu porodice, majki, samohranih roditelja i dece (član 66), nalaže obezbeđivanje ravnopravnosti i zastupljenosti polova u Narodnoj skupštini, u skladu sa zakonom (član 100. stav 2). Ustav Republike Srbije garantuje set ekonomskih prava koja garantuju pravo na zapošljavanje, pravo na rad i pravo na slobodan izbor profesije ženama i muškarcima pod jednakim uslovima.

Ključni zakoni na koje se oslanja ova strategija su Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", broj 22/09) i Zakon o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik RS", broj 104/09).

Zakon o zabrani diskriminacije uređuje opštu zabranu diskriminacije, oblike i slučajeve diskriminacije i mehanizme zaštite. Među osnovama diskriminacije navodi, između ostalih, pol, rodni identitet, seksualnu orijentaciju, bračni i porodični status (član 2. stav 1). Zakon definiše diskriminaciju na osnovu pola kao postupanje "protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života" (član 20. stav 1). Članom 14. Zakon predviđa primenu posebnih mera uvedenih radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u neravnopravnom položaju.

Zakon o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) uređuje stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza, preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i postupak pravne zaštite lica izloženih diskriminaciji. Pod ravnopravnošću polova Zakon podrazumeva "ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije i zakonima, i svi su dužni da je poštuju" (član 2. stav 1). Državni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravna lica koja osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave dužni su da prate ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života, primenu međunarodnih standarda i Ustavom zajemčenih prava u ovoj oblasti (član 2. stav 4). Zakon obavezuje organe javne vlasti da vode aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima društvenog života (član 3). Politika jednakih mogućnosti podrazumeva postizanje ravnopravnosti polova u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na položaj žena i muškaraca. Zakon pravi razliku između pojmova pol i rod, navodeći da se pol odnosi na biološke karakteristike lica (član 10. stav 1. tačka 1), dok rod označava "društveno uspostavljene uloge, položaje i statuse žena i muškaraca u javnom i privatnom životu, a iz kojih usled društvenih, kulturnih i istorijskih razlika proističe diskriminacija zasnovana na biološkoj pripadnosti određenom polu" (član 10. stav 1. tačka 2). Diskriminacija po osnovu pola se definiše kao "svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti" (član 4. stav 1). Diskriminacijom se smatra i ako se prema licu neopravdano postupa lošije nego što se postupa prema drugome, isključivo ili uglavnom što je tražilo ili namerava da traži pravnu zaštitu od diskriminacije ili je ponudilo ili namerava da ponudi dokaze o diskriminatorskom postupanju. Pod neopravdanim razlikovanjem, isključivanjem, ograničavanjem i postupanjem ili drugim preduzetim merama, u smislu ovog zakona, naročito se smatra ako: 1) preduzeta mera nije opravdana zakonitim ili legitimnim ciljem; 2) ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se preduzetim merama ostvaruje. Kao i Zakon o zabrani diskriminacije, i Zakon o ravnopravnosti polova predviđa preduzimanje posebnih mera radi otklanjanja i sprečavanja nejednakog položaja žena i muškaraca i ostvarivanja jednakih mogućnosti polova (član 7).

Strategija podržava realizaciju antidiskriminacionih odredbi i posebnih mera predviđenih za poboljšanje položaja pripadnica ranjivih grupa u sledećim zakonima:

- Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS", broj 33/06);

- Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina ("Službeni glasnik SRJ", broj 11/02 i "Službeni glasnik RS", br. 72/09 - dr. zakon i 97/13 - US);

- Krivični zakonik ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14);

- Porodični zakon ("Službeni glasnik RS", br. 18/05, 72/11 i 6/15);

- Zakon o socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", broj 24/11);

- Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14);

- Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10 i 38/15);

- Zakon o javnom informisanju i medijima ("Službeni glasnik RS", br. 84/14 i 58/15);

- Zakon o elektronskim medijima ("Službeni glasnik RS", broj 83/14);

- Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 52/11, 55/13 i 35/15 - autent. tumačenje);

- Zakon o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14 i 45/15);

- Zakon o crkvama i verskim zajednicama ("Službeni glasnik RS", broj 36/06);

- Zakon o izboru narodnih poslanika ("Službeni glasnik RS", br. 35/00, 57/03, 72/03, 18/04, 85/05, 101/05, 104/09, 28/11 i 36/11);

- Zakon o lokalnim izborima ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 34/10 - US, 54/11);

- Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 72/09 - dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 - dr. zakon i 93/14);

- Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Službeni glasnik RS", br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10);

- Zakon o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", br. 129/07 i 83/14);

- Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 32/13);

- Zakon o mladima ("Službeni glasnik RS", broj 50/11);

- Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 18/10); 

- Zakon o sportu ("Službeni glasnik RS", br. 24/11 i 99/11 - dr. zakon);

- Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ("Službeni glasnik RS", broj 36/10);

- Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 20/14 - US i 55/14);

- Zakon o javnim medijskim servisima ("Službeni glasnik RS", br. 83/14 i 103/15);

- Zakon o kulturi ("Službeni glasnik RS", broj 72/09).

Veze sa drugim strategijama Republike Srbije

Strategija polazi od prioritetnih ciljeva Vlade5, a rešenja su usklađena sa prioritetima definisanim u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU (2014-2018), konkretno sa poglavljima:

- 1.2.3. Ekonomska i socijalna prava (smanjenje siromaštva, zaštita omladine, socijalno uključivanje Romkinja, osobe sa invaliditetom);

- 3.11.1.3. Državna pomoć u poljoprivredi (podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju);

- 3.8.1. Statistika (unapređivanje zvanične statistike);

- 3.19.2. Bezbednost i zdravlje na radu (radnopravna zaštita ženske radne snage, posebno trudnica, izmene i dopune Zakona o ravnopravnosti polova radi transponovanja odredbi propisanih Direktivom broj 2006/54/EC o primeni načela jednakih mogućnosti i jednakog tretmana muškaraca i žena u vezi sa pitanjima zapošljavanja i obavljanja zanimanja);

- 3.19.3. Socijalni dijalog (unapređenje kolektivnog pregovaranja);

- 3.19.4. Zapošljavanje i Evropski socijalni fond (kreiranje i usmeravanje mera aktivne politike zapošljavanja ka teže zapošljivim licima: mladi, stariji, viškovi zaposlenih, lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovana lica, Romi/Romkinje, osobe sa invaliditetom; povećanje efikasnosti politike zapošljavanja prema ranjivim grupama);

- 3.19.5. Socijalna uključenost (nastavak aktivnosti na unapređenju položaja posebno ranjivih grupa, naročito socijalne inkluzije dece sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa intelektualnim smetnjama i problemima mentalnog zdravlja; zaštita starijih i bolesnih osoba, unapređivanje dostupnosti usluga socijalne zaštite u ruralnim, udaljenim područjima, kao i u poboljšavanju informisanosti o pravima starijih osoba);

- 3.19.7. Sprečavanje diskriminacije i jednake mogućnosti (usvajanje Nacionalne strategije za unapređivanje rodne ravnopravnosti za period 2016-2020. godine, u skladu sa evaluacijom prethodnog strateškog dokumenta i realnim ciljevima zasnovanim na dosadašnjim rezultatima, uz učešće svih relevantnih partnera; usvajanje Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima za period 2016-2020. godine u skladu sa politikama EU u ovoj oblasti i Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici; usvajanje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period posle 2015. godine; podizanje svesti javnosti o značaju i potrebi poštovanja i primene principa rodne ravnopravnosti i zagovaranje politika pružanja pomoći i podrške žrtvama rodne diskriminacije, kao i rad na ekonomskom osnaživanju žena i njihovoj političkoj participaciji);

- 3.20.4. Politika malih i srednjih preduzeća (unapređivanje omladinskog, socijalnog i ženskog preduzetništva);

- 3.23.3. Osnovna prava (sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period 2014-2018. godine; primena mehanizama Ujedinjenih nacija o poštovanju ljudskih prava - osam osnovnih ugovora o ljudskim pravima i Univerzalni periodični pregled; prioriteti u cilju zabrane diskriminacije i planirani projekti i programi finansirani iz sredstava inostrane razvojne pomoći čiji će krajnji korisnici/korisnice biti žene, deca, Romi/Romkinje i osobe sa invaliditetom; besplatna pravna pomoć, prava žrtava).

_________
5 www.rsjp.gov.rs/pripritetni-ciljevi-vlade-srbije-utvrdjeni-akcionim-planom-za-sprovodjenje-programa-vlade

Ova strategija je komplementarna sa Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije koju je Vlada usvojila 2013. godine ("Službeni glasnik RS", broj 60/13) i koja je identifikovala žene kao jednu od devet osetljivih društvenih grupa koje su naročito izložene riziku od diskriminacije i diskriminatorskog postupanja. Ciljevi i mere predviđene ovom strategijom usklađene su sa ciljevima i merama predviđenim Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije u pogledu prevencije i zaštite žena od diskriminacije i pratećim Akcionim planom usvojenim u oktobru 2014. godine.

Ova strategija je usklađena i sa drugim nacionalnim strategijama koje se u jednom delu bave unapređenjem rodne ravnopravnosti i položaja žena u toj oblasti, kao što su:

- Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima 2011-2015;

- Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine i prateći Akcioni plan primene;

- Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine;

- Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine;

- Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine;

- Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine;

- Nacionalna strategija socijalnog stanovanja 2012-2022;

- Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine;

- Strategija stručnog usavršavanja državnih službenika u Republici Srbiji 2011-2013;

- Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020;

- Strategija razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji;

- Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine;

- Strategija karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji;

- Strategija naučnog i tehnološkog razvoja u Republici Srbiji za period od 2010. do 2015. godine;

- Strategija javnog zdravlja Republike Srbije;

- Strategija razvoja zvanične statistike u Republici Srbiji 2009-2012;

- Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja;

- Strategija podsticanja rađanja;

- Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji;

- Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji;

- Strategija unapređenja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji;

- Strategija razvoja socijalne zaštite;

- Strategija razvoja poljoprivrede;

- Strategija o starenju;

- Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine;

- Strategija reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine;

- Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji;

- Prvi i Drugi nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva;

- Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2010-2015).

U definisanju problema, opštih i posebnih ciljeva, i mera za ostvarivanje ciljeva Strategija je uzela u obzir i:

- Preporuke Vlade Republike Srbije za pravce delovanja date u Drugom nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji: Pregled i stanje socijalne isključenosti i siromaštva za period 2011-2014. godine sa prioritetima za naredni period (oktobar 2014. godine),

- Zaključak Vlade Republike Srbije (05 broj 337-1685/2015, od 19. februara 2015. godine) kojim se prihvata Izveštaj Političkog saveta o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir, bezbednost u Republici Srbiji (2010-2015) za period 2011-2013. godina.

- Preporuke radi delotvornog suzbijanja diskriminacije žena i uspostavljanja efektivne rodne ravnopravnosti date u Posebnom izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji žena, njihovom položaju, okvirima i ključnim problemima u ostvarivanju i zaštiti od diskriminacije ("Službeni glasnik RS", broj 44/15),

- Preporuke Zaštitnika građana,

- Preporuke Poverenika za zaštitu ravnopravnosti,

- Preporuke Pokrajinskog ombudsmana,

- Preporuke i platforme ženskih i drugih udruženja među kojima su: Ženska platforma za razvoj Srbije 2014-2020, Palić, 2014; Platforma Romsko-ženske mreže Srbije od 16. juna 2010; Platforma za razvoj preduzetništva žena u Srbiji od 30. marta 2015. godine; Akademija ženskog liderstva uz podršku 50 udruženja i 68 pojedinki/pojedinaca: Inicijativa Vladi Republike Srbije ka održivim i efikasnim rešenjima za ostvarivanje politike rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji od 11. avgusta 2014. godine; YUCOM (2012), Preporuke za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova, Beograd: YUCOM,

- Zaključke sa dijaloga organizovanih sa udruženjima i na lokalnom nivou.

1. OPIS STANJA RODNE RAVNOPRAVNOSTI U REPUBLICI SRBIJI

Formalno gledano, žene i muškarci u Republici Srbiji imaju jednaka prava. Međutim, pokazatelji govore da je ukupan društveno-ekonomski položaj žena u znatno lošijem položaju u odnosu na muškarce i da postoji dubok jaz između proklamovanih principa i konkretne prakse u sprovođenju politika. Ovo je glavni i zajednički zaključak serije istraživanja o položaju žena koje je sprovelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja tokom 2014. godine. Ovakvu ocenu stanja rodne ravnopravnosti potvrđuju i nalazi Evaluacije Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti u periodu od 2010. do 2015. godine, izveštaji i preporuke nezavisnih državnih organa koji štite prava građana i građanki, kao i istraživanja i studije u ovoj oblasti.

Komitet UN za eliminisanje diskriminacije žena je Republici Srbiji uputio ukupno 24 preporuke u svojim Zaključnim zapažanjima u vezi sa Drugim i Trećim periodičnim izveštajem o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW/C/SRB/2-3). Prema datim preporukama, Republika Srbija treba da unapredi pravni i institucionalni okvir za zabranu diskriminacije i unapređivanje ravnopravnosti i da obezbedi odgovarajuće i održive budžetske i ljudske resurse za primenu strategija, politika i mera koje se odnose na eliminaciju diskriminacije žena, posebno pripadnica ranjivih grupa. Komitet, između ostalog, podržava otklanjanje patrijarhalnih rodnih stereotipa, prevenciju i smanjenje nasilja nad ženama, jačanje napora radi uspostavljanja rodno osetljivog obrazovanja, preduzimanje posebnih mera za poboljšanje položaja ranjivih grupa žena, posebno žena na selu, te konstatuje potrebu većeg učešća žena u javnom i političkom životu.

1.1. Rodna ravnopravnost u partnerskim i porodičnim odnosima - ekonomija staranja i raspodela vremena

Populaciona i demografska politika i rodni stereotipi dovode do toga da se roditeljstvo vidi prvenstveno kao odgovornost i uloga žena, a mlade žene se doživljavaju prvenstveno kao buduće majke. Ovo je ujedno jedan od osnovnih razloga institucionalne i individualne diskriminacije prema ženama na tržištu rada6 i oblik diskriminacije koji građani i građanke najviše prepoznaju.

________
6 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (2013). Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2012. godinu, Beograd: Poverenik za zaštitu ravnopravnosti;
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (2014). Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2013. godinu, Beograd: Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Nepovoljan položaj žena je izražen u svim tipovima porodica, ali je najvidljiviji u porodicama s decom do šest godina, kao i u slučajevima samohranih roditelja, koji su uglavnom žene. Većina, tj. 79% jednoroditeljskih porodica pripada tipu "majka s decom". Obuhvat dece predškolskim obrazovanjem nije zadovoljavajući (samo je nešto više od polovine četvorogodišnjaka uključeno u predškolsko obrazovanje, a u nekim opštinama čak i manje od 40%). Dostupnost usluga za brigu o deci nije odgovarajuća, posebno u domenu postizanja ravnoteže profesionalnog i privatnog života. Od svih osoba koje su napustile posao ili smanjile broj radnih sati zbog brige o deci ili drugim članovima porodice, njih 63% su žene, a 37% muškarci, dok su osobe koje su radno neaktivne zbog brige o deci ili drugim članovima porodice gotovo isključivo žene.

Prirodni priraštaj je negativan, broj namernih prekida trudnoća visok, znanje o kontracepciji i njena dostupnost su nezadovoljavajući, a seksualno obrazovanje nije "ušlo" u škole. Poseban problem jesu maloletničke trudnoće i porođaji - u opštoj populaciji ima 1,4% žena starih od 20-24 koje su rodile dete pre osamnaeste godine, dok ih je u romskim naseljima 38,3%.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da većinu stanovništva starijeg od 65 godina čine žene, posebno u jednočlanim domaćinstvima, gde 78% jednočlanih domaćinstava osoba starijih od 65 godina čine žene. Usluge za stare, za decu i odrasle sa smetnjama u razvoju, kao i za osobe sa invaliditetom nisu dostupne u većini opština i gradova, posebno u ruralnim naseljima. Palijativna nega nije razvijena i dostupna. Istraživanja pokazuju da teret ove brige pada na žene. Otuda osobenosti korišćenja vremena žena i muškaraca nisu samo pokazatelji rodnog odnosa, nego ukazuju i na razvijenost društvenih odnosa i usluga u društvu i državi. Program UN za razvoj (UNDP) je odnos između plaćenog i neplaćenog rada unutar domaćinstva postavio kao jedan od indikatora humanog razvoja. Zapravo je rodna neravnopravnost jedna od dimenzija društvenog razvoja, a specifičnosti u korišćenju vremena su relevantan pokazatelj.

Istraživanje o korišćenju vremena Republičkog zavoda za statistiku pokazalo je značajne razlike u opterećenosti žena i muškaraca, pogotovo po osnovu neplaćenog posla između žena i muškaraca. Iako muškarci provode više vremena na plaćenom poslu, žene provode značajno više vremena u neplaćenom poslu, te u ukupnom zbiru nadmašuju muškarce za jedan sat dnevno. Pod neplaćenim aktivnostima se podrazumevaju tzv. kućni poslovi: bavljenje hranom, održavanje domaćinstva, briga o detetu/deci ili odraslom članu/članici domaćinstva, pravljenje i briga o tekstilu, kupovina i usluge, popravke, baštovanstvo, kao i putovanja u vezi sa navedenim aktivnostima. Ukupno, u neplaćenim aktivnostima svakodnevno učestvuje 95% žena i samo 77% muškaraca. U neplaćenim poslovima one (95% od svih žena) provedu 5,08 h, a muškarci koji obavljaju neplaćene poslove (77% od svih muškaraca) 2,58 h, odnosno oko 40% manje. Istraživanje o korišćenju vremena je takođe pokazalo da vreme provedeno na putu do i od posla žene uglavnom provode u javnom prevozu, dok muškarci uglavnom putuju automobilima. U slobodnom vremenu muškarci svakodnevno uživaju jedan sat duže nego žene.

Ovakva porodica predstavlja bazu za reprodukovanje rodnih uloga i nejednak odnos moći čije posledice mogu prerasti i u nasilje. Neophodne su mere koje će raspodelu resursa, među kojima je i vreme, kao i tereta kućnih poslova i brige o deci i starima učiniti ravnopravnijim.

1.2. Učešće u političkom i javnom životu

Nalazi Evaluacije Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti u periodu od 2010. do 2015. godine pokazali su da je, zahvaljujući promenama u izbornim zakonima, povećano učešće žena u zakonodavnoj vlasti. Zakon o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik RS", broj 104/09) je propisao odredbe za ravnomernu zastupljenost i jednake mogućnosti pristupa pozicijama odlučivanja (čl. 2, 3, 4, 14. i 37), a u izbornim zakonima su uvedene kvote kao privremene posebne mere za napredovanje manje zastupljenog pola7. Zahvaljujući ovim kvotama, povećalo se učešće žena u Narodnoj skupštini (sa 12,4% žena u 2000. godini na 33% u 2014. godini) i u skupštinama jedinica lokalne samouprave (sa 7% u 2000. godini na 29% u 2014. godini). Praksa, međutim, pokazuje da se broj žena u skupštinama nakon izbora smanjuje, s obzirom na to da zakonom nije predviđena obaveza da u slučaju promene nositeljke mandata na to mesto dolazi sledeća žena koja je bila na izbornoj listi. Zbog ovakvog propusta u većini slučajeva na mesto žene, koja je bila nositeljka mandata, imenuje se muškarac.

__________
7 Zakon o izboru narodnih poslanika ("Službeni glasnik RS", br. 35/00, 57/03, 72/03, 18/04, 85/05, 101/05, 104/09, 28/11 i 36/11), Zakon o lokalnim izborima ("Službeni glasnik RS", br. 129/07, 34/10 - US, 54/11), Pokrajinska skupštinska odluka o izboru poslanika u Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine ("Službeni list AP Vojvodine", broj 23/14)

Žene su još uvek retko na pozicijama izvršne vlasti. Broj ministarki u Vladi od 2001. godine varirao je od dve do četiri. U mnogim izvršnim odborima opština i gradova nema nijedne žene. Samo je 5% žena na položaju predsednika/predsednice opština i gradonačelnika/gradonačelnice. Žene su upadljivo odsutne i na pozicijama rukovođenja odborima Narodne skupštine (10%), u poslaničkim grupama (10%) i organima državne uprave, kao i u sektorima kao što su bezbednost, ekonomija, energetika, spoljna politika i sport. Žena nema u upravnim odborima javnih agencija (0%) i zavoda (0%), a retko se nađu na pozicijama rukovođenja u javnim preduzećima i pravnim subjektima sa velikom finansijskom moći i profitabilnim delatnostima. Ovo govori o kontinuitetu prakse da, što je viša pozicija u instituciji, odnosno organu odlučivanja, to je učešće žena manje. Njihova prisutnost raste na nižim mestima odlučivanja, a naročito na izvršilačkim pozicijama bez uticaja na donošenje odluka. Rodnu ravnopravnost je teško ostvariti bez srazmernog i neposrednog učešća žena u procesu donošenja odluka u svim oblastima javnog života i na svim nivoima. Romkinje, žene sa invaliditetom i pripadnice drugih ranjivih grupa upadljivo su odsutne iz javnog i političkog života.

1.3. Rodna ravnopravnost u sferi ekonomije

Uprkos tome što imaju kapaciteta, znanja, potreba i interesa, žene ne učestvuju ravnopravno sa muškarcima u kreiranju ekonomske i razvojne politike. Ukoliko učestvuju, onda je to u oblastima koje se neposredno odnose na žene, poput ženskog preduzetništva. Specifičan položaj žena nije prepoznat u tzv. "mainstream" ekonomskoj politici. Uvođenje rodne ravnopravnosti u ekonomsku politiku uključiće i uloge koju žene i muškarci imaju ili mogu da imaju u stvaranju nove ekonomske vrednosti. Odlučivanje o razvoju i ekonomskom razvoju je ključno za unapređenje ekonomskog položaja žena. Ekonomska politika koja se zasniva na rodnoj ravnopravnosti i koja je podstiče nužno je multisektorska. Takva ekonomska politika ne razdvaja u planiranju ekonomske mere od mera u drugim oblastima, kao što su obrazovanje, socijalna politika, poljoprivreda, zdravlje i nasilje nad ženama, s obzirom na to da su efekti ovih politika za položaj žena i muškaraca međusobno povezani i isprepleteni.

1.3.1. Tržište rada

Žene su najbrojnija ranjiva grupa na tržištu rada Republike Srbije. Premda čine polovinu stanovništva radnog uzrasta, one su manjina među učesnicima/učesnicama na tržištu rada i još izrazitija manjina među zaposlenima.

Stopa zaposlenosti muškaraca (50,0%) je značajno viša od stope zaposlenosti žena (35,0%). Stopa aktivnosti muškaraca radnog uzrasta (15-64) takođe je viša (69,9%) od stope aktivnosti žena (53,8%). Stopa zaposlenosti žena starosti 25 do 54 godine je za 14 procentnih poena manja u odnosu na stopu zaposlenosti muškaraca iste starosti (56% prema 70%). Zaposlene žene pretežno rade u sektoru usluga (76%). Žene čine većinu zaposlenih u oblasti obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, dok je muška radna snaga pretežno koncentrisana u oblasti građevinarstva, saobraćaja, poljoprivrede, rudarstva i prerađivačke industrije. Na rukovodećim i funkcionerskim pozicijama je dvostruko više muškaraca (57.568) nego žena (25.772).

Samozaposlenih među muškarcima ima dvostruko više nego među ženama (u starosnoj dobi od 15 do 64 godine je 29% muškaraca i 14% žena). Žene češće od muškaraca rade u neformalnoj ekonomiji. Stopa neformalne zaposlenosti žena je 23,5% naspram 20,9%, koliko iznosi stopa formalne nezaposlenosti muškaraca. Neformalno zaposlenih žena i muškaraca ima više među samozaposlenim licima nego među zaposlenim radnicima i radnicama u svim starosnim grupama. Najveći broj neformalno zaposlenih su između 25 i 54 godine. Stopa nezaposlenosti muškaraca radnog uzrasta (15-64) u 2014. godini je iznosila 19,2%, a 20,4% za žene.

Pored mladih žena i žena sa malom decom, na tržištu rada su u teškom položaju i žene starije od 45 godina koje su izgubile radno mesto, s obzirom na sužene mogućnosti da nađu novo zaposlenje. Smanjivanje budžetskih davanja za zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu žene više nego muškarce izlaže riziku od otkaza, s obzirom na to da one u navedenim oblastima čine većinu zaposlenih. To se isto odnosi i na žene zaposlene u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi u kojima je predviđeno smanjivanje administracije prema Zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", broj 68/15). S druge strane, zaposlenost muškaraca, pretežno koncentrisanih u industriji, saobraćaju i energetici, ugrožava nedostatak investicionih aktivnosti u privredi.

Prosečna zarada muškaraca je veća od prosečne zarade žena i u javnom i u privatnom sektoru, pretežno zbog koncentrisanja ženske radne snage u slabije plaćenim sektorima. Obrazovanje ima presudnu ulogu u prohodnosti žena na tržištu rada, ali ne obezbeđuje i jednake zarade. Na 100 zaposlenih muškaraca sa visokom stručnom spremom je 114 žena; u istoj kategoriji razlike između prosečnih zarada iznose 5,1% u korist muškarca. Zbog nižih zarada žene imaju u proseku i niže penzije. Žene čine nešto više od 50% svih korisnika/korisnica starosnih penzija, dok skoro dve trećine svih korisnika/korisnica invalidskih penzija čine muškarci. U obe kategorije žene u proseku primaju manju penziju od muškaraca, i to za skoro 20% nižu starosnu, a preko 16% nižu invalidsku penziju.

Na položaj žena na tržištu rada bitno utiču faktori kao što su neplaćeni rad u porodici i nedovoljna podrška za usklađivanje porodičnih obaveza i rada. Žene koje rade kraće od punog radnog vremena to čine uglavnom zbog brige o deci ili nesposobnim odraslim licima, dok se muškarci opredeljuju da rade kraće od punog radnog vremena pretežno zbog nemogućnosti nalaženja posla sa punim radnim vremenom ili zbog školovanja i obuke. Briga o deci i drugi porodični razlozi glavni su razlozi i odustanka žena od aktivnog traženja posla.

O raširenosti diskriminacije žena u oblasti rada i zapošljavanja govori i podatak da se više od polovine pritužbi iz ove oblasti, podnetih Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u 2014. godini, odnosi na diskriminaciju na osnovu pola/roda. Zakonske odredbe o zaštiti trudnica i porodilja se često ne poštuju. Kada je reč o diskriminaciji žena zbog korišćenja trudničkog, odnosno porodiljskog odsustva, čak 38% građana i građanki navodi da je upoznato sa slučajem da je žena dobila otkaz iz ovog razloga. Žene su na konkursima za posao češće odbijene nego muškarci sa opravdanjem da određeni posao nije za pripadnice njihovog pola (71%) ili zbog starosti (65%). Žene nisu dovoljno uključene u kolektivno pregovaranje sa poslodavcima putem sindikata, te su im sužene mogućnosti da aktivno utiču na poboljšanje položaja na radu. U još težem položaju su žene koje rade u neformalnoj ekonomiji, s obzirom na to da su izvan sindikalne zaštite.

Ekonomski položaj žena i muškaraca određuju i njihovi izvori prihoda i vlasništvo nad imovinom i sredstvima rada. Muškarci čine većinu lica kojima je glavni izvor sredstava za život zarada (58%), potom slede novčana naknada za nezaposlena lica (60%), prihodi od imovine (63,8%), kao i zajam/ušteđevina (64%). Žene čine većinu među licima kojima su glavni izvor prihoda penzija (57%), stipendije (56,5%) i socijalna primanja (55,5%). Većina izdržavanih lica su takođe žene (57,6%). Žene se znatno ređe javljaju na poziciji nosioca/nositeljke gazdinstva nego muškarci. Na nivou cele Srbije, one su zastupljene među nosiocima/nositeljkama gazdinstva sa 17,3%. Žene su znatno ređe nego muškarci vlasnice imovine koja predstavlja značajan ekonomski kapital, stanova, poslovnog prostora, zemljišta i sl.

1.3.2. Preduzetništvo

Rodni jaz u preduzetništvu je još uvek izražen. U poslovnom sektoru na rukovodećim položajima i u ulozi vlasnika/vlasnica i osnivača/osnivačica malih i srednjih preduzeća i dalje su najčešće muškarci (77,9%). Žene su najčešće vlasnice radnji (34,3%) i srednjih privrednih društava (22,1%). Dok je u regionu Beograda svaka šesta žena vlasnica svog biznisa, u regionu Južne i Istočne Srbije je svaka četvrta. Žene najčešće posluju u trgovini i drugim uslužnim delatnostima, dok su građevinski poslovi, prevoz robe i putnika/putnica i održavanje vozila delatnosti rezervisane za muškarce. Podaci ukazuju na to da su preduzeća na čijem se čelu nalaze žene teže održiva, odnosno da ih odlikuje veća stopa gašenja.

Percepcije rodno specifičnih problema pokazuju da je 20,6% aktivnih preduzetnica iskusilo različit tretman u odnosu na muške kolege, a 76% smatra da žene nisu prihvaćene i da se ne shvataju ozbiljno u poslu. Jedan oblik rodne diskriminacije ogleda se u nepoverljivosti poslovnog okruženja, nekada čak i u odbijanju da se posao sklopi sa ženom. Menadžerke se susreću sa preprekama pri napredovanju i u jednakom nagrađivanju kao menadžeri muškarci.

Najveći izazovi za preduzetnice predstavljaju nedostatak finansija i povoljnih izvora finansiranja za uspešno započinjanje sopstvenog posla, nedovoljne poreske olakšice, slabi poslovni kontakti i nedostatak informacija. Nepovoljni položaj žena u poslovnom sektoru rezultat je veće opterećenosti žena brigom o porodici i domaćinstvu i različitih formi diskriminacije i rodnih predrasuda. Žene poseduju i manje nekretnina registrovanih na svoje ime, što im otežava dobijanje kredita usled nedostatka sredstava obezbeđenja. Pored toga, ulazak žena u preduzetništvo često je uslovljeno postojanjem stereotipa, nedovoljno razvijenom i nefleksibilnom brigom o deci, kao i teškoćama u usklađivanju porodičnih i poslovnih obaveza.

U politikama i propisima neposredno usmerenim na regulisanje i razvoj preduzetništva, rodna perspektiva nije dovoljno uključena, te ove politike i propisi ne prepoznaju specifične probleme žena u preduzetništvu, niti omogućavaju specifične oblike podrške.

1.3.3. Poljoprivreda i selo

Ruralna područja u Republici Srbiji karakterišu siromaštvo, regionalne i razvojne nejednakosti, migracije, depopulacija, nepovoljna demografska i obrazovna slika, ranjiva zaposlenost, nizak nivo lokalnih inicijativa i smanjena konkurentnost, uz gubitak prirodnog i kulturnog nasleđa. Žene koje žive u seoskim područjima čine jednu od najranjivijih grupa u pogledu jednakih mogućnosti ostvarivanja ljudskih prava u svim oblastima javnog i privatnog života, od mogućnosti da ravnopravno učestvuju na pozicijama moći i odlučivanja u državi, zajednici i porodici, do pristupa zdravstvenim, obrazovnim, socijalnim i drugim uslugama, finansijama i drugim resursima i nasleđivanja gazdinstava i druge imovine. Kućni rad, briga o deci i stvarima gotovo se u potpunosti prepušta njima. Uz intenzivni rad u poljoprivredi, to im postavlja velika radna opterećenja. Stil života žena na selu je pretežno tradicionalan i patrijarhalan i time su one dvostruko marginalizovane: zato što su pripadnice ruralnih poljoprivrednih domaćinstava i zato što unutar ekonomske i porodične organizacije domaćinstva imaju ograničen pristup prihodima, imovini i odlučivanju. One najčešće ne odlučuju o poljoprivrednoj proizvodnji.

Imovinske nejednakosti po osnovu roda su veoma izražene. Kuće u kojima žive žene na selu su u 88% slučajeva u vlasništvu muškaraca, ne poseduju zemlju u 84% slučajeva i gotovo da ne poseduju sredstva za poljoprivrednu proizvodnju. Žene čine 55% nezaposlenog ruralnog stanovništva i 74% neplaćenih pomažućih članova/članica poljoprivrednih gazdinstava. Postoje značajne razlike u neformalnoj zaposlenosti između muškaraca (28,8%) i žena (43,4%), a žene iz seoskih područja su osam puta zastupljenije u neformalnoj zaposlenosti od žena iz gradskih područja (5,5%). Znatno su manje pokrivene penzijskim i zdravstvenim osiguranjem u odnosu na muške članove domaćinstva. Ukupno 12% žena nema zdravstveno osiguranje, a preko 60% žena nije pokriveno penzijskim osiguranjem. Kod žena koje se nalaze u statusu pomoćnih članova/članica domaćinstva stanje je još nepovoljnije - čak 93% ne uplaćuje penzijsko osiguranje, uglavnom zbog nedostatka novca. Ovakav položaj ih izlaže većem riziku od siromaštva.

Komunalna infrastruktura u ruralnim područjima u Republici Srbiji je nedovoljno razvijena, što doprinosi lošem kvalitetu života seoskog stanovništva, jer je otežana dostupnost socijalnim, zdravstvenim i drugim uslugama. Zdravstvena zaštita je oskudna i svedena na elementarnu sanaciju zdravstvenih problema. Pokrivenost seoskog područja zdravstvenim ustanovama je nezadovoljavajuća, te većina žena mora da putuje u grad radi specijalističkih pregleda i kupovine lekova, što za njih predstavlja prevelik trošak u novcu i vremenu. Iz ovih razloga zdravlje mnogih žena na selu, naročito siromašnih, mladih, starijih žena i žena sa invaliditetom, veoma je ugroženo. I u ovom pogledu regionalne razlike su izražene. U Autonomnoj pokrajini Vojvodina 87% sela ima ambulantu, u centralnoj Srbiji ambulanta postoji u 33% sela, u zapadnoj Srbiji u 27% sela, a u jugoistočnoj Srbiji u 20% sela. Ni druge usluge nisu dostupne u dovoljnoj meri - obrazovne usluge, usluge socijalne zaštite, usluge koje jačaju ekonomski potencijal stanovništva, informaciono-komunikacione tehnologije, servisi podrške za dugotrajnu negu starijih i one od značaja za sociokulturnu participaciju. Posledično, ekonomski i kreativni potencijal žena na selu nije dovoljno iskorišćen, dok su one same izložene visokom stepenu ekonomske, fizičke i socijalne nesigurnosti, kao i nasilju u porodičnim i partnerskim odnosima. Vrlo često su diskriminisane po više osnova, kao što su dob, etnicitet i invaliditet. U posebno teškom položaju su pripadnice marginalizovanih grupa - Romkinje, starije žene, žene sa invaliditetom i nepismene žene. Uzroci su u tvrdo ukorenjenim patrijarhalnim rodnim ulogama i stereotipima, kao i u nedovoljnoj brizi države o ovoj grupi stanovništva.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. godine daje prikaz stanja rodne ravnopravnosti u ruralnim područjima, i to u domenu ekonomskog učešća među ruralnom populacijom. Među ženama je manje učešće aktivnih lica, manje zaposlenih i manje onih koje rade van poljoprivrede, nego među muškarcima. Iz perspektive regionalnih razlika uočava se da je u AP Vojvodini neznatno manje učešće nezaposlenih lica među ženama nego među muškarcima, što ne znači i da je njihov ekonomski položaj bolji, budući da su manje od muškaraca zaposlene u nepoljoprivrednom sektoru, manje angažovane u poljoprivredi i u izrazito većem broju neaktivne. Znatno je nepovoljniji položaj žena u južnoj i istočnoj Srbiji, gde su rodne razlike posebno snažno ispoljene u svim segmentima tržišta rada.

U Predlogu nacionalnog programa ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2015-2020. godine, u okviru predviđenih mera u kriterijumima selekcije, prednost se daje preduzetnicama, odnosno ženama nositeljkama poljoprivrednog gazdinstva, s obzirom na podatke koji ukazuju na ispoljavanje rodne nejednakosti kroz neravnotežu u obavljanju rukovodećih i izvršnih poslova na gazdinstvu (udeo žena nositeljki gazdinstva, na čije ime se vodi gazdinstvo, je svega oko 17%, a još je niže njihovo učešće u svojstvu upravnika/upravnica, odnosno donosioca/donositeljki odluka u pogledu organizovanja poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvu (16%) i stalno zaposlene radne snage na gazdinstvu (14,8%); najveći udeo neformalno angažovane radne snage u obavljanju poljoprivrednih poslova takođe čine žene - 63%.

1.4. Rodna ravnopravnost u sistemu formalnog obrazovanja i vaspitanja

U pogledu rodne ravnopravnosti, oblast obrazovanja je neophodno posmatrati sa više aspekata:

1. Rodna ravnopravnost u pogledu pristupa obrazovanju

U Republici Srbiji je devojčicama i dečacima, devojkama i mladićima, ženama i muškarcima, obezbeđen jednak pristup obrazovanju na svim nivoima. Ne postoje razlike u školama i školskim predmetima u pogledu dostupnosti devojčicama i dečacima. Sprovođenje koncepcije jednake dostupnosti u obrazovanju u proteklih 50 godina dovelo je do toga da ne postoji razlika u stopi upisa devojčica (98%) i dečaka (98,4%) u osnovnu školu. Razlike u dostupnosti srednjeg obrazovanja između devojčica i dečaka ne postoje u pogledu srednje stručne spreme, ali je sam izbor zanimanja često rukovođen tradicionalnim podelama na muška i ženska zanimanja. Među učenicima/učenicama koji/e završavaju srednje četvorogodišnje opšte obrazovanje (gimnazije) više je devojčica (58%) nego dečaka (42%). Takođe, devojčice su u većini među učenicima/učenicama koji završavaju srednje stručne četvorogodišnje škole (52% devojčica prema 48% dečaka). Dečaci su brojniji u područjima obrazovanja: elektrotehnika, mašinstvo i obrada metala, geodezija i građevinarstvo, saobraćaj, šumarstvo i obrada drveta i geologija i rudarstvo. Među diplomiranim studentima/studentkinjama u 2012. godini žene čine više od polovine u područjima obrazovanja: obrazovanje (87%), zdravstvo i socijalna zaštita (73%), umetnost i humanističke nauke (71%) i društvene nauke, poslovanje i pravo (61%). Muškarci čine većinu svih diplomiranih u područjima obrazovanja: tehnika, proizvodnja i građevinarstvo (65%), prirodne nauke, matematika i informatika (54%), poljoprivreda i veterina (54%) i usluge (51%). Tradicionalizam u odnosu na rodne uloge uslovljava veću tehničku nepismenost žena, što ih kasnije dodatno marginalizuje na tržištu rada.

Visoke škole i fakultete upisuju i završavaju većinski žene. Među upisanim studentima/studentkinjama ima 56% žena, a među diplomiranim 58% (podaci za 2012. godinu). U 2012. godini doktoriralo je više muškaraca (52%) nego žena (48%).

Pristup obrazovanju je otežan deci, posebno devojčicama iz marginalizovanih grupa (kao što su siromašni, Romi, deca sa invaliditetom, deca u seoskim područjima).

U pogledu nivoa obrazovanosti odraslih, skoro 10% žena i oko 4% muškaraca koji žive u gradskim naseljima su bez osnovne škole ili imaju nepotpunu osnovnu školu. U naseljima tipa "ostalo" preko 30% žena i oko 17% muškaraca nije nikada išlo u školu ili ima nepotpunu osnovnu školu.

2. Obrazovanje za rodnu ravnopravnost, kulturu ljudskih prava i poštovanja i uvažavanja različitosti je u cilju unapređenja komunikacije među polovima, prevencije diskriminacije i promene rodnih stereotipa i patrijarhalnih kulturnih obrazaca.

Trenutno su ljudska prava i nediskriminacija predmet nastave jedino građanskog vaspitanja, a zapravo treba da postoje u skoro svim predmetima kroz kurikularni sadržaj.

3. Rodna osetljivost u svim segmentima obrazovnog procesa

Ovo podrazumeva tretman devojčica i dečaka, devojaka i mladića u skladu sa njihovim specifičnim potrebama, upotrebu rodno osetljivog jezika u školama i na fakultetima, rodno osetljiv sadržaj udžbenika, rodno osetljiv sadržaj predmeta, korišćenje rodno osetljivog jezika, eliminaciju rodnih stereotipa i predrasuda i uključivanje ženskog doprinosa nauci, kulturi i umetnosti u sadržaje predmeta. Trenutno, obrazovni proces u Republici Srbiji nije rodno osetljiv.

Analiza programa u realizaciji nastave građanskog vaspitanja, urađena 2010. godine uz podršku Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne zaštite, pokazala je da i nastavnici i nastavnice, i učenici i učenice, imaju izgrađene rodne stereotipe, a program je koncipiran iz perspektive rodne neutralnosti.

Akademski studijski programi društveno-humanističkih nauka, van Centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije, nisu rodno osetljivi i ne sadrže predmete koji na interdisciplinaran način uključuju uvođenje rodne perspektive u pojedine nastavne sadržaje (na primer, rodno odgovorno budžetiranje u studije ekonomije).

4. Ravnopravan položaj žena i muškaraca na radu i učešće u odlučivanju i upravljanju

Ovo podrazumeva jednak tretman u pogledu uslova zapošljavanja, stručnog usavršavanja, napredovanja, visine zarade, itd. u radu bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi, kao i jednaka prava žena da budu na upravljačkim pozicijama. Ovo podrazumeva i srazmeran broj direktorki/direktora u odnosu na broj zaposlenih žena i muškaraca u obrazovnim ustanovama i nastojanje da u školskim i upravnim odborima obrazovnih ustanova bude bar 30% žena. Trenutno je u osnovnim i srednjim školama zaposleno ukupno 72.657 žena i 29.814 muškaraca, od čega je 695 direktorki, a 924 direktora. Među vaspitačima/vaspitačicama je 95,5% žena, u osnovnim školama među nastavnim osobljem je 71,8% žena, a na fakultetima među predavačima/predavačicama je 29,4% žena. Na čelu svih naših univerziteta do sada je bilo samo šest rektorki (u Beogradu i Novom Sadu). Na čelu Srpske akademije nauka i umetnosti nikada nije bila žena, a među njenim članovima/članicama ima ih samo 6%.

S obzirom na to da je rodna ravnopravnost multisektorsko pitanje, ono zahteva pristup i ulazak i kroz neformalne oblike obrazovanja.

U oblasti obrazovanja, i to u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti i poboljšanja položaja žena, postignuti su značajni rezultati u proteklih dvadeset godina, od 1990-ih u oblasti neformalnog obrazovanja, a posle 2000. godine i u oblasti formalnog/univerzitetskog obrazovanja zahvaljujući ženskim/rodnim studijama. Kroz Centar za ženske studije u Beogradu, udruženje Ženske studije i stvaralaštvo u Novom Sadu, centre u Nišu i u drugim gradovima Republike Srbije, prošlo je nekoliko hiljada polaznika/polaznica, učestvovalo je više od 200 predavača/predavačica iz zemlje i inostranstva. Polaznici/polaznice su uglavnom bili/e studenti/studentkinje univerziteta, ali i nastavnici/nastavnice, aktivisti/aktivistkinje, kao i pripadnici/pripadnice marginalizovanih grupa (Romi/Romkinje) i dr.

Od 2000. godine na nekim fakultetima Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu uvode se dodiplomski (izborni) i poslediplomski (master i doktorski) programi studija roda. Tako je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, u okviru dodiplomskog programa, uveden izborni predmet Ženske studije/Studije roda, koji je godišnje slušalo i do 50 studenata/studentkinja. Od 2006/2007. školske godine na istom fakultetu uveden je master program Studije roda, koji je pohađalo u proseku 12 studenata/studentkinja godišnje, koji/e su uspešno završili/e studije ili su u završnoj fazi pisanja master rada. Takođe, i polaznici/polaznice drugih master programa na istom fakultetu (studije medija, socijalnog rada) u velikom broju (do 25 godišnje) se opredeljuju za neke izborne predmete sa master programa Studije roda. Na fakultetu postoji i dodiplomski neakreditovani program Centra za ženske studije.

Na Univerzitetu u Novom Sadu ACIMSI (Asocijacija centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja) Centar za rodne studije postoji od 2003. godine kao akreditovani postdiplomski program sa interdisciplinarnim pristupom u istraživanju i integrisanjem rodno osetljivog pristupa u proučavanju u okviru društveno-humanističkih nauka. One doprinose promeni akademske paradigme, preispitivanju ustaljenih načina mišljenja, patrijarhalnih kulturnih obrazaca i uvođenju dimenzije roda i u druge oblasti poput zakonodavne, društvene, umetničke i jezičke prakse. Do danas je na Rodnim studijama odbranjeno deset doktorskih disertacija, šest magistarskih teza, dva specijalistička i 24 master rada. Pored nastave, Rodne studije vode i istraživačke projekte, a aktivno su prisutne u lokalnim zajednicama širom Autonomne pokrajine Vojvodina; doprinose osposobljavanju lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, što predstavlja ogroman ljudski potencijal na koji se možemo osloniti u smislu edukacija na svim nivoima, posebno pošto je jedan broj diplomiranih doktoranata/doktorantkinja iz redova marginalizovanih i višestruko diskriminisanih grupa (nacionalne manjine, Romi/Romkinje i dr.). Institucionalizacija rodnih studija na univerzitetima do sada nije praćena odgovarajućom podrškom države u pogledu obezbeđenja infrastrukture, istraživanja, izdavaštva i stipendija.

Imajući u vidu ključnu ulogu koju obrazovanje i vaspitanje imaju u otklanjanju rodnih stereotipa i predrasuda, potrebna je efikasnija državna intervencija radi obezbeđenja rodno osetljivih nastavnih programa i sadržaja u formalnom obrazovanju na svim nivoima, kao i radi sprovođenja politike jednakih mogućnosti u obrazovnim institucijama svih nivoa.

1.5. Nasilje nad ženama

U patrijarhalnom društvu, u kome su različite rodne uloge namenjene muškarcima i ženama, a uloge i osobine muškaraca su privilegovane, žene i devojčice su češće i ozbiljnije od muškaraca i dečaka pogođene različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja. Nasilje nad ženama je najčešći oblik kršenja ženskih ljudskih prava. Prepoznavajući strukturnu prirodu nasilja nad ženama kao rodno zasnovanog nasilja i oblika diskriminacije žena, Republika Srbija je prihvatila međunarodne i regionalne standarde rodne ravnopravnosti koji ukazuju na to da je postizanje de iure i de facto ravnopravnosti između žena i muškaraca ključni element u prevenciji nasilja nad ženama.

U Republici Srbiji devojčice i žene su još uvek često izložene ozbiljnim oblicima nasilja kao što su nasilje u porodičnim i partnerskim odnosima, seksualno uznemiravanje, silovanje i proganjanje. Podaci pokazuju da je svaka druga žena u Republici Srbiji doživela neki oblik fizičkog nasilja (46,1%), a svaka treća fizički napad od nekog člana porodice (30,6%). Najčešći počinioci ekonomskog (50,6%), psihološkog (58%) i fizičkog (71,7%) nasilja su partner, odnosno muž žrtve. Najčešći oblik nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima je psihološko nasilje, zatim fizičko i ekonomsko nasilje. Trećina žena je iskusila neki oblik ili kombinaciju različitih oblika nasilja. Najozbiljniji slučajevi fizičkog nasilja nad ženama su izvršeni od strane muškarca (96%). U 2013. godini muškarci (1.451) su činili 95% svih osuđenih punoletnih lica za krivično delo nasilja u porodici.

Od 2000. godine Republika Srbija je usvojila niz odredbi, strateških dokumenata i protokola postupanja nadležnih državnih organa u cilju sprečavanja i otklanjanja rodno zasnovanog nasilja. U saradnji sa ženskim grupama i udruženjima definisani su prioriteti intervencije u Nacionalnoj strategiji za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti (2010-2015) i u Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011-2015).

Unapređen je normativni i strateški okvir za sprečavanje i otklanjanje nasilja nad ženama. Usvojen je Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima (2011), a usvojena su i četiri posebna protokola u oblasti unutrašnjih poslova, socijalne zaštite, zdravlja i pravde. Sprovode se obuke policijskih službenika/službenica, sudija i tužilaca/tužiteljki o primeni zakonskih rešenja, obuke novinara/novinarki o rodno osetljivom izveštavanju o slučajevima nasilja nad ženama, kao i obuke zaposlenih u profesionalnim službama podrške na lokalnom nivou za primenu seta protokola, povezivanje i koordinisanu akciju. Formirana je mreža sigurnih kuća/prihvatilišta u 14 gradova kojima koordiniraju centri za socijalni rad i ženska udruženja, a 14 lokalnih samouprava i 16 beogradskih opština pružaju besplatnu pravnu pomoć ženama koje su preživele nasilje. Formirana je Nacionalna mreža za tretman počinilaca nasilja u porodici. Na nivou Autonomne pokrajine Vojvodina, 2008. godine je usvojena Strategija za zaštitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja za period od 2008. do 2012. godine ("Službeni list APV", broj 20/08), a 2014. godine Odluka o Programu za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja za period od 2015. do 2020. godine.

Uprkos evidentnom napretku koji je Republika Srbija postigla u uspostavljanju normativnog, strateškog i institucionalnog odgovora na nasilje nad ženama, ovaj vid nasilja je i dalje široko rasprostranjen. Prema podacima prve Nacionalne studije o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece i mladih, koju je 2015. godine realizovao Incest Trauma Centar uz saradnju sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, devojčice su znatno češće nego dečaci žrtve seksualnog zlostavljanja samo zato što su ženskog pola. Od petoro dece koja iskuse seksualno zlostavljanje četiri su devojčice, a jedan je dečak.

Tokom 2014. godine u porodično-partnerskom odnosu ubijeno je 27 žena, a prema podacima Mreže žena protiv nasilja, iznetih tokom Kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, od 1. januara do 24. novembra 2015. godine u porodično-partnerskom kontekstu ubijene su 32 žene. Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine je 26. maja 2015. godine svojim zaključkom izrazio "zabrinutost i potrebu za preduzimanjem hitnih mera od strane svih nadležnih državnih organa i institucija i striktnog poštovanja važećih propisa i protokola u ovoj oblasti". Odbor je uputio apel nadležnim ministarstvima da što hitnije pristupe "potrebnim izmenama propisa u oblasti krivičnog i porodičnog prava, rodne ravnopravnosti i unutrašnjih poslova, uz konsultacije sa udruženjima". Odbor je ocenio da "nasilje nad ženama i porodično nasilje u velikom delu proističu iz postojećih stereotipa o rodno zasnovanim ulogama žena i muškaraca, zbog čega je neophodno da svi organi i institucije, uključujući sistem obrazovanja i medije, preduzimaju mere u cilju podizanja svesti o nedozvoljenosti nasilja nad ženama i porodičnog nasilja".

1.6. Rodna ravnopravnost u medijskoj sferi

Uklanjanje rodnih stereotipa u sredstvima javnog informisanja i promocija rodne ravnopravnosti utvrđen je kao jedan od strateških ciljeva prethodne Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti. Etički kodeks novinara Srbije obavezuje novinare i novinarke da u javnom izveštavanju izbegavaju diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti i seksualnom opredeljenju.

Ipak, napori učinjeni u proteklom periodu nisu doveli do napretka u pogledu rodno osetljivog izveštavanja i nediskriminatorskog prikazivanja žena u javnim glasilima. Etički kodeks novinara Srbije se nedovoljno poštuje. Mediji i dalje iskazuju i podstiču patrijarhalne kulturne obrasce i stereotipizirane rodne uloge žena i muškaraca. Seksizam je prisutan u medijskom govoru, posebno ako je reč o prikazivanju žena koje se nalaze na funkcijama i pozicijama odlučivanja u političkoj, javnoj i privrednoj sferi. Slučajevi nasilja u porodici i unutar partnerskih odnosa se često prikazuju na senzacionalistički način, dodatno viktimizirajući žene i devojčice žrtve nasilja. U komercijalnim medijima preovladava omalovažavajuće i pornografsko prikazivanje žena kao objekata seksualne želje ili objekata za gledanje. Malo je medija koji koriste rodno osetljiv jezik i na taj način dodatno čine žene nevidljivim u javnosti. Tzv. "ženski mediji" se uglavnom bave problemima u vezi sa fizičkim izgledom i pojavom žene, a ženama se obraćaju kao domaćicama.

Pored toga, mediji retko prikazuju dostignuća žena u javnom i političkom životu, ekonomiji, preduzetništvu, nauci, obrazovanju i drugim oblastima stvaralaštva. Retko se govori o doprinosu žena ekonomskom i društvenom razvoju. Žene su ređe od muškaraca prisutne u vestima i ređe se intervjuišu ili pitaju za mišljenje. Pojedine kategorije žena su skoro u potpunosti medijski "nevidljive" (Romkinje, žene sa invaliditetom, žene drugačije seksualne orijentacije, pripadnice manjinskih nacionalnih grupa, starije žene, žene na selu). Sve ovo doprinosi opstajanju patrijarhalnog rodnog režima i rodnih stereotipa koji podstiču rodno zasnovanu diskriminaciju.

S druge strane, iako nema preciznih podataka o polnoj strukturi zaposlenih u medijima, vidljivo je da su žene postale većina u novinarstvu. Ipak, one se i ovde sreću sa fenomenom "staklenog plafona"8 u napredovanju: sve je više žena koje se bave novinarstvom, ali su na uredničkim i rukovodećim položajima i dalje pretežno muškarci.

__________
8 Pod izrazom "stakleni plafon" podrazumevaju se nevidljive prepreke koje sprečavaju žene u dostizanju čelnih i rukovodećih pozicija u poslovnoj hijerarhiji, kao i u dostizanju viših pozicija moći u javnom i političkom životu. Stakleni plafon je rezultat neravnopravnosti žena i muškaraca koji se ogleda kroz ukorenjene stereotipe o muškim i ženskim ulogama u društvu, segregaciju zanimanja po polu, poteškoće žena u usklađivanju poslovnih i privatnih obaveza i veće učestvovanje žena u neplaćenim poslovima (oko staranja o domaćinstvu, deci i drugim članovima/članicama porodice).

1.7. Uvođenje rodne ravnopravnosti u javne politike i programe

Usvajanjem Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti (2010-2015), Republika Srbija se opredelila za vođenje usklađene politike u cilju integrisanja rodne ravnopravnosti u sve oblasti delovanja institucija sistema. Najviše je urađeno u pogledu unapređenja rodno osetljive statistike. U saradnji sa Evropskim institutom za rodnu ravnopravnost u toku je izrada Indeksa rodne ravnopravnosti9, koji treba da bude merni instrument za utvrđivanje stanja položaja žena i muškaraca i rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji.

Najsistematičniji rad na uvođenju rodne ravnopravnosti u javne politike ostvaren je u okviru Pokrajinske vlade i njime koordinira Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za finansije10.

__________
9 Indeks rodne ravnopravnosti će biti napravljen po uzoru na Evropski indeks rodne ravnopravnosti i sadržaće domene koji se odnose na rad, novac, znanje, vreme, moć, zdravlje, neravnopravnost i nasilje.
10 Zbog postignutih rezultata u okviru ove rodno budžetske inicijative, rad Pokrajinskog sekretarijata je prepoznat kao primer dobre prakse od strane Ujedinjenih nacija i kao takav je uvršten u globalnu zbirku dobrih praksi u ostvarivanju Milenijumskih ciljeva razvoja.

Na nacionalnom i lokalnom nivou sprovode se aktivnosti u cilju uvođenja rodno odgovornog budžetiranja. Uvođenje programskog budžeta pruža značajne mogućnosti za integrisanje rodnog budžetiranja u redovan budžetski proces. Programski budžet, predviđen Zakonom o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispr. i 108/13) sadrži programe i aktivnosti korisnika budžetskih sredstava koji se sprovode sa ciljem efikasnog upravljanja sredstvima po predloženim programima. Time su se stvorili preduslovi za primenu rodno odgovornog budžetiranja. Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Ministarstvo finansija, uz podršku UNWOMENa, sprovode korake ka postepenom uvođenju rodne perspektive u budžet Republike Srbije.

Zanemarena je primena ostalih tehnika i alata za uvođenje rodne ravnopravnosti u javne politike, kao što su rodna analiza zakona, politika i programa, dosledna upotreba rodno osetljivog jezika i prikupljanje i evidentiranje rodno razvrstanih podataka.

Mnoge ustanove i organizacije koje obavljaju javna ovlašćenja, javna preduzeća i privredna društva ne prikupljaju i ne evidentiraju rodno razvrstane podatke, na šta ih obavezuje Zakon o ravnopravnosti polova ("Službeni glasnik RS", broj 104/09). Zbog toga je, primera radi, teško doći do podataka o polnoj strukturi članova/članica upravnih i nadzornih odbora (npr. u institucijama kulture, medijima, sportskim savezima i udruženjima). Prilikom kreiranja politika organi javne vlasti se ne oslanjaju u dovoljnoj meri na rodno osetljivu evidenciju i statistiku. Ne sprovode se analize o uticaju javnih politika na položaj žena i muškaraca; ne prikupljaju se ni rodno osetljivi podaci o primeni posebnih mera za unapređivanje položaja ranjivih grupa, što otežava merenje učinaka politika i mera u oblasti rodne ravnopravnosti.

Politike definisane u strateškim, planskim i drugim dokumentima po pravilu nisu rodno osetljive. Ukoliko formalno ciljaju na unapređivanje rodne ravnopravnosti, to čine ugrađivanjem posebne "ženske" komponente kroz formulaciju posebnih delova, programa ili mera za žene i devojčice, ili dodavanjem "komponente rodne ravnopravnosti". Rodna ravnopravnost nije prepoznata kao pitanje razvoja.

1.8. Institucionalni mehanizmi rodne ravnopravnosti

Republika Srbija je formirala mehanizme rodne ravnopravnosti na svim nivoima vlasti: zakonodavne, izvršne, kao i nezavisne nadzorne mehanizme na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Na nacionalnom nivou formirani su Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova kao stalno radno telo Narodne skupštine (od 2003. godine), Savet za ravnopravnost polova (od 2004. godine), Uprava za rodnu ravnopravnost (Uprava je osnovana 2007. godine kao Sektor za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada i socijalne politike, da bi, 2008. godine prerasla u Upravu), koju je zamenio Odsek za unapređenje rodne ravnopravnosti u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (2014. godine). Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, osnovano je od strane Vlade 30. oktobra 2014. godine sa zadatkom razmatranja svih pitanja i koordinisanja rada organa državne uprave u vezi sa rodnom ravnopravnošću. Zaštitnik građana[2] i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (formiran Zakonom o zabrani diskriminacije) takođe se bave pitanjima rodne ravnopravnosti, u okvirima svojih nadležnosti.

Radi sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija "Žene, mir i bezbednost" u Republici Srbiji (2010-2015) (u daljem tekstu: Nacionalni akcioni plan) u Republici Srbiji formirana su četiri institucionalna tela i to: Politički savet Vlade Republike Srbije za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana, Multisektorsko koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana, Analitičke grupe i istraživački timovi za praćenje, analizu i izveštavanje o sprovođenju tog plana u nadležnim organima državne uprave i Komisija Narodne skupštine Republike Srbije za praćenje sprovođenja Nacionalnog akcionog plana.

__________
[2] Zakon o zaštitniku građana ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 54/07)

Takođe, Nacionalnim akcionim planom predviđeni su i sledeći mehanizmi rodne ravnopravnosti na nivou pojedinih organa državne uprave radi ugradnje rodne perspektive: savetnik/savetnica za rodnu ravnopravnost ministra/direktora, savetnik/savetnica za rod komandanata nacionalnih kontingenata u multinacionalnim operacijama, mehanizam kolegijalne pomoći, "osobe od poverenja", mehanizam za rodno odgovornu evidenciju kadrova i rodno odgovorne statistike i mehanizam rodno odgovornog budžetiranja.

Na nivou AP Vojvodine formirani su Odbor za ravnopravnost polova Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Savet za rodnu ravnopravnost i Zavod za ravnopravnost polova. U okviru institucije Pokrajinskog ombudsmana deluje zamenik/zamenica Pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova.

Najveće dostignuće predstavlja podizanje svesti o postojanju zakonske obaveze za jedinice lokalne samouprave da se bave pitanjima rodne ravnopravnosti. Povećano razumevanje i svest o ovoj obavezi mogu se videti kroz osnivanje lokalnih mehanizama, zaduživanje lica za rodnu ravnopravnost i, u manjem broju, usvajanje lokalnih akcionih planova za rodnu ravnopravnost. U unapređenju rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou posebno značajnu ulogu ima Stalna konferencija gradova i opština putem obuka, umrežavanja i jačanja kapaciteta lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost. Istraživanje "Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija", koje je uradio Institut za sociološka istraživanja krajem 2014. godine, pokazalo je napredak u broju osnovanih lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, i to: u odnosu na 2010. godinu porast sa 53,2% na 90% opština, a u broju lica zaduženih za rodnu ravnopravnost porast sa 32% na 71,2%. Ostvaren je minimalan pomak u razumevanju rodne ravnopravnosti ne samo kao ženske teme, već kao pitanja razvoja.

Iako je porast u broju mehanizama rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou značajan, i dalje postoje brojni izazovi: uloga ovih tela nije jasna, nisu svuda aktivna i ne ostvaruju uticaj. Lica se zadužuju za ovu oblast na volonterskoj bazi, nemaju jasan opis poslova koje treba da obavljaju i vrlo retko su na upravljačkim i uticajnim pozicijama u strukturi.

Mnoštvo novih zakona i pre svega racionalizacija javnog sektora odraziće se na postavljanje prioriteta u lokalnim samoupravama. To može biti prednost, jer se rodna ravnopravnost može naći visoko na toj listi, ili nedostatak, ukoliko ova tema ostane bez resursa. Ograničeni resursi i nedovoljna podrška političkih aktera najveća su prepreka radu ovih mehanizama na svim nivoima.

1.9. Višestruka diskriminacija i ranjive grupe

Pripadnici i pripadnice ranjivih grupa često doživljavaju diskriminaciju istovremeno na osnovu više različitih ličnih svojstava (kao što su pol, dob, invaliditet, nacionalna pripadnost, bračni status, zdravstveno stanje, seksualna orijentacija i dr.). U slučaju višestruke diskriminacije višestruki identiteti pojedinaca toliko se međusobno isprepliću da se ne mogu posmatrati izdvojeno. Ovde pol i rod, kao osnovi diskriminacije, imaju posebnu ulogu, s obzirom na to da su žene koje pripadaju ranjivim grupama (Romkinje, osobe sa invaliditetom, nacionalne manjine, LGBTI osobe i druge grupe), u mnogim oblastima izloženije diskriminaciji i socijalnoj isključenosti nego muški pripadnici tih grupa.

Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da je višestruka diskriminacija najprisutnija u odnosu na žene zbog njihovog pola i bračnog i porodičnog statusa, i to u postupku zapošljavanja i na radnom mestu11. Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije iz 2013. godine utvrđeno je da su diskriminaciji i diskriminatorskom postupanju više izložene osobe i grupe: po osnovu pripadnosti nacionalnim manjinama, žene, LGBTI osobe, osobe sa invaliditetom, starije osobe, deca, izbeglice, interno raseljena lica i druge ugrožene migrantske grupe, na osnovu verske pripadnosti i lica čije zdravstveno stanje može biti osnov diskriminacije. Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine utvrđuje sledeće posebno osetljive društvene grupe na tržištu rada Republike Srbije: Romi, izbeglice i interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom, seosko stanovništvo (posebno seosko stanovništvo koje ne poseduje zemlju i seosko stanovništvo u jugoistočnoj Srbiji), neobrazovane osobe, žene, mladi (15-24) i starija lica (50-64), dugoročno nezaposleni, samohrani roditelji, korisnici/korisnice novčane socijalne pomoći, deca bez roditeljskog staranja, žrtve trgovine ljudima i sl. Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji iz 2003. godine kao osetljive društvene grupe označava: osobe sa invaliditetom, decu, mlade, žene, starije preko 65 godina, pripadnike/pripadnice romske manjine, neobrazovane, nezaposlene, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo u seoskim područjima.

__________
11 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (2015). Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2014. godinu, Beograd: Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, str. 105, http://www.ravnopravnost.gov.rs/sr/višestruka-diskriminacija

Diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija) je opisana Zakonom o zabrani diskriminacije kao težak oblik diskriminacije (član 13. tačka 5), jer su negativne posledice koje izaziva mnogo veće.

1.10. Analiza snaga, slabosti, prilika i pretnji

Sledeća analiza snaga, slabosti, prilika i pretnji (SSPP, eng. SWOT) daje presek osnovnih informacija o trenutnom stanju rodne ravnopravnosti i utvrđuje ključne probleme na koje se odgovara ovom strategijom.

Snage: - država je Ustavom i međunarodnim ugovorima obavezna da vodi politiku jednakih mogućnosti i primenjuje posebne mere radi sprečavanja i otklanjanja diskriminacije; - razvijen antidiskriminacioni normativni okvir i propisi u vezi sa rodnom ravnopravnošću i zaštitom od diskriminacije, uključujući i nasilje nad ženama; - dostignuća Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena 2010-2015 u pogledu veće političke participacije žena, unapređenja zakonodavstva, protokola postupanja u slučajevima nasilja u porodici, povećane svesti javnosti o rodnim pitanjima i nasilju nad ženama; - mnogi strateški dokumenti sadrže posebne mere za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti; - usvojena posebna Nacionalna strategija za otklanjanje nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i posebni protokoli državnih organa za postupanje u slučaju nasilja u porodici; - porast svesti o značaju rodne ravnopravnosti za razvoj ekonomije i društva u celini; - institucionalni mehanizmi rodne ravnopravnosti ustanovljeni na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou; - uspostavljeni zakonski mehanizmi za zaštitu od diskriminacije; - povećano učešće žena u skupštinama na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou; - primenjuju se posebne mere u oblasti zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva žena, uključujući ranjive grupe; - dobri rezultati pilot projekata za rodno odgovorno budžetiranje; - pokrenuta rodno budžetska inicijativa na nacionalnom i pokrajinskom nivou; - rodno osetljiva statistika u mnogim oblastima; - razvijene rodne studije na univerzitetu; - razvijena mreža ženskih i drugih udruženja.

Slabosti: - nedovoljna zakonodavna reforma i nedostatak podzakonskih akata; - ograničena horizontalna i vertikalna efektivnost primene Akcionog plana 2010-2015; - velika raširenost rodnih stereotipa i predrasuda, čak i među nosiocima/nositeljkama javne vlasti i u nastavnim materijalima i udžbenicima; - formalni vaspitno-obrazovni proces, nastavni programi i sadržaji nisu rodno osetljivi; - žene su izložene diskriminaciji u svim sferama javnog života, naročito u oblasti zapošljavanja i na tržištu rada, u pristupu položajima odlučivanja i napredovanju na poslu; - seksizam u medijima i u javnom oglašavanju; - nepovoljan položaj žena koje pripadaju ranjivim grupama (mlade, starije, Romkinje, žene sa invaliditetom, žene na selu, trudnice, žene koje trpe nasilje u porodici, samohrane majke, nezaposlene i neobrazovane žene i dr.) i koje su naročito izložene višestrukoj diskriminaciji; - javnost je, a posebno ranjive grupe, nedovoljno upoznata sa mehanizmima zaštite od diskriminacije; - nedovoljna budžetska podrška institucionalnim mehanizmima i politikama rodne ravnopravnosti; - povećan broj žena koje su ubili njihovi muževi ili partneri; - mali broj žena u izvršnim organima vlasti na svim nivoima; - mali broj žena vlasnica preduzeća i žena na upravljačkim funkcijama, uključujući odbore direktora; - žene iz ranjivih grupa imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti; - Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena se ne primenjuje neposredno u sudskim postupcima; - velike regionalne razlike u pogledu uticaja patrijarhalne sredine na položaj žena; - nepriznata ekonomija staranja; - nedovoljni ljudski, tehnički i finansijski resursi nacionalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost; - nepostojanje jasnih smernica rada za lokalne mehanizme za rodnu ravnopravnost; - nedovoljno znanje i kapaciteti za sprovođenje ovih i drugih strategija čiji je cilj eliminisanje diskriminacije žena, posebno pripadnica ranjivih grupa; - nedostatak instrumenata razmene dobrih praksi; - nedovoljno učešće muškaraca u formulisanju i primeni Akcionog plana; - regionalne razlike.

Prilike: - integracija u EU; - uključivanje u fondove EU; - saradnja sa Evropskim institutom za rodnu ravnopravnost; - jaka politička volja da se sprovodi politika jednakih mogućnosti i poboljša položaj žena; - razvijena Ženska parlamentarna mreža; - znanje i kreativni potencijal žena kao doprinos ekonomskom i društvenom razvoju; - utvrđene smernice i kontrolne liste za poštovanje rodne ravnopravnosti za donosioce/donositeljke odluka u državnoj upravi; - uspostavljanje sistema efikasne saradnje i partnerstva sa ženskim grupama i civilnim društvom; - razvijena mreža ženskih i drugih udruženja; - razvijen ljudski potencijal i znanje potrebno za primenu mera i aktivnosti u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti; - rodna ravnopravnost kao deo nastavnog plana i programa stručne obuke državnih službenika/službenica; - rodne studije na univerzitetu; - podrška donatora i partnera, - međunarodna praksa kao primer.

Pretnje: - nepovoljno ekonomsko okruženje, porast nezaposlenosti, siromaštva, zaduženosti i usporenog ekonomskog razvoja; - rastuće nejednakosti i socijalna isključenost; - moguće odsustvo političke volje da se sprovodi politika rodne ravnopravnosti kao oblasti koja nije prioritet delovanja; - nedovoljna budžetska sredstva za podršku planiranim merama i aktivnostima; - nedostatak konzistentnih i efektivnih mehanizama koordinacije, upravljanja i nadziranja; - nedovoljna informisanost javnosti i nedovoljno razvijena javna svest; - nedovoljno znanje i slab kapacitet ljudskih resursa u državnoj upravi; - nepostojanje koordinacije aktivnosti između svih aktera u državnoj upravi u sprovođenju planiranih aktivnosti; - nedovoljno razumevanje problematike rodne ravnopravnosti kao pitanja razvoja od strane donosioca odluka u državnoj upravi.

 

2. UTVRĐIVANJE PROBLEMA

Strategija rodne ravnopravnosti je usmerena na uspostavljanje pune ravnopravnosti žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog života. Identifikovano je da su uzroci diskriminacije žena neravnomeran odnos moći između žena i muškaraca zasnovan na podređenoj ulozi koju žene imaju u patrijarhalnom rodnom režimu, te rodni stereotipi i predrasude. Održavanju ovakvog rodnog režima i raširenosti diskriminacije žena doprinosi i postojanje strukturalne diskriminacije. Javnost je nedovoljno upoznata sa uzrocima i posledicama rodno zasnovane diskriminacije, kao i o specifičnostima položaja ranjivih grupa.

Situaciona analiza rodne ravnopravnosti je pokazala da su posledice diskriminacije teške i dovode do marginalizacije žena, a naročito pripadnica ranjivih grupa (Romkinja, žena sa invaliditetom, samohranih majki, siromašnih žena, žena na selu, trudnica, starijih iznad 65 godina, mladih, nezaposlenih, žena koje trpe nasilje u porodici, pripadnica nacionalnih i etničkih manjina, LGBT populacije) i njihove isključenosti iz društva. Diskriminacijom žena se krši načelo ravnopravnosti u obezbeđivanju, poštovanju i zaštiti ljudskih prava svih građana i građanki Republike Srbije zajemčenih međunarodnim ratifikovanim dokumentima, Ustavom i zakonima. Diskriminacija predstavlja prepreku ravnopravnom učešću žena u političkom, ekonomskom i kulturnom životu, sputava dalji napredak društva, negativno utiče na ekonomiju i otežava pun razvoj sposobnosti i kreativnog potencijala žena. Rodno zasnovana diskriminacija dovodi do feminizacije siromaštva i nezaposlenosti, nasilja nad ženama i devojčicama, kao i do otežanog pristupa dobrima, uslugama i ostvarivanju prava.

Analiza ključnog problema i povezanih rizika zasniva se na statističkim podacima, činjenicama i informacijama prikupljenim iz istraživanja, studija i analiza, izveštaja organa državne uprave, izveštaja međunarodnih ugovornih tela UN, izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, izveštaja nezavisnih tela za zaštitu ljudskih prava i ravnopravnosti, centara za ženske/rodne studije i informacija do kojih se došlo tokom konsultacija sa jedinicama lokalne samouprave, Stalnom konferencijom gradova i opština, ženskim grupama i drugim udruženjima koje deluju u ovoj oblasti.

Problematika rodno zasnovane diskriminacije i položaja žena bila je predmet intervencije države kroz donošenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti i pratećeg Akcionog plana. Nezavisna evaluacija akcionog plana primene ovog Akcionog plana je pokazala je da nisu ostvareni zadovoljavajući rezultati, te da postoji potreba za daljom intervencijom Vlade. Ova potreba proističe i iz Zaključnih zapažanja Komiteta UN za eliminisanje diskriminacije žena u vezi sa Drugim i Trećim periodičnim izveštajem o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Donošenje novog strateškog dokumenta za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti i pratećeg akcionog plana utvrđeno je kao prioritet Republike Srbije u Nacionalnom programu usvajanja tekovina EU (2014-2018. godine), uz usvajanje Strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima i usvajanje novog zakona koji će urediti oblast ravnopravnosti polova, kao i jačanje institucionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost. Takođe, donošenje nove strategije predviđeno je i Akcionim planom za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije.

Imajući u vidu kompleksne posledice diskriminacije žena, rodnih sterotipa i patrijahalnog nasleđa kako na položaj žena, tako i na položaj, blagostanje i razvoj porodice, društva i države, strane koje imaju interes u sprovođenju javne politike definisane ovom strategijom su svi građani i građanke Republike Srbije, a naročito pripadnice ranjivih grupa. Rodna ravnopravnost se tiče svih žena i muškaraca, time i društva u celini. Postizanje de iure i de facto rodne ravnopravosti ključno je pitanje razvoja društva i unapređenja društvenih odnosa.

3. CILJEVI STRATEGIJE

Društvo u Republici Srbiji je održivo društvo
koje uključuje sve i u kome će biti dostignut visok kvalitet svakodnevnog života.

(Iz Ženske platforme za razvoj Srbije 2014-2020, Palić, 2014)

Ostvarenje ovakve vizije društva u Republici Srbiji podrazumeva vlasništvo nad samim razvojem, njegovim ciljevima, metodama i rezultatima. Rodna ravnopravnost je u osnovi održivog razvoja uz uključenost svih; krajnji cilj je poboljšanje kvaliteta života građana i građanki. Rodna ravnopravnost je preduslov razvoja i nalazi se u osnovi otklanjanja ključnih razvojnih prepreka Republike Srbije, kao što su neusaglašen demografski i ekonomski razvoj, neadekvatno korišćenje ljudskih resursa, zanemaren razvoj ruralnih područja, neodgovarajuće upravljanje prirodnim resursima i ugrožavanje životne sredine12.

__________
12 Iz Ženske platforme za razvoj Srbije 2014-2020, Palić, 2014.

U periodu od 2016. do 2020. godine fokus javne politike će biti usmeren na ostvarivanje sledećih strateških ciljeva:

1. Promenjeni rodni obrasci i unapređena kultura rodne ravnopravnosti:

1.1. Povećani kapaciteti i znanje rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti o rodnoj ravnopravnosti.

1.2. Rodno osetljivo formalno obrazovanje.

1.3. Razvijanje znanja i vidljivost akademskih rezultata u oblasti studija roda.

1.4. Povećan nivo svesti javnosti o značaju rodne ravnopravnosti.

1.5. Povećana sigurnost žena od rodno zasnovanog nasilja u porodici i u partnerskim odnosima.

2. Povećana ravnopravnost žena i muškaraca primenom politika i mera jednakih mogućnosti:

2.1. Ravnopravno učešće žena i muškaraca u roditeljstvu i ekonomiji staranja.

2.2. Žene i muškarci ravnopravno odlučuju u javnom i političkom životu.

2.3. Poboljšan ekonomski položaj žena i status žena na tržištu rada.

2.4. Unapređena uloga žena u sistemu bezbednosti.

2.5. Žene i muškarci u ruralnim područjima aktivno i ravnopravno doprinose razvoju i imaju ravnopravan pristup rezultatima razvoja.

2.6. Unapređen položaj višestruko diskriminisanih i ranjivih grupa žena.

2.7. Poboljšano zdravlje žena i ravnopravan pristup zdravstvenim uslugama.

3. Sistemsko uvođenje rodne perspektive u donošenje, sprovođenje i praćenje javnih politika:

3.1. Uspostavljeni funkcionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost na svim nivoima.

3.2. Rodna perspektiva uključena u sva strateška dokumenta.

3.3. Rodna analiza politika, programa i mera.

3.4. Rodno osetljiva statistika i evidencija.

3.5. Rodno odgovorno budžetiranje.

3.6. Uspostavljeni mehanizmi saradnje sa udruženjima.

3.7. Uspostavljena međunarodna i regionalna saradnja i razmena dobrih praksi.

Strateški ciljevi su usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika, međunarodnim standardima rodne ravnopravnosti, postojećim pravnim okvirom i prioritetima Vlade, definisanim u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU (2014-2018). U formulisanju ciljeva pošlo se od nalaza i preporuka Evaluacije Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti (2010-2015). Uzeti su u obzir i strateški ciljevi definisani u Strategiji rodne ravnopravnosti Saveta Evrope 2014-201713, kao i prioriteti Evropske unije u ovoj oblasti utvrđeni Strategijom za ravnopravnost između žena i muškaraca 2010-201514. U utvrđivanju strateških ciljeva i mera radi unapređivanja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji uzeti su u obzir i zaključci, predlozi i sugestije dati tokom konsultativnih sastanaka u lokalnim sredinama u procesu izrade Strategije.

_________
13 CM(2013)136: (1) eliminisanje rodnih stereotipa i seksizma, (2) sprečavanje i borba protiv nasilja nad ženama, (3) jemčenje jednakog pristupa žena pravdi, (4) postizanje uravnoteženog učešća žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju i (5) postizanje rodne ravnopravnosti u svim politikama i merama.
14 COM(2010) 491: (1) jednaka finansijska nezavisnost, (2) jednaka zarada za isti posao i posao jednake vrednosti, (3) ravnopravnost u odlučivanju, (4) dostojanstvo, integritet i ukidanje rodno zasnovanog nasilja, (5) horizontalna pitanja vezana za rodne uloge, zakonodavstvo i mehanizme za upravljanje pitanjem rodne ravnopravnosti.

U utvrđivanju strateških ciljeva u periodu od 2016. do 2020. godine Republika Srbija polazi od sledećih principa:

1. poštovanje ljudskih prava, dostojanstva i integriteta ličnosti, kao i uvažavanje različitosti,

2. solidarnost, pravičnost i jednake mogućnosti za sve, bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi,

3. podrška ličnom i društvenom osnaživanju žena, naročito pripadnica ranjivih grupa,

4. javnost i transparentnost u sprovođenju mera i odgovornost države u postizanju rodne ravnopravnosti,

5. zajednički angažman žena i muškaraca i njihovo partnerstvo u ostvarivanju rodne ravnopravnosti,

6. uzimanje u obzir ekonomskih, socijalnih, administrativnih, budžetskih i drugih mogućnosti,

7. kontinuiranost planiranja,

8. koordinacija, saradnja i strateško partnerstvo državnog, poslovnog i civilnog sektora u postizanju rodne ravnopravnosti,

9. konzistentnost i usklađenost sa preuzetim obavezama u procesu evropskih integracija.

Opšti strateški cilj 1:

PROMENJENI RODNI OBRASCI I UNAPREĐENA KULTURA RODNE RAVNOPRAVNOSTI

Osnovni ključ za promenu rodnog režima i poštovanja rodne ravnopravnosti je otklanjanje negativnih rodnih stereotipa i diskriminatorskih praksi prema ženama i praksi koje omogućuju i reprodukuju nejednak odnos moći između žena i muškaraca. Ovo uključuje menjanje rodnih obrazaca koji počivaju na stereotipima i predrasudama patrijarhalnog društva. Pored podizanja svesti javnosti, posebna pažnja će se posvetiti edukaciji nosilaca/nositeljki političkih funkcija i rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti o rodnoj ravnopravnosti. Vaspitno-obrazovni proces na svim nivoima, od predškolskog do obrazovanja odraslih, mora da počiva na pozitivnim vrednostima kojima društvo teži. Stoga je nužno da formalno obrazovanje postane rodno osetljivo. Neophodno je otklanjati i sprečavati seksizam, seksističko ponašanje i govor mržnje u javnoj i političkoj sferi, a, s druge strane, promovisati i podsticati rodno osetljivo izveštavanje i afirmativno medijsko predstavljanje kreativnog potencijala žena i njihovih doprinosa nauci, umetnosti i drugim oblicima stvaralaštva.

Unapređenje rodne ravnopravnosti, promena rodnih obrazaca i otklanjanje neravnoteže moći između žena i muškaraca treba da doprinese i otklanjanju diskriminatorskih praksi i rodno zasnovanog nasilja, uključujući nasilje u porodici i u partnerskim odnosima. S toga ovaj opšti strateški cilj uključuje i posebni cilj koji se odnosi na povećanje sigurnosti žena od ovog oblika nasilja. Strategija utvrđuje konkretne mere za promenu rodnog režima koji podstiče i opravdava diskriminaciju i nasilje nad ženama, dok će se konkretne mere i pojedinačne aktivnosti za sprečavanje i otklanjanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima definisati u posebnom strateškom dokumentu koji treba da se izradi za period od 2016. do 2020. godine.

Pokazatelj efekta:	Početna vrednost: Na osnovu prihvatanja, odnosno neprihvatanja tvrdnji koje uključuju predrasude o ženama, 49% građana i građanki Republike Srbije izražava naklonjenost ideji rodne ravnopravnosti, 33% je ambivalentno, a 18% izražava negativan stav prema rodnoj ravnopravnosti15.	Ciljana vrednost: Procenat građana i građanki Republike Srbije naklonjen ideji rodne ravnopravnosti je povećan za najmanje 15 procentnih poena, a procenat građana i građanki koji imaju negativan stav prema rodnoj ravnopravnosti je smanjen za najmanje 10 procentnih poena.	Izvor verifikacije: Istraživanje javnog mnjenja
	Bazna godina: 2014.	Godina realizacije opšteg cilja: 2020.

_________
15 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ipsos Strategic Marketing. (2014). Istraživanje: Rodna ravnopravnost u Srbiji.

Poseban cilj 1.1:
Povećani kapaciteti i znanje rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti o rodnoj ravnopravnosti

Efektivna i efikasna primena politika jednakih mogućnosti podrazumeva da se rukovodioci/rukovoditeljke i zaposleni/zaposlene u organima javne vlasti koji rade i upravljaju institucijama i primenjuju njihove politike ne rukovode rodnim stereotipima i predrasudama. Oni/one moraju biti sposobni da razumeju uzroke i prepoznaju vidove neposredne i posredne rodno zasnovane diskriminacije. Akti koje donose ne smeju različito i/ili štetno tretirati žene ili muškarce; oni moraju uzeti u obzir specifičnosti njihovog položaja, kao i specifičnosti položaja ranjivih grupa.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost16: 80% rukovodilaca/ rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti ne uočava da je neophodno postojanje ličnog svojstva kao osnove nejednakog tretmana da bi se neki akt kvalifikovao kao diskriminacioni. 22% rukovodilaca/ rukovoditeljki i zaposlenih u organima izvršne i zakonodavne vlasti ne zna da je diskriminacija zabranjena zakonom. 49% rukovodilaca/ rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti smatra da žene nisu diskriminisane.	Ciljana vrednost: Svi rukovodioci/ rukovoditeljke i zaposleni/zaposlene u organima javne vlasti sposobni su da prepoznaju vidove neposredne i posredne diskriminacije žena.	Izvor verifikacije: Istraživanje odnosa rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti prema diskriminaciji.
	Bazna godina: 2013.	Godina realizacije posebnog cilja: 2020.

_________
16 Ipsos Strategic Marketing, UNDP i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. (2013). Istraživanje: Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji, Beograd: Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Mere za realizaciju cilja:

- Podizanje nivoa svesti rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti o uzrocima, posledicama i raširenosti diskriminacije i višestruke diskriminacije žena putem redovne i obavezujuće obuke za ljudska prava i rodnu ravnopravnost, kao i za komunikaciju na principima uvažavanja i poštovanja različitosti.

- Uključivanje znanja o ljudskim pravima, ljudskim pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u sadržaj za polaganje državnih ispita državnih službenika/ službenica, sudija, tužilaca/tužiteljki i advokata/advokatkinja.

- Obezbeđivanje da Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, Opcioni protokol Konvencije, Opšte preporuke Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, gledišta Komiteta po pojedinačnim predstavkama i njegova istraga, kao i relevantno domaće zakonodavstvo, budu integralni deo pravnog obrazovanja i obuke za sve pravnike/pravnice, sudije, tužioce/tužiteljke i advokate/advokatkinje kako bi se obezbedila direktna primena Konvencije i tumačenja nacionalnih pravnih odredbi u skladu sa Konvencijom.

- Obezbeđivanje kontinuirane obuke pravnika/pravnica i drugih službenika/ službenica na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou sa ciljem prevencije diskriminacije (uključujući i višestruku diskriminaciju), posebno diskriminacije žena, kako bi se obezbedilo da se u propisima i drugim opštim aktima ne nađu odredbe, odnosno rešenja koja u praksi mogu dovesti do diskriminacije.

- Izrada i primena etičkih kodeksa ponašanja za rukovodioce/rukovoditeljke i zaposlene u svim državnim organima i institucijama, predstavničkim telima i privrednim subjektima, sa ciljem sprečavanja i sankcionisanja rodno zasnovane diskriminacije seksističkog govora i postupanja.

Poseban cilj 1.2:
Rodno osetljivo formalno obrazovanje

Komitet UN za eliminaciju diskriminacije žena je iskazao zabrinutost zbog postojanosti rodnih stereotipa u nastavnim materijalima i udžbenicima i preporučio Republici Srbiji da podigne nivo svesti o važnosti obrazovanja kao ljudskog prava i kao osnove za osnaživanje žena i devojčica17.

Pokazatelj efekta:	Početna vrednost: Obrazovni programi i nastavni sadržaji na svim nivoima formalnog obrazovanja nisu rodno osetljivi.	Ciljana vrednost: Obrazovni programi i nastavni sadržaji na svim nivoima formalnog obrazovanja su rodno osetljivi.	Izvor verifikacije: Izveštaj Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije opšteg cilja: 2020.

_________
17 Zaključna zapažanja Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena u vezi sa Drugim i Trećim periodičnim Izveštajem o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW/C/SRB/2-3), Preporuka br. 28.

Mere za realizaciju cilja:

- Uvođenje obaveznih rodno osetljivih i antidiskriminatornih obrazovnih programa i nastavnih sadržaja na svim nivoima obrazovanja, uključivši obrazovanje odraslih i obrazovanje medijskih profesionalaca/profesionalki.

- Revizija nastavnih sadržaja i udžbenika radi eliminisanja rodnih stereotipa, diskriminatornih sadržaja i diskriminatorskog jezika.

- Uvođenje obrazovanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i pravima u skladu sa uzrastom, uključujući i pitanja rodnih odnosa, rodnih uloga, komunikacije među polovima i odgovornog seksualnog ponašanja, u nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja.

- Unapređivanje kompetencija zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju putem uvođenja obaveznih obrazovnih programa o rodnoj ravnopravnosti i uključivanje sadržaja o rodnoj ravnopravnosti u ispit za dobijanje licence za rad u školama/nastavi.

- Uvođenje rodno osetljivog jezika u sve nastavne sadržaje.

- Uključivanje ženskog doprinosa nauci, kulturi i umetnosti u sadržaje nastavnih predmeta.

Poseban cilj 1.3:
Razvijanje znanja i vidljivost akademskih rezultata u oblasti studija roda

Izmena rodnih obrazaca, ali i uvođenje rodne ravnopravnosti u javne politike zahteva kontinuiranu proizvodnju i promovisanje validno, akademski verifikovanog znanja. Zbog toga je potrebno ne samo povećavati vidljivost rodnih studija kako bi doprinele jačanju ljudskih resursa u oblasti rodne ravnopravnosti, nego raditi i na unapređenju uslova za proizvodnju akademskog znanja i njegove promocije unutar akademske zajednice.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Rodne studije su institucionalizovane na univerzitetu uz mali broj studenata/ studentkinja stipendiranih iz budžeta; akademski studijski programi društveno - humanističkih nauka nisu rodno osetljivi.	Ciljana vrednost: Povećan broj studenata/studentkinja, naučnih radova, master i doktorskih radova u oblasti studija roda	Izvor verifikacije: Godišnji izveštaji univerzitetskih ustanova.
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije posebnog cilja: 2020.

Mere za realizaciju cilja:

- Unapređivanje i podržavanje rodnih studija kao izvora znanja o rodnim odnosima u svrhu razvijanja kritične mase ljudskog potencijala u ovoj oblasti i obezbeđivanja stručnog usavršavanja ljudskih resursa za sprovođenje i unapređivanje politike jednakih mogućnosti, rodne ravnopravnosti i eliminisanje rodno zasnovane diskriminacije; povećanje vidljivosti rodnih studija.

- Jačanje uticaja rodnih studija na širu akademsku zajednicu dostignućima u znanju i istraživanju; podsticanje i podržavanje interdisciplinarnosti u akademskim studijskim programima, uvesti nove predmete iz rodnih studija na univerzitetima, obezbediti upotrebljivost znanja i uvesti oblike dodatnog usavršavanja studenata/studentkinja.

- Jačanje uticaja rodnih studija na promenu rodnih obrazaca i unapređivanje kulture rodne ravnopravnosti.

- Podsticanje i finansijski podržavanje ciljanih naučnih teorijskih i empirijskih istraživanja i projekata u oblasti rodnih studija, koji će doprineti realizaciji strateških ciljeva utvrđenih ovom strategijom.

- Podsticanje i podržavanje studiranja na specijalističkim, master i doktorskim studijama rodnih studija, naročito pripadnica ranjivih grupa; povećanje broja studenata i studentkinja specijalističkih, master i doktorskih studija koji/e se finansiraju iz budžeta.

Poseban cilj 1.4:
Povećan nivo svesti javnosti o značaju rodne ravnopravnosti

Javno mnjenje u Srbiji još uvek ne prepoznaje u dovoljnoj meri značaj rodne ravnopravnosti za društvo u celini. Ova tema nije dovoljno vidljiva u dominantnom političkom diskursu. Uspešna primena Strategije, mera i operativnih aktivnosti u oblasti unapređivanja rodne ravnopravnosti podrazumeva da građani i građanke razumeju značaj ove problematike kao ključnog pitanja razvoja. Većina građana i građanki se oslanja na medije kao izvor informacija o rodnoj ravnopravnosti. Stoga je neophodno unapređivati rodno osetljivo medijsko izveštavanje i otklanjati seksizam i diskriminatorni govor u medijskom prostoru.

Pokazatelj efekta:	Početna vrednost: 56% građanki i 53% građana Republike Srbije podržava političke mere za poboljšanje rodne ravnopravnosti18.	Ciljana vrednost: Procenat građana i građanki Republike Srbije koji podržavaju političke mere za poboljšanje rodne ravnopravnosti je povećan za najmanje 15 procentnih poena.	Izvor verifikacije: Istraživanje javnog mnjenja.
	Bazna godina: 2014.	Godina realizacije opšteg cilja: 2020.

____________
18 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ipsos Strategic Marketing. (2014). Istraživanje: Rodna ravnopravnost u Srbiji.

Mere za realizaciju cilja:

- Kontinuirano vođenje medijskih i informativnih kampanja o uzrocima i posledicama rodno zasnovane diskriminacije i mehanizmima zaštite, uključujući i zaštitu od višestruke diskriminacije, kampanja za zagovaranje rodne ravnopravnosti i dekonstrukciju rodnih stereotipa i uloga, uz promovisanje primera dobrih praksi.

- Podizanje nivoa svesti žena, a naročito pripadnica ranjivih grupa, o njihovim pravima prema Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena i postupcima prema Opcionom protokolu Konvencije.

- Informisanje javnosti o značaju, ciljevima i merama iz ove strategije i redovno periodično izveštavanje o rezultatima njenog sprovođenja.

- Izrada odgovarajućih obrazovnih programa i obezbeđivanje permanentne obuke novinara i novinarki, urednika i urednica i drugih profesionalaca i profesionalki koji kreiraju medijske sadržaje radi korišćenja rodno osetljivog jezika i rodno osetljivog izveštavanja, bez predrasuda i protiv predrasuda, zatim radi prepoznavanja i izbegavanja seksizma u javnom govoru, eliminisanja seksističkog predstavljanja žena i senzacionalističkog izveštavanja u slučajevima nasilja nad ženama.

- Javne kampanje za razvijanje kulture uvažavanja i poštovanja različitosti, sa ciljem otklanjanja seksizma i mizoginije, uz uključivanje studenata i studentkinja novinarstva u vođenje kampanja.

- Dosledna primena etičkih novinarskih kodeksa i sankcionisanje slučajeva njegovog kršenja.

- Kreirati mere kako bi se obezbedilo da obrazovni i kulturni programi koji se finansiraju iz javnih sredstava doprinose zagovaranju rodne ravnopravnosti i dekonstrukciji rodnih stereotipa i uloga.

Poseban cilj 1.5:
Povećana sigurnost žena od rodno zasnovanog nasilja u porodici i u partnerskim odnosima

Raširenost svih vidova nasilja nad ženama, uključujući nasilje u porodici i u partnerskim odnosima, zahteva hitno nastavljanje unapređenja sveobuhvatnog normativnog, političkog i institucionalnog okvira za njegovo sprečavanje i suzbijanje. Ono uključuje otpočinjanje novog ciklusa strateškog planiranja na nacionalnom nivou za eliminaciju nasilja nad ženama putem usvajanja novog nacionalnog strateškog dokumenta za sprečavanje i otklanjanja nasilja u porodici i u partnerskim odnosima za naredni srednjoročni period. U okviru Strategije za rodnu ravnopravnost aktivnosti će biti podržane daljim unapređivanjem sistema prikupljanja i evidentiranja podataka u ovoj oblasti i redovnim informisanjem javnosti o posledicama i uzrocima nasilja nad ženama i efektima primene mera prevencije i zaštite žrtava.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Evaluacioni izveštaj primene Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima (2011-2015. godine)	Ciljana vrednost: Usvojena nacionalna strateška dokumenta za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima za naredni srednjoročni period (2016-2020. godine)	Izvor verifikacije: Vlada.
	Bazna godina: 2016.	Godina realizacije posebnog cilja: 2016.

Mere za realizaciju cilja:

- Unapređivanje normativnog okvira sistema zaštite od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i drugih oblika nasilja nad ženama u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

- Usvajanje strateških dokumenata za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama, uključujući nasilje u porodici i u partnerskim odnosima (2016-2020. godine), sa posebnim naglaskom na položaj i zaštitu ranjivih grupa žena, uz uključivanje aktivnog učešća muškaraca u ovom procesu.

- Donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

- Uspostavljanje jedinstvenog i standardizovanog sistema prikupljanja, evidentiranja i razmene podataka o svim oblicima nasilja nad ženama, vodeći računa da podaci budu razvrstani po vrsti nasilja i prema odnosu između nasilnika i žrtve, kao i po osnovu društvene ranjivosti; sistem evidentiranja treba da uključi sve relevantne državne organe i institucije, kao i udruženja koje se bave suzbijanjem nasilja nad ženama i zaštitom žrtava.

- Smanjeno senzacionalističko izveštavanje o nasilju nad ženama i redovno i rodno osetljivo informisanje javnosti o efektima mera za sprečavanje i otklanjanje nasilja nad ženama, mehanizmima zaštite i izrečenim sankcijama počiniocima, uz obezbeđivanje da informacije, statistika i podaci u ovoj oblasti budu dostupni javnosti.

Opšti strateški cilj 2:

POVEĆANA RAVNOPRAVNOST ŽENA I MUŠKARACA PRIMENOM POLITIKA I MERA JEDNAKIH MOGUĆNOSTI

Ostvarivanje rodne ravnopravnosti i vođenje politike jednakih mogućnosti pretpostavlja definisanje, usvajanje i primenu seta komplementarnih rodno osetljivih politika u svim oblastima javnog života, uključujući unapređenje normativnog i političkog okvira rodne ravnopravnosti. U narednom periodu prioritetne oblasti državne intervencije biće ravnomerna raspodela roditeljstva i ekonomije staranja na žene i muškarce, poboljšanje ekonomskog položaja žena, povećanje učešća žena u političkom i javnom životu, naročito u organima izvršne vlasti, promena položaja i uloge žena u oblasti bezbednosti, poboljšanje zdravlja žena i poboljšanje položaja žena na selu.

Pokazatelj efekta:	Početna vrednost: Rezultati (veličine) indeksa rodne ravnopravnosti u domenu rada, novca, znanja, vremena, moći i zdravlja.	Ciljana vrednost: Napredak u rezultatima (veličinama) indeksa rodne ravnopravnosti u domenu rada, novca, znanja, vremena, moći i zdravlja.	Izvor verifikacije: Indeks rodne ravnopravnosti.
	Bazna godina: 2016.	Godina realizacije opšteg cilja: 2020.

Poseban cilj 2.1.
Ravnopravno učešće žena i muškaraca u roditeljstvu i ekonomiji staranja

Rodna ravnopravnost kao razvojno pitanje ima direktne posledice na demografski, ekonomski i sveukupni društveni razvoj. Trenutno je odgovornost u porodičnim i partnerskim odnosima neravnopravno raspodeljena između muškaraca i žena, što ima direktne posledice na kvalitet svakodnevnog života, kao i na razvojne potencijale i doprinos muškaraca i žena razvoju. Oblast porodice i brige o deci je ostala isključena iz intervencija u javnim politikama, za razliku od obrazovanja, zapošljavanja, političkog učešća i sl. Dugoročni ciljevi mera u ovoj oblasti su smanjena opterećenost žena neplaćenim radom i ekonomijom staranja i unapređen kvalitet života žena (dovoljan broj sati sna, bavljenje sportom i rekreacijom, vreme za celoživotno učenje), očekivano povećanje prirodnog priraštaja, povećanje zaposlenosti žena i smanjena diskriminacija mladih žena na tržištu rada.

Pokazatelj efekta:	Početna vrednost: Veličina indeksa rodne ravnopravnosti u domenu vremena.	Ciljana vrednost: Vreme provedeno u neplaćenim poslovima ravnomernije raspoređeno između muškaraca i žena.	Izvor verifikacije: Indeks rodne ravnopravnosti. Povećan broj servisa za nove i alternativne usluge.
	Bazna godina: 2016.	Godina realizacije opšteg cilja: 2020.

Mere za realizaciju cilja:

- Motivisanje i promovisanje većeg učešća muškaraca u obavljanju neplaćenih aktivnosti u partnerskim i porodičnim odnosima.

- Promovisanje ravnopravne uloge muškarca u roditeljstvu kroz unapređenu edukaciju o reproduktivnom zdravlju, kao i povećano korišćenje roditeljskog odsustva od strane očeva.

- Podrška samohranim majkama i očevima kroz sistemsko rešavanje problema neplaćanja alimentacije (npr: inicijativa za uspostavljanje alimentacionog fonda i dr.); druge mere podrške u oblasti stanovanja, zapošljavanja, pristupa uslugama za brigu o deci.

- Podrška porodicama sa većim brojem dece.

- Smanjena stopa abortusa, maloletničkih trudnoća i maloletničkih porođaja, posebno maloletničkih trudnoća i porođaja devojčica i mladih žena u romskim naseljima.

- Kreirane i dostupne alternativne i nove usluge za brigu o deci, o starim osobama, bolesnim članovima/članicama porodice, osobama sa smetnjama u razvoju i drugim osobama koje zahtevaju posebno staranje, uzimajući u obzir položaj i potrebe siromašnih žena i drugih ranjivih grupa.

- Podrška mladim majkama i maloletnim majkama za nastavak školovanja i zapošljavanje posebno sa akcentom na ranjive grupe žena.

Poseban cilj 2.2.
Žene i muškarci ravnopravno odlučuju u javnom i političkom životu

Osnovni je preduslov demokratije da žene i muškarci imaju jednake mogućnosti i ravnopravan pristup položajima moći i odlučivanja u svim oblastima javnog i političkog života na svim nivoima, uključujući nivo izvršne vlasti i oblasti u kojima su žene naročito malo zastupljene (ekonomija, bezbednost, energetika, saobraćaj, sport i diplomatska služba).

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: U sastavu Vlade je 21% žena, u Pokrajinskoj vladi 16%; u mnogim izvršnim odborima opština i gradova, kao i u upravnim odborima javnih preduzeća nema nijedne žene.	Ciljana vrednost: U sastavu organa izvršne vlasti na svim nivoima najmanje je 40% žena.	Izvor verifikacije: Statistika.
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije posebnog cilja: 2020.

Mere za realizaciju cilja:

U pogledu obezbeđenja ravnopravnog pristupa predstavničkim telima na svim nivoima:

- Propisati obaveznu kvotu od 40% za žene prilikom izbora za predstavnička tela na svim nivoima i stvoriti uslove za učešće žena pripadnica ranjivih grupa primenom posebnih mera.

- Izmenama zakona osigurati da u slučaju promene nosioca mandata nakon izbora, ukoliko je nosilac mandata žena, zameni je žena koja je bila sledeća kandidatkinja na izbornoj listi.

- Obezbediti uslove za rad foruma žena u političkim strankama, uz stvaranje uslova za ravnopravno učešće žena iz ranjivih grupa.

- Jačati Žensku parlamentarnu mrežu i unaprediti njen uticaj ustanovljavanjem unutarparlamentarnih procedura koje će omogućiti konsultacije o pitanjima značajnim za rodnu ravnopravnost.

- Ugraditi rodnu ravnopravnost među posebna načela izbora nacionalnih saveta u Zakonu o izborima nacionalnih saveta nacionalnih manjina, poštovati primenu kvote od najmanje 30% pripadnika manje zastupljenog pola na kandidatskim listama i poštovati raspodelu mandata po redosledu na listi.

U pogledu obezbeđenja ravnopravnog pristupa u svim organima izvršne vlasti na svim nivoima, kao i u javnim preduzećima, finansijskim i drugim institucijama:

- Propisati obavezne posebne mere i kvote za obezbeđenje ravnopravnog učešća žena i muškaraca u svim organima izvršne vlasti na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

- Utvrditi i preduzeti posebne mere radi stvaranja uslova većeg učešća žena na pozicijama odlučivanja u državnim upravama, javnim agencijama i javnim preduzećima.

U pogledu obezbeđenja ravnopravnog pristupa predstavničkim, izvršnim i nadzornim telima u oblastima u kojima su žene naročito malo zastupljene, kao što su ekonomija, bezbednost, energetika i sport:

- Formulisati i preduzimati posebne mere za veću zastupljenost žena u oblasti bezbednosti, tehnološkog razvoja, energetike, infrastrukture, saobraćaja, sporta i u drugim oblastima u kojima su nedovoljno prisutne, kao i u najvišim nivoima diplomatske službe.

- Putem posebnih mera stvoriti uslove za veće učešće žena u procesima kreiranja, primene i nadziranja ekonomske politike i politika razvoja na svim nivoima i u svim fazama.

- Stvoriti uslove za ravnopravnu zastupljenost žena i muškaraca u državnim delegacijama pred međunarodnim i regionalnim organizacijama.

Poseban cilj 2.3:
Poboljšan ekonomski položaj žena i status žena na tržištu rada

Ravnopravno učešće žena i muškaraca u ekonomiji predstavlja osnovu za održiv razvoj društva. To pretpostavlja otklanjanje prepreka za pristup žena zapošljavanju, napredovanju na poslu, stručnom usavršavanju i svim resursima bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi. Obezbeđenje pristupa redovnim prihodima putem formalnog zapošljavanja, samozapošljavanja, vođenja samostalnog posla ili vođenja porodičnog gazdinstva ključno je za osiguranje ekonomske i socijalne sigurnosti žena. Iskorišćavanje znanja, kreativnosti i potencijala žena doprineće boljim rezultatima ekonomske aktivnosti, stvaranju veće ekonomske vrednosti i kvalitetnijem životu kako žena, tako i muškaraca.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Ostvaren nivo rodne ravnopravnosti u domenu novca, rada i vremena.	Ciljana vrednost: Napredak u nivou rodne ravnopravnosti u domenu novca, rada i vremena.	Izvor verifikacije: Republički zavod za statistiku. Indeks rodne ravnopravnosti.
	Bazna godina: 2016.	Godina realizacije posebnog cilja: 2020.

Mere za realizaciju cilja:

Tržište rada i radnopravna zaštita:

Uključivanje u radno zakonodavstvo odredbi koje će dodatno obezbediti rodnu ravnopravnost zaposlenih i obezbediti usaglašenost zakona sa potvrđenim međunarodnim konvencijama, kao što su Konvencija o pravima deteta, Konvencija o zaštiti materinstva i Revidirana evropska socijalna povelja kao i Direktivama Evropske unije; aktivno sprečavati diskriminaciju žena na radu i omogućiti ravnopravno ostvarivanje svih prava u vezi sa zapošljavanjem i radom radom.

- Podsticanje i obezbeđivanje sindikalnog organizovanja zaposlenih žena, podržavanje ženskih sekcija u sindikatima i obezbeđivanje njihovog aktivnog i ravnopravnog učešća u kolektivnim pregovaranjima sa poslodavcem.

- Uspostavljanje efikasnog sistema kontrole uslova rada uz kontinuiranu obuku zaposlenih u inspekciji rada kako bi prepoznavali diskriminaciju žena na radu i u vezi sa radom i reagovali na odgovarajući način, kao i u pogledu zaštite trudnica i drugih ranjivih grupa žena.

- Obavezivanje svih organa javne vlasti i privatnih poslodavaca da razviju interne mehanizme za suzbijanje i zaštitu od diskriminacije i za vođenje rodno balansirane kadrovske politike, kao i radi omogućavanja ravnopravnog napredovanja žena i muškaraca.

- Poštovanje principa jednake zarade za isti rad ili rad jednake vrednosti za sve zaposlene.

- Dosledno sprovođenje zakonskih odredbi u vezi sa ravnopravnim pristupom zapošljavanju i dosledno sankcionisanje slučajeva kršenja prava, naročito prava žena u reproduktivnom periodu.

- Podsticanje fleksibilnih oblika rada koje poslodavci nedovoljno koriste, kao što su skraćeno radno vreme, rad od kuće i sl.

- Kreiranje mera koje će doprineti formalnoj zaposlenosti žena, posebno starijih žena i pripadnica ranjivih grupa.

U oblasti stvaranja uslova za maksimalno iskorišćavanje ekonomskog potencijala, kreativnosti i preduzetništva žena:

- Usvajanje srednjoročnog akcionog plana za realizaciju seta komplementarnih politika radi iskorišćavanja ekonomskog potencijala žena, koji će uključiti ciljeve ove strategije i drugih strategija relevantnih za ekonomski položaj žena (Strategije za razvoj malih i srednjih preduzeća, Strategije razvoja obrazovanja, Strategije zapošljavanja i dr.) sa jasno definisanim merama i nosiocima aktivnosti u svim oblastima politike (ekonomske, fiskalne, obrazovne, socijalne, politike zapošljavanja i obuke) uz obezbeđena sredstva za primenu mera u svakoj oblasti politike i mehanizmima za periodično izveštavanje.

- Stvaranje povoljnog okruženja za razvoj preduzetništva uopšte, uključivši započinjanje mikrobiznisa, mikrofinansiranje, socijalno preduzetništvo, preduzetništvo iz šanse, porodične firme i zadrugarstvo, koje naročito pogoduje ženama; podsticanje ženskog socijalnog preduzetništva i obuke za pokretanje poslovne inicijative u ovoj oblasti.

- Uvođenje principa "Mislite prvo na male" u rad zakonodavne i izvršne vlasti prilikom planiranja, izrade, usvajanja i primene zakona i mehanizama koji se odnose na privredu i poslovanje.

- Uspostavljanje međusektorske radne grupe (uključujući predstavnike/predstavnice poslovnih i obrazovnih institucija, za zapošljavanje, udruženja poslodavaca, privrednih komora, udruženja preduzetnica i druga udruženja koje rade sa ranjivim grupama) radi razvijanja rodno osetljivog pristupa razvoju preduzetništva.

- Izmena sadržaja pojma "preduzetnik" i "preduzetništvo" u Zakonu o privrednim društvima, tako da bude usklađeno sa evropskim politikama u kojima je preduzetništvo šire shvaćeno kao kultura preduzimljivosti, prostor za inovacije i kreativnost.

- Izmena Zakona o zanatstvu, Zakona o zadrugama, Zakona o nebankarskom finansiranju i drugih relevantnih propisa radi pristupa resursima, imovini, svojinskim pravima i slično, kao i radi podsticanja preduzetničke inicijative i razvoja preduzetništva.

- Intenzivnije i kvalitetnije povezivanje poslovnog sveta sa sistemom neformalnog i formalnog obrazovanja kako bi se obezbedio kvalitetan kadar koji će odgovarati potrebama i realnostima privrede.

- Mapiranje i promovisanje dobrih i inovativnih modela ženskog stvaralaštva.

- Stvaranje uslova za ravnopravan pristup preduzetnica, uključujući pripadnice ranjivih grupa, profitabilnim i kapitalnim razvojnim programima i projektima, izvorima finansiranja i tržištu.

- Uspostavljanje jedinstvenog i lako dostupnog sistema evidentiranja i prikupljanja podataka i redovnog praćenja preduzetništva žena, kao i baze podataka o ženskom preduzetništvu.

- Redovna komunikacija i konsultacije sa preduzetnicama preko njihovih udruženja radi merenja efikasnosti i učinaka politika i mera u ovoj oblasti.

- Uvođenje rodne osetljivosti u preduzetničko obrazovanje i osposobljavanje i podizanje nivoa kompetencija nastavnog kadra za preduzetništvo.

- Kontinuirano merenje napretka ženskog preduzetništva u odnosu na Akt o malim preduzećima Evropske unije.

U oblasti pristupa korišćenju modernih znanja i veština:

- Stvaranje uslova za ravnopravan pristup devojčica i dečaka, žena i muškaraca, posebno iz ranjivih grupa, obrazovanju od predškolskog do visokog, kao i stručnom usavršavanju i osposobljavanju, obrazovanju za informativno-komunikacione tehnologije i nove tehnologije, kao i u pogledu pristupa informaciono-komunikacionim tehnologijama.

- Ohrabrivanje i podržavanje učešća devojčica, devojaka i žena u obrazovanju za zanimanja u kojima se ostvaruje velika dodatna vrednost, kao što su inženjerstvo i nove tehnologije.

- Obezbeđivanje ravnopravnog učešća žena i muškaraca u procesima planiranja, formulisanja i implementacije tehničkog i tehnološkog razvoja.

- Povećanje angažmana devojaka i žena u oblastima kao što su nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika.

- Podržavanje i promovisanje dostignuća žena u nauci i tehnici, otklanjanje diskriminacije žena u ovim oblastima i obezbeđivanje mera za napredovanje žena u nauci.

Poseban cilj 2.4:
Unapređena uloga žena u sistemu bezbednosti

Republika Srbija je, među prvim zemljama zapadnog Balkana, decembra 2010. godine usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2010-2015), od kada započinje i njegova primena. S obzirom na to da je ova rezolucija jedna od najvažnijih rezolucija svetske organizacije u oblasti mira i bezbednosne politike, Nacionalni akcioni plan posebno naglašava važnost aktivne uloge žena u očuvanju mira i bezbednosti, ukazuje na posledice oružanih sukoba na žene i devojke i na važnost aktivne uloge žena u izgradnji mira i postkonfliktnom oporavku zemlje. Rezolucija je u saglasnosti sa prethodno donetim konvencijama Ujedinjenih nacija, poput Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) i usvojenim rezolucijama Ujedinjenih nacija koje se odnose na žene.

Zaključkom Vlade od 19. februara 2015. godine kojim se prihvata Izveštaj Političkog saveta o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2010-2015) za period od 2011. do 2013. godine preporučeno je da se revidiraju nacionalni strateški ciljevi u oblasti rodne ravnopravnosti, odnosno da se položaj i uloga žena u sektoru bezbednosti uvrsti u nacionalnu strategiju i time obezbedi njeno celovito i koordinirano sprovođenje. Konkretne mere i aktivnosti u ovoj oblasti za naredni srednjoročni period utvrdiće se u Nacionalnom akcionom planu za period sprovođenja od 2016. do 2020. godine, na osnovu ocene sprovođenja Nacionalnog akcionog plana čije važenje ističe u 2015. godini.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Izveštaj Političkog saveta o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene mir i bezbednost u Republici Srbiji za period od 2011. do 2013. godine; Izveštaj Političkog saveta o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN "Žene, mir i bezbednost" u Republici Srbiji za period od januara do decembra 2014. godine; Izveštaj Političkog saveta o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene mir i bezbednost u Republici Srbiji za period od januara do decembra 2015. godine, sa preporukama za izradu Nacionalnog akcionog plana za period 2016. do 2020. godine.	Ciljana vrednost: Usvojen i integrisano sproveden Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji za period 2016. do 2020. godine.	Izvor verifikacije: Izveštaji Političkog saveta podneti Vladi u periodu sprovođenja Nacionalnog akcionog plana od 2016. do 2020. godine.
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije posebnog cilja: 2020.

Mere za realizaciju cilja:

- Evaluacija Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji za period od januara do juna 2015. godine sa preporukama (budući da su za prethodne periode već urađeni izveštaji o sprovođenju).

- Izrada i usvajanje novog strateškog dokumenta: Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji za period od 2016. do 2020. godine.

- Integrisano sprovođenje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije za period od 2016. do 2020. godine.

- Aktivno učešće sektora bezbednosti u koordinisanoj primeni sistemskih politika i planiranih aktivnosti usmerenih ka unapređivanju rodne ravnopravnosti u društvu.

- Propitivanje i otvaranje i drugih tema vezanih za rodni aspekt bezbednosti.

Poseban cilj 2.5:
Žene i muškarci u ruralnim područjima aktivno i ravnopravno doprinose razvoju i imaju ravnopravan pristup rezultatima razvoja

U svojim Zaključnim zapažanjima u vezi sa Drugim i Trećim periodičnim izveštajem o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW/C/SRB/2-3)19, Komitet UN za eliminisanje diskriminacije žena je izrazio posebnu zabrinutost zbog postojanja nejednakosti između žena u gradu i žena na selu u pogledu životnog standarda i zaposlenosti, pogotovo starijih žena. Komitet je takođe zabrinut zbog činjenice da postoji diskriminacija žena na selu u pristupu imovini usled tradicionalnih i društvenih obrazaca koji favorizuju muškarce kao nosioce imovinskih prava. Stoga je preporučio Republici Srbiji da obezbedi ženama na selu, uključujući starije žene, neometan pristup odgovarajućem životnom standardu, zapošljavanju i imovinskim pravima.

________
19 Preporuka br. 34.

Poboljšanje evidentno lošeg položaja žena u ruralnim područjima povezano je sa razvojem sela. Inkluzivan i brži ruralni razvoj zahteva da se u selima obnovi socijalna kohezija i stvori podsticajno ekonomsko okruženje koje će omogućiti kvalitetniji život žena i muškaraca. Sveobuhvatno planiranje ruralnog razvoja podrazumeva aktivno učešće žena i korišćenje njihovih potencijala. Ovo planiranje istovremeno treba da obuhvati sve oblasti (ekonomsku, socijalnu, kulturnu, zdravstvenu) i sve nivoe (država, lokalna samouprava, seoska zajednica) uz aktiviranje različitih subjekata. Na ovu kompleksnost problema odgovoriće se razvijanjem sveobuhvatnog normativnog i političkog okvira, uključujući usvajanje Strategije za poboljšanje položaja žena na selu.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Među ženama na selu, njih 12% nije zdravstveno osigurano, a preko 60% njih nije "pokriveno" penzijskim osiguranjem.	Ciljana vrednost: Sve žene na selu su pokrivene zdravstvenim i penzijskim osiguranjem.	Izvor verifikacije: Statistika.
	Bazna godina: 2011.	Godina realizacije posebnog cilja: 2020.

Mere za realizaciju cilja:

U pogledu razvijanja sveobuhvatnog normativnog i političkog okvira u cilju poboljšanja položaja žena na selu:

- Unapređenje ekonomske, socijalne, zdravstvene i fizičke sigurnosti žena u seoskim područjima, naročito ranjivih grupa žena, uz preduzimanje mera eliminacije rodno zasnovane diskriminacije i rodnih stereotipa.

- Otkloniti propise i prakse koje diskriminišu pristup žena poljoprivredi, imovini i drugim resursima i promovisati prava žena na ravnopravno nasleđivanje nepokretnosti i druge imovine.

- Stvoriti uslove da žene na selu, uključujući starije žene i pripadnice drugih ranjivih grupa, imaju neometan pristup odgovarajućim životnim standardima i sticanju dohotka.

- Suzbijati stereotipe o ulozi žena na selu.

- Obezbediti uslove da žene na selu steknu znanja o svojim pravima i mehanizmima zaštite i podsticati prijavljivanje slučajeva diskriminacije.

- Stvoriti uslove za ravnopravno učešće žena u odlučivanju na nivou mesnih zajednica i kreiranje programa na lokalnom nivou.

- Podsticati i podržavati formiranje i rad udruženja žena u ruralnim područjima, njihovo umrežavanje i razmenu iskustava, kao i komunikaciju sa mehanizmima rodne ravnopravnosti na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

- Preduzeti programe za edukaciju žena na selu o njihovim pravima, rodnoj ravnopravnosti i normativnoj i političkoj osnovi za ostvarivanje i zaštitu njihovih prava.

- Osmisliti načine za ustupanje neiskorišćenog i neobrađivanog zemljišta mladima, ženama i mladim porodicama.

- Obezbediti mesečni prihod (penzije, socijalno davanje ili sl.) ženama u ruralnim područjima starijim od 60 godina.

U pogledu razvijanja i iskorišćavanja potencijala žena u razvoju poljoprivrede i preduzetničkih inicijativa i zapošljavanja u poljoprivredi i van nje:

- Na sistematski način obezbediti prepoznavanje ženskih resursa i preduzetničkih inicijativa u seoskim područjima.

- Stvoriti uslove za rad savetovališta i osmisliti obuke za razvijanje sopstvenih biznisa i usavršavanja iz oblasti poljoprivrede, zelene ekonomije, vođenja sopstvenog biznisa i dr.

- Podsticati donosioce/donositeljke odluka na svim nivoima odlučivanja na kreiranje modela za razvijanje proizvodnje koja posebno pogoduje ženama, kao što su organska poljoprivreda i proizvodnja na maloj površini zemljišta.

- Unaprediti proizvođačke potencijale za razvoj seoskih gazdinstava koja vode žene obezbeđivanjem podsticajnih mera, uvođenjem dodatnih kriterijuma za prednost u otkupu poljoprivrednih proizvoda sa gazdinstava koja vode žene i na druge načine.

- Razviti poslove i usluge i van poljoprivrede, kao što su socijalna ekonomija i agroturizam, kojim bi se poboljšao kvalitet svakodnevnog života u selima.

- Preduzimati mere za suzbijanje oblika diskriminacije sa kojima se pretežno suočavaju žene na selu, naročito iz ranjivih grupa kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, starije žene i dr.

- Uvesti podsticaje za lokalne samouprave koje ulažu u razvijanje infrastrukture u seoskim područjima, uključujući javni prevoz, radi povećanja dostupnosti usluga i programa i mobilnosti žena sa sela.

Poseban cilj 2.6:
Unapređen položaj višestruko diskriminisanih i ranjivih grupa žena

Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje diskriminacije žena je u svojim Zaključnim zapažanjima u vezi sa Drugim i Trećim periodičnim Izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW/C/SRB/2-3) izrazio zabrinutost zbog odsustva koncepta intersekcionalnosti i višestruke diskriminacije u antidiskriminacionim zakonima. Svrha pravnog definisanja je da se omogući postojanje pravne osnove za sudski spor na osnovu višestruke diskriminacije kako bi se omogućila pravedna naknada za žrtve. Stoga će se u narednom periodu posebna pažnja pokloniti unapređivanju antidiskriminacionog zakonodavstva, sprečavanju višestruke diskriminacije, razvijanju mehanizama zaštite i poboljšanju položaja ranjivih grupa žena. Kombinacija višestrukog iskustva diskriminacije traži posebno postupanje i posebnu pažnju u okviru opsega pravne zaštite.

Uzimajući u obzir rezultate Evaluacije Akcionog plana (2010-2015), situacionu analizu stanja rodne ravnopravnosti i zaključke konsultacija sa jedinicama lokalnih samouprava i udruženjima, ova strategija identifikuje kao ranjive grupe posebno izložene riziku višestruke diskriminacije: Romkinje, žene starije od 60 godina, mlade, žene na selu, trudnice, žene sa malom decom, žene drugačije seksualne orijentacije, žene koje trpe nasilje u porodici, žene sa invaliditetom, samohrane majke, pripadnice nacionalnih i etničkih manjina, nezaposlene i neobrazovane žene. Ovim lista ranjivih grupa ostaje otvorena; ranjivim grupama se smatra svaka grupa koja je kao takva identifikovana u pojedinoj oblasti javne politike i/ili uzimajući u obzir specifičnosti lokalnog okruženja i okolnosti.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Koncept višestruke diskriminacije nije uključen u zakonodavstvo.	Ciljana vrednost: Pripadnice i pripadnici ranjivih grupa sa iskustvom višestruke diskriminacije imaju pristup pravdi i pravičnom obeštećenju.	Izvor verifikacije: Izveštaj Ministarstva pravde.
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije posebnog cilja: 2020.

Mere za realizaciju cilja:

- Uvesti koncept višestruke diskriminacije u zakonodavstvo i omogućiti žrtvama pristup pravdi i pravičnom obeštećenju.

- Obezbediti obuku sudija, tužilaca/tužiteljki i advokata/advokatkinja da razumeju i prepoznaju višedimenzionalnu diskriminaciju i obezbede odgovarajuću pravnu zaštitu žrtvama.

- Obezbediti odgovarajuću obuku rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti na lokalnom nivou kako bi prepoznavali i razumeli višedimenzionalnu diskriminaciju, identifikovali ranjive grupe u svojim lokalnim sredinama i uključili specifičnosti njihovog položaja u lokalne planove razvoja.

- U pripremama i izradi novih strateških dokumenata od nacionalnog do lokalnog nivoa sprovoditi ex ante analizu uticaja efekata na položaj ranjivih grupa.

- Stvoriti uslove da jedinice lokalne samouprave primenjuju podsticajne mere za poboljšanje položaja žena, posebno pripadnica ranjivih grupa, u njihovim sredinama.

- U pripremi nove Strategije za unapređenje položaja Roma za period 2016-2020. posebna pažnja će se posvetiti rodnoj ravnopravnosti kao horizontalnom pitanju i njenom uvođenju u sve planirane mere, kao i primeni posebnih mera za unapređivanje položaja romskih žena i devojčica.

- Stvoriti uslove za smanjenje nezaposlenosti pripadnica ranjivih grupa (Romkinja, žena sa invaliditetom, samohranih majki, žena na selu, neobrazovanih žena, žena koje su izašle iz situacije nasilja i dr.) kreiranjem posebnih mera za podršku zapošljavanja žena i podsticanjem inicijativa na lokalnom nivou; podržavati uspešne programe i mere za njihovo ekonomsko osnaživanje.

- Dosledno i sa dužnom predanošću primenjivati posebne mere za unapređivanje položaja višestruko diskriminisanih i ranjivih grupa žena radi njihovog ravnopravnog pristupa zapošljavanju, zaštiti na radu, resursima, pravdi, imovinskim pravima, odlučivanju u javnom i političkom životu, obrazovanju, infrastrukturi, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti.

- Aktivno raditi na sprečavanju ranih i prisilnih brakova, posebno romskih devojčica i mladih žena i pružati podršku mladim ženama i mladim majkama za nastavak školovanja.

- Formirati Odbore za rodnu ravnopravnost u svim Nacionalnim savetima nacionalnih manjina i obavezati Nacionalne savete da primenjuju politiku rodne ravnopravnosti.

- Obezbediti uslove ostvarivanja aktivnog i pasivnog biračkog prava za Romkinje (podizanje svesti i motivacije).

- Utvrditi i preduzimati posebne mere radi stvaranja uslova za veće učešće žena i muškaraca iz ranjivih grupa u svim organima izvršne i javne vlasti na svim nivoima.

- Podržavati istraživanja o specifičnostima položaja višestruko diskriminisanih grupa, uz preporuke za unapređivanje njihovog položaja i otklanjanje diskriminacije.

Poseban cilj 2.7:
Poboljšano zdravlje žena i ravnopravan pristup zdravstvenim uslugama

I pored postojanja zakonodavnih mera i mera zdravstvene politike, nalazi evaluacije Akcionog plana (2010-2015) pokazali su da očekivani rezultati u ovoj oblasti nisu postignuti. Ženama, a naročito pripadnicama ranjivih grupa, nije obezbeđen dovoljan nivo pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti. Raspoloživi finansijski, tehnički i ljudski resursi u ovoj oblasti nisu bili ni dovoljni ni održivi. Komitet UN za eliminaciju diskriminacije žena uputio je Republici Srbiji niz preporuka radi obezbeđenja ravnopravnog pristupa zdravstvenim uslugama i poboljšanju zdravlja žena, posebno imajući u vidu potrebe i položaj pripadnica ranjivih grupa.20

_________
20 Preporuke br. 33 (a), (b), (c), (d) i (e).

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Ostvaren nivo rodne ravnopravnosti u domenu zdravlja. Procenat žena starosti od 15 do 49 godina koje su obavile preglede u vezi reproduktivnog zdravlja. Procenat žena koje svoje zdravlje ocenjuju kao loše ili veoma loše. Procenat žena koje nezadovoljavaju svoju potrebu za zdravljem	Ciljana vrednost: Napredak u nivou rodne ravnopravnosti u domenu zdravlja Povećan procenat žena starosti od 15 do 49 godina koje su obavile preglede u vezi reproduktivnog zdravlja. Smanjen procenat žena koje svoje zdravlje ocenjuju kao loše ili veoma loše. Smanjen procenat žena koje nezadovoljavaju svoju potrebu za zdravljem	Izvor verifikacije: Indeks rodne ravnopravnosti. Institut za javno zdravlje. Anketa o prihodima i uslovima života, RSZ
	Bazna godina: 2016.	Godina realizacije posebnog cilja: 2020.

Mere za realizaciju cilja:

- Poboljšati pristup žena kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenim uslugama, u skladu sa Opštom preporukom br. 24 (1999).

- Obezbediti efikasno sprovođenje zakona i politika koje obezbeđuju obavezno zdravstveno osiguranje i besplatne usluge za sve žene i devojčice.

- Raditi na prevenciji malignih i kardiovaskularnih bolesti i drugih oboljenja, raditi na afirmaciji i podizanju svesti žena o važnosti preventivnih pregleda stalnim akcijama zdravstvenih radnika/radnica sa naglaskom na žene na selu (metodom individualnog razgovora, "od vrata do vrata").

- Omogućiti preventivne preglede za sve žene bez obzira na mesto stanovanja, uzrast ili zdravstveno osiguranje u cilju prevencije i ranog otkrivanja malignih bolesti.

- Preduzimati neophodne mere koje garantuju potpunu i efikasnu realizaciju prava žena sa invaliditetom na seksualno i reproduktivno zdravlje otklanjanjem predrasuda, obukom medicinskog osoblja i povećanjem broja zdravstvenih objekata adekvatno opremljenih kako bi odgovorili njihovim potrebama.

- Smanjiti korišćenje abortusa kao metode kontracepcije povećanjem informisanosti i pristupa savremenim oblicima kontracepcije koji bi bili uključeni u pozitivne liste lekova i obezbediti da abortus ostane dostupan, kao što jeste u ovom trenutku, i zakonski i finansijski, te da razmotri uključivanje troškova za abortus u sistem zdravstvenog osiguranja.

- Preduzimati mere za obezbeđenje pristupa ženama i devojčicama koje žive sa HIV-om drugoj generaciji antiretroviralnih lekova i drugim neophodnim lekovima i uslugama, kao i informacijama o metodama prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete.

- Promovisati sport, rekreaciju i zdrave stilove života.

U pogledu unapređivanja zdravlja žena u ruralnim područjima:

- Povećati i olakšati dostupnost zdravstvenim uslugama, uključujući one vezane za reproduktivno zdravlje, imajući u vidu obezbeđenje pristupnosti i pripadnicama višestruko diskriminisanih i ranjivih grupa, putem mobilnih timova i na druge odgovarajuće načine.

- Usvojiti odredbe za lakše ostvarivanje prava na zdravstveno i socijalno osiguranje, naročito pomažućim članovima domaćinstva.

- Realizovati edukativne programe namenjene zdravstvenim radnicima/radnicama na selu radi povećanja razumevanja diskriminacije žena, posebno višestruko diskriminisanih žena.

- Stvoriti uslove za osnivanje savetovališta za planiranje porodice i povećati njihovu dostupnost na lokalnom nivou.

- Unaprediti zdravstvenu zaštitu dece, posebno dece sa invaliditetom.

Opšti strateški cilj 3:

SISTEMSKO UVOĐENJE RODNE PERSPEKTIVE U DONOŠENJE, SPROVOĐENJE I PRAĆENJE JAVNIH POLITIKA

Uvođenjem rodne ravnopravnosti u javne politike na svim nivoima država se fokusira na prevenciju rodno zasnovane diskriminacije i otklanjanje strukturalne diskriminacije, umesto da se bavi isključivo posledicama. Rodna ravnopravnost postaje deo planiranja, formulisanja i primene zakona, politika i mera. Time se potrebe, prioriteti i specifičan položaj žena i muškaraca, naročito iz ranjivih grupa, sistematski uključuju u javne politike i aktivno se razmatraju njihovi efekti na položaj žena i muškaraca u svim fazama (faza planiranja, izrade, primene, nadziranja i vrednovanja) i na svim nivoima, uz ravnopravno učešće žena i muškaraca u ovim procesima. Ovo znači da će se u narednom periodu izvršiti revizija ključnih javnih politika sa aspekta rodne ravnopravnosti u svim oblastima, uključujući one koje nisu neposredno navedene u ovoj strategiji (kao što su penzijsko osiguranje, socijalna zaštita, kultura, saobraćaj, infrastruktura, pristup pravdi, pravda, tehnološki razvoj i dr.).

Pored reorganizovanja, unapređenja i evaluacije političkih procesa, uvođenje rodne perspektive u javne politike podrazumeva primenu određenih analitičkih, obrazovnih i savetodavnih tehnika, kao što su evidentiranje i prikupljanje rodno osetljivih podataka, dosledna primena rodno osetljivog jezika, rodno odgovorno budžetiranje, rodna analiza politika, programa i mera, istraživanja iz oblasti rodnih studija i obuke donosioca/donositeljki odluka i ljudskih resursa.

Pokazatelj efekta:	Početna vrednost: Javne politike, programi i budžeti su rodno neosetljivi.	Ciljana vrednost: Rodna ravnopravnost je deo javnih politika, programa i budžeta.	Izvor verifikacije: Zakoni, Strateški dokumenti, Nacionalni budžet, pokrajinski budžet, budžeti jedinica lokalne samouprave.
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije opšteg cilja: 2020.

Poseban cilj 3.1:
Uspostavljeni funkcionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost na svim nivoima

Institucionalni mehanizmi rodne ravnopravnosti su uspostavljeni na svim nivoima, od nacionalnog do lokalnog, ali nisu dovoljno funkcionalni i vidljivi, niti ostvaruju potreban uticaj na kreiranje javnih politika. Nedostaju jasno definisane nadležnosti i smernice rada, naročito na lokalnom nivou. Nema koordinacije i neposredne saradnje između nacionalnih i lokalnih mehanizama. Budžetska podrška je nedovoljna, a ljudski, tehnički i materijalni resursni nisu odgovarajući.

Primena principa rodne ravnopravnosti u svim politikama i merama je kompleksan, sveobuhvatan i stalan posao koji zahteva postojanje funkcionalnih mehanizama rodne ravnopravnosti na svim nivoima. To pretpostavlja obezbeđenje kompetentnih kadrova, materijalnih i finansijskih resursa, kao i jasnih i, sa centralnog nivoa koordiniranih, smernica za rad u ovoj oblasti, uz postavljanje minimuma zahteva i istovremeno sprečavanje birokratizacije posla. U svim ministarstvima i organima državne uprave imenovaće se lica za rodnu ravnopravnost. Jasno će se formulisati ciljevi i zadaci koje mehanizmi rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou treba da ostvaruju. Pomeriće se fokus sa bavljenja ženama kao žrtvama ka ženama i muškarcima koji su ravnopravni faktori u razvoju društva.

Pokazatelj efekta:	Početna vrednost: Institucionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost su uspostavljeni na nacionalnom i na pokrajinskom nivou u 90% opština, ali ne ostvaruju svuda uticaj; podrška i resursi neophodni za njihov rad su nedovoljni.	Ciljana vrednost: Instititucionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost efikasno deluju na svim nivoima na osnovu jasno definisanih nadležnosti uz obezbeđenu budžetsku, materijalnu i kadrovsku podršku.	Izvor verifikacije: Zakon o ministarstvima, Zakon o ravnopravnosti polova, statistički podaci, Nacionalni budžet, Pokrajinski budžet, Budžeti jedinica lokalne samouprave.
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije opšteg cilja: 2020.

Mere za realizaciju cilja:

- Uspostavljene mehanizama za rodnu ravnopravnost pri svim organima javne uprave na svim nivoima i obezbeđeni resursi i kapaciteti za njihovo funkcionisanje.

- Osigurano učešće mehanizama za rodnu ravnopravnost u donošenju odluka u svim oblastima i stvoriti uslove za njihov uticaj na kreiranje javnih politika.

- Izraditi jasne i, sa centralnog nivoa koordinirane, smernice za rad institucionalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost na lokalnom nivou. Uvesti meru obaveznog ustanovljavanja resornog člana gradskog, odnosno opštinskog veća zaduženog za oblast rodne ravnopravnosti, kao i stručne službe nadležne isključivo za ovu oblast, koju bi činila stručna lica, nezavisna od eventualnih promena u sastavu vodećih lokalnih političkih struktura. Osigurati materijalnu, finansijsku i kadrovsku bazu za njihovo delovanje.

- Stvoriti uslove za odgovarajuće ljudske, tehničke i finansijske resurse institucionalnim mehanizmima na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, kao i političku podršku, kako bi im se omogućilo da efikasno vrše svoje funkcije.

- Imenovati lica za rodnu ravnopravnost, koordinatore poslova vezanih za pitanja rodne ravnopravnosti, u svim ministarstvima i organima državne uprave, koji će ujedno da budu i kontakt osobe za komunikaciju sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost.

- Kontinuirano jačati kapacitete institucionalnih mehanizama obezbeđenjem i sprovođenjem edukativnih programa.

- Uspostaviti efikasan mehanizam saradnje i komunikacije na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, posebno sa drugim relevantnim državnim i nedržavnim akterima (Narodnom skupštinom i drugim organima javne vlasti, državnim institucijama u oblasti pravosuđa, bezbednosti, zdravstva, obrazovanja, itd., nezavisnim organima za zaštitu ljudskih prava i ravnopravnosti, akademskom zajednicom, privrednim sektorom, sindikatima, ženskim i drugim udruženjima, medijima i dr.).

- Koordinisati aktivno predstavljanje i učešće u aktivnostima tela, organa, radnih tela i drugih mehanizama UN.

Poseban cilj 3.2:
Rodna perspektiva uključena u sva strateška dokumenta

Mnogi nacionalni, pokrajinski i lokalni strateški dokumenti u raznim oblastima (razvoj malih i srednjih preduzeća, javno zdravlje, zapošljavanje, razvoj sporta i dr.) sadrže ciljeve i mere za poboljšanje položaja žena i ranjivih grupa. Međutim, rodna ravnopravnost je uglavnom uključena kao posebna "ženska" komponenta i/ili kao odvojen deo posvećen rodnoj ravnopravnosti. Po pravilu rodna ravnopravnost nije integrisana u strategiju kao celinu. Osim toga, u toku planiranja strategije se ne vrši prethodna rodna analiza i procena uticaja na rod. Ostvarivanje de facto rodne ravnopravnosti pretpostavlja uključivanje rodne perspektive u sve strateške dokumente na svim nivoima uz prethodnu rodnu analizu i procenu uticaja na rod.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Rodna ravnopravnost je uključena u jedan broj strateških dokumenata, uglavnom kao posebna "ženska" komponenta ili deo koji se posebno bavi ženama i/ili rodnom ravnopravnošću.	Ciljana vrednost: Rodna ravnopravnost je prepoznata kao pitanje razvoja i uvedena je u strategije na svim nivoima.	Izvor verifikacije: Nacionalne strategije, Strategije Autonomne pokrajine Vojvodina, Lokalni planovi aktivnosti.
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije posebnog cilja: 2020.

Mere za realizaciju cilja:

- Razviti metodologiju, odgovarajuće alate i procedure za uvođenje rodne perspektive u politike i programe.

- Usvojiti kontrolne liste, smernice i okvire za delovanje, uključujući obavezujuća uputstva za nediskriminatorni jezik.

- Standardizovati upotrebu termina vezanih za rodnu ravnopravnost.

- Obavezati na doslednost upotrebe rodno osetljivog jezika u propisima i službenoj komunikaciji državnih organa.

- Obezbediti pravovremeno i efikasno sprovođenje svih antidiskriminacionih zakona i propisa i preduzimati mere za podizanje svesti javnosti, a posebno žena iz ranjivih grupa, o tim zakonima.

- Pristupiti pripremi strateških dokumenata čije se aktivnosti odnose na period do 2015. godine uz obavezno uključivanje rodne ravnopravnosti u ciljeve politika.

- Kontinuirano se starati o tome da se rodna ravnopravnost uvodi u sve normativne propise, strategije, programe i mere u svim oblastima, uz obezbeđenje ravnopravnog učešća žena i muškaraca u procesu njihovog planiranja, pripreme i izrade.

- Obezbediti da su odgovarajući resursi dodeljeni za potrebe realizacije privremenih posebnih mera za obezbeđenje rodne ravnopravnosti usvojene zakonima i strategijama.

- Redovno obaveštavati javnost, posebno žene, o privremenim posebnim merama koje je država uvela radi poboljšanja položaja ranjivih grupa žena.

- Razvijati partnerstva žena i muškaraca u promociji rodne ravnopravnosti i kreiranju rodno osvešćenih politika na svim nivoima.

Poseban cilj 3.3:
Rodna analiza politika, programa i mera

Ostvarivanje rodne ravnopravnosti i sprečavanje rodno zasnovane diskriminacije pretpostavlja ex ante procenu uticaja na rod, odnosno procenu uticaja predloga javnih politika iz aspekta mogućih različitih efekata na žene i muškarce. Cilj je da se usvoje predlozi koji obezbeđuju sprečavanje i uklanjanje potencijalnih diskriminatorskih uticaja takvih politika.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Politike, programi i mere su rodno "slepi" i ne uzimaju u obzir efekte koje proizvode na žene i muškarce.	Ciljana vrednost: Predlozi politika, programa i mera se usvajaju nakon analize uticaja rodnosti.	Izvor verifikacije: Dokumenti organa javne vlasti Izveštaj Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije posebnog cilja: 2020.

Mere za realizaciju cilja:

- Obezbediti uslove i kapacitete ministarstava za razmatranje politika i programa iz rodne perspektive u svetlu Pekinške deklaracije i Platforme za akciju; analizirati i proučavati uticaje zakona i drugih propisa, politika i mera na živote žena i muškaraca; uspostaviti međuministarsku koordinaciju i saradnju sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost radi primene ovog ovlašćenja; kontinuirano pratiti izvršavanje zakona, propisa, politika, programa i mera koje se odnose na politiku jednakih mogućnosti i rodnu ravnopravnost.

- Razviti metodologiju, odgovarajuće alate, procedure i kapacitete za rodnu analizu politika, programa i mera i praćenje njihovih efekata u odnosu na žene i na muškarce, uključujući i žene i muškarce iz ranjivih i višestruko diskriminisanih grupa.

- Redovno i obavezno vršiti ex ante procenu uticaja na rod politika i zakona koji su u pripremi i uticati na otklanjanje rodnih stereotipa u zajednici; nadzirati primenu zakona i mera, kao i njihov uticaj na prevazilaženje postojećih stereotipa i neravnopravnosti u lokalnim sredinama; preduzimati mere za promenu zakona, politika i mera ukoliko se rodnom analizom i procenom uticaja na rod oceni da negativno utiču na rodnu ravnopravnost.

- Obezbediti rodnu osetljivost investicionih programa.

- Meriti i procenjivati efekte ovih zakona, propisa, politika, programa i mera na položaj žena i muškaraca, unapređenje rodne ravnopravnosti, eliminaciju višestruke diskriminacije i, na osnovu ovih nalaza, vršiti periodičnu reviziju zakona, propisa, politika, programa i mera. Kontinuirano obaveštavati javnost i učiniti informacije o ovim nalazima i revizijama dostupne ženama, uključujući i javno objavljivanje rodno osetljivih podataka i statistike.

- Uspostaviti institucionalnu strukturu sa odgovarajućim ljudskim resursima za uvođenje rodne ravnopravnosti u javne politike, naročito za rodno odgovorno budžetiranje, rodnu analizu i procenu uticaja na rod.

- Obezbediti kontinuiranu edukaciju i sticanje odgovarajućih znanja i veština za zaposlene u državnim organima, institucijama i ustanovama.

- Obezbediti stručnu podršku - uspostaviti bazu podataka akademskih i nezavisnih stručnjaka i stručnjakinja za rodnu ravnopravnost, ljudska prava žena i uvođenje rodne ravnopravnosti u javne politike, naročito za rodno odgovorno budžetiranje, rodnu analizu i procenu uticaja na rod, uz prethodno utvrđivanje kriterijuma i dosledno poštovanje istih.

- Usvojiti novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti u cilju njegovog usklađivanja sa relevantnim Direktivama EU (Direktivom broj 2006/54/EC o implementaciji načela jednakih mogućnosti i jednakog tretmana muškaraca i žena u vezi sa pitanjima zapošljavanja i obavljanja zanimanja).

Poseban cilj 3.4:
Rodno osetljiva statistika i evidencija

Postojanje rodno osetljive statistike, rodno razvrstanih podataka i rodnih indikatora je pretpostavka uključenosti rodne ravnopravnosti u javne politike. To su ključni alati za formulisanje, primenu, nadziranje, evaluaciju i reviziju političkih ciljeva. Rodno osetljiva statistika obezbeđuje podatke za kreiranje i reviziju javnih politika kako ne bi proizvodile različite efekte na žene i muškarce. Pored toga, ona obezbeđuje verodostojne podatke o stvarnim efektima politika i programa na živote žena i muškaraca. Republički zavod za statistiku iskazuje visok nivo rodno osetljive statistike; u toku je izrada i Indeksa rodne ravnopravnosti, ali mnogi državni organi, institucije i privredni subjekti ne prikupljaju i ne evidentiraju rodno razvrstane podatke.

Redovno i sveobuhvatno praćenje i prikazivanje rodno osetljivih podataka omogućavaju sagledavanje stanja u društvu u pogledu rodno zasnovane diskriminacije, kao i kreiranje, planiranje i sprovođenje politika koje su usmerene na otklanjanje nejednakosti i unapređenje položaja diskriminisanih grupa ili diskriminisanih pojedinaca i pojedinki.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Indeks rodne ravnopravnosti nije izrađen.	Ciljana vrednost: Indeks rodne ravnopravnosti se redovno objavljuje.	Izvor verifikacije: Republički zavod za statistiku.
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije posebnog cilja: 2016.

Mere za realizaciju cilja:

- Stvoriti uslove da se vodi rodno osetljiva statistika u svim oblastima po istoj metodologiji kako bi podaci bili uporedivi; statistički podaci treba da budu razvrstani ne samo po polu, nego i po dobi, lokaciji, nacionalnom ili etničkom poreklu, invalidnosti, jeziku, stepenu obrazovanja i drugim osnovama društvene ranjivosti, kao i po regionima.

- Osigurati da definicije i koncepti na kojima se zasniva statistika uzimaju u obzir različitosti rodnih uloga žena i muškaraca.

- Obezbediti da metode prikupljanja podataka uzimaju u obzir rodne stereotipe i kulturne i socijalne obrasce koji mogu da utiču na nastajanje rodnih predrasuda.

- Stvoriti uslove za primenu zakona u cilju obavezivanja državnih organa, institucija i ustanova, kao i privrednih subjekata i jedinica lokalne samouprave da prikupljaju i evidentiraju rodno razvrstane podatke.

- Definisati rodne indikatore po sektorima radi merenja uticaja politika, programa i mera na promene u odnosima između žena i muškaraca, kao i radi praćenja ostvarivanja ciljeva rodne ravnopravnosti.

- Redovno iskazivati i objavljivati Indeks rodne ravnopravnosti.

Poseban cilj 3.5:
Rodno odgovorno budžetiranje

Rodno odgovorno budžetiranje je primena rodne ravnopravnosti u budžetskom procesu. Ono podrazumeva uključivanje rodne ravnopravnosti u sve budžetske procese i restruktuiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti. To podrazumeva da se u budžetskom procesu uzmu u obzir potrebe i prioriteti žena i muškaraca, kao i različitih grupa žena i muškaraca, imajući u vidu različite uloge koje oni/one imaju u porodici, na radnom mestu i u društvu. Na ovaj način se čine vidljivim mesta gde je distribucija državnog budžeta rodno nepravična. Cilj je da prioriteti žena imaju istu težinu kao i prioriteti muškaraca. Na ovaj način se sredstva za javne troškove bolje usmeravaju i efikasnije raspoređuju uz obezbeđivanje rodne ravnopravnosti.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Rodno odgovorno budžetiranje u fazi pilot projekata.	Ciljana vrednost: Rodna ravnopravnost uvedena u nacionalni i pokrajinski budžet, kao i u budžete najmanje 30% jedinica lokalne samouprave.	Izvor verifikacije: Nacionalni budžet, Pokrajinski budžet, Budžeti jedinica lokalne samouprave.
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije posebnog cilja: 2020.

Mere za realizaciju cilja:

- Razviti i usvojiti normativni okvir za rodno odgovorno budžetiranje.

- Zakonom o budžetskom sistemu definisati obavezu rodnog budžetiranja.

- U uputstvu za izradu budžeta integrisati instrukciju za rodno odgovorno budžetiranje.

- Formirati radnu grupu za sprovođenje rodne budžetske inicijative.

- Definisati i usvojiti faze za uvođenje rodnog budžetiranja.

- Obezbediti edukaciju o rodnom budžetiranju za zaposlene u državnim organima, naročito za kreatore/kreatorke budžeta i budžetske analitičare/analitičarke, kao i za zaposlene u institucijama i drugim organima koji su korisnici budžeta.

- Izraditi procenu uticaja budžeta na rod radi utvrđivanja da li proizvodi različite efekte na žene i muškarce.

- Promovisati princip rodne ravnopravnosti i rodno odgovornog budžetiranja u raspodeli javnih sredstava putem javnih poziva i konkursa.

Poseban cilj 3.6:
Uspostavljeni mehanizmi saradnje sa udruženjima

Država uključuje ženske grupe i druga udruženja, uključujući udruženja pripadnika/pripadnica ranjivih grupa, u procese formulisanja antidiskriminacionih politika, unapređenje rodne ravnopravnosti i poboljšanje položaja žena. Saradnja se ostvaruje preko Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade. Značaj rodne ravnopravnosti i kompleksnost problematike kojom se bavi ova Strategija zahtevaju uspostavljanje čvršće i kontinuirane saradnje u sprovođenju planiranih mera i aktivnosti između nacionalnog mehanizma za rodnu ravnopravnost i relevantnih udruženja, posebno ženskih udruženja.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Komunikacija organa državne uprave sa udruženjima vodi se preko Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom uz periodične i neformalne konsultacije.	Ciljana vrednost: Uspostavljen formalni mehanizam saradnje Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost sa udruženjima u cilju saradnje i redovnih konsultacija u primeni ove strategije.	Izvor verifikacije: Mehanizam saradnje Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost sa udruženjima.
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije posebnog cilja: 2016.

Mere za realizaciju cilja:

- Obezbediti formalan i neformalan dijalog i periodične konsultacije između institucionalnih mehanizama na svim nivoima i relevantnih udruženja, posebno ženskih, putem formalnog mehanizma saradnje u oblasti sprovođenja ove strategije.

- Uključiti u saradnju udruženja koja se bave položajem ranjivih grupa.

- Podsticati i podržavati udruženja da u projektima koje realizuju što više koriste ciljeve i mere iz ove strategije, kao i da razmenjuju primere dobrih praksi.

Poseban cilj 3.7:
Uspostavljena međunarodna i regionalna saradnja i razmena dobrih praksi

Unapređenje međunarodne i regionalne saradnje u oblasti rodne ravnopravnosti predviđeno je Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (2014-2018). U ovoj oblasti radiće se na upoznavanju javnosti sa međunarodnim i regionalnim standardima rodne ravnopravnosti, posebno sa odredbama Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena, i preporukama Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena koji vrši monitoring nad primenom ove Konvencije. Uspostaviće se formalni modaliteti saradnje sa Evropskim institutom za rodnu ravnopravnost i unaprediti razmena dobrih praksi sa državama Evropske unije i drugim državama iz regiona. Unaprediće se informisanje javnosti o politikama i merama unapređenja rodne ravnopravnosti u Evropskoj uniji.

Pokazatelj krajnjeg ishoda:	Početna vrednost: Ad hoc saradnja sa Evropskim institutom za rodnu ravnopravnost, kao i sa državama Evropske unije i državama iz regiona.	Ciljana vrednost: Obezbeđena kontinuirana saradnja sa Evropskim institutom za rodnu ravnopravnost, kao i redovna razmena dobrih praksi sa pojedinačnim državama Evropske unije i državama iz regiona.	Izvor verifikacije: Izveštaji Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost o saradnji
	Bazna godina: 2015.	Godina realizacije posebnog cilja: 2017.

Mere za realizaciju cilja:

- Uspostaviti formalan modalitet kontinuirane saradnje sa Evropskim institutom za rodnu ravnopravnost, kao i program za profesionalno usavršavanje stručnjaka i stručnjakinja u Evropskom institutu za rodnu ravnopravnost, uključivši stručnjake/stručnjakinje iz Republičkog zavoda za statistiku.

- Uspostaviti redovnu razmenu dobrih praksi sa Evropskim institutom za rodnu ravnopravnost, državama Evropske unije i državama iz regiona.

- Upoznavanje javnosti sa politikama i merama unapređenja rodne ravnopravnosti u Evropskoj uniji.

- Upoznavanje javnosti sa međunarodnim i regionalnim standardima rodne ravnopravnosti - sa odredbama Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena i preporukama Komiteta za eliminisanje diskriminacije žena, koji vrši monitoring nad primenom ove Konvencije, kao i sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

- Upoznavanje javnosti, Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, kao i država iz okruženja i država Evropske unije sa primerima dobre prakse u uvođenju rodnih politika u javne politike u jedinicama lokalnih samouprava.

4. SPROVOĐENJE STRATEGIJE

4.1. Odgovorne institucije

Država je odgovorna za ostvarivanje, primenu i zaštitu ljudskih prava na osnovu principa ravnopravnosti i nediskriminacije i za vođenje politike jednakih mogućnosti. Odgovornost države za primenu Strategije i preduzimanje svih potrebnih mera proizilazi iz Ustava Republike Srbije, kao i obaveza preuzetih potvrđivanjem Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena i drugih međunarodnih i regionalnih instrumenata o ljudskim pravima.

Imajući u vidu da ova strategija obuhvata širok dijapazon oblasti javnog života, realizacija ciljeva i mera, zahteva međusektorski i koordinisani pristup svih odgovornih institucija i organa javne vlasti. Njihovo delovanje i aktivnosti koordinisaće Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.

S obzirom na to da se politika jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti može uspešno voditi samo uz partnerstvo svih sektora društva - organa javne vlasti, poslovnog sektora i civilnog sektora, neophodno je da se u proces primene Strategije uključe svi relevantni akteri, naročito civilni sektor. Ključni partneri u primeni ove strategije su Stalna konferencija gradova i opština, ženska i druga udruženja. Obezbediće se da ona budu aktivno uključena u proces primene Strategije, kao i u proces praćenja i izveštavanja o primeni Strategije, uključivši podnošenje nezavisnih izveštaja.

4.2. Koordinacija, praćenje i izveštavanje

Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2018. godine, sastavni je deo ove strategije. Napominjemo da ovaj plan, budući da se odnosi samo na jedan deo strateškog perioda, ne sadrži sve mere i aktivnosti predviđene Strategijom, te se otuda i numeracija posebnih ciljeva i mera u dokumentima (Strategiji i Akcionom planu) ne poklapa u potpunosti.

Na osnovu evaluacije primene ovog plana, biće izrađen drugi akcioni plan za period od 2019. do 2020. godine.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je odgovorno za praćenje uspešnosti primene ove strategije i pratećih akcionih planova. Koordinaciono telo će uspostaviti mehanizam kontinuiranog prikupljanja pojedinačnih izveštaja svih odgovornih organa javne vlasti. Institucije odgovorne za primenu Strategije i akcionih planova dostavljaće Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost godišnje izveštaje o sprovedenim aktivnostima. Po potrebi i po zahtevu Koordinacionog tela, odgovorne institucije će dostavljati i dodatne izveštaje i podatke. Kontinuirano će se prikupljati i drugi relevantni izveštaji, kao što su izveštaji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana, Pokrajinskog ombudsmana, izveštaji ženskih i drugih udruženja građana.

Koordinaciono telo će pripremati godišnje izveštaje sa ocenom uspešnosti primene Strategije i dostavljati ih Vladi do 31. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

Radi merenja efekata primene Strategije uradiće se dve evaluacije: jedna nakon dve godine primene Strategije i jedna na kraju strateškog perioda. U periodu jun-septembar 2018. godine biće sprovedena prva nezavisna, spoljna evaluacija realizacije Akcionog plana za period od 2016. do 2018. godine, čiji rezultati će predstavljati osnov za izradu i usvajanje Akcionog plana za, naredni, period od 2019. do 2020. godine. U periodu od decembra 2020. do aprila 2021. godine biće sprovedena nezavisna evaluacija realizacije oba akciona plana. Izveštaj evaluacije biće dostavljen Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost do maja 2021. godine. Koordinaciono telo će pripremiti konačni izveštaj sa ocenom uspešnosti primene ove strategije i dostaviti ga Vladi najkasnije do 31. jula 2021. godine.

5. ZAVRŠNA ODREDBA

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE NACIONALNE STRATEGIJE ZA RODNU RAVNOPRAVNOST ZA PERIOD OD 2016. DO 2018. GODINE

 

1. OPŠTI CILJ: PROMENJENI RODNI OBRASCI I UNAPREĐENA KULTURA RODNE RAVNOPRAVNOSTI Indikator ishoda: Stavovi građana i građanki o rodnoj ravnopravnosti i prepoznatljivost politika u oblasti rodne ravnopravnosti

Poseban cilj

Očekivani rezultat 2018.

Pokazatelj i izvor potvrde 2018.

Ishod 2020.

1.1. Povećani kapaciteti i znanje rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti o rodnoj ravnopravnosti

Najmanje 80% rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti prepoznaju uzroke i oblike diskriminacije i razumeju mere za postizanje rodne ravnopravnosti

Istraživanje i testovi znanja

Smanjena institucionalna diskriminacija; Unapređena primena afirmativnih mera i antidiskriminatornog zakonodavstva; Unapređena primena zakonskih mera u oblasti zaštite ljudskih prava i rodne ravnopravnosti

Mere

Pokazatelji ishoda

Aktivnosti

Pokazatelji sprovedene aktivnosti

Nosioci

Partneri

Potrebna sredstva (rsd)

Rok

1.1.1. Redovna i obavezujuća obuka o ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti i antidiskriminaciji za sve rukovodioce/rukovoditeljke i zaposlene u organima javne vlasti na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou

Rukovodioci/rukovoditeljke i zaposleni/zaposlene u organima javne vlasti razumeju osnove neravnopravnosti i rodno zasnovane diskriminacije, višestruke diskriminacije, ključne mere za postizanje ravnopravnosti i svoju ulogu u nediskriminatornom postupanju i izradi i primeni odgovarajućih mera u svom delokrugu

Inicijativa za dopunu programa obuke za rukovodioce/rukovoditeljke i zaposlene u organima javne vlasti

Izrađen predlog programa obuke

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Služba za upravljanje kadrovima

Ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu; Kancelarija za ljudska i manjinska prava; Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva; obrazovne institucije; udruženja građana; međunarodne organizacije (posebno UN)

Nisu potrebna dodatna sredstva

mart 2016.

Realizacija obuke za rukovodioce/rukovoditeljke i zaposlene u organima javne vlasti na nacionalnom nivou (2 obuke za 60 polaznika/polaznica)

Broj rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti na nacionalnom nivou koji su prošli obuke

Služba za upravljanje kadrovima

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; Ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Sredstva obezbeđena u budžetu SUKa

april 2016. - decembar 2016.

Realizacija obuke za rukovodioce/rukovoditeljke i zaposlene u organima javne vlasti na pokrajinskom i lokalnom nivou

Broj rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u organima javne vlasti na pokrajinskom i lokalnom nivou koji su prošli obuke

Pokrajinsko telo za rodnu ravnopravnost; Lokalna tela za rodnu ravnopravnost

Jedinice lokalne samouprave; Stalna konferencija gradova i opština; obrazovne institucije (naročito akreditovane studije roda); udruženja građana

Sredstva budžeta pokrajinskih organa i jedinica lokalne samouprave

do kraja 2017. godine

1.1.2 Inicijativa za uključivanje u državni stručni ispit ispitnog predmeta/sadržaja o rodnoj ravnopravnosti

Povećano znanje i obaveštenost državnih službenika/službenica u organima javne vlasti o rodnoj ravnopravnosti i merama za ostvarivanje ravnopravnosti

Izrada predloga sadržaja ispitnog predmeta i izmena programa državnog stručnog ispita

Urađen predlog izmena programa državnog stručnog ispita; Pripremljen ispitni materijal

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu; obrazovne institucije (naročito akreditovane studije roda); udruženja građana; međunarodne organizacije (posebno UN)

150.000,00

jun 2017.

Inicijativa za izmene podzakonskog akta o programu i načinu polaganja državnog stručnog ispita kako bi se odredila obaveznost ovih sadržaja

Donet izmenjen podzakonski akt o programu i načinu polaganja državnog ispita

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu; Visoki službenički savet; Kancelarija za ljudska i manjinska prava

jun 2017.

1.1.3. Kontinuirane obuke advokata/advokatkinja, sudija i tužilaca/tužiteljki u oblasti zaštite ljudskih prava, zaštite od diskriminacije, međusektorske, odnosno višestruke diskriminacije i suzbijanja nasilja nad ženama

Razumevanje i obaveštenost advokata/advokatkinja, sudija i tužilaca/tužiteljki o kršenju ljudskih prava, instititucionalnoj i strukturnoj rodnoj diskriminaciji, višestrukoj diskriminaciji i merama zaštite

Implementacija programa početne obuke o ljudskim pravima (uključujući CEDAW konvenciju, izveštavanje po Konvenciji, preporuke CEDAW komiteta) i obavezama u vezi zaštite od diskriminacije i višestruke diskriminacije

Program početne obuke o ljudskim pravima i zaštiti od diskriminacije

Pravosudna akademija

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; Ministarstvo nadležno za pravdu; obrazovne institucije; udruženja građana; međunarodne organizacije (posebno Savet Evrope)

Nisu potrebna dodatna sredstva

jun 2016.

Dopunjen program stalne obuke advokata/advokatkinja, sudija i tužilaca/tužiteljki seminarima o rodno zasnovanom nasilju prema ženama

Dopunjen program stalne obuke

Pravosudna akademija

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; Ministarstvo nadležno za pravdu; Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove; obrazovne institucije; udruženja građana; međunarodne organizacije; Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Nisu potrebna dodatna sredstva

jun 2016.

1.1.4. Povećani kapaciteti za primenu CEDAW konvencije u sudskim sporovima

Broj sudskih sporova i pravnih saveta u kojima se poziva na CEDAW konvenciju

Koordinacija aktivnosti na organizaciji obuka pružalaca besplatne pravne pomoći na lokalnom nivou o CEDAW konvenciji i njenom korišćenju u sudskim sporovima

Broj održanih obuka; Broj polaznika/polaznica

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Jedinice lokalne samouprave; Kancelarija za ljudska i manjinska prava; Poverenik za zaštitu ravnopravnosti; Međunarodne organizacije (agencije UN);

Donatorska sredstva

2018.

Poseban cilj

Očekivani rezultat 2018.

Pokazatelj i izvor potvrde 2018.

Ishod 2020.

1.2. Rodno osetljivo formalno obrazovanje

Povećan broj rodno osetljivih nastavnih sadržaja u osnovnom i srednjem obrazovanju

Broj rodno osetljivih udžbenika i nastavnih sadržaja

Obrazovni programi i nastavni sadržaji na svim nivoima formalnog obrazovanja su rodno osetljivi

Mere

Pokazatelji ishoda

Aktivnosti

Pokazatelji sprovedene aktivnosti

Nosioci

Partneri

Potrebna sredstva

Rok

1.2.1. Unapređivati kompetencije zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju putem uvođenja obaveznih obrazovnih programa o rodnoj ravnopravnosti i uključiti sadržaj o rodnoj ravnopravnosti u ispit za dobijanje licence za rad u školama/nastavi

Broj zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju koji su pohađali obuku u oblasti rodne ravnopravnosti, ljudskih prava i antidiskriminacije

Izrada akreditovanih programa u oblasti rodne ravnopravnosti, ljudskih prava, diskriminacije i višestruke diskriminacije za zaposlene u obrazovno vaspitnim ustanovama

Sadržaj programa i akreditacija

Ministarstvo nadležno za prosvetu - Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

300.000,00

septembar 2018.

Akreditovani programi definisani kao obavezni za dobijanje licence za zaposlene u obrazovno vaspitnim ustanovama

Broj akreditovanih programa

Ministarstvo nadležno za prosvetu - Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Nisu potrebna dodatna sredstva

septembar 2018.

1.2.2. Inicijativa za reviziju nastavnih sadržaja i udžbenika radi eliminisanja rodnih stereotipa, diskriminatornih sadržaja i diskriminatorskog jezika.

Broj udžbenika i nastavnih jedinica čiji je sadržaj izmenjen

Koordinacija poslova na izradi studija i analiza radi identifikacije rodno stereotipnih i diskriminatornih sadržaja u programima i udžbenicima

Broj studija i analiza

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Nacionalni prosvetni Savet; Kancelarija za ljudska i manjinska prava; Poverenik za zaštitu ravnopravnosti; Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva;

200.00,00

avgust 2018.

Izmene sadržaja programa i udžbenika tako da afirmišu ravnopravnost i povećavaju vidljivost ženskog doprinosa nauci, kulturi i umetnosti

Broj programa i udžbenika u kojima su izvršene izmene

Ministarstvo nadležno za prosvetu - Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja

Poseban cilj

Očekivani rezultat 2018.

Pokazatelj i izvor potvrde 2018.

Ishod 2020.

1.3. Razvijanje znanja i vidljivost akademskih rezultata u oblasti studija roda

Povećan broj studenata/studentkinja, naučnih radova, master i doktorskih radova u oblasti studija roda

Broj naučnih radova, master i doktorskih radova u oblasti studija roda; Godišnji izveštaji univerzitetskih ustanova

Unapređeno znanje i razvijeni ljudski kapaciteti za stručnu podršku uvođenju rodne ravnopravnosti u javne politike

Mere

Pokazatelji ishoda

Aktivnosti

Pokazatelji sprovedene aktivnosti

Nosioci

Partneri

Potrebna sredstva

Rok

1.3.1 Unapređivati i podržavati rodne studije kao izvor znanja o rodnim odnosima; povećati vidljivost rodnih studija.

Povećan broj studenata/studentkinja rodnih studija;

Organizovanje događaja u cilju povećanja vidljivosti i promocije rodnih studija

Broj medijskih sadržaja posvećen rodnim studijama; Broj događaja u cilju promocije rodnih studija

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Univerziteti; obrazovne i naučne ustanove; mediji;

500.000,00

2017.

1.3.2. Podsticati i podržavati ciljana naučna teorijska i empirijska istraživanja i projekte u oblasti rodnih studija

Broj podržanih naučnih projekata, istraživanja i publikacija u oblasti studija roda

Podrška projektima u oblasati studija roda i feminističkih istraživanja kroz konkurse Ministarstva nadležnog za nauku

Broj konkursa; Broj prijavljenih naučno - istraživačkih projekata; Broj podržanih naučno - istraživačkih projekata

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Centri za rodne studije; Ministarstvo nadležno za nauku; naučno - istraživačke institucije i organizacije

Nisu potrebna dodatna sredstva

2017.

Podsticanje ciljanih naučnih teorijskih i empirijskih istraživanja u oblasti rodne ravnopravnosti, položaja žena i muškaraca i rodnih aspekata u različitim oblastima

Broj istraživanja i analiza

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Centri za rodne studije; Ministarstvo nadležno za nauku; naučno - istraživačke institucije i organizacije

Donatorska sredstva

2016 - 2017.

Poseban cilj

Očekivani rezultat 2018.

Pokazatelj i izvor potvrde 2018.

Ishod 2020.

1.4. Povećan nivo svesti javnosti o rodnoj ravnopravnosti

Najmanje jedna medijska kampanja sa ciljem eliminisanja rodnih stereotipa prepoznatljiva u javnosti

Stavovi o tipičnim ulogama žena i muškaraca; Prepoznatljivost značaja rodne ravnopravnosti; Istraživanje stavova građana/ki

Smanjena rasprostranjenost negativnih rodnih stereotipa o ženama i muškarcima

Mere

Pokazatelji ishoda

Aktivnosti

Pokazatelji sprovedene aktivnosti

Nosioci

Partneri

Potrebna sredstva

Rok

1.4.1.Organizovati kampanje za promovisanje rodne ravnopravnosti i dekonstrukciju rodnih stereotipa i uloga, uz promovisanje primera dobrih praksi

Broj kampanja i medijskih sadržaja koje je inicirala i organizovala Vlada i resorna ministarstva, a koje uključuju promociju uspešnih žena i rodne ravnopravnosti

Organizovanje kampanja kojima se promovišu uspešne žene u različitim oblastima, posebno preduzetnice

Broj kampanja

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Resorna ministarstva; međunarodne organizacije; mediji; udruženja građana; Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

3.000 000,00 (donatorska sredstva)

2017.-2018.

Preporuke Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost za kampanje koje organizuju, finansiraju i sprovode resorna ministarstva kako bi se ugradili sadržaji koji afirmišu rodnu ravnopravnost

Sve kampanje koje finansiraju i sprovode resorna ministarstva uključuju promociju rodne ravnoravnosti i ne sadrže seksističko i stereotipno prikazivanje žena i muškaraca

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Resorna ministarstva; Ministarstvo nadležno za kulturu i informisanje

Nisu potrebna dodatna sredstva

2016.-2018.

1.4.2. Obrazovni i kulturni programi koji se finansiraju iz javnih sredstava treba da doprinose promovisanju rodne ravnopravnosti i dekonstrukciji rodnih stereotipa i uloga

Najmanje 30% medijskih sadržaja podržanih iz javnih sredstava treba da sadrže afirmativne i nestereotipne prikaze žena i muškaraca

Ustanovljena kvota prilikom raspodele javnih sredstava i obezbeđeno učešće Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost u komisijama za dodelu sredstava

Broj podržanih medijskih sadržaja koji dosprinose rodnoj ravnopravnosti; Iznos sredstava opredeljen za ove medijske sadržaje

Ministarstvo nadležno za kulturu i informisanje

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Nisu potrebna dodatna sredstva

oktobar 2016.

1.4.3. Unapređivati kompetencije novinara/novinarki i urednika/urednica u cilju povećanja rodne osetljivosti izveštavanja i eliminisanja seksitičkih i mizoginih medijskih sadržaja

Broj novinara/novinarki i urednika/urednica koji su prošli obuke za rodno osetljivo medijsko izveštavanje

Koordinacija u poslovima organizovanja treninga za novinar/novinarke i urednike/urednice u medijima sa nacionalnom frekvencijom

Broj medija čiji su predstavnici/predstavnice učestvovali na obukama; Broj učesnika/učesnica obuka

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Ministarstvo nadležno za kulturu i informisanje; udruženja novinara; REM; Savet za štampu

Donatorska sredstva

u toku 2017.

Uključivanje studenata/studentkinja novinarstva u obuke za kreiranje i vođenje medijskih kampanja i medijskih priloga koji promovišu rodnu ravnopravnost

Broj uključenih studenata/studentkinja; Broj medijskih priloga i inicijativa

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Ministarstvo nadležno za kulturu i informisanje; udruženja novinara; odseci za žurnalistiku na fakultetima

Donatorska sredstva

u toku 2017

Poseban cilj

Očekivani rezultat 2018.

Pokazatelj i izvor potvrde 2018.

Ishod 2020.

1.5. Povećana sigurnost žena od rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i parnerskim odnosima

Efikasnija institucionalna zaštita žena u situaciji nasilja doslednom primenom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Broj prijavljenih slučajeva i odnos prijavljenih i procesuiranih slučajeva; Broj presuda i vrsta i visina kazne

Postignuta nulta tolerancija na nasilje; Femicid sveden na nulu

Mere

Pokazatelji ishoda

Aktivnosti

Pokazatelji sprovedene aktivnosti

Nosioci

Partneri

Potrebna sredstva

Rok

1.5.1. Unaprediti zakonodavni i strateški okvir u oblasti zaštite žena od rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i partnerskim odnosima

Izmenjen i unapređen zakonodavni i strateški okvir i sistem koordinacije institucija u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Koordinacija na izradi i usvajanju strateških dokumenata za suzbijanje nasilja nad ženama i primenu Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Doneta strateška dokumenta

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove; Ministarstvo nadležno za pravdu; Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku; Ministarstvo nadležno za zdravlje; Republičko javno tužilaštvo; ženska i druga udruženja;

500.000,00 za proces konsultacija i stručnu podršku

2016.

Unapređivanje zakonodavnog okvira u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici

Izrađeni nacrti zakona o izmenama i dopunama relevantnih zakona

Ministarstvo nadležno za pravdu

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove; Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku; Ministarstvo nadležno za zdravlje; Ženska parlamentarna mreža; ženska i druga udruženja;

Nisu potrebna dodatna sredstva

2017.

Stvoreni preduslovi za izricanje hitnih mera za sprečavanje daljeg nasilja koje se mogu izreći odmah ili u roku od 24 časa od strane policije

Izmene pravnog okvira

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove

Ministarstvo nadležno za pravdu; centri za socijalni rad; ženska i druga udruženja;

Nisu potrebna dodatna sredstva

do kraja 2016.

1.5.2. Uspostaviti jedinstven i standardizovan sistem prikupljanja, evidentiranja i razmene podataka o svim oblicima nasilja nad ženama: o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici, vrsti i karakteristikama nasilja, o žrtvama i počiniocima, posledicama nasilja, pruženim uslugama i međusektorskoj saradnji, uz poštovanje standarda zaštite ličnih podataka

Uspostavljena baza podataka

Koordinacija aktivnosti na izradi baze podataka u skladu sa unapređenim zakonodavnim okvirom

Unapređen zakonodavni okvir; obezbeđen odgovarajući softver

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove; Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku; Ministarstvo nadležno za zdravlje; Ministarstvo nadležno za pravdu; Pokrajinski organi; Povernik za zaštitu podataka o ličnosti

Donatorska sredstva

tokom 2016.

1.5.3. Obezbediti uslove za održive, kontinuirane, dostupne usluge ženskih i feminističkih udruženja specijalizovanih za podršku ženama u situaciji nasilja

Broj žena koje su koristile usluge ženskih udruženja

Akreditovanje usluga socijalne zaštite koje pružaju ženska i feministička udruženja ženama u sitaciji nasilja

Broj i vrsta akreditovanih usluga

Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku

Mreža žena protiv nasilja; Republički zavod za socijalnu zaštitu; Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Nisu potrebna dodatna sredstva

kraj 2016.

Izdvojena budžetska sredstva za funkcionisanje jedinstvenog SOS telefona i drugih specijalističkihusluga podrške ženama u situaciji nasilja, uključujući i podršku ženama drugačije seksualne orijentacije

Iznos sredstava opredeljenih za usluge; Broj podržanih organizacija koje pružaju ovu uslugu

Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

1.500.000,00 na godišnjem nivou za SOS telefon; budžetirati u saradnji sa ženskim udruženjima koje pružaju uslugu, zavisno od vrste usluge

novembar 2016.

1.5.4. Smanjiti senzacionalističko medijsko izveštavanje kojim se opravdava i normalizuje nasilje nad ženama i obezbediti redovno rodno osetljivo informisanje javnosti o efektima mera za sprečavanje i otklanjanje nasilja nad ženama i mehanizmima zaštite

Kvalitet medijskih priloga (u štampanim i elektronskim medijima) vezan za nasilje nad ženama na osnovu praćenja Mreže žena protiv nasilja i drugih nezavisnih nadzora medijskih sadržaja

Koordinacija aktivnosti na organizaciji obuke urednika/ca elektronskih i štampanih medija i članova/članica Saveta REMa o nasilju nad ženama i prihvatljivom medijskom izveštavanju

Broj učesnika/učesnica obuka; Istraživanje javnog mnjenja pokazuje promene u izveštavanju

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Regulatorno telo za elektronske medije (REM); Ministarstvo nadležno za kulturu i informisanje

100.000,00 po obuci 300 000,00 za istraživanje (donatorska sredstva)

septembar - oktobar 2017.

Koordinacija aktivnosti na organizaciji obuke novinara/novinarki o nasilju nad ženama i prihvatljivom medijskom izveštavanju

Broj učesnika/učesnica obuke; Izmena u stavovima i znanjima učesnika/učesnica

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

REM; Ministarstvo nadležno za kulturu i informisanje

100.000,00 po obuci

oktobar 2017.

Uspostavljanje prakse sednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije posvećenih izveštavanju o nasilju nad ženama na kojima će biti predstavljeni nalazi monitoringa medijskih sadržaja o nasilju nad ženama i femicidu - Mreža žena protiv nasilja

Broj predstavki upućenih Savetu REM; Broj izrečenih opomena za medije i novinare/novinarke koji odobravaju i promovišu nasilje nad ženama (sredstva od naplaćenih kazni se usmeravaju na podršku ženskim udruženjima koje pomažu ženama u situaciji nasilja)

Ministarstvo nadležno za kulturu i informisanje

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom; Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; REM; Mreža žena protiv nasilja; Ženski informaciono dokumentacioni centar (ŽINDOK); Savet za štampu

Nisu potrebna dodatna sredstva

april 2016.

Pripremljeni godišnji izveštaji o napretku u oblasti zaštite žena od rodno zasnovanog nasilja, uključujući i izveštaje o efektima mera zaštite

Broj izrađenih i publikovanih izveštaja; Broj medijskih priloga o izveštajima

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost

Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove; Ministarstvo nadležno za pravdu; Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku; Ministarstvo nadležno za zdravlje; udruženja građana

kraj 2016, 2017 i 2018.

OPŠTI CILJ 2: POVEĆANA RAVNOPRAVNOST ŽENA I MUŠKARACA PRIMENOM POLITIKA I MERA JEDNAKIH MOGUĆNOSTI21 Indikator ishoda: Povećane vrednosti Indeksa rodne ravnopravnosti (opšteg Indeksa i po domenima u odnosu na Indeks iz 2015. godine)
_________ 21 Napomena: Mere iz Posebnog cilja 2.6. Strategije, koje se tiču položaja žena iz višestruko diskriminisanih i ranjivih grupa, su s obzirom na svoj intersektorski karakter, u Planu aktivnosti svrstane (smeštene) u druge odnosne posebne ciljeve
Poseban cilj		Očekivani rezultat 2018.	Pokazatelj i izvor potvrde 2018.			Ishod 2020.
2.1. Ravnopravno učešće žena i muškaraca u roditeljstvu i ekonomiji staranja		Vreme koje žene i muškarci troše na neplaćene poslove je ravnopravno raspoređeno	Vreme provedeno u neplaćenom poslu; Vreme utrošeno na brigu o deci; Izvor: Istraživanje potrošnje vremena			Unapređen kvalitet života muškaraca i žena
Mere		Pokazatelji ishoda	Aktivnosti	Pokazatelji sprovedene aktivnosti		Nosioci	Partneri	Potrebna sredstva	Rok
2.1.1.Povećati korišćenje roditeljskog odsustva od strane očeva		Udeo očeva koji koriste odsustvo radi nege deteta treba da bude bar 10%	Organizovanje kampanja za promociju očinstva i uloge muškaraca u roditeljstvu	Broj organizovanih događaja; Broj medijskih priloga; Broj učesnika/učesnica na događajima; Broj privrednih društava kojima su distribuirani promotivni materijali		Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Udruženja građana; Ministarstvo nadležno za kulturu i informisanje; Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku	5.000 000,00 (donatorska sredstva)	2017.-2018.
			Organizovane škole za trudnice i škole roditeljstva koje podrazumevaju učešće očeva	Broj gradova i opština u kojima su organizovane škole za trudnice i škole roditeljstva; Broj majki i očeva koji su pohađali škole roditeljstva		Ministarstvo nadležno za zdravlje	Domovi zdravlja; patronažne službe; jedinice lokalne samouprave	Nisu potreba dodatna sredstva	kontinuirano do 2018.
			Usaglašavanje radnog zakonodavtva sa direktivama EU u okviru pregovaračkog Poglavlja 19. - socijalna politika i zapošljavanje	Izrađeni nacrti zakona o izmenama i dopunama zakona koji regulišu oblast rada, zapošljavanja i socijalne politike, u skladu sa Direktivama EU		Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva	Nisu potrebna dodatna sredstva	2018.
2.1.2. Kreirati dostupne alternativne i nove usluge za brigu o deci, starim osobama i zavisnim osobama		Povećana stopa aktivnosti žena i smanjen broj radnih sati u ekonomiji staranja	Povećati dostupnost i obuhvat korisnika/korisnica usluga brige o starima i zavisnim osobama, na svim nivoima	Broj pružalaca usluga - osoba angažovanih na pružanju usluga, po polu; Broj korisnika/korisnica usluga		Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku	Udruženja pružalaca usluga socijalne zaštite; domovi za brigu o starima; jedinice lokalne samouprave
			Obezbediti veći broj subvencija za privatne vrtiće i ustanove koje pružaju poslenastavnu brigu o školskoj deci	Broj lokalnih samouprava koje odobravaju subvencije; Broj vrtića i ustanova koje pružaju poslenastavnu brigu o deci; Broj dece koji koristi ove usluge; Dužina boravka dece u vrtićima		Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku	Jedinice lokalne samouprave; Ministarstvo nadležno za prosvetu	Sredstva iz budžeta RS, sredstva iz budžeta jedinica lokalnih samouprava uvećana za 20% u odnosu na 2015.	septembar 2016.
			Izmena kriterijuma za upis dece nezaposlenih majki/roditelja u vrtiće	Izmenjeni kriterijumi za upis dece u vrtiće; Broj programa/ustanova u kojima je obezbeđen poludnevni boravak dece nezaposlenih roditelja - majki		Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku	Jedinice lokalne samouprave; Ministarstvo nadležno za prosvetu	Nisu potrebna dodatna sredstva	decembar 2016.
			Uspostavljanje i širenje dnevnih centara za boravak dece nezaposlenih majki, dece i odraslih sa smetnjama u razvoju i zavisnih osoba, na lokalnom nivou	Broj centara; Broj korisnika/koricnica; Zadovoljstvo korisnika/korisnica i njihovih roditelja, staratelja/starateljki		Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku	Jedinice lokalne samouprave; centri za socijalni rad; akreditovana udruženja građana	Budžeti jedinica lokalnih samouprava, donatorska sredstva	septembar 2016.
			Ispitivanje mogućnosti i modela korišćenja fleksibilnih oblika rada i zapošljavanja majki/roditelja dece sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i sl; izrada i pilotiranje programa	Broj sprovedenih ispitivanja i analiza potreba; Broj prijavljenih projekata		Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku Jedinice lokalne samouprave; centri za socijalni rad; akreditovana udruženja građana; Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva	Donacije udruženjima u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u iznosu od 3 000 000,00	decembar 2017.
2.1.3.Podrška samohranim roditeljima kroz sistemsko rešavanje problema neplaćanja alimentacije; druge mere podrške u oblasti stanovanja, zapošljavanja, pristupa uslugama za brigu o deci		Unapređen ekonomski položaj žena i muškaraca koji žive sami sa decom; Smanjena stopa dečijeg siromaštva	Urediti pitanje neplaćanja alimentacije izaradom nacrta zakona o izmenama zakona, kao i podzakonskih akata koji uređuju ovu oblast	Smanjena stopa roditelja koji ne plaćaju alimentaciju za 20%		Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku	Ministarstvo nadležno za pravdu; Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva	Nisu potrebna dodatna sredstva	2018.
			Realizacija projekata na lokalnom nivou koji bi uključili pružanje usluga čuvanja dece i kolektivnog stanovanja za samohrane roditelje (ispitivanje potreba i predlaganje modela)	Broj prijavljenih projekata; Broj realizovanih projekata; Broj korisnika/korisnica po polu		Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku	Jedinice lokalne samouprave	3.000 000,00 po konkursu	2017.
2.1.4. Podrška mladim majkama i maloletnim majkama za nastavak školovanja i zapošljavanje sa akcentom na ranjive grupe žena		Broj mladih majki koje su završile započet stepen školovanja; Broj mladih majki koje su nastavile školovanje; Broj mladih majki koje su se zaposlile	Mapiranje maloletnica i žena mlađih od 24 godine koje su rodile decu i "ispale" iz obrazovnog sistema	Broj maloletnih majki koje su "ispale" iz obrazovnog sistema; Mapiranje njihovih potreba i mogućnosti za nastavak školovanja i/ili zapošljavanje		Jedinice lokalne samouprave	Ministarstvo nadležno za prosvetu; Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku; Ministarstvo nadležno za omladinu; Ženska udruženja; romska ženska udruženja	Oko 70.000,00 po jedinici lokalne samouprave	jun - decembar 2016.
			Informisanje mladih žena o mogućnostima zapošljavanja, socijalnog preduzetništva i sl.	Broj mladih majki koje su informisane o mogućnostima za zapošljavanje; Broj aktera koji podržavaju zapošljavanje mladih majki		Ministarstvo nadležno za omladinu	Jedinice lokalne samouprave; Kancelarije za mlade; Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku; ženska udruženja; romske ženska udruženja	Nisu potrebna dodatna sredstva u odnosu na ona opredeljena za NAP za mlade i Kancelarije za mlade na lokalnom nivou	decembar 2017.
2.1.5. Sprečavanje ranih, maloletničkih brakova, posebno u romskoj zajedinici		Broj ranih brakova koji nije realizovan ili je raskinut	Koordinacija poslova koji se odnose na edukaciju socijalnih radnika/radnica, zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu o štetnosti ranih i prisilnih brakova	Broj obuka; Broj polaznika/polaznica		Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Kancelarija za ljudska i manjinska prava; Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku; jedinice lokalne samouprave	donatorska sredstva	2017.
			Koordinacija poslova koji se odnose na edukaciju roditelja i mladih devojaka o zabrani, sankcionisanju i štetnosti ranih brakova koju će vršiti zdravstvene medijatorke, pedagoški asistenti/asistentkinje i koordinatori/koordinatorke za romska pitanja	Broj edukacija; Broj muškaraca, žena, devojaka i mladića koji su učestvovali u edukaciji		Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Kancelarija za ljudska i manjinska prava; jedinice lokalne samouprave	donatorska sredstva	2017.
			Koordinacija poslova koji se odnose na formiranje tima za podršku u suzbijanju ranih brakova za devojčice i mlade devojke u riziku, (tim sastavljen od koordinatora/koordinatorki za romska pitanja, pedagoških asistenata/asistentkinja i zdravstvenih medijatorki)	Broj formiranih timova		Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Kancelarija za ljudska i manjinska prava; jedinice lokalne samouprave	donatorska sredstva	2017.
Poseban cilj		Očekivani rezultat 2018.	Pokazatelj i izvor potvrde 2018.			Ishod 2020.
2.2. Žene i muškarci ravnopravno odlučuju u javnom i političkom životu		Povećana zastupljenost žena za 5% na svim nivoima	Zastupljenost žena na mestima odlučivanja			Žene i muškarci ravnopravno učestvuju u donošenju odluka na svim nivoima javne vlasti i u svim fazama izrade i usvajanja odluka
Mere		Pokazatelji ishoda	Aktivnosti		Pokazatelji sprovedene aktivnosti	Nosioci	Partneri	Potrebna sredstva	Rok
2.2.1. Povećati učešće žena u procesima odlučivanja u organima izvršne vlasti na svim nivoima		Najmanje 30% žena među postavljenim i imenovanim licima u organima izvršne vlasti na svim nivoima	Promovisanje i praćenje dosledne primene Zakona o ravnopravnosti polova, u ovoj oblasti; Izrada predloga za izmenu podzakonskih akata		Izmenjena akta kojima se obezbeđuje kvota za manje zastupljeni pol u svim izvršnim organima, odborima u organizacijama i privrednim i akcionim društvima gde je država većinski vlasnik, kao i ravnomerna rodna zastupljenost predstavnika/ca države u svim drugim telima	Ministarstvo nadležno za praćenje primene Zakona o ravnopravnosti polova	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; Ženska parlamentarna mreža	Nisu potrebna dodatna sredstva	prva polovina 2016.
2.2.2. Povećati učešće žena u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća		Najmanje 30% žena u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća	Izmene akata kojim se utvrđuje kvota od najmanje 30% žena u odborima direktora - upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća		Izmenjena akta	Ministarstvo nadležno za praćenje primene Zakona o ravnopravnosti polova	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; Tim za socijalno uljučivanje i smanjenje siromaštva	Nisu potrebna dodatna sredtva	2017.
2.2.3. Obezbediti ravnopravno učešće žena u odlučivanju u predstavničkim telima na svim nivoima		Broj žena u predstavničkim telima i njihovim radnim i savetodavnim telima na svim nivoima; Broj podnetih i usvojenih amandmana na propise i politike u ključnim oblastima	Koordinacija poslova državne uprave u vezi sa unapređenjem zakonodavnog okvira radi obezbeđenja učešća najmanje 30% manje zastupljenog pola u svim radnim i savetodavnim telima i delegacijama predstavničkih tela		Izmenjeni akti	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Narodna skupština Republike Srbije; skupština autonomne pokrajine; skupštine jedinica lokalne samouprave	Nisu potrebna dodatna sredstva	mart 2016.
2.2.4. Obezbediti učešće žena, uključujući i pripadnice ranjivih grupa i/ili njihovih predstavničkih udruženja, u procesima kreiranja, primene i nadziranja politika na svim nivoima i u svim oblastima		Broj žena i udruženja koja se bave pitanjima zaštite žena uključenih u procese kreiranja, primene i nadziranja propisa i politika u ključnim oblastima	Inicijativa za obezbeđivanje učešća najmanje 30% žena u svim savetodavnim, stručnim i radnim telima u procesu izrade javnih politika, posebno u oblasti: zdravlja, ekonomskog razvoja, obrazovanja i nauke, poljoprivrede i ruralnog razvoja, budžeta, bezbednosti, pristupa pravdi, socijalne politike, kulture, omladine i sporta		30% žena u savetodavnim, stručnim i radnim telima	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Jedinice lokalne samouprave	Nisu potrebna sredstva	mart 2016.
			Obezbeđeno učešće najmanje 5-8 predstavnica ženskih i feminističkih organizacija, uključujući i Romkinje, žene sa invaliditetom i lezbejske udruženja u savetodavnom telu Vlade		Obrazovano savetodavno telo Vlade, Imenovane članice; Broj datih mišljenja na propise, politike i programe u ključnim oblastima	Vlada	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Nisu potrebna dodatna sredstva	mart 2016.
2.2.5. Povećati vidljivost i aktivnosti žena u političkim strankama, uključujući pripradnice ranjivih grupa		Primenjeni mehanizmi koji unapređuju rodnu ravnopravnost u političkim strankama	Iniciranje donošenja propisa kojim će se urediti delovanje političkih stranaka na ostvarivanju rodne ravnopravnosti (za ravnopravno učešće žena i vanizbornih procesa)		Broj žena u rukovodećim organima stranaka; Broj pripadnica ranjivih grupa u rukovodećim organima stranaka;	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Ženska parlamentarna mreža; udruženja građana	Sredstva potrebna za podršku održavanju konsultativnih sastanaka i ženskih parlamentarnih mreža	jun 2016.
			Prikupljanje i promocija dobrih praksi u unutarstranačkom delovanju na unapređenju rodne ravnopravnosti (organizovanje foruma, utvrđivanje rodno osetljivih programa i planova, predloga politika i edukacije za jačanje kapaciteta političarki)		Broj stranaka u kojima su održani konsultativni i savetodavni sastanci; Broj stranaka koje su izmenile svoja programska dokumenta	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Političke stranke	Sredstva potrebna za organizovanje događaja i stručnu podršku	januar - decembar 2017.
2.2.6. Povećati vidljivost žena u nacionalnim savetima nacionalnih manjina i rad na učešću žena iz nacionalnih zajednica u odlučivanju		Broj aktivnosti nacionalnih saveta koje se odnose na rodnu ravnopravnost	Izrada Nacrta zakona o izmenama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina kojima se predviđa učešće najmanje 30% žena u nacionalnim savetima i svim organima i telima koji se u okviru njih obrazuju		Izrađen Nacrt zakona o izmenama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina; Broj žena u organima i telima nacionalnih saveta	Ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Nisu potrebna dodatna sredstva	novembar 2017.
			Izrada Nacrta zakona o izmenama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina kojima se predviđa formiranje odbora za rodnu ravnopravnost u okviru kojih bi se razmatrala pitanja od značaja za položaj žena u nacionalnim zajednicama		Broj formiranih odbora; Broj inicijativa upućenih od strane odbora	Ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Nisu potrebna dodatna sredstva	novembar 2017.
Poseban cilj			Očekivani rezultat 2018.		Pokazatelj i izvor potvrde 2018.	Ishod 2020.
2.3. Poboljšan ekonomski položaj žena i status žena na tržištu rada, posebno pripadnica ranjivih grupa			Poboljšani pokazatelji ekonomskog položaja žena		Indeks rodne ravnopravnosti za oblast rada, zaposlenosti i novca	Smanjena neformalna zaposlenost žena, povećana formalna zaposlenost, radna aktivnost i samozaposlenost
Mere	Pokazatelji ishoda		Aktivnosti		Pokazatelji sprovedene aktivnosti	Nosioci	Partneri	Potrebna sredstva	Rok
2.3.1. Pratiti i podsticati razvoj ženskog preduzetništva	Broj profitabilnih privrednih društava čije su vlasnice žene; Broj novoosnovanih privrednih društava po sektorima delatnosti, čije su vlasnice žene; Smanjena stopa prestanka privrednih društava čije su vlasnice žene;		Razvijanje sistema rodno osetljive evidencije u Agenciji za privredne registre (APR) za praćenje razvoja ženskog preduzetništva i rodne analize mera podrške preduzetništvu		Uspostavljena veza između matičnog broja privrednog društva i godina i pola osnivača i direktora privrednog društva	Ministarstvo nadležno za privredu - Agencija za privredne registre	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; udruženja preduzetnica	Nisu potrebna dodatna sredstva	septembar 2017.
			Iniciranje obezbeđivanja bespovratnih sredstava namenjenih preduzetnicama za započinjanje poslovanja i podršku u prve 3 godine poslovanja		Iznos opredeljenih bespovratnih sredstava za žene; Broj žena koje su konkurisale za sredstva; Broj žena kojima su odobrena sredstva; Bilans privrednih društava dve godine nakon odobrenja sredstava; Stopa ženskih privrednih društava koja nisu ugašena posle dve godine	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost;	Nacionalna služba zapošljavanja; udruženja preduzetnica; APR; Privredna komora	Sredstva Programa za samozapošljavanje	januar 2017.
			Inicirati za obezbeđivanje mentorskog rada sa preduzetnicama kroz program Standardizovanog seta usluga (SSU)		Broj obuka; Broj polaznica obuka; Broj preduzetnica; Broj izvora finansiranja godinu dana nakon obuke	Koordinaciono telo za rodnu ravno pravnost;	Nacionalna agencija za regionalni razvoj - program SSU; udruženja preduzetnica; Privredna komora	1 500.000,00	tokom 2017.
			Inicijativa za namenske kredite za mikro preduzetnice (uvršćena u program rada Fonda za razvoj Republike Srbije)		Iznos kredita; Broj žena koje su koristile kredite, po sektorima delatnosti	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Fond za razvoj Republike Srbije; udruženja preduzetnica; privredne komore	30% sredstava opredeljenih za nemenske kredite za mikro preduzetništvo	januar 2017.
			Donošenje preporuka za afirmativnu meru za žene prilikom dodele podsticajnih sredstava i subvencija za ulaganja		Udeo žena među korisnicima/korisnicama podsticajnih sredstava i subvencija (po konkursu)	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Ministarstvo nadležno za privredu	Najmanje 30% sredstava predviđenih za sredstva i subvencije za ulaganja	januar 2017.
			Odobravanje posebnih podsticajnih sredstava za preduzetnice u sektoru zelene ekonomije, bez obzira na iskustvo i trajanje poslovanja		Najmanje 30% sredstava namenjenih podsticajima u sektoru zelene ekonomije koristile žene; Iznos sredstava; Broj žena koje su konkurisale za sredstva; Broj žena koje su koristile sredstva	Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; Ministarstvo privrede; udruženja preduzetnica; APR; Privredna komora	Najmanje 30% sredstava predviđenih za unapređenje zelene ekonomije	januar 2017.
2.3.2. Povećati formalnu zaposlenost žena, posebno starijih žena i pripadnica ranjivih grupa	Stopa zaposlenosti žena		Inicijativa za određivanje kvota za učešće najmanje 50% žena među korisnicima/korisnicama subvencija, obuka i drugih programa sa ciljem zapošljavanja		Udeo žena među korisnicima/korisnicama subvencija, obuka i drugih programa, po sektorima delatnosti	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Nacionalan služba za zapošljavanje; Ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje	50% sredstava namenjenih za podsticanje zapošljavanja	2016.
			Podsticanje formalnog zapošljavanja žena u poljoprivredi kroz poreske olakšice, zdravstveno osiguranje i medijsku kampanju		Broj formalno zaposlenih žena na poljoprivrednim gazdinstvima; Procenat žena nositeljki gazdinstava	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku	Sredstva potrebna za medijsku kampanju	2016. - 2018.
			Iniciranje povećanja dostupnosti i iskorišćenosti programa celoživotnog učenja i prekvalifikacija, posebno namenjenih starijim, dugoročno nezaposlenim ženama		Broj programa; Broj korisnica programa	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku; jedinice lokalne samouprave	Nisu potrebna dodatna sredstva	2017. - 2018.
2.3.3. Razvijati žensko zadrugarstvo u seoskim i gradskim sredinama	Broj ženskih zadruga u seoskim i gradskim sredinama; Broj žena uključenih u ženske zadruge; Broj profitabilnih ženskih zadruga		Predstavljanje Zakona o zadrugama		Broj žena upoznat sa Zakonom o zadrugama	Ministarstvo nadležno za privredu	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Nisu potrebna dodatna sredstva	oktobar 2016.
			Održano 30 jednodnevnih obuka za žene uključene ili zainteresovane za zadruge (poljoprivredne i nepoljoprivredne) u okviru SSU programa		Broj obuka; Broj žena koje su pohađale obuke; Broj zadruga čije su predstavnice pohađale obuke	Ministarstvo nadležno za privredu	Koodinaciono telo za rodnu ravnopravnost; Mreža regionalnih razvojnih agencija	5.000 000,00	jun 2017. - januar 2018.
			Informisanje i podrška pristupu sredstvima za ženske zadruge		Broj zadruga koje su informisane; Broj zadruga koje su koristile sredstva; Broj donatora i visina donatorskih sredstava	Ministarstvo nadležno za privredu	Koodinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Donatorska sredstva	januar 2017.
2.3.4. Promovisati žensko socijalno preduzetništvo u seoskim i gradskim sredinama	Broj žena zaposlenih u socijalnim preduzećima; Broj profitabilnih ženskih socijalnih preduzeća; Broj socijalnih preduzeća koja pokreću i vode žene		Koordinacija aktivnosti na organizaciji obuke za ženska udruženja o socijalnom preduzetništvu;		Broj obuka; Najmanje 30% učesnika/učesnicaca na obukama o socijalnom preduzetništvu su žene; Broj ženskih organizacija koje su prisustvovale obukama	Koodinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Ministarstvo nadležno za privredu; jedinice lokalne samouprave; SKGO; udruženja građana	Sredstva lokalnih samouprava, donatorska sredstva	jun 2018.
			Informisanje žena po naseljenim mestima i gradovima o mogućnostima socijalnog preduzetništva u saradnji sa lokalnim ženskim mrežama i organizacijama		Broj informativnih sastanaka; Broj žena koje su informisane	Koodinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Udruženja žena; jedinice lokalne samouprave; Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj	Sredstva jedinica lokalnih samouprava	jun 2018.
			Inicijativa za određivanje kvota za žene u programima za finansiranje i podsticaje socijalnim preduzećima, posebno za žene pripadnice ranjivih grupa		Broj žena zaposlenih u socijalnim preduzećima koja su dobila podsticajna sredstva; Broj preduzeća čije rukovodstvo čine žene koje su dobile podsticaje	Koodinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje	Najmanje 30% od ukupno utrošenih sredstava za podršku socijalnom preduzetništvu	decembar 2018.
2.3.5. Obezbediti ravnopravno ostvarivanje svih prava u vezi sa zapošljavanjem i radom	Smanjen jaz u zaradama između žena i muškaraca		Analiza propisa i usklađenosti sa Direktivama Evropske unije u cilju smanjenja jaza u zaradama između žena i muškaraca		Broj izmenjenih propisa	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku; Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva	Nisu potrebna dodatna sredstva	2016 - 2017.
			Iniciranje uključivanja u radno zakonodavstvo odredaba koje će dodatno obezbediti rodnu ravnopravnost u ostvarivanju svih prava u vezi sa zapošljavanjem i radom		Broj izrađenih nacrta zakona o izmenama zakona koji regulišu oblast radnog prava	Kooridnaciono telo za rodnu ravnopravnost	Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku; Ministarstvo nadležno za privredu	Nisu potrebna dodatna sredstva	2017 - 2018
Poseban cilj			Očekivani rezultat 2018.		Pokazatelj i izvor potvrde 2018.	Ishod 2020.
2.4. Unapređena uloga žena u sistemu bezbednosti			Veća uključenost žena u odlučivanju o pitanjima u oblasti bezbednosti, u očuvanju mira, postkonfliktnom oporavku društva i izgradnji poverenja		Procenat zastupljenosti žena u sistemu bezbednosti; Procenat zastupljenosti žena u odlučivanju u sistemu bezbednosti, Procenat učešća žena u civilnim i vojnim misijama i multinacionalnim operacijama;	Usvojen i integrisano sproveden Nacionalni akcioni plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji za period 2016 - 2020.
Mere	Pokazatelji ishoda		Aktivnosti		Pokazatelji sprovedene aktivnosti	Nosioci	Partneri	Potrebna sredstva	Rok
2.4.1. Evaluacija Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji za period od januara do decembra 2015. godine sa preporukama za unapređenje primene pomenute rezolucije u narednom periodu	Izveštaj o evaluaciji Političkog saveta Vlade dostupan javnosti		Prikupljanje podataka o sprovođenju NAP za 2015. godinu		Prikupljeni podaci	Politički savet-Ministarstvo odbrane	Multisektorsko koordinaciono telo Vlade za sprovođenje NAP za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji; nadležni organi državne uprave; Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Nisu potrebna dodatna sredstva	2016.
			Izrada i usvajanje Izveštaja		Urađena evaluacija sprovođenja NAPa; Izrađen nacrt Izveštaja i usvojen na sednici Političkog saveta; Usaglašeni stavovi nadležnih organa državne uprave o Izveštaju; Podnet Predlog izveštaja i usvojen na Vladi; Objavljen izveštaj na sajtu Ministarstva odbrane, na uvid javnosti	Politički savet - Ministarstvo odbrane Vlada	Multisektorsko koordinaciono telo Vlade za sprovođenje NAP za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji; nadležni organi državne uprave; ženska udruženja; međunarodne organizacije	Nisu potrebna dodatna sredstva	2016.
2.4.2. Izraditi i usvojiti Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji za period od 2016. do 2020. godine (NAP)	Usvojen NAP		Poslovi izrade NAP za period od 2016. do 2020. godine		Odluka Vlade o formiranju Radne grupe; Obezbeđeni uslovi za rad radne grupe; Nacrt NAPa; Organizovana javna rasprava; Zaključci javne rasprave; Izrađen usaglašeni Predlog NAPa; Usvojen Nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325	Politički savet-Ministarstvo odbrane; Vlada	Nadležni organi državne uprave i lokalne samouprave; udruženja građana; akademska zajednica; mediji, Koordinaciono telo za rodnu ranopravnost; ženska udruženja; strani partneri; međunarodne organizacije	1.000 000,00	januar -jun 2016.
2.4.3.Integrisano sprovođenje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednostu Republici Srbiji za period od 2016. do 2020. godine	Sprovedeni ciljevi NAPa i unapređena aktivna uloga žena u bezbednosti		Integrisano sprovođenje i praćenje godišnjih planova aktivnosti za sprovođenje NAPa i izveštaja o efektima njihovog sprovođenja		Godišnji planovi; Godišnji izveštaji	Ministarstvo odbrane	Nadležni organi državne uprave i lokalne samouprave; udruženja građana; akademska zajednica; mediji, Koordinaciono telo za rodnu ranopravnost; međunarodne organizacije	5.000 000,00 iz budžeta i donatorska sredstva	od juna 2016. do decembra 2020.
Poseban cilj			Očekivani rezultat 2018.		Pokazatelj i izvor potvrde 2018.	Ishod 2020.
2.5. Žene i muškarci u ruralnim područjima aktivno i ravnopravno doprinose razvoju i imaju ravnopravan pristup rezultatima razvoja					Stopa formalne zaposlenosti žena na selu; Pokazatelji položaja žena u poljoprivredi povećani za 7% u odnosu na 2012.	Unapređen položaj žena na selu u pogledu formalnog statusa i raspolaganja resursima
Mere	Pokazatelji ishoda		Aktivnosti		Pokazatelji sprovedene aktivnosti	Nosioci	Partneri	Potrebna sredstva	Rok
2.5.1. Obezbeđen ravnopravan pristup žena resursima za poljoprivrednu proizvodnju	Povećan udeo žena među korisnicima/korisnicama bespovratnih sredstava Povećan broj žena koje imaju zemlju u vlasništvu		Olakšati pristup zemljištu, korišćenje bez nadoknade i sl.		Broj žena koje koriste zemljište za poljoprivrednu proizvodnju	Ministarstvo nadležno za poljoprivredu	Jedinice lokalne samouprave; Služba katastra	Nisu potrebna dodatna stedstva	avgust 2017.
			Organizovanje kampanja o pravima nasleđivanja i ravnopravnosti u nasleđivanju		Broj informativnih letaka; Broj tribina i događaja	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Služba katastra; sudovi; jedinice lokalne samouprave	Donatorska sredstva	avgust 2017.
			Uspostavljanje baze podataka o ženama na selu i raspolaganju resursima po polu, na lokalnom nivou		Raspoloživi podaci o korišćenju sredstava za poljoprivrednu proizvodnju i zemljišta po polu;	Ministarstvo nadležno za poljoprivredu	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; jedinice lokalne samouprave	500.000,00 za savetodavnu i tehničku podršku	decembar 2017.
			Povećati dostupnost podsticajnih sredstava ženama na selu (afirmativne mere, aktivnosti na povećanju obaveštenosti žena)		30% izdvojenih sredstava za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju koriste žene	Ministarstvo nadležno za poljoprivredu	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; jedinice lokalne samouprave	Nisu potrebana dodatna sredstva	2016.
2.5.2. Podrška ženama sa sela za razvijanje preduzetničkih inicijativa u poljoprivredi i van poljoprivrede	Broj novoosnovanih privrednih društava, registrovanih u seoskim naseljima koja su u vlasništvu žena, po sektorima delatnosti; Smanjena neformalna zaposlenost žena na selu		Koordiniranje aktivnosti na obezbeđivanju pristupa neformalnom učenju radi razvoja preduzetništva žena na selu (u poljoprivredi i van poljoprivrede)		Broj obuka za žene na selu u oblasti preduzetništva i/ili poljoprivrede; Broj žena koje su prošle obuku; Broj žena koje su uključene u programe neformalnog učenja	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Ženska udruženja; jedinice lokalne samouprave; Agencije za lokalni ekonomski razvoj; udruženja preduzetnica	Budžeti jedinica lokalnih samouprava; donatorska sredstva	mart - avgust 2017.
			Osigurati pristup ženama sa sela podsticajnim sredstvima u oblasti poljoprivrede i preduzetništva (u poljoprivredi i van nje) formulisanjem afirmativnih mera		Broj žena sa sela koje su koristile podsticajna sredstva, po vrsti sredstava i sektoru	Ministarstvo nadležno za poljoprivredu		Nisu potrebna dodatna sredstva	2016.
2.5.3 Ravnopravno učešće žena i muškaraca na selu u odlučivanju o razvoju i jačanje ženskog liderstva	Povećano učešće žena, uključujući pripadnice ranjivih grupa, u odlučivanju na lokalnom nivou		Podrška umrežavanju žena i osnivanju ženskih udruženja u ruralnim područjima i stvaranje uslova za njihovo učešće u odlučivanju u mesnim zajednicama u cilju ravnopravnog učešća u planiranju lokalnog razvoja i lokalne politike		Broj ženskih organizacija aktivnih u selima; Broj obuka, projekata i akcija koje su realizovala ženska udruženja; Broj inicijativa ženskih udruženja na selu	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Jedinice lokalne samouprave	Donatorska sredstva	decembar 2016.
			Podrška kandidovanju žena, naročito pripadnica ranjivih grupa, za savete mesnih zajednica		Broj žena kandidatkinja; Broj žena u savetima mesnih zajednica povećan za 5% u odnosu na 2012; Broj žena i broj pripadnica ranjivih grupa u sastavu saveta mesnih zajednica	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Jedinice lokalne samouprave; lokalne izborne komisije	Donatorska sredstva	jun 2016.
Poseban cilj	Očekivani rezultat 2018.		Pokazatelj i izvor potvrde 2018.			Ishod 2020.
2.6. Poboljšano zdravlje žena i ravnopravan pristup zdravstvenim uslugama	Unapređeno zdravstveno stanje žena		Pokazatelji zdravstvenog stanja žena - indeks rodne ravnopranvosti, podaci Instituta za javno zdravlje i Republičkog zavoda za statistiku, razvrstani po polu			Smanjena stopa smrtnosti od malignih bolesti Povećano očekivano trajanje života Povoljniji pokazatelji zdravstevenog stanja
Mere	Pokazatelji ishoda		Aktivnosti	Pokazatelji sprovedene aktivnosti		Nosioci	Partneri	Potrebna sredstva	Rok
2.6.1. Povećati dostupnost zdravstvenih usluga za sve žene	Broj žena koje koriste usluge primarne, sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite na godišnjem nivou		Izraditi Nacrt zakona o izmenama zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju koje se odnose na to da zdravstveno osiguranje nije povezano sa radnim statusom	Izrađen Nacrt zakona o izmenama Zakona; Obuhvat žena zdravstvenim osiguranjem je 90%		Ministarstvo nadležno za zdravlje	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; RFZO;	Nisu potrebna dodatna sredstva	do 2018.
			Promovisanje i izdavanje zdravstvenih knjižica novim osiguranicima/cama	Broj novovosiguranih žena na evidenciji RFZO		Ministarstvo nadležno za zdravlje	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; RFZO;	Procena troškova na osnovu procene broja novih osiguranika/ca	septembar 2016.
2.6.2. Preventivni pregledi za sve žene bez obzira na mesto stanovanja, uzrast ili zdravstveno osiguranje	Povećano rano otkrivanje malignih oboljenja		Organizovanje preventivnih pregleda za sve žene starije od 40 godina na godišnjem nivou na osnovu evidencije iz biračkog spiska	Broj preventivnih pregleda; Broj pregledanih žena; Broj otkrivenih malignih oboljenja u ranom stadijumu		Ministarstvo nadležno za zdravlje	Domovi zdravlja; Republička izborna komisija; RFZO; Koordinaciono telo za rodno ravnopravnost	Nisu potrebna dodatna sredstva	april - novembar 2016. i april -novembar 2017.
2.6.3. Podizanje svesti i informisanosti devojaka i mladića o seksualnom obrazovanju i očuvanju reproduktivnog zdravlja	Smanjena stopa abortusa i maloletničkih trudnoća i porođaja		Uvođenje sadržaja o reproduktivnom zdravlju i seksualnom obrazovanju, uključujući i pitanja rodnih odnosa, rodnih uloga i odgovornog seksualnog ponašanja, kao obaveznih u programima osnovnih i srednjih škola	Broj škola koje su uvele nastavu o reproduktivnom zdravlju i seksualno obrazovanje; Stavovi i znanje devojčica i dečaka, devojaka i mladića o reproduktivnom zdravlju		Ministarstvo nadležno za prosvetu; Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja	Ministarstvo nadležno za zdravlje; Ministarstvo nadležno za omladinu	Nisu potrebna dodatna sredstva	septembar 2017.
			Programi rada sa mladićima, dečacima i muškarcima na odgovornosti i ulozi u čuvanju reproduktivnog zdravlja i upotrebe kontracepcije	Broj realizovanih programa; Broj dečaka i muškaraca koji su uključeni u programe; Stavovi i znanja dečaka i muškaraca koji su učestvovali u programima		Ministarstvo nadležno za omladinu	Ministarstvo nadležno za zdravlje; jedinice lokalne samouprave; Kancelarije za mlade; udruženja građana	Donatorska sredstva; iznosi opredeljeni za savetovališta	septembar 2016.
2.6.4. Povećana dostupnost zdravstvenih usluga za žene i muškarce iz ruralnih područja	Broj pacijentkinja/pacijenata koji su dobili zdravstvene usluge u ruralnim područjima		Organizovanje mobilnih timova zdravstvenih radnik/radnicaca primarne zdravstvene zaštite koji će na šestomesečnom nivou obavljati specijalističke preglede u naseljenim mestima	Broj mobilnih timova; Broj obuhvaćenih pacijenata/pacijentkinja; Broj posećenih naselja		Ministarstvo nadležno za zdravlje	Jedinice lokalne samouprave	Iznos potreban za organizaciju mobilnih timova u kome će ministarstvo nadležno za zdravlje učestvovati sa 50%	januar 2018.
			Organizovan besplatan prevoz za građane/građanke iz ruralnih područja u cilju obavljanja lekarskog pregleda (jednom u dve nedelje, svakodnevno, po potrebi)	Broj jedinica lokalne samouprave u kojima je organizovan besplatan prevoz;		Jedinice lokalne samouprave	Domovi zdravlja	Sredstva lokalnih samouprava
2.6.5. Unaprediti dostupnost zdravstvenih usluga za žene sa invaliditetom u cilju očuvanja njihovog reproduktivnog zdravlja i podrške majčinstvu	Broj žena sa invaliditetom koje su postale majke; Broj žena sa invalidietom koje koriste ginekološke usluge		Nabavka stola za ginekološke preglede žena sa invaliditetom u 4 regionalna klinička centra u Republici Srbiji	Broj nabavljenih ginekoloških stolova; Broj žena sa invaliditetom koje koriste ginekološke usluge		Ministarstvo nadležno za zdravlje	Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku; udruženja žena sa invaliditetom; RFZO	12.000.000,00 donatorska sredstva	jun 2016.
			Podrška nabavci adekvatne bebi opreme	Iznos sredstava; Broj porodica koje su konkurisale i dobile sredstva		Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku	Udruženja žena sa invaliditetom; RFZO	1.000.000,00 za prvu godinu	januar 2017.
			Kampanja za podršku majčinstvu žena sa invaliditetom	Broj medijskih priloga Broj događaja na ovu temu		Ministarstvo nadležno za rad i socijalnu politiku	Udruženja žena sa invaliditetom	Donatorska sredstva	oktobar - decembar 2016.

OPŠTI CILJ 3: SISTEMSKO UVOĐENJE RODNE PERSPEKTIVE U DONOŠENJE, SPROVOĐENJE I PRAĆENJE JAVNIH POLITIKA Indikator ishoda: Povećan broj dokumenata, program, projekata i mera koji su uveli rodnu perspektivu tako da doprinose ravnorpavnosti žena i muškaraca
Poseban cilj		Očekivani rezultat 2018.	Pokazatelj i izvor potvrde 2018.	Ishod 2020.
3.1. Uspostavljeni funkcionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost na svim nivoima		Institucije (tela) za rodnu ravnopravnost uspostavljene i aktivne na svim nivoima vlasti u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i ulogom u rodnoj analizi politika	Broj osnovanih mehanizama za rodnu ravnopravnost; Procenat realizovanih aktvnosti na godišnjem nivou	Institucije i instrumenti za ostvarivanje rodne ravnopravnosti uspostavljeni i primenjeni u izvršnim i predstavničkim organima javne vlasti na svim nivoima
Mere	Pokazatelji ishoda	Aktivnosti	Pokazatelji sprovedene aktivnosti	Nosioci	Partneri	Potrebna sredstva	Rok
3.1.1. Uspostaviti mehanizme za rodnu ravnopravnost pri svim organima javne vlasti na svim nivoima i obezbediti resurse i kapacitete za njihovo funkcionisanje	Godišnji izveštaji o realizaciji aktivnosti	Obrazovanje tela za rodnu ravnopravnost na nacionalnom nivou	Donet odgovarajući akt	Vlada	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Nisu potrebna dodatna sredstva	mart 2016.
		Obezbeđivanje adekvatnog broja zaposlenih u nacionalnom telu za rodnu ravnopravnost u skladu sa utvrđenim nadležnostima i ključnim oblastima	Sistematizacija radnih mesta	Vlada	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	12 000,000,00 na godišnjem nivou	mart 2016.
		Određivanje koordinatora/koordinatorki za rodnu ravnopravnost pri organima javne vlasti	Sistematizacija radnih mesta	Organi javne vlasti	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Nisu potrebna dodtana sredstva jer se koordinatori imenuju iz redova zaposlenih	jun 2016.
		Ustanovljeno savetodavno telo Vlade za rodnu ravnopravnost radi kontinuirane saradnje sa udruženjima građana, posebno ženskim udruženjima	Odluka o obrazovanju savetodvnog tela; Poslovnik o radu	Vlada	Udruženja građana	Nisu potrebna dodatna sredstva	mart 2016.
		Iniciranje izmena Zakona o lokalnoj samoupravi radi ustanovljavanja tela za rodnu ravnopravnost pri lokalnim skupštinama i imenovanje zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave zaduženih za pitanja rodne ravnopravnosti (uz precizno definisanje nadležnosti)	Izrađen Nacrt zakona o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi; Broj lokalnih samouprava koje su osnovale skupštinska tela i imenovale osobe zadužene za rodnu ravnopravnost	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu; Stalna konferencija gradova i opština	Nisu potrebna dodatna sredstva	jun 2016.
		Podsticanje, izrada modela i smernica za izradu mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou - analiza rodnog jaza, propisa i planova	Broj izrađenih smernica i modela u oblasti rodne ravnopravnosti u sektorskim politikama	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Sekretarijat za javne politike	500.000,00 za konsultantsku podršku, promociju i konsultativni proces	oktobar 2016.
3.1.2. Obezbediti saradnju i komunikaciju mehanizama za rodnu ravnopravnost sa različitih nivoa	Dostupnost podataka o realizaciji ovog akcionog plana na lokalnom i pokrajinskom nivou vlasti	Izrada modela za izveštavanje o planiranim i realizovanim operativnim aktivnostima i pokazateljima na godišnjem nivou	Broj dostavljenih izveštaja	Koordinaciono telo za rodnu ravnopranvost	Tela za rodnu ravnopravnost na lokalnom i pokrajinskom nivou	Nisu potrebna dodatna sredstva	2016.
		Održavanje godišnjih sastanaka/konferencija mehanizama za rodnu ravnopravnost u cilju predstavljanja i evaluacije sprovođenja mera i aktivnosti Akcionog plana	Broj učesnika/učesnica godišnjih konferencija	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Tela za rodnu ravnopravnost na lokalnom i pokrajinskom nivou SKGO	Nisu potrebna dodatna sredtva	decembar 2016, 2017 i 2018.
Poseban cilj		Očekivani rezultat 2018.	Pokazatelj i izvor potvrde 2018.	Ishod 2020.
3.2. Rodna analiza politika, programa i mera		Osmišljene i pilotirane procedure i metodologija za sprovođenje rodne analize	Broj strateških dokumenata za koje je sprovedena rodna analiza i koji uključuju perspektivu rodne ravnopravnosti	Sva strateška dokumenta na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou sadrže rodnu analizu polaznog stanja, rodnu analizu uticaja, pokazatelje i ciljeve
Mere	Pokazatelji ishoda	Aktivnosti	Pokazatelji sprovedene aktivnosti	Nosioci	Partneri	Potrebna sredstva	Rok
3.2.1. Jačati kapacitete organa javne vlasti za razmatranje politika i programa iz rodne perspektive u svetlu Pekinške deklaracije i Platforme za akciju	Rezultati rodne analize ugrađeni u strateške, planske i budžetske dokumente u analiziranim sektorima	Koordinacija aktivnosti na organizaciji obuka rukovodilaca/rokovoditeljki i zaposlenih u izabranim sektorima za sprovođenje rodne analize	Broj polazniaka/polaznica obuke Test znanja	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Republički sekretarijat za javne poliike; organi javne vlasti	200.000,00	maj -decembar 2016.
		Podrška zaposlenima u resornim i (izabranim) organima javne vlasti u sprovođenju rodne analize i izradi preporuka	Sprovedene rodne analize	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Republički sekretarijat za javne poliike	300.000,00	maj -decembar 2016.
		Organizovanje sastanaka i javnih slušanja sa predstavnicima/predstavnicama ženskih i drugih udruženja, stručnjacima/stručnjakinjama radi izrade preporuka	Održane konsultacije; Broj učesnika/učesnica; Broj predloga	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Organi javne vlasti; Republički sekretarijat za javne poliike	100.000,00 - 200.000,00 po događaju	maj - decembar 2016.
		Sprovesti "pilot" rodnu analizu u tri ključne izabrane oblasti22 u skladu sa prioritetima Vlade	Rezultati rodne analize	Organi javne vlasti u kojima se sprovodi "pilot" rodna analiza	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost		2016.
__________ 22 Ključne oblasti su oni sektori koji imaju direktan uticaj na svakodnevni život žena i muškaraca, a to su: ekonomija (uključujući poljoprivredu i razvoj sela), zdravstvo, bezbednost, obrazovanje, socijalne usluge i zaštita i pristup pravdi.
3.2.2. Inicijativa za razvijanje i dopune metodologije izrade strateških/razvojnih i planskih dokumenata i projekata tako da uključuje stručna uputstva i obaveznost formulisanja rodno osetljivih ciljeva i indikatora	Razvijena metodologija za izradu strateških/razvojnih i planskih dokumenata tako da uključuje stručna uputstva i obaveznost formulisanja rodno osetljivih ciljeva i indikatora	Koordinacija aktivnosti na organizaciji obuke rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih u Sekretarijatu za javne politike za rodnu analizu i uvođenje rodne perspektive u programe, planove i mere	Održana obuka; Broj rukovodilaca/rukovoditeljki i zaposlenih koji su pohađali obuku; Nivo znanja o rodnoj perspektivi	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Republički sekretarijat za javne politike; udruženja građana	400.000,00	april - maj 2016.
		Izrada/dopuna stručnog uputstava i metodologije uz spoljnu ekspertsku podršku	Izrađena stručna uputstva	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Republički sekretarijat za javne politike; Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva; naučne i obrazovne ustanove	150.000,00	april - maj 2016.
Poseban cilj		Očekivani rezultat 2018.	Pokazatelj i izvor potvrde 2018.	Ishod 2020.
3.3. Dostupna rodno osetljiva statistika i evidencija		Povećan broj organa javne valsti na svim nivoima koji imaju službenu evidenciju i vode statstiku razvrstanu po polu	Broj organa javne vlasti koji imaju dostupnu statistiku i evidenciju razvrstanu po polu	Uspostavljen sistem rodno osetljive statistike i službene evidencije u svim organima javne vlasti
Mere	Pokazatelji ishoda	Aktivnosti	Pokazatelji sprovedene aktivnosti	Nosioci	Partneri	Potrebna sredstva	Rok
3.3.1. Izraditi propise i podzakonska akta u cilju obezbeđivanja službene evidencije razvrstane po polu	Broj jedinica lokalnih samouprava i organa javne vlasti koji imaju javno dostupnu statistiku i evidenciju razvrstanu po polu	Doneti podzakonske akte za sprovođenje Zakona o ravnopravnosti polova kako bi se obezbedila obaveznost vođenja evidencije razvrstane po polu	Doneti odgovarajući podzakonski akti	Ministarstvo nadležno za poslove državne uprave koji se odnose na ravnopravnost polova	Republički zavod za statistiku; Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost; Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva	Nisu potrebna dodatna sredstva	februar 2016.
		Utvrđen obim i sadržaj godišnjeg izveštavanja o stanju rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou i ostvarenosti ciljeva (ovog) Akcionog plana	Instrukcije lokalnim samoupravama i porajinskoj upravi	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Ministarstvo nadležno za državnu upravu i lokalnu samoupravu; lokalna tela za rodnu ravnopravnost	Nisu potrebn dodatna sredstva	prvi kvartal 2016.
Poseban cilj		Očekivani rezultat 2018.	Pokazatelj i izvor potvrde 2018.	Ishod 2020.
3.4. Uspostavljena međunarodna i regionalna saradnja i razmena dobrih praksi		Uspostavnjena kontinuirana saradnja sa evropskim i regionalnim isntitucijama i organizacijama u oblasti rodne ravnopravnosti	Broj događaja i aktivnosti na razmeni iskustava	Vidljivija primena i promocija dobrih praksi sa evropskog nivoa
Mere	Pokazatelji ishoda	Aktivnosti	Pokazatelji sprovedene aktivnosti	Nosioci	Partneri	Potrebna sredstva	Rok
3.4.1. Obezebediti razmenu dobrih praksi i saradnje sa evropskim i regionalnim institucijama na razvijanju alata za uvođenje rodne perspektive	Broj usvojenih novih rešenja, metoda i procedura u skladu sa dobrim praksama na evropskom nivou	Uspostavljena saradnja sa EU institutom za rodnu ravnopravnost u cilju razvijanja novih alata za uvođenje rodne perspektive	Broj održanih treninga; Broj učesnika/učesnica; Broj dostupnih materijala	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Republički sekretarijat za javne politike; Republički zavod za statistiku	Nisu potrebna dodatna sredstva	tokom 2016. i 2017.
		Organizovana regionalna konferencija o dobrim praksama i primerima rodne analize i rodno osetljivih politika na lokalnom nivou	Broj učesnika/učesnica; Zaključci	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Međunarodne organizacije; Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva; SKGO	Donatorska sredstva	2016.
Poseban cilj		Očekivani rezultat 2018.	Pokazatelj i izvor potvrde 2018.	Ishod 2020.
3.5. Rodno odgovorno budžetiranje sistemski primenjeno u svim organima javne vlasti, direktnim i indiretnim budžetskim korisnicima		Najmanje 1 rodno odgovoran budžetski program po budžetskom korisniku u toku pripreme i donošenja budžeta za 2018.	Broj rodno osetljivih budžetskih programa (na nivou ciljeva programskih aktivnosti i projekata)	Svi budžetski programi su rodno odgovorni i sadrže najmanje 1 rodno osetljiv cilj
Mere	Pokazatelji ishoda	Aktivnosti	Pokazatelji sprovedene aktivnosti	Nosioci	Partneri	Potrebna sredstva	Rok
3.5.1 Izgraditi normativni okvir za rodno odgovorno budžetiranje	Propisi na svim nivoima koji uređuju budžet i budžetski proces prepoznaju princip rodno odgovornog budžetiranja	Rodno odgovorno budžetiranje definisano u Zakonu o budžetskom sistemu	Zakon o budžetskom sistemu	Ministarstvo nadležno za finansije	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Nisu potrebna dodatna sredstva	2016.
		Instrukcija za pripremu budžeta uključuje principe rodno odgovornog budžetiranja	Budžeti indirektnih i direktnih budžetskih korisnika na svim nivoima su izrađeni u skladu sa instrukcijom	Ministarstvo nadležno za finansije	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Nisu potrebna dodatna sredstva	oktobar 2016.
3.5.2. Izraditi izveštaje o monitoringu i evaluaciji izvršenja budžeta koji sadrže informaciju o rodno osetljivim indikatorima	Izveštaji o izvršenju budžeta sadrže podatke o korisnicima razvrstane po polu	Izrađeni rodno osetljivi indikatori korisnika budžeta	Baze podataka o korisnicima budžeta sadrže podatke razvrstane po polu	Ministarstvo nadležno za finansije	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	700.000,00	januar - jun 2018.
		Utvrđeni programi u kojima su primenjene afirmativne mere za žene u skladu sa ovim akcionim planom	Broj programa za koje su predviđene afirmative mere za žene	Ministarstvo nadležno za finansije	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Nisu potrebna dodatna sredstva	januar 2017.
3.5.3. Promovisati rodnu ravnopravnost u raspodeli javnih sredstava	Ravnopravna raspodela javnih sredstava dodeljenih na javnim pozivima i konkursima	Inicirati sačinjavanje uputstava za izradu planova institucija koje se finansiraju iz budžeta za ostvarivanje rodne ravnopravnosti	Broj institucija koje su izradile upustva; Broj institucija koje su sprovele rodnu analizu jaza i definisale planove za ostvarivanje rodne ravnopranvosti	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Korisnici javnih sredstava	Nisu potrebna dodatna sredstva	decembar 2017.
		Koordinacija aktivnosti za organizovanje obuke za rodno senzitivno programiranje sredstava i kreiranje projekata za zaposlene u IPA jedinice resornih ministarstava	Broj održanih obuka; Broj polaznika/polaznicaca obuka; Broj urodnjenih projektnih predloga	Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost	Tim Vlade za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva; međunarodne organizacije	Nisu potrebna dodatna sredtsva	2016.

Za sprovođenje Akcionog plana odgovorno je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost. Nadležne institucije će na godišnjem nivou dostavljati svoje izveštaje Koordinacionom telu. Koordinaciono telo će sačiniti obrazac izveštavanja o sprovedenim aktivnostima. Izveštaji treba da sadrže realizovane aktivnosti, pokazatelje učinka ostvarenih mera i ciljeva, kao i odgovorne osobe u organu nadležne za sprovođenje Akcionog plana. Koordinaciono telo će izveštavati Vladu o sprovedenim operativnim aktivnostima i njihovim rezultatima, na godišnjem nivou. Koordinaciono telo će, takođe, obaveštavati javnost o realizovanim aktivnostima putem:

- internet prezentacija,

- na godišnjim konferencijama.