MEĐUNARODNA KONVENCIJAO SUZBIJANJU FALSIFIKOVANJA NOVCA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 5/2016) |
(Ženeva, 20. april 1929. godine)
STUPANJE NA SNAGU: 22. FEBRUAR 1931. GODINE
Depozitar: Generalni sekretar Ujedinjenih nacija
Njegovo Veličanstvo Kralj Albanije; Predsednik Nemačkog Rajha; Predsednik Sjedinjenih Američkih Država; Savezni predsednik Republike Austrije; Njegovo Veličanstvo Kralj Belgijanaca; Njegovo Veličanstvo Kralj Velike Britanije, Irske i britanskih prekomorskih dominiona; Car Indije; Njegovo Veličanstvo Kralj Bugara; Predsednik Narodne Vlade Republike Kine; Predsednik Republike Kolumbije; Predsednik Republike Kube; Njegovo Veličanstvo Kralj Danske; Predsednik Republike Poljske, u ime slobodnog grada Gdanjska; Njegovo Veličanstvo Kralj Španije; Predsednik Republike Francuske; Predsednik Republike Grčke; Njegovo Veličanstvo Regent Kraljevine Mađarske; Njegovo Veličanstvo Kralj Italije; Njegovo Veličanstvo Car Japana; Njeno Kraljevsko Veličanstvo Velika Vojvotkinja Luksemburga; Njegovo Veličanstvo Princ od Monaka; Njegovo Veličanstvo Kralj Norveške; Predsednik Republike Panama; Njeno Veličanstvo Kraljica Holandije; Predsednik Republike Poljske; Predsednik Republike Portugal; Njegovo Veličanstvo Kralj Rumunije; Njegovo Veličanstvo Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca; Centralni izvršni komitet Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika; Švajcarski federalni savet; Predsednik Republike Čehoslovačke,
U želji da izvrše što veće i delotvornije sprečavanje i kažnjavanje falsifikovanja novca, imenovali su kao svoje opunomoćenike sledeća lica:
Njegovo Veličanstvo Kralj Albanije:
dr Stavro STAVRI, otpravnik poslova u Parizu;
Predsednik Nemačkog Rajha:
dr Erih KRASKE, savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova;
dr Volfgang METGENBERG, ministar savetnik u Ministarstvu pravde Rajha;
dr FOKE, poverljivi finansijski savetnik, član uprave Centralne banke Rajha;
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država:
g. Hju R. VILSON, vanredni izaslanik i ministar opunomoćenik u Švajcarskom federalnom savetu;
Savezni predsednik Republike Austrije:
dr Bruno Šulc, direktor policije, šef odseka kriminalističke policije u prefekturi policije grada Beča;
Njegovo Veličanstvo Kralj Belgijanaca:
g. SERVAIS, državni sekretar, počasni javni tužilac pred briselskim Apelacionim sudom;
Njegovo Veličanstvo Kralj Velike Britanije, Irske i britanskih dominiona preko mora, Car Indije:
Za Veliku Britaniju i Severnu Irsku i sve delove Britanskog Carstva koji nisu zasebni članovi Lige naroda:
ser Džon FIŠER VILIJAMS, britanski pravni zastupnik u Komisiji za ratnu odštetu;
Lesli S. BRAS, paž, pomoćnik direktora u Ministarstvu unutrašnjih poslova;
Za Indiju:
Vernon DOSON, paž, direktor Kancelarije za Indiju;
Njegovo Veličanstvo Kralj Bugara:
g. D. MIKOF, otpravnik poslova u Bernu;
Predsednik Narodne Vlade Republike Kine:
g. Lone LIANG, Savetnik Predsednika Njemačkog Rajha ispred poslanstva Kine;
Predsednik Republike Kolumbije:
dr Antonio Hoze RESTREPO, vanredni izaslanik i ministar opunomoćenik, stalni delegat akreditovan u Ligi naroda;
Predsednik Republike Kube:
g. G. DE BLANK I MENOKAL, vanredni izaslanik i ministar opunomoćenik, stalni delegat akreditovan u Ligi naroda;
g. Manuel R. ALVAREZ, ekonomski ataše u stalnoj delegaciji akreditovanoj u Ligi naroda;
Njegovo Veličanstvo Kralj Danske:
g. Vilijam BORBERG, stalni delegat akreditovan u Ligi naroda;
Predsednik Republike Poljske, u ime slobodnog grada Gdanjska:
g. Fransoa SOKAL, ministar opunomoćenik, delegat Republike Poljske akreditovan u Ligi naroda;
g. Džon MUL, glavni tužilac i šef kriminalističke policije Slobodnog grada;
Njegovo Veličanstvo Kralj Španije:
g. Mauricio LOPEZ ROBERTS, markiz od Torermoza, vanredni izaslanik i ministar opunomoćenik u Švajcarskom federalnom savetu;
Predsednik Republike Francuske:
grof DE ŠALENDER, finansijski ataše u ambasadi akreditovanoj kod Njenog Britanskog Veličanstva;
Predsednik Republike Grčke:
g. Megalos KALOJANI, počasni konzul pri Visokom žalbenom sudu u Kairu;
Njegovo Veličanstvo Regent Kraljevine Mađarske:
g. P. DE HEVESI DE HEVES, rezidentni ministar, stalni delegat akreditovan u Ligi naroda;
Njegovo Veličanstvo Kralj Italije:
komendator dr Ugo ALOISI, savetnik u Kasacionom sudu, ataše pri Ministarstvu pravde;
Njegovo Veličanstvo Car Japana:
g. Raizaburo HAJAŠI, javni tužilac pri Vrhovnom sudu;
g. Šigeru NAGAI, direktor carske kovnice;
Njeno Kraljevsko Veličanstvo Velika Vojvotkinja Luksemburga:
g. Čarls G. VERMAIR, konzul u Ženevi;
Njegovo Veličanstvo Princ od Monaka:
g. Rudolf ELES, vice-konzul u Ženevi;
Njegovo Veličanstvo Kralj Norveške:
g. Kr. L. LANGE, generalni sekretar Interparlamentarne unije;
Predsednik Republike Panama:
dr AROSEMENA, državni sekretar za spoljne poslove;
Njeno Veličanstvo Kraljica Holandije:
Baron A. A. VAN DER FELC, bivši šef Holandske centralne kancelarije za sprečavanje falsifikovanja, bivši generalni tužilac pred Apelacionim sudom u Amsterdamu;
g. P. J. GERKE, glavni rizničar u Ministarstvu finansija Holandske istočne Indije;
g. K. H. BREKHOF, državni komesar za policiju, glavni policijski inspektor;
Predsednik Republike Poljske:
g. Fransoa SOKAL, ministar opunomoćenik, delegat akreditovan u Ligi naroda;
dr Vlodzimirz SOKALSKI, sudija Vrhovnog suda;
Predsednik Republike Portugal:
dr Žoze KAEIRO DA MATA, direktor Banke Portugala, profesor prava na Univerzitetu u Lisabonu;
Njegovo Veličanstvo Kralj Rumunije:
g. Konstantin ANTONIADE, vanredni izaslanik i ministar opunomoćenik akreditovan u Ligi naroda;
g. Vespasien V. PELA, profesor krivičnog prava na Univerzitetu u Jašiju;
g. Paskal TONCESKO, savetnik pri Apelacionom sudu;
Njegovo Veličanstvo Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca:
dr Toma Živanović, profesor krivičnog prava na Univerzitetu u Beogradu;
Centralni izvršni komitet Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika:
g. Georgij LAČKEVIČ, pravni savetnik u ambasadi Saveza, akreditovan pri Predsedniku Republike Francuske;
g. Nikolas LJUBIMOV, ataše u ambasadi Saveza, akreditovan pri Predsedniku Republike Francuske;
Švajcarski federalni savet:
g. E. DELAKVI, šef policijskog odeljenja Federalnog ministarstva pravde i policije, profesor prava na Univerzitetu u Bernu;
Predsednik Republike Čehoslovačke:
g. Jaroslav KALAB, profesor krivičnog i međunarodnog prava na Univerzitetu u Brnu;
koji su se, podnevši svoja puna ovlašćenja, u ispravnoj i propisanoj formi, saglasili o sledećim odredbama:
Visoke strane ugovornice priznaju pravila propisana u Delu I ove konvencije kao najdelotvornije sredstvo kojim se, u sadašnjim okolnostima, obezbeđuje sprečavanje i kažnjavanje krivičnog dela falsifikovanja novca.
Za svrhe ove konvencije, podrazumeva se da reč "novac" označava papirni novac (uključujući novčanice) i metalni novac, čiji je opticaj zakonski dozvoljen.
Sledeće radnje kažnjavaju se kao obična krivična dela:
(1) svaka nezakonita izrada ili menjanje novca, bez obzira na sredstva koja se koriste;
(2) nezakonito stavljanje u opticaj falsifikovanog novca;
(3) unošenje u zemlju ili primanje odnosno pribavljanje falsifikovanog novca sa ciljem njegovog stavljanja u opticaj i uz saznanje da se radi o falsifikovanom novcu;
(4) pokušaj da se počini neko od prethodno navedenih dela, odnosno namerno učešće u nekom od prethodno navedenih dela;
(5) nezakonita izrada, primanje ili pribavljanje instrumenata ili drugih predmeta posebno prilagođenih za falsifikovanje ili menjanje novca.
Ukoliko su počinjena u različitim zemljama, sva pojedinačna dela navedena u članu 3. smatraće se zasebnim krivičnim delima.
Ne treba praviti razliku u rasponu kazni za krivična dela iz člana 3. između dela koja se odnose na domaću valutu sa, jedne strane, i onih koja se odnose na stranu valutu, sa druge strane; ova odredba ne sme podlegati bilo kakvom uslovu recipročnog tretmana propisanog zakonom ili međunarodnim ugovorom.
U zemljama u kojima se priznaje načelo međunarodnog priznavanja prethodnih osuđujućih presuda, strane osuđujuće presude za krivična dela iz člana 3. priznaju se, u skladu sa uslovima propisanim domaćim zakonima, za potrebe utvrđivanja krivičnog dela učinjenog u povratu.
Ukoliko su domaćim zakonima priznate "građanske strane", inostrane "građanske strane", uključujući, ako je potrebno, i Visoku stranu ugovornicu čiji je novac falsifikovan, imaju sva prava koja stanovnicima te zemlje daju zakoni zemlje u kojoj se sprovodi suđenje.
U zemljama u kojima se ne priznaje načelo izručenja državljana, državljani koji su se vratili na teritoriju svoje zemlje nakon što su u inostranstvu počinili neko od krivičnih dela iz člana 3. kažnjavaju se na isti način kao da su krivično delo počinili na teritoriji svoje države, čak i u slučaju da je počinilac krivičnog dela državljanstvo stekao nakon što je počinio krivično delo.
Ova odredba se ne primenjuje ako, u sličnom slučaju, izručenje stranih državljana nije moglo da se odobri.
Strani državljani koji su u inostranstvu počinili neko od krivičnih dela iz člana 3, i koji se nalaze na teritoriji zemlje čije unutrašnje zakonodavstvo kao opšte pravilo priznaje načelo gonjenja za krivična dela počinjena u inostranstvu, kažnjavaju se na isti način kao da je krivično delo počinjeno na teritoriji te zemlje.
Obaveza pokretanja postupka podleže uslovu da je izručenje zatraženo i da zemlja kojoj je zahtev za izručenje podnet ne može da preda optuženog iz nekog razloga koji nije povezan sa počinjenim krivičnim delom.
Smatra se da su krivična dela iz člana 3. uključena, kao krivična dela koja podležu izručenju, u svaki međunarodni ugovor o izručenju koji je sklopljen, odnosno koji može biti sklopljen, između bilo kojih Visokih strana ugovornica.
Visoke strane ugovornice koje ne uslovljavaju izručenje postojanjem međunarodnog ugovora ili recipročnosti, od sada i nadalje priznaju krivična dela iz člana 3. kao slučajeve koji podležu međusobnom izručenju.
Izručenje će se odobriti u skladu sa zakonima zemlje kojoj se podnosi zahtev za izručenje.
Falsifikovani novac, kao i instrumenti ili drugi predmeti iz člana 3. stav 5. biće zaplenjeni i oduzeti. Nakon oduzimanja, taj novac, instrumenti ili ostali predmeti na zahtev se predaju ili vladi ili emisionoj banci o čijem se novcu radi, uz izuzetak dokaznih predmeta čije je zadržavanje za potrebe evidencije propisano zakonom zemlje u kojoj je pokrenuto gonjenje, te bilo kojih primeraka za koje se smatra prikladnim da budu preneseni u centralnu kancelariju navedenu u članu 12. U svakom slučaju, svi takvi predmeti učiniće se neupotrebljivim.
U svakoj zemlji, u okviru njenih domaćih zakona, istrage o predmetu falsifikovanja sprovodi centralna kancelarija.
Ta centralna kancelarija u bliskom je kontaktu sa:
(a) institucijama koje izdaju novac;
(b) policijskim vlastima u zemlji;
(v) centralnim kancelarijama drugih zemalja.
Centralna kancelarija u svakoj zemlji centralizuje sve informacije koje po svojoj prirodi omogućavaju istragu, sprečavanje i kažnjavanje falsifikovanja novca.
Centralne kancelarije različitih zemalja imaju direktnu međusobnu korespondenciju.
Ukoliko to smatra korisnim, svaka centralna kancelarija dostavlja centralnim kancelarijama drugih zemalja komplet poništenih primeraka efektivnog novca svoje zemlje.
Uz isto ograničenje, centralna kancelarija redovno obaveštava centralne kancelarije stranih zemalja, uz navođenje svih potrebnih detalja, o
(a) novim izdanjima novca u svojoj zemlji;
(b) povlačenju novca iz opticaja, zbog zastarelosti ili iz drugih razloga.
Osim u slučajevima koji su isključivo od lokalnog značaja, svaka centralna kancelarija, ukoliko to smatra korisnim, obaveštava centralne kancelarije stranih zemalja o:
(1) svakom otkrivanju falsifikovanog novca. Uz obaveštenje o falsifikovanim novčanicama dostavlja se i tehnički opis falsifikata, koji može dati samo institucija čije su novčanice falsifikovane. Potrebno je dostaviti i fotografsku reprodukciju ili, ako je moguće, primerak falsifikovane novčanice. U hitnim slučajevima, obaveštenje i kratak opis koji su sačinili policijski organi mogu se diskretno dostaviti zainteresovanim centralnim kancelarijama, što ne isključuje prethodno navedeno obaveštenje i tehnički opis;
(2) istragama i gonjenjima u slučajevima falsifikovanja, te hapšenjima, osuđujućim presudama i proterivanju falsifikatora, uz, ako je moguće, belešku o njihovim kretanjima, zajedno sa detaljima koji mogu biti korisni, a posebno njihovim opisom, otiscima prstiju i fotografijama;
(3) detaljima vezanim za otkrivanje falsifikata, uz napomenu da li je bilo moguće zapleniti sav falsifikovani novac koji je bio stavljen u opticaj.
S ciljem da se obezbedi, unapredi i razvije direktna međunarodna saradnja u sprečavanju i kažnjavanju falsifikovanja novca, predstavnici centralnih kancelarija Visokih strana ugovornica povremeno održavaju konferencije na kojima učestvuju predstavnici emisionih banaka i zainteresovanih centralnih organa. Tema jedne od tih konferencija može biti organizacija i nadzor centralne međunarodne informacione kancelarije.
Prenos pisanih zahteva u vezi sa krivičnim delima iz člana 3. vrši se:
(a) po mogućnosti direktnom komunikacijom između pravosudnih organa, a ako je moguće posredstvom centralnih kancelarija;
(b) direktnom korespondencijom između ministara pravde dveju zemalja ili direktnom informacijom koju organi zemlje koja podnosi zahtev dostavljaju ministru pravde zemlje kojoj se zahtev podnosi;
(v) putem diplomatskog ili konzularnog predstavnika zemlje koja podnosi zahtev u zemlji kojoj se zahtev podnosi; taj predstavnik šalje pisane zahteve direktno nadležnim pravosudnim organima ili organima koje je imenovala vlada države kojoj se podnosi zahtev, a prima dokumenta koja prikazuju izvršenje pisanih zahteva direktno od tih organa.
U slučajevima navedenim u tač. a) i v), kopija pisanih zahteva uvek se istovremeno šalje najvišem organu vlasti zemlje kojoj se zahtev podnosi.
Ako nije dogovoreno drugačije, pisani zahtevi sačinjavaju se na jeziku organa koji podnosi zahtev, uvek pod uslovom da zemlja kojoj se zahtev podnosi može da zahteva prevod zahteva na sopstveni jezik, čiju tačnost overava organ koji podnosi zahtev.
Svaka Visoka strana ugovornica obaveštava svaku Visoku stranu ugovornicu o načinu, odnosno načinima prethodno pomenutog prenosa koje priznaje u vezi sa pisanim zahtevima te Visoke strane ugovornice.
Dok Visoka strana ugovornica ne dostavi takvo obaveštenje, na snazi će biti postojeći postupak u vezi sa pisanim zahtevima koji se primenjuje u toj Visokoj strani ugovornici.
Izvršenje pisanih zahteva ne podleže plaćanju poreza ili troškova bilo koje vrste osim troškova eksperata.
Ništa u ovom članu neće se tumačiti kao obaveza Visokih strana ugovornica da u krivičnopravnim pitanjima usvoje bilo koji oblik ili metode dokaznog postupka koji su u suprotnosti sa njihovim zakonima.
Učešće Visoke strane ugovornice u ovoj Konvenciji neće biti tumačeno na način kao da utiče na stav te Visoke strane ugovornice o opštem pitanju krivičnopravne nadležnosti kao pitanju međunarodnog prava.
Ova konvencija ne utiče na načelo da krivična dela iz člana 3. treba definisati, goniti i kažnjavati u svakoj zemlji, bez da ikada mogu postati nekažnjiva, u skladu sa opštim pravilima njenog domaćeg prava.
Visoke strane ugovornice saglasne su da bilo koji sporovi koji među njima mogu nastati u vezi sa tumačenjem ili primenom ove Konvencije budu, ako se ne mogu rešiti direktnim pregovorima, upućeni na odlučivanje Stalnom sudu međunarodne pravde. Ako bilo koja Visoka strana ugovornica ili sve Visoke strane ugovornice koje učestvuju u tom sporu nisu ugovorne strane Protokola od 16. decembra 1920. godine koji se odnosi na Stalni sud međunarodne pravde, spor se, prema izboru ugovornih strana i u skladu sa ustavnim postupcima svake strane, upućuje ili Stalnom sudu međunarodne pravde ili arbitražnom sudu osnovanom u skladu sa Konvencijom od 18. oktobra 1907. godine o mirnom rešavanju međunarodnih sporova, ili nekom drugom arbitražnom sudu.
Ova konvencija, čije su francuska i engleska verzija jednako verodostojne, nosi današnji datum. Do 31. decembra 1929. godine, Konvencija će biti otvorena za potpisivanje u ime svake članice Lige naroda, te u ime bilo koje države nečlanice koja je na Konferenciji na kojoj je sačinjena ova konvencija imala predstavnika ili kojoj je Savet Lige naroda dostavio primerak Konvencije.
Konvencija će biti ratifikovana, a instrumenti ratifikacije biće dostavljeni generalnom sekretaru Lige naroda koji će o njihovom prijemu obavestiti sve članice Lige i prethodno navedene države nečlanice.
Nakon 1. januara 1930. godine ova konvencija će biti otvorena za pristupanje u ime bilo koje članice Lige naroda i bilo koje države nečlanice iz člana 20. u čije ime Konvencija nije bila potpisana.
Instrumenti o pristupanju dostavljaju se generalnom sekretaru Lige naroda, koji o njihovom prijemu obaveštava sve članice Lige i države nečlanice iz člana 20.
Zemlje koje su spremne da ratifikuju Konvenciju prema članu 20. stav 2, ili da pristupe Konvenciji prema članu 21, ali žele da imaju mogućnost iskazivanja bilo kakvih rezervi u odnosu na primenu Konvencije, mogu o tome da obaveste generalnog sekretara Lige naroda, koji će te rezerve preneti Visokim stranama ugovornicama u čije su ime instrumenti ratifikacije ili pristupanja deponovani, i pitati ih o eventualnim prigovorima na te rezerve. Ako u roku od šest meseci od datuma informacije generalnog sekretara ne budu primljeni nikakvi prigovori, smatra se da je učešće u Konvenciji zemlje koja je iskazala rezervu prihvaćeno od strane drugih Visokih strana ugovornica na koje se ta rezerva odnosi.
Ratifikacija ili pristupanje ovoj Konvenciji od strane svake Visoke strane ugovornice podrazumeva da su njeno zakonodavstvo i upravna organizacija u skladu sa pravilima sadržanim u Konvenciji.
Ukoliko jedna od Visokih strana ugovornica ne priloži suprotnu izjavu u trenutku potpisivanja, ratifikacije ili pristupanja, odredbe ove Konvencije neće se primenjivati na kolonije, prekomorske teritorije, protektorate ili nesamoupravne teritorije ili teritorije pod mandatom.
Međutim, Visoke strane ugovornice zadržavaju pravo da pristupe Konvenciji, u skladu sa odredbama čl. 21. i 23. u ime svojih kolonija, prekomorskih teritorija, protektorata, nesamoupravnih teritorija ili teritorija pod mandatom. Zadržava se i pravo zasebnog otkazivanja takvog pristupanja u skladu sa odredbama člana 27.
Ova konvencija neće stupiti na snagu dok ne bude deponovano pet instrumenata ratifikacije ili pristupanja u ime članica Lige naroda ili država nečlanica. Datum stupanja na snagu Konvencije biće devedeseti dan od datuma na koji je generalni sekretar Lige naroda primio peti instrument ratifikacije ili pristupanja.
Nakon što Konvencija stupi na snagu u skladu sa članom 25, svaka sledeća ratifikacija ili pristupanje stupiće na snagu devedeseti dan od datuma na koji ih je generalni sekretar Lige naroda primio.
Ova konvencija može biti otkazana u ime bilo koje članice Lige naroda ili države nečlanice pisanim obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru Lige naroda, koji će o tome obavestiti sve članice Lige i države nečlanice iz člana 20. Otkaz stupa na snagu godinu dana od datuma na koji ga je primio generalni sekretar Lige naroda, a odnosi se samo na Visoku stranu ugovornicu u čije je ime dostavljeno pisano obaveštenje.
Ova konvencija registrovaće se u Sekretarijatu Lige naroda na datum njenog stupanja na snagu.
U POTVRDU TOGA, prethodno navedeni opunomoćenici potpisali su ovu konvenciju.
SAČINJENO u Ženevi, na dvadeseti dan meseca aprila, hiljadu devetsto dvadeset i devete godine, u jednom primerku koji će biti deponovan u arhivi Sekretarijata Lige naroda, a čije će overene kopije biti dostavljene svim članicama Lige i državama nečlanicama iz člana 20.
U trenutku potpisivanja Konvencije koja nosi današnji datum, potpisani opunomoćenici izjavljuju da prihvataju tumačenja dolenavedenih odredaba Konvencije:
Razume se:
1) Da falsifikovanje žiga na novčanici, kada takav žig čini novčanicu validnom u određenoj zemlji, predstavlja falsifikovanje novčanice.
2) Da Konvencija ne utiče na pravo Visokih strana ugovornica da slobodno regulišu, u skladu sa domaćim pravom, principe izricanja blaže krivične presude ili ne izricanja krivične presude, naročito pravo oprosta ili pomilovanja, i pravo amnestije.
3) Da pravilo sadržano u članu 4. Konvencije ne povlači nikakvu izmenu domaćih propisa kojima se utvrđuju kazne u slučaju istovremenih krivičnih dela. Ono ne sprečava da jedno isto lice, ako je i falsifikator i rasturač, bude gonjeno samo kao falsifikator.
4) Da su Visoke strane ugovornice dužne da izvrše zahteve samo u meri predviđenoj njihovim domaćim pravom.
________________
1 RATIFIKACIJE:
Španija (28. april 1930. godine).
Bugarska (22. maj 1930. godine).
Portugal (18. septembar 1930. godine).
Jugoslavija (24. novembar 1930. godine).
Danska (19. februar 1931. godine).
(Iste rezerve kao i za Konvenciju).
Norveška (16, mart 1931, godine).
Grčka (19. maj 1931. godine).
Austrija (25. jun 1931. godine).
Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (13. jul 1931, godine).
Čehoslovačka (12. septembar 1931. godine).
Monako (21. oktobar 1931. godine).
PRISTUPANJE:
Estonija (30. avgust 1930, godine).
Visoke strane ugovornice koje daju dolenavedene rezerve prihvataju Konvenciju samo pod navedenim rezervama; ostale Visoke strane ugovornice, prihvataju njihovo učešće, pod tim rezervama.
1) Vlada Indije daje rezervu da se član 9. ne primenjuje u Indiji gde zakonodavno ovlašćenje nije dovoljno široko da prihvati zakonodavstvo predviđeno ovim članom.
2) U očekivanju ishoda pregovora o aboliciji konzularne jurisdikcije koju još uživaju državljani izvesnih Sila, Kineska Vlada nije u mogućnosti da prihvati član 10. koji sadrži opštu obavezu za vladu da odobri izručenje stranca kojeg je treća država optužila za falsifikovanje novca.
3) Što se tiče odredaba člana 20, delegacija Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, zadržava za svoju Vladu pravo da uputi, ako ona želi, instrument svoje ratifikacije drugoj državi potpisnici da ova podnese primerak Generalnom Sekretaru Lige naroda radi notifikacije svim državama koje su Konvenciju potpisale ili joj pristupile.
ŠVAJCARSKA
U trenutku potpisivanja Konvencije, predstavnik Švajcarske dao je sledeću izjavu:
"Švajcarski Federalni Savet, s obzirom na to da nije u mogućnosti da prihvati bilo kakve obaveze koje se tiču krivičnih odredaba Konvencije pre nego što bude afirmativno rešeno pitanje uvođenja jedinstvenog Krivičnog Zakonika u Švajcarskoj, skreće pažnju na to da ratifikovanje Konvencije neće moći da bude izvršeno u predviđenom vremenu.
"Međutim, Federalni Savet voljan je da izvršava, u granicama svojih ovlašćenja, administrativne odredbe Konvencije čim iste stupe na snagu, saglasno članu 25.".
SAVEZ SOVJETSKIH SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA
U trenutku potpisivanja Konvencije, predstavnik Saveza sovjetskih socijalističkih Republika dao je sledeću izjavu:
"Delegacija Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, prihvatajući odredbe člana 19, izjavljuje da Vlada Saveza ne predlaže pozivanje na nadležnost Stalnog suda međunarodne pravde, u meri u kojoj se to nje tiče."
"Što se tiče odredbe istog člana, po kojoj bi se sporovi, koji ne mogu da se reše direktnim pregovorima, podvrgavali svakom drugom arbitražnom postupku, sem postupka Stalnog suda međunarodne pravde, delegacija Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika naročito izjavljuje da se prihvatanje te odredbe ne sme tumačiti kao menjanje stava Vlade Saveza o opštem pitanju arbitraže kao sredstva za rešavanje sporova između država."
Ovaj protokol, ukoliko stvara obaveze između Visokih strana ugovornica, imaće istu snagu, važnost i trajanje kao i Konvencija zaključena na današnji dan i smatraće se njenim sastavnim delom.
U potvrdu toga, dolenavedeni opunomoćenici potpisali su ovaj Protokol.
Sačinjeno u Ženevi, na dvadeseti dan meseca aprila, hiljadu devetsto dvadeset i devete godine, u jednom primerku koji će biti deponovan u arhivi Sekretarijata Lige naroda, a čija će overena kopija biti dostavljena svim članicama Lige naroda i svim državama nečlanicama predstavljenim na Konferenciji.
ALBANIJA, dr Stavro STAVRI
NEMAČKA, dr Erih KRASKE, dr Volfgang METGENBERG, Voske
SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE, Hju R. VILSON
AUSTRIJA, Bruno ŠULC
BELGIJA, SERVAIS
VELIKA BRITANIJA I SEVERNA IRSKA i svi delovi Britanskog Carstva koji nisu zasebni članovi Lige naroda, Džon FIŠER VILIJAMS, Lesli S. BRAS
INDIJA, Vernon DOSON
BUGARSKA, D. MIKOF
KINA, Lone LIANG
KOLUMBIJA, A. J. RESTREPO
KUBA, G. DE BLANK, M. R. ALVAREZ
DANSKA, Vilijam BORBERG
SLOBODNI GRAD GDANJSK, F. SOKAL, Džon MUL
ŠPANIJA, Mauricio LOPEZ ROBERTS, MARKIZ OD TORERMOZA
FRANCUSKA, ŠALENDER
GRČKA, Megalos KALOJANI
MAĐARSKA, Paul DE HEVESI
ITALIJA, Ugo ALOISI
JAPAN, Raizaburo HAJAŠI, Šigeru NAGAI
LUKSEMBURG, Č. G. VERMAIR
MONAKO, R. ELES
NORVEŠKA, Kr. L. LANGE
PANAMA, J. D. AROSEMENA,
HOLANDIJA, A. A. VAN DER FELC, P. J. GERKE, K. H. BREKHOF
POLJSKA, F. SOKAL, Vlodzimirz SOKALSKI
PORTUGAL, Žoze KAEIRO DA MATA
RUMUNIJA, ANTONIADE, Vespasien V. PELA, Paskal TONCESKO
KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA, dr Toma Živanović
SAVEZ SOVJETSKIH SOCIJALISTIČKIH REPUBLIKA, G. LAČKEVIČ, Nikolas LJUBIMOV
ŠVAJCARSKA, DELAKVI,
ČEHOSLOVAČKA, Jaroslav KALAB