PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OGLEDA ZA OBRAZOVNI PROFIL MAŠINSKI TEHNIČAR ZA REPARATURU ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 4/2008 i 1/2016 - dr. pravilnici)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program ogleda za obrazovni profil mašinski tehničar za reparaturu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Program ogleda iz člana 1. ovog pravilnika ostvaruje se u skladu sa:

1) Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06 i 12/06);

2) Pravilnikom o nastavnom planu i programu predmeta Verska nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04 i 9/05).

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se od školske 2008/2009. godine.

 

NASTAVNI PLAN I PROGRAM OGLEDA

 

Područje rada: Mašinstvo i obrada metala

 

Obrazovni profil: Mašinski tehničar za reparaturu - ogled

 

Trajanje obrazovanja: četiri godine

Cilj ogleda:

Unapređivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada kroz:

- uvođenje novog nastavnog plana i programa u cilju ostvarivanja stručnog obrazovanja i obrazovanja uopšte;

- vertikalno i horizontalno povezivanje nastavnih sadržaja stručnih predmeta;

- metodičko osavremenjavanje nastave radi veće efikasnosti i ekonomičnosti nastave;

- izradu nastavnih sredstava i pripremu rukopisa udžbenika po novim nastavnim programima;

- adekvatniju proveru ostvarenosti ciljeva i zadataka obrazovanja.

Uvođenje organizacionih novina:

- uvođenje timskog rada u ostvarivanje programa i zajedničko praćenje efekta obrazovanja;

- ostvarivanje nastave korišćenjem savremenih tehnologija;

- bolja iskorišćenost nastavnih sredstava.

Očekivani ishodi ogleda:

- osposobljavanje učenika da razrađuje tehničke dokumentacije za izradu mašinskih elemenata u cilju reparacije mašinskih delova;

- osposobljavanje učenika da prikuplja informacije o radnoj sposobnosti i performansama mašinskih sklopova, elemenata i delova u cilju blagovremene zamene novim ili repariranim proizvodom;

- osposobljavanje učenika da prati radno stanje mašinskih sklopova, delova i elemenata;

- sticanje znanja i umenja za razrađivanje tehnološke postupke prilikom demontaže, defektaže i montaže mašinskih sklopova;

- osposobljavanje učenika da primenjuje odgovarajuće metode i postupke za reparaciju mašinskih delova i elemenata: reparaturno zavarivanje, navarivanje i metalizacija;

- osposobljavanje učenika da prati i utvrđuje greške prilikom izvođenja zavarivanja i metalizacije, kao i primena postupaka i metoda za kontrolu i ispitivanje istih;

- osposobljavanje učenika da koristi računar za potrebe dijagnostike i reparacije proizvoda;

- sticanje znanja i umenja za primenjivanje odgovarajućih programskih paketa za potrebe reparacije mašinskih delova;

- sticanje znanja, veština, navika i umenja za efikasno i kvalitetno primenjivanje sredstava zaštite na radu;

- osposobljavanje učenika da čuva životnu sredinu;

- bolje mogućnosti praćenja i procenjivanja, po potrebi i korigovanja, programa u toku trajanja ogleda.

Trajanje ogleda

Ogled se sprovodi od 1. septembra 2008. godine, kroz najmanje četiri generacije upisanih učenika. Za vreme trajanja ogleda moguća je promena broja odeljenja u kojima se ostvaruje ogled.

Način ostvarivanja ogleda

Ogled se ostvaruje na osnovu nastavnog plana i programa.

Za nastavnike srednjih stručnih škola u kojima se ostvaruje program ogleda, radi primene u svakodnevnom obrazovno-vaspitnom radu, organizovaće se obuke za:

- primenu novog nastavnog plana i programa;

- primenu novih metoda rada sa učenicima;

- stručno usavršavanje nastavnika u okviru matične struke.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zavod) i stručni aktivi utvrdiće ključne teme iz kojih je potrebno stručno usavršavanje nastavnika.

Zavod će formirati stručni tim od predstavnika visoko-školske ustanova, preduzetnika i privrednih društava i nastavnika srednjih stručnih škola, čiji je zadatak da radi na pripremi nastavnog materijala, nastavnih sredstava, priručnika i rukopisa za izradu udžbenika; da razradi postupke praćenja i ocenjivanja obrazovno-vaspitnog rada; da izradi testove sa zajedničkim sadržajima i zajednički postavljenim kriterijumima za procenu znanja.

Uslovi ostvarivanja programa

Ogled će se ostvarivati u uslovima svakodnevnog obrazovno-vaspitnog rada u školama.

Nastava se izvodi u odeljenju od 24 učenika. Nastavu izvode nastavnici škole kojoj je odobreno izvođenje ogleda.

Praćenje i vrednovanje ogleda

Ogled će pratiti Zavod - Centar za razvoj programa i udžbenika i prosvetni savetnik.

Škole koje realizuju ogled imaju obavezu da jednom godišnje, a posebno nakon završenog ogleda, podnesu detaljan izveštaj o toku izvođenja ogleda Ministarstvu prosvete i Zavodu - Centru za razvoj programa i udžbenika. Izveštaj treba da sadrži pregled svih ostvarenih rezultata, kako sa stručnog tako i sa pedagoško-psihološkog stanovišta.

Izveštaj će razmatrati komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva prosvete, Zavoda - Centra za razvoj programa i udžbenika i škole koje sprovode ogled.

Rezultati ogleda biće objavljeni na način dostupan široj stručnoj javnosti.

CILJEVI I OČEKIVANI ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA

 

za ogledni obrazovni profil: MAŠINSKI TEHNIČAR ZA REPARATURU

Nastavnim planom i programom srednjeg obrazovanja i vaspitanja za ogledni obrazovni profil mašinski tehničar za reparaturu utvrđuju se posebni ciljevi i zadaci kojima se obezbeđuje sticanje znanja, veština i sposobnosti za mašinskog tehničara za reparaturu i za nastavljanje školovanja.

Učenik nakon stečenog obrazovanja za mašinskog tehničara za reparaturu treba da ima odgovarajuća znanja, veštine i sposobnosti za obavljanje poslova:

- razrade tehničke dokumentacije za izradu mašinskih elemenata u cilju reparature mašinskih delova;

- prikupljanja informacija o radnoj sposobnosti i performansama mašinskih sklopova, elemenata i delova u cilju blagovremene zamene novim ili repariranim proizvodom;

- praćenja radnog stanja mašinskih sklopova, delova i elemenata;

- razrađivanja tehnoloških postupaka za demontažu, defektažu i montažu mašinskih sklopova;

- primenjivanja odgovarajućih metoda i postupaka za reparaturu mašinskih delova i elemenata: reparaturno zavarivanje, navarivanje i metalizacija;

- praćenja i utvrđivanja greške prilikom zavarivanja i metalizacije, kao i primene postupaka i metoda za kontrolu i ispitivanje istih;

- korišćenja računara za potrebe dijagnostike i reparature proizvoda;

- primenjivanja odgovarajućih programskih paketa za potrebe reparature mašinskih delova;

- primenjivanja znanja, veština i sposobnosti u vezi sa zaštitom na radu;

- čuvanja životne sredine.

Posebni ciljevi i očekivani ishodi obrazovanja i vaspitanja za ovaj obrazovni profil jesu:

- obezbeđivanje modernog obrazovanja zasnovanog na multidisciplinarnom i interdisciplinarnom pristupu obrazovanju, koje priprema učenike da steknu šira i primenljivija znanja i veštine, da se osposobe za lakše prilagođavanje raznim vrstama poslova i zadataka koji će im biti postavljani u toku rada;

- pružanje kvalitetnije i potpunije korelacije između predmeta, posebno stručnih, sa ciljem da učenici širinom znanja, osposobljavanjem za donošenje samostalnih odluka na osnovu različitih parametara koje treba da identifikuju i obrade i za preduzimanje inicijativa osposobe se za, takozvani, pogled odozgo, a ne samo za uspešno izvršavanje zadatih poslova;

- pružanje stručnih i pedagoških uslova da učenici usvajaju specifična dostignuća iz prirodnih i tehničkih nauka, a radi izgrađivanja stvaralačkog pristupa rešavanju tehničkih problema;

- omogućavanje učenicima da steknu aktivna znanja iz područja mašinstva, uz pomoć matematičkog i prirodno-naučnog obrazovanja; da upotpune, prošire i zaokruže znanja saznanjima iz kompatibilnih oblasti - elektrotehnike, elektronike i računarstva, programiranja i konstruisanja putem računara, preduzetništva, zaštite životne sredine;

- omogućavanje učenicima da stiču znanja povezana sa naprednim tehnologijama;

- podsticanje stvaralačke sposobnosti i kritičkog mišljenja učenika, nastavnim procesom identifikovanja i definisanja problema, pojedinačnog i grupnog istraživačkog rada, formulisanja hipoteza i rešavanja problema uz pomoć predmetnih nastavnika i samostalno;

- obezbeđivanje dovoljno pretpostavki kvalitetnog obrazovanja radi lakšeg i bržeg zapošljavanja, a najuspešnijim maturantima - za nastavak obrazovanja upisom na visokoškolske ustanove.

Način ostvarivanja programa ogleda (uputstvo)

Nastavni plan i program za obrazovni profil mašinski tehničar za reparaturu - ogled, iz opšteobrazovnih predmeta ostvaruje se u školama u kojima su školski prostor, oprema i nastavna sredstva obezbeđeni u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje plana i programa zajedničkih predmeta u stručnim školama za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme ("Prosvetni glasnik", broj 7/91).

Nastavni plan i program iz stručnih predmeta ostvaruje se u školama u kojima su školski prostor, oprema i nastavna sredstva obezbeđeni u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje plana i programa obrazovanja i vaspitanja za stručne predmete za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme i stručnim školama za područje rada mašinstvo i obrada metala ("Prosvetni glasnik", br. 8/91, 6/98, 3/99, 1/01 i 8/02) i posebnim Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava u stručnim školama koje ostvaruju nastavni plan i program ogleda za obrazovni profil mašinski tehničar za reparaturu.

Nastavnici sami pripremaju potrebna nastavna sredstva (prezentacije, grafofolije, šeme) u skladu sa ovim nastavnim planom i programom, koristeći:

- publikovana nastavna sredstva;

- profesionalne šeme audio i video uređaja.

Nastava se ostvaruje korišćenjem savremenih tehnologija.

Detaljna uputstva za ostvarivanje programa sadržana su u okviru svakog predmeta.

Vežbe, nastava u bloku i praktična nastava se ostvaruju podelom odeljenja na grupe, i to na sledeći način:

- odeljenje se deli na dve grupe, od po 12 učenika, iz predmeta:

1) Tehničko crtanje;

2) Modeliranje mašinskih delova;

3) Zavarivanje i srodni postupci;

4) Konstruisanje;

5) Praktična nastava u I i II razredu;

- odeljenje se deli na tri grupe, od po osam učenika, iz predmeta:

1) Tehnološki postupci sa kontrolom;

2) Organizacija rada i menadžment (u bloku);

3) Praktična nastava u III i IV razredu.

NASTAVNI PLAN

 

Područje rada:	MAŠINSTVO I OBRADA METALA
Obrazovni profil:	MAŠINSKI TEHNIČAR ZA REPARATURU - OGLED

 

Red. broj	I OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI A. OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI	PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					ČETVRTI RAZRED					UKUPNO
		razr. čas. nastava				Nastava u bloku god.	razr. čas. nastava				Nastava u bloku god.	razr. čas. nastava				Nastava u bloku god.	razr. čas. nastava				Nastava u bloku god.	razr. čas. nastava				Nastava u bloku god.
		NEDELJNO		GODIŠNJE			NEDELJNO		GODIŠNJE			NEDELJNO		GODIŠNJE			NEDELJNO		GODIŠNJE			NEDELJNO		GODIŠNJE
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	a. Srpski jezik i književnost b. __________ jezik i književnost*	3		108			3		111			3		108			3		96			12		423
2.	Srpski kao nematernji jezik*	2		72			2		74			2		72			2		64			8		282
3.	Strani jezik	2		72			2		74			2		72			2		64			8		282
4.	Sociologija											2		72								2		72
5.	Filozofija																2		64			2		64
6.	Istorija	2		72			2		74													4		146
7.	Muzička umetnost	1		36																		1		36
8.	Likovna kultura	1		36																		1		36
9.	Fizičko vaspitanje	2		72			2		74			2		72			2		64			8		282
10.	Matematika	4		144			4		148			4		144			4		128			16		564
11.	Računarstvo i informatika		2		72																		2		72
12.	Geografija	2		72																		2		72
13.	Fizika	2		72			2		74													4		146
14.	Hemija	2		72																		2		72
15.	Biologija	2		72																		2		72
16.	Ustav i prava građana																1		32			1		32
Ukupno A;		23	2	828	72	-	15	-	555	-	-	13	-	468	-	-	14	-	448	-	-	65	2	2299	72	-
Ukupno A:		25		900		-	15		555		-	13		468		-	14		448		-	67		2371		-

*Napomena: Za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika narodnosti (Zakon o srednjoj školi, član 5)

B. STRUČNI PREDMETI (teorija, vežbe, praktična nastava)		PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					ČETVRTI RAZRED					UKUPNO
		razr. čas. nastava				Nastava u bloku god.	razr. čas. nastava				Nastava u bloku god.	razr. čas. nastava				Nastava u bloku god.	razr. čas. nastava				Nastava u bloku god.	razr. čas. nastava				Nastava u bloku god.
		NEDELJNO		GODIŠNJE			NEDELJNO		GODIŠNJE			NEDELJNO		GODIŠNJE			NEDELJNO		GODIŠNJE			NEDELJNO		GODIŠNJE
		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
1.	Tehničko crtanje		3		108																		3		108
2.	Mašinski materijali	2		72																		2		72
3.	Mehanika	2		72																		2		72
4.	Otpornost materijala						2		74													2		74
5.	Mašinski elementi						2		74			2		72								4		146
6.	Modeliranje mašinskih delova							1		37			2		72								3		109
7.	Elektrotehnika i elektronika						2		74													2		74
8.	Termodinamika						2		74													2		74
9.	Hidraulika i pneumatika											2		72								2		72
10.	Organizacija rada i menadžment											2		72		30						2		72		30
11.	Tehnologija mehaničkih spojeva						2		74													2		74
12.	Zavarivanje i srodni postupci											2	1	72	36							2	1	72	36
13.	Ispitivanje mašinskih delova i konstrukcija																2		64			2		64
14.	Reparatura mašinskih delova																2		64			2		64
15.	Tehnologija obrade						2		74			2		72								4		146
16.	Konstruisanje																2	1	64	32		2	1	64	32
17.	Tehnološki postupci sa kontrolom																	2		64			2		64
18.	Praktična nastava					30		4		148			6		216			9		288	60		19		652	90
Ukupno B:		4	3	144	108	30	12	5	444	185	-	10	9	360	324	30	6	12	192	384	60	32	29	1140	1001	90
Ukupno B:		7		252		30	17		629		-	19		684		30	18		576		60	61		2141		90
Ukupno A + B:		27	5	972	180	30	27	5	999	185	-	23	9	828	324	30	20	12	640	384	60	97	31	3439	1073	90
Ukupno A + B:		32		1152		30	32		1184		-	32		1152		30	32		1024		60	128		4512		90
Ukupno časova:		32		1182			32		1184			32		1182			32		1084			128		4602

 

V. IZBORNI PREDMETI		PRVI RAZRED		DRUGI RAZRED		TREĆI RAZRED		ČETVRTI RAZRED		UKUPNO
		ned.	godišnje	ned.	godišnje	ned.	godišnje	ned.	godišnje	ned.	godišnje
1.	Verska nastava	1	36	1	37	1	36	1	32	4	141
2.	Građansko vaspitanje	1	36	1	37	1	36	1	32	4	141

Napomena: "Učenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta versku nastavu ili građansko vaspitanje, izborni predmet zadržava do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja." (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja član 69)

II OSTALI OBAVEZNI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA		PRVI RAZRED	DRUGI RAZRED	TREĆI RAZRED	ČETVRTI RAZRED	UKUPNO
		godišnje	godišnje	godišnje	godišnje	godišnje
1.	Čas odeljenjskog starešine/zajednice	72 časa	74 časa	72 časa	64 časa	282 časa
2.	Dodatni rad	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 120 časova
3.	Dopunski rad	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 120 časova
4.	Pripremni i društveno-korisni rad*	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 30 časova	do 120 časova

*Napomena: Ako se u toku godine ukaže potreba za njim.

III FAKULTATIVNI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA		PRVI RAZRED		DRUGI RAZRED			TREĆI RAZRED			ČETVRTI RAZRED		UKUPNO
		ned.	godišnje	ned.		godišnje	ned.		godišnje	ned.	godišnje	ned.	godišnje
1. FAKULTATIVNI NASTAVNI PREDMETI
1.1.	Jezik drugog naroda ili narodnosti sa elementima nacionalne kulture	2	72	2		74	2		72	2	64	8	282
1.2.	Drugi strani jezik	2	72	2		74	2		72	2	64	8	282
1.3.	Drugi stručni premeti*
2. FAKULTATIVNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI
2.1.	Ekskurzije	od 2 do 3 dana			od 2 do 3 dana			od 2 do 3 dana		do 5 dana		od 6 do 14 dana
2.2.	Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika	30-60 časova			30-60 časova			30-60 časova		30-60 časova		120-240 časova
2.3.	Hor	70 časova godišnje
2.4.	Kulturna i javna delatnost	2 radna dana

*Napomena: Fakultativni deo nastavnog plana i programa obuhvata predmete kojima se zadovoljavaju interesi učenika u skladu sa mogućnostima škole, kao i sadržaje i oblike slobodnih aktivnosti.

Osim navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu učenika iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planom drugih obrazovnih profila, kao i iz predmeta koji su od značaja za dalji nastavak školovanja.

OSTVARIVANJE NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA

 

BROJ I RASPORED RADNIH SEDMICA ZA ČETVOROGODIŠNJE OBRAZOVANJE
Razred	Razredno-časovna nastava	Nastava u bloku	Obavezne i fakultativne vannastavne aktivnosti	Priprema i izvođenje mature	Ukupno sedmica
		Stručni predmeti
Prvi razred	36 sedmica	1 sedmica	2 sedmice	-	39
Drugi razred	37 sedmica	-	2 sedmice	-	39
Treći razred	36 sedmica	1 sedmica	2 sedmice	-	39
Četvrti razred	32 sedmice	2 sedmice	2 sedmice	3 sedmice	39

 

B. STRUČNI PREDMETI

 

TEHNIČKO CRTANJE

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Tehničko crtanje jeste sticanje znanja o principima tehničkog crtanja i njihove primene u mašinstvu, kao i sticanje znanja iz onog dela kompjuterske grafike koji je neophodan da bi se većina nastavnih sadržaja ovog predmeta realizovala putem računara.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Tehničko crtanje jesu:

- osposobljavanje učenika za shvatanje prostora i prostorne predstave mašinskih delova, sklopova, mašina i postrojenja;

- osposobljavanje učenika za razumevanje i čitanje tehničke dokumentacije, komuniciranje i sporazumevanje u procesu rada;

- osposobljavanje učenika za primenu jednostavnog programskog paketa za konstruisanje pomoću računara i njegova implementacija u tehničkom crtanju;

- razvijanje osećanja za tačnost, preciznost, urednost, ekonomičnost, estetiku i odgovornost.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(0+3 časa nedeljno, 0+108 časova godišnje)

UVOD (1)

Zadatak i značaj tehničkog crtanja. Materijal i pribor za tehničko crtanje, rukovanje i održavanje.

TEHNIČKI CRTEŽI, STANDARDI I NJIHOVA PRIMENA U MAŠINSTVU (4)

Standardi i njihova primena. Vrste i označavanje standarda. Standardni brojevi, prečnici, konusi i nagibi. Vrste tehničkih crteža. Formati crteža. Pravljenje crteža. Razmera. Zaglavlja, sastavnice, izmene, brojevi crteža. Tipovi linija i njihova primena. Oprema crteža.

GEOMETRIJSKO CRTANJE (11)

Geometrijske konstrukcije: simetrala duži i ugla, međusobno paralelne i upravne prave, podela duži za određeni broj jednakih delova, određivanje središta datog kružnog luka, crtanje kružnog luka kroz tri date tačke, zajednička tangenta dveju kružnica sa iste i sa različitih strana osne linije.

Konture mašinskih delova: spajanje krakova, pravog, oštrog i tupog ugla lukom datog poluprečnika, spajanje luka i prave lukom datog poluprečnika, spajanje kružnih lukova lukom datog poluprečnika.

Konstruisanje u ravni u odgovarajućem programskom paketu. Upoznavanje sa izgledom ekrana u programskom paketu. Priprema ekrana za rad: prostor crteža, pomoćna mreža, koordinatni sistemi. Vrste koordinata. Naredbe za crtanje osnovnih dvodimenzionalnih oblika (prave i krive linije, pravougaonici, kružnice itd.).

Konstrukcija pravilnih poligona u datoj opisanoj kružnici. Krive linije: elipsa (konstrukcija pomoću koncentričnih kružnica, približnom metodom pomoću šestara, konstrukcija elipse kada su zadati spregnuti prečnici) parabola, hiperbola, sinusoida, zavojnica, evolventa, Arhimedova spirala i cikloida.

OSNOVE NACRTNE GEOMETRIJE (13)

Pojam i elementi projiciranja, centralno i paralelno, (koso i ortogonalno) projiciranje. Orijentacija u prostoru, kvadranti i oktanti, ortogonalni trijedar. Dekartov koordinatni sistem. Projiciranje tačke, projiciranje prave u posebnom i opštem položaju, prodor prave kroz projekcijske ravni, zaklonjenost (vidljivost) prave, međusobni položaj dveju pravih.

Ravan, određenost ravni, tragovi ravni, tačka i prava u ravni, horizontalne i frontalne ravni, projekcije tačke, prave i ravne, figure koje se nalaze u datoj ravni.

Transformacija projekcija tačke i prave, prava veličina duži i ugla koju duž zahvata sa projekcijskom ravni. Rotacija tačke i duži oko ose upravne na projekcijsku ravan, obrtanje oko sopstvene projekcije, prava veličina duži i ugla koju duž zahvata sa projekcijskom ravni.

Paleta alata u programskom paketu za pomeranje objekta, kopiranje, osno preslikavanje, formiranje nizova, obaranje i zaobljavanje ivica, odsecanje, produživanje, šrafiranje. Kriterijumi za precizno pogađanje karakterističnih tačaka. Rad u slojevima. Blokovi: formiranje, memorisanje i umetanje. Biblioteka blokova.

AKSONOMETRIJA (5)

Pojam i vrste aksonometrije. Izometrija. Kosa projekcija.

OSNOVE MAŠINSKOG TEHNIČKOG CRTANJA (24)

Ortogonalno projiciranje: pogledi, izgledi i njihov raspored. Projiciranje modela. Izbor potrebnog broja izgleda. Crtanje izometrijskih izgleda na osnovu ortogonalnih izgleda.

Preseci, prekidi i uprošćenja pri crtanju. Hrapavost i označavanje kvaliteta obrađenih površina na crtežu. Označavanje materijala na crtežu - oznakom, šrafurom, bojom.

Kotiranje, opšta načela, elementi kota, nanošenje kota. Kotiranje poluprečnika i prečnika kugle, konusa, nagiba, suženja. Tabelarno kotiranje. Izmena kota. Uprošćeno kotiranje.

Modul za kotiranje u programskom paketu: naredbe za kotiranje, promenljive za kotiranje, redno i paralelno kotiranje, asocijativno kotiranje.

Preseci mašinskih delova: uzdužni, poprečni i delimični presek, pun presek i polupresek. Kotiranje preseka mašinskih delova. Detalji i pogledi. Tolerancija dužina i uglova, slobodnih mera, oblika i položaja.

Izvođenje preseka u programskom paketu. Unos tolerancija. Ispisivanje teksta i specijalne oznake.

Štampanje: podešavanje crteža, papira, odgovarajućih jedinica, orjentacija crteža.

VEZE MAŠINSKIH ELEMENATA (4)

Navojne veze: zavojnice i navoj, vijak i navrtka. Kotiranje i označavanje navoja. Veze klinom. Opruge: zavojne, lisnate i tanjiraste. Zavareni sastavci, uprošćeno prikazivanje.

IZRADA CRTEŽA MAŠINSKIH DELOVA (9)

Pojam i značaj skiciranja u tehnici. Redosled operacija pri skiciranju. Snimanje delova. Pojam i postupak snimanja. Merni instrumenti za snimanje delova. Izrada skica.

Sadržaj crteža, bitni elementi crteža i njihov raspored. Izrada crteža mašinskih delova, sklopova i podsklopova na osnovu skica. Izrada crteža mašinskog dela na osnovu sklopnog crteža, izrada sklopnog crteža na osnovu crteža delova.

TEHNIČKA CRTANJA U 3D (5)

Osnovni trodimenzionalni oblici. Rad sa koordinatnim sistemima. Bulove operacije nad objektima. Obaranje i zaobljivanje ivice na telima. Nevidljive ivice. Formiranje tela rotiranjem. Formiranje izometrijskih i ortogonalnih pogleda. Rad sa slajdovima. Finalna obrada trodimenzionalnog modela. Informacije o konstruisanom objektu.

U toku školske godine program predviđa izradu šest grafičkih radova.

Prvi grafički rad (4)

- Linije, upotreba linija.

Drugi grafički rad (4)

- Prava veličina slike.

Treći grafički rad (4)

- Aksonometrija.

Četvrti grafički rad (6)

- Jednostavni mašinski delovi: crtanje potrebnog broja projekcija, preseci, kotiranje, kvalitet obrađene površine i tolerancije.

Peti grafički rad (5)

- Navojne veze.

Šesti grafički rad (9)

- Sklopni crtež. Dva crteža detalja.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Imajući u vidu da je tehnički crtež jezik sporazumevanja inženjera i tehničara, proizlazi da tehnički crtež mora biti tačan, potpuno grafički opremljen, jasan i uređen saglasno zahtevima odgovarajućih tehničkih propisa. Otuda je neophodno biti dosledan u zahtevima da učenik pri izradi tehničkih crteža mora biti disciplinovan u primeni propisa određenih u teorijskim obradama iz oblasti primene pravila: projektovanja, kotiranja, označavanja kvaliteta određenih površina, označavanja profila, materijala i drugih pojedinosti. Tehnički crtež mora biti pedantno urađen, tehnički ispravan i korisnik ne sme biti doveden u dilemu pri očitavanju bilo koje veličine označene na crtežu. Od suštinskog je značaja da gradivo koje se obrađuje u oblasti teorije tehničkog crtanja bude u potpunosti prožeto gradivom iz domena kompjuterske grafike. Oba područja se tokom godine moraju paralelno nadograđivati i dopunjavati, tako da učenik po odslušanom predmetu bude sa solidnim teorijskim znanjem i praktičnim alatima za izradu tehničkih crteža, a samim tim u potpunosti pripremljen da odgovori zahtevima predmeta mašinskih elemenata i sl, kao i savremenim zahtevima svog smera i struke, uopšte.

U cilju uvežbavanja primene pravila i tehničkih propisa, nakon obrade svakog pojedinog dela gradiva učenici treba da urade grafički rad koji predstavlja sintezu upravo obrađenog gradiva, a gde je to moguće, grafički rad treba da uključi i prethodne nastavne teme.

Predviđeni grafički radovi su:

- Prvi grafički rad (4) radi se na formatu A4, na hamerhartiji, grafitnom olovkom, i obuhvata vrste linija u tehničkom crtanju i njihovu primenu.

- Drugi grafički rad (4) radi se na formatu A3, na računaru i obuhvata kombinaciju krivih linija koje treba povezati.

- Treći grafički rad (4) radi se na formatu A3, na računaru i izvodi se posle nastavne teme aksonometrija, obuhvatajući tu problematiku.

- Četvrti grafički rad (6) radi se na formatu A4, na računaru. Rad obuhvata prikazivanje jednostavnijeg mašinskog dela sa kompletnim podacima koji definišu prikazani deo.

- Peti grafički rad (5) radi se na formatu A3, na računaru i obuhvata prikazivanje navojnih parova sa potrebnim veličinama koje određuju predstavljeni navojni par.

- Šesti grafički rad (9) obuhvata izradu crteža određenog mašinskog sklopa na formatu A3 i dva crteža detalja iz sklopa, koji se rade na formatu A4. Rad se realizuje na računaru.

Grafičke radove koncipirati tako da ih učenici mogu završiti na redovnim časovima u školi.

Izrada grafičkih radova mora biti pod punom kontrolom predmetnog nastavnika. Svaki grafički rad se ocenjuje i ta ocena ulazi u godišnju ocenu rada predmeta.

MAŠINSKI MATERIJALI

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Mašinski materijali jeste da se produbi znanje učenika o strukturi supstanci i zavisnost svojstava supstance od strukture radi njihove primene u mašinstvu i u drugim granama tehnike.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Mašinski materijali jesu:

- osposobljavanje za pravilan i racionalan izbor materijala;

- upoznavanje načina označavanja materijala po standardu;

- upoznavanje tehničkih legura (čelici i livena gvožđa);

- upoznavanje kompozitnih materijala (njihov sastav, svojstva i primena);

- upoznavanje svojstava, sastava i primene legura bakra i aluminijuma;

- upoznavanje vrsta, svojstava i primene plastičnih masa u mašinskoj industriji;

- upoznavanje karakteristika, primene i osobina elektrotehničkih materijala, superprovodnika, poluprovodnika i dielektrika;

- upoznavanje standarda koji se odnose na elektrotehničke materijale;

- pravilan izbor materijala u praksi; razvijanje interesovanja za redovno praćenje stručne literature iz oblasti savremenih materijala, kao i kreativan odnos prema razvoju novih i primeni postojećih tehničkih materijala.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

I. MAŠINSKI MATERIJALI

UVOD (1)

Značaj, podela i vrste mašinskih materijala.

FIZIČKA SVOJSTVA MAŠINSKIH MATERIJALA (2)

Svojstva mašinskih materijala u zavisnosti od vrste hemijske veze. Fizička svojstva mašinskih materijala: zapreminska masa, temperatura topljenja, električna i toplotna provodljivost, magnetna svojstva.

MEHANIČKA SVOJSTVA MAŠINSKIH MATERIJALA (10)

Vidovi naprezanja (napon, deformacije). Elastične i plastične deformacije. Ispitivanje zatezanjem. Ispitivanje tvrdoće po Brinelu (HB), Vikersu (HV) i Rokvelu (HRc i HRb). Ispitivanje tvrdoće dinamičnim dejstvom sile. Ispitivanje žilavosti (Šarpijevo klatno) i ispitivanje dinamičke čvrstoće. Ispitivanje materijala bez razaranja: magnetom, g-zracima, rentgenskim zracima i ultrazvukom. Hemijska svojstva materijala. Pojam, nastanak i vrste korozije. Zaštita od korozije, nanošenjem premaza i presvlake.

STRUKTURA METALA I LEGURA (8)

Kristalna građa materijala: kubna kristalna rešetka, heksagonalna i tetragonalna. Proces kristalizacije. Kristalizacija metala i legura: krive hlađenja i zagrevanja metala i legura. Dijagrami stanja legura; čvrsti rastvor sa potpunom rastvorljivošću komponenata (Ni - Cu) legure sa eutektikumom (Cd - Zn) i legure sa peritektikumom (Cu - Zn).

TEHNIČKO GVOŽĐE (8)

Pojam tehničkog gvožđa. Kriva hlađenja čistog gvožđa. Dijagram stanja FeC. Sirovo gvožđe, dobijanje i vrste. Livena gvožđa, vrste (sivi, nodulirani i temper liv), sastav, svojstva, primena i označavanje po standardu. Čelik, uticaj stalnih i legirajućih elemenata na svojstva. Podela čelika prema nameni: konstrukcioni i alatni. Označavanje čelika po standardu. Tehnička obrada: kaljenje i žarenje. Termohemijska obrada; cementacija i nitriranje.

OBOJENI I LAKI METALI (4)

Bakar i njegove legure: mesing i bronza. Vrste, namena i označavanje. Aluminijum i njegove legure: siluminijumi i duraluminijumi (vrste, namena i označavanje).

PLASTIČNE MASE (3)

Dobijanje, svojstva i podela. Polarizacija plastičnih masa. Plastične mase za izradu konstrukcionih elemenata: poliesteri, polivinilhlorid (PVC), polipropilen, poliamid.

KOMPOZITNI MATERIJALI (2)

Kermeti na bazi keramičke i metalne faze svojstava i namena kermeta. Kompozitni materijali na bazi poliester-stakleno vlakno.

II. ELEKTROTEHNIČKI MATERIJALI

UVOD (1)

Elektrotehnički materijali (primena, osobine, struktura/sastav, sinteza/obrada).

STRUKTURA ELEKTROTEHNIČKIH MATERIJALA (5)

Hemijske veze (kovalentne, jonske, metalne). Kristalne strukture sa neusmerenim i usmerenim hemijskim vezama. Nesavršenosti kristala (tačkaste, dislokacione). Struktura nekristalnih materijala. Veza između strukturnih i električnih osobina materijala.

PODELA ELEKTROTEHNIČKIH MATERIJALA (6)

Podela prema veličini energetskog procepa i specifičnoj električnoj otpornosti. Inženjering energetskog procepa. Primena materijala prema veličini i vrsti energetskog procepa.

ELEKTROTEHNIČKI MATERIJALI (18)

Poluprovodnici (Si, Ge, Ga, As itd.) dobijanje masivnih i tankih poluprovodničkih monokristala; tehnologija integrisanih kola. Perspektive. Provodnici (Cu, Al, i sl, otporne legure, specijalni provodni materijali). Superprovodnici (niskotemperaturski, visokotemperaturski), aktivni: (kondenzatorski, piezoelektrični, tečni kristali i sl). Magnetici (magnetno meki: transformatorski i dinamo limovi, memorije; magnetno tvrdi: stalni magneti, memorije).

ISPITIVANJE OSOBINA ELEKTRIČNIH MATERIJALA (4)

Optička, električna, dielektrična, magnetna, superprovodna ispitivanja.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Koncepcija ovog programa omogućava da učenici prošire i prodube znanja u oblasti tehničkih materijala i da na osnovu stečenih znanja vrše pravilan izbor ovih materijala za ugrađivanje u mašinske konstrukcije (u mašinstvu i u drugim granama tehnike).

Treba objasniti zavisnost mehaničkih svojstava materijala od tipa hemijske veze. Obraditi tehničko gvožđe, tehnologiju dobijanja sirovog gvožđa i čelika u najkraćim crtama, pri čemu je bitno da učenik shvati njihova svojstva i da ih razlikuje. Posebnu pažnju obratiti na dijagram Fe-Fe3C, radi shvatanja obrazovanja kristalnih struktura (austenit, ferit, perlit, cementit, ledeburit) i uticaj ovih struktura na ponašanje legura gvožđa. Svojstva čelika treba definisati u zavisnosti od sadržaja ugljenika.

U okviru sadržaja o obojenim metalima i legurama nastojati da se shvati red veličina legirajućih elemenata u sastavu legure i karakteristična svojstva legura. Osim objašnjenja starog načina obeležavanja legura po JUS-u, koji daje i njihov kvalitativan i kvantitativan sastav, ilustracije radi, treba dati i primer obeležavanja po jedne legure po novom načinu obeležavanja, koji je značajan za njihovu računarsku obradu.

Vrsta i obim sadržaja programa upućuju da treba pri izvođenju nastave koristiti, pored ostalih, i nastavna sredstva: kidalicu, Šarpijevo klatno, aparat za ispitivanje tvrdoće i dr. Takođe, treba koristiti i seriju dijapozitiva.

Priroda sadržaja predmeta upućuje da se nastava izvodi u specijalizovanoj učionici.

Sadržaj ovog predmeta treba realizovati uz apsolutnu korelaciju sa sadržajima predmeta: hemija, fizika i tehnologija obrade.

MEHANIKA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Mehanika jeste da omogući učeniku da stekne znanja iz oblasti mehanike, kao što su: statika, kinematika, dinamika tačke i dinamika sistema radi njihove primene u mašinstvu i u drugim granama tehnike.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Mehanika jesu:

- sticanje znanja o osnovnim mehaničkim zakonitostima;

- sticanje znanja o metodama i postupcima rešavanja problema u tehnici primenom mehaničkih zakonitosti;

- razvijanje logičkog mišljenja o mehaničkim relacijama i rasuđivanje;

- primena znanja mehanike u procesu usvajanja sadržaja stručnih predmeta;

- razvijanje samostalnosti u radu, smisla za tačnost i preciznost u radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

UVOD (1)

Teorijska mehanika i njeno mesto među prirodnim naukama. Objektivni karakter zakona mehanike. Uloga i značaj aksioma i apstrakcija u mehanici. Mehanika kao teorijska osnova savremene tehnike. Osnovne istorijske etape razvitka mehanike.

I. STATIKA

UVOD U STATIKU I SISTEM SUČELJENIH SILA (8)

Predmet statike i kratak osvrt na njen razvitak. Osnovni pojmovi statike, apsolutno kruto telo, materijalna tačka, sila, ekvivalentni sistemi sila, uravnoteženi sistem sila. Aksiomi statike. Slobodno kruto telo. Veze i reakcije veza.

Grafičke metode slaganja sučeljenih sila. Razlaganje sile na dve komponente. Projekcija sile na osu. Analitička metoda predstavljanja i slaganja sila. Uslovi ravnoteže sistema sila - analitički i grafički. Moment sile za tačku. Definicija i pravilo. Varinjonova teorema.

SISTEM PROIZVOLJNIH SILA U RAVNI (8)

Slaganje dve paralelne sile istih i suprotnih smerova. Razlaganje sile na dve komponente. Spreg i moment sprega. Transformacije spregova. Slaganje sile i sprega. Teorema o paralelnom prenošenju sile. Redukcija sile na tačku. Redukcija proizvoljnog ravanskog sistema na tačku. Glavni vektor i glavni moment. Određivanje glavnog vektora i glavnog momenta ravanskog sistema sila. Analitički uslovi ravnoteže sistema proizvoljnih sila u ravni. Metod poligona i verižnog poligona sila. Računska metoda. Razlaganje sile u tri data pravca.

TEŽIŠTE (CENTAR MASA) (8)

Sistem vezanih paralelnih sila. Pojam težine i težišta. Grafičko i analitičko određivanje težišta linija (duži, luka i složenih linija), ravanskih figura (trougao, trapez, četvorougao, kružni isečak i odsečak, polukrug i složene ravanske figure) i tela (valjak, prizma, piramida, kupa, lopta i složenih tela). Papus-Guldinove teoreme. Vrste ravnoteže.

RAVANSKI NOSAČI (8)

Oslonci i ležišta prostih nosača. Vrste nosača i opterećenja. Grafičko i analitičko određivanje reakcija veza punih ravanskih nosača, opterećenih koncentrisanim teretima (kosi i vertikalni), kontinualnim, jednolikim opterećenjima, spregovima i kombinovano. Osnovne statičke veličine u poprečnim presecima punih ravanskih nosača. Konstrukcija statičkih dijagrama grafičkom i analitičkom metodom kod proste grede, grede sa prepustima i konzole.

TRENJE (3)

Pojam i vrste trenja. Kulonovi zakoni. Trenje klizanja. Otpor trenja pri kotrljanju. Transmisioni prenos kaišem. Kočnice.

II. KINEMATIKA

KINEMATIKA KRUTOG TELA (14)

Ravno kretanje krutog tela. Složeno kretanje tačke i krutog tela (apsolutno, prenosno i relativno kretanje, brzine i ubrzanja). Određivanje putanja, brzina i ubrzanja tačaka članova mehanizama.

III. DINAMIKA

UVOD (1)

Zadatak i osnovni pojmovi. Zakoni dinamike. Veličine jedinica mera.

DINAMIKA METRIJALNE TAČKE (7)

Određivanje sile kada je poznato kretanje tačke. Određivanje zakona kretanja kada su poznate sile. Pravolinijsko kretanje tačke pod dejstvom konstantne sile (vertikalni hitac naniže u bezvazdušnom prostoru, slobodan pad u bezvazdušnom prostoru, vertikalni hitac naviše u bezvazdušnom prostoru). Rad sile. Snaga. Koeficijent korisnog dejstva. Opšti zakoni dinamike materijalne tačke.

DINAMIKA SISTEMA MATERIJALNIH TAČAKA (4)

Sistem materijalnih tačaka. Spoljašnje i unutrašnje sile. Masa sistema. Središte sistema. Zakon o kretanju središta masa. Zakon o promeni količine kretanja materijalnog sistema. Kinetička energija sistema. Zakon o promeni kinetičke energije sistema.

DINAMIKA KRUTOG TELA (10)

Osnovni zadaci dinamike krutog tela. Osnovna jednačina dinamike translatornog kretanja krutog tela. Osnovna jednačina dinamike kretanja krutog tela oko nepomične ose. Rad i snaga pri obrtnom kretanju. Osnovne jednačine dinamike ravnog kretanja krutog tela. Analiza sila u mehanizmima, klasifikacija sila, sile pritiska u kinematičkim parovima (analiza sila u zupčastom kinematičkom paru) određivanje uravnotežavajuće sile. Trenje u zavojnom paru. Analiza sila i momenta kod planetnih mehanizama. Analiza sila, koeficijent korisnog dejstva i ugao pritiska kod bregastih mehanizama.

U toku godine uraditi tri grafička rada iz oblasti statike, kinematike i dinamike.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Mehanika izučava oblasti: statika, kinematika i dinamika.

U ostvarivanju programa statike učenici prvo treba da upoznaju način grafičkog predstavljanja sile i određivanje rezultata sila. Primere koji se rade iz dela statike kao i iz kinematike i dinamike treba uzimati iz oblasti mašinstva. Pri obradi sadržaja statike krutog tela, probleme treba rešavati računskim i grafičkim putem, pri čemu treba posvetiti posebnu pažnju momentu sile i sprega sila. Pored navedenog učenici moraju shvatiti i biti u stanju da primenjuju osnovne statičke uslove ravnoteže tela, načiniti razliku između veličina kao što su: sila, moment sile i sprega sile. Treba uvežbati primenu Varinjonove teoreme na što većem broju primera, kao i primenu uslova ravnoteže sistema proizvodnih sila. Ravanske nosače rešavati sa koncentrisanim i kontinualnim opterećenjem, sa grafičkim predstavljanjem dijagrama momenata, aksijalnih i transverzalnih sila. Trenje obraditi na većem broju primera i ukazati na štetnost i podobnost pojava trenja.

Određivanje težišta linije, površine i tela računski i grafički određivati na primerima, a potom primere zadati učenicima za uvežbavanje. Vrednosti položaja težišta određene računskim putem moraju se složiti sa vrednošću dobijenom grafičkim putem.

Pri izlaganju i utvrđivanju gradiva treba insistirati na terminološkoj preciznosti, kao i pri objašnjavanju svakog obrasca treba izvesti dimenzionu analizu za veličinu koju određuje.

U realizaciji sadržaja programa kinematike i dinamike u uvodnom delu treba naglasiti značaj određivanja tačke u ravni i u prostoru, što predstavlja osnove za izučavanje kinematike i dinamike. Učenici moraju vladati pojmovima krutog tela i materijalne tačke, kao i elementima i zakonima kretanja tačke i tela, kao što su konačne jednačine kretanja tačke, linija putanje, zakona puta kretanja tačke ili tela itd.

Učenici kroz primere treba da ovladaju ravanskim kretanjem krutog tela. Na dobro odabranim primerima pokazati značaj i razlog proučavanja kinematike.

Ključni pojmovi na koje treba obratiti pažnju pri obradi dinamike su: rad, snaga, stepen korisnog dejstva, kinetička i potencijalna energija, količina kretanja, impuls sile i sl, za koji treba uraditi veći broj primera, s obzirom na to da je primena ovih veličina u mašinstvu mnogostruka. Dinamiku sistema treba objasniti jednostavnijim primerima i njihovom analizom u toku rešavanja. Prilikom obrade metodskih jedinica kinematike i dinamike, vrlo je važno uspostavljati veze ovog predmeta sa nastavnim gradivom fizike, mašinskih elemenata, otpornosti materijala i drugih nastavnih predmeta, pri čemu treba učenicima jasno primerima pokazati njihovu povezanost. Teorijske postavke u što većem broju slučajeva povezati i ilustrovati primerima iz tehničke prakse i to iz oblasti primenjenih mehanizama, kako bi učenicima materija bila što razumljivija i očiglednija. Učenicima treba obavezno davati domaće zadatke (najčešće primere iz prakse), koje treba uredno pregledati i proveravati samostalnost učenika u izradi zadataka. Zato učenike nakon određene oblasti treba uvesti u metodologiju rešavanja zadataka iz te oblasti, radi sticanja samostalnosti u rešavanju praktičnih primera.

Proveru usvojenosti pređenog gradiva i samostalnosti u rešavanju zadataka iz ovog programa, vršiti kroz oblike saradnje sa učenicima na času, pismenih vežbi, klasičnih odgovora i urednosti izrade domaćih zadataka.

OTPORNOST MATERIJALA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Otpornost materijala jeste da, zajedno sa statikom, fizikom i matematikom stvori potrebno znanje za dalje proučavanje tehničkih disciplina.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Otpornost materijala jesu:

- upoznavanje učenika o vrstama i karakteristikama raznih naprezanja materijala;

- sticanje znanja o ponašanju tehničkih materijala pod dejstvom opterećenja koja na njih deluju;

- upoznavanje složenih naponskih stanja;

- osposobljavanje učenika za primenu teorijskih znanja u praktičnom rešavanju problema.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Zadatak otpornosti materijala. Kruta i čvrsta tela. Spoljašnje i unutrašnje sile. Vrste i naprezanja. Naponi i deformacije. Osnovne hipoteze i pretpostavke otpornosti materijala.

AKSIJALNO NAPREZANJE (14)

Deformacije pri aksijalnom naprezanju. Dijagram napona i dilatacija. Kriva dinamičke čvrstoće. Hukov zakon. Dimenzionisanje štapa. Dozvoljeni napon. Stepen sigurnosti. Uticaj sopstvene težine i temperature na napone i deformacije. Kosi presek. Morov krug. Statički neodređeni zadaci.

SMICANJE (8)

Naponi i deformacije. Hukov zakon pri smicanju. Modul klizanja. Proračun elemenata izloženih smicanju i uslovi za dimenzionisanje.

GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE RAVNIH I POPREČNIH PRESEKA (24)

Statički moment površine. Moment inercije: kvadranti, centrifugalni i polarni. Hajgens-Štajnerova teorema. Moment inercije osnovnih ravanskih figura (kvadrat, pravougaonik, trougao, krug, kružni prsten, polukrug, elipsa). Glavni moment inercije.

Glavni centralni moment inercije. Elipsa inercije. Standardni profili. Izračunavanje glavnih centralnih momenata inercije složenih figura.

UVIJANJE (6)

Naponi i deformacije. Dijagrami momenata uvijanja. Dimenzionisanje lakih transmisionih vratila.

SAVIJANJE (12)

Čisto savijanje. Raspored normalnih napona. Otporni momenti raznih ravanskih preseka. Proračun nosača izloženih savijanju. Konzola. Mašinske grupe (mehanizmi).

IZVIJANJE (6)

Ojlerova kritična sila. Dimenzionisanje vitkih štapova prema Ojleru, Tetmajeru i Omega postupku.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

U realizaciji sadržaja programa otpornosti materijala, pojmove povezati sa sadržajima statike. Iz tih razloga pre prelaska na obradu metodske jedinice iz otpornosti materijala treba utvrditi polazne osnove iz statike, na koje će se oslanjati izlagano gradivo. Takođe, potrebno je pre obrade aksijalnog naprezanja ukratko obnoviti određivanje sila u štapovima iz statike. Pri obradi aksijalnih naprezanja voditi računa da učenici shvate sve pojmove u celini i interpretiraju ih preko praktičnih primera.

Pri obradi smicanja koristiti pogodne praktične primere, od kojih se istovremeno javljaju aksijalna naprezanja i smicanje. Pri obradi savijanja posebno mesto dati određivanju momenta inercije preseka uz primenu Štajnerove teoreme, koristeći se pri tome odgovarajućim tablicama profila.

Motivisati učenike na izradu više zadataka, a posebno na izradu grafičkih radova, koje treba raditi kao domaće zadatke. Grafički radovi se ocenjuju i njihova ocena ulazi u godišnju ocenu predmeta. Broj i strukturu grafičkih radova određuje nastavnik, a treba da ih bude najmanje dva. Pri utvrđivanju gradiva insistirati na preciznosti odgovora i terminologiji, a za svaki obrazac izvesti dimenzionu analizu. Uputno je posle obrade određene celine dati kombinovanu pismenu vežbu sa teorijskim pitanjima i zadacima iz tih oblasti, radi provere usvojenosti gradiva i iste ocenjivati, čija ocena ulazi u godišnju ocenu predmeta.

MAŠINSKI ELEMENTI

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Mašinski elementi jeste da učenici steknu teorijska znanja iz te oblasti, kao i da se osposobe za analizu prilikom konstruisanja osnovnih mašinskih elemenata i jednostavnijih sklopova.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Mašinski elementi jesu:

- upoznavanje učenika sa osnovnim karakteristikama, podelom i vrstama mašinskih elemenata;

- osposobljavanje učenika za proračun i dimenzionisanje mašinskih elemenata uz prethodno definisanje vrsta opterećenja i naponskih stanja u mašinskom elementu i sistemu u celini;

- osposobljavanje učenika za korišćenje standardnih i preporučljivih vrednosti i veličina iz tablice, dijagrama i standarda;

- upoznavanje učenika sa osnovnim načelima konstruisanja i projektovanja u mašinstvu;

- upoznavanje sa osnovnim elementima teorije povezanosti mašinskih elemenata i sistema;

- razvijanje interesovanja učenika za redovno praćenje stručne literature iz oblasti savremene tehnike i konstruisanja;

- razvijanje kreativnog odnosa učenika prema razvoju konstrukcije kao i stvaranju inovacija i tehničkih unapređenja, konstruisanja novih oblika i savremenih mašinskih sistema.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (1)

Definicija, podela i klasifikacija mašinskih elemenata. Sklopovi, elementi konstrukcije i osnovni delovi mašinskih sklopova. Standardizacija i tipizacija u mašinstvu.

TOLERANCIJE MERA I OBLIKA (8)

Pojam tolerancije i cilj propisivanja tolerancije. Vrste dužinskih mera. Pojmovi i definicije tolerancije dužinskih mera. Kvalitet tolerancije. Položaj tolerancijskih polja. Vrste naleganja i sistemi naleganja. Tolerancije slobodnih mera. Osnovno o složenim tolerancijama. Tolerancija oblika položaja površina.

OSNOVE PRORAČUNA MAŠINSKIH ELEMENATA (10)

Opšti pogled, definicija proračuna i programiranja. Opterećenje mašinskih elemenata. Naprezanje, naponi i definisanje mašinskih elemenata - delova. Koncentrecija napona i drugi uticaji na dinamičku čvrstoću mašinskih elemenata. Stepen sigurnosti i dozvoljeni naponi.

NERAZDOJIVI SPOJEVI (10)

Vrste nerazdvojivih spojeva. Primena i način izrade:

- Zakovni spojevi: vrste, svojstva, način prenošenja opterećenja i primena zakovanih spojeva, zakovica i priprema limova za zakivanje. Materijal za zakovice. Način zakivanja. Izbor zakovica. Vrste spoja i način zakovanih spojeva za čelične i lake konstrukcije.

- Zavareni spojevi: osnovni pojmovi. Vrste zavarenih spojeva i primena limova za zavarivanje. Proračun zavarenih spojeva.

Lemljeni spojevi: svojstvo i primena lemljenih spojeva. Vrste lemova. Nosivost lemljenih spojeva.

Lepljeni spojevi: svojstvo, nosivost i primena lepljenih spojeva.

RAZDVOJIVI SPOJEVI (22)

Vrste i primena razdvojivih spojeva.

Navojni spojevi: vrste, podela i primena navojnih spojeva. Zavojnica i navoj. Vrste navoja i obeležavanje. Oblici vijka i navrtki i njihova upotreba. Ključevi i odvijači. Materijal za vijke i navrtke. Oblici čvrstih navojnih spojeva i njihovo ostvarivanje. Osiguranje navojnih spojeva protiv odvrtanja. Sile u delovima poprečno-opterećenih navojnih spojeva. Radna opterećenja. Radna opterećenja i radni dozvoljeni naponi. Pokretni navojni spojevi: opterećenje, samokočenje i stepen korisnog dejstva. Crtanje navojnih spojeva vijaka i navrtki.

Spojevi pomoću klinova i žlebni spojevi: spojevi pomoću klinova za prenošenje sile i obrtnog momenta. Način prenošenja opterećenja, oblici klinova i naleganja. Radni i dozvoljeni naponi, u spoju pomoću klina bez nagiba. Žlebni spojevi sa ravnim i evolventnim bokovima, geometrijske mere, tolerancije i naleganja, radni i dozvoljeni naponi.

Stezni spojevi: vrste spojeva, podela i primena. Stezni spojevi ostvareni pomoću klinova. Stezni spoj ostvaren pomoću vijka. Stezni spoj sa konusnim površinama. Spojevi sa opružno zateznim prstenovima. Presovani sklopovi, oblici naleganja, način ostvarivanja spoja. Provera nosivosti i napona.

ELASTIČNI SPOJEVI (5)

Namena i vrsta opruga. Podela opruga. Materijal za izradu opruga. Osnovna obeležja opruga (nagib, krtost, jedinični nagib, deformacijski rad). Prave opruge. Spiralne opruge. Prstenaste opruge. Lisnate opruge (proste i složene). Torzione opruge. Gumene opruge.

ELEMENTI OBRTNOG KRETANJA (18)

Opšti pogled, podela, svojstva i primena elemenata obrtnog kretanja.

Osovine: primena, svojstva, podela, konstrukcijski oblici. Dimenzionisanje i materijali za osovine. Crtež osovine.

Osovinice: vrste, svojstva, konstrukcijski oblici. Dimenzionisanje i materijal, crtež osovinice.

Vratila: zadatak, podela i konstrukcijski oblici vratila opremanja vratila, momenti savijanja i uvijanja. Nominalni i stvarni naponi u pojedinim presecima vratila. Dozvoljeni naponi i ugao uvijanja vratila. Materijal za vratila.

Rukavci i podglavci: vrste rukavaca, podela, konstrukcijski oblici. Proračun rukavaca.

U toku školske godine potrebno je uraditi konstruktivne vežbe iz sledećih oblasti:

1) Tolerancije dužinskih mera.

2) Navojni spoj. Proračun konstrukcije i crtež vijka.

3) Osovina, osovinica ili vratilo. Proračun konstrukcija i crtež.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

UVOD (1)

Definicija, podela i klasifikacija ležišta.

LEŽIŠTA (3)

Svojstva i podela. Stanje između dodirnih površina i ležišta. Mazivo. Dovod maziva u naprave za podmazivanje. Konstrukcija ležišta i podmazivanje. Naleganje rukavca i ležišta. Oblici ležišta. Materijal za ležišne čaure, posteljice i kućice. Proračun radijalnog i aksijalnog kliznog ležišta.

LEŽAJI (5)

Vrste i svojstva ležaja. Opterećenja ležaja i prikazivanje na crtežu. Učvršćivanje ležaja sa rukavcem i kućicom. Način ugradnje i održavanja ležaja. Demontaža ležaja. Trenje, podmazivanje i zaptivanje ležaja. Izbor i provera ležaja. Kućice za ležajeve.

SPOJNICE (7)

Zadatak i podela. Konstrukcijski oblici i svojstva pojedinih vrsta spojnica. Izbor i provera osnovnih vrsta. Način ugradnje i puštanje u pogon. Neelastične spojnice - krute, dilatacione i zglobne. Elastične spojnice - sa ulošcima, sa gumenim vencem i čeličnom trakom. Isključne i uključno-isključne spojnice: kandžasta, zupčasta, frikciona sa lamelama i elektromagnetne, sigurnosne, jednosmerne i hidrodinamičke spojnice.

ELEMENTI ZA PRENOS SNAGE (56)

Zadatak, podela, oblast primene, princip prenošenja snage.

Frikcioni parovi: namena, konstrukcioni oblici i podela. Osnovne geometrijske i kinematske veličine cilindričnih, žlebnih i konusnih frikcionih parova sa stalnim prenosnim odnosom. Materijal i osnovni proračun čvrstoće. Frikcioni parovi sa promenljivim prenosnim odnosom.

Zupčasti parovi: svojstva i podele. Oblici zubaca i zupčanika. Prenosni odnos. Osnovni kinematski odnosi i osnovno pravilo sprezanja evolventnih zupčanika.

Cilindrični zupčani parovi: standardni profil i osnovna zupčanica. Geometrijske i kinematske veličine pri sprezanju zupčanice i zupčanika i pri sprezanju dva zupčanika. Stepen stezanja. Spojni cilindrični parovi sa kosim zupcima. Opšti pojmovi i osobine. Konstruktivni oblici. Crtež zupčanika.

Konični zupčasti parovi: opšti pojmovi i osobine. Kinematski i dopunski odnosi. Osnovna zupčanica. Osnovne geometrijske i kinematske veličine koničnog zupčastog para sa spoljnim ozubljenjem. Crtež zupčanika.

Hiperboloidni zupčani parovi: opšti pojmovi i vrste. Pužasti parovi. Osnovne geometrijske i kinematske veličine. Konstruktivni oblici pužnih parova. Crtež puža i pužnog zupčanika.

Čvrstoća zupčastih parova: opterećenje cilindičnih zupčastih parova. Opterećenje zubaca i zupčanika. Naprezanje i naponi u podnožju zubca zupčanika. Naprezanje i naponi na bokovima zubaca. Materijal za izradu zupčanika. Sile na zupčanim parovima.

Lančani parovi: svojstva lančanih parova. Vrste lanaca za prenos snage. Spojni članci. Označavanje zglobnih lanaca za prenos snage. Proračun prenosa lancem, izbor i provera lanaca. Oblici lančanika i materijal za izradu. Osnovne geometrijske mere lančanika za prenos snage. Crtež lančanika.

Kaišni i remeni parovi: svojstva, oblici i podela kaišnih i remenih parova. Materijal, dimenzije i način sastavljanja kaiša (remena). Oblici kaišnika. Mere kaišnih i remenih parova. Zatezanje kaiša i remena i opterećenje vratila. Naponi u kaišu i remenu. Crtež kaišnika i remenice.

Prenos užetom: vrste i svojstva čeličnih užadi za prenos. Materijal i označavanje užadi. Oblici užetnjača i mere venaca. Proračun prenosa užetom. Pouzdanost i sigurnost. Rukovanje užadima i održavanje.

U toku školske godine potrebno je uraditi dve konstruktivne vežbe iz sledećih oblasti:

1) zupčasti prenosnik;

2) proračun, konstrukcija i crtež lančanog para.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Za savladavanje programskih sadržaja ovog predmeta, učenici moraju raspolagati potrebnim predznanjima iz Tehničkog crtanja sa kompjuterskom grafikom, Mašinskih materijala, Statike i Otpornosti materijala, koja predstavljaju bazu na koju treba nadograđivati znanja iz ovog predmeta. Predmetni nastavnik je dužan da prethodno osnovne i neophodne pojmove obnovi, ponovo utvrdi i dopuni potrebna predznanja, da bi mogao bez poteškoća obrađivati gradivo mašinskih elemenata, a da ga svi učenici prate sa dovoljnim razumevanjem.

Program ovog predmeta mora se ostvarivati tako da učenici nesmetano i lako mogu prepoznavati elemente mašine u prirodi i na crtežu, kao i njihovu odnosnu funkciju koju obavljaju u posmatranom sklopu mašine.

Akcent u teorijskom delu nastavnog sadržaja treba da bude prvenstveno na sticanju zaokruženog pogleda na mašinske elemente, njihovu funkciju, primenu, konstruisanje i vezu sa ostalim mašinskim elementima. Treba izbegavati komplikovana izvođenja i formule (koje učenici teško memorišu i brzo zaboravljaju), a ako ih je nemoguće izbeći, onda treba da se obrađuju informativno, uz korišćenje literature i pojačanu pomoć nastavnika.

Osim toga učenici moraju biti osposobljeni da elemente mašine uspešno i jasno predstavljaju tehničkim crtežima, kao i da pouzdano čitaju tehničke crteže i prenose saopštenja sa tehničkog crteža na materijal od koga se izrađuje element predstavljen na crtežu. Učenici tokom izrade crteža elemenata mašine moraju crtež u potpunosti obraditi potrebnim tolerancijama, kvalitetom obrade pojedinih površina, oznakom geometrijskog oblika elementa u pojedinim presecima, primeniti potrebna uprošćenja na tehničkom crtežu (prekide i preseke), kako bi se crtež bolje razumeo. Osim toga, na osnovu analize spoljašnjeg opterećenja potrebno je analizirati i zaključiti koje se naprezanje javlja u pojedinim presecima posmatranog elementa mašine. Na osnovu utvrđenog ili zadatog spoljašnjeg opterećenja, koje deluje po zadatim ili zaključenim uslovima, potrebno je izvršiti analizu naprezanja, na osnovu koje se vrši proračun elemenata. Proračun se izvodi sa dva cilja i to da se na osnovu poznatog spoljašnjeg opterećenja u poznatom poprečnom preseku elemenata, utvrdi vrednost normalnog ili tangencijalnog napona, ili da se na osnovu dozvoljenih vrednosti normalnih i tangencijalnih napona, određeni oblik poprečnog preseka, dimenzioniše. Obrada i analiza ove materije treba da bude na principu logičkog zaključivanja uz korišćenje ranije navedenih i podvučenih potrebnih predznanja. Izvođenje matematičke relacije za proračun pojedinih elemenata treba da bude takođe na bazi već poznatih zakona i pravila, samo u obimu i sadržaju koji je definisan programom ovog predmeta, uz maksimalno moguća uprošćenja koja neće narušiti kontinuitet razumevanja ukupno obrađene materije. Pri obradi ove materije posebno mesto treba posvetiti dimenzionoj analizi i primeni mernih jedinica fizičkih veličina samo u okviru međunarodnog sistema (SI). Vežbe treba programski usmeriti prema raspoloživom fondu časova i prema raspoloživom predznanju učenika. U prvom razredu je potrebno uraditi tri, a u drugom razredu dve vežbe iz prethodno obrađenog gradiva. Vežbe se rade na časovima uz odgovarajuću pomoć, potrebnim informacijama i smernicama, predmetnog nastavnika i treba da slede neposredno posle izlaganja gradiva na koje se odnose. Svaki učenik treba da dobije različite podatke za svoju vežbu, ali se predmetni nastavnik, prema sopstvenoj proceni, može opredeliti i da učenici rade vežbu u parovima.

Konstruktivne vežbe, i u drugom i u trećem razredu, se rade na časovima u školi uz neophodna uputstva nastavnika i korišćenje odgovarajuće stručne literature. Pri izvođenju konstruktivnih vežbi u prvi plan treba staviti kvalitet izrade, razumevanje i angažovanje učenika, a ne kvantitet i složenost vežbe.

MODELIRANJE MAŠINSKIH DELOVA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Modeliranje mašinskih delova jeste ovladavanje principima tehnike modeliranja mašinskih delova koja je neophodna za praktičnu primenu.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Modeliranje mašinskih delova jesu:

- izrada modela na osnovu definisane skice;

- osposobljavanje učenika da samostalno pristupe oblikovanju složenih mašinskih delova i sklopova;

- izrada radioničkih i sklopnih crteža;

- objedinjavanje znanja iz tehničkog crtanja, mašinskih elemenata i tehnologije obrade.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(0+1 čas nedeljno, 0+37 časova godišnje)

UVOD (7)

Osnovni pojmovi: definicije i svrha modela. Skica - definisanje oblika, dimenzionisanje (omeđeno modeliranje). Reljefno oblikovanje.

PRINCIPI MODELIRANJA (12)

Geometrijski delovi i njihovi parametri. Profilni modeli (istiskivanje, rotacija) i presečni modeli.

Definicija tipskih formi ("Feature") i njihovi parametri. Geometrijske tipske forme: zaobljena ivica (zaobljena jedna i više ivica, zaobljena ivica konstantnim i promenljivim radijusom, zaobljena ivica kružno, eliptično i složeno), zakošena ivica (konstantnom, promenljivom dužinom), tankozidni elementi (konstantne i promenljive debljine zida). Tipske forme za isecanje i nadgradnju. Tehnološke tipske forme: rupe, otvori, navoj i žljebovi. Livački, kovački i dr. uglovi. Složene tipske forme (skup više geometrijskih i tehnoloških tipskih formi).

MODELIRANJE STANDARDNIH ELEMENATA (18)

Vijci, zupčanici, kaišnici, lančanici, ležajevi, spojnice, elementi cevnih vodova (ventili, spojevi, nastavci i sl.), vratila, osovine, rezervoari (sudovi pod pritiskom).

III razred

(0+2 časa nedeljno, 0+72 časa godišnje)

MODELIRANJE NESTANDARDNIH MAŠINSKIH DELOVA (24)

Zavarene konstrukcije, liveni i kovani oblici, ljuske, tankozidni profili, grafički rad.

MODELIRANJE SKLOPOVA I KONSTRUKCIJA (30)

Principi spajanja elemenata u sklop: slepljivanje površina, poravnavanje površina ivica i temena, saosna sklapanja, umetanja i zavojni spojevi. Šema montaže, grafički rad.

GENERISANJE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE (18)

Formiranje radioničkih i sklopnih crteža na osnovu modela, preseci, delimični preseci i pogledi. Generisanje sastavnice, grafički rad.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program je koncipiran tako da se oslanja na prethodna znanja koja su učenici stekli u okviru programa predmeta tehničkog crtanja, tehnologije obrade, a naročito iz nastavnog predmeta mašinskih elemenata i otpornosti materijala. Predmet se realizuje u drugom i trećem razredu kroz primenu sadržaja nastavnog predmeta mašinskih elemenata. Potrebno je ostvariti korelaciju sa gore navedenim predmetima, zbog čega treba uskladiti operativne planove nastavnika.

ELEKTROTEHNIKA I ELEKTRONIKA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Elektrotehnika i elektronika jeste da učenici upoznaju konstrukciju, rad i ulogu elektrotehničkih i elektronskih mašina, uređaja i opreme koji se primenjuju u mašinstvu, kao i sredstva za napajanje električnom energijom.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Elektrotehnika i elektronika jesu:

- upoznavanje osnovnih zakona i principa elektrotehnike i elektronike na kojima se zasniva rad mašina i uređaja;

- upoznavanje konstrukcije, načina rada i radnih karakteristika motora, generatora, transformatora, postrojenja za prenos energije i uređaja elektronike koji se primenjuju u mašinstvu;

- osposobljavanje za manje intervencije pri radu elektroopreme na mašinama i uređajima.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (1)

Razvoj elektrotehnike. Značaj elektrotehnike u savremenom svetu.

ELEKTROSTATIKA (4)

Naelektrisanje trenjem i dodirom. Elektrostatička indukcija. Električno polje. Linije polja. Potencijalna razlika i napon.

Provodnici i izolatori u električnom polju. Raspodela opterećenja. Efekat šiljka. Primena. Električna kapacitivnost i kondenzatori. Kapacitivnost kondenzatora sa dielektricima.

JEDNOSMERNE STRUJE (7)

Električna struja. Jačina i smer. Dejstva struje. Prvi Kirhoov zakon. Merenje struje. Omov zakon. Merenje napona. Električna provodnost. Otpornici. Vezivanje otpornika. Merenje otpornosti. Džulov zakon. Primena toplotnog dejstva. Električni rad i snaga. Merenje električne snage. Električni generator i elektro-motorna sila: Napon generatora u prostom kolu. Pad napona. Složeno kolo. Drugi Kirhov zakon.

Prolaz električne struje kroz elektrolite. Elektroliza. Faradejevi zakoni elektrolize. Primena elektrohemijskog dejstva. Elektrohemijski generatori. Akumulatori.

Termojonska emisija. Primena. Kontaktne pojave. Termoelektrične pojave. Merenje temperature termoelementom. Fotoelektrične pojave. Primena.

ELEKTROMAGNETIZAM (6)

Elektromagnetna sila i magnetna indukcija. Magnetno polje provodnika sa strujom. Uzajamno dejstvo dva provodnika sa strujom. Amperov zakon. Magnetni fluks i magnetno kolo. Podela materije prema magnetnim svojstvima. Primena. Elektromagneti i primena. Faradejev zakon elektromagnetne indukcije. Samoindukcija i međusobna indukcija. Vrtložne struje Elektromagnetni i elektrodinamički instrumenti. Merenje stanja, napona i snage.

NAIZMENIČNE STRUJE (8)

Osnovni pojmovi i veličine. Trenutne, maksimalne i efektivne vrednosti. Učestanost i fazni stav. Otpori u kolu naizmenične struje. Termogena, induktivna i kapacitivna otpornost. Impedansa. Snage u kolu naizmenične struje. Trenutna, aktivna, reaktivna i prividna snaga. Faktor snage. Naponska rezonanca. Trofazne naizmenične struje. Veza navoja generatora u zvezdu. Snaga trofazne naizmenične struje.

PROIZVODNJA I PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE (3)

Proizvodnja električne energije. Elektrane. Vrste. Razvodna postrojenja. Električne mreže visokog i niskog napona.

ELEKTRIČNE MAŠINE (10)

Prigušnice. Princip rada. Primena. Transformatori. Princip rada. Vrste. Primena. Asinhroni motori. Vrste i primena. Obrtno magnetno polje. Princip rada asinhronog motora. Puštanje u rad, regulacija brzine i promena smera asinhronog motora. Sinhrone mašine. Princip rada. Generatori i motori jednosmerne struje. Princip rada i primena. Komutatorne mašine. Primena. Servo motori. Zahtevi i primena. DS servo motori. Princip rada. As servo motori. Zahtevi i primena. DS servo motori. Princip rada. As servo motori. Princip rada. Koračni motori. Princip rada.

ELEKTROMOTORNI POGONI (7)

Strukture električnih pogonskih sistema. Radni mehanizmi i mašine. Vrste pogona električnih mašina. Mehanika elektromotornih pogona. Daljinsko upravljanje prekidačima za puštanje u rad motora u oba smera. Daljinski prekidači zvezda trougao. Dalanderova sprega. Automatsko upravljanje elektromotornim pogonom sa primenom povratne sprege. Zaštita od preopterećenja. Dejstvo električne struje na čoveka i zaštita od udara struje. Stepen mehaničke zaštite električnih uređaja.

ELEKTRIČNI APARATI I POMOĆNI UREĐAJI (4)

Prekidači i rastavljači. Princip rada i primena. Osigurači. Vrste. Dimenzionisanje, primena. Sklopke. Princip rada i primena. Bimetalni releji. Princip rada, dimenzionisanje i primena.

Mehaničke kočnice sa električnim otpuštanjem. Vrste, princip rada i primena. Tahogeneratori. Princip rada i primena. Optički i induktivni davači pozicije. Vrste, princip rada, primena. Simboli i čitanje električnih shema. Krajnji prekidači i senzori.

ELEKTRONIKA (24)

Kretanje elektrona kroz vakuum u električnom i magnetnom polju. Katodna cev. Poluprovodnici. PH spoj. Diode. Tranzistori. FET. Mosfet. Tiristori. Integrisana kola. Vrste. Princip rada. Ispravljači. Vrste, primena. Stabilizatori napona. Pojačivači, primena. Elektronski generatori, vrste i primena. Osnovna logička kola u automatici i računskoj tehnici. Memorije, vrste i primena. Mikroprocesori i primena. Osnovne smetnje i njihovo otklanjanje. Industrijski računari, vrste, princip rada, primena. Regulatori servo pogona, princip rada i primena.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA ( UPUTSTVO)

Sadržaj programa nastavnog predmeta Elektrotehnika i elektronika učenici treba da upoznaju imajući u vidu činjenicu da se najveći broj mašina i uređaja u mašinstvu pokreće električnom energijom, komanduje sistemom električnog upravljanja. Zbog toga je potrebno upoznati sisteme napajanja pomoćnih elektronskih instalacija, vodova i transformatora kao i generatora.

Pri realizaciji programa treba imati u vidu da sadržaji programa fizike obuhvataju pojavu zakonitosti elektrotehnike, te je značajno da se u nastavi elektrotehnike uspostavi korelacija sa sadržajima fizike.

U elektrotehnici obrađujući kondenzator, naglasiti uticaj dielektrične sredine na kapacitivnost.

Pri proučavanju jednosmerne struje treba naglasiti promenu sredine i ulogu električnog polja.

Učenici treba da upoznaju osnovne merne instrumente i metode merenja. Ukazati na važnost i tačnost merenja. Principe rada elektromagnetnih i elektrodinamičkih instrumenata obraditi kao primer dejstva elektromagnetne sile.

Ukazati na široko polje primene različitih električnih mašina, kako u procesu proizvodnje tako i na drugim poljima ljudske delatnosti, značaj njihove optimalne eksploatacije i važnost mere i sredstava zaštite.

Istaći sve veću primenu elektronskih sklopova u industriji i šire i važnost elektronike u automatizaciji procesa proizvodnje.

TERMODINAMIKA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Termodinamika jeste sticanje znanja iz prirodno-matematičke discipline koja treba da omogući razmatranje unutrašnje energije, a zatim i entropije, čime se definišu uslovi i realne mogućnosti za ostvarivanje termodinamičkih procesa.

Zadaci nastavnog predmeta Termodinamika jesu:

- upoznavanje značaja termodinamike i njenog mesta u sistemu naučnih znanja;

- upoznavanje mikroskopskih veličina koje definišu stanje sistema (radnog tela) i vrsta spoljnih uticaja koji mogu da menjaju stanje sistema;

- upoznavanje idealizovanih procesa pri kojima je mogućna najefikasnija transformacija različitih oblika energije i razloga zbog kojih dolazi do odstupanja realnih procesa od idealizovanih;

- upoznavanje pojma stepena korisnosti i načina njegovog povećanja;

- upoznavanje osnovnih načina prostiranja toplote i principa proračuna izmenjivača toplote;

- upoznavanje principa i načina organizacije procesa u realnim postrojenjima male i velike energetike, kao i aspekta racionalne potrošnje energije.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Osnovni pojmovi. Osnovne veličine stanja. Jednačina stanja.

IDEALNI GAS (4)

Jednačina stanja. Mešavina idealnih gasova.

PRVI ZAKON TERMODINAMIKE (4)

Formulacija. Entalpija.

TERMODINAMIČKI PROCESI I STANJA (4)

Povratni i nepovratni procesi. Izohorska, izobarska, izotermska i adijabatska promena stanja. Politropske promene stanja.

DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE (8)

Značaj i formulacija. Stepen korisnog dejstva. Karnoov kružni proces. Entropija. T-s dijagram. Otoov i Dizelov kružni proces.

VODENA PARA (7)

Vodena para kao radno telo. Proces nastajanja vodene pare. Veličine stanja i dijagram stanja vodene pare.

MEŠAVINA PARE I IDEALNOG GASA (5)

Vlažan vazduh. Promena stanja vlažnog vazduha.

PROSTIRANJE TOPLOTE (8)

Osnovni pojmovi i načini prenošenja toplote: provođenje, prelaz i prolaz toplote. Zračenje toplote. Izmenjivači toplote. Levokretni kružni procesi.

SAGOREVANJE (4)

Osnovni pojmovi. Osnovne vrste i karakteristike goriva. Produkti sagorevanja i ekologija. Toplotni bilans.

OSNOVI TEHNIKE GREJANJA, HLAĐENJA I GASIFIKACIJE (14)

Opšti pojmovi. Toplotni gubici. Vrste grejanja. Elementi postrojenja za grejanje, hlađenje i gasifikaciju.

TOPLOTNE TURBO MAŠINE (6)

Princip rada. Podela. Šema turbo postrojenja. Transformacija energije u radnom kolu turbine. Stepen iskorišćenja.

MOTORI SUS (4)

Značaj i podela. Stepen kompresije. Stepen iskorišćenja. Oto i dizel motori.

MLAZNI MOTORI (2)

Opis rada i područje primene.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj nastavnog predmeta zasniva se na osnovnim zakonima fizike, koji su učenici upoznali, neophodno je da nastavnik izvrši povezivanje ovih disciplina, uz utvrđivanje i osvežavanje ranije stečenih znanja.

Uvođenje niza novih pojmova (entalpija, entropija, eksergija) zahteva od nastavnika brižljivo pripremljeno autoritativno obrazlaganje, posebno u vezi sa suženom matematičkom osposobljenošću učenika, zbog toga posebna pažnja treba da bude poklonjena fizikalnom osmišljavanju pomenutih pojmova i nalaženju pogodnih primera za njihovu ilustraciju. Posebno je značajno da se učenicima ukaže na različite koncepcije, kao i na potrebu za razgraničavanjima na primerima: veličine stanja - veličine procesa (spoljni uticaj); idealan gas - realan gas; zatvoreni sistem - otvoreni sistem: zapreminski rad - tehnički rad, itd.

Neophodno je prevladavanje psihološke inercije kod nastavnika kada su u pitanju određene metodološke promene u programu, koje istovremeno znače osavremenjivanje i olakšavanje usvajanja materije. Termodinamika, kao i ostale naučne discipline podleže usavršavanjima, zbog čega nastava i na razmatranom nivou treba da prati ove promene. U ovome treba značajnu ulogu da odigra korišćenje udžbenika, čiji kvaliteti treba da omoguće nastavniku da se delimično osloni i na samostalno savlađivanje gradiva učenika.

Iako su u okviru termodinamike potrebni uglavnom intelektualni napori da se shvati upravo ono što nije mogućno da se nacrta, u usvajanju materije mogu dopunski da pomognu dijagrami i shematski prikazi, slike i fotografije, posebno kada su u pitanju termotehnička postrojenja u kojima se odvijaju karakteristični termodinamički procesi. Zbog toga ovakva pomoćna nastavna sredstva treba da budu korišćena u svakoj mogućoj prilici.

HIDRAULIKA I PNEUMATIKA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Hidraulika i pneumatika jeste sticanje znanja potrebnih za tumačenje pojava i zakonitosti u prirodi i njihove primene u tehničkoj praksi, kao i osnov za razumevanje sadržaja drugih predmeta mašinske struke.

Zadaci nastavnog predmeta Hidraulika i pneumatika jesu:

- upoznavanje fizičkih svojstava savršenih i realnih tečnosti i gasova, zakona i pojava pri njihovom mirovanju i kretanju;

- upoznavanje hidrauličkih i pneumatskih komponenti, njihove konstrukcije, funkcije i primene;

- izučavanje hidrauličkih i pneumatskih sistema za prenos energije, njihove funkcije i primene;

- upoznavanje simbola hidrauličkih i pneumatskih komponenti i njihova primena u funkcionalnim shemama;

- sticanje znanja o konstruisanju, ispitivanju, ugradnji i obrazovanju hidrauličkih i pneumatskih sistema;

- razvijanje sposobnosti i samostalnosti pri radu, kao i interesovanja za dalje obrazovanje i samoobrazovanje radi usavršavanja u struci.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

I. HIDRAULIKA

UVOD (1)

Istorijski razvoj. Hidraulički sistemi za prenos energije. Prednosti i nedostaci hidrauličkih sistema, podela i primena hidraulike.

FIZIČKA SVOJSTVA TEČNOSTI (2)

Gustina. Stišljivost. Viskoznost. Uticaj temperature na fizička svojstva fluida.

HIDROSTATIKA (10)

Pojam pritiska, vrste pritiska i ekvipritisne površi. Hidrostatički pritisak. Paskalov zakon. Spojeni sudovi. Hidraulička presa. Jedinice za merenje pritiska. Uređaji za merenje pritiska. Sile pritiska koje deluju na ravne površi. Proračun sudova pod pritiskom. Sile pritiska koje deluju na krivu površ. Sila pritiska.

HIDRODINAMIKA (13)

Strujanje tečnosti, podela, primena. Strujnica, trajektorija, strujno vlakno i strujna cev. Režim strujanja, laminarni i turbulentni. Protok i srednja brzina. Uređaji za merenje protoka. Jednačina kontinuiteta. Bernulijeva jednačina. Otpori strujanja tečnosti. Hidraulički proračun cevovoda. Hidraulički udar: nastanak, posledice i ublažavanja. Kavitacija. Isticanje tečnosti kroz otvore i naglavke. Zakon o promeni količine kretanja. Sile reakcije.

II. ULJNA HIDRAULIKA

KOMPONENTE HIDRAULIČKOG SISTEMA (15)

Pumpe. Zajedničke osobine. Protok, snaga i stepen korisnosti. Obrtne pumpe (radijalne, zupčaste, krilne i zavojne). Translatorne pumpe (klipne i membranske). Razvodnici. Podela. Simboli. Aktiviranje. Hidraulička karakteristika razvodnika. Klipni transportni i obrtni razvodnici. Pločasti translatorni i obrtni razvodnici. Razvodnici sa sedištem. Nepovratni ventili. Dvojni nepovratni ventil. Ventil za pritisak. Ventil za ograničenje pritiska. Prelivni ventil. Redosledni ventil. Regulator pritiska. Pritisni električni prekidač-presostat. Ventili za protok. Prigušni ventil. Regulator protoka. Razdeljivač protoka. Hidraulički motori. Obrtni hidraulički motori. Hidraulički radni cilindri. Filteri. Namena. Podela. Filterski elementi. Rezervoari. Namena. Hlađenje i zagrevanje radne tečnosti. Hidraulički akumulatori. Namena. Podela. Hidraulički akumulatori sa gasom - klipni i membranski. Cevovodi, cevovodi i cevna armatura. Zaptivanje i zaptivci. Zaptivanje pokretnih i nepokretnih spojeva. Materijal za zaptivke. Oblici i vrste zaptivki.

HIDRAULIČKI SISTEMI (8)

Izvedeni hidraulički sistemi. Funkcionalna shema. Proračun i projektovanje hidrauličkih sistema. Ispitivanje hidrauličkih sistema. Održavanje hidrauličkih sistema. Preventivno - plansko održavanje. Najčešći kvarovi i njihovo otklanjanje. Dijagnostika kvara.

III. PNEUMATIKA

UVOD (1)

Pneumatski sistemi za prenos signala i energije. Prednosti i nedostaci pneumatskih sistema. Podela i primena pneumatike.

PNEUMOSTATIKA (3)

Stišljivost. Veličine stanja gasa. Jednačina stanja idealnog i realnog gasa.

STRUJANJE GASA (1)

Protok. Jednačina kontinuiteta. Bernulijeva jednačina. Otpori strujanja gasa.

VLAŽNOST VAZDUHA (1)

Apsolutna i relativna vlažnost. Zasićen vazduh. Kondenzacija. Zaštita sistema.

KOMPONENTE PNEUMATSKOG SISTEMA (12)

Kompresori. Vrste. Zapreminski kompresori. Prikazivanje procesa u p-V i T-s dijagramu. Kompresorska stanica. Sušenje vazduha. Rezervoari pod pritiskom. Pripremna grupa za vazduh. Prečistač, regulator pritiska, zauljivač. Razvodnici. Klipni. Pločasti. Razvodnici sa sedištem. Nepovratni ventili. Naizmenično-nepovratni ventil. Ventili za pritisak. Ventil za ograničavanje pritiska. Redosledni ventil. Prigušivač šuma. Regulator pritiska. Presostat. Ventil za protok. Prigušni ventil. Brzoispusni ventil. Pneumatski motori. Obrtni motori. Radni cilindri. Vezivni elementi. Cevovodi, cevovodi i priključci. Pneumatika niskog pritiska.

PNEUMATSKI SISTEMI (3)

Izvedeni pneumatski sistemi. Funkcionalne sheme. Projektovanje, ugradnja i ispitivanje pneumatskih sistema. Održavanje pneumatskih sistema. Preventivno-plansko održavanje. Najčešći kvarovi i njihovo otklanjanje. Dijagnostika.

HIDROPNEUMATIKA (2)

Osnovi hidropneumatike. Prednosti i nedostaci. Primena. Izvedeni hidropneumatski sistemi.

NAČINI OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program predmeta hidraulika i pneumatika omogućava upoznavanje hidrauličkih i pneumatskih komponenata i uređaja koji se neposredno primenjuju u industriji.

Osnovne pojmove fizičkih svojstava tečnosti i gasova učenici su stekli u osnovnoj i srednjoj školi u okviru sadržaja fizike. Sadržaji predmeta hidraulika i pneumatika šire obrađuju fizička svojstva i zakonitosti ponašanja tečnosti i gasova, kao osnov za proučavanje industrijske hidraulike i pneumatike.

Veći broj časova je dat proučavanju hidrauličkih i pneumatskih komponenti koje će učenici neposredno sretati u profesionalnom radu, jer većina mašina, uređaja i vozila sadrže ove komponente.

Hidrauličke i pneumatske sisteme treba izučavati na jednostavnijim primerima.

Značajan uslov za uspešno ostvarivanje programa pneumatike je postojanje i primena odgovarajućih nastavnih sredstava, po mogućnosti u kabinetu ili specijalizovanoj učionici. Pri obradi hidrauličkih i pneumatskih komponenata i sistema nastavnik je u obavezi da u radu sa učenicima pored udžbenika koristi i dijapozitive i druga vizuelna sredstva.

Pri izučavanju hidrauličkih i pneumatskih komponenti posebnu pažnju treba posvetiti njihovoj konstrukciji, svojstvima, funkciji i primeni, a kod sistema, njihovom sastavu, funkciji, ispitivanju, ugradnji i održavanju istih.

ORGANIZACIJA RADA I MENADŽMENT

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Organizacija rada i menadžment jeste da učenici steknu osnovna znanja o savremenoj organizaciji proizvodnje i upravljanju poslovno-proizvodnim sistemom.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Organizacija rada i menadžment jesu:

- proučavanje metoda i tehnika organizacije i upravljanja poslovno proizvodnim sistemima;

- proučavanje neposredne pripreme i uslova za uspešnu proizvodnju;

- upoznavanje sa poslovnim informacionim sistemom i mogućnostima primene kompjutera u planiranju, praćenju i regulisanju proizvodnje;

- upoznavanje sa mogućnostima primene studije i analize rada i vremena za doziranje i usavršavanje rada;

- priprema za rešavanje menadžerskih problema;

- upoznavanje elemenata sistema kvaliteta, značaj sistema kvaliteta i uloge menadžmenta i organizacionih mera u njemu;

- upoznavanje sa mestom i značajem ergonomije u savremenim uslovima privređivanja.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje + 30 časova u bloku)

UVOD (2)

Opšte postavke i osnovni pojmovi. Klasična teorija organizacije. Neklasična teorija organizacije. Moderna teorija organizacije.

PLANIRANJE (5)

Dugoročni plan. Godišnji plan. Operativno planiranje i terminiranje. Tehnika mrežnog planiranja. Sredstva za planiranje, praćenje i regulisanje proizvodnje. Planiranje, praćenje i regulisanje proizvodnje uz primenu kompjutera.

USLOVI I OGRANIČENJA PONAŠANJA POSLOVNOG SISTEMA (2)

Analiza spoljašnjih i unutrašnjih uslova i ograničenja. Neposredna priprema i obezbeđenje uslova za proizvodnju.

PROIZVODNI KAPACITETI (3)

Pojam proizvodnog kapaciteta. Vrste kapaciteta. Metode i tehnike utvrđivanja korišćenja proizvodnih kapaciteta. Raspored mašina (radnih mesta). Lančana proizvodnja.

ORGANIZACIJA OBEZBEĐENJA MATERIJALA ZA PROIZVODNJU (2)

Zalihe. Skladišta, pojam, uloga i vrste. Opremanje skladišnih prostora, smeštaj i čuvanje robe u skladištu. Osnovne razmere i parametri skladišta. Pokazatelji skladišnog prostora.

UNUTRAŠNJI TRANSPORT (5)

Pojam o saobraćaju i transportu. Transportni tokovi. Principi organizacije unutrašnjeg transporta. Pojam kombinovanog transporta. Osnovni zahtevi u transportnim manipulacijama. Kriterij ekonomičnosti pri izboru transportnih uređaja. Transportna sredstva. Osnovni tehnički pokazatelji (tehnički kapacitet, eksploatacioni kapacitet). Automatizacija transporta i troškovi transporta.

ORGANIZACIJA OBEZBEĐENJA PROIZVODNJE ALATIMA (2)

Oštrenje i održavanje alata. Skladištenje alata i snabdevanje radnih mesta.

ORGANIZACIJA ODRŽAVANJA MAŠINA (4)

Sistemi održavanja. Planski-preventivni sistem održavanja. Ciklus održavanja mašina. Informacioni sistem za održavanje mašina.

OSNOVNI ELEMENTI STUDIJE RADA (8)

Analiza sistema čovek-mašina. Uređenje radnog mesta. Sredstva, instrumenti i dokumentacija za proučavanje rada. Kompleksna metoda optimatizacije čovek-mašina. Čovek-mašina:

- merenje rada, pojam norme i vrste norme;

- metodi za utvrđivanje norme (merenje vremena, primenom standardnih elemenata, metoda trenutnim zapažanjima, iskustveno).

EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA (8)

Utrošci raznih oblika rada i troškova. Karakter promenljivosti troškova. Jedinični i ukupni troškovi. Q-C dijagram. Pokazatelji poslovnih i proizvodnih rezultata. Ekonomičnost, rentabilnost, produktivnost.

POSLOVNO-PROIZVODNI INFORMACIONI SISTEM (7)

Nosioci informacija i tokovi informacija. Implementacija poslovno proizvodnog informacionog sistema. Programi za poslovno-proizvodni informacioni sistem. Organizaciona dokumentacija: radni nalog, radna lista, trebovanje, povratnica materijala.

INDUSTRIJSKI MENADŽMENT (8)

Organizacija, menadžment i preduzetništvo. Industrijsko okruženje i poslovna politika. Proces rukovođenja. Uticajni faktori u fazi odlučivanja i fazi sprovođenja. Motivacija i ponašanje ljudi. Stilovi menadžmenta. Kompjuterska podrška.

STRATEGIJSKI MENADŽMENT I MARKETING (4)

Naučno-tehnički progres, tržište i poslovna filozofija preduzeća. Marketing. Upravljački informativni sistem za strategijsko odlučivanje.

SISTEM KVALITETA (7)

Pojam i definisanje proizvoda i kvaliteta. Uloga menadžmenta u sistemu kvaliteta. Organizacija sistema kvaliteta.

ERGONOMIJA (5)

Osnovni pojmovi i predmet proučavanja. Faktori radnih uslova. Ergonomsko projektovanje radnog mesta i industrijskog proizvoda. Ergonomski standardi. Sistem čovek-kompjuter. Ergonomski aspekt tastature, ekrana i prateće opreme.

BLOK (30)

PREDUZETNIŠTVO

UVOD (2)

Preduzetništvo kao osnov društvenog napretka. Definisanje preduzetništva. Faktori koji utiču na preduzetništvo.

OSNOVNI POJMOVI O PREDUZETNIŠTVU (4)

Profil uspešnog preduzetnika. Mitovi o preduzetništvu. Ključni elementi preduzetničkog procesa:

- preduzetnik i menadžerski tim;

- definisanje i izbor biznis ideje;

- resursi;

- rizici;

- biznis plan;

- marketing;

- pravni okviri poslovanja u Republici Srbiji.

PROFIL USPEŠNOG PREDUZETNIKA (4)

Lične karakteristike preduzetnika. Determinanta preduzetničkog biznisa. Preduzetničke veštine. Preduzetnički net-njork. Preduzetnik - lider. Upravljanje ljudskim resursima

DEFINISANJE I IZBOR POSLOVNE IDEJE (4)

Bazični kriterijumi za izbor poslovne ideje. Pronalaženje ideja. Relevantni faktori u analizi biznis opcija. Koraci u analizi biznis opcija. Moguće alternative u kreiranju biznis opcija. Načini obezbeđivanja potrebnih finansijskih sredstava. Inovacije.

RIZICI (2)

Koncepcijski rizik. Rizik proizvodnje. Marketing rizik. Finansijski rizik. Rizik rasta i razvoja.

POSLOVNI PLAN (6)

Interna svrha biznis plana. Eksterna svrha biznis plana. Sadržaj biznis plana. Faze realizacije.

MARKETING(4)

Uvod. Analiza tržišta. Istraživanje tržišta. Segmentacija tržišta. Analiza konkurentnost SWOT analiza. Marketing mix.

PRAVNI OKVIRI POSLOVANJA U REPUBLICI SRBIJI (4)

Zakonski okviri poslovanja u Srbiji. Osnovne zakonske odredbe. Oblici obavljanja delatnosti. Privatni preduzetnici. Privredna društva. Odluke o osnivanju. Statut. Procedura osnivanja. Dokumenta potrebna za registraciju.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavni predmet organizacija rada i menadžment je sastavljen tako da predstavlja, sa jedne strane, nadgradnju stručnih predmeta, a sa druge daje stručnu osnovu za realizovanje drugih predmeta. Zbog toga je ovaj predmet pri realizaciji potrebno povezivati s drugim stručnim predmetima, a naročito s predmetima čija je realizacija predviđena sa računarima i tehnološkim postupcima.

Pri realizaciji nastavne materije potrebno je gradivo neprekidno povezivati za ekonomske specifičnosti rada i proizvodnju u mašinskoj struci.

Bilo da se radi o tehnoorganizacionom segmentu, segmentu ekonomije, zaštite na radu, sadržaje programa treba izlagati i tumačiti uz što veće prilagođavanje konkretnim i praktičnim uslovima i mogućnostima škole i njenog okruženja.

Na primeru konkretnog preduzeća - radne sredine pokazati uticaj tehnologije proizvodnje na ekološki sistem i oceniti nivo zaštite na radu.

TEHNOLOGIJA MEHANIČKIH SPOJEVA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Tehnologija mehaničkih spojeva jeste razvijanje sposobnosti za usvajanje terminologije, metoda i postupaka spajanja mašinskih delova i povezivanja znanja iz različitih oblasti radi praktične primene.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Tehnologija mehaničkih spojeva jesu:

- upoznavanje sa različitim postupcima mehaničkog spajanja;

- upoznavanje tehnoloških sredstava, alata i pribora za spajanje mašinskih delova;

- upoznavanje ograničenja i pretpostavke u domenu spajanja mašinskih delova;

- osposobljavanje učenika za shvatanje i uočavanje funkcionalne povezanosti mašinskih elemenata u sklopovima i sklopova u mašinskim sistemima.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (3)

Upoznavanje sa nastavnim planom i programom predmeta. Opšti pogled i veze sa srodnim disciplinama. Značaj i zadatak spajanja u mašinogradnji. Klasifikacija i vrste postupaka spajanja.

ZAKOVANI SPOJEVI (7)

Osnovni pojmovi, karakteristike, vrste zakovanih spojeva i domen primene. Oprema i pribor za zakivanje, priprema delova. Zakovice: oblici, dimenzije, tolerancije. Postupci zakivanja. Mere bezbednosti i zaštitna sredstva. Vrste razaranja zakovanih spojeva. Razdvajanje spojeva. Pravilno i nepravilno spajanje. Održavanje, zaštita, kontrola i ispitivanje zakovanih spojeva.

NAVOJNI SPOJEVI (17)

Osnovne karakteristike, vrste i domen primene navojnih spojeva. Zavrtnjevi, navrtke i podložne pločice: oblici, dimenzije i tolerancije (dimenzija, oblika i položaja). Priprema delova za spajanje, oprema i pribor za pritezanje (ručno i mašinsko). Postupak formiranja navojnog spoja (pokretnog i nepokretnog). Merenje i kontrola momenta pritezanja. Redosled pritezanja. Osiguranje navojnog spoja. Moguća razaranja navojnih spojeva. Označavanje navojnih spojeva. Primeri nepravilnog spajanja. Razdvajanje spojeva. Reparacija pokretnih i nepokretnih navojnih spojeva. Moguća razaranja spojeva. Održavanje, zaštita, kontrola i ispitivanje navojnih spojeva.

ŽLEBNI SPOJEVI (5)

Osnovne karakteristike, podela i domen primene. Klinovi i žlebovi: oblici, dimenzije, tolerancije. Priprema delova za spajanje. Alati i pribori za formiranje spoja. Moguća razaranja žlebnih spojeva. Reparacija žlebnih spojeva. Održavanje, kontrola i ispitivanje žlebnih spojeva.

STEZNI SPOJEVI (12)

Osnovne karakteristike, podela i domen primene. Presovani spojevi: priprema delova za spajanje (izbor preporučenih naleganja). Oprema i pribori za poprečno i uzdužno presovanje. Izbor prese. Izbor temperatura zagrevanja spoljašnjeg dela i/ili hlađenja unutrašnjeg dela. Izbor sredstva za zagrevanje i hlađenje. Moguća razaranja i oštećenja. Reparacija presovanih spojeva. Stezni spojevi ostvareni posrednikom: vrste, alati i pribori i način ostvarivanja spoja. Održavanje, kontrola i ispitivanje steznih spojeva.

ELASTIČNI SPOJEVI (6)

Osnovne karakteristike, podela i domen primene. Oblici, dimenzije i tolerancije. Priprema delova za spajanje. Alati i pribori za formiranje i razdvajanje elastičnih spojeva. Moguća razaranja i oštećenja. Održavanje, kontrola i ispitivanje elastičnih spojeva.

VEŽBE (24)

Upoznavanje opreme, pribora, sredstava, mera bezbednosti za sve ili pojedine postupke spajanja. Demonstracija postupka pripreme delova i postupka spajanja. Pravilna i nepravilne montaža/demontaža. Vežbe se realizuju u okviru nastavnih jedinica, saglasno mogućnosti i opremljenosti školskih radionica i laboratorija.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji nastavnog predmeta Tehnologija mehaničkih spojeva su teorijski postavljeni i povezani su sa stručnim predmetima: Mašinski elementi, Mašinski materijali i Tehničko crtanje. Predznanja učenika su potrebna iz pomenutih predmeta, pa je uputno da nastavnik proveri ista kako bi izlagao sadržaje iz tehnologije mehaničkih spojeva.

Sadržaji nastavnog predmeta Tehnologija mehaničkih spojeva treba da prošire tehnička znanja učenika koja su neophodna za uključivanje u proces rada, kao i za praćenje nastave iz drugih stručnih predmeta: tehnološki postupci sa kontrolom, konstruisanje, ispitivanje mašinskih delova i konstrukcija, reparatura mašinskih delova.

Program nastavnog predmeta Tehnologija mehaničkih spojeva treba da se ostvaruje u specijalizovanoj učionici koja je opremljena odgovarajućim nastavnim sredstvima, uzorcima delova za spajanje i njihovim modelima. U zavisnosti od sadržaja, vežbe se moraju realizovati u specijalizovanoj učionici, a prema mogućnostima i u pogonu preduzeća.

ZAVARIVANJE I SRODNI POSTUPCI

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Zavarivanje i srodni postupci jeste upoznavanje sa teorijskim i praktičnim osnovama postupaka zavarivanja i srodnih postupaka radi praktične primene.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Zavarivanje i srodni postupci jesu:

- sticanje teorijskih znanja o osnovnim elementima zavarenog spoja, postupcima zavarivanja, greškama u zavarenom spoju;

- sticanje teorijskih znanja o postupcima srodnim zavarivanju, poput navarivanja, lemljenja, navarivanja i rezanja;

- upoznavanje sa tehnološkom opremom;

- sticanje znanja o tehnologijama navedenih postupaka i njihovoj praktičnoj primeni;

- osposobljavanje učenika za rukovanje opremom za zavarivanje i izvođenje postupaka zavarivanja i srodnih postupaka.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(2+1 čas nedeljno, 72+36 časova godišnje)

UVOD (1)

Značaj i zadatak zavarivanja i srodnih postupaka u industrijskoj proizvodnji. Klasifikacija postupaka spajanja po različitim kriterijumima.

OSNOVNI POJMOVI U ZAVARIVANJU (3)

Osnovni elementi zavarenog spoja: osnovni metal, zona uticaja toplote, metal šava, lice šava, koren, uvar, zavar, žleb. Oblici žlebova. Vrste šavova. Oblici lica šava. Vrste zavarenih spojeva. Položaji pri zavarivanju. Označavanje i predstavljanje zavarenih spojeva na crtežu. Propisi i standardi iz oblasti zavarivanja.

NAPONI I DEFORMACIJE U ZAVARENIM SPOJEVIMA (2)

Vrste napona u zavarenom spoju. Uzroci nastajanja napona u zavarenim spojevima. Pojava deformacija. Sprečavanje i otklanjanje napona i deformacija u zavarenim spojevima.

I. ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE

ELEKTRIČNI LUK (6+4)

Uspostavljanje i održavanje električnog luka. Statička karakteristika električnog luka. Vrste i izvori električne struje za zavarivanje. Aparati za elektrolučno zavarivanje: transformatori, generatori i ispravljači. Način podešavanja i uključivanja aparata na električnu mrežu i spajanje sa predmetom i elektrodom. Napon radnog i praznog hoda transformatora i generatora.

RUČNO ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE (6+10)

Dodatni materijal - elektrode. Označavanje elektroda. Oprema za ručno elektrolučno zavarivanje. Tehnologija zavarivanja.

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE TOPLJIVOM ELEKTRODNOM ŽICOM U ZAŠTITI GASA - MIG/MAG POSTUPAK (2+4)

Prenos dodatnog metala. Zaštitni gasovi. Elektrodna žica. Uređaji za zavarivanje. Tehnologija zavarivanja.

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE PUNJENOM ELEKTRODNOM ŽICOM. (2+4)

Punjene žice. Tehnologija zavarivanja. Uređaji za zavarivanje.

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE NETOPLJIVOM ELEKTRODOM U ZAŠTITI INERTNOG GASA - TIG POSTUPAK (2+4)

Vrste i izvori struje. Netopljiva elektroda. Dodatni metal u formi žice za zavarivanje. Zaštitni gasovi i mlaznica. Uređaji za zavarivanje. Tehnologija zavarivanja.

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE POD PRAŠKOM (2+4)

Vrste i izvori struje. Elektrodne žice i praškovi. Uređaji za zavarivanje. Tehnologija zavarivanja.

GASNO ZAVARIVANJE (6+4)

Gasni plamen. Osobine i vrste. Gasovi za zavarivanje. Aparatura za zavarivanje. Dodatni materijali i topitelji. Tehnologija zavarivanja - tehnika zavarivanja unapred i unazad.

ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE (4+2)

Princip i vrste elektrootpornog zavarivanja. Uređaji za elektrootporno zavarivanje. Određivanje parametara za zavarivanje i podešavanje uređaja. Tačkasto, šavno, bradavičasto, sučeono zavarivanje zbijanjem i varničenjem.

SPECIJALNI POSTUPCI ZAVARIVANJA (4)

Zavarivanje laserom, plazmom, elektronskim snopom. Zavarivanje pod troskom. Aluminotermitsko zavarivanje. Zavarivanje trenjem. Indukciono zavarivanje. Kovačko zavarivanje. Zavarivanje eksplozijom. Zavarivanje difuzijom. Zavarivanje polimera.

GREŠKE U ZAVARENIM SPOJEVIMA (14)

Klasifikacija i vrste grešaka u zavarenom spoju. Sprečavanje, otkrivanje i otklanjanje grešaka. Zavarljivost. Ispitivanje zavarenih spojeva metodama razaranja i bez razaranja.

II. POSTUPCI SRODNI ZAVARIVANJU

NAVARIVANJE I METALIZACIJA (4)

Legure za navarivanje. Izbor postupka navarivanja. Postupci metalizacije.

REZANJE (8)

Gasno i elektrolučno rezanje. Uslovi za gasno rezanje. Uređaji za gasno i elektrolučno rezanje. Gorionici i elektrode za rezanje. Tehnologija rezanja. Gasno i elektrolučno žlebljenje. Rezanje plazmom. Rezanje laserom.

LEMLJENJE (4)

Visokotemperatursko (tvrdo lemljenje). Niskotemperatursko (meko) lemljenje. Sredstva, postupak, primena.

LEPLJENJE (2)

Osnovni pojmovi. Klasifikacija lepkova. Tehnologija izrade zalepljenih spojeva.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji nastavnog predmeta Zavarivanje i srodni postupci trebalo bi da značajno prošire tehnička znanja učenika za oblast reparature mašinskih delova i konstrukcija, a koja su potrebna za uspešno uključivanje u proces rada i proizvodnje.

Teorijske osnove i principe rada zavarivanja i srodnih postupaka treba izlagati uz konkretnu primenu, demonstraciju i ilustraciju crtežom, filmom i slično. U nastavi je potrebno oslanjati se na stečena znanja učenika iz nastavnih predmeta: Mašinski materijali, Otpornost materijala, Mašinski elementi, Termodinamika, Hidraulika i pneumatika, Mašinski materijali i Tehnologija mehaničkih spojeva. Sadržaje prilagoditi nivou stečenih znanja učenika. Kao stručni predmet ima značajnu ulogu u formiranju znanja, umenja i veština koja su potrebna za reparaturu mašinskih delova i konstrukcija. Nastavu ovog nastavnog predmeta treba uskladiti sa realizacijom sadržaja nastavnog predmeta praktična nastava.

Vežbe se realizuju u okviru nastavnih jedinica, saglasno mogućnostima i opremljenosti školskih radionica i laboratorija.

ISPITIVANJE MAŠINSKIH DELOVA I KONSTRUKCIJA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Ispitivanje mašinskih delova i konstrukcija jeste upoznavanje bitnih uticaja funkcije, ekonomičnosti i sigurnosti na oblikovanje i konstruisanje delova.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Ispitivanje mašinskih delova i konstrukcija jesu:

- sticanje znanja o problematici ispitivanja mašinskih konstrukcija;

- upoznavanje pretpostavki i ograničenja u mehanici i otpornosti materijala;

- formiranje kritičnog osvrta i upoznavanje nužnosti eksperimentalnog ispitivanja;

- upoznavanje tehničkih sredstava za ispitivanje i ocene rezultata ispitivanja.

SADRŽAJI PROGRAMA

IV razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

UVOD (4)

Opšti pojmovi i podela. Vrste ispitivanja. Metode ispitivanja. Standardi i propisi.

ISPITIVANJE RADNIH USLOVA (26)

Merenje napona i deformacija. Radno opterećenje. Metode merenja i registrovanja. Ispitivanje mehaničkih karakteristika materijala (ispitivanjem epruveta i modela): statička i dinamička ispitivanja. Ispitivanje tokova zamaranja i akumulacija zamornog oštećenja. Ispitivanje na povišenim temperaturama. Ispitivanje puzanja i relaksacije. Ispitivanje mašinskih delova i elemenata. Ispitivanje pri radnim uslovima. Radna dinamička čvrstoća i vek trajanja. Eksperimentalna verifikacija postojećih hipoteza i određivanje veka trajanja. Ispitivanje prototipskih konstrukcija. Ispitivanje podsklopova, sklopova i mašina. Ispitivanje vibracije i buke. Ispitivanje na koroziju. Ponašanja konstrukcija u radu i ispitivanje.

METODE ISPITIVANJA (22)

Tenzometarske metode. Vrste tenzometara. Mehanički tenzometri. Merne trake. Način povezivanja mernih traka u Vitstonov most za pojedine slučajeve naprezanja. Određivanje glavnih pravaca napona i deformacija. Metoda fotoelastičnosti. Teorijske osnove. Vrste fotoelastičnih materijala i njihova svojstva (kratak opis uređaja za ispitivanje istih). Dobijanje izohroma i izoklina i način određivanja napona i deformacija. Metoda smicajnih napona. Metoda krtog laka. Teorijske osnove. Vrste i svojstva krtog laka. Način nanošenja i sušenja. Baždarenje. Moare metode. Teorijske osnove. Moare mreže. Tipovi mreža. Način merenja. Ultrazvučna metoda. Teorijske osnove. Ultrazvučna defektoskopija. Amplitudna i vremenska metoda senke. Eho metoda. Ultrazvučna spektrometrija i način primene.

TEHNIČKA SREDSTVA, APARATI I UREĐAJI (8)

Kratak opis pojedinih uređaja. Kadilice. Pulzatori. Registracioni uređaji. Elektronski pojačivači. Frekventni generatori. Osciloskopi. Frekvenciometri. Mikrofoni. Mikroskopi. Gluve komore. Analizatori.

OCENA KVALITETA KONSTRUKCIJE NA OSNOVU REZULTATA ISPITIVANJA (4)

Tehnička uputstva i način održavanja.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavna građa nastavnog predmeta ispitivanje mašinskih delova i konstrukcija za četvrti razred predstavlja uopštavanje i proširenje znanja stečenog u okviru nastavnog predmeta mašinski elementi.

U prvom delu obrađuje se materija ispitivanje radnih uslova u okviru koje treba obraditi načine ispitivanja radnih uslova za mašinsku konstrukciju. Posebnu pažnju treba posvetiti faktorima koji utiču na konstrukciju kao i standarde koji su propisani za ispitivanje radnih uslova.

U drugom delu je obrađena materija metode ispitivanja mašinskih elemenata i konstrukcija. Treba obratiti pažnju na uređaje, aparate i tehnička sredstva za ispitivanje mašinskih konstrukcija.

U kompleksu analize mašinskih konstrukcija učenici treba samostalno da obrade jednu mašinsku konstrukciju. Na osnovu rezultata ispitivanja dati ocenu kvaliteta konstrukcije prema sistemu kvaliteta.

REPARATURA MAŠINSKIH DELOVA

Cilj i zadaci

Cilj nastave nastavnog predmeta Reparatura mašinskih delova jeste razvijanje sposobnosti za reparaturu delova i sticanje znanja o principima i metodama reparature.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Reparatura mašinskih delova jesu:

- osposobljavanje učenika za primenu i korišćenje ranije stečenih znanja iz drugih nastavnih disciplina;

- uvođenje u postupak reparature oštećenih mašinskih delova na primerima jednostavnih mašinskih delova;

- sticanje teorijskih znanja o postupcima reparature;

- upoznavanje tehnološke opreme (alati, pribori, uređaji i sl) za izvođenje reparature;

- osposobljavanje učenika da uoči i prepozna ekološke aspekte reparature.

SADRŽAJI PROGRAMA

IV razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

UVOD (2)

Pojam reparature (popravke) i njen značaj. Istorijski razvoj reparature. Mogućnosti primene reparature u svakodnevnoj praksi. Domen primene reparature u mašinstvu.

EKONOMSKI I EKOLOŠKI ASPEKTI REPARATURE (4)

Osnovni pojmovi iz održavanja mašinskih sistema. Uloga reparature u održavanju mašinskih sistema, zaštiti životne i radne sredine, očuvanju prirodnih resursa i povećanju dobiti preduzeća.

UZROCI OŠTEĆIVANJA I RAZARANJA MAŠINSKIH DELOVA (10)

Pojam grešaka i oštećenja. Osnovne vrste grešaka: konstrukcione (projektne), proizvodne (tehnološke), montažne, eksploatacione kao uzroka oštećivanja. Vidljive i skrivene greške. Vrste oštećenja i razaranja. Uticaj radnih (eksploatacionih) uslova, procesa konstruisanja, proizvodnog procesa i održavanja na nastanak oštećenja i razaranja mašinskih delova.

PRIMENA REPARATURE U RAZLIČITIM GRANAMA INDUSTRIJE (6)

Najčešće reparirani delovi u različitim granama industrije: brodogradnja, železnica, automobilska industrija, mašinstvo, procesna i hemijska industrija, termoenergetika, građevinska mehanizacija, livnice, čeličane.

TEHNOLOGIJA REPARACIJE (12)

Vizuelna kontrola i njen značaj, čišćenje, rasklapanje, analiza mesta i izgleda oštećenja, izrada tehničke dokumentacije, donošenje odluke o mogućnosti reparature izbor metode reparature, izrada dokumentacije o tehnologiji reparature, priprema za reparaturu, ispitivanje, uklapanje, montaža.

REPARATURA ZUPČASTIH, FRIKCIONIH I REMENIH, PAROVA (12)

Vizuelna kontrola sa makrosnimanjem, rasklapanje sistema, izbor procesa čišćenja, utvrđivanje mesta, vrste i rasprostranjenosti oštećenja, utvrđivanje greške koja je dovela do oštećenja, izbor tehnologije popravke, izbor tehnologije zavarivanja kojom je moguće izvršiti reparaciju u zavisnosti od vrste materijala mašinskog dela, vrste greške i radnih uslova, izbor parametara zavarivanja, dodatnog materijala i gasova, izrada dokumentacije o tehnologiji zavarivanja/navarivanja, priprema površina za reparaturno zavarivanje i izrada žleba, izvođenje prethodne i naknadne termičke obrade ako je ona sastavni deo reparature, završna mašinska obrada, ispitivanje repariranih delova metodama bez razaranja kao kontrole kvaliteta, uhodavanje, montaža i izrada "lične karte" repariranog mašinskog dela.

REPARATURA KLIZNIH I KOTRLJAJNIH LEŽAJA (6)

Vizuelna kontrola sa makrosnimanjem, rasklapanje sistema, izbor procesa čišćenja, utvrđivanje mesta, vrste i rasprostranjenosti oštećenja, utvrđivanje greške koja je dovela do oštećenja, izbor tehnologije popravke, izbor tehnologije zavarivanja kojom je moguće izvršiti reparaturu u zavisnosti od vrste materijala mašinskog dela, vrste greške i radnih uslova, izbor parametara zavarivanja, dodatnog materijala i gasova, izrada dokumentacije o tehnologiji zavarivanja/navarivanja, priprema površina za reparaturno zavarivanje i izrada žleba, izvođenje prethodne i naknadne termičke obrade ako je ona sastavni deo reparature, završna mašinska obrada, ispitivanje repariranih delova metodama bez razaranja kao kontrole kvaliteta, uhodavanje, montaža i izrada "lične karte" repariranog mašinskog dela.

REPARACIJA VRATILA I OSOVINA (6)

Vizuelna kontrola sa makrosnimanjem, rasklapanje sistema, izbor procesa čišćenja, utvrđivanje mesta, vrste i rasprostranjenosti oštećenja, utvrđivanje greške koja je dovela do oštećenja, izbor tehnologije popravke, izbor tehnologije zavarivanja kojom je moguće izvršiti reparaturu u zavisnosti od vrste materijala mašinskog dela, vrste greške i radnih uslova, izbor parametara zavarivanja, dodatnog materijala i gasova, izrada dokumentacije o tehnologiji zavarivanja/navarivanja, priprema površina za reparaturno zavarivanje i izrada žleba, izvođenje prethodne i naknadne termičke obrade ako je ona sastavni deo reparature, završna mašinska obrada, ispitivanje repariranih delova metodama bez razaranja kao kontrole kvaliteta, uhodavanje, montaža i izrada "lične karte" repariranog mašinskog dela.

PRIMERI IZ PRAKSE (6)

Prikazati postupno, prema navedenim procedurama, primere reparature primer jednog vratila, jednog suda pod pritiskom i jednog sklopa ili elementa po izboru.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program nastavnog predmeta Reparatura mašinskih delova obrađuje oblast reparature mašinskih delova, počevši od opštih pojmova i značaja reparature, preko tehnologija reparature, zaključno sa ispitivanjem i montažom repariranih delova. Nastavnu građu je potrebno zasnivati na stečenim znanjima iz predmeta: Mašinski elementi, Mašinski materijali, Zavarivanje i srodni postupci i Tehnologija obrade.

Sadržaji ovog nastavnog predmeta treba da prošire tehnička znanja učenika koja su im neophodna za uključivanje u proces rada.

Program predmeta treba da se realizuje u specijalizovanim učionicama ili školskim radionicama opremljenim odgovarajućim nastavnim sredstvima i delovima sa različitim vidovima oštećenja i razaranja.

Deo programa koji obrađuje različita oštećenja mašinskih delova i metode reparature obraditi korišćenjem odgovarajućih prezentacija (video, power point, folije).

TEHNOLOGIJA OBRADE

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Tehnologija obrade jeste upoznavanje sa metodama obrade bez gubitaka materijala. Sticanje znanja o principima i zakonitostima oblikovanja proizvoda, o sistemima, procesima i postupcima obrade i ekonomičnosti izrade proizvoda.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Tehnologija obrade jesu:

- sticanje teorijskih znanja o postupcima izrade odlivaka, otkovaka, otpresaka i drugih vrsta pripremaka;

- upoznavanje tehnološke opreme (alat, mašine koje se koriste i sl);

- sticanje teorijskih znanja o postupcima obrade materijala spajanjem, kao i zaštite od korozije;

- osposobljavanje učenika za uočavanje i shvatanje funkcionalne međuzavisnosti elemenata, sklopova i mehanizama na mašinama za obradu metala;

- sticanje znanja o teorijskim osnovama mašinske i ručne obrade i pravilnom izboru mašina, alata, režima i metoda rada;

- sticanje teorijskih znanja o postupcima obrade rezanjem konstrukcionim i eksplotacionim karakteristikama mašina i alata za obradu na pojedinim vrstama mašina.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (2)

Značaj i zadatak tehnologije obrade u industrijskoj proizvodnji. Klasifikacija postupaka oblikovanja i obrade.

LIVENJE (15)

Osnovni pojmovi o oblikovanju proizvoda livenjem. Livenje u peščanim kalupima, izrada modela i ulivnog sistema. Ručna i mašinska izrada kalupa. Gravitaciono livenje. Livenje u metalnim kalupima. Livenje pod pritiskom. Centrifugalno livenje. Neprekidno livenje. Livenje u vakuumu. Precizno livenje. Čišćenje, kontrola i ispitivanje odlivaka.

IZRADA DELOVA OD LIMA (10)

Osnovne karakteristike procesa odsecanja, probijanja i prosecanja. Osnovne karakteristike alata za odsecanje, probijanje i prosecanje. Obrada savijanjem. Vrste savijanja (ugaono, kružno i složeno). Alati i mašine za savijanje. Obrada izvlačenjem. Vrste izvlačenja, tehnološki postupak izvlačenja i broj operacija. Osnovne karakteristike alata i prese za izvlačenje.

TERMIČKA OBRADA (18)

Značaj i cilj termičke obrade. Strukturne promene pri termičkoj obradi. Vrste i postupci termičke obrade: žarenje, kaljenje, otpuštanje, poboljšanje. Termohemijska obrada: cementacija, nitriranje, cijanizacija, siliciranje, difuzna metalizacija. Zaštita na radu pri termičkoj obradi. Kontrola i ispitivanje.

ZAŠTITA MATERIJALA (5)

Korozija. Vrste i uzroci korozije. Priprema za zaštitu. Zaštita nemetalnim prevlakama. Zaštita metalnim prevlakama. Zaštita hemijskim prevlakama. Zaštita prevlakama od plastičnih masa.

VEŽBE (24)

- Livenje. Poseta livnici (6)

- Izrada delova od lima (6)

- Termička obrada (6)

- Zaštita materijala (6)

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

UVOD U TEHNOLOGIJU OBRADE REZANJEM (1)

Značaj i zadatak tehnologije obrade u industrijskoj proizvodnji. Pojam sistema i proizvodnog procesa. Tehnološki i obradni sistemi. Tehnološki i obradni procesi. Klasifikacija postupka oblikovanja i obrade.

KINEMATIKA REZANJA I OSNOVNE ZAKONITOSTI OBRADE (7)

Osnovna kretanja obratka i alata pri obradi rezanjem. Brzine glavnog i pomoćnog kretanja i prenosnici za njihovo ostvarivanje. Osnovni principi obrade rezanjem. Formiranje i vrste strugotine. Otpori rezanja. Elementi režima obrade: brzina rezanja, brzina smicanja i brzina kretanja strugotine, faktor sabijanja strugotine, toplotne pojave u zoni rezanja.

KARAKTERISTIKE REZNIH ALATA (4)

Vrste i podela reznih alata. Geometrija i osnovni pojmovi reznih alata (strugarski nož, glodala, burgije). Materijali za rezne alate.

KARAKTERISTIKE PRIPREMAKA I GOTOVIH DELOVA (IZRADAKA) (2)

Vrste i karakteristike pripremka i dodaci za obradu rezanjem. Kvalitet, tačnost obrade i stanje materijala u površinskom sloju.

MAŠINE ZA OBRADU REZANJEM I NJIHOVE KARAKTERISTIKE (1)

Podela mašina alatki prema konstrukciji, nameni, načinu upravljanja i stepenu automatizacije i robotike. Osnovni delovi i njihova uloga.

ODSECANJE NA TESTERAMA (1)

Vrste i karakteristike mašina za odsecanje. Alati i režimi obrade za odsecanje na testerama.

OBRADA NA STRUGU (12)

Osnovne karakteristike procesa obrade na strugu. Podela strugova i njihove osnovne karakteristike. Univerzalni strug, vertikalni strug, revolver strug i automatski strugovi: osnovni elementi, primena i primeri obrade na njima. Rezni alati. Pomoćni pribori (stezni pribor, trnovi, linete). Režimi obrade.

OBRADA NA BUŠILICI (8)

Osnovne karakteristike procesa obrade na bušilici. Podela bušilica i njihove osnovne karakteristike. Stona, stubna, radijalna, viševretena i koordinatna bušilica: osnovni elementi, primena i primeri obrade na njima. Rezni alati (burgije, proširivači, upuštači i razvrtači). Pomoćni pribori. Režimi obrade.

OBRADA NA GLODALICI (10)

Osnovne karakteristike procesa obrade na glodalici. Podela, primena i osnovne karakteristike glodalica. Istosmerno i suprotnosmerno glodanje. Alati i pomoćni pribori za glodanje. Podesni aparati. Režim obrade.

OBRADA NA KOMBINOVANIM BUŠILICAMA-GLODALICAMA (3)

Osnovne karakteristike i proces obrade na kombinovanim mašinama bušilica - glodalica. Osnovni elementi i primeri obrade na njima. Režimi obrade i alati za obradu.

OBRADA NA RENDISALJKAMA I MAŠINAMA ZA PROVLAČENJE (3)

Mašine, alati i pribori za provlačenje. Režimi obrade.

Vrste i osnovne karakteristike rendisaljki. Alati i pribori. Režimi obrade.

OBRADA NA BRUSILICAMA I MAŠINAMA ZA GLAČANJE (8)

Osnovne karakteristike procesa obrade brušenja i glačanja. Vrste i karakteristike mašina za brušenje (brusilice za ravno i okruglo brušenje, brusilice za unutrašnje i spoljašnje brušenje) i mašine za glačanje (honovanje i lepovanje). Alati i pribori za brušenje i glačanje. Režimi obrade kod brušenja i glačanja.

POSTUPCI OBRADE NAVOJA I ZUPČANIKA (7)

Obrada navoja na strugu, brusilici, glodalici i postupak brušenja. Obrada zupčanika glodanjem, rendisanjem i brušenjem.

NEKONVENCIONALNI POSTUPCI OBRADE (5)

Primena i podela nekonvencionalnih postupaka obrade. Elektroerozivna obrada. Elektrohemijska obrada. Ultrazvučna obrada. Obrada laserom. Obrada elektronskim zracima. Hemijska obrada.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program drugog razreda obuhvata najznačajnije vrste i postupke obrade metala bez rezanja - bez gubitka materijala. Kao stručni predmet zauzima značajno mesto u formiranju širih i stručnih znanja i pojmova u oblasti na kojoj se zasniva mašinogradnja. Paralelno sa sadržajem ovog predmeta ostvaruje se nastavak i iz drugih stručnih predmeta sa kojima tehnologija ima dodirnih tačaka. Zbog toga treba nastavu iz tehnologije obrade uskladiti naročito sa praktičnom nastavom. Gradivo je raznoliko pa ga treba realizovati uz nastavna sredstva: mašine, alate, modele, uzorke, crteže, kataloge i sl. Nastavu izvoditi u posebnom kabinetu ili specijalizovanoj učionici.

Program trećeg razreda obuhvata najznačajnije vrste i postupke obrade metala rezanjem. Kao stručni predmet zauzima značajno mesto u formiranju širih znanja i pojmova u oblasti na kojoj se zasniva reparacija mašinskih delova. Paralelno sa sadržajima ovog predmeta ostvaruje se nastava iz drugih predmeta sa kojima tehnologija obrade ima dodirnih tačaka. Ovu nastavu treba izvoditi u korelaciji sa praktičnom nastavom kako bi se teorijska znanja obogatila i praktičnim saznanjima. Gradivo je raznoliko i treba ga realizovati uz odgovarajuća nastavna sredstva: mašine, alate, modele, uzorke, crteže, kataloge. Nastavu izvoditi u posebnom kabinetu ili specijalizovanoj učionici.

Rasporedom časova planirati prva dva časa ili zadnja dva časa u nedeljnom rasporedu časova za tehnologiju obrade u drugom razredu.

KONSTRUISANJE

Cilj i zadaci

Cilj nastave nastavnog predmeta Konstruisanje jeste razvijanje smisla za konstruisanje mašina i njihovih delova i sticanje proširenih znanja o principima i metodama konstruisanja.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Konstruisanje jesu:

- upoznavanje bitnih uticaja na oblikovanje i konstruisanje delova i njihov značaj i efekat u pogledu sigurnosti, funkcije i ekonomičnosti;

- uvođenje učenika u oblast konstruisanja na primerima jednostavnijih konstrukcija i osposobljavanje za konstruisanje;

- upoznavanje procesa konstruisanja i organizovanje rada na konstruisanju;

- razvijanje osećaja za tačnost i odgovornost;

- upoznavanje mogućnosti primene elektronskih računara u konstruisanju mašina.

SADRŽAJI PROGRAMA

IV razred

(2+1 čas nedeljno, 64+32 časa godišnje)

UVOD (4)

Mašinski sistem (definicija, vrste). Svojstva i karakteristike mašinskih sistema. Opšte parcijalne i elementarne funkcije sistema. Transformacija promena stanja ili svojstva, prenos i čuvanje materijala i energije u mašinskom sistemu. Izvršioci parcijalnih i elementarnih funkcija (sklopovi, mašinski elementi itd.). Projekt, sadržaj, konstruisanje mašinskih sistema i njihovih delova.

PROCES I METODIKA KONSTRUISANJA (10)

Analiza uslova rada, zahteva, željenih svojstava i karakteristika mašinskog sistema koji se konstruiše. Određivanje opštih parcijalnih i elementarnih funkcija. Metode izbora i sistematizovanje mogućih rešenja izvršilaca funkcija. Usvajanje rešenja. Kriterijum za ocenu usvojenog rešenja. Proračun i oblikovanje delova i sklopova. Izrada sklopnih crteža izvršilaca funkcije i crteža. Izrada uputstava za korišćenje i održavanje. Izrada prototipa, ispitivanje i analiza rezultata ispitivanja.

Usvajanje definitivnog rešenja i izrada dokumentacije. Kriterijum za ocenu valjanosti konstrukcije. Organizacija procesa konstruisanja.

STANDARDIZACIJA U PROCESU KONSTRUISANJA (6)

Značaj i ciljevi standardizacije, sistem klasifikacije i obeležavanje standarda, standardni brojevi i stvaranje nizova veličina, primena standarda, unificiranih i tipiziranih delova i sklopova pri konstruisanju.

KONSTRUISANJE ELEMENATA SA STANOVIŠTA ČVRSTOĆE I RADNOG VEKA (17)

Radna i kritična stanja elemenata mašina. Sigurnost i pouzdanost. Naponi, njihova promenljivost i koncentracija. Kritični naponi za statički i dinamički napregnute delove. Uticaji na dinamičku izdržljivost delova. Konstruisanje delova sa aspekta radnog veka. Stepen sigurnosti. Oblikovanje delova s obzirom na čvrstoću. Konstruisanje delova s obzirom na potrebnu elastičnost, odnosno krutost.

LAKE KONSTRUKCIJE (5)

Osnovna pravila za konstruisanje elemenata male mase. Uticaj materijala, oblika preseka, opterećenja i vrste naprezanja.

KONSTRUISANJE ELEMENATA MAŠINSKOG SISTEMA ODREĐENIH DINAMIČKIH SVOJSTAVA (3)

Vibracije, šum, prigušivanje.

IZBOR MATERIJALA PRI KONSTRUISANJU (3)

Kriterijum za izbor materijala i uticajni faktori.

KONSTRUISANJE ELEMENATA SA STANOVIŠTA IZRADE (10)

Izbor načina izrade. Osnovna pravila pri konstruisanju delova koji se izrađuju rezanjem, deformisanjem u toplom i hladnom stanju, livenjem, zavarivanjem i elektrofizičkim i elektrohemijskim načinom.

KONSTRUISANJE DELOVA IZLOŽENIH VISOKIM TEMPERATURAMA (3)

Uticaj visokih temperatura na konstrukciju i faktori konstruisanja.

KONSTRUISANJE I BEZBEDNOST KONSTRUKCIJE. EKSPLOATACIJA I ODRŽAVANJE (3)

Konstruisanje mašinskih sistema i njegovih delova sa stanovišta bezbednosti korišćenja, eksploatacije i održavanja.

VEŽBE (32)

U toku školske godine učenici, u okviru vežbi, treba da urade četiri projekta izvršilaca parcijalnih ili elementarnih funkcija. Projekti mogu biti odabrani iz sledećih sklopova:

- ručna dizalica;

- ručni svlakač;

- zupčasti prenosnik snage (jednostepeni);

- remeni ili kaišni prenosnik;

- sklop ventila sa cevnim vodovima;

- spojnica;

- sklop ležaja sa rukavcem i kućištem;

- hidraulična dizalica;

- transporter;

- uljno-hidraulična instalacija;

- instalacija centralnog grejanja;

- instalacija za butan-propan gas.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavni predmet Konstruisanje omogućuje učenicima nadgradnju, uopštavanje i proširenje znanja stečenog u okviru predmeta mašinski elementi u II i III razredu.

U prvom delu obrađuje se sam proces konstruisanja, sve njegove faze, počev od analize zahteva do pripreme dokumentacije za proizvodnju. Za bolje savlađivanje gradiva i razumevanje novih pojmova ovu materiju treba potkrepiti primerima nekog jednostavnijeg mašinskog sistema ili mašine, na primer: mašinski sistem za navodnjavanje, sistem za klimatizaciju, hladnjak, sistem za grejanje i dr. Drugi deo obuhvata razradu činilaca koji neposredno utiču na davanje mera i oblika elemenata i sklopova mašina i izvršilaca parcijalnih elementarnih funkcija. Bez bitnog proširivanja proračunskog dela učenik treba prvenstveno da shvati suštinu i fizičko značenje svih bitnih uticaja na oblikovanje i dimenzionisanje delova sistema, te stoga treba svaki uticaj ilustrovati grafičkim prikazom rešenja, koristeći, ako je pogodno, i princip "pravilno - nepravilno".

Program ovog predmeta treba da se ostvaruje u specijalizovanoj učionici (kabinetu), opremljenoj odgovarajućim nastavnim sredstvima i opremom za izvođenje vežbi.

Vežbe (izrada projekata) ostvaruje se sa grupama učenika. Težište pri izradi projekata treba da je na razumevanju funkcije, raspodele opterećenja elemenata i na primeni stečenog znanja u ovom predmetu. Zadatak projekta daje se svakom učeniku posebno ili po grupama, sa precizno definisanim zahtevima (proračuni, crteži, rok predaje i dr.). Nastavnik vodi računa da obim zahteva i složenost zadataka budu u saglasnosti sa datim vremenom. Pri izradi projekta nastavnik instruktivno radi sa učenicima, grupno i pojedinačno, trudeći se da svaki učenik savlada materiju i uspešno završi svoj rad.

Izradu projekata treba vremenski uskladiti sa predmetom računari u mašinstvu. Deo izrade projekata se ostvaruje u predmetu računari u mašinstvu, to jest izrada projekta obavlja se na računaru u za to opremljenoj učionici. Učenik treba da uradi bar dva projekta na računaru a radove predaje u obliku projektne dokumentacije.

Učenik koji se opredeli za maturski praktičan rad iz ovog predmeta mora ga uraditi uz pomoć računara a rad se predaje u obliku eleborata i brani ga pred komisijom.

Zbog toga nastavnik mora uspostaviti neposrednu saradnju i korelaciju sa predmetom računari u mašinstvu.

Preporučuje se nastavniku da planom rada predvidi da prve dve nedelje, umesto vežbi, izvodi teorijsku nastavu, pa tek onda otpočne vežbe, jer će tako na prvim časovima vežbi imati osnova za rad.

TEHNOLOŠKI POSTUPCI SA KONTROLOM

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Tehnološki postupci sa kontrolom jeste ovladavanje tehnološkim postupcima obrade repariranih mašinskih delova manje i srednje složenosti kao i načinima merenja i kontrole radi realizacije praktične nastave.

Zadaci nastave predmeta Tehnološki postupci sa kontrolom jesu:

- osposobljavanje učenika za aktivno praćenje tehnoloških postupaka;

- osposobljavanje učenika da rešavaju tehnološke probleme;

- upoznavanje učenika sa različitim vrstama mernih sredstava i kontrolnih uređaja;

- osposobljavanje učenika za korišćenje mernih sredstava i kontrolnih uređaja;

- upoznavanje učenika sa oblicima organizacije kontrole kvaliteta.

SADRŽAJI PROGRAMA

IV razred

(0+2 časa nedeljno, 0+64 časa godišnje)

OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE (2)

Osnovni pojmovi i definicije za izradu tehnoloških postupaka repariranih mašinskih delova.

PRIPREMCI (2)

Izbor pripremaka sa odgovarajućim mehaničkim osobinama.

BAZE I BAZIRANJE (2)

Vrste baza i načini baziranja repariranih delova. Primeri baziranja graničenjem (pravilo 6 tačaka). Principi za izbor baza i greške baziranja. Označavanje tačaka baziranja i stezanja repariranih delova u tehnološkoj dokumentaciji.

TAČNOST OBRADE (3)

Dozvoljena odstupanja u procesu obrade radi obezbeđivanja ispravne funkcije proizvoda, zamenljivosti delova, lake i jednostavne montaže. Dozvoljena odstupanja dimenzija repariranih delova. Dozvoljena odstupanja geometrijskog oblika. Dozvoljena odstupanja parametara površina i dozvoljena odstupanja kvaliteta površina.

OPŠTI PRINCIPI ZA RAZRADU TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA REPARIRANIH DELOVA (15)

Polazni podaci. Redosled razrade: prema konstrukcijskoj, tehnološkoj i eksploatacijskoj informaciji. Analiza radioničkog crteža (opšti pregled crteža, analiza materijala, pregled dozvoljenih odstupanja i znakova obrade s obzirom na mogućnost ugradnje) i tehnologičnost konstrukcije. Izbor i konstruisanje pripremaka za reparirani deo. Izbor metode, vrste i redosled obrade. Utvrđivanje broja i redosled operacija. Način baziranja, stezanja i izbor mašine. Podela operacija na zahvate i utvrđivanje tehnoloških mera i tolerancija. Izbor steznih pribora, izbor reznih alata i mernih instrumenata. Izbor elemenata režima rezanja. Određivanje vremena izrade. Izrada tehnološke dokumentacije.

MERILA I MERNI INSTRUMENTI ZA MERENJE I KONTROLU DUŽINA, UGLOVA I NAGIBA (16)

Greške i uzroci pojave grešaka pri merenju. Podela grešaka i analiza njihovih uzročnika. Podela merila, pomična merila i šabloni. Merila za merenje i kontrolu dužina, mikrometri za spoljno i unutrašnje merenje, granična merila za osovine i rupe (račve i čepovi). Granična merila za navoj i konus, komparatori. Merila za merenje i kontrolu uglova: univerzalni, mehanički i optički uglomeri i libele. Čuvanje i održavanje mernih i kontrolnih alata. Merenje i kontrola odstupanja od geometrijskog oblika, merenje i kontrola navoja, zupčanika, merenje hrapavosti.

RAZRADA KARAKTERISTIČNIH INDIVIDUALNIH POSTUPAKA OBRADE (16)

Obrada vratila. Osovina, zupčanika, poluga, kućišta. Izbor pripremka, redosled obrade, način baziranja i stezanja, mašine, alati i pribori. Tehnologičnost i tačnost, redosled obrade, mašine i alati. Razrada tehnoloških postupaka.

PROJEKTOVANJE TEHNOLOŠKIH PROCESA MONTAŽE (3)

Osnovni pojmovi i definicije. Montažni proces, delovi montažnog procesa (operacija, zahvat, pokret), mašinska grupa, podgrupa, sklopovi, podsklopovi, delovi. Tehnološki postupak montaže (sklapanje, uklapanje, montaža). Izrada šeme za montažu. Merni lanci. Metode rešavanja mernih lanaca. Izbor organizacionog modela montaže. Određivanje redosleda montažnih operacija. Izbor alata i pribora za montažu. Kontrola, regulisanje i ispitivanje proizvoda. Zaštita, ukrašavanje i pakovanje proizvoda. Prikaz izabranog primera montaže.

ORGANIZACIJA KONTROLE KVALITETA (5)

Oblici organizacije kontrole kvaliteta u različitim proizvodnim procesima. Statistička kontrola kvaliteta. Statistička kontrola proizvodnog procesa. Izbor sistema kontrole kvaliteta. Zadaci i značaj službe kvaliteta i njena povezanost sa ostalim funkcijama. Organizacioni oblici kontrole kvaliteta. Zadaci lica koja obavljaju kontrolu kvaliteta.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaj ovog predmeta zasniva se prvenstveno, na praktičnim postavkama stručnih predmeta: tehničko crtanje, mašinski materijali, mašinski elementi, tehnologija obrade, reparacija mašinskih delova, konstruisanje i praktična nastava. Treba realizovati korelaciju pomenutih predmeta kroz neposrednu praktičnu primenu. Nastavni predmet se zasniva na principu razrade tehnoloških postupaka i primene karakterističnih postupaka. U toku godine učenik treba da uradi dva projektna zadatka. Odeljenje treba podeliti na tri grupe po osam učenika. Nastavnik vodi računa o složenosti zadatka, da instruktivno radi sa učenicima, grupno i pojedinačno, trudeći se da svaki učenik savlada i završi svoj rad. Projektni zadatak se radi u školi na propisanoj tehničko-tehnološkoj dokumentaciji u olovci.

Predlog za sadržaje Projektnih zadataka.

Projektni zadatak: Uraditi tehnološki postupak delova manje složenosti:

- osovina;

- vratilo;

- zupčanik;

- poluga;

- kućište.

Projektni zadatak: Uraditi tehnološki postupak sa režimima obrade i izračunavanje parametara obrade uključujući i vreme izrade.

PRAKTIČNA NASTAVA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave nastavnog predmeta Praktična nastava jeste razvijanje sposobnosti za usvajanje terminologije, metoda i postupaka spajanja mašinskih delova i povezivanja znanja iz različitih oblasti radi praktične primene.

Zadaci nastave nastavnog predmeta Praktična nastava jesu:

- ovladavanje tehnološkim postupcima obrade;

- osposobljavanje za pravilnu primenu alata za obradu rezanjem, njihovo podešavanje i postavljanje na mašinu;

- primena znanja o racionalnom i ekonomičnom korišćenju sredstava rada, sagledavanje njihove materijalne vrednosti i veka trajanja;

- osposobljavanje za samostalno korišćenje tehničke dokumentacije, za izbor optimalnog režima obrade, primenu standarda i specijalizovanih alata;

- sticanje znanja i navika za pravilno korišćenje sredstava zaštite na radu;

- razvijanje sposobnosti učenika da stečena teorijska znanja uspešno primenjuju u rukovanju i održavanju upravljačkih sistema i da učestvuju u projektovanju i izboru optimalnih parametara pri izvođenju sistema;

- ovladavanje veštinama u rukovanju alatima pri rastavljanju, sastavljanju mašinskih podsklopova i sklopova;

- sticanje znanja o izboru optimalnog režima rada, kontrolisanju, praćenju i utvrđivanju ispravnosti rada repariranih mašinskih delova i sklopova;

- osposobljavanje za korišćenje i praktičnu primenu tehničko-tehnološke dokumentacije;

- sticanje znanja i navika za praktično korišćenje sredstava zaštite na radu;

- upoznavanje sa različitim postupcima mehaničkog spajanja;

- upoznavanje tehnoloških sredstava, alata i pribora za spajanje mašinskih delova;

- upoznavanje ograničenja i pretpostavke u domenu spajanja mašinskih delova;

- osposobljavanje učenika za shvatanje i uočavanje funkcionalne povezanosti mašinskih elemenata u sklopovima i sklopova u mašinskim sistemima.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(30 časova bloka)

BLOK (30)

- Upoznavanje sa osnovama pravilnog korišćenja mera zaštite na radu.

- Upoznavanje sa osnovama pravilnog rukovanja mašinama, alatima, priborom i predmetima rada.

- Upoznavanje sa izgledom i načinom pripreme tehničke dokumentacije.

- Upoznavanje sa izgledom opreme za merenje tvrdoće, žilavosti i sl.

- Upoznavanje sa postupkom (procedurom) za ispitivanje neke od mehaničkih osobina materijala, odnosno mašinskog dela i konstrukcije.

- Upoznavanje i praktična provera priručnih metoda ispitivanja mehaničkih karakteristika materijala.

- Upoznavanje sa izgledom opreme za reparaturu mašinskih delova i konstrukcija.

- Upoznavanje sa načinom funkcionisanja opreme za repareaturu mašinskih delova i konstrukcija.

- Upoznavanje sa izgledom mašinskih delova i konstrukcija pre i posle reparature.

MESTO IZVOĐENJA NASTAVE:

- Školska radionica (opremljena za zanimanje tehničara za reparaturu).

- Radna organizacija (privatna, državna i sl.) koja se bavi u potpunosti ili jednim svojim delom poslovima repareature.

- Konstrukcioni biroi privrednih društava koje se bave pripremom dokumentacije za reparaturu mašinskih delova i konstrukcija.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)

UVOD (3)

Zadatak praktične nastave. Upoznavanje radionice i radnih mesta za praktičnu nastavu. Upoznavanje sa merama zaštite na radu. Raspoređivanje na radna mesta. Čuvanje alata i mašina. Radna i tehnološka disciplina. Čišćenje i održavanje radnog mesta.

INDUSTRIJSKI OBJEKTI I POSTROJENJA (1)

Fabričke hale, projektantski biroi. Radionice za održavanje.

Ostali objekti i postrojenja. Pomoćna postrojenja. Povezivanje industrijskih objekata sa infrastrukturom (prateći objekti).

UPOZNAVANJE MAŠINA (2)

Mašine i njihova uloga u opštem tehničkom i tehnološkom razvoju. Podela mašina u zavisnosti od načina upravljanja (mehanizovane, automatizovane i kibernetske) i namene (pogonske, radne i transportne) sa primerima.

MERENJE I KONTROLISANJE (15)

Zadatak i značaj merenja i kontrolisanja. Vrste mernih jedinica u SI sistemu. Metode i greške merenja. Podela merila, merila za kontrolu i merenje dužine, razmernici (merne trake, merni lenjiri, merne letve) šestari za merenje, pomična merila, dubinomeri, visinomeri. Tolerancijska merila. Merila za kontrolu i merenje uglova, ugaonici, uglomeri (preklopni i obični mehanički, univerzalni, optički). Merilo za zazore i zaobljenja. Merenje pomičnim merilom.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE (5)

Zadatak i značaj ocrtavanja i obeležavanja. Alat i pribor za ocrtavanje i obeležavanje: radni sto, ploče za ocrtavanje, prizme, igle, paralelna crtala, obeleživači, šestari slova, brojevi i šabloni. Priprema površine za ocrtavanje. Oštrenje alata za ocrtavanje i obeležavanje. Ocrtavanje jednostavnih oblika po šablonu ili po uzorku. Ocrtavanje i obeležavanje jednostavnih delova, po crtežu.

TURPIJANJE (18)

Obrada turpijanjem kao tehnološka operacija. Vrsta i oblici turpija (podela turpija prema obliku preseka i prema broju naseka). Nasađivanje turpija. Tehnika turpijanja. Održavanje turpija. Mašine za turpijanje. Turpijanje ravnih površina. Kontrola i merenje. Turpijanje limova. Obaranje ivica. Turpijanje otvora i žlebova. Kontrola. Turpijanje oblih površina. Kontrola.

SEČENJE I REZANJE (6)

Zadatak i vrste sečenja i odsecanja. Alati za sečenje i odsecanje; vrste čekića i sekača; nasađivanje držača čekića; rukovanje čekićem; tehnika rada sekačem. Sečenje makazama. Održavanje sredstava rada; podmazivanje i čišćenje. Mere zaštite na radu. Sečenje sekačem. Sečenje mehaničkim makazama.

ODSECANJE TESTERAMA (6)

Vrste lukova i listova za ručne testere. Tehnika rada. Rezanje ručnom testerom, pločastih obradaka, cevi, profila.

OBLIKOVANJE LIMOVA I PROFILA (10)

Značaj i primena postupka. Ispravljanje materijala, tehnika ručnog ispravljanja, mašinsko ispravljanje. Mere zaštite. Ispravljanje traka, limova i šipkastog materijala. Savijanje u hladnom i toplom stanju raznih materijala priručnim alatom i mašinama.

ZAKIVANJE (4)

Veze zakivanjem, razmak zakivki i korak. Vrste zakivanja. Alati za zakivanje. Ručno zakivanje limova.

SPAJANJE MEKIM LEMLJENJEM (8)

Priprema materijala i alata za meko lemljenje. Meko lemljenje limova ili predmeta izrade.

ZAVARIVANJE (25)

Gasno zavarivanje, pribor i oprema: čelične boce sa armaturom, gorionikom. Dodatni materijal za gasno zavarivanje i tvrdo lemljenje. Gasno sečenje. Mere zaštite. Tehnika rada i gasno zavarivanje. Elektrolučno i elektrootporno zavarivanje. Elektrode, alat i pribor za elektrolučno zavarivanje. Mere i sredstva zaštite. Priprema predmeta i izvođenje zavarivanja.

BUŠENJE I UPUŠTANJE (9)

Bušenje kao tehnološka operacija. Bušilice ručne, ručne električne. Alati za bušenje i upuštanje; oštrenje burgija. Pribor za stezanje reznog alata, pribor za stezanje obratki. Mere zaštite. Bušenje ručnom električnom bušilicom.

REZANJE NAVOJA (10)

Alat i pribor za ručno rezanje navoja. Tehnika ručnog urezivanja i narezivanja navoja. Priprema površine. Postupak mašinskog rezanja navoja. Ručno rezanje spoljašnjeg i unutrašnjeg navoja. Kontrola. Urezivanje navoja u rupi. Rezanje navoja na mašini. Kontrola.

POVRŠINSKA ZAŠTITA (6)

Pojam i vrste korozije. Načini zaštite prevlačenjem. Priprema površina za zaštitu prevlačenjem. Konzervacija delova i proizvoda. Mere zaštite. Zaštita prevlačenjem sa pripremom površine.

SASTAVLJANJE I RASTAVLJANJE MAŠINA I NJIHOVIH SKLOPOVA (20)

Sastavljanje mašina (montaža) kao tehnološki proces za dobijanje proizvoda. Rastavljanje i sastavljanje mašina i njihovih sklopova u procesu održavanja mašina. Alati i pribori za rastavljanje i sastavljanje, namena i način upotrebe. Demonstracija rukovanja ključem, odvrtanjem, kleštima, svlakačem. Tehnološki postupak rastavljanja i sastavljanja. Bazni deo (podsklop). Mere zaštite. Rastavljanje, pranje i čišćenje. Pregled oštećenosti ili zamene delova. Sastavljanje, podmazivanje, zaštita.

SADRŽAJI PROGRAMA

III razred

(0+6 časova nedeljno, 0+216 časova godišnje)

UVOD (3)

Upoznavanje sa nastavnim planom i programom predmeta. Opšti pogled i veze sa srodnim disciplinama. Značaj i zadatak spajanja u mašinogradnji. Upoznavanje sa osnovnim merama zaštite na radu.

OSNOVNI POJMOVI U ZAVARIVANJU (3)

Osnovni elementi zavarenog spoja. Osnovni metali. Zona uticaja toplote. Metal šava, lice šava, koren, uvar, zavar, žleb. Oblici žlebova. Vrste šavova, oblici lica šava, vrste zavarenih spojeva. Položaji pri zavarivanju. Propisi i standardi iz oblasti zavarivanja.

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE ELEKTRIČNI LUK (36)

Aparati za elektrolučno zavarivanje. Način podešavanja i uključivanja aparata na električnu mrežu i spajanje sa predmetom i elektrodom. Napon radnog i praznog hoda transformatora i generatora. Uspostavljanje i održavanje električnog luka. Izrada praktičnih primera.

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE TOPLJIVOM ELEKTRODNOM ŽICOM U ZAŠTITI GASA - MIG POSTUPAK (24)

Aparat za mig postupke. Način podešavanja i uključivanja aparata na električnu mrežu i spajanje sa predmetom i elektrodom. Uspostavljanje i održavanje električnog luka. Prenos dodatnog metala. Tehnologija zavarivanja. Izrada praktičnih primera.

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE TOPLJIVOM ELEKTRODNOM ŽICOM U ZAŠTITI GASA - MAG POSTUPAK (24)

Aparat za mag postupke. Način podešavanja i uključivanja aparata na električnu mrežu i spajanje sa predmetom i elektrodom. Uspostavljanje i održavanje električnog luka. Prenos dodatnog metala. Tehnologija zavarivanja. Izrada praktičnih primera.

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE NETOPLJIVOM ELEKTRODOM U ZAŠTITI INERTNOG GASA - TIG POSTUPAK (24)

Aparat za tig postupke. Način podešavanja i uključivanja aparata na električnu mrežu i spajanje sa predmetom i elektrodom. Uspostavljanje i održavanje električnog luka. Prenos dodatnog metala. Tehnologija zavarivanja. Izrada praktičnih primera.

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE POD PRAŠKOM (6)

Aparat za elektrolučno zavarivanje. Način podešavanja i uključivanja aparata na električnu mrežu i spajanje sa predmetom i elektrodom. Prenos dodatnog metala. Tehnologija zavarivanja. Izrada praktičnih primera.

GASNO ZAVARIVANJE (24)

Aparat za postupak gasnog zavarivanja. Način podešavanja i uključivanja uređaja. Uspostavljanje i održavanje plamena. Unos dodatnog metala. Tehnologija zavarivanja. Izrada praktičnih primera.

GASNO REZANJE (12)

Aparat za postupak gasnog rezanja. Način podešavanja i uključivanja uređaja. Uspostavljanje i održavanje plamena. Tehnologija sečenja. Izrada praktičnih primera.

ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE (6)

Aparat za postupak elektrootpornog zavarivanja. Način podešavanja i uključivanja uređaja. Tehnologija elektrootpornog zavarivanja. Pokazivanje praktičnih primera.

GREŠKE U ZAVARENIM SPOJEVIMA (6)

Ispitivanje zavarenih spojeva metodama razaranjem i bez razaranja.

POSTUPCI SRODNI ZAVARIVANJU NAVARIVANJE (18)

Aparati za postupke navarivanja. Legure za navarivanje. Izbor postupka navarivanja. Tehnologija navarivanja. Izrada praktičnih primera.

METALIZACIJA (18)

Aparati za postupke metalizacije. Dodatni materijali. Prenos (nanošenje) dodatnog metala. Tehnologija metalizacije. Izrada praktičnih primera.

LEMLJENJE I LEPLJENJE (6)

Sredstva, postupak, primena. Visokotemperatursko (tvrdo lemljenje). Niskotemperatursko (meko) lemljenje. Osnovni pojmovi o lepljenju. klasifikacija lepkova. Tehnologija izrade zalepljenih spojeva.

ZAKLJUČAK (6)

Sistematizacija gradiva, zaključivanje ocena.

SADRŽAJI PROGRAMA

IV razred

(0+9 časova nedeljno, 0+288 časova godišnje, 60 časova u bloku)

UVOD (9)

Upoznavanje stručne literature i školske radionice. Zaduživanje radnim mestom: alatima, priborima, uređajima i potrošnim materijalom. Radna i tehnološka disciplina. Upoznavanje mera i sredstava zaštite na radu.

RASTAVLJANJE (DEMONTAŽA) MAŠINSKIH KONSTRUKCIJA (27)

Upoznavanje sklopnih i montažnih crteža mašinskih konstrukcija, sklopova i podsklopova (prenosnici snage, klipni mehanizam i sl). Upoznavanje principa rada, identifikacija delova za reparaturu i formiranje tehnološkog postupka rasklapanja mašinske konstrukcije (izbor alata, pribora i uređaja za demontažu). Odlaganje rasklopljenih delova i delova za reparaciju. Upoznavanje tehničke dokumentacije repariranih delova. Ako su razmatrana mašinska konstrukcija ili sklop, bez odgovarajuće prateće dokumentacije, istu treba skicirati i prikazati u 2D ili 3D, koristeći znanje i veštine stečene kroz nastavne predmete Tehničko crtanje i Modeliranje mašinskih delova.

OŠTEĆENJA I RAZARANJA MAŠINSKIH DELOVA (18)

Upoznavanje različitih vidova zapreminskog (statičko i dinamičko) i površinskog razaranja (habanja) mašinskih delova. Prepoznavanje vrste oštećenja kod delova rastavljenih konstrukcija. Analiza uticaja eksploatacionih uslova procesa konstruisanja proizvodnih uslova, uslova održavanja i montaže na nastala oštećenja i razaranja mašinskih delova.

TEHNOLOGIJA REPARACIJE (27)

Vizuelna kontrola i njen značaj. Čišćenje, rasklapanje, analiza mesta i izgleda oštećenja. Izbor metode za detektovanje oštećenja. Izrada tehničke dokumentacije. Izbor metode reparacije. Izrada dokumentacije o tehnologiji reparacije. Priprema za reparaciju. Kontrola i ispitivanje repariranih delova.

REPARACIJA ZUPČASTIH PAROVA (45)

Vizuelna kontrola sa makrosnimanjem. Rasklapanje sistema. Izbor procesa čišćenja. Utvrđivanje mesta, vrste i rasprostranjenosti oštećenja. Utvrđivanje greške koja je dovela do oštećenja. Izbor tehnologije za reparaciju. Izvođenje prethodne i naknadne termičke obrade ako je ona sastavni deo reparacije. Izbor završna mašinska obrada. Ispitivanje repariranih delova.

REPARACIJA FRIKCIONIH PAROVA (18)

Vizuelna kontrola sa makrosnimanjem. Rasklapanje sistema. Izbor procesa čišćenja. Utvrđivanje mesta, vrste i rasprostranjenosti oštećenja. Utvrđivanje greške koja je dovela do oštećenja. Izbor tehnologije za reparaciju. Izvođenje prethodne i naknadne termičke obrade ako je ona sastavni deo reparacije. Izbor završna mašinska obrada. Ispitivanje repariranih delova.

REPARACIJA REMENIH PAROVA (18)

Vizuelna kontrola sa makrosnimanjem. Rasklapanje sistema. Izbor procesa čišćenja. Utvrđivanje mesta, vrste i rasprostranjenosti oštećenja. Utvrđivanje greške koja je dovela do oštećenja. Izbor tehnologije za reparaciju. Izvođenje prethodne i naknadne termičke obrade ako je ona sastavni deo reparacije. Izbor završna mašinska obrada. Ispitivanje repariranih delova.

REPARACIJA KLIZNIH I KOTRLJAJNIH LEŽAJA (27)

Vizuelna kontrola sa makrosnimanjem. Rasklapanje sistema. Izbor procesa čišćenja. Utvrđivanje mesta, vrste i rasprostranjenosti oštećenja. Utvrđivanje greške koja je dovela do oštećenja. Izbor tehnologije za reparaciju. Izvođenje prethodne i naknadne termičke obrade ako je ona sastavni deo reparacije. Izbor završna mašinska obrada. Ispitivanje repariranih delova.

REPARACIJA VRATILA I OSOVINA (45)

Vizuelna kontrola sa makrosnimanjem. Rasklapanje sistema. Izbor procesa čišćenja. Utvrđivanje mesta, vrste i rasprostranjenosti oštećenja. Utvrđivanje greške koja je dovela do oštećenja. Izbor tehnologije za reparaciju. Izvođenje prethodne i naknadne termičke obrade ako je ona sastavni deo reparacije. Izbor završna mašinska obrada. Ispitivanje repariranih delova.

PRIMERI IZ PRAKSE (45)

Vizuelna kontrola sa makrosnimanjem. Rasklapanje sistema. Izbor procesa čišćenja. Utvrđivanje mesta, vrste i rasprostranjenosti oštećenja. Utvrđivanje greške koja je dovela do oštećenja. Izbor tehnologije za reparaciju. Izvođenje prethodne i naknadne termičke obrade ako je ona sastavni deo reparacije. Izbor završne mašinske obrade. Ispitivanje repariranih delova.

ZAKLJUČAK (9)

Zaključivanje ocena i svođenje gradiva.

NASTAVA U BLOKU (60)

Obuka za zavarivačke poslove. Uvođenje u rad zavarivača. Propisi za zavarivačke poslove i važeći standardi.

Obukom se stiču znanja, veštine i umenja za elektrolučno ili gasno zavarivanje, kao i pružanje mogućnosti sticanja uverenja o savladanosti nivoa zavarivanja: E-B II, E-R II, ili GR II prema standardima za zavarivanje konstrukcionih čelika.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program je sačinjen tako da učenici steknu uvid u delokrug poslova i radnih zadataka u području rada mašinstvo i obrada metala. Omogućava postupno savladavanje početnih znanja, umenja i veština za postupke mašinske obrade.

Praktična nastava uvodi učenike u sferu izvršilačkog i proizvodnog rada, u ambijent mašinske radionice, u kojoj se proces obrazovanja odvija u drugim uslovima i drugačijim metodama i sredstvima rada od onih koje su učenici do tada sretali. Zato u samom početku učenici treba da upoznaju principe i pravila ponašanja u radionici, radnu i tehnološku disciplinu, sredstva i mere zaštite na radu i njihovu primenu.

Praktični rad učenika mora biti osmišljen, a svaka aktivnost razumljiva. Time se podstiče motivisanost za rad i stvaralačke sposobnosti učenika, ostvaruje efikasnost i bolji kvalitet rada. Da bi se to postiglo praktični rad mora biti, u svim svojim fazama, analiziran i razjašnjen. Neposrednoj izvršilačkoj aktivnosti - demonstraciji nastavnika ili novoj vežbi učenika, mora da prethode (u zavisnosti od karaktera i složenosti radnog postupka i sredstava rada) objašnjenja tehničko-tehnoloških zakonitosti ili kraća uputstva o rukovanju alatom ili mašinama. Pri tome uvek treba insistirati na poštovanju propisa o zaštiti na radu, na primeni mera štednje energije, materijala, alata, pribora i mašina.

Program praktične nastave može da se ostvaruje primenom proizvodnih didaktičkih vežbi u celini ili uključivanjem u proizvodni rad u pojedinim segmentima programa. U svakom slučaju nastavnik vrši didaktičku razradu tematskih celina programa, formira vežbe, raščlanjuje ih na elemente od zahvata i operacija do složenijih radova. Nastavnik ima teorijsku podlogu u svom radu sa znanjima koja učenici stiču paralelno u okviru sadržaja tehničkog crtanja, tehnologije materijala, mehanike, tehničke fizike i matematike a posebno nastavnik vrši korelaciju sa predmetima tehnologija obrade i tehnološki postupci sa kontrolom koji predstavljaju teoretske osnove i predznanje za obavljanje praktične nastave. Zbog toga nastavnik mora da poznaje sadržaje ovih predmeta i da ostvaruje stalnu saradnju sa nastavnicima ovih stručnih predmeta.

Sadržaje jedne tematske celine nije neophodno uvek ostvarivati u celosti pa zatim prelaziti na drugu. Moguće je u zavisnosti od karaktera vežbi ili proizvodnog rada, nastavu ostvarivati kombinovano sa drugim sadržajima (postupcima, operacijama) u dužem periodu. Tako na primer, sadržaji o merenju i kontrolisanju, i dr. mogu se obrađivati postupno, prema zahtevu tehnološkog postupka određene proizvodne vežbe. U ovakvoj organizaciji nastave, gde učenici nisu istovremeno angažovani na istim radnim operacijama i zahvatima, potrebno je pratiti rad svakog učenika ponaosob i vreme provedeno na pojedinim radnim aktivnostima.

Radne zadatke u pogledu njihove složenosti treba, po mogućstvu, prilagođavati nivou osposobljenosti učenika.

Praktičnu nastavu, po pravilu, treba organizovati u školskoj radionici. U tom slučaju čitav program se realizuje u toj namenskoj radionici, po unapred definisanom redosledu izmene radnih mesta, te učenici ne moraju "prolaziti" kroz druge radionice ili pogone preduzeća.

Radi što efikasnijeg ostvarivanja programa svaki učenik mora imati svoje radno mesto i odgovarajući alat i pribor.

Pri oceni rada učenika pažnju treba obratiti na: tačnost izrade, kvalitet obrade, uredno održavanje radnog mesta, racionalno korišćenje materijala i energije, čuvanje alata, pribora, uređaja i mašina i pravilno korišćenje sredstava zaštite na radu.

Svaki učenik treba da praktično izvede navedene radnje prilikom realizacije sadržaja vežbi i praktične nastave. Vežbe treba realizovati u okviru nastavnih jedinica, saglasno mogućnostima i opremljenosti školskih radionica i laboratorija.

Svaki učenik treba praktično da izvede reparaciju jednog zupčastog para, uz izradu kompletne tehničko-tehnološke dokumentacije.

Svaki učenik treba da praktično izvede reparaciju jednog vratila, osovine kao i ozubljenog vratila uz izradu kompletne tehničko-tehnološke dokumentacije.

MATURSKI ISPIT

Maturski ispit se sastoji iz zajedničkog i posebnog dela.

A. Zajednički deo maturskog ispita obuhvata polaganje pismenog ispita iz nastavnog predmeta Srpski jezik i književnost, prema sadržajima četvorogodišnjeg obrazovanja, definisanog nastavnim planom i programom.

B. Posebni deo maturskog ispita obuhvata:

- Usmeni ispit iz jednog izbornog predmeta

- Maturski praktični rad sa usmenom odbranom rada

Izborni predmeti za usmeni ispit su sledeći:

1) Organizacija rada i menadžment;

2) Zavarivanje i srodni postupci;

3) Ispitivanje mašinskih delova i konstrukcija;

4) Reparatura mašinskih delova;

5) Tehnologija obrade;

6) Konstruisanje;

7) Matematika.

Učenik se opredeljuje za jedan od navedenih sedam predmeta i dobija listu pitanja iz gradiva, od kojih će tri izvući na maturskom ispitu i na njih odgovoriti.

Maturski praktični rad ima problemski karakter u domenu reparature mašinskih delova i konstrukcija.

Na usmenoj odbrani praktičnog rada proveravaju se znanja učenika. Učenik daje potrebna objašnjenja o koncepciji, metodama, i primenjenim postupcima realizacije na razmatranom repariranom delu. On obrazlaže pojedina rešenja kroz grafičke prikaze i algoritme.