ZAKON
O POTVRĐIVANJU AMANDMANA NA KONVENCIJU O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U PREKOGRANIČNOM KONTEKSTU

("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 4/2016)

ČLAN 1

Potvrđuje se Amandman na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, usvojen 27. februara 2001. godine u Sofiji i Drugi amandman na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, usvojen 4. juna 2004. godine u Cavtatu, u originalu na engleskom, francuskom i ruskom jeziku.

ČLAN 2

Tekstovi Amandmana i Drugog amandmana na Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glase:

AMANDMAN NA ESPO KONVENCIJU

Konferencija strana,

Želeći da izmeni Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu u cilju da se jasno definiše da se pod javnošću koja može da učestvuje u procedurama u skladu sa Konvencijom podrazumeva civilno društvo i nevladine organizacije,

Pozivajući se na stav 13. Oslo Deklaracije koju su doneli ministri životne sredine i komesar EU za životnu sredinu na prvom zasedanju Konferencije strana potpisnica Espoo konvencije u Oslu,

U želji da se omogući Državama koje se nalaze izvan UN/ECE regiona da postanu članice Konvencije,

Usvaja sledeće amandmane na Konvenciju:

(a) U članu 1. tačka (x), posle reči "lica" dodaju se reči:

"i, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili praksom, njihova udruženja, organizacije ili grupe"

(b) U članu 17. posle stava 2, dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"3. Bilo koja druga država, koja nije navedena u stavu 2, ovog člana, a koja je član Ujedinjenih nacija, može da pristupi Konvenciji nakon dobijanja saglasnosti za njeno pristupanje na zasedanju Konferencije strana. Na zasedanju Konferencije strana neće se razmatrati, niti prihvatiti bilo kakav zahtev za pristupanje neke države koja nije navedena u stavu 2, ovog člana, a koja je član Ujedinjenih nacija, sve dok ovaj stav ne stupi na snagu u svim državama i organizacijama koje su se na dan 27. februara 2001. godine smatrale potpisnicama Konvencije."

Stavovi koji slede prenumerisaće se u skladu sa ovom izmenom.

(v) Na kraju člana 17. dodaje se stav 7. koji glasi:

"7. Smatra se da svaka država ili organizacija koja ratifikuje, prihvati ili odobri ovu Konvenciju, istovremeno ratifikuje, prihvata ili odobrava amandmane na pomenutu Konvenciju, kao što je navedeno u odluci II/14 koja je doneta na drugom zasedanju Konferencije strana."

DRUGI AMANDMAN NA ESPO KONVENCIJU

Konferencija strana,

Pozivajući se na svoju odluku II/10 o reviziji Konvencije i na stav 19. Ministarske Deklaracije usvojene na trećoj Ministarskoj konferenciji "Životna sredina za Evropu" u Sofiji,

Sa željom da izmeni Konvenciju u cilju daljeg jačanja njene primene i poboljšanja sinergije sa drugim multilateralnim sporazumima u oblasti životne sredine,

Pohvaljujući rad koji obavlja Radna grupa koja je osnovana na drugom zasedanju Konferencije strana, zatim usvojene amandmane, kao i Radnu grupu za procenu uticaja na životnu sredinu,

Pozivajući se na Arhusku konvenciju o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, koja je usvojena 25. juna 1998. godine na četvrtoj Konferenciji "Životna sredina za Evropu" u gradu Arhusu (Danska), kao i na Protokol o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu uz Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, sačinjen 21. maja 2003. godine u Kijevu (Ukrajina),

Takođe pozivajući se na relevantne pravne instrumente EU, kao što su Direktiva Saveta 85/337/EEC od 27. juna 1985. godine o proceni uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu, koja je dopunjena Direktivama 97/11/EC i 2003/35/EC,

Svesna da će proširenje Dodatka I doprineti još većem značaju procene uticaja na životnu sredinu,

Prepoznajući prednosti međunarodne saradnje, i to što je ranije moguće, vezano za procenu uticaja na životnu sredinu,

Podržavajući rad Odbora za implementaciju, kao korisnog instrumenta za dalju implementaciju i primenu odredbi Konvencije,

1. Potvrđuje da stupanje na snagu ovog amandmana ne utiče na pravosnažnost odluka donetih pre stupanja na snagu Drugog amandmana na Konvenciju, uključujući usvajanje protokola, osnivanje pomoćnih organa za davanje saglasnosti i akcija preduzetih od strane Odbora za implementaciju;

2. Takođe, potvrđujući da će svaka Strana ugovornica nastaviti da bude podobna u smislu učešća u svim aktivnostima u skladu sa Konvencijom, uključujući pripremu protokola, osnivanje i učešće u pomoćnim telima, kao i reviziju usklađenosti, bez obzira da li je Drugi amandman na Konvenciju stupio na snagu za datu Stranu ugovornicu;

3. Usvaja sledeće amandmane na Konvenciju:

(a) U članu 2. posle stava 10, dodaje se stav 11, koji glasi:

"11. Ako Strana porekla namerava da sprovede proceduru za potrebe utvrđivanja sadržaja dokumentacije koja se odnosi na procenu uticaja na životnu sredinu, pogođenoj Strani na koju se ovakva procedura odnosi mora se omogućiti da učestvuje u ovom postupku."

(b) U članu 8. posle reči Konvencija dodaju se reči:

"i svi ostali protokoli kojima je Strana ugovornica pristupila,".

(c) U članu 11. stav 2 tačka (c) menja se i glasi:

"(c) tražiti, gde je to primereno, usluge i saradnju nadležnih organa koji mogu pružiti ekspertizu koja je bitna za postizanje ciljeva ove konvencije;"

(d) Na kraju člana 11. dodati tačke (g) i (h), koje glase:

"(g) izraditi, gde je potrebno, protokole uz ovu Konvenciju;

(h) osnovati ona prateća tela koja se smatraju neophodnim za primenu ove konvencije."

(e) U članu 14. stav 4, druga rečenica menja se i glasi:

"Amandmani na ovu konvenciju će stupiti na snagu za Strane koje su ih ratifikovale, prihvatile ili odobrile devedesetog dana nakon prijema obaveštenja od strane Depozitara o njihovoj ratifikaciji, odobrenju ili prihvatanju od strane najmanje tri četvrtine od ukupnog broja Strana ugovornica u trenutku usvajanja pomenutih amandmana."

(f) posle člana 14. dodaje se član 14 bis, koji glasi:

"Član 14 bis

Revizija usaglašenosti

1. Strane će razmotriti usklađenost sa odredbama ove konvencije na osnovu postupka o reviziji usaglašenosti, u smislu usklađene procedure koja je usvojena na zasedanju Konferencije strana. Revizija će se zasnivati, ali ne strogo ograničavati, na redovnom izveštavanju od strane Strana ugovornica. Na sednici Konferencije strana odlučivaće se o učestalosti redovnog izveštavanja koje se zahteva od Strana ugovornica, kao i vrsti informacija koje bi trebalo da ovi redovni izveštaji sadrže.

2. Procedure za usklađivanje primenjivaće se na bilo koji protokol koji je usvojen uz ovu konvenciju."

(g) Dodatak I Konvencije, zamenjuje se Dodatkom I koji je priložen uz ovu odluku;

(h) U Dodatku VI, posle stava 2, dodaje se stav 3. koji glasi:

"3. St. 1. i 2. mogu se primenjivati, mutatis mutandis, na bilo koji protokol uz ovu konvenciju."

Dodatak

LISTA AKTIVNOSTI

1. Rafinerije sirove nafte (izuzimajući pogone koji se bave isključivo proizvodnjom maziva iz sirove nafte) postrojenja za gasifikaciju ili topljenje uglja ili bitumenskih škriljaca, kapaciteta od 500 ili više metričkih tona uglja ili bitumenskih škriljaca na dan.

2. (a) Termoelektrane i druga postrojenja za sagorevanje sa toplotnom snagom od 300 megavata ili više, i

(b) Nuklearne elektrane i drugi nuklearni reaktori, uključujući demontažu ili prestanak rada takvih elektrana ili reaktora 1 / (izuzev istraživačkih postrojenja za proizvodnju i konverziju fisionih i fertilnih materijala, čija maksimalna snaga ne prelazi 1 kW kontinualnog termičkog opterećenja).

3. (a) Postrojenja za preradu iskorišćenog nuklearnog goriva;

(b) Postrojenja projektovana za:

- proizvodnju ili obogaćenje nuklearnog goriva;

- preradu iskorišćenog nuklearnog goriva ili visoko radioaktivnog otpada;

- konačno odlaganje istrošenog radioaktivnog otpada;

- samo za konačno odlaganje istrošenog radioaktivnog otpada; ili

- samo za skladištenje (planirano na više od 10 godina) istrošenog nuklearnog goriva ili radioaktivnog otpada na lokaciji koja se nalazi van lokacije na kojoj se istrošeno nuklearno gorivo ili radioaktivni otpad generišu.

4. Velika postrojenja za topljenje gvožđa i čelika i postrojenja za proizvodnju obojenih metala.

5. Postrojenja za ekstrakciju azbesta i za preradu i transformaciju azbesta i proizvoda koji sadrže azbest: za azbest-cementne proizvode sa godišnjom proizvodnjom većom od 20.000 tona gotovog proizvoda; za frikcione materijale sa godišnjom proizvodnjom većom od 50 tona gotovog proizvoda; i za druge upotrebe azbesta u količini većoj od 200 tona godišnje.

6. Integrisana hemijska postrojenja.

7. (a) Izgradnja autoputeva, brzih (ekspresnih) puteva 2/ i pruga za železnički transport i aerodroma 3/ sa osnovnom pistom dužine 2.100 metara ili veće;

(b) Izgradnja novih puteva sa četiri ili više traka, ili rekonstrukcija i/ili proširenje postojećih puteva sa 2 trake tako da se dobije 4 ili više traka, gde će takav novi put i/ili proširena sekcija puta biti najmanje 10 km ili duža u kontinualnoj dužini.

8. Cevovodi, terminali i odgovarajuća postrojenja za transport gasa, nafte i hemikalija, velikog kapaciteta.

9. Morske luke, kao i unutrašnji vodni putevi i luke za unutrašnji vodeni transport sa dozvoljenim prolaskom plovila većih od 1.350 tona.

10. (a) Postrojenja za kontrolisano spaljivanje, hemijski tretman ili deponovanje toksičnog i opasnog otpada;

(b) Postrojenja za kontrolisano spaljivanje i hemijski tretman neopasnog otpada čiji kapacitet prelazi 100 tona dnevno.

11. Visoke brane i akumulacije.

12. Aktivnosti ekstrakcije podzemne vode ili vraćanje podzemne vode veštačkim putem u slučajevima gde je godišnja zapremina vode koja treba da bude ekstrahovana ili pretočena u količini od 10 miliona kubnih metara ili više.

13. Postrojenja za proizvodnju pulpe, papira i kartona sa kapacitetom proizvodnje koji prelazi 200 tona na dan vazdušno sušenog materijala.

14. Veliki kamenolomi, rudnici, kopovi ili postrojenja za preradu ruda metala ili uglja.

15. Naftne platforme za proizvodnju ugljovodonika. Ekstrakcija nafte i prirodnog gasa u komercijalne svrhe u postrojenjima čiji kapacitet prelazi 500 tona na dan - što se tiče nafte, odnosno 500 000 kubnih metara prirodnog gasa.

16. Velika postrojenja za skladištenje nafte, petrohemijskih ili hemijskih proizvoda.

17. Seča drva u velikom obimu.

18. (a) Postrojenja za transfer vodnih resursa između rečnih slivova gde ovaj transfer ima za cilj sprečavanje mogućih nestašica vode i gde količina vode koja se prebacuje prelazi 100 miliona kubnih metara godišnje; i

(b) U svim drugim slučajevima, što se tiče postrojenja za transfer vodnih resursa između rečnih slivova gde višegodišnji prosek protoka u slivu iz kog se vrši zahvatanje prelazi 2 000 miliona kubnih metara godišnje i gde količina vode koja se prenosi prelazi 5% tog vodotoka.

U oba slučaja transfer pijaće vode iz vodovoda je isključen.

19. Postrojenja za tretman otpadnih voda sa kapacitetom koji prelazi 150.000 po ekvivalentu stanovnika.

20. Postrojenja za intenzivno gajenje živine ili svinja, čiji kapaciteti prelaze:

- 85 000 mesta za tov piladi;

- 60 000 mesta za nosilje;

- 3 000 mesta za tov svinja (preko 30 kg); ili

- 900 mesta za krmače.

21. Izgradnja nadzemnih trasa elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 220 kV ili većeg, i dužine veće od 15 km.

22. Velika postrojenja za iskorišćavanje pogonske snage vetra u svrhu proizvodnje električne energije (takozvanih "farmi vetrenjača").

____________
1/ U svrhu ove konvencije, nuklearne elektrane i drugi nuklearni reaktori prestaju da se smatraju takvim postrojenjima kada se svo nuklearno gorivo i drugi elementi kontaminirani radijacijom trajno uklone sa lokacije na kojoj se predmetno postrojenje nalazi.
2/ U svrhu ove konvencije:
- "Auto-put" podrazumeva put posebno projektovan i izgrađen za saobraćanje motornih vozila, koji se ne koristi kao pristupni put za posede sa kojima se graniči, i koji:
(a) je obezbeđen, osim u posebnim tačkama ili privremeno, sa posebnim kolovoznim trakama za oba smera saobraćaja, koje su razdvojene trakom koja nije namenjena za saobraćaj ili, izuzetno, na drugi način;
(b) se ne ukršta sa drugim putem, železničkom ili tramvajskom prugom, ili pešačkom stazom u nivou; i
(c) je posebno obeležen kao autoput.
- "Brzi (ekspresni) put" je javni put rezervisan za saobraćaj motornih vozila kome se može pristupiti samo preko uključenja ili kontrolisanih putnih prilaza i na čijim je kolovoznim trakama zabranjeno zaustavljanje ili parkiranje.

3/ U svrhu ove konvencije, "aerodrom" označava takav aerodrom koji ispunjava uslove date u definiciji aerodroma u Čikaškoj konvenciji iz 1944. godine na osnovu koje funkcioniše Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (Aneks 14).

ČLAN 3

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".