PRAVILNIKO SADRŽINI, NAČINU IZRADE I FORMI BEZBEDNOSNE ANALIZE I BEZBEDNOSNOG IZVEŠTAJA ŽIČARE ("Sl. glasnik RS", br. 22/2016) |
Ovim pravilnikom propisuje se sadržina, način izrade i forma bezbednosne analize i bezbednosnog izveštaja žičare.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) bezbednosna analiza je dokument priložen projektu za građevinsku dozvolu žičare, koji obuhvata sve bezbednosne zahteve za postrojenja žičare i njegove okoline u vezi sa projektovanjem, građenjem, održavanjem i radom žičare, sve moguće uzroke vanrednih događaja tokom postavljanja i rada žičare i posledice koje iz njih mogu proizaći, identifikaciju svih rizika sa popisom mera za sprečavanje uzroka i umanjivanjem posledica vanrednih događaja na žičarama, a izrađuje se za svaku žičaru, podsistem ili bezbednosnu komponentu;
2) bezbednosni izveštaj je dokument priložen projektu za građevinsku dozvolu žičare, koji se izrađuje na osnovu bezbednosne analize, a sastoji se od sažetog prikaza rezultata bezbednosne analize, ocene rizika i hazarda tokom rada žičare i njenog postavljanja i ocene mera za njihovo sprečavanje i umanjivanje;
3) hazard je potencijalni uzrok vanrednog događaja.
Bezbednosna analiza sadrži identifikaciju i naznaku svih mogućih uzroka vanrednih događaja kod postavljanja i rada žičare i sve posledice koje iz njih mogu proizaći, a koje se utvrđuju tako da je moguće proceniti obim štete.
Bezbednosna analiza sadrži i bezbednosne uređaje i njihov uticaj na postrojenje žičare i sa njim povezane podsisteme, pri čemu ti uređaji treba da:
1) deluju pri prvom znaku neke smetnje ili kvara tako da se uspostavi stanje koje osigurava bezbednost, prelazak u niži režim rada ili zaustavljanje postrojenja žičare;
2) deluju kao rezervni uređaji za praćenje ili nadzor stanja, ili
3) budu tako izvedeni, da se verovatnoća njihovog kvara može izračunati i da po kvalitetu odgovaraju kriterijumima za bezbednosne uređaje iz tač. 1) i 2) ovog stava.
Bezbednosna analiza sadrži popis mera koje se primenjuju pri sprečavanju uzroka vanrednih događaja.
Ako se opasnost ne može u potpunosti isključiti, potrebno je predvideti mere koje umanjuju posledice vanrednog događaja na prihvatljiv nivo (preostali rizik).
Pri navođenju mera iz stava 2. ovog člana, za sprečavanje uzroka opasnosti i mera za smanjenje posledica na prihvatljivu meru treba uzeti u obzir važeće propise i važeće srpske standarde kojima su preuzeti harmonizovani evropski standardi (u daljem tekstu: srpski standardi).
Ako se odstupa od važećih propisa i važećih srpskih standarda, bezbednosna analiza sadrži:
1) navedene važeće propise i važeće srpske standarde od kojih se odstupa;
2) opis odstupanja;
3) uzroke odstupanja, i
4) procenu odstupanja.
Na osnovu procene odstupanja utvrđuje se ispunjava li odstupanje jednak stepen bezbednosti u skladu sa važećim propisom i/ili važećim srpskim standardima i da li su time ispunjeni osnovni zahtevi o bezbednosti postrojenja žičara. Procena odstupanja sprovodi se u skladu s priznatim ili potvrđenim metodama.
Bezbednosna analiza sadrži bezbednosne komponente postrojenja žičare od kojih zavisi bezbednost same žičare, putnika, izvršnih radnika i trećih osoba.
Bezbednosna analiza sadrži analize u oblasti mašinstva, elektrotehnike, bezbednosne tehnike, zaštite od požara, građevine, geologije, zaštite na radu i uzroka opasnosti koji su posledica lokalnih uslova, kao što su lavina, poplava, klizišta, odrona, pad kamenja i slično.
Bezbednosna analiza žičara ili bezbednosnih komponenti u oblasti mašinstva, elektrotehnike i bezbednosne tehnike može dovesti do drugačijih rezultata od onih navedenih u stručnim specifikacijama proizvođača, pri čemu se uzimaju u obzir rezultati bezbednosne analize.
Bezbednosna analiza izrađuje se u formi koja je u skladu sa priznatom ili potvrđenom metodom iz oblasti upravljanja rizicima koja obuhvata identifikaciju rizika, analizu rizika, ocenu rizika i tretiranje rizika.
Bezbednosna analiza mora prikazivati svaki podsistem žičare, za sve moguće načine rada.
Pri izradi bezbednosne analize uzimaju se u obzir svi spoljni uzroci nesreća, kao što su vetar, lavina, erozija tla, ukrštanje sa drugim saobraćajnim sistemima, uređaji koji nisu sastavni deo žičare u zaštićenom pojasu žičare ili sistema, odnosno uređaji i pružanje usluga u zaštićenom pojasu žičare, kao i uzroci opasnosti koji mogu proizaći iz same žičare, kao što je ukrštanje sa putevima ili električnim vodovima, prepreka žičare vazdušnom saobraćaju i slično.
Bezbednosna analiza je sastavni deo tehničke dokumentacije za izgradnju žičare.
Bezbednosni izveštaj se izrađuje u formi koja sadrži:
1) projektni zadatak;
2) ime i adresu naručioca;
3) popis pojedinačnih bezbednosnih analiza i lica koja su ih sačinila;
4) dokaz o postojanju odgovarajuće važeće licence lica koje je izradilo bezbednosni izveštaj;
5) izjavu naručioca da je upoznat sa sadržajem bezbednosnog izveštaja;
6) sadržaj bezbednosnog izveštaja;
7) datum;
8) opis projekta žičare ili njene rekonstrukcije s navođenjem građevinskih elemenata i bezbednosnih komponenti postrojenja žičare koje su uzete u obzir u bezbednosnoj analizi;
9) popis korišćene tehničke dokumentacije i ocena njene kompletnosti;
10) popis pojedinačno primenjenih stručnih radova (broj nacrta, verzija, datum i sl.);
11) ocenu rizika i hazarda navedenih u bezbednosnoj analizi, vezano za potpunost i prihvatljivost;
12) ocenu mera za sprečavanje uzroka vanrednih događaja i mera za umanjivanjem posledica na prihvatljivi nivo navedenih u bezbednosnoj analizi;
13) procenu odstupanja od važećih propisa i standarda, koji obezbeđuju visok stepen bezbednosti navedenih u bezbednosnoj analizi i određenih zakonom kojim se uređuju žičare za transport lica i pravilnicima donetim na osnovu tog zakona;
14) popis stručnjaka koji su učestvovali u izradi bezbednosnog izveštaja;
15) popis bezbednosnih komponenti žičare;
16) popis podsistema žičare;
17) razgraničenje (žičara u fazi gradnje i žičare u fazi rada);
18) sve potrebne mere za bezbedan rad;
19) popis zahteva za način, postupke i vrste održavanja;
20) potvrdu o pridržavanju pravila struke s navođenjem inovacija;
21) potvrdu da Deklaracije o usklađenosti za pojedine ugrađene bezbednosne komponente odgovaraju zahtevima iz tehničke dokumentacije;
22) Deklaraciju o usklađenosti, koju treba predočiti pre puštanja u rad.
Bezbednosni izveštaj se izrađuje radi provere bezbednosne analize (razmatranih rizika i hazarda i vrednovanja mera za sprečavanje uzroka vanrednih događaja i mera za smanjivanje posledica vanrednih događaja na prihvatljiv nivo) i sadrži ocenu predviđenih mera u slučaju potencijalnih rizika.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".