STRATEGIJAREGULATORNE REFORME I UNAPREĐENJA SISTEMA UPRAVLJANJA JAVNIM POLITIKAMA ZA PERIOD 2016-2020. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 8/2016) |
Regulatorna reforma i reforma sistema upravljanja javnim politikama su bitne pretpostavke reforme javne uprave fokusirane na uspostavljanje pravnog i institucionalnog okvira kojim će se omogućiti građanima i privredi okruženje u kojem će moći efikasno da ostvaruju svoja prava i da izvršavaju svoje obaveze. Ove reforme su takođe u funkciji ostvarivanja principa javnosti rada javne uprave kroz uključivanje zainteresovanih strana u procese upravljanja zakonodavnim procesom i procesom upravljanja javnim politikama.
Izradi Strategije regulatorne reforme i unapređenja sistema upravljanja javnim politikama za period 2016-2020. godine (u daljem tekstu: Strategija) se pristupilo u sklopu kontinuirane reforme javne uprave čiji su osnovni pravci delovanja definisani Strategijom reforme javne uprave ("Službeni glasnik RS", br. 9/14 i 42/14 - ispr.), a dalje su se razvijali kroz prateći akcioni plan i druge dokumente javnih politika kojima se težilo unapređenju postojećeg zakonodavnog okvira. Dodatno, konstantne inicijative privrednih subjekata, organizacija civilnog društva i građana za unapređenjem pravnog okvira u kome ostvaruju svoja prava je uslovilo izradu ove strategije u cilju strateškog uređenja pravaca razvoja unapređenja sistema upravljanja javnim politikama i propisima.
Regulatorna reforma u Republici Srbiji je kontinuirano sprovođena od 2003. godine, kada se prvi put uvodi zakonodavna tehnika Analize efekata propisa, pri čemu je Strategija regulatorne reforme za period 2008-2011. godine, bio prvi dokument javne politike Vlade u oblasti reforme regulatornog okvira, i odnosio se na stvaranje povoljnog privrednog ambijenta, smanjenje pravne nesigurnosti i povećanja konkurentnosti domaće privrede na svetskom i evropskom tržištu. Kroz sprovođenje te strategije se znatno unapredio pravni okvir Republike Srbije, pre svega u delu stavljanja van snage nepotrebnih propisa i smanjenja administrativnog opterećenja koje propisi stvaraju privredi. U tom smislu, Strategija se bazira, između ostalog, na unapređenju poslovnog okruženja kroz uvođenje dodatnih zakonodavnih tehnika i uređenje sistema planiranja Vlade.
Kvalitetan pravni sistem jedan je od ključnih uslova za privredni razvoj, socijalni prosperitet i poštovanje ljudskih prava. Pravni sistem koji obezbeđuje privredni razvoj mora biti transparentan i efikasan, mora garantovati pravnu sigurnost, odnosno biti zasnovan na načelima dobre regulatorne prakse.
Transparentan pravni sistem omogućava građanima da prilagode svoje ponašanje u skladu sa novim propisima, kao i da u ambijentu pravne sigurnosti organizuju život i ostvaruju propisima zagarantovana prava. S druge strane, uloga javne uprave jeste da kroz ekonomičnost u postupanju, pruža visok kvalitet usluga građanima uz realne troškove administriranja, kako bi građani, bez nepotrebnih troškova, mogli da ispunjavaju zakonom propisane obaveze.
Za investitora, domaćeg ili stranog, pravna sigurnost i predvidivost su od suštinskog značaja, s obzirom na to da svaki potencijalni investitor pre ulaganja želi da bude upoznat sa zakonima i drugim propisima kojima se uređuju pitanja vezana za ulaganje sredstava i delatnost u kojoj želi da započne poslovanje. Takođe, ukoliko dolazi do promena pravnog okvira, investitor želi to da zna unapred, kako bi se za te promene adekvatno pripremio uz najmanje troškove prilagođavanja i najniže negativne efekte po njegovo poslovanje, zbog čega je predvidivost zakonodavne dinamike od suštinske važnosti.
Naročito veliki značaj ima svrsishodnost, predvidivost i opravdanost određenih troškova koje direktno snose građani i privredni subjekti zbog usaglašavanja svog ponašanja i poslovanja sa postojećim i novim propisima. Spremnost za sprovođenje propisanih obaveza zavisi od visine troškova koje propis nameće (kako u vremenu, tako i u novcu), od visine administrativnih zahteva i u kojoj meri su oni komplikovani, kao i u odnosu u visini očekivanih kazni, ali i informisanosti građana i privrednih subjekata o pozitivnim efektima regulatornih rešenja. Ako su zahtevi preterani ili ako je propisan veliki broj administrativnih procedura koje nisu svrsishodne, može doći do izbegavanja poštovanja propisa. Takođe, ukoliko se propisi često menjaju, i to na netransparentan način, građani i privreda nemaju podsticaj da izvršavaju nametnute obaveze, kako zbog neinformisanosti, tako i zbog nedostupnosti informacija onda kada žele da se blagovremeno informišu.
Imajući u vidu gore navedeno, regulatorna reforma se može shvatiti kao proces usklađivanja postupaka pripreme, izrade, donošenja i primene propisa sa interesima građana i privrednih subjekata, i to u cilju dostizanja kvalitetnih propisa izrađenih na bazi verodostojnih podataka i činjenica uz adekvatan konsultativni proces koji će omogućiti pružanje kvalitetnih usluga građanima i privredi. Regulatorna reforma se može sprovoditi na nivou pojedinačnog propisa, kroz reviziju postojećeg ili uspostavljanje potpuno novog pravnog režima, ali i kroz unapređenje zakonodavnog procesa i institucija koje su učesnici u procesu pripreme, izrade, usvajanja i praćenja efekata propisa.
Proces upravljanja javnim politikama u tesnoj je vezi sa zakonodavnim procesom, jer propisi spadaju u regulatorne instrumente koji predstavljaju jednu od nekoliko grupa instrumenata kroz koje se sprovode javne politike (pored finansijskih instrumenata kakvi su javne investicije, subvencije, direktna finansijska davanja, porezi i dr.; informativno-edukativnih instrumenata kakvi su informacione i obrazovne kampanje, i institucionalno upravljačko organizacionih instrumenata kao što su formiranje novih i ukidanje postojećih institucija, promena organizacione strukture institucija, promena broja zaposlenih i dr.). Drugim rečima, zakoni i drugi propisi koji propisuju pravne norme kojima se uspostavljaju standardi i pravila kojima se uređuju odnosi u društvu, donose se u cilju sprovođenja usvojenih javnih politika, sadržanih u dokumentima javnih politika poput strategija, programa, planova aktivnosti i dr. Upravo se na osnovu usvojenih dokumenata javnih politika prati sprovođenje mera i aktivnosti u cilju ocene u kojoj meri su postignuti zacrtani ciljevi javnih politika.
Planiranje u javnoj upravi prepoznato je kao osnova dobrog upravljanja sistemom javnih politika i zakonodavnim procesom koji omogućava da se javne politike sprovode. Pored toga što se planiranje smatra upravljačkim alatom, kvalitetan plan predstavlja i bitan koordinacioni mehanizam u velikim sistemima kao što je javna uprava, jer se jedino kroz usklađenost planova aktivnosti i mera pojedinačnih organizacija mogu ostvariti zajednički ciljevi. U tu svrhu, razmena informacija između različitih organizacija je neophodna i mora se urediti kako na horizontalnom tako i na vertikalnom nivou.
Planiranje u javnoj upravi je neophodno kako bi javne politike i propisi mogli da budu dobro osmišljeni i formulisani. Osnovni cilj razvoja realnih planova i sprovođenja tih planova je u obezbeđivanju kontinuiranog ekonomskog rasta i društvenog napretka baziranog na jasnim i konzistentnim smerovima razvojne politike. Unapređenje konkurentnosti, socijalne zaštite, rast zaposlenosti, kvaliteta i efikasnosti javnih usluga su neki od osnovnih ciljeva planova razvoja, te je potrebno uskladiti ciljeve planova koje teže da se postignu na republičkom nivou, ne bi li se uspostavio jedinstveni razvojni pristup reformama u javnim politikama.
Dobro upravljanje sistemom javnih politika obuhvata planiranje javnih politika, ex ante analizu efekata (proces analize efekata koji se sprovodi tokom procesa planiranja, formulisanja i usvajanja javnih politika i propisa, u cilju izbora optimalnih opcija i mera za njihovu realizaciju), formulisanje javnih politika, usvajanje javnih politika kroz usvajanje dokumenata javnih politika, sprovođenje javnih politika, praćenje sprovođenja, vrednovanje javnih politika (što podrazumeva i ex post analizu efekata odnosno proces analize efekata koji se sprovodi tokom praćenja već usvojenih javnih politika i propisa, u cilju njihovog preispitivanja i unapređenja), kao i izveštavanje o rezultatima usvojenih javnih politika. Deo upravljanja sistemom javnih politika je i koordinacija između organa javne uprave prilikom svih gore navedenih faza, koja obuhvata i konsultacije sa zainteresovanim stranama i ciljnim grupama na koje se javne politike i propisi odnose, i prikupljanje podataka koji su neophodni u procesu analize efekata javnih politika i propisa.
Imajući u vidu tesnu vezu između regulatorne reforme (koja sama po sebi predstavlja javnu politiku) i reforme sistema upravljanja javnim politikama, kao i to da su obe reforme segmenti celokupne reforme javne uprave, ova strategija predstavlja dokument javne politike koji obuhvata osnovne postulate ove dve reforme, probleme uočene u praksi koji ukazuju na neophodnost reformi i ciljeve koje je potrebno postići. Krajnji cilj donošenja ove strategije je postizanje razvojnih ciljeva i dosledna primena strateških pravaca razvoja Republike Srbije.
1. Strateški i pravni okvir u kome se sprovodi Strategija
Strategija predstavlja dokument javne politike koji sadrži postulate regulatorne reforme i unapređenja sistema upravljanja javnim politikama u Republici Srbiji. S obzirom na to da jedinstvena politika regulatorne reforme i unapređenja sistema upravljanja javnim politikama predstavlja horizontalnu javnu politiku, pojedine oblasti na koje se ova strategija odnosi već su u manjoj ili većoj meri obuhvaćene pojedinim važećim dokumentima javnih politika, a pre svega ključnim dokumentima koji se odnose na reformu javne uprave. Konkretno, ova strategija je međusobno usklađena sa sledećim važećim dokumentima javnih politika: Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", br. 9/14 i 42/14 - ispravka), Akcioni plan za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2015-2017. godine ("Službeni glasnik RS", broj 31/15), Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine i Akcioni plan za sprovođenje Strategije za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za 2015. sa projekcijom za 2016. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 35/15), Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Službeni glasnik RS", broj 57/13) i Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine ("Službeni glasnik RS", broj 79/13).
Kao što se može videti, opšti i posebni ciljevi ove strategije, kao i mere i aktivnosti predviđene pratećim akcionim planom, tiču se kako oblasti reforme javne uprave, tako i oblasti konkurentnosti. Polazeći od već utvrđenih strateških odrednica datih u ranije usvojenim dokumentima u ove dve oblasti, ova strategija donosi dodatne sadržaje, koji su međusobno usklađeni i predstavljaju kontinuitet u odnosu na ranije utvrđene prioritete u ovim oblastima.
Ova strategija predstavlja kontinuirani strateški pristup regulatornoj reformi koji je započet Strategijom regulatorne reforme u Republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine ("Službeni glasnik RS", broj 94/08) i dosadašnjim ad hoc pristupom u oblasti regulatorne reforme i upravljanja sistemom javnih politika koji je preovladavao u pojedinačnim dokumentima javnih politika. U vezi sa navedenim, ova strategija i dosadašnje aktivnosti na unapređenju regulatornog okvira, procesa donošenja propisa i dokumenata javnih politika, dele zajedničko polazište, ciljeve i principe, i predstavlja logičan nastavak i nadogradnju dosadašnje javne politike u ovoj oblasti. Na taj način obezbeđen je kontinuitet i usklađenost ovog dokumenta javne politike sa dosadašnjim aktivnostima koje su preduzimane u ovoj oblasti.
2. Pregled stanja u oblastima koje uređuje Strategija
Počeci rada na regulatornoj reformi u Republici Srbiji vezani su za osnivanje Saveta za regulatornu reformu privrednog sistema Republike Srbije (u daljem tekstu: Savet) kao povremenog tela Vlade. U okviru pomenutog Saveta formiran je i Sekretarijat Saveta koji je obavljao stručne poslove za potrebe Saveta, dok je administrativno-tehničke poslove obavljalo Ministarstvo privrede. Uloga ovog tela je bila da prati rad i razvoj privatnog preduzetništva i preduzeća, razmatra problematiku, daje inicijative i predloge za izmene postojećih i donošenje novih zakona, drugih propisa i opštih akata, daje prethodna mišljenja na nacrte zakona, drugih propisa i opštih akata koje razmatraju odbori Vlade Republike Srbije, u delu koji se odnosi na pitanja od značaja za rad i razvoj privatnog preduzetništva i preduzeća. Izmenama Poslovnika Vlade koje su usledile 2004. godine, prvi put se uvodi obaveza izrade analize efekata za nacrte zakona. Zadatak Saveta je bio da daje prethodna mišljenja nadležnim odborima Vlade o tome da li obrazloženja nacrta zakona, drugih propisa i opštih akata i predloga akata koje donosi Vlada treba da sadrže analizu efekata i, ako treba, da li analiza efekata sadrži sva potrebna objašnjenja. Nacrti mišljenja su izrađivani od strane Sekretarijata Saveta operativno od 2005. godine, pri čemu je Savet, odlučivao o konačnoj sadržini mišljenja. U tom smislu, počeci regulatorne reforme, a samim tim i procesa reforme sistema upravljanja javnim politikama u Republici Srbiji isključivo se vezuju za analizu efekata propisa kao alata za kontrolu kvaliteta zakona koje predlaže Vlada i njihovih očekivanih efekata na građane i privredu. U mišljenjima Saveta u tom periodu, izražene su brojne inicijative za smanjenje administrativnih troškova.
2008. godine osnovana je Jedinica za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa i doneta je prva Strategija regulatorne reforme sa rokom važenja do 2011. godine. U ovom periodu, Sekretarijat Saveta je nastavio da priprema mišljenja na analize efekata propisa, dok je Jedinica za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa za zadatak imala sprovođenje Giljotine propisa i formulisanje preporuka za unapređenje poslovnog okruženja u Republici Srbiji.
Značajan momenat u uspostavljanju održivog institucionalnog okvira za sprovođenja mera unapređenja pravnog okvira i praćenja regulatorne reforme je osnivanje Kancelarije za regulatornu reformu i analizu efekata propisa (u daljem tekstu: Kancelarija) u decembru 2010. godine, koja je uspostavljena Uredbom Vlade o osnivanju Kancelarije ("Službeni glasnik RS", broj 89/10) kao stručne službe Vlade. Kancelarija je počela sa radom sredinom 2011. godine i značaj njenog osnivanja se ogleda, pre svega, u tome što je, za razliku od Saveta kao povremenog radnog tela Vlade, Kancelarija formirana kao stalno telo, tj. služba Vlade, čime se u tom trenutku obezbedio kontinuitet regulatorne reforme i stvorio prostor za izgradnju stručnog kapaciteta koji će biti istinska stručna podrška drugim organima državne uprave u obezbeđenju kvaliteta propisa i analize njihovih efekata, kao i sprovođenja javnih politika.
Kancelarija je preuzela od Saveta praćenje analize efekata propisa kroz izdavanje mišljenja na analize efekata nacrta zakona koje predlaže Vlade. Takođe, Kancelarija je dobila nadležnost za sprovođenje stručnog usavršavanja državnih službenika zaposlenih na poslovima analize, kao i pružanja kontinuirane podrške predlagačima u procesu sprovođenja analize efekata. Dodatno, Kancelarija je bila nadležna za prikupljanje i obradu inicijativa privrednih subjekata, drugih pravnih lica i građana za izmenu neefikasnih propisa na republičkom nivou, kao i podnošenje inicijative nadležnim predlagačima propisa za izmenu neefikasnih propisa, čime su svi zainteresovani subjekti dobili priliku da se aktivno uključe u zakonodavni proces.
U delu standarda kvaliteta propisa, bitno je istaći značaj dva akta koja su usvojena u prethodnom periodu, a značajno su doprineli uspostavljanju jednoobraznosti postupanja u donošenju propisa. Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa ("Službeni glasnik RS", broj 21/10) se odnose na izradu propisa koje donosi Narodna skupština (zakoni, strategije, Poslovnik Narodne skupštine) i njima se bliže definišu pravila za: sadržaj propisa, forma propisa, jezik, stil i način pisanja, izmene i dopune propisa, prečišćen tekst i ispravka propisa, pravila izrade obrazloženja propisa, i način pisanja amandmana na predlog propisa. Takođe je bitno istaći i Zaključak Vlade o usvajanju metodologije za izradu podzakonskih propisa ("Službeni glasnik RS", br. 75/10 i 81/10) koji je donet u istom periodu.
Rezolucija Narodne skupštine o zakonodavnoj politici, usvojena u junu 2013. godine. U odnosu na Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa koja se odnose na tehničke standarde propisa, Rezolucija se odnosi na definisanje samih ciljeva zakonodavne politike, uz adekvatnu primenu načela dobre regulatorne prakse (Prilog 2.). Pomenuta rezolucija je takođe utvrdila preporuke za unapređenje zakonodavnog procesa i procesa donošenja drugih rezultirajućih propisa. Važnost Rezolucije Narodne skupštine o zakonodavnoj politici se ogleda u tome što se njome postavljaju standardi za sve predlagače zakona, uključujući i Vladu, čime se predviđa primena načela kvaliteta na sve zakone koje usvaja Narodna skupština. U kontekstu regulatorne reforme, ova rezolucija je značajna iz više razloga, a pre svega zato što je doneta u trenutku kada se pokazalo da je potrebno unaprediti postojeća institucionalna rešenja zbog potrebe obezbeđenja neophodnog nivoa kvaliteta zakona.
Izvod iz Rezolucije Narodne skupštine o zakonodavnoj politici: Narodna skupština Republike Srbije izražava punu spremnost Republike Srbije da ostvari sledeće ciljeve zakonodavne politike: - jačanje vladavine prava, - obezbeđivanje potpune pravne sigurnosti i zaštite ljudskih i manjinskih prava i osnovnih sloboda, - dosledno poštovanje principa podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku i podele nadležnosti u skladu sa principima decentralizacije i ostvarivanja prava na lokalnu samoupravu i teritorijalnu autonomiju, - obezbeđivanje potpune usklađenosti i ravnoteže javnih politika, kao i njihovog doslednog sprovođenja, - obezbeđivanje stabilnosti i predvidljivosti regulatornih zahteva, - puno poštovanje hijerarhije i međusobne usklađenosti propisa, - obezbeđivanje potpune transparentnosti i otvorenosti tokom celokupnog zakonodavnog procesa, - usvajanje propisa koji ispunjavaju sve uslove međunarodno priznatih standarda kvaliteta, usklađenih sa pravnim tekovinama Evropske unije, - smanjivanje rizika od korupcije, - obezbeđenje potrebnih resursa i pravilnog, doslednog i ravnopravnog sprovođenja propisa, - usvajanje primera dobre prakse u oblasti zakonodavnog procesa. |
Aprila 2014. godine Zakonom o ministarstvima ("Službeni glasnik RS", br. 44/14, 14/15 i 54/15) osnovan je Republički sekretarijat za javne politike (u daljem tekstu: Sekretarijat), kao posebna organizacija. Sekretarijat je preuzeo nadležnosti Kancelarije, a takođe mu je poverena uloga koordinacije usaglašenosti strateških dokumenata Vlade. U tom smislu, pored izdavanja mišljenja na nacrte zakona i priloge Analize efekata zakona, Sekretarijatu je povereno i izdavanje mišljenja na predloge strateških dokumenata Vlade (Strategije razvoja i akcionih planova za sprovođenja strategija razvoja), a sa ciljem ocene usaglašenosti predloga strateških dokumenata sa već usvojenim strateškim okvirom Vlade.
U koordinaciji izrade strateških dokumenata Vlade, Sekretarijatu je poverena i izrada Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade (u daljem tekstu: APSPV). APSPV sadrži prioritetne srednjoročne ciljeve razvoja privrede i društva Republike Srbije, kao i mere i aktivnosti za njihovo postizanje. Same mere i aktivnosti određuju organi državne uprave, dok je uloga Sekretarijata da pripremi objedinjeni APSPV koji usvaja Vlada, kao i da vrši praćenje realizacije APSPV, o čemu izveštava Vladu. Ovaj planski dokumenat je prvi korak u sprovođenju reforme sistema upravljanja javnim politikama u Republici Srbiji imajući u vidu da se njime uspostavlja planski sistem za postizanje razvojnih ciljeva. Prvi APSPV je usvojen u aprilu 2015. godine i sadrži 98 prioritetnih ciljeva.
Mišljenja Sekretarijata, kao i mišljenja Kancelarije, na nacrte zakona su obavezna u postupku prikupljanja mišljenja od nadležnih državnih organa, pri čemu je njihova uloga da ukažu na eventualne nedostatke u sprovođenju analize efekata propisa i potencijalne efekte zakonskih rešenja na privredu i građane koji nisu "ex ante" procenjeni. Dosadašnja praksa je pokazala da postoji mogućnost da Vlada usvoji nacrt zakona i da ga uputi u formi predloga na usvajanje u Narodnu skupštinu, čak i u slučajevima kada potencijalni efekti zakonskih rešenja nisu u potpunosti sagledani, tj. obrazloženi u prilogu Analize efekata zakona, iako je na to ukazano u mišljenjima Sekretarijata i nekadašnje Kancelarije. Izmenama i dopunama Poslovnika Vlade iz 2014. godine, Sekretarijatu je pružena mogućnost da učestvuje u radu sednica odbora Vlade, bez prava glasa. Na ovaj način, Sekretarijat može, kroz diskusiju na sednicama odbora Vlade, da potvrdi stavove iznete u svojim mišljenjima i da direktno utiče na zakonodavni proces u delu procene efekata određenog zakonskog rešenja.
Tabela 1. Hronološki pregled razvoja regulatorne reforme u Republici Srbiji
2003. |
2004. |
2005. |
2008. |
2010. |
2011. |
2013. |
2014. |
- Osnovan Savet za regulatornu reformu privrednog sistema RS |
- Poslovnikom Vlade propisana obaveza sprovođenja Analize efekata propisa za nacrte zakona |
- Početak izrade Izveštaja o sprovedenoj analizi efekata uz nacrte zakona |
- Osnovana Jedinica za sprovođenje Sveobuhvatne reforme propisa i početak njenog rada |
Osnovana Kancelarija za RR i AEP, koja je preuzela poslove iz nadležnosti Sekretarijata Saveta i Jedinice za sprovođenje SRP |
- Kancelarija za RR i AEP počela sa radom 1.6.2011. godine |
- Usvojena Rezolucija NS o zakonodavnoj politici |
- Zakonom o ministarstvima osnovan Republički sekretarijat za javne politike |
Izvor: Sekretarijat
2.1. Rezultati primene Strategije regulatorne reforme 2008-2011.
Strategija regulatorne reforme u Republici Srbiji za period od 2008. do 2011. godine ("Službeni glasnik RS", broj 94/08) - (u daljem tekstu: Strategija 2008-2011. godine) je bila doneta kako bi se dao jasan pravac regulatornoj reformi, jer su studije međunarodnih institucija, koje su joj prethodile, ukazivale na neadekvatno regulatorno okruženje kao na jednu od glavnih prepreka za dugoročni i održivi privredni razvoj Republike Srbije (nekonzistentnost u primeni propisa, velika diskreciona prava organa državne uprave i slično). Takođe je procenjeno da postoji značajan rizik da reforme ne ostvare željene ciljeve, usled velikog pritiska da se pravni sistem Republike Srbije u kratkom roku osavremeni i uskladi sa zakonodavstvom EU.
Strategija 2008-2011. godine podrazumevala je primenu širokog spektra regulatornih instrumenata, a pre svega unapređenje analize efekata propisa (u daljem tekstu: AEP) kao sistema kontrole kvaliteta propisa prilikom njihovog usvajanja i primene, kao i jednokratno i sveobuhvatno stavljanje van snage ili izmena propisa koji su prevaziđeni i/ili štetni za privredu. Ova strategija je trebalo da obezbedi da se usvajanje novih propisa zasniva na kvalitetnim podacima i temeljnoj analizi posledica regulatornih promena. Doslednim postupanjem organa državne uprave u skladu sa tom strategijom, trebalo je da se postigne izbegavanje donošenja štetnih propisa, nepotrebnih propisa (prenormiranost) i propisa koji ne mogu da se primene u potpunosti usled nedostatka odgovarajućih administrativnih ili institucionalnih kapaciteta. Tom strategijom je, takođe, bilo predviđeno stavljanje van snage nepotrebnih propisa, kao i da se izmena neefikasnih propisa vrši u skladu sa inicijativama poslovnog sektora.
Ciljevi Strategije 2008-2011. godine, odnosili su se na to da se:
1) promoviše privredni razvoj i socijalni prosperitet;
2) podržava nacionalna konkurentnost, uz istovremenu zaštitu javnog interesa;
3) administrativni troškovi poslovanja smanje najmanje za 25% do 2011. godine;
4) ubrzavaju i redukuju administrativne procedure i uvede "jednošalterski sistem" i princip da "ćutanje administracije" predstavlja odobravanje, gde god je to moguće;
5) poboljša međunarodni rejting Republike Srbije u pogledu kvaliteta poslovnog okruženja, posebno u studijama o uslovima poslovanja u pojedinačnim zemljama "Doing Business" Svetske banke i studiji o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za minimalno 20 pozicija.
Ovom strategijom identifikovane su i mere za postizanje navedenih ciljeva i unapređenje propisa, koje su se odnosile na:
1) uspostavljanje načela dobre regulatorne prakse;
2) unapređenje postojećeg sistema AEP prilikom njihove pripreme i usvajanja;
3) jednokratno stavljanje van snage ili izmena neefikasnih republičkih propisa - Sveobuhvatna reforma propisa (SRP).
Načela dobre regulatorne prakse ustanovljena su Strategijom 2008-2011. godine, a njima treba da se rukovode Vlada i organi državne uprave prilikom pripreme, predlaganja i usvajanja republičkih propisa, kao i tokom njihove primene. U periodu primene Strategije 2008-2011. godine, načela dobre regulatorne prakse nisu poštovana prilikom pripreme i primene republičkih propisa u zadovoljavajućoj meri. Kontrola postupanja u skladu sa tim načelima sistemski je vršena od strane Saveta, odnosno Kancelarije, ali samo u odnosu na postupak pripreme nacrta zakona. Savetu, odnosno Kancelariji, su ministarstva, pre usvajanja nacrta zakona od strane Vlade, dostavljala prilog u kome je obrazloženo na koji je način sprovedena analiza efekata nacrta zakona, a Savet, odnosno Kancelarija izdavali su mišljenja o tome da li je ta analiza sprovedena i u kojoj meri.
Kroz mišljenja je kontrolisano i da li su načela dobre regulatorne prakse poštovana u postupku izrade nacrta zakona. S obzirom na to da je ova kontrola ograničena samo na nacrte zakone, ne može se reći da je obezbeđen sveobuhvatan sistem kontrole postupanja republičkih organa u skladu sa načelima dobre regulatorne prakse. Pored toga, u praksi, nacrti nekih zakona nisu dostavljani Savetu, odnosno Kancelariji na mišljenje, zbog čega kontrola u ovim slučajevima uopšte nije mogla da bude sprovedena. Poštovanje pojedinih načela dobre regulatorne prakse je ipak delimično ostvareno kroz mišljenja na nacrte zakona Saveta/Kancelarije/Sekretarijata kao mehanizma kontrole ispunjenosti ovih načela.
U postupku kontrole kvaliteta izveštaja o sprovedenim AEP, u periodu od 2005. do 2015. godine doneto je preko 800 mišljenja Saveta, odnosno Kancelarije i Sekretarijata. Napredak koji je Republika Srbija postigla na ovom polju uočen je još u Izveštaju Evropske komisije i OECD o sprovođenju Evropske povelje o malim preduzećima na Zapadnom Balkanu za 2007. godinu, gde je Republika Srbija ocenjena sa daleko najvišom ocenom u regionu (4,5 od ukupno 5 poena). Prema izveštaju iz 2009. godini, Republika Srbija je imala istu ocenu, dok je u 2012. godini Republika Srbija ocenjena maksimalnom ocenom kada je upotreba tehnike kakva je analiza efekata propisa u pitanju, u odnosu na druge analizirane zemlje.
Tokom primene Strategije 2008-2011. godine, od strane Saveta, odnosno Kancelarije, samostalno ili u saradnji sa drugim akterima, preduzete su sledeće aktivnosti:
1) kontinuirano je vršena obuka državnih službenika za vršenje AEP;
2) u proseku je urađena detaljna AEP za dva propisa godišnje;
3) uspostavljena je potpuno funkcionalna internet strana Saveta, odnosno Kancelarije, na kojoj su javnosti učinjene dostupnim sve informacije o izvršenim AEP i mišljenjima na izveštaje o izvršenim AEP (internet stranica: www.ria.gov.rs, a od osnivanja Republičkog sekretarijata za javne politike: www.rsjp.gov.rs);
4) pripremljen je priručnik za vršenje AEP i on je učinjen dostupnim na internet strani Saveta, odnosno Kancelarije i Sekretarijata;
5) organizovane su studijske posete u cilju upoznavanja sa aktivnostima drugih sličnih tela i uspostavljanja saradnje;
6) uspostavljena je saradnja sa nadležnim službama Narodne skupštine, tako što su održani brojni sastanci, na kojima je razgovarano o uticaju i značaju amandmana na efekte zakona čije se usvajanje predlaže i potrebe analize efekata rešenja čije se usvajanje amandmanima predlaže;
7) AEP je promovisan na nivou autonomne pokrajine i lokalne samouprave, ali na ovom polju nisu postignuti značajniji rezultati u smislu uvođenja obaveze AEP u postupak pripreme propisa iz nadležnosti teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, a kako bi se osigurala koherentnost ciljeva na nivou Republike Srbije i njihovog ostvarenja na nivou drugih teritorijalno-političkih jedinica;
8) formirana je Kancelarija kao stalna stručna služba Vlade koja je preuzela poslove iz nadležnosti Saveta.
Neke od mera iz Strategije nisu u celosti sprovedene u rokovima predviđenim Akcionim planom za sprovođenje Strategije 2008-2011. godine:
1) nije donet akt koji je trebalo da propiše forma izveštaja o sprovedenoj AEP, njegovu sadržinu i primenu, tj. obrasci izveštaja o izvršenoj AEP nisu pripremljeni;
2) nije donet propis, odnosno akt kojim bi se uredila pitanja koja se odnose na:
(1) kriterijume po kojima se određuje kada je neophodno sprovođenje osnovne, a kada detaljne AEP,
(2) primenu obrazaca izveštaja o izvršenoj AEP,
(3) obavezu organa državne uprave da na mišljenje, pored izveštaja o izvršenoj analizi efekata zakona, dostavljaju i izveštaje o izvršenoj analizi efekata podzakonskih akata,
(4) precizno regulisanje pojma i postupka sprovođenja konsultacija sa zainteresovanim stranama i pojma i kriterijuma sprovođenja javne rasprave, u cilju unapređenja kvaliteta zakonodavnog procesa i naročito kvaliteta analize efekata propisa (javna rasprava je naknadno uređena izmenama Poslovnika Vlade iz aprila 2013. godine),
(5) u organima državne uprave nisu određena lica koja će sprovoditi AEP i raditi na izradi izveštaja o sprovedenoj AEP, niti su formirane posebne organizacione jedinice za AEP,
(6) nije uspostavljena saradnja sa svim nezavisnim organima i organizacijama odgovornim Narodnoj skupštini i svim organima jedinica lokalne samouprave (u cilju obuke zaposlenih na normativnim i analitičkim poslovima za primenu AEP),
(7) nije uvedena obaveza da se Narodnoj skupštini, uz predloge zakona, dostavljaju i izveštaji o sprovedenim AEP i mišljenja o kvalitetu sprovedenih AEP, što bi omogućilo poslanicima da odluke donose na osnovu adekvatnih dodatnih informacija. U članu 151. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", br. 52/10 i 13/11; osnovni tekst usvojen u julu 2010. godine) propisuje da se uz tekst predloga zakona mogu dostaviti i izveštaji o sprovedenoj AEP, ali je to nedovoljno, jer nije propisano u formi obaveze,
(8) nisu uspostavljeni mehanizmi za održavanje kvalitetnog regulatornog okruženja za:
- kontrolu sprovođenja AEP u svim fazama zakonodavnog procesa izrade svih republičkih propisa;
- praćenje efekata posle donošenja, odnosno tokom primene zakona ("ex post" analiza efekata propisa).
Vlada Republike Srbije je 2008. godine obrazovala povremeno radno telo - Jedinicu za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa (u daljem tekstu: Jedinica za sprovođenje SRP), čiji je zadatak bio operativno sprovođenje SRP. Kancelarija je preuzela i nadležnosti Jedinice za sprovođenje SRP u delu kontinuiranog praćenja sprovođenja preporuka usvojenih od strane Vlade, a kasnije i Sekretarijat.
Osnovni motiv za sprovođenje SRP bila je činjenica da se građani i privredni subjekti u svakodnevnom životu suočavaju sa nepotrebnim administrativnim procedurama koje povećavaju troškove života i poslovanja, te da republičke propise koji uređuju takve procedure (neefikasni propisi) treba staviti van snage ili ih izmeniti. Takođe, uočeno je i postojanje propisa koji se u praksi ne primenjuju (tzv. suvišni propisi), koje je trebalo staviti van snage u cilju povećanja pravne sigurnosti, što je bio dodatni motiv za sprovođenje SRP.
Jedinica za sprovođenje SRP je većinu preporuka pripremala u formi "ključ u ruke" koja je od regulatornih tela zahtevala minimalno angažovanje prilikom inkorporiranja preporuka u tekst propisa. Naime, preporuke su sadržale:
1. naziv koji upućuje na problem koji se preporukom rešava;
2. identifikaciju propisa čija se izmena predlaže;
3. tekst izmena i dopuna propisa u formi podobnoj za usvajanje, kako bi regulatorna tela mogla da sprovedu preporuku odmah po njenom usvajanju od strane Vlade;
4. detaljno obrazloženje, u kome je dat opis problema uočen u praksi, kao i pozitivnih efekata predloženih izmena;
5. kvantifikaciju ušteda na godišnjem nivou, gde je istu bilo moguće obračunati.
Jedan broj inicijativa se odnosio na sistemske probleme, pa je Jedinica za sprovođenje SRP izradila načelne preporuke - smernice kako bi se ti problemi otklonili (npr. reforma inspekcija, vođenje registara u elektronskoj formi i njihova dostupnost, dostupnost akata koje državni organi u svom radu primenjuju u odnosu na treća lica i sl.).
Tabela 2. Pregled statusa SRP preporuka
Status preporuka |
Broj |
Procenjene uštede u mil. evra |
Sprovedene |
239 |
170,4 |
U postupku sprovođenja |
0 |
0 |
Nesprovedene |
43 |
11,3 |
Delimično sprovedene |
5 |
1 |
Promenjene okolnosti |
17 |
0,3 |
Preporuke od kojih se odustalo |
36 |
|
Ukupno |
340 |
183 |
Izvor: Sekretarijat
Imajući u vidu ciljeve Strategije 2008-2011. godine, može se zaključiti da su kroz sprovođenje SRP oni ostvareni u sledećem obimu:
1) smanjenje administrativnih troškova poslovanja za 25% je u najvećoj meri ostvareno, imajući u vidu gore navedene uštede;
2) delimično je ostvareno ubrzanje i redukcija onih administrativnih procedura na koje je tokom SRP ukazao poslovni sektor, dok je uvođenje "jednošalterskih sistema" i principa da "ćutanje administracije" predstavlja odobravanje, uz vođenje računa o neugrožavanju drugih javnih interesa (npr. život i zdravlje građana), uglavnom izostalo;
3) međunarodni rejting Republike Srbije u pogledu kvaliteta poslovnog okruženja prikazanog u studijama o uslovima poslovanja, poboljšan je nakon započinjanja sprovođenja SRP. Naime, Republika Srbija je popravila svoju poziciju u 2011. godini za tri mesta u odnosu na 2008. godinu kada je u pitanju studija "Doing Business" Svetske banke, dok je u periodu 2008-2009. godine u studiji o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma Republika Srbija svoju poziciju popravila za šest mesta u odnosu na period 2007-2008. godine. Ova poboljšanja bila su rezultat sprovođenja regulatorne reforme, a u najvećoj meri sprovedenih preporuka iz oblasti prava privrednih društava, stečajnog prava i izvršnog postupka, na osnovu detaljne analize efekata u procesu izrade i donošenja ovih propisa. Međutim, kako uslovi za postizanje sveobuhvatnih i dugoročnih efekata u ovom smislu nisu bili obezbeđeni, nije nastavljeno projektovano poboljšanje rejtinga Republike Srbije u periodu nakon isteka roka za primenu Akcionog plana za sprovođenje Strategije 2008-2011. godine. Vlada je tek 2014. godine odlučila da se sistemski bavi problemom međunarodnog rejtinga Republike Srbije, obrazovanjem Zajedničke grupe sa zadatkom da definiše aktivnosti za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi "Doing Business" Svetske banke.
Bitno je naglasiti da je najveće dostignuće SRP to što je privatni sektor kroz ovu reformu po prvi put u Republici Srbiji uključen u kreiranje propisa kao partner Vlade i organa državne uprave. Takođe, SRP je sproveden potpuno transparentno, i uz visok stepen poštovanja načela transparentnosti, neophodnosti i konzistentnosti, a poštovana su i ostala načela u meri u kojoj je bilo primenljivo na takvu vrstu reforme. Stoga, SRP je bio sproveden kako u skladu sa načelima dobre regulatorne prakse, tako i u skladu sa ciljevima Strategije 2008-2011. godine.
Međutim, u Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2010. godinu, ocenjeno je da preterani zahtevi u pogledu administrativnih postupaka i složeno zakonodavstvo i dalje otežavaju uslove poslovanja. Konačno, u Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2012. godine, konstatovano je da je sveobuhvatna reforma propisa bila usporena u toku perioda na koji se Izveštaj odnosi. Ovakvo stanje stvari ukazuje na potrebu donošenja nove strategije regulatorne reforme, ali i činjenicu da neke od mera iz prethodne strategije nisu mogle biti sprovedene u prethodnom periodu.
II RAZLOZI ZA DONOŠENJE STRATEGIJE
U procesu utvrđivanja postojećeg stanja u oblasti, a samim tim i razloga za donošenje Strategije, korišćeni su podaci Sekretarijata i svakodnevne prakse vršenja osnovnih nadležnosti - koordinacije usklađenosti javnih politika i analize efekata propisa. Pored sopstvenih evidencija korišćeni su i drugi administrativni i neadministrativni izvori.
Problem: Nedovoljno transparentno, efektivno i efikasno upravljanje zakonodavnim procesom i javnim politikama |
||
Oblast regulatorne reforme |
Oblast upravljanja javnim politikama |
|
Uzroci |
- metodološki nedovoljno uređena pravila sprovođenja AEP na nacionalnom nivou; |
- nedovoljno transparentan sistem planiranja javnih politika; |
Posledice |
- obrazac izveštaja o AEP samo u 35% slučajeva sadrži sve podatke propisane međunarodnim standardima; |
- prevelik broj dokumenata javnih politika na republičkom i lokalnom nivou; |
Regulatornu reformu je nemoguće kvalitetno sagledati van sistema reforme upravljanja javnim politikama. U tom smislu se u ovoj strategiji, koristi pristup zasebnog razmatranja ove dve oblasti jedinstvenog sistema.
Iako je obaveza analize efekata zakona uvedena u pravni sistem Republike Srbije još 2004. godine, međunarodni standardi u sprovođenju analize efekata propisa još uvek nisu u potpunosti implementirani u nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije kroz uvođenje obavezne primene metodoloških pravila. Naime, u praksi, Poslovnik Vlade propisuje osnovni okvir u kome je obaveza predlagača zakona da u prilogu nacrta zakona u Analizi efekata zakona odgovori na šest osnovnih pitanja. U tom smislu, prilog o analizi efekata zakona u velikoj meri varira po kvalitetu i standardu sadržaja i nivou analize koji se sprovode (pogledati Grafikon 1.) i u mnogome zavisi od prakse uspostavljene kroz izjašnjenje Sekretarijata (ranije Kancelarije i Saveta) u mišljenju o AEP prilogu. Iako se mišljenja o AEP prilogu kontinuirano izrađuju u skladu sa međunarodnim stručnim standardima, činjenica da ovi stručni standardi još uvek nisu formalno regulisani (metodološki detaljno propisani) stvara jaz usled koga je kvalitet priloga o AEP pretežno na osrednjem nivou, te se vidljiviji napredak u pogledu ovog kvaliteta može očekivati jedino kroz implementaciju ovih standarda u nacionalni regulatorni okvir (uvođenjem metodoloških pravila).
U procesu donošenja propisa u Republici Srbiji postoji mogućnost da se uz nacrt zakona ne dostavi prilog AEP, u skladu sa članom 40. Poslovnika Vlade, i to ukoliko predlagač tako oceni. Ovakvo rešenje ima dvojaku ulogu. Naime, u slučajevima kada je materija koja se reguliše takve prirode da nije moguće sprovesti kvalitetan proces analize uticaja propisa, u skladu sa međunarodnim standardima izrade te analize, ovo rešenje ima ulogu da olakša predlagaču proces pribavljanja mišljenja u postupku koji prethodi usvajanju nacrta zakona. U suprotnom, prilog AEP bi predstavljao birokratsku obavezu koja usporava zakonodavni proces. Tipični slučajevi u kojima nije potrebno dostaviti prilog AEP su, pre svega, nacrti zakona kojima se potvrđuju međunarodni ugovori, nacrt zakona o budžetu i nacrti zakona koji sadrže izmene ili dopune tehničke prirode, tj. ne menjaju ni u kom smislu pravni okvir u datoj oblasti. S druge strane, u praksi postoje slučajevi kada predlagač nacrta zakona dostavlja ocenu da nije potrebno dostaviti prilog AEP, iako se uvidom u sadržaj nacrta zakona već osnovnom analizom može utvrditi da postoje efekti po privredu i građane. Po nalazima Sekretarijata, najčešće se ova mogućnost koristi kada je potrebno po hitnom postupku usvojiti zakon ili kada predlagač nije u mogućnosti da dostavi kvalitetan prilog. Imajući sve u vidu, izražena je potreba za bližim propisivanjem kriterijuma na osnovu kojih bi se utvrđivalo da li je potrebno sprovesti AEP, i koliko detaljno, tj. koji nivo analize je potrebno primeniti.
Po oceni međunarodnih stručnjaka i uporednom analizom praksi u regionu i zemljama članicama EU, ustanovljeno je da je Priručnik za analizu efekata propisa1, koji je objavljen 2009. godine izuzetno kvalitetan i da sadrži jasna metodološka pravila za sprovođenje analize efekata propisa. Priručnik je takođe primenjivan kao osnova u utvrđivanju trening programa za državne službenike koji sprovode AEP u svojim ministarstvima. Međutim, u praksi je ustanovljeno da se priručnik ne koristi redovno uprkos činjenici da je objavljen i besplatno dostupan na internet stranicama Sekretarijata i Generalnog sekretarijata Vlade. Sekretarijat je u praksi saradnje sa nadležnim ministarstvima, odnosno državnim službenicima koje pripremaju prilog AEP, razvio Instrukcije za izradu AEP kao svojevrsnu skraćenu verziju Priručnika, ali se u praksi pokazalo da se neformalni metodološki stručni standardi i dalje selektivno primenjuju.
___________
1 autori: Branko Radulović, Anreja Marušić i Đorđe Vukotić, "Analiza efekata propisa".
U međunarodnoj praksi, postoji široki opseg alata koji se koriste u analizi efekata propisa, a za cilj imaju preciznije sagledavanje troškova i koristi koje određeni propis stvara privredi i građanima. U praksi Republike Srbije, ovi alati se selektivno primenjuju i nisu deo pravnog i institucionalnog okvira za procenu uticaja propisa. Najpoznatiji i najprimenjivaniji alat za procenu administrativnih troškova u međunarodnoj praksi, je model standardnog troška (eng. Standard Cost Model), čija je primena u Republici Srbiji bila najizraženija za vreme projekta Sveobuhvatne reforme propisa kada se ovim modelom prvi put izvršilo izračunavanje administrativnog opterećenja privrede Republike Srbije. Kasnije se ovaj model retko upotrebljavao od strane predlagača propisa, pri čemu ne postoji izričita obaveza izračunavanja opterećenja privrednih subjekata i preduzetnika usled zadovoljavanja propisima nametnutih administrativnih procedura. U tom smislu, jedan od ciljeva ove strategije jeste da implementira sistem za kontinuirano praćenje te vrste troškova i obaveze korišćenja modela standardnog troška pri donošenju propisa. Dalje, zakonodavstvo EU je kroz inicijativu za pojednostavljenje propisa koji se odnose na mala i srednja preduzeća, implementiralo metodu za utvrđivanje administrativnog opterećenja za mala i srednja preduzeća i preduzetnike (u daljem tekstu: MSPP). U Republici Srbiji, iako je predviđeno da se u prilogu AEP posebno navedu uticaji koje zakon stvara MSPP, retko se efekti po MSPP mogu sagledati pre njihovog ispoljavanja u praksi, te je inicijativa za metodološko uređivanje procene ove vrste uticaja poželjna. Pretpostavka jeste da je administrativno opterećenje privrede veliko i potkrepljuje se periodičnim inicijativama privrede i civilnog sektora za izmenom štetnih propisa. Pretpostavka visine administrativnog opterećenja se najbolje može sagledati kroz nalaze iskazane u Regulatornom indeksu Srbije, gde se u komponenti 5. Regulatorno opterećenje, na osnovu istraživanja Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), ocenjuje da visina administrativnih troškova iznosi 3,6%-4% BDP-a za 2014. godinu. Istraživanje je dostupno na www.naled-serbia.org. Da bi se sagledala srazmera visine tog troška, primera radi, visina planiranih subvencija u poljoprivredi je na nivou od 0,9% BDP-a za 2014. godinu, te je više nego jasno koliko je značaj smanjenja administrativnih troškova.
Preduslov za sprovođenje kvalitetnog procesa analize efekata propisa je detaljna analiza postojećeg stanja. Organi državne uprave vrše praćenja stanja u oblasti kao jedan od osnovnih poslova državne uprave. U praksi se utvrđivanje postojećeg stanja vrši selektivno, a čak i kada se stanje u oblasti ažurno prati, prikupljeni podaci o stanju se retko sistematski prikupljaju, obrađuju, analiziraju i objavljuju. U tom smislu, pri sprovođenju analize efekata propisa u definiciji problema koji se žele rešiti, pa samim tim i u definisanju ciljeva donošenja zakona, u određenim slučajevima izražena je arbitrarnost ministarstava u pogledu definisanja razloga za donošenje konkretnog zakona. Dodatni problem je što u nedostatku podataka o stanju u oblastima, u sprovođenju ex ante analize je teško izvršiti komparativnu analizu troškova i koristi koji se odnose na privredu i građane. U pravnom i institucionalnom sistemu Republike Srbije ne postoji kontinuirana kontrola sprovođenja obavezne ex post analize javnih politika i propisa kojima se ove politike sprovode, te čak i kada ministarstvo vodi svrsishodno praćenje stanja u oblasti, podaci nisu uvek dostupni državnim službenicima koji sprovode analizu efekata konkretnog nacrta zakona. Obaveza izrade ex post analiza i njena dostupnost svim zvaničnim predlagačima propisa i dokumenata javnih politika bi doprinela kvalitetnijom razradom opcija za rešavanje problema i značajno bi unapredila proces izrade i praćenja propisa i drugih javnih politika.
Grafikon 1. Broj i vrsta mišljenja
Izvor: Sekretarijat
Sprovođenje analize efekata propisa je u Republici Srbiji je ograničeno samo na postupak donošenja zakona. U praksi se retko događa da se radne verzije koncepta materijalnih odredbi podzakonskih akata, kao implementacioni akti zakona, izrađuju i dostavljaju na mišljenje zajedno sa nacrtima zakona. U tom smislu, pri sprovođenju analiza opcija za rešavanje problema, teško je izvesti sveobuhvatni zaključak o tome kakve će efekte stvoriti predložene opcije, te se u praksi odnos između troškova i koristi od određenog zakona vidi mesecima kasnije tek kada se donesu podzakonski akti. Značajna je i činjenica da su procedure donošenja podzakonskih akata Vlade i ministarstava netransparentnije od procedure donošenja zakona, kao i da je ograničen prostor za konsultativni proces između samih organa državne uprave (Sekretarijat nije ovlašćen za davanje mišljenja na tekst podzakonskog akta). Takođe, u analizi troškova građana i privrede, a posebno malih i srednjih preduzeća, ustanovljeno je da su izvori visokih administrativnih troškova upravo u podzakonskim aktima. Imajući sve navedeno u vidu, uvođenje obaveze da se konceptualna rešenja podzakonskih akata izrađuju paralelno sa nacrtom zakona, kao i da budu podložni procesu sprovođenja analize efekata propisa, bi u velikoj meri povećalo transparentnost funkcionisanja organa državne uprave i očekivanih efekata za privredu i građane.
Kvalitetan konsultativni proces u donošenju propisa je značajan za sagledavanje postojećeg stanja u oblasti koja se teži regulisati, kao i da bi se dobili specifični podaci na osnovu kojih se vrši analiza efekata određenog propisa. U postupku utvrđivanja nacrta zakona, postoji obaveza da se sprovede javna rasprava u skladu sa članom 77. Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14) i članom 41. Poslovnika Vlade. Nadležni odbor Vlade (Odbor za privredu i finansije, Odbor za javne službe, Odbor za pravni sistem i državne organe, Odbor za odnose sa inostranstvom) zaključkom usvaja program javne rasprave na obrazložen predlog organa državne uprave, pri čemu organ državne uprave ima pravo da predloži zaključak nadležnom odboru Vlade kojim se utvrđuje da nije potrebno sprovesti javnu raspravu ukoliko se npr. smatra da se zakonom bitno ne menja pravni režim u posmatranoj oblasti. Odbori Vlade, po pravilu, usvajaju stav ministarstva. Postupak javne rasprave traje minimum 20 dana, pri čemu nije propisano koje ciljne grupe, odnosno subjekti regulaciji se pozivaju da učestvuju u javnoj raspravi i na koji način uzimaju učešće u istoj. Takođe, forma i sadržaj izveštaja o sprovedenoj javnoj raspravi i konsultacijama sa zainteresovanim stranama nije propisana, te izveštaji ove vrste nisu standardizovani i često ne sadrže sve neophodne podatke, posebno koje od primedbi, predloga i sugestija su usvojene i uvrštene u tekst zakona, a koje nisu i iz kojih razloga. Dodatno, izveštaji o sprovedenoj javnoj raspravi se neredovno objavljuju. U kontekstu procesa analize efekata propisa, kontinuirane konsultacije sa zainteresovanim stranama (subjektima regulacije) su izuzetno važne s obzirom da se kroz njih u postupku izrade propisa prikupljaju neophodni specifični podaci i dolazi se do krucijalnih informacija o sprovodivosti određene opcije politike koja se razmatra, kao i o spremnosti subjekata da im se propišu dodatne obaveze. U pravnom sistemu Srbije, neformalne konsultacije sa zainteresovanim stranama i pravila za njihovo sprovođenje nisu propisana, te se informacije o njima mogu sagledati samo u okviru priloga Analize efekata propisa, ali se u praksi ove informacije ne opisuju detaljno.
U procesu donošenja zakona, u prethodnom periodu je utvrđeno da se veliki broj zakona predlaže po hitnom postupku u proceduri pred Vladom. Usvajanje po hitnom postupku je najizraženije u slučajevima kada se zakonom pomeraju prethodno predviđeni rokovi za ostvarivanje određenog prava ili uspostavljanje određene obaveze, kao i radi ispunjenja obaveza koje proističu iz procesa EU integracija. U tim slučajevima, ne sprovode se konsultacije sa zainteresovanim stranama, dok je konsultativni proces između organa državne uprave vremenski ograničen i sveden na formalnu obavezu pribavljanja mišljenja. Takođe, zakoni koji se usvajaju po hitnom postupku često nisu predviđeni planskim dokumentima Vlade, te nije moguće izvršiti prethodne analize efekata koje će proizvesti, a samim tim je Analiza efekata propisa izuzetno oskudna jer joj nedostaju kvalitetni podaci i analize. Takođe, kod ovih slučajeva je izraženo da državni službenici koji su angažovani na izradi nacrta zakona, a samim tim i obaveznih priloga uz nacrt zakona, nemaju vremena da izvrše adekvatne analize kojima bi unapredili zakonska rešenja. U regulatornoj reformi, izuzetno je bitno predvideti meru kojom će se obezbediti kvalitetna analitička baza na osnovu koje bi propisi bili zasnovani na činjenicama, čak i u slučajevima u kojima se usvajaju po hitnom postupku.
Stručno usavršavanje državnih službenika u oblasti analize efekata propisa i analize efekata javnih politika je kontinuirano sprovođeno u prethodnom periodu (od septembra 2007. do jula 2015, obučeno je 352 službenika za AEP i 49 za AEJP). Međutim, uočeno je nekoliko problema koji sprečavaju da efekti stručnog usavršavanja zaista podignu kvalitet sprovedenih analiza. Prvenstveno, ističe se problem selekcije državnih službenika kojima će biti pruženo stručno usavršavanje iz ove oblasti. Naime, obuke se vrše posredstvom stručne službe Vlade, Službe za upravljanje kadrovima, u čijoj je obavezi raspisivanje poziva, formulisanje trening programa i angažovanja predavača/trenera, pri čemu se na obuku može prijaviti bilo koji službenik sve dok mu rukovodilac obezbedi saglasnost za izostajanje sa posla zarad stručnog usavršavanja. Ovaj sistem u praksi dovodi to toga da veliki broj službenika koji prođe obuku nije raspoređen na adekvatno radno mesto na kome je u obavezi da sprovodi naučeno. Dodatno, treninzi su organizovani na bazi dvodnevnih ili trodnevnih seminara, pri čemu se za predviđeno vreme mogu preneti samo osnovna znanja i iskustva iz ove oblasti. Imajući sve to u vidu, zaključak je da stručno usavršavanje ne daje očekivane rezultate. Sekretarijat u svom svakodnevnom radu sa ministarstvima, pruža stručnu pomoć u izradi analize efekata propisa kroz održavanje konsultativnih sastanaka i izdavanja pisanih instrukcija, ali je opšti utisak da kapaciteti ministarstava za sprovođenje kvalitetnih analiza varira, te da nije ujednačen kvalitet na nivou cele državne uprave. Dodatno, u sistemu javne uprave, ne postoji obaveza da se u organima državne uprave sistematizuju poslovi i organizacione jedinice za stručne i studijsko-analitičke poslove što dodatno otežava selekciju kandidata za obuke iz analize efekata propisa, i otežava je održavanje kontinuiteta i nivoa analize koja se produkuje u organima državne uprave.
Unapređenje kapaciteta organa državne uprave u oblasti upravljanja procesom donošenja propisa na bazi činjenica, zavisi kako od nivoa stručnosti zaposlenih u ministarstvima, tako i od kapaciteta Sekretarijata, kao nadležnog organa u oblasti kontrole analize efekata propisa i usklađivanja dokumenata javnih politika. Sekretarijat od svog osnivanja kontinuirano radi na stručnom usavršavanju postojećih kadrova i popunjavanju sistematizovanih radnih mesta kvalitetnim kadrovima, ali su kapaciteti Sekretarijata i dalje izuzetno ograničeni i nedovoljni za servisiranje potreba organa državne uprave na polju pružanja stručne pomoći u obezbeđenju kvaliteta u upravljanju javnim politikama. U tom smislu, u budućem periodu je potrebno kroz intenzivne programe stručnog usavršavanja dalje unapređivati i unutrašnje kapacitete Sekretarijata, a sve u cilju većeg uključivanja Sekretarijata u samu izradu i sprovođenje dokumenata javnih politika i pružanje stručne pomoći nadležnim organima državne uprave.
Oblast upravljanja javnim politikama
U Republici Srbiji je implementiran sistem planiranja dokumenata javnih politika koji je baziran na godišnjoj projekciji regulatornih aktivnosti i projekata/programa koje organi državne uprave teže da sprovedu, a u vidu objedinjenog Plana rada Vlade.
Ovakav sistem planiranja je faktički ograničen na proces planiranja odozdo na gore (eng. bottom-up), gde su ministarstva ta koja samostalno utvrđuju prioritete svojih regulatornih i drugih aktivnosti u sledećoj godini, dok se na nivou Vlade samo rekapituliraju pristigli planovi u objedinjeni plan. Godišnji plan rada Vlade sadrži sumirane planove ministarstava i drugih organa državne uprave podeljene u pet celina: 1. Podaci o organu državne uprave, 2. Akti koje Vlada predlaže Narodnoj skupštini, 3. Akti koje donosi Vlada, 4. Propisi organa državne uprave i 5. Programi/projekti organa državne uprave. Planiranje ove vrste se tehnički izvodi putem aplikacije Generalnog sekretarijata Vlade. U praksi, koordinacija organa državne uprave pri planiranju međusobno zavisnih aktivnosti nije u potpunosti usklađena. Izvršenje godišnjeg Plana rada Vlade je na nedovoljno visokom nivou. U 2014. godini izvršenje Plana rada Vlade kada su planirani zakoni u pitanju je bila na nivou od 33%; u 2013. godini 30%; u 2012. godini 25%. Takođe, krucijalni problem ove vrste planiranja je što se planiranje budžeta ne vrši paralelno sa planiranjem aktivnosti ministarstva, te se logičkom kontrolom ne može utvrditi kolika budžetska sredstva su opredeljena za koju konkretnu aktivnost.
Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade je instrument planiranja koji je uveden u planski sistem Republike Srbije u 2014. godini, pri čemu je odgovornost za pripremu ovog akcionog plana na Sekretarijatu, u skladu sa članom 79a Poslovnika Vlade. Prvi ovakav akcioni plan je usvojen 27. februara 2015. godine. Suština ovog plana jeste da se na osnovu Ekspozea predsednika Vlade, kao krovnog neformalnog dokumenta javne politike Vlade (programa Vlade), utvrde prioriteti Vlade u periodu njenog mandata, te da ih Vlada svojim zaključkom usvoji. U praksi je izrada ovog plana rađena uz široki konsultativni proces sa organima državne uprave te je kao rezultat definisano 98 ciljeva/prioriteta Vlade. Praćenje izvršenja ovog akcionog plana je u nadležnosti Sekretarijata koji ima obavezu izveštavanja Vlade na godišnjem nivou o stepenu realizacije prioritetnih ciljeva. Za ove potrebe definisani su jasni pokazatelji na osnovu kojih se prati izvršenje prioritetno planiranih ciljeva Vlade. U praksi izrade Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade se pokazalo da ministarstva poseduju ograničene podatke o ciljevima u važećim strateškim dokumentima iz njihove resorne nadležnosti. Pojam javnih politika nije dovoljno precizno definisan u pravnom sistemu Republike Srbije, pa samim tim ni pojam dokumenata javne politike. S druge strane, u pravnom sistemu Republike Srbije je definisan pojam strateških dokumenata Vlade, pri čemu se ovaj pojam u praksi uglavnom odnosi na strategije razvoja i akcione planove kojima se one sprovode. U praksi se takođe usvajaju određeni programi razvoja i drugi dokumenti koji se po svojoj sadržini mogu svrstati u strateške dokumente Vlade i organa državne uprave. Karakteristično je da strateški dokumenti Vlade nisu klasifikovani, te strategije razvoja i akcioni planovi variraju po obimu, strukturi, ročnosti i značaju. U tom smislu, nemoguće je objedinjavanjem svih sadržaja svih strateških dokumenata doći do sveobuhvatnog pregleda strategije razvoja Republike Srbije, kao ni ciljeva razvoja koji se teže postići na nivou države i pojedinih sektora.
Kao što je navedeno u prethodnom delu, strategije razvoja i drugi strateški dokumenti Vlade između sebe odstupaju po sadržini i strukturi. Jedan od glavnih razloga za pomenuta odstupanja je u činjenici da nisu propisana metodološka pravila za izradu strateških dokumenata Vlade. Generalni Sekretarijat Vlade je formulisao smernice za pisanje strateških dokumenata Vlade (dostupne na http://doku.gs.gov.rs/). Imajući u vidu da su pomenute smernice izrađene u formi preporuka i da nisu usvojene kao zvanično metodološko pravilo, u praksi svi strateški dokumenti odstupaju u nekom delu od smernicama predviđenih standarda. Neujednačenost kvaliteta strateških dokumenata ima brojne implikacije na celokupni regulatorni sistem Republike Srbije, a posebno na predvidivost razvojnih pravaca u pojedinim oblastima. Utvrđene su brojne neujednačenosti između strateških dokumenata, te se pri donošenju zakona i drugih propisa željeni rezultati i ciljevi ne mogu staviti u odnos sa razvojnim ciljevima Republike Srbije, a često su i međusobno suprotstavljeni. U procesu usvajanja predloga zakona i strategija razvoja i akcionih planova od strane Vlade, postoji obaveza izrade Izjave o usklađenosti akta sa strateškim dokumentima Vlade i dostavljanje iste na mišljenje Sekretarijatu. U praksi se pokazalo, i kroz mišljenje Sekretarijata je zabeleženo, da Izjave o usklađenosti akata sa strateškim dokumentima Vlade ne sadrže ocenu svrsishodnosti kod ocene usklađenosti akata u sistemu, već prilog koji sadrži pregled na koji se relevantni strateški dokument odnose rešenja nacrta zakona, odnosno predloga strategije razvoja. U tom smislu, potrebno je razviti i u pravni sistem implementirati metodološka pravila izrade strateških dokumenata kojima bi se jasno definisala njihova klasifikacija i odredili obavezni elementi sadržaja, a sve u cilju postizanja usaglašenosti razvojnih ciljeva dokumenata javne politike.
Podaci Sekretarijata od jula 2014. godine, a pregled stanja je avgust 2015. obuhvata analizu zvaničnih dokumenata javnih politika (strategije, planovi, programi), u cilju identifikovanja postojećeg stanja, problema i nedostataka donošenja i sprovođenja dokumenata javnih politika. Detaljnim istraživanjem Sekretarijat je identifikovao 91 dokumenat javnih politika sa važećim rokom trajanja, Fiskalnu strategiju za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu, šest predloga dokumenata (dostavljeni Sekretarijatu na mišljenje) i 14 planiranih (novih) dokumenata (na osnovu Godišnjeg plana rada Vlade za 2015. godinu i Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade). Dokumenti sa važećim rokom razvrstani su u 19 oblasti javnih politika. Dva dokumenta javnih politika (Nacionalna strategija održivog razvoja i Strategija održivog opstanka i povratka na Kosovo i Metohiju) nije bilo moguće razvrstati ni u jednu od definisanih oblasti s obzirom da obuhvataju horizontalna pitanja i zahtevaju koordinaciju različitih institucija čija nadležnost spada u različite oblasti u njihovom sprovođenju.
Grafikon 2: Dokumenti javnih politika sa definisanim kvantitativnim ciljevima, finansijskim sredstvima i akcionim planom
Svi dokumenti su višegodišnji, uglavnom sa rokom važenja 5-10 godina, dok u 29 dokumenata javnih politika nije definisana godina prestanka važenja dokumenata. Sprovedena analiza ukazuje da kvalitet postojećih dokumenata javnih politika nije na zadovoljavajućem nivou, s obzirom na to da samo 34% dokumenata javnih politika ima definisane kvantitativne ciljeve, koji su uglavnom visoko optimistični, odnosno nedovoljno realno postavljeni i nije predviđena godišnja revizija postavljenih ciljeva u skladu sa aktuelnom ekonomsko-socijalnom situacijom (ekonomska kriza, poplave i sl.). Većina dokumenata ne sadrži procenu troškova, odnosno sredstava neophodnih za realizaciju ciljeva, a ako i postoji nije jasno definisana veza između strateškog planiranja i budžetiranja, kao i između višegodišnjih procena i naknadnih ograničenja u budžetu. U svega 26,4% dokumenata postoji u nekoj formi finansijski plan, odnosno sredstva za realizaciju definisanih ciljeva. Iako u svakoj strategiji postoji obaveza donošenja akcionog plana ili programa implementacije, uglavnom u roku od šest do 12 meseci od donošenja strategije, ovo nije realizovano kod svih dokumenata, odnosno 58,2% strategija obuhvaćeno je akcionim planom. Od ukupnog broja donetih akcionih planova oko 86% je sa važećim rokom. Svega 17% usvojenih dokumenata javnih politika ima finansijski i akcioni plan sa važećim rokom, nasuprot 34% dokumenata bez jasno definisanih smernica u vidu finansijskog i akcionog plana.
Imajući u vidu da je integrisan sistem strateškog upravljanja razvojem, preduslov ujednačenog i bržeg socio-ekonomskog rasta, imperativ je prevazilaženje problema u procesu strateškog planiranja i budžetiranja u realizaciji razvojnih prioriteta u Republici Srbiji, a koji se svode na sledeće:
- Dokumenti javnih politika se razvijaju i primenjuju po principu odozdo nagore (bottom-up approach);
- Veliki broj strateških dokumenata (ukupno i unutarsektorskih), međusobno neusaglašenih, sa nejasnim načinom definisanja prioriteta i nedovoljno realno postavljenim ciljevima;
- Nedovoljna kompatibilnost (međuusklađenost) dokumenata kako u pogledu metodologije, tako i u pogledu vremenskih rokova, terminologije, strukture i hijerarhije;
- Nedostatak akcionih i finansijskih planova, kao osnove za implementaciju razvojnih ciljeva;
- Neusklađenost razvojnih i sektorskih dokumenata javnih politika sa budžetskim procesima i programima finansijske podrške (Fond za razvoj Republike Srbije, NIP), što rezultira nemogućnošću alokacije finansijskih resursa prema definisanim ciljevima;
- Nepostojanje formalno propisanog sveobuhvatnog metodološkog okvira za planiranje i upravljanje dokumentima javnih politika, čime je otežano horizontalno povezivanje i integrisanje strategija;
- Nedostatak hijerarhijski usaglašenih sektorskih dokumenata za ključne razvojne prioritete;
- Nepostojanje usaglašenih mehanizama i metoda monitoringa, izveštavanja i evaluacije dokumenata javnih politika;
- Nepostojanje okvirnih (krovnih) sektorskih strategija, kao i jedinstvenog nacionalnog strateškog okvira (nedostaje krovni strateški dokument kao što je Nacionalni plan razvoja).
U Republici Srbiji ne postoji krovni dokument u vidu nacionalnog plana razvoja, koji bi bio zasnovan na dugoročnoj viziji sa jasno definisanim prioritetima, merama i aktivnostima/projektima za sprovođenje. Mnoge strategije u svom nazivu imaju prefiks nacionalna strategija ili strategija razvoja, ali one po svom sadržaju i oblasti koju obrađuju ne mogu se smatrati krovnom strategijom, jer se bave isključivo strateškim planiranjem pojedinih sektora ili samo delova sektora.
Nacionalna strategija održivog razvoja za period 2009-2017. ("Službeni glasnik RS", broj 57/08) je prvi dokument koja je obuhvatio više različitih sektora i predstavljao je značajan napredak u odnosu na prethodne strategije. Strategija definiše održivi razvoj kao ciljno orijentisan, dugoročan, neprekidan, sveobuhvatan i sinergetski proces koji utiče na sve aspekte života (ekonomski, socijalni, ekološki i institucionalni) na svim nivoima. Razvijena je kroz široki konsultativni proces u periodu 2005-2008. kao rezultat obaveze koju je naša država prihvatila na Svetskom samitu o održivom razvoju u Johanesburgu 2002. godine. Detaljnija analiza efekata ove strategije ukazuje da nije produkovala očekivane efekte u ostvarenju postavljenih ciljeva usmerenih ka uspostavljanju konkurentne privrede, smanjenju siromaštva, uspostavljanju vladavine prava, izgradnji dobre uprave, smanjenju negativnih uticaja na zagađenje životne sredine, a kao osnovni nedostatak identifikovan je neadekvatno uspostavljen sistema praćenja i ocenjivanja, kao i izostanak potrebne revizije ovog dokumenta u skladu sa trenutnom ekonomskom situacijom. Strategijom je predviđeno osnivanje Kancelarije za održivi razvoj, što se nije ostvarilo usled nastale ekonomske i finansijske krize, već je u okviru Kabineta potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije, od jula 2007. godine uspostavljena Grupa za održivi razvoj, koja je obavljala poslove koordinacije rada državnih institucija u oblasti održivog razvoja.
Urađen je jedan Izveštaj o napretku u sprovođenju Nacionalne strategije održivog razvoja, koji je pokazao da je od ukupno planiranih 512 mera/aktivnosti u 2008. i 2009. godini realizovano oko 52%, pri čemu se najveći broj realizovanih aktivnosti odnosio na oblast ekonomije zasnovane na znanju (75,3%); u oblasti društvenog razvoja realizovano je 52,7% predviđenih aktivnosti, a u oblasti zaštite životne sredine 42,5%. Izostao je nastavak praćenja, ocenjivanja i koordinacije, radi utvrđivanja saznanja o lošim i dobrim potezima i u isto vreme smernicama za buduće odluke.
Istraživanjem je utvrđeno da je najveći broj dokumenata javnih politika izrađen u oblastima: ljudska prava i građansko društvo (12,5% važećih dokumenata), konkurentnost (11,5%), unutrašnja bezbednost (10,4%), zdravstvo (9,4%), pravosuđe i zaštita životne sredine (sa po 8%). Do kraja 2015. godine ističe rok za 21 dokument javne politike. Najveći broj strategija ističe u oblastima: zdravstvo (6 strategija), ljudska prava i građansko društvo (4) i konkurentnost (3), dok se po jedna strategija ističe u sledećim oblastima: energetika, javna bezbednost, javna uprava, nauka i tehnološki razvoj, obrazovanje, pravosuđe i pravni sistem i saobraćaj i komunikacije.
Grafikon 3: Broj strategija sa važećim rokom po oblastima
Pristupanje EU je jedan od osnovnih strateških ciljeva Republike Srbije. U tom smislu, Republika Srbija je usvojila Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije 2014-2018. (NPAA), i on predstavlja sveobuhvatni planski dokumenat koji sadrži aktivnosti koje će preduzimati organi državne uprave u cilju usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Izuzetno je bitno da se planski dokumenti Republike Srbije donose u skladu sa isplaniranom dinamikom u NPAA, ali i u drugim planskim dokumentima Vlade, kao što su Akcioni plan za sprovođenje Programa Vlade, Plan rada Vlade za određenu godinu, odnosno da budu međusobno potpuno usklađeni, kao i da postoji adekvatan kontrolni mehanizam kojim bi se obezbedila usklađenost dokumenata javnih politika sa već usvojenim planskim dokumentima.
U prethodnom periodu, slično kao i u oblasti analize efekata propisa, realizovani su brojni programi stručnog usavršavanja državnih službenika iz oblasti planiranja. Problem koji je ustanovljen je da, sa izuzetkom pojedinih ministarstava, u organima državne uprave, studijsko-analitički i drugi stručni poslovi vezani za planiranje i obezbeđenje kvaliteta javnih politika i propisa uglavnom nisu sistematizovani, niti su predviđene organizacione jedinice koje bi se bavile ovim poslovima. U tom smislu, kvalitet planiranja i upravljanja javnim politikama nije ujednačen po organima državne uprave, a na izradi dokumenata javnih politika često rade državni službenici koji nisu prošli adekvatno stručno usavršavanje u ovoj oblasti. Imajući sve u vidu, neophodno je dalje stručno usavršavanje državnih službenika u oblasti planiranja i sprovođenja planova, a naročito u oblasti analize efekata, praćenja sprovođenja i vrednovanja efekata javnih politika i propisa. Potrebno je povećati broj programa i obuka iz ovih oblasti, ali i ustanoviti efikasan mehanizam za prepoznavanje državnih službenika koji rade na ovim poslovima, kako bi se utvrdile realne potrebe za treninzima i korist od istih.
Jedan od najvećih problema sa kojima se susreću državni službenici u kreiranju javnih politika i propisa jeste nedostatak pouzdanih izvora podataka na osnovu kojih treba da sprovedu analize mogućih opcija za rešenje uočenih problema. Takođe, uočena je i nedovoljna komunikacija između samih organa državne uprave i nedovoljna dostupnosti podataka iz pojedinih registara i evidencija koje vode, a koji bi bili izuzetno korisni na nivou cele javne uprave za planiranje i analizu javnih politika i propisa. Ovaj problem se dodatno reflektuje i na rad Sekretarijata u pružanju stručne pomoći predlagačima dokumenata javnih politika i propisa, jer usled nedostatka pouzdanih podataka nije moguće sprovesti istraživanja koja bi bila opšte korisna celoj upravi. U tom smislu, neophodno je uspostaviti verodostojne baze podataka i obezbediti njihovu dostupnost svim organima državne uprave koji izrađuju, predlažu i sprovode dokumenta javnih politika.
Praćenje sprovođenja i vrednovanje učinaka i efekata javnih politika i propisa nisu metodološki uređeni. Usled toga, često nije moguće utvrditi postojeće stanje u oblasti čiji se strateški pravci utvrđuju, a samim tim ni jasno formulisati pokazatelje učinaka i efekata na osnovu čega bi bilo moguće svrsishodno pratiti postignute rezultate javnih politika i propisa. Dodatno, većina dokumenata javnih politika ne predviđa periodične revizije ukoliko se utvrdi da se društveno-ekonomsko stanje u zemlji i okruženju bitno izmenilo, što za rezultat ima važeća dokumenta javnih politika koja se u praksi ne primenjuju jer sadrže nedovoljno realno postavljene ciljeve i pokazatelje učinaka i efekata i/ili neadekvatno planirane mere za sprovođenje ovih dokumenata. U tom smislu, neophodno je metodološki urediti proces praćenja sprovođenja i vrednovanja učinaka i efekata kako dokumenata javnih politika, tako i propisa koji predstavljaju jedan od instrumenata za sprovođenje javnih politika, sa jasno utvrđenim odgovornostima, procesom izveštavanja o rezultatima sprovođenja, praćenja sprovođenja i vrednovanja, te načinom postupanja sa utvrđenim preporukama za izmenu određenog dokumenta javne politike ili propisa.
Bitno je istaknuti i da je proces donošenja dokumenata javnih politika često netransparentan. Naime, stručni instituti i druge relevantne institucije i pojedinci, učestvuju u radnim grupama za izradu dokumenata javnih politika na ad hoc osnovi, imajući u vidu da se radne grupe ne formiraju na bazi javnog poziva. Ovakav sistem se može smatrati gubitkom dodatne vrednosti koja bi se dobila kroz učešće onih institucija i pojedinaca za koje se procenjuje da mogu doprineti kvalitetu dokumenata javnih politika i propisa svojim stručnim znanjima i preporukama na osnovu prethodno urađenih studija i analiza koje po pravilu sadrže informacije nedostupne organima državne uprave, a mogu biti ključne za utvrđivanje realnih razvojnih pravaca Republike Srbije. Konačno, planski dokumenti Vlade često nisu dostupni javnosti, te čak i onda kada institucije i pojedinci žele unapred da pruže informacije relevantne za određenu oblast, nisu u mogućnosti da predvide regulatornu promenu ili donošenje određenog dokumenta javne politike, a samim tim ni blagovremeno da izvrše određeno istraživanje i o obaveste donosioce odluka o nalazima tog istraživanja.
Strategija se donosi sa ciljem da se u periodu do 2020. godine sprovede sveobuhvatna reforma sistema upravljanja javnim politikama (planiranja, analize, kreiranja, donošenja, praćenja sprovođenja, vrednovanja i koordinacije javnih politika), kao i da se kontinuirano sprovode mehanizmi regulatorne reforme u cilju unapređenja kvaliteta propisa kao instrumenata za sprovođenje javnih politika, a samim tim unapređenja kvaliteta i samih javnih politika.
Opšti cilj strategije je: |
Uspostavljanje efikasnog i efektivnog sistema upravljanja javnim politikama i zakonodavnog procesa baziranog na podacima i činjenicama (eng. evidence-baced policies) i drugim načelima dobre regulatorne prakse. |
Pokazatelj na nivou opšteg cilja: |
Unapređenje efektivnosti Vlade - Indeks upravljanja Svetske banke |
bazna vrednost u 2013. godini: 2,4; ciljana vrednost u 2020. godini: 2,9 |
Opšti cilj ove strategije je u funkciji sveobuhvatne reforme javne uprave kojom će se unaprediti efikasnost i efektivnost javne uprave, a samim tim podići kvalitet usluga koje se pružaju građanima i privredi. Imajući to u vidu, unapređenje sistema upravljanja javnim politikama baziranom na podacima i činjenicama, doprinosi da se sistem planiranja u javnoj upravi stavi u funkciju maksimiziranja koristi za građane, uz istovremeno postizanje visokog nivoa konzistentnosti javnih politika baziranih na kvalitetnim analizama i svrsishodnom konsultativnom procesu.
Opšti cilj ove strategije usaglašen je sa drugim ciljevima reforme javne uprave i sagledana je njihova međuzavisnost, te je njegovo ispunjenje u funkciji drugih reformskih ciljeva koji su definisani važećim dokumentima javnih politika koji se odnose na reformu javne uprave. Praćenje ispunjenosti opšteg cilja vršiće se kroz praćenje i vrednovanje učinaka i efekata primene akcionog plana koji je sastavni deo ove strategije, i izveštavanje o postignutim rezultatima.
Radi što efikasnijeg praćenja opšteg cilja, definisan je pokazatelj u odnosu na koji će se pratiti ostvarenje ovog cilja. Pokazatelj ostvarivanja opšteg cilja je unapređenje efektivnosti Vlade koji se meri Indeksom upravljanja Svetske banke (eng. World Bank Governance Index). U 2014. godini, Republika Srbija je bila ocenjena sa 2.4, a težnja je da do kraja 2020. godine bude ocenjena sa 2.9. Ovaj pokazatelj je prihvaćen na regionalnom nivou kroz usvajanje Strategije Jugoistočne Evrope 2020. Ovaj pokazatelj odnosi se na celokupnu oblast reforme javne uprave. Stoga, a imajući u vidu da je ova strategija u funkciji sprovođenja reforme javne uprave, predloženi pokazatelj je najmerodavniji za merenje da li je ova strategija zaista postigla efekte zbog kojih se donosi, dok u isto vreme predstavlja i način da se izmere efekti reforme celokupne javne uprave u Republici Srbiji.
Za postizanje opšteg cilja, u trenutku utvrđivanja polaznih osnova i razloga usled kojih se pristupilo sa izradom ove strategije, razmatrane su tri alternativne opcije koje su analizirane sa stanovišta kriterijuma maksimizacije rezultata, tj. ispunjenja opšteg cilja u što većoj meri (efektivnost). Razmatrane opcije:
1. Status quo - postojeće stanje u oblasti regulatorne reforme i upravljanja javnim politikama sa fokusom na strateška dokumenta Vlade koja se odnose na unapređenje rada javne uprave i postojeći pravni i institucionalni okvir. Ova opcija podrazumeva da se opšti cilj ostvaruje pre svega kroz mere iskazane u Akcionom planu za sprovođenje Strategije reforme javne uprave, Akcionim planom za sprovođenje Strategije za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti i drugim dokumentima iskazanim u delu Polazne osnove ove strategije.
2. Donošenje strategije regulatorne reforme - strategija koja bi se odnosila na pravce reforme u delu unapređenja sistema upravljanja propisima, unapređenju primene načela dobre regulatorne prakse i uvođenje alata za unapređenje kvaliteta propisa. Suštinski, ova opcija nadograđuje Status quo opciju sa merama i aktivnostima koje nisu realizovane kroz Strategiju regulatorne reforme 2008-2011. uz dopunu i mera koje se odnose na unapređenje transparentnosti donošenja propisa.
3. Donošenje strategije regulatorne reforme i unapređenja sistema upravljanja javnim politikama - sveobuhvatni pristup regulatorne reforme kojim se uređuju strateški pravci razvoja sistema upravljanja javnim politikama i propisima, sa fokusom na objedinjavanje postojećih reformskih ciljeva utvrđenih u drugim dokumentima javne politike u okviru jednog strateškog dokumenta i centralizovanom koordinacijom praćenja realizacije ciljeva. Ova opcija predviđa sve aktivnosti opcije 2. uz reformske pravce unapređenja sistema planiranja, analize, kreiranja, donošenja, praćenja sprovođenja, vrednovanja i koordinacije javnih politika.
U poređenju opcija, korišćena je multikriterijumska analiza, korišćenjem sledećih kriterijuma za ocenu opcija:
- efektivnost - u kojoj meri se postiže opšti cilj;
- konzistentnost - u kojoj meri su politike Vlade konzistentne jedna sa drugom, tj. kojom opcijom se postiže najviši nivou usaglašenosti politika Vlade;
- troškovi sprovođenja - koliki su troškovi sprovođenja opcije;
- vremenska efikasnost - vreme potrebno za sprovođenje opcije;
- stepen koordinacije - efikasnost nadzora nad primenom, tj. kojom opcijom se obezbeđuje najbolji koordinativni mehanizam.
U analizi je korišćen model po kome se svaka opcija u odnosu na predmetni kriterijum ocenjuje u odnosu na druge opcije u rasponu od 1 do 5 (5 najviša ocena). Takođe je određeno koji kriterijumi se smatraju odlučujućim, te je u tom smislu efektivnost i stepen koordinacije određen kao najbitniji kriterijumi za ocenu opcije. Ponder je definisan u ukupnom iznosu od 10, konačan rang opcije se dobije množenjem pondera sa utvrđenom ocenom svake opcije.
Kriterijumi/opcije |
Ponder |
Status quo |
Opcija 1 |
Opcija 2 |
Efektivnost |
5 |
x2 |
x3 |
x5 |
Konzistentnost |
1 |
x2 |
x4 |
x5 |
Troškovi sprovođenja |
1 |
x4 |
x3 |
x2 |
Vremenska efikasnost |
1 |
x5 |
x3 |
x2 |
Stepen koordinacije |
2 |
x2 |
x4 |
x5 |
Rezultat |
10 |
25 |
33 |
44 |
Zaključci analize su da se kroz opciju donošenje strategije regulatorne reforme i unapređenja sistema upravljanja javnim politikama zaista postiže najveći nivo ispunjenja opšteg cilja, imajući u vidu da se nijednom drugom opcijom ne obuhvata toliko posebnih ciljeva. Takođe, usvajanjem ove opcije se postiže najveći nivo konzistentnosti i koordinacije javne politike Vlade, jer se njome uspostavlja monitoring jedne institucije nad celokupnim procesom, dok se u realizaciji druge dve opcije koordinacija organa javne uprave vrši iz više različitih centara, zavisno od dokumenta javne politike.
Postizanje opšteg cilja će se sprovoditi kroz realizaciju četiri međupovezana posebna cilja. Na nivou posebnog cilja su definisani pokazatelji realizacije čija se ciljana vrednost teži dostići do kraja 2017. godine, tj. do kraja važenja prvog akcionog plana za sprovođenje Strategije. Ciljana vrednost u 2020. godini će biti utvrđena u trenutku izrade akcionog plana za sprovođenje Strategije za period 2018-2020. godine.
Poseban cilj 1.: Unapređenje sistema upravljanja javnim politikama |
Pokazatelj na nivou posebnog cilja: Indeks delotvornosti vlasti (Svetska banka) |
Bazna vrednost u 2013. godini: 58,2; ciljana vrednost u 2017. godini: 61,2 |
Poseban cilj 2.: Unapređenje zakonodavnog procesa i kvaliteta propisa |
Pokazatelj na nivou posebnog cilja: Indeks kvaliteta propisa (Svetska banka) |
Bazna vrednost u 2013. godini: 56,3; ciljana vrednost u 2017. godini: 59,2 |
Poseban cilj 3.: Pojednostavljenje administrativnih procedura i uspostavljanje sistema za kontinuirano merenje i praćenje administrativnih troškova privrede i građana |
Pokazatelj na nivou posebnog cilja: Regulatorno i parafiskalno opterećenje |
Bazna vrednost u 2014. godini: 33,3; ciljana vrednost u 2017. godini: 42 |
Poseban cilj 4.: Unapređenje uloge građana i privrede u sistemu upravljanja javnim politikama, donošenju propisa i unapređenju kvaliteta administrativnih procedura |
Pokazatelj na nivou posebnog cilja: Transparentnost vladinog kreiranja politika |
Bazna vrednost u 2015. godini: 3,6; ciljana vrednost u 2017. godini: 3,8 |
1. Prvi poseban cilj, Unapređenje sistema upravljanja javnim politikama, u uskoj je vezi sa opštim ciljem ove strategije, te samim tim na najdirektniji mogući način nastoji da na sveobuhvatan način doprinese uspostavljanju efikasnog i efektivnog sistema upravljanja javnim politikama u Republici Srbiji, unapredi postojeće delove sistema kreiranja planskih dokumenata, i poveže ih u celinu. Ispunjenje ovog cilja je dugoročna težnja reforme sistema javne uprave. Jedan od najvećih izazova ove reforme jeste da se obezbedi izrada i donošenje dokumenata javnih politika i drugih planskih dokumenata na bazi kvalitetnih analiza uz osiguravanje da su planovi Vlade zasnovani na prioritetima. U tom smislu, izuzetno je bitno uspostaviti sistem upravljanja javnim politikama koji objedinjuje procese planiranja, izrade i izvršenja budžeta i javnih politika. Budući da je reč o kompleksnoj oblasti, potrebno je delovati na većem broju polja. Stoga je u narednom periodu potrebno preduzeti sledeće mere:
- Uspostavljanje jedinstvenog sistema za upravljanje javnim politikama koji obezbeđuje pripremu dokumenata javnih politika i drugih planskih dokumenata usklađenih sa usvojenim standardima. Da bi se to postiglo potrebno je, pre svega, uspostaviti pravni i institucionalni okvir za upravljanje javnim politikama, uključujući i izradu metodoloških pravila i priručnika za primenu metodologije upravljanja javnim politikama. S obzirom na to da bi se pomenutim aktima uvele značajne novine u sistem upravljanja javnim politikama, za pravilno i efikasno funkcionisanje sistema i postizanje željenih rezultata, potrebno je sprovoditi kontinuirano stručno usavršavanje državnih službenika.
- Uspostavljanje srednjoročnog planiranja u organima državne uprave koje je zasnovano na prioritetima Vlade i programskom budžetu. Ovom merom se teži ka postizanju uvođenja efikasnih modela za sprovođenje prioritetnih ciljeva Vlade i obezbeđivanje usklađenosti ciljeva u različitim dokumentima javnih politika i drugim planskim dokumentima. Okosnicu ove mere čini Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade, u kome su sadržani prioritetni ciljevi Vlade. Svi organi državne uprave su dužni da učestvuju u sprovođenju Akcionog plana u okviru oblasti za koje su nadležni. Izrađivanjem srednjoročnih i godišnjih planova u organima državne uprave, zasnovanih na prioritetima Vlade, obezbediće se bolje planiranje rada i prioritizacija u radu samih organa državne uprave.
U budućem periodu će biti značajno utvrditi stepen ostvarenosti prioritetnih ciljeva važećeg Akcionog plana, da bi se na osnovu formiranih preporuka izradio Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade za period 2016-2018. godine.
Drugi aspekt ovog posebnog cilja odnosi se na sprovođenje reforme koja će obezbediti usklađenost procesa planiranja i sprovođenja javnih politika sa procesom planiranja, izrade i izvršenja budžeta, posredstvom srednjoročnih planova organa državne uprave. Ovaj aspekt reforme od značaja je za efikasnost planskog sistema u celini. Naime, proces planiranja treba da obuhvata sledeće korake: analizu strateškog okvira, definisanje parametra plana (ciljevi, rezultati, pokazatelji, mere, aktivnosti) i izradu finansijskog plana. U tom smislu, potrebno je utvrditi standarde i pravila za usklađivanje upravljanja javnim politikama sa planiranjem, pripremom i izvršenjem budžeta. Kako bi se osigurala prioritizacija i efikasno sprovođenje, budžet, i to na svim nivoima, treba da se oslanja na postojeća dokumenta javnih politika i druga planska dokumenta. S druge strane, javne politike treba da se sprovode kroz srednjoročne planove rada i finansijske planove organa državne uprave nadležnih za postizanje određenih ciljeva tj. sprovođenje konkretnih mera. Budući da određeni aspekti sistema upravljanja javnim politikama, kao što su praćenje sprovođenja, izveštavanje i ocena svrsishodnosti u praksi ne funkcionišu na zadovoljavajućem nivou, potrebno ih je bolje urediti i to tako da organi državne uprave ne budu preopterećeni različitim aspektima planiranja (kao što je to slučaj u ovom trenutku), a da ispunjenje njihovih planova da željene efekte i ispuni svoju svrhu.
Ovu reformu je potrebno izvršiti kako bi se sistem planiranja postavio na racionalnije osnove, u cilju povećanja efikasnosti rada samih organa državne uprave, ali i maksimizacije koristi za građane, privredu i same organe državne uprave od sprovođenja svojih planova i trošenja budžetskih sredstava.
2. Unapređenje zakonodavnog procesa i kvaliteta propisa je poseban cilj orijentisan na uspostavljanje pravnog okvira, pre svega, za unapređenje kvaliteta i proširenje obuhvata analize efekata propisa, uvođenja novih mehanizama za postizanje adekvatnog kvaliteta propisa i uvođenja obaveze sprovođenja analize efekata javnih politika prilikom izrade dokumenata javnih politika. Cilj uvođenja obaveze sprovođenja analize efekata javnih politika je da se u kasnijim fazama sprovođenja javnih politika, a naročito onda kada je za njihovo sprovođenje neophodno menjati pravni režim u određenoj oblasti - olakša sagledavanje konteksta u kojem se propisi donose i/ili menjaju i dopunjuju, kao i da se u što ranijoj fazi olakša sagledavanje njihovih potencijalnih efekata. Mehanizmi za unapređenje kvaliteta propisa i dokumenata javnih politika su različiti po obimu i vremenu potrebnom za njihovu realizaciju, a utemeljeni su na međunarodnim iskustvima. Strategija u okviru ovog cilja predviđa brojne aktivnosti, a posebno one koje se odnose na kontinuirano pojednostavljenje (simplifikaciju) propisa, deregulaciju usmerenu na smanjenje administrativnih troškova, kontinuirano unapređenje postojećeg mehanizma analize efekata propisa i javnih politika i uvođenje novih mehanizama za unapređenje kvaliteta propisa. Puna primena načela dobre regulatorne prakse je u funkciji utvrđivanja sistema donošenja propisa koji ima sve neophodne mehanizme za praćenje njihovog sprovođenja i ocene postignutih rezultata, ali i u funkciji stvaranja efikasnog načina na koji se propisi donose i javne politike utvrđuju. Radi ujednačene primene i unapređenja kvaliteta sprovođenja analize efekata propisa, Strategijom su predviđene mere u odnosu na utvrđene probleme u praksi. Mere koje je potrebno sprovesti u narednom periodu su:
- Utvrđivanje metodoloških pravila za sprovođenje analize efekata propisa i javnih politika i njihovo kontinuirano unapređivanje. Pod ovom merom se prevashodno podrazumeva utvrđivanje metodologije i njeno pravno uređenje, a shodno tome i unapređenje priručnika za sprovođenje AEP. Cilj je da se propišu standardi izrade izveštaja o sprovedenoj Analizi efekata propisa i korišćenja rezultata sprovedenih analiza efekata javnih politika, da se doprinese ujednačavanju prakse u načinu sprovođenja analize efekata i ali i unapređenju kvaliteta sprovođenja analize efekata propisa i javnih politika. Unapređenje Priručnika za sprovođenje analize efekata će državnim službenicima olakšati savladavanje tehnika analize efekata propisa i javnih politika i omogućiti unapređenje stečenog znanja iz ove oblasti.
- Omogućiti uspostavljanje mehanizma za praćenje efekata primene propisa i javnih politika ("ex post" analiza efekata). U Republici Srbiji ne postoji formalna obaveza sprovođenja ex post analize propisa i javnih politika. Međutim, praćenje ostvarenih efekata propisa i dokumenata javnih politika posle njihovog usvajanja izuzetno je značajan deo metodologije analize efekata i uopšte dobrog upravljanja zakonodavnim procesom i javnim politikama. Ex post analiza efekata predstavlja prvi korak u postupku identifikovanja problema, definisanja ciljeva i mera u postupku sprovođenja analize efekata propisa i javnih politika. Kako je identifikacija postojećih problema i glavnog problema ključni polazni korak u sprovođenju analize efekata propisa i javnih politika, neophodno je poći od prikaza i analize zatečenog stanja, kao i ex post analize važećeg pravnog i strateškog okvira koji reguliše predmetnu materiju. U suprotnom, ako problemi i glavni problem nisu pravilno identifikovani, ne može biti pravilno utvrđen ni cilj, niti se može valjano sprovesti analiza efekata propisa i javnih politika. Posledično, dovodi se u pitanje kvalitet samih rešenja predviđenih propisom i dokumentom javnih politika. Ex post analiza efekata propisa i javnih politika je, takođe, značajna iz sledećih razloga: pruža uvid u postojeće zatečeno stanje, neophodan je alat za praćenje efekata primene određene javne politike ili određenog propisa, rezultati njene primene čine osnov za vrednovanje postignutih učinaka i efekata. Izvesno je da su usvojeni propisi koji se temelje na dobroj analizi efekata propisa postojaniji, te da se u ovim slučajevima potreba za donošenjem novih propisa, odnosno izmene i dopuna postojećih, javlja znatno ređe.
Međunarodna praksa pokazuje da je većina zemalja zapadnog Balkana u nekom trenutku imala tendencije za uključivanje ex post analize efekata propisa u proces regulatorne reforme. U tom smislu, sve zemlje su sprovodile delimične ili sveobuhvatne giljotine propisa kojima je prethodila ex post analiza sektorskih propisa ili propisa koji imaju uticaj na poslovno okruženje. Najdalje od svih zemalja u propisivanje obaveze ex post analize propisa otišla je Makedonija u kojoj se ove vrste analize sprovode u redovnoj proceduri i obavezne su za sve propise. Na ovaj način, rezultati analize imaju ulogu u formiranju preporuka za stavljanje van snage nepotrebnih ili štetnih propisa sa jedne strane, a sa druge strane pruža detaljni pregled postojećeg stanja u oblasti u trenutku donošenja novih propisa ili izmene postojećih propisa, što omogućava formulaciju što boljih propisa. U procesu uvođenja sprovođenja ex post analize kao sistemskog pristupa je i Crna Gora. Imajući navedeno u vidu, ova strategija teži da uvede ne samo obavezu sprovođenja ex post analize radi povećanja kvaliteta propisa, već i obaveze sprovođenja ex ante i ex post analize efekata javnih politika u cilju povećanja efikasnosti procesa upravljanja javnim politikama, i to kroz uspostavljanje jedinstvene metodologije za analizu efekata javnih politika i propisa.
Imajući u vidu pomenute razloge, izuzetno je važno da organi državne uprave u pravilnicima o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta predvide organizacionu jedinicu ili zaposlenog koji će biti zadužen za prikupljanje podataka i praćenje efekata propisa i javnih politika tokom njihovog sprovođenja. Kako bi se obezbedila ovakva izmena unutrašnje organizacije u okviru svih organa državne uprave, potrebno je propisati obavezu njenog sprovođenja.
- Uvođenje Testa uticaja na mala i srednja preduzeća i preduzetnike (MSPP test) u analizu efekata propisa. Uvođenje obaveze organa državne uprave da koriste MSPP test prilikom izrade propisa, kao i da to prikažu u izveštaju o sprovedenoj Analizi efekata propisa, neophodno je u cilju sveobuhvatnog sagledavanja potencijalnih efekata propisa koje će imati u odnosu na mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Ovaj test treba da pomogne organima državne uprave da što preciznije identifikuju ključne efekte konkretnih predloženih rešenja, ne bi li mogli da analiziraju njihov direktan i indirektan uticaj na pomenute privredne subjekte i najzad, da u odnosu na rezultate analiza, kroz formulisanje što boljih rešenja u propisima koje predlažu, stimulativno utiču na poslovno okruženje, stvarajući uslove u isto vreme i za uklanjanje tržišnih barijera.
- Proširenje obuhvata analize efekata propisa. Ova mera se prevashodno odnosi na uvođenje obaveze organima državne uprave da sprovode analizu efekata i prilikom izrade podzakonskih akata. Sprovođenje analize efekata podzakonskih akata je potrebno uvesti, budući da ovi akti, npr. uredbe, neretko regulišu veoma značajnu materiju i proizvode značajne i brojne efekte građanima i privredi.
- Da bi pomenute mere dale željene efekte neophodno je sprovesti i unapređenje kapaciteta organa državne uprave za sprovođenje i za kontrolu kvaliteta sprovedene analize efekata propisa i javnih politika. To podrazumeva preduzimanje niza aktivnosti u cilju osposobljavanja državnih službenika, odnosno unapređenje njihovog znanja u oblasti sprovođenja analize efekata propisa i javnih politika, s jedne strane, kao i obučavanje službenika Sekretarijata angažovanih na poslovima kontrole kvaliteta analize efekata propisa, s druge strane. Predviđene su sledeće aktivnosti: sprovođenje niza specijalizovanih obuka, izrada pilot Analiza efekata propisa i javnih politika, osnivanje i rad "Zajednice AE praktičara", sprovođenje pilot programa mentoringa i drugo. Veći broj aktivnosti je osmišljen tako da se državnim službenicima pruži mogućnost ne samo da steknu teorijsko znanje o materiji, već i da interaktivno, kroz rad na konkretnim slučajevima, stiču i unapređuju svoja znanja iz tehnika sprovođenja analize efekata propisa i javnih politika. Ovakav pristup u izvesnoj meri omogućuje i primenu individualnog koncepta obučavanja. To je moguće budući da ovakve aktivnosti podrazumevaju aktivno angažovanje i podršku predstavnika Sekretarijata tokom čitavog procesa obučavanja.
Shodno dosadašnjem iskustvu prilikom organizovanja i održavanja obuka od strane Sekretarijata za državne službenike iz različitih organa državne uprave, praksa je pokazala da su učesnici koji su pohađali pretežno interaktivne i praktične obuke postigli bolje rezultate od učesnika koji su pohađali pretežno teorijske obuke, kao i da su pokazali veću spremnost za dalje sticanje znanja iz oblasti i veću motivaciju za učešće u poslovima sprovođenja analize efekata propisa. Iz navedenih razloga, tendencija je da se budući modeli obučavanja, pored sticanja teorijskog znanja, baziraju na interaktivnijem pristupu, aktivnom angažovanju učesnika i učenju i radu na konkretnim primerima.
S druge strane, budući da se planiranim reformama predviđaju brojne novine u sistemu i metodologiji analize efekata, kao što su povećanje obuhvata analize efekata propisa i uvođenje obaveze sprovođenja analize efekata javnih politika, neophodno je upoznavanje državnih službenika sa ovim novinama, kao i dodatno unapređenje znanja državnih službenika Sekretarijata za primenu novih standarda u kontroli kvaliteta analize efekata.
3. Unapređenje administrativnih procedura i uspostavljanje sistema za kontinuirano merenje i praćenje administrativnih troškova privrede i građana je poseban cilj ove strategije koji je u funkciji unapređenja uslova poslovanja privrednih subjekata, sa jedne strane, i unapređenja kvaliteta usluga koje javna uprava obezbeđuje građanima, sa druge strane. U suštini ove reforme je unapređenje dostupnosti informacija o pravima i obavezama privrednih subjekata i građana, kao i sistemski pristup smanjenju administrativnog opterećenja za privredu i građane. Kako bi se ostvario ovaj cilj, neophodno je preduzeti sledeće aktivnosti:
- Uspostavljanje e-portala administrativnih zahteva, odnosno uspostavljanje elektronske uprave sa fokusom na smanjenje troškova koje građani i privredni subjekti snose pri ostvarivanju zagarantovanih prava i ispunjenja obaveza nametnutih propisima. Jedna od polaznih pretpostavki za uspostavljanje elektronske uprave je sprovođenje analize postojećih administrativnih zahteva i kodifikacije administrativnih procedura, kao i formiranje sveobuhvatne i ažurne elektronske baze administrativnih zahteva u formi javnog registra. Posebno je bitno da se građanima i predstavnicima privrede pruži pregled objedinjenih procedura, tj. onih koje su u nadležnosti više različitih organa javne uprave, čime bi se na jasan način utvrdile sve aktivnosti koje je neophodno učiniti da bi se određena procedura okončala u što kraćem roku.
Naime, postojeći sistem javne uprave ne raspolaže objedinjenom bazom važećih administrativnih zahteva (procedura). Iz tog razloga, građani često ne znaju kome da se obrate i na koji način da se informišu o procedurama i cenama usluga organa državne uprave. To često dovodi do stvaranja neopravdanih dodatnih troškova i utroška vremena potražioca javnih usluga. Formiranjem sveobuhvatne i ažurne elektronske baze administrativnih zahteva, građanima i privredi bi se omogućio lak pristup potrebnim informacijama i time izbeglo stvaranje pomenutih dodatnih troškova.
Očekivani efekti ovakvog sistema su utvrđeni razmatranjem međunarodne i regionalne prakse u oblasti regulatorne reforme, pri čemu se primerom dobre prakse u regionu koji se odnosi na reformu u oblasti smanjenja nivoa administrativnih troškova za privredu i građane, može se smatrati iskustvo Republike Srpske u uspostavljanju registra administrativnih zahteva. Registar čini materijalna i elektronska baza podataka svih odobrenja koja izdaju i sprovode ovlašćeni organi Republike Srpske, pri čemu se pod odobrenjima smatraju sve dozvole, licence, saglasnosti, potvrde, uverenja, ovlašćenja i registracije za bilo koju privrednu delatnost. Ovlašćeni organ obavezan je da prijavi sva odobrenja koja izdaje u okviru svoje nadležnosti u svrhu njihovog objavljivanja u registru putem obrasca za prijavu odobrenja. Registar je javno dostupan na internet stranici www.regodobrenja.net i sadrži osnovne podatke o svim odobrenjima, podatke o svim zakonskim i podzakonskim propisima koji ih propisuju, kao i sva odobrenja potrebna radi obavljanja određenih privrednih delatnosti. Ovaj primer dobre prakse doprinosi povećanju transparentnosti u postupanju javne uprave i olakšava svakodnevno poslovanje privrednih subjekata i život građana, te se ovom strategijom teži uvesti sličan model, a u cilju smanjenja sveobuhvatnih administrativnih troškova za privredne subjekte i građane prilikom ostvarenja svojih prava i izvršavanja zakonom propisanih obaveza.
- U kontekstu analize efekata propisa, u okviru ovog cilja, potrebno je uspostaviti mehanizam za merenje administrativnih troškova privrede, odnosno pravni i institucionalni okvir za kontinuirano merenje i izveštavanje o nivou administrativnog opterećenja, uz adekvatan mehanizam za sprečavanje donošenja propisa koji stvaraju dodatne neopravdane administrativne troškove ili stvaraju tržišne barijere. Kontinuirano merenje nivoa administrativnog opterećenja biće obezbeđeno uspostavljanjem kalkulatora administrativnih troškova, koji bi omogućio merenje visine svih postojećih administrativnih troškova i opterećenja privrede i građana na republičkom nivou. Rezultati sprovedenog merenja će obezbediti kvalitetnu osnovu za formiranje preporuka za otklanjanje štetnih i nepotrebnih administrativnih procedura, čije je otklanjanje krajnji cilj. Na taj način, uklanjanjem ovih procedura, obezbeđuju se projektovane uštede za građane i privredu, i najzad unapređuje poslovno okruženje. Naravno, pravilna i redovna upotreba kalkulatora ima za cilj i da predupredi nastajanje skupih i nepotrebnih administrativnih procedura u budućnosti. Da bi se obezbedila redovna upotreba kalkulatora od strane organa državne uprave prilikom izrade novih propisa, potrebno je da se upotreba kalkulatora propiše kao obavezan sastavni deo Izveštaja o sprovedenoj Analize efekata propisa.
4. Četvrti poseban cilj ove strategije odnosi se na unapređenje uloge građana i privrede u sistemu upravljanja javnim politikama, donošenju propisa i unapređenju administrativnih procedura. Ovaj posebni cilj se može shvatiti kao svojevrsni horizontalni posebni cilj, jer se odnosi na sve prethodno opisane posebne ciljeve i u funkciji je ostvarivanja svih njih, kao i većeg nivoa transparentnosti rada organa javne uprave. Kao što je već navedeno u delu II. Razlozi za donošenje strategije, jedan od ključnih uzroka postojanja određenih neefikasnih propisa i nesprovodivih dokumenata javnih politika, jeste u tome što je učešće zainteresovanih strana i ciljnih grupa na koje se odnose propisi i javne politike ograničeno i neujednačeno se primenjuje. Donosioci odluka u određenim slučajevima predlažu, izrađuju i donose propise bez konsultovanja ključnih predstavnika subjekata čije se ponašanje reguliše. Na taj način, propušta se mogućnost prikupljanja značajnih informacija za materiju koja je predmet regulisanja, postojeći problemi u praksi ne razmatraju se ili ne sagledavaju u potpunosti, te se u određenim slučajevima usvajaju neadekvatna rešenja koja nisu zasnovana na kvalitetno sprovedenoj analizi potencijalnih efekata i mogućih opcija za rešavanje problema. Stoga, da bi se unapredila uloga građana i privrede u postupku donošenja odluka, potrebno je obezbediti različite modele uključivanja građana i privrede u proces donošenja odluka.
U cilju postizanja ovog posebnog cilja, u narednom periodu je neophodno sprovesti sledeće mere:
- Uvođenje standarda za učešće građana i privrede u sistem upravljanja javnim politikama i donošenja propisa. U okviru ove mere najznačajnije je regulisati konsultacije, konkretno - potrebno je propisati obavezu organa državne uprave da sprovode konsultacije u procesu izrade predloga javnih politika i nacrta zakona. S druge strane, treba definisati pravni i institucionalni okvir za sprovođenje svrsishodnih konsultacija sa zainteresovanim stranama i ciljnim grupama, kao i njihovu uključenost u proces upravljanja javnim politikama, kojim će se predvideti standardi i pravila za saradnju javnog sektora sa privatnim i civilnim sektorom. U tom smislu, potrebno je utvrditi pravni okvir koji bi definisao postupak konsultacija, kriterijume pomoću kojih bi se mogli utvrditi adekvatne vrste i obim konsultacija, kriterijumi za odabir reprezentativnih predstavnika građana i privrede koji se bave konkretnom materijom a koji bi mogli da uzmu učešće u konsultacijama, kao i propisati javni poziv za učešće zainteresovanih strana i ciljnih grupa.
Drugi značajan oblik učešća građana i privrede u procese odlučivanja jeste javna rasprava. Iako su, u praksi, javne rasprave u zastupljenije u poređenju sa konsultacijama, potrebno je propisivanje metodoloških pravila za sprovođenje javne rasprave, potrebno je standardizovati proces sprovođenja javne rasprave i obezbeđenja odgovarajućeg učešća zainteresovanih strana i ciljnih grupa.
Ono što je od izuzetnog značaja za funkcionisanje navedenih oblika učešća građana i privrede, jeste podizanje svesti o mogućnostima i značaju učešća građana i privrednih subjekata u postupku izrade i donošenja propisa i dokumenata javnih politika. U tom cilju korisno je sprovođenje brojnih (informativnih) promotivnih aktivnosti.
- Jedan od značajnih mehanizama za proces donošenja odluka je sistem za prikupljanje inicijativa građana i privrede, koji je u nadležnosti Sekretarijata. Unapređenje ovog sistema podrazumeva postavljanje odgovarajućeg online softvera i obezbeđenje funkcionalnosti internet strane Sekretarijata kroz bolji, brži i lakši pristup građana i privrednih subjekata sadržaju internet strane Sekretarijata. Takođe, u planu je i uspostavljanje Foruma za inicijative za izmenu neefikasnih propisa u zakonodavnom procesu. Zahvaljujući pomenutom sistemu, građani i privreda će moći da podnose inicijative za izmene i dopune postojećih propisa, odnosno za donošenje novih. Za pravilno funkcionisanje pomenutog sistema, neophodno je i podizanje kapaciteta zaposlenih u Sekretarijatu koji su angažovani na ovim poslovima.
Konačno, rad organa javne uprave, i pored obaveze načela javnosti, umnogome nije dovoljno transparentan. To se posebno odnosi na ograničen uvid javnosti u rad organa javne uprave, kao i na ograničenu dostupnost pojedinih dokumenata. Iz tog razloga unapređenje transparentnosti planova zakonodavnih aktivnosti jedna je od značajnih mera koje su predviđene Strategijom. Neke od ključnih aktivnosti predviđenih u cilju unapređenja transparentnosti odnose se na: obezbeđivanje transparentnosti rada organa državne uprave i Vlade kroz obezbeđivanje transparentnosti godišnjih i srednjoročnih planova Vlade, kao i propisivanje kriterijuma za formiranje sastava radnih grupa i transparentnosti njihovog rada prilikom izrade predloga dokumenata javnih politika i propisa. Aktivnosti koje se odnose na unapređenje transparentnosti sistema upravljanja javnim politikama, uključujući i zakonodavni proces su izuzetno značajne sa aspekta predvidivosti efekata dokumenata javnih politika i propisa i uspostavljanja kvalitetne baze za adekvatno praćenje i izveštavanje o rezultatima javnih politika.
IV SPROVOĐENJE I PRAĆENJE SPROVOĐENJA STRATEGIJE
Sprovođenje Strategije zasniva se na prvom dvogodišnjem akcionom planu koji se donosi za period 2016-2017. godine i sastavni je deo ove strategije u drugim akcionim planom koji se donosi za period 2018-2020. godine, koji će se pripremiti u saradnji sa svim resorno nadležnim organima javne uprave i kroz dijalog sa privatnim sektorom i organizacijama civilnog društva. Resorna ministarstva i organi javne uprave odgovorni su za sprovođenje mera i aktivnosti predviđenih akcionim planom, koje se nalaze u njihovoj nadležnosti. Svi nosioca mera su dužni da o realizaciji aktivnosti sadržanih u akcionim planovima izveštavaju Sekretarijat na kvartalnom nivou. Sekretarijat je nadležan da sprovodi i prati sprovođenje Strategije, o čemu sačinjava objedinjeni izveštaj o rezultatima sprovođenja Strategije i izveštava Vladu na godišnjem nivou.
Akcionim planom predviđene su konkretne mere koje će se preduzeti radi obezbeđenja uslova da se ciljevi Strategije realizuju, određeni su nosioci i partneri za sprovođenje tih mera, kao i rokovi i sredstva za njihovo sprovođenje.
Akcioni plan za period 2016-2017. godine odštampan je uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
Republički sekretarijat za javne politike izveštava Vladu o realizaciji ciljeva strategije i pratećeg akcionog plana. Izveštavanje o realizaciji ciljeva Strategije se vrši na godišnjem nivou. Izveštaji mogu sadržati i preporuke za reviziju strategije.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE REGULATORNE REFORME I UNAPREĐENJA SISTEMA UPRAVLJANJA JAVNIM POLITIKAMA ZA PERIOD OD 2016. DO 2017. GODINE
PREGLED DOKUMENATA JAVNIH POLITIKA U REPUBLICI SRBIJI, PO UTVRĐENIM OBLASTIMA JAVNIH POLITIKA, PREMA ISTRAŽIVANJIMA I ANALIZI REPUBLIČKOG SEKRETARIJATA ZA JAVNE POLITIKE, SPROVEDENIM ZAKLJUČNO SA 1. DECEMBROM 2015. GODINE
1) Pravosuđe i pravni sistem. Obuhvata pitanja vladavine prava, i jačanje pravosuđa i pravosudnog sistema (organizacije, nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa i mreža sudova, zatvorskog sistema i korišćenje alternativnih sankcija), osiguravajući osnovna ljudska i manjinska prava, borbu protiv korupcije u javnom sektoru i privredi kao i podršku zaštiti ljudskih i manjinskih prava. Tri strategije nemaju utvrđen rok primene, dok ostale traju kraće od osam godina. Iako je u svim strategijama predviđeno donošenje akcionih planova, pet sadrži isti, pri čemu je za dve istekao rok primene. Nijedan dokument nema finansijski plan sprovođenja mera i aktivnosti, dok su jedino u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji od 2013. do 2018. ciljevi kvantifikovani što omogućava praćenje ostvarenja rezultata.
Grafikon 1: Učešće važećih dokumenata u oblasti pravosuđe i pravni sistem sa definisanim kriterijumima
Tabela 1: Pravosuđe i pravni sistem - dokumenti javnih politika
Važeća doku menta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Nacionalna strategija reforme pravosuđa |
2013 |
2018 |
2013-2018 |
nema |
nema |
Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji |
2006 |
nedefinisan |
istekao |
nema |
nema |
Strategija zaštite podataka o ličnosti |
2010 |
nedefinisan |
nema |
nema |
nema |
Strategija razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji |
2010 |
nedefinisan |
istekao |
nema |
nema |
Strategija razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. |
2013 |
2020 |
2014-2020 |
nema |
nema |
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. |
2013 |
2018 |
2013-2018 |
ima |
nema |
Strategija za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji od 2010. |
2010 |
2015 |
nema |
nema |
nema |
Strategija istraga finansijskog kriminala za period od 2015. do 2016. godine |
2015 |
2016 |
nema |
nema |
nema |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje |
2) Unutrašnja bezbednost. Ova oblast pokriva opštu bezbednost i sigurnost, prevenciju i odbranu od raznih vrsta kriminala, kao i upravljanje i kontrolu granica, uključujući migracije i azil, zaštitu od požara, zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama. Prema broju donetih dokumenata javnih politika (deset) ovo je jedna od najbrojnijih oblasti. Međutim, samo tri strategije imaju važeće akcione planove. Nijedna strategija nema kvantifikovane ciljeve, dok su jedino u Strategiji za upravljanje granicama identifikovana potrebna finansijska sredstva. U pet dokumenata nije određen rok važenja.
Grafikon 2: Učešće važećih dokumenata u oblasti unutrašnja bezbednost sa definisanim kriterijumima
Tabela 2: Unutrašnja bezbednost - važeći dokumenti javnih politika
Važeća dokumenta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Strategija zaštite od požara za period 2012-2017. godine |
2012 |
2017 |
nema |
nema |
nema |
Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama za period od 2013-2018. |
2013 |
2018 |
2013-2018 |
nema |
nema |
Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama |
2011 |
nedefinisana |
nema |
nema |
nema |
Strategija integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji |
2012 |
nedefinisan |
nema |
nema |
nema |
Strategija kontrole streljačkog i lakog oružja u Republici Srbiji za period 2010.-2015. |
2010 |
2015 |
2010-2015 |
nema |
nema |
Strategija razvoja Ministarstva unutrašnjih poslova |
2011 |
2016 |
nema |
nema |
nema |
Strategija policije u zajednici |
2013 |
nedefinisana |
2015-2016 |
nema |
nema |
Strategija komunikacije Ministarstva unutrašnjih poslova od 2012 do 2016 godine |
2012 |
2016 |
nema |
nema |
nema |
Nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala |
2009 |
nedefinisana |
nema |
nema |
nema |
Strategija za upravljanje migracijama |
2010 |
nedefinisana |
nema |
nema |
ima |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje
3) Nacionalna bezbednost. Ova oblastse odnosi na politiku odbrane i međunarodnu saradnju u oblasti odbrane i vojne saradnje, planiranje i pripremanje mobilizacije uređivanje i pripremanje teritorije Republike Srbije za potrebe odbrane, istraživanje, razvoj, proizvodnju i promet naoružanja i vojne opreme, opremanje i naoružavanje Vojske Srbije i drugih snaga odbrane. Važeće su dve strategije: Strategija odbrane Republike Srbije i Strategija nacionalne bezbednosti. Obe strategije imaju usvojene akcione planove za sprovođenje, ali ni jedna strategija nema kvantifikovane ciljeve ni procenjena finansijska sredstva, neophodna za realizaciju utvrđenih mera i aktivnosti.
Tabela 3: Nacionalna bezbednost - važeći dokumenti javnih politika
Važeća dokumenta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Strategija odbrane Republike Srbije |
2011 |
nedefinisana |
ima |
nema |
nema |
Strategija nacionalne bezbednosti |
2012 |
nedefinisana |
ima |
nema |
nema |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje
4) Javna uprava. Ova oblast odnosi se na delotvorno upravljanje i efikasan rad uprave na svim administrativnim nivoima, kao i upravljanje informacijama, statistikom, ljudskim resursima. U ovoj oblasti su važeće četiri strategije, pri čemu se kao krovni dokument nameće Strategija reforme javne uprave. Tri strategije imaju usvojene akcione planove. Jedino su u Strategiji reforme javne uprave (kroz Akcioni plan) i u Strategiji razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2015. do 2018. detaljno postavljeni indikatori sa baznim i ciljnim vrednostima na nivou ciljeva i rezultata, radi adekvatnog praćenja uspešnosti, i procenjena potrebna finansijska sredstva. Akcionim planom za sprovođenje Programa Vlade planirana je izrada Strategije funkcionalne raspodele nadležnosti u Republici Srbiji kao i Strategija razvoja statistike u obrazovanju i nauci.
Grafikon 3: Učešće važećih dokumenata u oblasti javna uprava sa definisanim kriterijumima
Tabela 4: Javna uprava - važeći dokumenti javnih politika
Važeća dokumenta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji |
2014 |
2016 |
2015-2017 |
ima |
ima |
Strategija o stručnom usavršavanju zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave |
2015 |
2016 |
2015-2016 |
nema |
nema |
Strategija stručnog usavršavanja državnih službenika u Republici Srbiji |
2013 |
2015 |
2013-2015 |
nema |
nema |
Strategija komunikacije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji |
2011 |
nedefinisana |
nema |
nema |
nema |
Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2015. do 2018. |
2015 |
2018 |
2015-2016 |
ima |
nema |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje
5) Urbanizam, prostorno planiranje i građevinarstvo pokriva: organizaciju, uređenje i korišćenje prostora Republike Srbije; urbanizam; utvrđivanje uslova za izgradnju objekata; uređivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja; komunalnu infrastrukturu i komunalne delatnosti, izuzev proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom; inspekcijski nadzor u oblasti građevine i nad objektima komunalne infrastrukture. Jedini važeći dokument javne politike, koji ima snagu krovnog dokumenta je Prostorni plan Republike Srbije za period 2010-2020. godine, koji usvaja Narodna skupština u formi zakona. Ovaj dokument sadrži brojne kvantitativne ciljeve. Za implementaciju Prostornog plana urađen je Program implementacije za period 2011-2015. godine sa potrebnim finansijskim sredstvima za sprovođenje svake aktivnosti.
6) Nauka i tehnološki razvoj. Ova oblast obuhvata razvoj i unapređenje sistema naučno-istraživačke delatnosti; usavršavanje kadrova za naučno-istraživački rad; podsticanje tehno-preduzetništva; transfera znanja i tehnologija u privredi; razvoj i unapređenje inovacionog sistema u Republici Srbiji; razvoj sistema naučno-tehnoloških informacija i naučno-tehnološke infrastrukture; istraživanje u oblasti nuklearne energije; sigurnost nuklearnih objekata; proizvodnju i privremeno skladištenje radioaktivnih materijala, izuzev u nuklearnim energetskim postrojenjima. Jedini važeći dokument javne politike u ovoj oblasti je Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije u periodu od 2010. do 2015. godine. Ovaj strateški dokument sadrži kvantitativno postavljene ciljeve, finansijska sredstva i akcioni plan za sprovođenje. Prema Akcionom planu za sprovođenje Programa Vlade u narednom periodu planirano je donošenje Strategije razvoja nauke od 2016. do 2020. godine.
7) Konkurentnost. Ovom oblasti obuhvaćena su pitanja koja utiču na sposobnost privrede da na najbolji način iskoristi raspoložive potencijale (slobodno kretanje robe i kapitala, politika konkurencije, regulisano pravo privrednih društava, zaštita potrošača i bezbedni proizvodi, pružanje usluga, visokokvalitetna istraživanja i razvoj, prava intelektualne svojine, unapređenja u oblasti IKT, strane direktne investicije, razvoj klastera i poslovnih mreža, regionalni razvoj).
Grafikon 4: Učešće važećih dokumenata u oblasti konkurentnost sa definisanim kriterijumima
Tabela 5: Konkurentnost - važeći dokumenti javnih politika
Važeća dokumenta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije za period od 2011. godine do 2020. godine |
2011 |
2020 |
2011-2020 |
ima |
nema |
Strategija razvoja trgovine Republike Srbije |
2009 |
nedefinisana |
nema |
ima |
nema |
Strategija razvoja turizma |
2005 |
2015 |
nema |
ima |
ima |
Strategija razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji za period od 2011. do 2016. godine |
2011 |
2016 |
nema |
nema |
nema |
Strategija povećanja učešća domaće industrije u razvoju telekomunikacija u Republici Srbiji |
2010 |
nedefinisana |
nema |
nema |
nema |
Strategija razvoja intelektualne svojine za period od 2011. do 2015. godine |
2011 |
2015 |
2011-2015 |
nema |
nema |
Strategija razvoja i podrške industriji informacionih tehnologija |
2013 |
nedefinisana |
nema |
nema |
nema |
Strategija zaštite potrošača za period 2013-2018. |
2013 |
2018 |
2013-2018 |
nema |
nema |
Strategija za podršku i razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti |
2015 |
2020 |
za 2015. sa projekcijama za 2016. |
ima |
nema |
Strategija za rešavanje problematičnih kredita |
2015 |
2017 |
2015-2017 |
nema |
nema |
Strategija unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji u periodu od 2015. do 2020. godine |
2015 |
2020 |
nema |
nema |
nema |
Jedna je od brojnijih oblasti jer obuhvata 11 strategija. Akcionim planom za sprovođenje Programa Vlade planirana je izrada Strategije razvoja turizma i Strategije regionalnog razvoja. Najveći broj dokumenata pokriva period do pet godina, Strategija i politika razvoja industrije je decenijski dokument, dok u tri dokumenta nije precizno naznačen rok važenja. Iako je u svim strategijama predviđeno donošenje akcionih planova, uglavnom u roku od šest meseci od usvajanja strategije, samo su za realizaciju pet dokumenata doneti akcioni planovi.
8) Finansije i fiskalni sistem. Ova oblast pokriva širok spektar poslova i aktivnosti koji se odnose na: republički budžet; utvrđivanje konsolidovanog bilansa javnih prihoda i javnih rashoda; sistem i politiku poreza, taksi, naknada i drugih javnih prihoda; upravljanje raspoloživim sredstvima javnih finansija; javni dug i finansijsku imovinu; makroekonomski i fiskalni okvir; sprečavanje pranja novca; devizni sistem i kreditne odnose sa inostranstvom, carinski sistem, kreditno-monetarni sistem; bankarski sistem; sistem plaćanja i platni promet; hartije od vrednosti i tržište kapitala; sistem računovodstva i revizije. Ovaj sektor obuhvata više strateških dokumenata koja su trenutno na snazi, pri čemu Fiskalna strategija predstavlja najvažniji dokument javnih politika u oblasti. Fiskalna strategija predstavlja srednjoročni budžetski okvir i sadrži makroekonomske projekcije za naredne dve godine. U njoj su sadržani osnovni ciljevi ekonomske i fiskalne politike. Strategija razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji od 2014. do 2018. i Nacionalna strategija protiv pranja novca i finansiranja terorizma imaju akcione planove i potrebna finansijska sredstva za njihovo sprovođenje. Akcionim planom za sprovođenje Programa Vlade planirana je izrada dva dokumenta javnih politika: Strategija razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji za period 2015-2019. i Strategija za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa sredstvima Evropske unije sa pratećim akcionim planom.
Nacionalni program ekonomskih reformi za period 2015-2017. godine Vlada je usvojila 12. marta 2015. godine. Program se usvaja na godišnjem nivou. Novi Program ekonomskih reformi (ERP) za period 2016-2018. godine, koji Ministarstvo finansija priprema u saradnji sa Narodnom bankom Srbije i Republičkim sekretarijatom za javne politike, kao i drugim nadležnim nacionalnim i međunarodnim institucijama (Evropska komisija i OECD), biće usvojen u januaru 2016. godine. Taj program sadrži, kako srednjoročni makroekonomski i fiskalni okvir, tako i prioritetne sektorske reformske mere, koje doprinose konkurentnosti i rastu, sa preciziranim efektima koje će imati na budžet.
Program reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020. je Vlada Republike Srbije usvojila 28. novembra 2015. godine. Program ima za cilj podršku fiskalnoj i makroekonomskoj stabilnosti, usmerava raspodelu javnih resursa na nacionalne prioritete, podržava efikasno pružanje usluga i obezbeđuje veću transparentnost i nadzor nad javnim sredstvima. Program sadrži akcioni plan sa indikatorima, a njegova implementacija ima veliki značaj u procesu pristupanja EU.
Tabela 6: Finansije i fiskalni sistem - važeći dokumenti javnih politika
Važeća dokumenta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Fiskalna strategija za 2015. sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu |
2015 |
2015 |
|
|
|
Strategija razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014 - 2018 |
2014 |
2018 |
2014-2015 |
nema |
ima |
Nacionalna strategija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma |
2015 |
2018 |
2015-2018 |
nema |
ima |
Nacionalni program ekonomskih reformi za period od 2015. do 2017. godine |
2015 |
2017 |
nema |
ima |
ima |
Program reformi upravljanja javnim finansijama za period od 2016. do 2020. godine |
2015 |
2020 |
ima |
ima |
ima |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje
9) Energetika, mineralne sirovine i rudarstvo. Ova oblast obuhvata energetiku - električna i toplotna energija, ugalj, nafta, gas i obnovljive izvore energije, racionalna upotreba energije i energetska efikasnost, zaštita životne sredine u oblasti energetike; rudarstvo; mineralne sirovine - izrada bilansa mineralnih sirovina; geološka istraživanja, eksploataciju svih vrsta mineralnih sirovina i geoloških resursa; inspekcijski nadzor u oblasti rudarstva. Trenutno su na snazi dve strategije sa postavljenim kvantitativnim ciljevima i procenom finansijskih sredstava. Strategija razvoja energetike nema akcioni plan, dok je sprovođenje Strategije upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. predviđeno programima, koji još uvek nisu izrađeni.
Tabela 7:Energetika, mineralne sirovine i rudarstvo - važeća dokumenta javnih politika
Važeća dokumenta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Nacionalna strategija razvoja energetike do 2025. godine, sa projekcijom do 2030. godine |
2015 |
2025 |
nema |
ima |
ima |
Strategija upravljanja mineralnim resursima Republike Srbije do 2030. godine |
2012 |
2030 |
nema |
ima |
ima |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje
10) Zaštita životne sredine i klimatske promene odnosi se na zaštitu i unapređenje životne sredine; sprovođenje Konvencije o učešću javnosti, dostupnosti informacija i pravu na pravnu zaštitu u oblasti životne sredine; zaštitu prirode; zaštitu vazduha; zaštitu ozonskog omotača; klimatske promene; prekogranično zagađenje vazduha i vode; zaštitu voda od zagađivanja; zaštitu od velikog hemijskog udesa i učešće u reagovanju u slučaju hemijskih udesa; zaštitu od buke i vibracija; zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja; upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima; upravljanje vodama. Nacionalni program zaštite životne sredine 2010-2019. godine pokriva sve aspekte politike životne sredine i definiše strateške i specifične ciljeve u ovoj oblasti, ima određena finansijska sredstva, još uvek nije donet akcioni plan za njegovo sprovođenje. U četiri strategije nije određena godina prestanka važenja. Kvantitativno ciljevi su postavljeni u četiri dokumenta.
Tabela 8: Zaštita životne sredine i klimatske promene - važeća dokumenata javnih politika
Važeća doku menta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Nacionalni program zaštite životne sredine |
2010 |
2019 |
nema |
ima |
ima |
Strategija u za primenu konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine - Arhuska konvencija |
2011 |
nedefinisana |
2011-2015 |
nema |
nema |
Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine za Republiku Srbiju |
2011 |
2019 |
nema |
nema |
ima |
Strategija upravljanja otpadom za period od 2010-2019. godine |
2010 |
2019 |
2010-2019 |
ima |
ima |
Strategija u vođenja čistije proizvodnje u Republici Srbiji |
2009 |
nedefinisana |
2009-2015 |
nema |
nema |
Nacionalna strategija za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i šumarstva |
2010 |
nedefinisana |
nema |
ima |
ima |
Strategija biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine |
2011 |
2018 |
2011-2018 |
nema |
nema |
Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara |
2012 |
nedefinisana |
nema |
ima |
nema |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje |
11) Saobraćaj i komunikacije. Obuhvata izgradnju i uređenje železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja, unutrašnji i međunarodni prevoz i intermodalni transport; uređenje i bezbednost tehničko-tehnološkog sistema saobraćaja; telekomunikacije, odnosno elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj; uređenje i bezbednost u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskog saobraćaja. Oblast obuhvata sedam dokumenata javnih politika, od čega četiri strategije imaju važeći akcioni plan, dok su akcioni planovi za Strategiju razvoja informacionog društva i Strategiju razvoja elektronskih komunikacija istekli 2014. godine i potrebno je pripremiti nove za naredni period. Izuzev Strategije razvoja elektronskih komunikacija, ostale imaju kvantifikovano postavljene ciljeve. Finansijski plan definisan je u samo dva dokumenta javnih politika. U narednom periodu očekuje se usvajanje Plana razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2015. do 2020. godine. Planom rada Vlade za 2015. godinu planirana je izrada Strategije razvoja inteligentnih transportnih sistema.
Grafikon 5: Učešće važećih dokumenata oblasti saobraćaja i komunikacije sa definisanim kriterijumima
Tabela 9: Saobraćaj i komunikacije - važeća dokumenata javnih politika
Važeća dokumenta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine |
2010 |
2020 |
2013-2014 |
ima |
nema |
Strategija razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji do 2016. godine |
2014 |
2016 |
2014-2016 |
ima |
nema |
Strategija razvoja poštanskih usluga u Srbiji za period 2013-2016. godine |
2013 |
2016 |
2013-2016 |
ima |
nema |
Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine |
2008 |
2015 |
2008-2015 |
ima |
ima |
Strategija razvoja vodnog saobraćaj Republike Srbije od 2015. do 2025. godine |
2015 |
2025 |
2015-2020 |
ima |
ima |
Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima 2015-2020 |
2015 |
2020 |
nema |
ima |
nema |
Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine |
2010 |
2020 |
2013-2014 |
nema |
nema |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje |
12) Tržište rada. Ova oblast obuhvata pitanja koja pokrivaju sistem u oblasti radnih odnosa i prava iz rada u svim oblicima rada izuzev u državnim organima i organima jedinica lokalne samouprave i autonomne pokrajine, javnim agencijama i javnim službama; bezbednost i zdravlje na radu. Ova oblast obuhvata dve strategije, sa važećim akcionim planovima i kvantitativnim ciljevima. Finansijska sredstva su planirana samo u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja 2011-2020.
Tabela 10: Tržište rada - važeća dokumenata javnih politika
Važeća dokumenta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2013. do 2017. godine |
2013 |
2017 |
2013-2017 |
ima |
nema |
Nacionalna strategija zapošljavanja za period |
2011 |
2020 |
2015 |
ima |
ima |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje |
13) Socijalna zaštita. Obuhvata razvoj sistema socijalne zaštite i socijalnih usluga. U ovoj oblasti su identifikovana dva dokumenta javnih politika Strategija socijalne zaštite od 2005. do 2020. godine, čije je sprovođenje u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Strategija socijalnog stanovanja, koja je u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Nijedana strategija nema određene kvantitativne ciljeve, dok su potrebna finansijska sredstva i akcioni plan izrađeni za Nacionalnu strategiju socijalnog stanovanja.
Tabela 11: Socijalna zaštita - važeća dokumenata javnih politika
Važeća doku menta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Strategija razvoja socijalne zaštite |
2005 |
2020 |
nema |
nema |
nema |
Nacionalna strategija socijalnog stanovanja |
2012 |
nedefinisan |
2012-2022 |
nema |
ima |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje |
14) Sport i omladina. Ova oblast obuhvata unapređenje društvenog položaja mladih i stvaranje uslova za ostvarivanje prava i položaja mladih u svim oblastima, kao i unapređenje i razvoj sistema, sporta i fizičke kulture. Za ostvarenje prioriteta i ciljeva utvrđenih Nacionalnom strategijom za mlade donet je Akcioni plan za period 2015-2017, kojim su precizirani indikatori za praćenje ostvarenja ciljeva i aktivnosti sa početnim i ciljnim vrednostima, nosioci i učesnici procesa realizacije i određena sredstva za realizaciju. Detaljan plan finansiranja aktivnosti sačinjen je za 2015. godinu, a za trogodišnji period 2015-2017. godine data je projekcija troškova.
S druge strane, Strategija razvoja sporta ima definisane kvantitativne ciljeve ali bez planiranih finansijskih sredstava.
Tabela 12: Sport i omladina - važeća dokumenata javnih politika
Važeća dokumenta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine |
2014 |
2018 |
2014-2018 |
ima |
nema |
Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine |
2015 |
2025 |
2015-2017 |
ima u akcionom planu |
ima u akcionom planu |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje |
15) Zdravstvo. Oblast zdravstva pokriva pitanja koja se odnose na sistem i organizaciju zdravstvene zaštite; sistem obaveznog i drugih oblika zdravstvenog osiguranja, sadržaj zdravstvene zaštite, očuvanje i unapređenje zdravlja građana i praćenje zdravstvenog stanja i zdravstvenih potreba stanovništva; zdravstvenu inspekciju; proizvodnju i promet lekova, medicinskih i pomoćnih lekovitih sredstava; zdravstvenu ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu. U ovoj oblasti u primeni je devet dokumenata javnih politika, od kojih samo tri imaju određene kvantitativne ciljeve. Nijedna od važećih strategija nema definisana finansijska sredstva za izvođene planiranih aktivnosti. Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata jedina nema urađena akcioni plan. Osim strategije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti, čiji je rok važenja do sledeće godine i Strategije o sprečavanju zloupotrebe droga za period od 2014-2021. godine, ostale strategije prestaju da važe u decembru 2015. godine. Akcionim planom za sprovođenje Programa Vlade planirana je izrada Strategije za javno zdravlje.
Grafikon 6: Učešće važećih dokumenata u oblasti zdravstvo sa definisanim kriterijumima
Tabela 13: Zdravstvo - važeća dokumenata javnih politika
Važeća doku menta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Strategija kontrole duvana |
2007 |
2015 |
2007-2011 |
ima |
nema |
Strategija za obezbeđenje adekvatnih količina bezbedne krvi i komponenata krvi u Republici Srbiji |
2009 |
2015 |
2010-2015 |
ima |
nema |
Strategija za palijativno zbrinjavanje |
2009 |
2015 |
2009-2015 |
ima |
nema |
Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti |
2009 |
2016 |
2008-2018 |
nema |
nema |
Strategija za stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbednosti pacijenata |
2009 |
2015 |
nema |
nema |
nema |
Strategija javnog zdravlja |
2009 |
2015 |
2013-2015 |
nema |
nema |
Nacionalna strategija zaštite mentalnog zdravlja |
2007 |
nedefinisan |
2007-2017 |
nema |
nema |
Nacionalna strategija za borbu protiv HIV-a |
2010 |
2015 |
2005-2010 |
nema |
nema |
Strategija o sprečavanju zloupotrebe droga za period od 2014 - 2021. godine |
2014 |
2021 |
2014-2021 |
nema |
nema |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje |
16) Obrazovanje. Ova oblast obuhvata unapređenje i razvoj sistema obrazovanja, edukaciju u okviru osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja ali i sistema obrazovanja odraslih, stručno obrazovanje i obuku. Trenutno su važeća dva dokumenta javnih politika, pri čemu u Strategiji obrazovanja odraslih u Republici Srbiji nije naznačena godina prestanka ove strategije. Strategija razvoja obrazovanja u Republici Srbiji doneta je 2012. i nameće se kao krovni dokument ove oblasti, jer su obrađeni svi vidovi obrazovanja i obuke. Ova strategija ima navedene i kvantitativne ciljeve. Akcionim planom za njeno sprovođenje konkretizovane su pojedinačne aktivnosti definisane ciljevima i prioritetima Strategije, razrađeni načini sprovođenja, rokovi, ključni nosioci i izvršioci, procedure izveštavanja i procene efekata predviđenih strateških mera, dok su finansijska sredstva određena samo iz budžeta i to za 2015. godinu. Definisani su pokazatelji napretka, ali bez određenih početnih i ciljnih vrednosti.
Tabela 14: Obrazovanje - važeća dokumenata javnih politika
Važeća dokumenta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Strategija razvoja obrazovanja u Republici Srbiji |
2012 |
2020 |
2015-2020 |
ima |
ima |
Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji |
2007 |
2015 |
2009-2015 |
nema |
ima |
Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji |
2006 |
nedefinisana |
2009-2010 |
nema |
ima |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje |
17) Poljoprivreda i ruralni razvoj. Oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja obuhvata sve aspekte poljoprivredne proizvodnje, preradu i konkurentnost, zaštitu bilja, bezbednost hrane, zdravlje i dobrobit životinja, razvoj šumarstva i lovstva i održiv ruralni razvoj.
Tabela 15: Poljoprivreda i ruralni razvoj - važeća dokumenata javnih politika
Važeća dokumenta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Strategija razvoja šumarstva Republike Srbije |
2006 |
nedefinisana |
nema |
nema |
nema |
Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja |
2014 |
2023 |
nema |
ima |
ima |
Strategija razvoja statistike poljoprivrede u periodu od 2014. do 2018. godine |
2014 |
2018 |
2014-2018 |
nema |
nema |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje |
Za rešavanje problema u ovoj oblasti izrađena su tri dokumenta javnih politika, pri čemu se kao krovni dokument nameće Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja i jedina je sa definisanim kvantitativnim ciljevima, i projektovanim budžetom. Nedostatak ove strategije je što još uvek nije urađen akcioni plan za njeno sprovođenje. U narednom periodu očekuje se usvajanje Predloga Nacionalnog programa za poljoprivredu, Predloga Nacionalnog programa ruralnog razvoja i Predloga Strategije razvoja lovstva. Akcionim planom za sprovođenje Programa Vlade planirana je izrada novog Programa razvoja šumarstva Republike Srbije i Strategija za upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla.
18) Ljudska prava i građansko društvo. Ova oblast obuhvata obezbeđivanje poštovanja ljudskih prava koje svako ljudsko biće stiče činom svog rođenja bez obzira na pol, uzrast, državljanstvo, versku ili seksualnu opredeljenost ili drugo lično svojstvo, kao i očuvanje i jačanje odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Od 12 važećih strategija iz ove oblasti, samo pet strategija imaju važeći akcioni plan; kvantitativni ciljevi su određeni samo u dve, dok su planirana sredstva prikazana u četiri. Jedino Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti 2009-2015. ima iskazane kvantitativne ciljeve, finansijska sredstva i akcioni plan. Prema ročnosti, pet strategija je sa neodređenim rokom trajanja, četiri prestaju da važe do kraja 2015. godine. Planirana je izrada nove Strategije za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom 2016-2020.
Grafikon 7: Učešće važećih dokumenata u oblasti ljudska prava i građansko društvo sa definisanim kriterijumima
Tabela 16: Ljudska prava i građansko društvo - važeća dokumenata javnih politika
Važeća dokumenta javnih politika |
godina donošenja |
godina prestanka važenja |
akcioni plan |
kvantitativni ciljevi |
finansijska sredstva |
Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji |
2009 |
nedefinisana |
do 2015 |
nema |
ima |
Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti 2009-2015 |
2008 |
2015 |
2009-2015 |
ima |
ima |
Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima |
2011 |
nedefinisana |
nema |
nema |
nema |
Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije |
2013 |
2018 |
2014-2018 |
nema |
nema |
Nacionalna strategija o starenju |
2006 |
2015 |
nema |
nema |
nema |
Strategija podsticanja rađanja |
2008 |
nedefinisana |
nema |
ima |
nema |
Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji |
2007 |
2015 |
2013-2015 |
nema |
ima |
Strategija reintegracije povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji |
2010 |
nedefinisana |
nema |
nema |
nema |
Nacionalna strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja |
2008 |
2015 |
2010-2012 |
nema |
nema |
Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu |
2011 |
nedefinisana |
nema |
nema |
nema |
Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2015. do 2020. godine |
2015 |
2020 |
nema |
nema |
nema |
Strategija razvoja i promocije društveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji za period od 2010. do 2015. godine |
2010 |
2015 |
2010-2015 |
nema |
ima |
Izvor: Republički sekretarijat za javne politike - istraživanje |
19) Kultura i informisanje. obuhvata razvoj i unapređenje kulture i umetničkog stvaralaštva, razvoj i unapređenje književnog, prevodilačkog, muzičkog i scenskog stvaralaštva, likovnih i primenjenih umetnosti i dizajna, filmskog i stvaralaštva u oblasti drugih audio-vizuelnih medija, zaštitu nepokretnog, pokretnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa, bibliotečku, izdavačku, kinematografsku i muzičko-scensku delatnost, sistem javnog informisanja, informisanje nacionalnih manjina, saradnju u oblasti zaštite kulturne baštine, kulturnog stvaralaštva i informisanja na jeziku i pismu pripadnika srpskog naroda u regionu. U ovoj oblasti je očigledan izostanak krovnog dokumenta. Jedina strategija koja postoji je Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji sa rokom važenja do 2016. godine. Strategija ima razrađen akcioni plan koji predviđa aktivnosti tokom celog roka važenja strategije. Kvantitativni cilj predviđa da će Republika Srbija, van teritorije Autonomne Pokrajine Vojvodine, imati šest javnih regionalnih radio i televizijskih servisa, dok finansijska sredstva za izvođenje aktivnosti nisu predviđena.
NAČELA DOBRE REGULATORNE PRAKSE, U SKLADU SA REZOLUCIJOM NARODNE SKUPŠTINE O ZAKONODAVNOJ POLITICI
U skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine o zakonodavnoj politici, očekuje od svih učesnika u zakonodavnom procesu da poštuju sledeća načela:
Načelo javnosti koje podrazumeva javno predstavljanje polaznih osnova zakonskog uređivanja date oblasti, naročito ciljnim grupama na koje se odnosi, te najavu, pripremu i usvajanje propisa u redovnom zakonodavnom postupku koji omogućava kvalitetno učešće javnosti na koju se ti propisi primenjuju.
Načelo neophodnosti koje podrazumeva da:
(1) se propis usvaja samo kada je to neophodno, kao rezultat sveobuhvatne analize svih regulatornih instrumenata u oblasti koja je predmet regulacije;
(2) propis ne može da sadrži nepotrebne procedure i administrativne troškove;
(3) se na osnovu kontinuiranog praćenja primene propisa utvrdi potreba da se on stavi van snage ili izmeni i dopuni.
Načelo delotvornosti koje podrazumeva da:
(1) se propisom rešavaju uočeni problemi;
(2) je propis primenljiv;
(3) propis jasno definiše ovlašćenja nadležnih državnih i nedržavnih subjekata kao nosilaca javnih ovlašćenja;
(4) su subjekti na koje se propis odnosi u mogućnosti da ga poštuju i po njemu postupaju.
Načelo ekonomičnosti koje podrazumeva da:
(1) propis na nivou društva ima za posledicu veću korist nego troškove;
(2) se ciljevi ostvaruju propisom uz najniže troškove, uzimajući u obzir alternative propisima i različite pristupe i oblike propisa;
(3) je društveno opravdana distribucija (pozitivnih i negativnih) posledica na različite društvene grupe ili da su predviđene mere na osnovu kojih se ublažava neravnopravnost raspoređivanja tih posledica.
Načelo srazmernosti koje podrazumeva da:
(1) su opterećenja koja propis nameće subjektima na koje se odnosi svrsishodna i opravdana;
(2) se prilikom izrade propisa koristi svrsishodan nivo analize efekata propisa.
Načelo odgovornosti koje podrazumeva da nadležni organi postupaju shodno profesionalnom kodeksu ponašanja kada preuzmu političku odgovornost za valjanost usvojenih politika i ostvarivanje postavljenih ciljeva, uz poštovanje hijerarhije normi, pravnog sistema i nomotehnike.
Načelo određenosti koje podrazumeva obavezu ovlašćenog predlagača da pripremi jasne i opšte razumljive odredbe kojima se obezbeđuju pravna izvesnost, jednakost pred zakonom, te predupređuju različita tumačenja ili implementacije u praksi.
Načelo pojednostavljenja koje podrazumeva jednostavne procedure uz mogućnost korišćenja savremenih instrumenata bez nepotrebnih opterećenja, kodifikaciju pojedinačnih oblasti i pripremu prečišćenih tekstova, sprečavanje izmena i dopuna jednog propisa drugim, kao i odlaganje primene propisa koji je već stupio na snagu bez opravdanih razloga.
Načelo pristupačnosti zahteva od nadležnih organa da obezbede upoznavanje javnosti s novim propisima u razumnim rokovima za primenu, koji samo izuzetno mogu biti kraći od opštih rokova propisanih Ustavom, te da obezbede besplatan pristup ažuriranim i jednostavnim bazama važećih propisa.