PRAVILNIKO LETOVIMA POSEBNE NAMENE ZA OPERATIVNE POTREBE MINISTARSTVA UNUTRAŠNJIH POSLOVA("Sl. glasnik RS", br. 25/2016) |
Ovim pravilnikom se propisuju letovi posebne namene za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: Ministarstvo) - operativni vazdušni saobraćaj, definišu se letačke operacije, procedure izvršenja, postupci, vazduhoplovi, posade, minimalna oprema i drugi standardi.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Letovi posebne namene (u daljem tekstu: letovi) podrazumevaju letove vazduhoplova za potrebe ministarstva, u izvršavanju operativnih poslova i nisu komercijalna (privredna) delatnost u vazdušnom saobraćaju;
2) Operater je organizaciona jedinica ministarstva koja je nadležna i odgovorna za planiranje i sprovođenje letačkih aktivnosti (Helikopterska jedinica);
3) Operativni priručnik (OP) je priručnik koji priprema operater a koji u skladu sa zakonom koji uređuje oblast vazdušnog saobraćaja, donosi ministar unutrašnjih poslova;
4) Standardne operativne procedure (SOP) su procedure koje stručno osoblje mora poznavati i primenjivati u izvršavanju pojedinih operacija.
5) NOTAM (Notice to Airmen) - hitno vazduhoplovno obaveštenje (telekomunikacijski distribuirana poruka) koje sadrži informacije o uspostavljanju, stanju ili izmeni vazduhoplovnog sredstva, službe, postupaka ili opasnosti, čije je blagovremeno poznavanje neophodno osoblju koje učestvuje u pripremi i izvršenju letenja;
6) VFR (Visual Flight Rules) - pravila vizuelnog letenja;
7) IFR (Intstrument Flight Rules) - pravila instrumentalnog letenja;
8) Vođa vazduhoplova je pilot koji, po pravilu, upravlja vazduhoplovom i odgovara za let u celini, predstavlja i zastupa ministarstvo tokom pripreme i realizacije leta;
9) Letačko osoblje čine pilot ili piloti vazduhoplova, inženjer letač i navigator letač;
10) Tehničko osoblje - operator sistema (u daljem tekstu: tehničar - specijalista u letu) je vazduhoplovno tehničko osoblje, kvalifikovano i ovlašćeno da pruža pomoć letačkoj posadi ako se koristi posebna oprema na vazduhoplovu ili ako vrsta leta zahteva učešće takvog osoblja, što se definiše u Operativnom priručniku;
11) Operativno osoblje čine pripadnici ministarstva koji se nalaze u vazduhoplovu, radi realizacije operativnih poslova u okviru operativnog vazdušnog saobraćaja - letova posebne namene, a ne čine posadu vazduhoplova;
12) Radno vreme (Duty time) je period koji traje od trenutka kada se član posade javi na dužnost po zahtevu vazduhoplovnog subjekta (operatora) do trenutka kad bude oslobođen svih dužnosti;
13) Vreme letačke dužnosti (Flight Duty Period) je period u kome član posade vrši letačku dužnost i traje od trenutka kad vazduhoplovni subjekat zahteva od člana posade da se javi na dužnost u vezi sa izvršenjem jednog ili više letova, do trenutka kad član posade posle poslednjeg leta izvrši poslesletne dužnosti;
14) Vreme leta (Block Time) je period koji traje od trenutka kad se motor ili propeler vazduhoplova pokrene radi poletanja ili vazduhoplov prvi put pokrene s parking pozicije i potom potpuno zaustave svi motori ili propeleri;
15) Odmor (Rest Period) je period u kome je član posade oslobođen svih dužnosti i dežurstava;
16) Odgovarajući smeštaj (Accommodation) je prikladno nameštena soba sa ležajem i minimalnim nivoom buke u kojoj mogu da se kontrolišu svetlo i temperatura;
17) PF (Pilot Flying) - pilot koji upravlja vazduhoplovom;
18) PNF (Pilot Non Flying) - pilot koji je član posade i posredno utiče na odvijanje leta;
19) VIP (Very Important Person) - vrlo važne osobe sa posebnim statusom;
20) Helicopter Flight Manual - priručnik za upravljanje helikopterom;
21) ATC FPL (Air Traffic Control Flight Plan) - ICAO plan leta;
22) Check list - lista provere;
23) VMC (Visual Meteorological Conditionѕ) - vizuelni meteorološki uslovi;
24) HJ - Helikopterska jedinica;
25) Cb (Cumulonimbus) - kumulonimbus (oblak vertikalnog razvoja);
26) Pilot Logbook - knjižica letenja;
27) METAR (Aerodrome Routine Meteorological Report) - redovni meteorološki izveštaj za aerodrom (u meteorološkom kodu)
28) TAF (Aerodrome Forecast) - prognoza za aerodrom (u meteorološkom kodu).
Letovi se sprovode vazduhoplovima Ministarstva ili vazduhoplovima iznajmljenim, odnosno angažovanim za potrebe ministarstva.
Vazduhoplovi kojima se izvršavaju letovi kao mesta za poletanje i sletanje mogu koristiti aerodrome, letilišta i terene koji ispunjavaju uslove za bezbedno poletanje i sletanje.
Vođa vazduhoplova je odgovoran za procenu uslova i izbor mesta za poletanje i sletanje.
Za sletanje na vojne aerodrome, heliodrome i na druge objekte Vojske Srbije, pribavlja se saglasnost Ministarstva odbrane.
Vrste letova su:
1) desantiranje sa zemlje, iz lebdenja, iz pokreta;
2) desantiranje na objekte, vozila i plovila;
3) desantiranje padobranom;
4) evakuacija sa nepristupačnih objekata i terena;
5) evakuacija i medicinski transport povređenih i bolesnih;
6) traganje i spašavanje;
7) gašenje požara iz vazduha;
8) praćenje transporta, odnosno prevoza povećanog rizika (opasan teret, uhapšena lica, VIP transport i sl.);
9) kontrola drumskog saobraćaja iz vazduha;
10) kontrola državne granice;
11) potrage, izviđanje, snimanje, nadzor iz vazduha;
12) dejstvo vatrenim naoružanjem iz vazduhoplova;
13) prevoz lica, tereta, opreme, naoružanja, pri izvršavanju operativnih zadataka Ministarstva;
14) letovi u svrhu obuke i održavanja nivoa obučenosti;
15) nošenje podvesnog tereta;
16) izbacivanje hemijskih sredstava, drugih sredstava, odnosno opreme iz vazduhoplova i
17) drugi letovi koji su u funkciji izvršavanja operativnih zadataka Ministarstva.
Operativni priručnik i standardne operativne procedure
Operater izrađuje Operativni priručnik, koji odobrava ministar.
Standardne operativne procedure su sastavni deo Operativnog priručnika.
Izmene Standardnih operativnih procedura donosi komandant Helikopterske jedinice.
Operativni priručnik minimalno mora da sadrži sledeće elemente:
1) Način vođenja i distribucija Operativnog priručnika;
2) Organizacija i odgovornosti;
3) Nadzor (praćenje);
4) Kontrola kvaliteta i bezbednost;
5) Zdravstvena sposobnost, zdravstveno stanje, zdravstvena zaštita;
6) Posada vazduhoplova;
7) Zahtevi u pogledu obučenosti i iskustvo;
8) Ograničenja;
9) Postupci u slučaju nužde;
10) Standardne operativne procedure.
Za sve letove definišu se standardne operativne procedure.
Standardne operativne procedure na detaljan način propisuju i definišu uslove i procedure, vazduhoplove, posadu, opremu za sprovođenje pojedinih operacija - letova.
Zbog fleksibilnosti u radu, mogućnosti uvođenja nove opreme i načina njene upotrebe, operativne procedure moraju imati mogućnost izmena.
O izmenama u operativnim procedurama vodi se evidencija.
Standardne operativne procedure moraju biti dostupne svim licima koja učestvuju u letovima posebne namene (letačko osoblje, vazduhoplovno-tehničko osoblje i operativno osoblje).
Stručno osoblje je u obavezi da prati i bude upoznato sa standardnim operativnim procedurama, kao i sa izmenama tih procedura.
Standardne operativne procedure za svaki let moraju da sadrže:
1) prirodu aktivnosti;
2) vazduhoplove koji se koriste za navedenu operaciju;
3) minimalnu posadu;
4) opremu koja se koristi;
5) ograničenja;
6) procedure;
7) mere bezbednosti;
8) postupke u slučaju nužde.
Stručno osoblje koje učestvuje u letovima čini:
1) letačko osoblje;
2) tehničko osoblje - operator sistema;
3) operativno osoblje.
Letačko osoblje čine piloti, inženjer letač i navigator letač - po potrebi, a u skladu sa potvrdom o tipu vazduhoplova, koji obavljaju dužnosti u letu u skladu sa ovlašćenjima koja proističu iz važeće dozvole letačkog osoblja.
Letačko osoblje mora da ima važeće lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti klase 1.
Tehničko osoblje - operator sistema
(tehničar specijalista u letu)
Vazduhoplovno-tehničko osoblje je kvalifikovano i ovlašćeno da pruža pomoć letačkoj posadi ako se koristi posebna oprema na vazduhoplovu ili ako vrsta leta zahteva učešće takvog osoblja, što se definiše u OP-u;
Tehničar-specijalista u letu mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da bude psihofizički i zdravstveno sposoban i da ima važeće lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti klase 2;
2) da u dozvoli osoblja za održavanje vazduhoplova ima upisan tip vazduhoplova na kojem se vrši letačka operacija;
3) da je završio obuku i da je proverena njegova stručnost za eksploataciju posebne opreme i za učešće u letačkim operacijama.
Operativno osoblje čine pripadnici ministarstva koji su obučeni i osposobljeni za određene operacije (zadatke), u čijem se izvršavanju koriste vazduhoplovi.
Rukovodioci organizacionih jedinica ministarstva su odgovorni za obučenost i osposobljenost operativnog osoblja koje učestvuje u letovima, kao i za opremu koju tokom letova koristi operativno osoblje, a koja nije sastavni deo opreme vazduhoplova.
Posade vazduhoplova definišu se u Operativnom priručniku, za svaki tip vazduhoplova i za svaku operaciju posebno.
Sastav posade vazduhoplova, broj članova letačke posade i njihove dužnosti moraju biti saglasni sa, i ne manje od minimuma naznačenog u Priručniku za upravljanje vazduhoplovom (Helicopter Flight Manual).
Posadu vazduhoplova sačinjava letačko osoblje (1 do 2 pilota) i tehničko osoblje - operator sistema u pojedinim operacijama a u skladu sa OP-om.
Svi članovi posade vazduhoplova moraju imati odgovarajuću, važeću dozvolu (letačko osoblje - letačku dozvolu, specijalista u letu - važeću dozvolu za održavanje vazduhoplova sa važećim ovlašćenjem za rad na tom tipu vazduhoplova), kao i važeće lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti.
Posada vazduhoplova mora biti kvalifikovana i kompetentna za vršenje poslova koji su im dodeljeni.
Posada vazduhoplova treba da poseduje skorašnje iskustvo, odnosno da bude u trenaži za planiranu operaciju.
Jedan od pilota iz letačke posade je vođa vazduhoplova koji je odgovoran za izvršenje leta, a upravljanje vazduhoplovom može poveriti drugom, odgovarajuće kvalifikovanom pilotu.
Operater određuje vođu vazduhoplova za svaki let.
Vođa vazduhoplova predstavlja operatera vazduhoplova.
Vođa vazduhoplova je pilot zaposlen u ministarstvu koji upravlja vazduhoplovom i odgovoran je za let u celini.
Tokom letova u cilju obuke i letova "pod nadzorom" vođa vazduhoplova je instruktor odnosno ispitivač.
Vođa vazduhoplova se određuje usmeno i putem naloga za let.
Pilot čije je ime navedeno kao prvo u nalogu za let je vođa vazduhoplova, ako nije posebno naznačeno i nije određen drugi vođa vazduhoplova.
Vođa vazduhoplova određuje ko je pilot koji trenutno upravlja vazduhoplovom - PF.
Sastav posade definiše se u Operativnom priručniku, za svaki tip vazduhoplova i za svaku operaciju posebno.
U skladu sa potrebama i procenom, operater može da proširi posadu vazduhoplova.
Proširivanje posade vazduhoplova vrši se nalogom za let.
Pridodati član letačke posade mora imati odgovarajuću, važeću dozvolu i važeće lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti.
Pridodati član posade obavlja poslove za koje je kompetentan, a koji su definisani nalogom za let ili zahtevani od strane vođe vazduhoplova.
U vazduhoplovu, u pojedinim operacijama i letovima mogu se nalaziti stručna lica, specijalisti, koji su neophodni kako bi se let izvršio kvalitetno i bezbedno.
Unos podataka o ovim licima vrši se u OP-u ili u nalogu za let.
Pravila postupanja u slučaju nesposobnosti člana posade
Ako vođa vazduhoplova postane nesposoban za upravljanje vazduhoplovom, kopilot preuzima komande u vazduhoplovu.
Ako dođe do situacije navedene u stavu 1. ovog člana, odmah se mora obavestiti operater, koji treba maksimalno da se angažuje da drugi vođa vazduhoplova što pre preuzme vazduhoplov i tako smanji kašnjenje na najmanju moguću meru.
Pilot koji asistira treba uvek da prati rad pilota koji leti i tako da otkrije kada ovaj postane nesposoban, posebno u kritičnim fazama leta, kao što je poletanje, sletanje i prilaz.
Pravila postupanja u slučaju nesposobnosti vođe vazduhoplova primenjuju se i kada kopilot postane nesposoban.
Let se može nastaviti po odluci vođe vazduhoplova, ako je za dati tip vazduhoplova zadovoljen propis o minimalnom broju članova posade, u skladu sa priručnikom za upravljanje vazduhoplovom.
Zahtevi u pogledu obučenosti i iskustva
Zahtevi u pogledu obučenosti i iskustva letačke posade su:
1) posedovanje važeće dozvole profesionalnog pilota vazduhoplova - helikoptera ili važeće dozvole transportnog pilota helikoptera;
2) posedovanje važećeg ovlašćenja za letenje na datom tipu helikoptera;
3) završena posebna - stručna obuka za konkretnu letačku operaciju (u slučajevima u kojima je to primenljivo);
4) minimum 22 godine starosti;
5) posedovanje skorašnjeg iskustva (trenaže);
6) za letove noću u vizuelnim meteorološkim uslovima, pilot mora da ima minimalno 200 sati naleta na helikopteru, što uključuje minimalno 100 sati u ulozi vođe vazduhoplova i 10 sati noćnog letenja;
7) za letove u instrumentalnim meteorološkim uslovima, pilot mora da ima važeće IFR ovlašćenje (letenje po pravilnicima za instrumentalno letenje);
8) u postupku obuke instruktor letenja mora da ispunjava sve propisane uslove u pogledu obučenosti, a pilot na obuci - sve propisane zahteve osim onog koji je predmet obuke.
Zahtevi u pogledu obučenosti i iskustva tehničkog osoblja - operatora sistema su:
1) da ima dozvolu za održavanje vazduhoplova u koju je upisan tip vazduhoplova na kojem se vrši letačka operacija;
2) da je sprovedena obuka i proverena stručnost za eksploataciju posebne opreme i za učešće u letačkoj operaciji;
3) da poseduje skorašnje iskustvo (trenažu);
4) da ima minimum 20 godina starosti.
Zahtevi u pogledu obučenosti i iskustva operativnog osoblja su:
1) obučenost i osposobljenost operativnog osoblja koje učestvuje u letovima, odgovornost su rukovodioca organizacionih jedinica Ministarstva u kojima članovi operativnog osoblja rade;
2) tokom obuke operativnog osoblja u vazduhoplovu se nalazi (ili na mestu rada) i instruktor odgovoran za rad operativnog osoblja.
Zahtevi u pogledu obučenosti i iskustva osoblja za obuku su:
1) obuku članova letačke posade (pilota) za sprovođenje letačkih operacija - letova, mogu da vrše instruktori letenja koji poseduju skorašnje iskustvo za operaciju koja je predmet obuke;
2) obuku tehničkog osoblja - operatora sistema vrše operatori sistema koji poseduju skorašnje iskustvo za operaciju koja je predmet obuke;
3) za letačke operacije koje se rade prvi put ili ne postoje instruktori sa skorašnjim iskustvom, odgovorni rukovodilac operatera određuje instruktora koji će realizovati obuku, u kom slučaju instruktor mora imati važeće ovlašćenje kao i skorašnje iskustvo za letenje na datom tipu vazduhoplova.
Trenaža se određuje za:
1) letenje na tipu vazduhoplova;
2) letenje u posebnim uslovima (dan, noć, u instrumentalnim meteorološkim uslovima);
3) letačke operacije.
U cilju obezbeđivanja trenaže za letačko osoblje, operator izrađuje plan trenaže na mesečnom nivou.
Pilot je u trenaži za letenje na tipu helikoptera ako je u poslednja tri meseca naleteo minimalno 30 minuta na tom tipu i imao minimalno tri poletanja i sletanja.
Pilot koji je u trenaži za letenje na tipu helikoptera smatra se da je u trenaži za letenje u dnevnim - VMC uslovima.
Pilot je u trenaži za letenje u noćnim uslovima ako je u poslednja tri meseca naleteo najmanje 30 minuta u noćnim uslovima i pri tome imao najmanje dva poletanja i sletanja.
Pilot je u trenaži za IFR letenje ako je u poslednja tri meseca naleteo najmanje 50 minuta po IFR i pri tome izvršio najmanje jedan prilaz za sletanje.
Pilot je u trenaži za pojedine operacije ako je za poslednjih šest meseci naleteo najmanje 30 minuta na toj letačkoj operaciji ili ako je u poslednja tri meseca ostvario nalet od minimalno 30 minuta na srodnim vežbama.
Operator sistema je u trenaži za pojedine operacije ako je u poslednjih šest meseci naleteo najmanje 30 minuta učestvujući u konkretnoj letačkoj operaciji ili ako je u poslednja četiri meseca ostvario nalet od minimalno 30 minuta na srodnim vežbama.
Pregled srodnih vežbi dat je u Operativnom priručniku i čini njegov sastavni deo.
Ukoliko piloti ili tehničko osoblje (operatori sistema) ne poseduju skorašnje iskustvo, tj. ako nisu u trenaži, vrši se uvođenje u trenažu.
Za letačko osoblje (pilote) se po potrebi vrši uvođenje u trenažu za:
1) letenje na tipu vazduhoplova;
2) letenje u posebnim uslovima (noću, u instrumentalnim meteorološkim uslovima);
3) letačke operacije.
Uvođenje u trenažu vrše instruktori letenja koji poseduju skorašnje iskustvo.
Za operatore sistema, po potrebi, vrši se uvođenje u trenažu za konkretne operacije.
Uvođenje u trenažu operatora sistema vrše iskusni operatori sistema (u letu), ili se radi detaljna priprema (brifing) pre leta, kada nije moguće obezbediti prisustvo drugog operatora sistema u helikopteru.
Za uvođenje u trenažu planira se nalet koji je za 50% veći od planiranog naleta za održavanje trenaže za letenje na tipu ili u određenim uslovima ili za konkretnu operaciju.
Osnovna obuka letačkog osoblja za sticanje letačkih dozvola i ovlašćenja koja se upisuju u letačke dozvole (dozvola člana letačke posade), vrši se u ovlašćenim centrima (školama) za obuku letačkog osoblja.
Osnovna obuka vazduhoplovno-tehničkog osoblja za sticanje dozvola i ovlašćenja koja se upisuju u dozvolu za održavanje vazduhoplova, vrši se u ovlašćenim centrima (školama) za obuku vazduhoplovno-tehničkog osoblja.
Specijalistička obuka podrazumeva obuku letačkog osoblja i tehničkog osoblja (operatora sistema) za obavljanje letačkih operacija u okviru operativnog vazdušnog saobraćaja - letova posebne namene, kao i za sticanje drugih znanja i veština koja su neophodna ili mogu unaprediti operativno letenje.
Program specijalističke obuke odobrava ministar nadležan za unutrašnje poslove.
Početnu obuku za sprovođenje operacija u okviru operativnog vazdušnog saobraćaja sprovodi operater ili druga vazduhoplovna ili stručna organizacija koja je prihvatljiva za operatera.
Početnu obuku moraju da prođu svi članovi letačke posade kao i tehničko osoblje - operateri sistema, pre početka izvođenja konkretne letačke operacije.
Program početne obuke radi operater, a odobrava ga odgovorni rukovodilac operatera.
U zavisnosti od operacije koja je predmet obuke, obuka može biti teorijska, praktična ili kombinovana (teorijska i praktična).
Svi programi početne obuke sadrže sledeće teme:
1) oprema koja se koristi;
2) performanse helikoptera (izmenjene);
3) način sprovođenja operacije;
4) sastav posade, operativno osoblje - dužnosti;
5) mere bezbednosti;
6) postupci u slučaju nužde;
7) komunikacija.
Evidenciju o sprovođenju početne obuke izrađuje i čuva operater.
U svrhu obnove znanja operater organizuje periodične obuke.
Periodične obuke se realizuju kao teorijska nastava u učionici ili kao praktična obuka na opremi i vazduhoplovu (na zemlji).
Periodična obuka se organizuje za obnovu znanja za tip ili varijantu helikoptera na kojem se izvršavaju letačke operacije.
Obuka se sprovodi sa članovima letačke posade jednom godišnje.
Po završetku obuke popunjava se test eksploatacije vazduhoplova (ograničenja, redovni i vanredni postupci).
Za letačke operacije periodična obuka se organizuje objedinjeno (za sve operacije) jednom godišnje i to kao jednodnevna ili dvodnevna nastava u učionici, na opremi ili na helikopteru.
Obuka se sprovodi sa letačkim osobljem i sa tehničkim osobljem (operatori sistema).
O realizovanoj periodičnoj obuci se vodi evidencija.
Periodičnu obuku sprovode instruktori letenja, iskusni piloti, vazduhoplovno-tehničko osoblje i druga lica koja imaju znanje i iskustvo u korišćenju posebne opreme.
U okviru specijalističkih obuka operater organizuje i sprovodi provere stručnosti letačkog i vazduhoplovno-tehničkog osoblja u cilju utvrđivanja osposobljenosti i kompetentnosti.
Organizacione jedinice ministarstva odgovorne su za planiranje i sprovođenje obuka svojih pripadnika koji učestvuju u operativnom vazdušnom saobraćaju.
Operater (HJ) pruža stručnu pomoć organizacionim jedinicama Ministarstva u procesu obučavanja operativnog osoblja.
Tokom praktične obuke i tokom rada na helikopterima obavezno je prisustvo instruktora ili odgovornog lica iz organizacione jedinice čije se operativno osoblje obučava.
U cilju provere osposobljenosti i stručnosti letačkog i vazduhoplovno-tehničkog osoblja, operater može da organizuje i sprovodi provere stručnosti.
Provere stručnosti mogu biti:
1) periodične
2) vanredne
3) u okviru specijalističkih i drugih obuka.
Provere stručnosti se vrše pismenim putem u formi testa ili kao praktična provera osposobljenosti.
Ograničenja u letenju - meteorološki minimumi
Meteorološke podatke potrebne za planiranje i realizaciju operativnog vazdušnog saobraćaja operater pribavlja od nadležnih vazduhoplovnih meteoroloških službi na aerodromima, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, meteoroloških stanica.
Meteorološki podaci se mogu pribaviti i neposrednim izviđanjem sa zemlje i iz vazduha koje organizuje operater.
Meteorološki minimumi za vizuelno letenje (VFR) predstavlja:
a) vidljivost:
- danju: Helikopterom se može leteti ako je vidljivost veća od 1.500 m; Izuzetno, ako helikopter vrši manevar u blizini zemlje u kraćem vremenskom periodu i ako ima brzinu koja omogućava pilotu da na vreme vidi prepreke i druge vazduhoplove, vidljivost može da iznosi 800 m;
- noću: Minimalna vidljivost za letenje noću je oko 3.000 m.
b) Rastojanje do oblaka:
- danju: Visina baze oblaka mora da bude takva da na planiranoj visini helikopter ne ulazi u oblak i da posada ima stalan vidljiv kontakt sa zemljom;
- noću: Minimalna visina baze oblaka mora biti minimum 300 m iznad planirane visine leta.
v) Zabranjeno je letenje u uslovima zaleđivanja, ispod i kroz grmljavinske oblake (Cb).
Meteorološki minimumi za instrumentalno letenje se definišu na osnovu minimuma za aerodrome i minimuma koji proističu iz ovlašćenja letačkog osoblja i opreme vazduhoplova.
Vreme letenja članova posade vazduhoplova (letačko osoblje i operatori sistema) je ograničeno i to:
1) do šest časova letenja dnevno;
2) do 28 časova letenja u sedam uzastopnih kalendarskih dana;
3) do 85 časova letenja u 30 uzastopnih kalendarskih dana.
Operator može uz saglasnost člana posade produžiti ograničenje u vremenu letenja do dva sata u slučajevima:
1) kada se obavljaju letačke operacije koje su neposredno u funkciji zaštite života, zdravlja i bezbednosti ljudi;
2) kada se obavljaju letačke operacije koje značajno umanjuju materijalne štete;
3) kada posle započinjanja letačke dužnosti nastupe okolnosti koje nisu mogle da se predvide.
Ograničenje po broju tipova vazduhoplova
Piloti koji izvršavaju letačke zadatke u okviru operativnog vazdušnog saobraćaja za potrebe ministarstva ne mogu leteti na više od četiri tipa vazduhoplova.
Ograničenje po broju tipova vazduhoplova utvrđuje se uvidom u Knjižicu letenja (Pilot logbook) za period od tri meseca.
U jednom danu pilot može leteti najviše na dva tipa helikoptera.
Zdravstvena sposobnost članova posade
Članovi posade vazduhoplova moraju imati važeće lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti:
1) Letačko osoblje - lekarsko uverenje KLASE 1;
2) Tehničko osoblje (tehničar specijalista u letu) - lekarsko uverenje KLASE 2.
Za zdravstvenu sposobnost i zdravstveno stanje operativnog osoblja odgovorni su rukovodioci organizacionih jedinica ministarstva.
Zdravstveno stanje članova posade
Svi članovi posade vazduhoplova moraju se pridržavati sledećih pravila u pogledu zdravstvenog stanja:
1) Zabranjeno je konzumiranje alkohola u bilo kojoj količini za vreme letačke dužnosti (Flight Duty Period), kao i u radno vreme (Duty Time). Nije dozvoljeno konzumiranje alkohola u periodu do 12 časova pre početka letačke dužnosti, a u prekomernim količinama u period od 48 časova pre planiranog vremena za poletanje.
Dozvoljena količina alkohola u krvi je 0,0 promila.
Operater (odgovorno lice ili lice koje on ovlasti) može da vrši najavljenu ili ne najavljenu kontrolu prisustva alkohola u krvi kod članova posade vazduhoplova.
2) Članovima posade vazduhoplova kao i operativnom osoblju zabranjena je upotreba narkotika i psihoaktivnih supstanci. Operater (odgovorni rukovodilac) može da uputi člana posade u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu u cilju utvrđivanja da li je član posade pod dejstvom narkotika ili psiho aktivnih supstanci.
3) Po pravilu zabranjeno je svako uzimanje lekova bez dozvole lekara.
4) Članovima posade vazduhoplovima zabranjeno je ronjenje na dubini većoj od četiri metra najmanje 24 sata pre početka letačke dužnosti, odnosno preko 10 metara najmanje 48 sati pre početka letačke dužnosti.
5) Član posade ne može obavljati letačku dužnost najmanje 72 sata ili dužnost vazduhoplovnog mehaničara (operater sistema) najmanje 48 sati od momenta davanja krvi.
6) Ministarstvo obezbeđuje ishranu članovima posade i to:
- hladni obrok (doručak) i piće ako letačka dužnost traje do šest sati,
- hladni obrok (doručak) topli obrok (ručak) i piće ako letačka dužnost traje duže od šest sati,
- u uslovima dežurstva po istom principu.
Članovi posade:
1) treba da izbegavaju da konzumiraju istu hranu,
2) treba da konzumiraju flaširanu vodu, kao i da tokom leta pažljivo postupaju sa istom. Posle uzimanja tečnosti, ambalažu odmah treba odstraniti na sigurno mesto.
3) ne smeju da konzumiraju bilo kakvu hranu za vreme leta.
Zdravstvena zaštita i pregledi
Operator je dužan, u skladu sa zakonom, da članovima posade vazduhoplova omogući odgovarajuću, specifičnu zdravstvenu zaštitu i zaštitu na radu, prema prirodi posla člana posade.
Operator je dužan da omogući članu posade da obavlja besplatne zdravstvene preglede pri stupanju na dužnost, pri sticanju, produžavanju i obnavljanju dozvola i ovlašćenja, u ovlašćenim ustanovama vazduhoplovne medicine ili drugim relevantnim zdravstvenim ustanovama.
U cilju održavanja potrebnog nivoa kondicione i zdravstvene sposobnosti članova posade vazduhoplova, operator obezbeđuje potrebno vreme i potrebne uslove.
Radno vreme člana posade vazduhoplova, u skladu sa zakonom, traje 40 časova nedeljno.
U izuzetnim slučajevima, radno vreme može biti produženo do 60 časova u sedam uzastopnih dana.
Najviše tri puta za sedam uzastopnih dana planirano radno vreme može biti po 12 časova u toku 24 časa.
Vreme letenja člana posade ne sme biti duže od:
1) šest časova dnevno,
2) 28 časova nedeljno,
3) 85 časova u toku 30 uzastopnih kalendarskih dana.
U izuzetnim slučajevima vreme letenja na dnevnom nivou može biti produženo sa šest časova na:
1) sedam časova kod helikoptera sa jednim članom posade (u skladu sa OP-om),
2) osam časova kod helikoptera sa više članova posade (u skladu sa OP-om).
Vreme letenja se produžava samo u izuzetnim okolnostima i uz saglasnost člana posade.
Član posade ne sme da započne vršenje letačke dužnosti ako je svestan da usled premora ili nekog drugog razloga, ne može da izvrši letačku dužnost (dužnost člana posade) sa prihvatljivim nivoom sigurnosti.
Član posade dužan je da planira i koristi odmor na takav način da otkloni zamor koji je nastao vršenjem dužnosti.
Odmor člana posade pre početka letačke dužnosti traje najmanje 10 sati.
Kada se član posade odmara van matičnog aerodroma (van sedišta operatera) odmor traje najmanje osam sati.
Kada član posade boravi ili ima odmor van matičnog aerodroma, operater je dužan da članu posade obezbedi odgovarajući smeštaj.
Ako se dva leta planiraju u periodu najniže dnevne aktivnosti organizma (između 22,00 i 6,00), a slobodno vreme između letova je pet časova ili više, član posade ima pravo na odgovarajući smeštaj.
Odmor posade i smeštaj u objekat koji nije prikladan (montažni objekti, prostorije koje ne ispunjavaju standarde "odgovarajućeg smeštaja") je moguć samo u izuzetnim okolnostima i to u periodu do dva dana.
Kontrola kvaliteta i bezbednost
Operator (HJ) razvija sistem kontrole kvaliteta i sistem bezbednosti sa ciljem:
1) uočavanja, prepoznavanja bilo kakvih nedostataka, propusta u procesu organizovanja, pripreme i realizacije operativnog vazdušnog saobraćaja;
2) praćenja usaglašenosti procedura koje se primenjuju sa propisanim i definisanim zahtevima;
3) organizovanja i sprovođenja kontrola kvaliteta;
4) organizovanja i sprovođenja korektivnih mera;
5) upravljanja bezbednošću u interesu minimalizovanja štetnih posledica kao što su gubitak ljudskog života, povređivanja, oštećenja imovine, nanošenja materijalne i finansijske štete.
Operator ima najmanje jedno lice zaduženo za poslove kontrole kvaliteta i bezbednosti.
Operator je dužan da u Operativnom priručniku detaljnije razradi način funkcionisanja sistema kontrole kvaliteta i i sistema bezbednosti.
Vođenje i čuvanje dokumentacije
Operator, letačko i tehničko osoblje su dužni da izrađuju, vode, pribavljaju i čuvaju dokumentaciju neophodnu za planiranje, realizovanje i evidentiranje podataka koji se odnose na letove posebne namene.
Operator u Operativnom priručniku navodi i vrstu dokumenata, način vođenja i rokove čuvanja, u skladu sa zakonom.
Prilikom planiranja goriva za svaki let vođa vazduhoplova je dužan da planira potrebno gorivo kao i rezervu goriva i to:
1) Za VFR letove danju rezerva goriva je 20 minuta leta sa brzinom krstarenja, ako se let planira i odvija iznad prostora koji ima pogodna mesta za sletanje;
2) Za VFR letove noću rezerva goriva je 30 minuta leta sa brzinom krstarenja;
3) Za IFR letove rezerva goriva se proračunava za svaki let u skladu sa standardima za proračun IFR goriva.
Vođa vazduhoplova je dužan da obezbedi redovnu proveru i praćenje potrošnje goriva tokom leta, i da:
- poredi planiranu i stvarnu potrošnju goriva,
- proračunava koliko goriva mu treba za uspešan završetak planiranog leta,
- proračunava preostalu količinu goriva na destinaciji.
Ukoliko vođa vazduhoplova tokom leta utvrdi da na odredištu neće imati propisanu rezervu goriva, dužan je da sleti na najbliži aerodrom gde može da izvrši dopunu vazduhoplova gorivom.
Za popunu vazduhoplova pogonskim gorivom odgovorno je vazduhoplovno-tehničko osoblje.
Popunu gorivom van baze operatora može da vrši i letačko osoblje ako je za to obučeno, odnosno osposobljeno.
Lice koje vrši popunu helikoptera gorivom dužno je da se uveri da je gorivo odgovarajućeg kvaliteta i da preduzme sve mere bezbednosti koje su predviđene za ovaj postupak.
Popuna vazduhoplova gorivom ne sme se vršiti:
- ako je vazduhoplov u hangaru ili bilo kom drugom zatvorenom prostoru,
- tokom oluje sa grmljavinom u blizini aerodroma, mesta točenja goriva,
- u blizini požara ili u zoni koja je neposredno bila izložena požaru,
- ako se u blizini nalaze lica koja puše, koriste otvoren plamen (šibice, upaljači, itd.) ili drugu elektronsku fleš opremu,
- tokom startovanja motora vazduhoplova.
Kad god za to postoje uslovi, popunu vazduhoplova gorivom treba vršiti sa zaustavljenim motorom i rotorom i sa iskrcanim putnicima.
Ukoliko se vrši popuna vazduhoplova gorivom sa radećim motorom i sa putnicima u vazduhoplovu neophodno je preduzeti sledeće mere:
1) vrata na vazduhoplovu moraju biti zatvorena na strani gde se vrši popuna gorivom;
2) vrata na vazduhoplovu na suprotnoj strani od strane popune gorivom, moraju biti otvorena tokom postupka dopune;
3) odgovarajuća vozila, odnosno oprema za gašenje požara moraju biti u neposrednoj blizini vazduhoplova i dostupna za hitno reagovanje;
4) posada vazduhoplova mora biti spremna za hitnu evakuaciju putnika u slučaju požara;
5) putnici moraju biti upoznati da je postupak dopune gorivom u toku.
Za sprovođenje mera bezbednosti odgovoran je vođa vazduhoplova kao i vazduhoplovno-tehničko osoblje koje učestvuje u postupku dopune vazduhoplova gorivom.
Bezbednosne procedure za vazduhoplov, putnike i teret
Raspoređivanje putnika u vazduhoplovu vrši se radi postizanja najpovoljnije centraže vazduhoplova.
Pri ulasku i napuštanju helikoptera u letu (evakuacije, desantiranje) neophodno je da se vodi računa o rasporedu i dinamici ukrcavanja i iskrcavanja.
Raspoređivanje putnika u putničkoj kabini vrši se prema Priručniku o upotrebi vazduhoplova (HFM).
Sedišta u zoni za evakuaciju su predviđena za telesno sposobne putnike koji bi mogli pomoći i drugima u slučaju potrebe.
Teško pokretni putnici i mala deca moraju imati pratioca koji sedi uz njih.
Za prevoz bolesnih, ranjenih i povređenih lica vrši se posebna priprema putničke kabine, i po potrebi se koriste nosila. Ovakva lica se prevoze uz odgovarajuću medicinsku pratnju i medicinsku opremu.
Medicinsku pratnju obezbeđuje organizaciona jedinica Ministarstva koja je podnela zahtev operatoru za prevoz ranjenog, povređenog ili bolesnog lica.
Organizaciona jedinica Ministarstva zadužena za zdravstvenu zaštitu ili druga zdravstvena ustanova koja je preuzela obavezu praćenja ranjenog, povređenog ili obolelog lica odgovorna je da:
- proceni da li je pacijent pogodan za prevoz vazduhoplovom;
- obezbedi stručnu i kompetentnu osobu koja prati pacijenta;
- obezbedi da se u vazduhoplovu nalazi minimalna neophodna medicinska oprema potrebna za prevoz pacijenta.
Prevoz uhapšenih, deportovanih i drugih lica za koje postoji opravdana sumnja da bi sa namerom mogli ugroziti bezbednost posade vazduhoplova a time i bezbednost izvršenja leta, vrši se pod pratnjom ovlašćenih lica koja sede pored uhapšenog, deportovanog lica. Tokom prevoza ovi putnici moraju biti i fizički onemogućeni da dođu u kontakt sa posadom vazduhoplova.
Ukoliko se prevozi putnik na kopilotskom sedištu, na vazduhoplovima sa jednim pilotom, moraju biti uklonjene duple komande.
Razlozi za odbijanje ukrcavanja putnika i izvršenje leta
Vođa vazduhoplova ili operater mogu da zabrane ukrcavanje putnika koji su pod dejstvom alkohola, droga ili ako postoji opasnost da mogu ugroziti bezbednost vazduhoplova, posade ili drugih lica u vazduhoplovu.
Vođa vazduhoplova može da odbije izvršenje leta ukoliko proceni da operativno osoblje nije adekvatno obučeno ili opremljeno za konkretan zadatak.
O donetoj odluci vođa vazduhoplova odmah izveštava odgovornog rukovodioca operatera (HJ).
Prevoženje i upotreba naoružanja i municije
U vazduhoplovima namenjenim za operativni vazdušni saobraćaj za potrebe Ministarstva može se prevoziti naoružanje i municija.
Upotreba vatrenog naoružanja iz vazduhoplova definisana je Zakonom o policiji.
Operativno osoblje koje nosi naoružanje i koristi naoružanje iz vazduhoplova, mora biti u potpunosti obučeno za bezbedno nošenje i upotrebu naoružanja iz vazduhoplova.
Pri unošenju, nošenju i korišćenju vatrenog naoružanja preduzimaju se sve mere predostrožnosti i bezbednosti:
1) naoružanje mora biti ukočeno u svim fazama pripreme izvršenja leta, osim u vreme upotrebe,
2) držanje naoružanja na najbezbedniji način, sa cevima okrenutim na dole ili u pravcu bočnih vrata,
3) naoružanje i delovi naoružanja i opreme moraju biti osigurani da ne mogu ispasti iz vazduhoplova ako su vrata otvorena,
4) upotreba naoružanja se vrši isključivo uz odobrenje vođe vazduhoplova,
5) u vazduhoplovu se ne sme koristiti naoružanje čija upotreba može naneti štetu vazduhoplovu, posadi ili na bilo koji način ugroziti bezbednost letenja,
6) pri upotrebi naoružanja obavezno voditi brigu o uglovnim ograničenjima po horizontalnoj i vertikalnoj ravni (kad god je moguće koristiti ograničivače).
Prevoz municije vrši se u originalnoj ambalaži za čuvanje i transport municije. Tokom leta municija mora biti osigurana od tumbanja i prevrtanja.
Stupanje na snagu ovog pravilnika
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".