PRAVILNIKO DOZVOLI ZA RAD VASPITAČA, PSIHOLOGA I PEDAGOGA U DOMU UČENIKA("Sl. glasnik RS", br. 37/2016) |
Ovim pravilnikom uređuju se: program uvođenja u posao vaspitača, stručnog saradnika - psihologa i stručnog saradnika - pedagoga u domu učenika (u daljem tekstu: vaspitač, psiholog i pedagog), program ispita za sticanje dozvole za rad (u daljem tekstu: licenca), način polaganja ispita, jezik na kome se polaže ispit, troškove polaganja ispita za licencu i sastav i način rada komisije ministarstva pred kojim se polaže ispit za licencu.
Program uvođenja u posao vaspitača, psihologa i pedagoga - pripravnika
Uvođenje u posao vaspitača, psihologa i pedagoga - pripravnika u domu učenika ima za cilj da ga osposobi za samostalan vaspitni i stručni rad i za polaganje ispita za licencu.
Programom uvođenja u posao pripravnik stiče neophodna znanja, veštine i vrednosne stavove (u daljem tekstu: kompetencije) potrebne za ostvarivanje vaspitnog i stručnog rada u domu učenika.
Program uvođenja u posao pripravnika (u daljem tekstu: program), koji sadrži i deo koji se odnosi na osposobljenost za rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju, odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (PRILOG 1.).
Obaveza uvođenja u posao i polaganje ispita za licencu
Obavezu uvođenja u posao i polaganje ispita za licencu ima pripravnik i vaspitač, psiholog i pedagog koji ispunjava uslove za vaspitača, psihologa i pedagoga u domu učenika, a nije savladao program uvođenja u posao i nema licencu (u daljem tekstu: pripravnik).
Vaspitač, psiholog i pedagog sa ostvarenim radnim stažom van doma učenika nema svojstvo pripravnika, ali se uvodi u posao i polaže ispit za licencu kao i pripravnik.
Pripravnik se uvodi u posao savladavanjem programa u domu učenika u kome je zaposlen ili u drugom domu učenika, ako se tako obezbeđuje uspešnije pripremanje za vaspitni, odnosno stručni rad.
Za rad sa pripravnikom određuje se mentor.
Za mentora može biti određen istaknuti vaspitač ili psiholog, odnosno pedagog sa istim stepenom obrazovanja kao i pripravnik, koji ima licencu ili najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti vaspitnog, odnosno stručnog rada u domu učenika.
Mentora određuje direktor doma rešenjem, počev od dana prijema u radni odnos pripravnika, a po prethodno pribavljenom mišljenju pedagoškog veća doma učenika.
Direktor može da odredi za mentora vaspitača i psihologa, odnosno pedagoga iz drugog doma učenika, odnosno srednje škole sa domom učenika ako u domu učenika nema odgovarajućeg lica.
Mentor uvodi u posao pripravnika, i to:
1) pružanjem pomoći u pripremanju i izvođenju vaspitnog, odnosno stručnog rada;
2) prisustvovanjem vaspitnom, odnosno stručnom radu najmanje 12 sati u toku pripravničkog staža;
3) analiziranjem vaspitnog, odnosno stručnog rada u cilju praćenja napredovanja pripravnika;
4) pružanjem pomoći u pripremi za proveru savladanosti programa.
Pripravnik u domu učenika prisustvuje vaspitnom, odnosno stručnom radu mentora, a po preporuci mentora i radu drugih vaspitača, psihologa, odnosno pedagoga, u trajanju od najmanje 12 sati u toku pripravničkog staža.
Mentor podnosi izveštaj direktoru o osposobljenosti pripravnika za samostalno izvođenje vaspitnog, odnosno stručnog rada, najkasnije u roku od 15 dana nakon navršenih godinu dana uvođenja u posao pripravnika.
U domu učenika se vodi: evidencija u skladu sa zakonom, pedagoška dokumentacija i dokumentacija o uvođenju u posao pripravnika.
Pedagoška dokumentacija, u smislu ovog pravilnika, jeste: zajednički plan uvođenja u posao (pripravnika i mentora), plan rada (godišnji i mesečni) i pisane pripreme za aktivnosti vaspitača, odnosno plan rada stručnog saradnika i drugi materijali kojima se dokumentuje rad mentora i pripravnika.
Mentor vodi dokumentaciju o:
1) ostvarivanju plana uvođenja u posao;
2) temama i vremenu posećenih aktivnosti;
3) zapažanjima o radu pripravnika u savladavanju programa i njegovom napredovanju;
4) preporukama za unapređivanje svih oblika vaspitnog rada i rada sa roditeljima/starateljima;
5) oceni postupanja pripravnika po datim preporukama.
Pripravnik, osim pedagoške dokumentacije iz stava 2. ovog člana, vodi i dokumentaciju o:
1) ostvarivanju plana uvođenja u posao;
2) temama i vremenu posećenih aktivnosti;
3) zapažanjima o svom radu sa učenicima;
4) preporukama mentora i sopstvenim idejama za unapređivanje svih oblika vaspitnog rada i rada sa roditeljima/starateljima;
5) ostvarenim oblicima stručnog usavršavanja.
Pripravnik kome prestane radni odnos u domu učenika pre isteka pripravničkog staža prenosi u drugi dom, odnosno ustanovu dokumentaciju i mišljenje mentora o ostvarivanju plana uvođenja u posao do prestanka radnog odnosa.
Dom učenika vodi evidenciju o zaposlenim pripravnicima, stvara uslove za uspešno savladavanje programa uvođenja u posao i osposobljavanje za samostalan vaspitni, odnosno stručni rad.
Provera savladanosti programa ostvaruje se najranije nakon godinu dana rada u domu učenika, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja izveštaja mentora, i to: prikazom i odbranom aktivnosti vaspitača, odnosno psihologa i pedagoga u domu učenika (u daljem tekstu: odgovarajući oblik vaspitnog, odnosno stručnog rada).
Provera savladanosti programa uvođenja u posao vrši se na srpskom jeziku, odnosno jeziku na kome se ostvaruje vaspitni, odnosno stručni rad.
Pripravnik bira, u saradnji sa mentorom, temu i način realizacije vaspitnog, odnosno stručnog rada.
Komisija za proveru savladanosti programa
Proveru savladanosti programa vrši komisija u sedištu doma učenika u kome je pripravnik zaposlen.
Komisiju obrazuje direktor rešenjem, u sastavu od najmanje tri člana, i to:
1) za vaspitača u domu učenika - direktor kao predsednik i dva člana pedagoškog veća doma učenika, i to: vaspitač i pedagog ili psiholog, odnosno odgovarajući stručni saradnik iz drugog doma;
2) za psihologa, odnosno pedagoga - direktor kao predsednik i dva člana, i to: psiholog ili pedagog, odnosno odgovarajući stručni saradnik iz drugog doma i član pedagoškog veća doma.
Mentor ne može da bude član komisije, ali ima obavezu da prisustvuje proveri savladanosti programa.
Proveru savladanosti programa vrši komisija u punom sastavu.
Pred komisijom pripravnik izvodi odgovarajući oblik vaspitnog rada, odnosno priprema i brani odgovarajući pisani stručni rad - esej.
Ocenu o savladanosti programa daje komisija u pismenoj formi u vidu izveštaja.
Prilikom sačinjavanja izveštaja komisija razmatra: izveštaj mentora, evidenciju pripravnika o njegovom radu, ocenu komisije o pripremi, izvođenju i odbrani odgovarajućeg oblika vaspitnog, odnosno stručnog rada.
Izveštaj komisije sadrži: osnovne podatke o pripravniku, temu odgovarajućeg oblika vaspitnog, odnosno stručnog rada i ocenu ostvarenosti programa - "u potpunosti savladao program" ili "delimično savladao program".
Kada komisija oceni da je pripravnik delimično savladao program, daje mentoru i pripravniku preporuku za dalji rad sa rokom za ponovnu proveru savladanosti programa.
Pripravnik koji u potpunosti savlada program stiče pravo na polaganje ispita za licencu.
Pripravnik koji je u potpunosti savladao program uvođenja u posao, a kome prestane radni odnos u domu pre prijavljivanja za polaganje ispita za licencu, prenosi u drugi dom, odnosno ustanovu dokumentaciju, mišljenje mentora i izveštaj komisije ustanove o savladanom programu.
Provera savladanosti programa za sticanje licence vrši se na ispitu (u daljem tekstu: ispit za licencu).
Program za sticanje licence (u daljem tekstu: program za licencu) odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (PRILOG 2.).
Ispitom za licencu proverava se osposobljenost pripravnika za obavljanje poslova vaspitača, pedagoga i psihologa kao stručnih saradnika u domu učenika.
Ispit za licencu ostvaruje se u domu učenika, odnosno školi sa domom (u daljem tekstu: dom učenika), koju odredi ministar nadležan za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).
Ispit se polaže pred komisijom i sastoji se iz dva dela - pismenog i usmenog.
Pismeni deo ispita ostvaruje se izradom eseja.
Usmeni deo ispita sastoji se iz:
1) odbrane eseja;
2) provere osposobljenosti pripravnika da rešava konkretne pedagoške situacije;
3) poznavanja propisa iz oblasti učeničkog standarda, odnosno obrazovanja i vaspitanja od značaja za delatnost doma učenika i učenike koji su smešteni u domu učenika (u daljem tekstu: poznavanje propisa iz oblasti učeničkog standarda, odnosno obrazovanja i vaspitanja).
Ispit za licencu polaže se na srpskom jeziku.
Na ispitu za licencu vrši se i prethodna usmena provera znanja pripravnika koji u toku osnovnih studija nije položio pedagogiju i psihologiju, na srpskom jeziku, a u skladu sa programom koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (PRILOG 3.).
Provera kompetencija za samostalno izvođenje vaspitnog i stručnog rada i osposobljenosti pripravnika za rešavanje konkretnih situacija iz pedagoške prakse, ostvaruje se:
1) razgovorom kandidata sa komisijom o eseju;
2) razgovorom kandidata i komisije o određenoj situaciji iz pedagoške prakse.
Listu situacija iz pedagoške prakse priprema komisija koju formira ministar i koju čine predstavnici ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Poznavanje propisa iz oblasti učeničkog standarda, odnosno obrazovanja i vaspitanja proverava se usmeno, u skladu sa temama koje su odštampane uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo (PRILOG 4.).
Ispit za licencu polaže se u domu učenika, pred komisijom koju obrazuje ministar.
Komisiju čine: predsednik i tri člana iz reda stručnjaka za odgovarajuće oblasti iz kojih se polaže ispit za licencu, i to:
1) predsednik - predstavnik odgovarajuće visokoškolske ustanove, odnosno odgovarajući stručnjak za vaspitni rad u domu učenika, odnosno školi sa domom učenika koga rešenjem odredi ministar;
2) član - prosvetni savetnik Ministarstva ili savetnik - koordinator zavoda ili savetnik - spoljni saradnik, odnosno drugi odgovarajući stručnjak koga odredi ministar, sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci u domu učenika, odnosno školi sa domom učenika;
3) član - prosvetni savetnik Ministarstva ili savetnik - koordinator zavoda ili savetnik - spoljni saradnik, odnosno drugi odgovarajući stručnjak koga odredi ministar, sa najmanje pet godina radnog iskustva u domu učenika, odnosno školi sa domom učenika na poslovima stručnog saradnika;
4) član - diplomirani pravnik - master, master pravnik ili diplomirani pravnik koji je stekao visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, zaposlen u Ministarstvu, sa najmanje tri godine radnog iskustva na izradi ili primeni propisa iz oblasti učeničkog standarda, odnosno obrazovanja i vaspitanja ili zaposleni u Ministarstvu koji obavlja poslove inspektora u Ministarstvu, odnosno prosvetnog inspektora, sa najmanje jednom godinom radnog iskustva na tim poslovima.
Predsednika ispitne komisije određuje ministar, sa liste koje predlože visokoškolske ustanove ili sa liste stručnjaka za vaspitni rad u domu učenika, odnosno školi sa domom učenika.
Članove ispitne komisije određuje ministar, sa liste zaposlenih prosvetnih savetnika, savetnika - koordinatora zavoda, savetnika - spoljnih saradnika, pravnika, inspektora u Ministarstvu, prosvetnih inspektora i stručnjaka za rad u domu učenika, odnosno školi sa domom učenika.
Ministar imenuje više ispitnih komisija.
Administrativno-tehničke poslove za komisiju obavlja sekretar komisije, koga sa liste zaposlenih u Ministarstvu rešenjem određuje ministar.
Članovi komisije ne mogu biti državni službenici na položaju, odnosno funkcioneri.
Dom učenika podnosi zahtev Ministarstvu za odobravanje polaganja ispita za licencu posle savladanog programa uvođenja u posao, uz saglasnost pripravnika.
Uz zahtev dom učenika podnosi:
1) overenu kopiju diplome o stečenom obrazovanju;
2) kopiju ugovora o radu;
3) izveštaj komisije ustanove o savladanom programu uvođenja u posao;
4) dokaz o uplati troškova polaganja ispita za licencu;
5) overenu kopiju indeksa ili uverenje visokoškolske ustanove o položenim ispitima iz pedagogije i psihologije ili potvrdu, odnosno uverenje visokoškolske ustanove da kandidat ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina, shodno obrazovanju koje mora da ima vaspitač i stručni saradnik - psiholog, odnosno pedagog u srednjoj školi sa domom učenika.
U slučaju da dom učenika ne dostavi potpunu dokumentaciju iz stava 2. ovog člana, Ministarstvo daje primeren rok za njenu dopunu. Ako dom učenika u ostavljenom roku ne dopuni dokumentaciju, smatra se da je odustao od zahteva.
Ako pripravnik ispunjava uslove za polaganje ispita za licencu, Ministarstvo dostavlja domu učenika obaveštenje o vremenu i mestu polaganja ispita za licencu, najkasnije 15 dana pre dana određenog za polaganje ispita.
Ministar donosi rešenje kojim se odbija zahtev za odobravanje polaganja ispita za licencu ako pripravnik ne ispunjava propisane uslove.
Polaganje ispita za licencu obavlja se, po pravilu, u toku jednog dana.
Kandidat polaže ispit za licencu po redosledu iz člana 12. ovog pravilnika.
Dom učenika u kome se polaže ispit za licencu vrši izbor određenog broja tema eseja koje dostavlja Ministarstvu, u skladu sa Osnovama vaspitnog programa.
Ispit počinje prikazom eseja.
Obaveštenje o temi eseja za kandidata Ministarstvo dostavlja kandidatu preko ustanove u kojoj je zaposlen, po pravilu, tri dana pre termina zakazanog za polaganje ispita. Kandidat sa pisanim esejom pristupa polaganju ispita.
Esej iz stava 5. ovog člana može da iznosi do šest strana kucanog teksta. Esej treba da sadrži teorijski uvod sa pozivanjem na literaturu i pripremu za aktivnost, odnosno prikaz slučaja (do šest kucanih strana, prored 1,5 font Times New Roman 12).
Usmeni deo ispita traje do 90 minuta i sastoji se iz razgovora kandidata sa komisijom o:
1) o eseju;
2) rešavanju konkretne pedagoške situacije sa jedinstvene liste iz člana 13. stav 2. ovog pravilnika;
3) poznavanju propisa iz oblasti učeničkog standarda, odnosno obrazovanja i vaspitanja.
Za delove usmenog ispita iz stava 7. tač. 2) i 3) ovog člana kandidat izvlači ispitna pitanja.
Ako je pripravnik sprečen da pristupi polaganju ispita za licencu, obavezan je da domu učenika dostavi odgovarajući dokaz. Dom učenika o tome obaveštava Ministarstvo i dostavlja dokaze, najkasnije 24 časa pre početka ispita.
Ispit za licencu se na osnovu dokaza iz stava 1. ovog člana odlaže, a pripravnik se preko ustanove obaveštava o novom terminu za polaganje ispita.
Ukoliko pripravnik ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, Ministarstvo, po pravilu, obaveštava dom učenika da je u obavezi da na zahtev pripravnika podnese novi zahtev za odobravanje polaganja ispita za licencu.
Dom učenika obaveštava pripravnika pismenim putem o obavezi iz stava 3. ovog člana, odmah po prijemu obaveštenja Ministarstva.
U slučaju da pripravnik bez odgovarajućeg dokaza, najviše dva puta ne pristupi polaganju ispita za licencu, odnosno preko doma učenika ne podnese novi zahtev za odobravanje polaganja ispita za licencu iz stava 3. ovog člana, smatra se da je odustao od polaganja ispita, a dom učenika se o tome obaveštava.
Pripravniku koji stiče pravo da u vreme raspusta polaže ispit ili deo ispita, rok za polaganje pomera se za period trajanja raspusta.
Ocenjivanje na ispitu za licencu
Uspeh na ispitu ocenjuje se sa: "položio" ili "nije položio".
Članovi komisije ocenjuju pojedinačno svaki deo ispita.
Kandidat dobija ocenu "položio" ukoliko je pokazao da je savladao sve delove ispita i stiče pravo na izdavanje licence.
Kandidat dobija ocenu "nije položio" ako nije savladao pojedini ili sve delove ispita.
Ako kandidat ne položi deo ispita, upućuje se na ponovno polaganje tog dela nakon isteka najmanje 30 dana, dva dela ispita - nakon isteka najmanje 60 dana, a ispita u celini, nakon najmanje 90 dana od dana prethodnog polaganja ispita.
Pripravnik koji prilikom ponovnog polaganja ispita u celini ne položi ispit, gubi pravo da po podnetom zahtevu, polaže ispit za licencu.
Pripravnik iz stava 6. ovog člana nema svojstvo pripravnika, ali se uvodi u posao i polaže ispit za licencu kao i pripravnik.
Kandidat koji prilikom ponovnog polaganja ne položi deo ispita, smatra se da nije položio ispit u celini.
Visinu troškova polaganja ispita za licencu utvrđuje ministar.
Troškove prvog polaganja ispita za licencu snosi dom učenika u kome je kandidat zaposlen.
Troškove polaganja ispita prilikom podnošenja novog zahteva iz člana 18. stav 7. snosi sam kandidat.
O toku ispita za licencu vodi se zapisnik koji potpisuju predsednik i svi članovi komisije.
Zapisnik sadrži: sastav komisije, ime i prezime kandidata, broj i datum obaveštenja za polaganje ispita, mesto i datum polaganja ispita, ocene za svaki deo ispita i ispit u celini, podatke o odlaganju ispita ili njegovog dela i druge podatke od značaja za polaganje ispita.
Sastavni deo zapisnika je i pisani rad kandidata.
Ministarstvo izdaje licencu pripravniku koji je položio ispit za licencu.
Položen ispit za licencu priznaje se za rad u predškolskoj ustanovi, školi i školi sa domom učenika.
Kandidatu koji je zasnovao radni odnos u domu učenika pre stupanja na snagu ovog pravilnika i koji je savladao program uvođenja u posao vaspitača i stručnog saradnika shodno propisima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, priznaje se taj program kao savladan program uvođenja u posao iz člana 10. ovog pravilnika.
Visokoškolska ustanova na zahtev Ministarstva dostavlja listu predstavnika iz člana 14. ovog pravilnika, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
Ako visokoškolska ustanova ne dostavi listu predstavnika iz stava 1. ovog člana, ministar određuje predsednika komisije za polaganje ispita za licencu iz reda stručnjaka za oblast rada u domu učenika.
Zavodi na zahtev Ministarstva dostavljaju liste zaposlenih za članove komisije za polaganje ispita za licencu iz člana 14. stav 2. tač. 2. i 3. ovog pravilnika.
Ako zavodi na zahtev Ministarstva ne dostave liste zaposlenih iz stava 1. ovog člana, ministar određuje članove komisije za polaganje ispita za licencu iz reda zaposlenih u zavodu.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PROGRAM UVOĐENJA U POSAO PRIPRAVNIKA - VASPITAČA, PSIHOLOGA I PEDAGOGA U DOMU UČENIKA
Polazeći od Osnova vaspitnog programa, organizacije života i rada konkretnog doma učenika u kome se program sprovodi, mentor i pripravnik - vaspitač i stručni saradnik - psiholog i pedagog razrađuju korake u cilju osposobljavanja pripravnika za osamostaljivanje u obavljanju vaspitnog, odnosno stručnog rada do dobijanja licence. Tokom sprovođenja programa uvođenja u posao pripravnik stiče kompetencije neophodne za obavljanje vaspitnog rada i stručnih poslova u domu učenika. Za svaku od oblasti, data je lista očekivanih ishoda koja opisuje šta pripravnik na kraju programa uvođenja u posao treba da zna i ume.
Na kraju pripravničkog staža vaspitač treba da:
1. Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje vaspitnog rada
- poznaje strukturu programa vaspitnog rada;
- koristi didaktičke i metodičke principe uspešnog planiranja vaspitnog i vaspitno-obrazovnog rada;
- planira raznovrsne tipove aktivnosti;
- poznaje mogućnosti i ograničenja različitih tipova aktivnosti;
- zna da povezuje različite metode i oblike rada u procesu učenja;
- zna da kreira podsticajnu sredinu za učenje i razvoj učenika;
- bira sadržaje, metode oblike i tehnike rada u skladu sa uslovima u kojima radi;
- podstiče izgradnju zajedništva u vaspitnoj grupi;
- zna da prilagođava zahteve razvojnim nivoima učenika i stilovima učenja učenika;
- primenjuje individualni pristup učenicima u procesu vaspitno-obrazovnog rada;
- razume ulogu učeničkih radova u vaspitno - obrazovnom radu;
- pomaže učeniku u nalaženju i izboru materijala za različite aktivnosti;
- koristi raznovrsna didaktička sredstva i različitu literaturu;
- poznaje različite načine organizovanja slobodnog vremena učenika stvara uslove za kvalitetno ispunjavanje slobodnog vremena učenika;
- analizira sopstveni vaspitni rad.
2. Praćenje razvoja i postignuća učenika
- razume kako se učenici razvijaju i kako uče;
- zna da prati i vrednuje postignuće učenika u procesu učenja;
- prati individualni razvoj i napredovanje učenika i razvoj grupe u celini;
- podržava inicijativu učenika, motivaciju za rad i spontano stvaralačko izražavanje;
- poštuje principe redovnosti u davanju povratnih informacija o ostvarenim rezultatima;
- uvažava ličnost učenika u davanju povratnih informacija o ostvarenim rezultatima;
- pomaže učeniku da prepozna svoje potrebe i emocije i izrazi ih na odgovarajući način;
- poznaje načine i tehnike podsticanja procesa samovrednovanja učenika;
- zna da stvara atmosferu poštovanja različitosti;
- uvažava inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod učenika.
3. Saradnja sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom
- gradi atmosferu međusobnog poverenja sa svim učesnicima u vaspitnom procesu;
- poznaje i primenjuje principe uspešne komunikacije sa svim učesnicima u vaspitno-obrazovnom procesu;
- razume važnost negovanja partnerskog odnosa sa porodicom učenika radi obezbeđivanja podrške razvoju učenika;
- poštuje princip privatnosti u saradnji sa porodicom i kolegama;
- poštuje ličnost roditelja prilikom davanja povratnih informacija;
- razmenjuje informacije o učeniku sa roditeljima poštujući princip redovnosti;
- održava dobre profesionalne odnose sa kolegama;
- razume važnost timskog rada u ustanovi;
- razmenjuje zapažanja i iskustva sa kolegama;
- poznaje različite oblike saradnje sa lokalnom zajednicom u cilju ostvarivanja vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka;
- sarađuje u organizovanju različitih oblika predstavljanja učeničkog stvaralaštva;
- razume važnost saradnje sa stručnim institucijama.
4. Rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz socijalno nestimulativnih sredina
- razume značaj uticaja vršnjaka i sredine na razvoj i obrazovanje učenika sa smetnjama, invaliditetom i iz socijalno nestimulativnih sredina;
- razume značaj stvaranja atmosfere poštovanja različitosti;
- poznaje načine uključivanja učenika sa smetnjama, invaliditetom i iz socijalno nestimulativnih sredina u aktivnosti u domu i vaspitno-obrazovni proces;
- zna da organizuje aktivnosti za uključivanje učenika sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz socijalno nestimulativnih sredina u vaspitno-obrazovni rad;
- razume značaj principa individualizacije procesa učenja učenika sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz socijalno nestimulativnih sredina;
- poznaje važnost praćenja individualnog napredovanja i postignuća učenika sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz socijalno nestimulativnih sredina;
- razume značaj obezbeđivanja odgovarajuće fizičke sredine za adekvatno uključivanje učenika smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitno-obrazovni proces.
5. Profesionalni razvoj
- poznaje značaj kontinuiranog profesionalnog razvoja;
- upoznat je sa različitim oblicima i načinima stručnog usavršavanja;
- razume načine i tehnike planiranja stručnog usavršavanja;
- poznaje strukturu stručnih tela na nivou ustanove;
- poznaje elemente za planiranja sopstvenog stručnog usavršavanja;
- učestvuje u raznim oblicima stručnog usavršavanja;
- prati razvoj savremene literature i obrazovne tehnologije.
6. Dokumentacija
- zna propise iz oblasti učeničkog standarda i obrazovanja i vaspitanja;
- poznaje prava i dužnosti na radnom mestu;
- upoznat je sa dokumentacijom na nivou ustanove;
- razume svrhu pedagoške dokumentacije;
- zna da vodi propisanu i potrebnu dokumentaciju;
- čuva poverljive podatke o učeniku i njegovoj porodici;
- vodi evidenciju o učešću u raznim oblicima stručnog usavršavanja.
Stručni saradnik - psiholog i pedagog
Na kraju pripravničkog staža stručni saradnik treba da:
1. Planiranje, programiranje, ostvarivanje i vrednovanje rada
- zna osnovne principe planiranja i programiranja rada ustanove;
- razume ulogu nastavnih predmeta i obrazovnih sadržaja u ostvarivanju ciljeva i zadataka u obrazovanju i vaspitanju;
- razume interdisciplinarnu prirodu predmetnih i obrazovnih sadržaja;
- poznaje mogućnosti i ograničenja različitih tipova nastave i aktivnosti;
- zna da kreira podsticajnu sredinu za učenje i razvoj;
- zna da prilagođava zahteve razvojnim nivoima dece i stilovima učenja dece;
- primenjuje individualni pristup u radu;
- koristi različitu literaturu;
- zna osnovne principe strukturiranja odeljenja/vaspitne grupe;
- podstiče izgradnju zajedništva u vaspitnoj grupi;
- poznaje različite načine ostvarivanja vannastavnih i slobodnih aktivnosti;
- analizira sopstveni rad;
- organizuje preventivni mentalno-higijenski rad;
- koristi istraživački pristup u radu i razmenjuje zapažanja i iskustva sa kolegama;
- pomaže zaposlenima u izboru i primeni različite literature za pripremu aktivnosti.
2. Praćenje razvoja i postignuća učenika
- razume kako se učenici razvijaju i kako uče;
- zna da prati i vrednuje postignuća učenika u procesu učenja;
- zna da identifikuje talentovane učenike, kao i učenike sa smetnjama u razvoju i učenju i radi na stvaranju podsticajne sredine za njihov razvoj;
- primenjuje individualni/grupni savetodavni rad sa učenicima;
- prati individualni razvoj i napredovanje učenika i razvoj grupe u celini;
- razume vrednovanje postignuća u funkciji podrške napredovanja učenika;
- poznaje različite načine praćenja, vrednovanja i ocenjivanja postignuća učenika;
- zna osnovne principe uspešne profesionalne orijentacije;
- podržava inicijativu učenika, motivaciju za rad i spontano stvaralačko izražavanje;
- poštuje princip redovnosti u davanju povratnih informacija;
- uvažava ličnost i privatnost učenika;
- pomaže učeniku da prepozna svoje potrebe i emocije i izrazi ih na odgovarajući način;
- poznaje načine i tehnike podsticanja procesa samovrednovanja učenika;
- zna da stvara atmosferu poštovanja različitosti;
- uvažava inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod učenika.
3. Saradnja sa kolegama, porodicom i lokalnom zajednicom
- gradi atmosferu međusobnog poverenja sa svim učesnicima u obrazovno-vaspitnom radu;
- poznaje i primenjuje principe uspešne komunikacije sa svim učesnicima u obrazovno-vaspitnom radu;
- poznaje važnost negovanja partnerskog odnosa sa porodicom učenika radi obezbeđivanja podrške razvoju učenika;
- poštuje princip privatnosti u saradnji sa porodicom i kolegama;
- poštuje ličnost i privatnost roditelja;
- održava dobre profesionalne odnose sa kolegama;
- razume važnost timskog rada u ustanovi;
- organizuje preventivni mentalno-higijenski rad u ustanovi;
- poznaje različite oblike saradnje sa lokalnom zajednicom u cilju ostvarivanja obrazovno-vaspitnih ciljeva i zadataka;
- sarađuje u organizovanju različitih oblika učeničkog stvaralaštva.
4. Rad sa učenicima sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz socijalno nestimulativnih sredina
- razume značaj uticaja vršnjaka i sredine na razvoj i obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz socijalno nestimulativnih sredine;
- razume značaj stvaranja atmosfere poštovanja različitosti;
- razume značaj principa individualizacije procesa učenja učenika sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz socijalno nestimulativnih sredine;
- poznaje načine uključivanja učenika sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz socijalno nestimulativnih sredine u obrazovno-vaspitni rad;
- zna da organizuje aktivnosti za uključivanje učenika sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz socijalno nestimulativnih sredine u obrazovno-vaspitni rad;
- poznaje važnost praćenja napredovanja i postignuća u skladu sa individualnim mogućnostima učenika sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i iz socijalno nestimulativnih sredine;
- razume značaj obezbeđivanja odgovarajuće fizičke sredine za adekvatno uključivanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitno-obrazovni rad.
5. Profesionalni razvoj
- poznaje značaj kontinuiranog profesionalnog razvoja;
- upoznat je sa različitim oblicima i načinima stručnog usavršavanja;
- razume načine i tehnike planiranja stručnog usavršavanja;
- poznaje strukturu stručnih tela na nivou ustanove;
- učestvuje u pripremi različitih oblika stručnog usavršavanja na nivou ustanove;
- poznaje elemente za planiranje sopstvenog stručnog usavršavanja;
- učestvuje u raznim oblicima stručnog usavršavanja;
- prati razvoj savremene literature i obrazovne tehnologije.
6. Dokumentacija
- zna propise iz oblasti učeničkog standarda, obrazovanja i vaspitanja;
- poznaje prava i dužnosti na radnom mestu;
- upoznat je sa dokumentacijom na nivou ustanove;
- razume svrhu pedagoške dokumentacije;
- zna da sačinjava preglede, izveštaje i analize u vezi sa različitim pitanjima vaspitne i obrazovno-vaspitne prakse;
- zna da vodi propisanu i potrebnu dokumentaciju;
- čuva poverljive podatke o učeniku i njegovoj porodici;
- vodi evidenciju o učešću u raznim oblicima stručnog usavršavanje.
PROGRAM ZA STICANJE LICENCE
Različita shvatanja vaspitanja. Vaspitanje i drugi pedagoški pojmovi. Karakteristike vaspitanja. Istorijska dimenzija vaspitanja. Vaspitanje - kultura - društvo. Vaspitanje i ličnost. Faktori razvoja ličnosti. Mogućnosti i granice vaspitanja. Cilj vaspitanja kao pedagoška kategorija. Determinante cilja vaspitanja. Zadaci vaspitanja (intelektualno, moralno, estetsko, fizičko vaspitanje). Osnovni činioci vaspitanja. Uloga i značaj pojedinih činilaca u vaspitanju. Škola i školski sistem. Opšti principi vaspitanja. Opšte metode i sredstva vaspitanja. Vaspitanik, učenik. Položaj vaspitanika u procesu vaspitanja. Karakteristike odnosa vaspitač - učenik. Karakteristike poziva vaspitača/nastavnika. Profesionalna funkcija i osobine ličnosti vaspitača/nastavnika. Određivanje i konkretizacija cilja vaspitanja. Opšti principi vaspitanja.
Dom učenika u sistemu vaspitanja i obrazovanja
Pojmovno određivanje i unutrašnja organizacija rada doma. Mesto i uloga domova u sistemu vaspitanja i obrazovanja. Vrste domova učenika. Grupa kao osnov za organizaciju domske aktivnosti. Pojmovno određenje socijalne grupe. Vaspitna grupa u domu učenika. Formiranje grupa i grupna dinamika. Interakcija kao osnova grupne dinamike.
Ciljevi, oblasti i očekivani ishodi vaspitnog rada u domu. Teme za ostvarivanje različitih oblasti vaspitnog rada. Planiranje i programiranje vaspitnog rada u domu učenika (izbor sadržaja, oblika i dinamike rada). Praćenje i vrednovanje vaspitnog rada. Oblici i metode rada sa pojedincima i grupama učenika. Principi vaspitnog rada sa učenicima (princip naučne i vaspitne usmerenosti, princip svesne aktivnosti, princip individualizacije i socijalizacije, princip jedinstvenog delovanja svih činilaca u vaspitanju, humanosti i demokratičnosti).
Uloge i kompetencije vaspitača i stručnih saradnika - psihologa i pedagoga u domu učenika
Uloge vaspitača (pedagoška, organizaciona, koordinirajuća i administrativna).
Kompetencije vaspitača (znanja, veštine i vrednosni stavovi). Stilovi rukovođenja grupom (autoritarni i demokratski stil). Vaspitač kao model ponašanja. Uloge stručnih saradnika (saradnička, savetodavna, koordinirajuća, inicijativna). Operativni, preventivni, savetodavno instruktivni, analitičko-istraživački rad stručnog saradnika. Kompetencije stručnih saradnika (znanja, veštine i vrednosni stavovi).
Saradnja sa različitim partnerima u vaspitnom radu
Saradnja doma učenika i porodice (oblici i sadržaji saradnje). Saradnja doma učenika i škole. Saradnja doma učenika sa institucijama i organizacijama u okruženju. Saradnja i timski rad u domu.
PREPORUČENA LITERATURA:
1) Vaspitni rad i organizacija života i rada u domovima učenika srednjih škola (priručnik), Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Beograd, 1998;
2) Vaspitni rad u domovima učenika (zbornik radova), Savez pedagoških društava Vojvodine, Novi Sad, 1997;
3) Vaspitni rad u domovima učenika srednjih škola Republike Srbije (zbornik radova), Ministarstvo prosvete i sporta i Institut za ekonomiku i finansije, Beograd, 2002;
4) Konvencija o pravima deteta OUN, 1989;
5) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima OUN, 1948;
6) Ješić, D. (2008): Domska pedagogija, Pedagoški fakultet Jagodina;
7) Kišjuhas, J. (2009): Strategije vaspitanja - priručnik za vaspitače u domovima učenika, Institut za ekonomiku i finansije;
8) Kišjuhas, J. (2002): Internati svetsko iskustvo, Beograd, Mrlješ, Proeh komerc;
9) Rozenberg, M. (2002): Jezik saosećanja - nenasilna komunikacija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd (prevod Nada Ignjatović Savić);
10) Ćurčić, V. (2004). Traganje za smislom, izazovi i rizici adolescencije. Beograd: IP "Žarko Albulj - Vodič za uvođenje u posao vaspitača u domovima učenika srednjih škola, 2006, ZUOV, Grupa autora;
11) Vodič kroz stručno usavršavanje i napredovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (2007), ZUOV, Grupa autora;
12) Priručnik za planiranje stručnog usavršavanja - drugo, dopunjeno izdanje - (2012), ZUOV, Grupa autora;
13) Vaspitni rad u domovima učenika srednjih škola Republike Srbije (zbornik radova), Institut za ekonomiku i finansije (2013), grupa autora, Beograd;
14) Vučić L. Pedagoška psihologija, Centar za primenjenu psihologiju - Društvo psihologa Srbije (2007), Beograd;
15) Na putu odrastanja - primeri iz vaspitnog rada u srednjoškolskom domu učenika (zbornik radova), Dom učenika srednje PTT škole (2011), Beograd;
16) Nastasić, P. (2004). Ne dozvoli da te droga izbaci iz igre, Edukativni priručnik. Beograd: Privredni pregled;
17) Žirpađa, Lj., Miočinović, Lj. (2007). Razvojna psihologija. Beograd: Čigoja;
18) Đorđević J, Trnavac N, (2011), Pedagogija - Udžbenik za nastavnike, Naučna knjiga Beograd;
19) Rosić Vladimir, (2007), Domska pedagogija, Zadar: Naklada;
20) Suzić Nenad, (2010) Psihološke i pedagoške radionice, Psihopolis institut, Novi Sad;
21) Malušić, S. (2011), Šta muči srednjoškolce, Raob, Beograd;
22) Tony Booth&Mel Ainscow (2010.), Priručnik za inkluzivni razvoj škole; Beograd, Save the Children UK SEE - Program za Srbiju.
PROGRAM PEDAGOGIJE I PSIHOLOGIJE ZA PRIPRAVNIKA KOJI U TOKU STUDIJA NIJE SAVLADAO OVE PREDMETE
Vaspitanje
Značaj vaspitanja za razvoj pojedinca i društva. Mogućnosti i granice vaspitanja. Odlučujući faktori u razvitku ličnosti.
Vaspitanje i ličnost. Vaspitanje i društvo. Vaspitanje i kultura. Vaspitanje i rad.
Najpoznatije koncepcije (teorije, škole, pravci vaspitanja). Cilj i zadaci vaspitanja. Problemi konkretizacije ciljeva i zadataka vaspitanja u praktičnom radu.
Pedagogija
Pedagogija od uopštavanja iskustva do nauke. Osnovni pedagoški pojmovi: Pedagogija i pedagoške discipline.
Najpoznatiji pedagozi i njihova dela. Sistem naučnih disciplina u pedagogiji i odnos prema drugim naukama.
Naučno istraživanje pojave u oblasti vaspitanja i obrazovanja - metodologija pedagoških istraživanja. Praktična pitanja izrada instrumenata u pedagoškim istraživanjima (izrade testova znanja, anketnih listova i slično).
Škola i školski sistem. Od tradicionalnog do savremenog školskog sistema (predškolske ustanove, osnovna i srednja škola, visokoškolske ustanove). Struktura obrazovno-vaspitnih aktivnosti savremene škole. Savremena kritika škole kao institucije.
Škola i njeno okruženje; vaspitno u porodici, vaspitanje u slobodnom vremenu, vaspitni značaj sredstava masovnog komuniciranja (štampe, radija, televizije, filma i pozorišta), vaspitanje i obrazovanje odraslih. Škola kao pedagoški i kulturni centar lokalne sredine.
Metodička pitanja vaspitnog rada
Neophodnost poznavanja praćenja razvoja ličnosti učenika. Opšti principi vaspitnog rada. Opšte metode vaspitanja ličnosti i sredstva koja se najčešće koriste u vaspitnom radu.
Nastavnik: odlike poziva i ličnosti. Nastavnik u funkciji odeljenskog starešine.
Osnovni teorijski i metodološki problemi didaktike. Didaktika kao teorija o obrazovanju i nastavi. Didaktika i druge nauke.
Osnova i suština nastavnog procesa. Zakonitosti i odlike nastavnog procesa. Primena teorija intelektualnog razvoja ličnosti učenika u nastavi. Primena teorije razvoja ličnosti u nastavnom procesu. Razvijanje sposobnosti učenika u procesu nastave.
Opšti didaktički principi i pravila. Zakonitosti, principi i pravila nastave. Obeležja i sistematika didaktičkih principa. Karakteristike pojedinih principa.
Problemi sadržaja nastave. Shvatanja o sadržajima nastave. Izbor nastavnih sadržaja. Opšte i stručno obrazovanje. Nastavni plan. Nastavni program. Udžbenici i priručna literatura za nastavnike i učenike.
Metode i sredstva nastave. Pojam nastavnih metoda. Klasifikacija nastavnih metoda. Specifičnosti pojedinih nastavnih metoda. Kriterijumi za izbor i primenu nastavnih metoda. Odnos nastavnih metoda i nastavnih sredstava. Nastavna sredstva, njihove karakteristike i način korišćenja u nastavi.
Organizacija nastave. Motivacija učenika za učenje u nastavnom procesu. Oblici i tipovi nastave. Školski i domaći rad učenika.
Ponavljanje, utvrđivanje i vežbanje u nastavnom radu.
Proveravanje rezultata nastave - ocenjivanje rada, uspeha i razvitka učenika u nastavi.
Planiranje nastavnog rada.
Nastavnik kao činilac nastavnog procesa.
Predmet psihologije i njen značaj za uspešno obavljanje vaspitno-obrazovne delatnosti.
Način prikupljanja podataka i zaključivanja u psihologiji (metode i tehnika psiholoških istraživanja).
Razvoj i priroda razvojnih promena. Zakonitosti psihičkog razvoja. Pokretači psihičkog razvoja.
Učenje (pojam, vrste, karakteristike). Metode uspešnog učenja. Transfer učenja. Pamćenje. Zaboravljanje. Sposobnosti. Motivacija za učenje.
Ispitivanje, ocenjivanje i vrednovanje znanja i napredovanja učenika. Različiti načini i pristupi ocenjivanja. Faktori koji utiču na ocenjivanje. Testovi znanja, testovi postignuća, njihove karakteristike i mogućnost primene.
Činioci i osobine pažnje. Razvoj mišljenja. Govor i mišljenje. Razvoj stvaralačkog mišljenja. Kritičko mišljenje. Razvoj emocija i izražavanje emocija. Sposobnost prepoznavanja sopstvenih i tuđih emocija. Emocije adolescenata. Empatija. Značaj emocija za mentalno zdravlje.
Stres. Anksioznost. Psihosomatska oboljenja.
Razvoj ličnog identiteta. Adolescencija kao period sticanja ličnog identiteta. Telesni razvoj i promene u pubertetu i adolescenciji. Psihički razvoj u adolescenciji, promene u intelektualnoj i emocionalnoj sferi. Uključivanje adolescenata u svet odraslih. Problemi u vezi sa osamostaljivanjem, izborom poziva, prihvatanjem životne filozofije, sistema vrednosti, seksualnim ponašanjem i dr. Adolescencija dečaka i devojčica. Sukobi u adolescenciji.
Inkluzivni pristup obrazovanju. Učenici kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju (učenici sa teškoćama u učenju, smetnjama u razvoju/invaliditetom, iz socijalno nestimulativnih sredina). Rad sa darovitim učenicima.
Psihološki problemi vaspitanja i obrazovanja. Jedinstvo ličnog i socijalnog. Razvijanje moralne svesti, moralnog suđenja i moralnih stavova kod učenika.
Lični i socijalni motivi. Hijerarhija motiva. Sukob motiva. Motivi intelektualnog rada: radoznalost, istraživanje, nivo aspiracija, standardi uspešnosti, poznavanje rezultata. Zadovoljenje i osujećenje motiva. Frustracije i konflikti. Realističko i nerealističko reagovanje na frustracije i konflikte. Mehanizmi odbrane.
Stavovi, interesovanja i vrednosti.
Izmenjena stanja svesti i poremećaji duševnog života i ponašanja.
Komunikacija. Znakovi, signali i simboli. Neverbalna i verbalna komunikacija. Uslovi uspešne komunikacije. Asertivna komunikacija.
Pojam i vrste društvenih grupa: male i velike grupe; primarne, referentne, formalne i neformalne, pripadničke i nepripadničke grupe. Porodica kao grupa. Vršnjačke grupe. Školsko odeljenje. Dinamika grupe. Formiranje grupe. Odnosi u grupi. Rukovođenje grupom. Grupno rešavanje problema. Efikasnost grupe.
Opažanje osoba. Prva impresija. Zakonitosti u formiranju impresije. Greške u opažanju osoba. Opažanje (atribucija) uzroka sopstvenog i tuđeg ponašanja.
PREPORUČENA LITERATURA
1) Volfolk A., Hjuz M., Volkap V., Psihologija u Obrazovanju I (2013), II (2014), III Clio (2015), Beograd;
2) Havelka N., Učenik i nastavnik u obrazovnom procesu, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 152-162 I ocenjivanje učenika 163-185, 2000, Beograd;
3) Hebib E. Škola kao sistem, 23-68, Beograd IPA, Filozofski fakultet, (2000), Beograd;
4) Havelka, Kuzmanović, Popadić, Metode i tehnike socijalno psiholoških istraživanja, CPP, DPS, Beograd 1997;
5) Vlasta Vizek Vidovic i sar, Psihologija obrazovanja, Klett 2014., (Socijalni i emocionalni razvoj 96-112; individualne razlike u osobinama ličnosti 113-115; Učenici s posebnim potrebama 116-131; Daroviti učenici 132-140; Kako povećati motivaciju 241-264; Upravljanje odeljenjem i disciplina 277-314; Učenje i podučavanje 329-372);
6) Kol, M. & Kol, S. (1993). Razvoj deteta (Poglavlje 13: Školovanje i razvoj);
7) Đorđević J, Trnavac N, Pedagogija - Udžbenik za nastavnike Naučna knjiga Beograd, 2011;
8) Stevan Krnjajic: Pogled u razred, IPI, 2007;
9) Nada Kačavenda Radić: Slobodno vreme i obrazovanje, ZUNS 1989;
10) Radivojević, D., Jerotijević, M., Stojić, T., Ćirović, D., Radovanović - Tošić; Lj., Kocevska, D., Paripović, S., Josimov, G., Vasiljević, I., Stojanović, Lj., Stanaćev, V., Kuveljić, D., i Seizović, V. (2007). Vodič za unapređivanje inkluzivne obrazovne prakse. Beograd: Fond za otvoreno društvo (dostupno i na: http://www.inkluzija.org/biblioteka/Vodic-za-unapredjivanje-inkluzivne-obrazovne-prakse.pdf);
11) Nikola Rot (2010) Osnovi socijalne psihologije, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstava;
12) Havelka Nenad (2008) Socijalna percepcija (poglavlje: Opažanje osoba) Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstava.
POZNAVANJE PROPISA IZ OBLASTI UČENIČKOG STANDARDA I OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Prava deteta na osnovu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948. god.), Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta (1989. god.), Ustava Republike Srbije, Zakona o učeničkom i studentskom standardu, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i posebnih zakona u oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Prava učenika u oblasti učeničkog standarda; opšti uslovi za ostvarivanje prava u oblasti učeničkog standarda; pravo učenika na smeštaj i ishranu; pravo na vaspitni rad; pravo na učenički kredit; pravo na učeničku stipendiju; pravo na kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti i informisanje; pohvale i nagrade učenika u ustanovi; obaveze i odgovornosti učenika u ustanovi; povrede obaveza učenika; vaspitno-disciplinske mere i postupak za povredu obaveze učenika.
Prava, obaveze i odgovornosti učenika u oblasti obrazovanja i vaspitanja; učenički parlament.
Zadatak vaspitača i stručnog saradnika, odnosno nastavnika; uslovi za zasnivanje radnog odnosa; uslovi za rad vaspitača, psihologa i pedagoga; pripravnik; licenca i registar vaspitača, psihologa i pedagoga; prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i usavršavanje zaposlenih.
Institucije za unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja
Nacionalni prosvetni savet; Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Vrste ustanova učeničkog standarda, odnosno ustanova obrazovanja i vaspitanja; druga organizacija; delatnost ustanova; osnivanje ustanova i mreža ustanova; uslovi za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti; dozvola za rad ustanove; statusne promene i promene naziva i sedišta; zabrana rada ustanove i ukidanje ustanove; odgovornost ustanove za bezbednost učenika i zaposlenih; pravila ponašanja u ustanovi; zabrane u ustanovi (zabrana diskriminacije, nasilja i zlostavljanja i dr.); statut ustanove; prekid rada u ustanovi; evidencija.
Vrste i sastav organa u ustanovama učeničkog standarda, odnosno ustanovama obrazovanja i vaspitanja; organ upravljanja; direktor ustanove; stručni organi; savet roditelja u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.
Program vaspitnog rada u ustanovama učeničkog standarda i programi obrazovanja i vaspitanja.
Ostvarivanje vaspitanja i obrazovanja
Razvojni plan ustanove; godišnji plan rada ustanove; trajanje obrazovanja i vaspitanja.
Nadzor nad radom ustanove; inspekcijski nadzor; stručno-pedagoški nadzor.
Sredstva iz budžeta Republike - finansiranje prava učenika i finansiranje rada ustanova.
PREPORUČENA LITERATURA:
1) Zakon o učeničkom i studentskom standardu ("Službeni glasnik RS", br. 18/10 i 55/13);
2) Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 - autentično tumačenje i 68/15);
3) Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju ("Službeni glasnik RS", br. 18/10 i 55/13);
4) Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, 1989. godine;
5) Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948. godine;
6) Ustav Republike Srbije;
7) Pravilnik o osnovama vaspitnog programa ("Prosvetni glasnik", broj 2/15);
8) Pravilnik o programu rada psihologa i pedagoga u domu učenika "Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 2/16);
9) Pravilnik o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje ("Službeni glasnik RS", broj 30/10);
10) Pravilnik o vrsti obrazovanja vaspitača i stručnih saradnika i uslovima i kriterijumima za izbor stručnog saradnika - asistenta u domu učenika ("Službeni glasnik RS", broj 77/14);
11) Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje ("Službeni glasnik RS", broj 72/09);
12) Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", broj 22/16);
13) Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja evidencije i izdavanju učeničke i studentske kartice u domu učenika i studentskom centru ("Službeni glasnik RS", br. 29/11 i 90/13);
14) Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Službeni glasnik RS", broj 21/15).