GODIŠNJI IZVEŠTAJO REALIZACIJI POSLOVA IZVOZA, UVOZA, PRUŽANJA BROKERSKIH USLUGA I TEHNIČKE POMOĆI U OBLASTI NAORUŽANJA, VOJNE OPREME I ROBE DVOSTRUKE NAMENE ZA 2014. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 42/2016) |
Osnov za izradu Godišnjeg izveštaja o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene za 2014. godinu (u daljem tekstu: Izveštaj) sadržan je u članu 28. stav 3. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme1 (u daljem tekstu: Zakon) kojim je propisano da "Ministarstvo priprema godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza i uvoza NVO i pružanju usluga i dostavlja ga Vladi", kao i članu 26. stav 3. Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene2 kojim je propisano da "Ministarstvo priprema godišnji izveštaj o realizaciji izvoza i uvoza robe dvostruke namene, pruženim brokerskim uslugama i tehničkoj pomoći, uključujući podatke o zabrani tranzita i dostavlja ga Vladi".
Godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene usvaja Vlada i o tome informiše Narodnu skupštinu. Ovaj izveštaj daje pregled izvoza i uvoza navedene robe, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2014. godine, u skladu sa preporukama, standardima i pravilima Evropske unije.
Sistem izvozne kontrole, definisan u svim svojim fazama Zakonima i pratećim propisima, predstavlja značajan segment u procesu pristupanja EU. Ovo je posebno važno, imajući u vidu da je Republika Srbija tradicionalno značajan proizvođač i izvoznik oružja u regionu jugoistočne Evrope. U tom smislu je usvajanje nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti od posebnog značaja, a u cilju ostvarivanja i zaštite spoljnopolitičkih, bezbednosnih i odbrambenih interesa zemlje, međunarodnog kredibiliteta i integriteta i obezbeđenja poštovanja međunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela. Zajednička pozicija EU koja se odnosi na kriterijume u izvozu oružja (Common position 944/2008), ugrađena je u naše zakonodavstvo3. Pored toga, uvedena je i kontrola izvoza i uvoza robe dvostruke namene (Dual use Items)4 i definisane su nacionalne kontrolne liste roba za koje je potrebna dozvola, a koje su usklađene sa relevantnim listama EU u ovoj oblasti. Cilj kontrole spoljnotrgovinskog prometa robe dvostruke namene je borba protiv širenja oružja za masovno uništenje (OMU).
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) je 2004. godine usvojio Rezoluciju o neširenju oružja za masovno uništenje (Rezolucija SB 1540) kojom se širenje nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja označava kao glavna pretnja međunarodnom miru i bezbednosti. Ovim dokumentom Savet bezbednosti poziva sve države članice UN da ispune svoje obaveze u vezi sa kontrolom naoružanja i/ili razoružanjem i spreče širenje svih vrsta oružja za masovno uništenje. U Rezoluciji se ističe obaveza svih država potpisnica da usvoje i primene delotvorne zakone i sprovedu ih u praksi kroz uspostavljanje domaćeg sistema kontrole u ovoj oblasti i preduzimanja mera za njihovu primenu.
Republika Srbija je uspostavila efikasan sistem kontrole naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene i odnosnih tehnologija, a njegovo unapređenje smatra jednim od svojih prioritetnih ciljeva. Ovo posebno ako se ima u vidu njen geografski položaj, kao i postojanje latentne opasnosti od međunarodnog terorizma. U tom smislu Republika Srbija stalno unapređuje sistem kontrole izvoza naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene.
U skladu sa međunarodnim preporukama, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima, nastoji da obezbedi potpunu transparentnost u oblasti spoljne trgovine kontrolisanom robom. Izveštaj se, posle usvajanja od strane Vlade Republike Srbije upućuje Narodnoj skupštini radi informisanja, a objavljuje se i u Službenom glasniku Republike Srbije, kao i na internet stranici Ministarstva. Imajući u vidu karakter podataka koje Izveštaj sadrži precizno je izbalansiran i ustanovljen nivo njegove transparentnosti koji predstavlja kompromis između obaveze objavljivanja, sa jedne strane, i zaštite poslovnih interesa preduzeća, sa druge strane. Zbog toga su podaci iskazani zbirno, kako se ne bi, ni na koji način, ugrozila njihova poverljivost (dozvole za izvoz/uvoz NVO se izdaju pod oznakom "poverljivo").
Izveštaj sadrži informacije o politici izvozno-uvozne kontrole, nacionalnom zakonodavstvu, nacionalnim kontrolnim listama, kriterijumima za izdavanje dozvole, institucijama nadležnim u postupku izdavanja dozvole, međunarodnim obavezama, dosadašnjem iskustvu na polju izvozne kontrole, aktivnom učešću na seminarima i daljem unapređenju sistema kontrole, kao i statističke podatke koji su dati u Odeljcima.
Odeljci uz izveštaj sadrže podatke, prikazane po tabelama, o licima koja su registrovana za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći, odnosno koja su upisana u Registar koji se vodi u Ministarstvu5, zatim o izdatim, odbijenim i oduzetim dozvolama, kao i o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe za 2014. godinu.
Ovaj izveštaj ne sadrži informacije o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme u zemlji obzirom da je ta materija u nadležnosti Ministarstva odbrane.
Prilikom izrade Izveštaja poštovane su preporuke Evropske unije po pitanju forme i sadržine nacionalnog izveštaja, kako bi bio kompatibilan sa izveštajima država članica Evropske unije6 i upotrebljiv u svrhu poređenja sa nacionalnim izveštajima zemalja u regionu i šire.
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija vodi bazu podataka o spoljnotrgovinskom prometu kontrolisane robe i njegovoj realizaciji po izdatim dozvolama na osnovu podataka dobijenih od carinskih organa kao i lica registrovanih za obavljanje ovih poslova. Naime, članom 27. Zakona propisana je obaveza preduzeća da dostavi podatke o izvršenom izvozu i uvozu kontrolisane robe, i to u roku od 15 dana od dana isteka roka važnosti dozvole. Ukoliko se u periodu važenja dozvole (godinu dana) posao ne realizuje, original neiskorišćene dozvole mora se vratiti nadležnom ministarstvu. Podaci na ovaj način prikupljeni ne moraju uvek biti sasvim precizni s obzirom na razlike u izveštajima koje mogu postojati između pravnog lica i Uprave carina, a iz razloga što podatke o realizaciji izvoza i uvoza, privredna društva daju po brojevima iz nacionalnih kontrolnih listi7, a Uprava carina dostavlja kvartalno Ministarstvu podatke o realizaciji konkretnih dozvola, sa podacima o uvozniku/izvozniku, količinama, trgovačkom nazivu, vrednosti, kursu valute, datumu realizacije dozvole, kao i carinskim ispravama po kojima je izvršen uvoz, odnosno izvoz. Ne postoji usklađenost između tarifnih brojeva i brojeva iz nacionalnih kontrolnih lista8. Ako je predmet izvoza jedna od pet kategorija naoružanja (tenkovi, oklopna borbena vozila, artiljerija kalibra 75 mm, borbeni avioni, jurišni helikopteri) koja je bila na upotrebi u Ministarstvu odbrane, izvoznik je u obavezi da 30 dana pre realizacije izvoza o tačnom datumu, količinama i mestima izvoza obavesti Verifikacioni centar Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Sektora za politiku odbrane.
Izvoznici odnosno uvoznici dostavljaju podatke o kategoriji robe iz kontrolne liste kao i njen opis, (broj iz nacionalne kontrolne liste), broju komada, krajnjoj upotrebi, finansijskoj vrednosti, zemlji izvoza odnosno uvoza i zemlji krajnjeg odredišta odnosno zemlji porekla. Vrednosni podaci iskazani su u USD, a za preračunavanje iznosa iz jedne valute u drugu korišćen je zvanični srednji kurs NBS na dan 31. decembra 2014. godine.
Napominjemo da dole navedene oznake u Odeljcima izveštaja, imaju sledeće značenje:
GN - garnitura
KD - komad
LT - litar
ML - mililitar
TN - tona
KG - kilogram
GR - gram
MD - dužni metar
M2 - kvadratni metar
_________________
1"Službeni glasnik RS", broj 107/14.
2"Službeni glasnik RS", broj 95/13.
3 Videti član 17. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, kao i Odluku o kriterijumima za izdavanje dozvole za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene ("Službeni list SCG", broj 11/05).
4 Roba dvostruke namene obuhvata širok dijapazon materijala, opreme i tehnologije koja može biti upotrebljena dvostruko, za razvoj oružja za masovno uništenje (OMU) sa jedne strane, i u civilne svrhe, sa druge strane.
5 Član 7. Zakona.
6 Godišnji izveštaj EU, koji se zasniva na doprinosima koje su dale sve države članice, podnosi se Savetu i objavljuje u "C" seriji Službenog lista Evropske unije. Pored toga, svaka država članica koja izvozi opremu prema Zajedničkoj listi vojne opreme objavljuje nacionalni izveštaj o svom izvozu vojne opreme, pripremljen u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, a koji sadrži informacije za Godišnji izveštaj EU o sprovođenju pravila ponašanja, kao što je propisano u Uputstvu za korisnike i u skladu sa operativnom odredbom 8 Pravila ponašanja Evropske unije o postupanju kod izvoza oružja. Države članice postavljaju kao jedan od prioriteta u bliskoj budućnosti neprekidno usklađivanje nacionalnih izveštaja, uključujući i statističke podatke, kako bi time dale svoj doprinos većoj homogenosti podataka koje treba uvrstiti u Godišnji izveštaj EU.
7 Primenjuje se Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme koju je svojom Odlukom usvojila Vlada Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 66/15), kao i Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene, koju je utvrdila Vlada Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 44/15).
8 U EU, takođe, postoji problem praćenja, naročito robe dvostruke namene prema tarifnim oznakama odnosno korespondencije brojeva iz nacionalnih lista robe dvostruke namene sa tarifnim brojevima prema Carinskoj tarifi.
U oblasti spoljne trgovine kontrolisanom robom, nacionalno zakonodavstvo koje se primenjuje čine:
1. Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme9;
2. Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene10;
3. Podzakonski akti;
4. Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi i
5. Ostali propisi od uticaja na ovu oblast.
_________________
9 "Službeni glasnik RS", broj 107/14.
10 "Službeni glasnik RS", broj 95/13.
1. Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme
Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme stupio je na snagu 16. oktobra 2014. godine. U izradi Zakona učestvovali su eksperti iz država članica EU (Portugal, Češka i Belgija), kao i eksperti iz SAD-a.
Cilj Zakona je da se uspostavi efikasna državna kontrola u oblasti spoljnotrgovinskog prometa kontrolisanom robom radi ostvarivanja i zaštite bezbednosnih, spoljnopolitičkih i ekonomskih interesa, međunarodnog kredibiliteta i integriteta i poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija.
Zakon predstavlja osnov za sveobuhvatnu kontrolu izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme kao i kontrolu pružanja brokerskih i usluga tehničke pomoći, propisuje obavezu i uslove registracije privrednih subjekata za obavljanje ovih poslova i proceduru izdavanja dozvola, definiše zadatke i ulogu nadležnih organa u vezi sa propisanom administrativnom procedurom i predviđa sankcije za njegovo kršenje.
Donošenjem Zakona, zajedno sa ranije donetim Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene (novembar 2013. godine) zaokružen je pravni okvir i uspostavljen pravni osnov za efikasnu izvoznu kontrolu navedene robe, u skladu sa međunarodnim standardima.
2. Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene
Izvoz, uvoz i tranzit robe dvostruke namene, kao i pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći u vezi sa tom robom, u Republici Srbiji su uređeni Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene koji je stupio je snagu 8. novembra 2013. godine.
Ovim zakonom su, između ostalog, uređeni predmet i cilj zakona, uslovi, način i postupak za izdavanje dozvola za izvoz i uvoz robe dvostruke namene, pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, ustanovljene obaveze izveštavanja za učesnike u ovim poslovima, normirana kontrola od strane nadležnih organa Republike Srbije, predviđene kaznene odredbe, kao i druga pitanja od značaja za kontrolu izvoza i uvoza robe dvostruke namene.
Stupanjem na snagu pomenutog zakona prestala je obaveza Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija da registruje privredne subjekte za izvoz i uvoz robe dvostruke namene; predviđena je mogućnost produženja važenja izdate dozvole na rok za okončanje posla predviđen ugovorom, jer se po pravilu izdaje sa rokom važenja do jedne godine; inkorporirana i tzv. "sveobuhvatnu klauzulu" (catch-all) kojom se jača izvozno-uvozna kontrola robe dvostruke namene i pružanje usluga u vezi sa tom robom, itd.
Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene je u potpunosti sistem kontrole izvoza usklađen sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima. Zakon je uspostavio jak sistem kontrole i nadzora u ovoj oblasti, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenje poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela naša zemlja.
Podzakonskim aktima bliže se uređuju određena pitanja iz materije Zakona. U tom smislu, doneti su sledeći propisi:
1. Odluka o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme11 (usklađena sa Zajedničkom vojnom listom EU12);
2. Odluka o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene13 (usklađena sa Listom roba i tehnologija dvostruke namene EU);
3. Odluka o kriterijumima za izdavanje dozvola za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene14;
4. Pravilnik o načinu vođenja registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći15;
5. Pravilnik o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme16;
6. Pravilnik o obrascima saglasnosti za bezbednosnu proveru17;
7. Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole, obrascu i sadržaju sertifikata i potvrda koji prate izvoz i uvoz robe dvostruke namene18;
8. Pravilnik o obliku i sadržaju izveštaja o izvozu, uvozu, pruženoj brokerskoj usluzi i tehničkoj pomoći robe dvostruke namene19 i
9. Pravilnik o obavezama carinskih organa u postupku izvoza, uvoza i tranzita naoružanja i vojne opreme.20
_________________
11"Službeni glasnik RS", broj 66/15.
12 Zajednička vojna lista EU ima status političke obaveze u okviru Zajedničke spoljne i politike bezbednosti.
13 "Službeni glasnik RS", broj 44/15.
14 Objavljena u "Službenom listu SCG", broj 11/05.
15 "Službeni glasnik RS ", broj 28/15.
16 "Službeni glasnik RS", broj 28/15.
17 "Službeni glasnik RS", broj 28/15.
18 "Službeni glasnik RS", br. 9/14 i 55/14.
19 "Službeni glasnik RS", br. 9/14 i 55/14.
20 "Službeni glasnik RS", broj 32/15.
3.1. Nacionalne kontrolne liste
Navedenim odlukama Vlade,donetim na osnovu člana 4. Zakona i člana 5. Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, utvrđene su nacionalne kontrolne liste i to:
- Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme21 i
- Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene22.
Zakonom je propisano da Vlada može utvrditi i druge liste radi izvršavanja obaveza iz međunarodnih ugovora.
Osnovni cilj utvrđivanja nacionalnih kontrolnih listi i njihovog usklađivanja sa listama Evropske Unije kao i kontrole prometa robe koja je u njima navedena jeste unapređenje regionalne i međunarodne bezbednosti radi postizanja što veće transparentnosti i odgovornosti u oblasti transfera konvencionalnog naoružanja i proizvoda i tehnologija dvostruke namene, kao i sprečavanje proliferacije oružja za masovno uništenje, sistema za njihovo lansiranje i pratećih materijala i tehnologija, odnosno preduzimanje mera i postupaka da kontrolisana roba ne dođe u posed terorista.
Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme(naoružanje, vojna oprema i odnosne tehnologije) je usklađena sa EU Zajedničkom listom vojne opreme obuhvaćene Pravilima ponašanja Evropske unije o postupanju kod izvoza naoružanja.
Roba koja se nalazi na Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme (NKL NVO) obuhvata novo i polovno naoružanje i vojnu opremu, odnosno, robu koja je projektovana ili modifikovana za vojnu upotrebu. Kratak pregled proizvoda iz NKL NVO (prema brojevima od 1 do 22) je dat u Prilogu 1. (Izvod iz Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme) uz ovaj Izveštaj.
Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene(uključujući softver i tehnologije), koja pored civilne može imati i vojnu namenu je usklađena sa Listom roba i tehnologija dvostruke namene Evropske unije.
Kontrolna Lista roba i tehnologija dvostruke namene EU integriše liste svih različitih međunarodnih kontrolnih režima uključujući Vasenarski sporazum (Wassenaar Arrangement - WA), Režim kontrole raketne tehnologije(Missile Technology Control Regime-MTCR), Grupu nuklearnih snabdevača (Nuclear Suppliers Group-NSG), Australijsku grupu (The Australia Group-AG) i Konvenciju o hemijskom oružju(Chemical Weapons Convention-CWC). Lista ima fleksibilnu formu koja dozvoljava integraciju različitih novih međunarodnih kontrola i data je u Prilogu 2. (Struktura Liste robe dvostruke namene), uz ovaj izveštaj.
Određivanje broja iz nacionalne kontrolne liste zahteva dobro poznavanje sadržaja nacionalnih lista kontrolisanom robom, pogotovo liste robe dvostruke namene (Kategorije 0 - 9), kao i karakteristika i osobina same robe. Neophodno je najpre izvršiti prepoznavanje artikala u okviru programa oružja masovne destrukcije (nuklearno, hemijsko, biološko ili raketno oružje) što obuhvata širok spektar proizvoda i tehnologija. Ponekad se dešava da se jedan isti proizvod, u zavisnosti od krajnje upotrebe robe i/ili krajnjeg korisnika, kao i njegovih karakteristika, može naći na vojnoj ili listi robe dvostruke namene i odnosnih tehnologija.
Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme i Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene, kao i ostala regulativa u ovoj oblasti, objavljene su na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija23.
_________________
21"Službeni glasnik RS", broj 66/15.
22 "Službeni glasnik RS", broj 44/15.
23 www.mtt.gov.rs.
4. Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi
Republika Srbija je potpisnik međunarodnih sporazuma i konvencija o naoružanju, kontroli naoružanja i jačanju bezbednosnih mera, i to:
1. Konvencija o zabrani ili smanjenju upotrebe nekih vrsta konvencionalnog naoružanja koje bi moglo biti posebno opasno ili bi moglo imati nediskriminatorne posledice - tzv. nehumano naoružanje (CCW) - (SFRJ ratifikovala 1970, SRJ odobrila 2002. godine);
2. Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT) - (SFRJ ratifikovala 1970, SRJ odobrila 2002. godine);
3. Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje i skladištenja bakteriološkog (biološkog) i toksikološkog oružja i njegovog uništavanja (BWC) - (SFRJ ratifikovala 1973, SRJ odobrila 2001. godine);
4. Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njihovom uništenju (CWC) - (SRJ ratifikovala 2000. godine);
5. Režim kontrole raketne tehnologije (MTCR) (Srbija i Crna Gora je februara 2004. godine unilateralno prihvatila, da se pridržava MTCR-a dokumenta "Oprema, softver i tehnologija", od 30. maja 2003. godine i Uputstva za važne transfere osetljivih projektila od 7. januara 1993. godine);
6. Sveobuhvatan sporazum o zabrani nuklearnog testiranja (CBTC) (Srbija i Crna Gora ratifikovala ovaj sporazum 2004. godine);
7. Konvencija o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometa protivpešadijskih mina i njihovog uništenja - Otavska Konvencija o zabrani zemljišnih mina(Srbija i Crna Gora predala instrumente ratifikacije Generalnom sekretaru UN, septembra 2003. godine, a obaveze proistekle iz Konvencije su preuzete 1. marta 2004. godine);
8. Mere i instrumenti malog oružja i lakog naoružanja (SALW) - Dokument OEBS o malom oružju 2000, Dokument OEBS o skladištima konvencionalne municije 2003, Dokument OEBS o sertifikatima o krajnjem korisniku 2004, Dokument OEBS o trgovinskom posredovanju (brokeringu) 2004, Dokument OEBS o lakim prenosivim sistemima protivvazdušne odbrane 2003 (MANPADS), Regionalni plan za primenu Pakta stabilnosti 2001, Program akcije UN za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje nedozvoljene trgovine malim oružjem i lakim naoružanjem u svim njegovim aspektima (UN PoA SALW), Protokol UN protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem i njegovim delovima, komponentama i municijom, kojim se dopunjava Konvencija UN protiv međunarodnog organizovanog kriminala (UN FP) 2006;
9. Bečki dokument o merama za jačanje poverenja i bezbednosti 1999 (CSBM);
10. Sporazum o podregionalnoj kontroli naoružanja u skladu sa Članom IV Aneksa 1B Dejtonskog sporazuma i
11. Sporazum o trgovini naoružanjem koji je Republika Srbija potpisala 2013. godine a ratifikovala oktobra 2014. godine24. Sporazum je stupio na snagu 24. decembra 2014. godine.
_________________
24 Sporazum je stupio na snagu 24. decembra 2014. godine.
5. Ostali propisi od uticaja na ovu oblast
Pored Zakona, u pozitivnom zakonodavstvu Srbije, u oblasti spoljnotrgovinskog prometa kontrolisanom robom, primenjuju se i drugi zakoni, koji preciznije regulišu određena pitanja, značajna i od uticaja, za obavljanje spoljne trgovine u oblasti naoružanja. Ovu grupu zakona čine:
1. Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme ("Službeni list SRJ", broj 41/96, "Službeni list SCG", broj 7/05 - dr. zakon i "Službeni glasnik RS", broj 85/05 - dr. zakon);
2. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 36/11 - dr. zakon, 88/11 i 89/15 - dr. zakon);
3. Carinski zakon ("Službeni glasnik RS", br. 18/10, 111/12 i 29/15);
4. Zakon o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", broj 20/15);
5. Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 104/13);
6. Zakon otransportu opasnog tereta ("Službeni glasnik", broj 88/10);
7. Zakon o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15);
8. Zakon o zaštiti državne granice ("Službeni glasnik RS", br. 97/08 i 20/15 - dr. zakon);
9. Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 93/12) i dr.
III OSNOVA SISTEMA IZVOZNO-UVOZNE KONTROLE
Poslovi izvoza i uvoza naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, kao i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u ovoj oblasti obavljaju se u tri faze:
1. Registrovanje lica (pravnih i fizičkih) za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći;
2. Izdavanje dozvola za svaki konkretan posao izvoza i uvoza naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći;
3. Nadzor i kontrola vršenja navedenih poslova poslova.
Poslove izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći može da vrši fizičko i pravno lice, registrovano za obavljanje ovih delatnosti kod nadležnog ministarstva, prema članu 7. Zakona. Pravo za obavljanje izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći stiče se, danom upisa lica u Registar,koji vodi nadležno ministarstvo25, i koje izdaje Rešenje o upisu sa rokom važenja od pet godina.
Način vođenja Registra, postupak registracije, potrebna dokumenta, kao i sadržina Registra, bliže su uređeni Pravilnikom o načinu vođenja registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći26.
_________________
25 Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija shodno odredbama Zakona o ministarstvima ("Službeni glasnika RS", broj 44/14).
26 "Službeni glasnik RS ", broj 28/15.
Shodno odredbi člana 12. stav 1. Zakona "dozvola za izvoz i uvoz NVO, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći, dozvola izdata pod posebnim uslovima, kao i dozvola izdata po osnovu izuzeća je isprava koju izdaje Ministarstvo".
Pravilnikom o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme27 definisana je forma zahteva za izdavanje dozvole i drugih obrazaca, kao i spisak dokumenata koje je neophodno podneti uz zahtev.
_______
27 "Službeni glasnik RS", broj 28/15.
U postupku odlučivanja o konkretnom zahtevu nadležno ministarstvo pribavlja saglasnost Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije u skladu sa članom 16. Zakona. Shodno odredbi člana 16. Ministarstvo može "u zavisnosti od vrste NVO na koje se zahtev odnosi, zatražiti mišljenje i od drugih ministarstava, posebnih organizacija i agencija nadležnih u odgovarajućoj oblasti." Propisano je takođe da "ako neki od organa ne da saglasnost, o izdavanju dozvole odlučuje Vlada".
Zakon propisuje postupak izdavanja dozvola za izvoz i uvoz, kao i dozvola za pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći. Pored toga predviđeno je izdavanje dozvola po osnovu izuzeća od redovne procedure ukoliko se:
1) "izvozi ili uvozi NVO koji pripadaju bezbednosnim ili odbrambenim snagama Republike Srbije, odnosno bezbednosnim ili odbrambenim snagama druge države, koji ulaze na, prelaze preko, ili izlaze sa carinske teritorije Republike Srbije radi:
(1) ispunjavanja obaveza Republike Srbije koje proističu iz međunarodnih sporazuma i članstva u međunarodnim organizacijama;
(2) učešća u multinacionalnim operacijama;
(3) učešća na međunarodnim vežbama, koje se izvode na ili van teritorije Republike Srbije.
2) izvozi ili uvozi NVO u cilju pružanja humanitarne pomoći ili donacije u hitnim slučajevima."
Pored toga, u skladu sa navedenom posebnom procedurom, može se izdati i dozvola za tzv. "nekomercijalni izvoz i uvoz".
Nadležno ministarstvo može odbiti izdavanje dozvole ako se steknu uslovi propisani članom 21. Zakona.
Izdata dozvola se može oduzeti, u slučajevima koji su izričito navedeni članom 22. Zakona.
Izdata dozvola može prestati da važi u slučajevima predviđenim članom 23. ili se može izmeniti u skladu sa uslovima propisanim članom 24. Zakona.
Nadležno ministarstvo, kada je u pitanju uvoz kontrolisane robe, izdaje i Sertifikat krajnjeg korisnika - End User Certificate. Sa druge strane, kada je u pitanju izvoz kontrolisane robe, nadležno ministarstvo proverava dostavljeni sertifikat krajnjeg korisnika, sa aspekta ispunjenosti uslova iz člana 14. Zakona (da nije stariji od 6 meseci, da sadrži sve neophodne elemente i da je preveden i prevod overen od strane ovlašćenog sudskog tumača). U saradnji sa ministarstvom nadležnim za spoljne poslove, diplomatskim putem proverava se verodostojnost izdatih sertifikata krajnjeg korisnika (da li su izdati od strane ovlašćenih organa i institucija zemlje u koju se roba izvozi).
Za transport i tranzit naoružanja i vojne opreme neophodna su odobrenja koja izdaju nadležni organi. Za transport kopnenim i vodenim putem odobrenje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, a odobrenje za transport vazdušnim putem izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, na osnovu prethodno izdate dozvole Ministarstva trgovine, turizma i telkomunikacija i pribavljenih saglasnosti Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova.
Odobrenja za tranzit predmeta naoružanja i vojne opreme ukoliko se obavlja kopnenim i/ili vodenim putem izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova po prethodno pribavljenim saglasnostima Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane, a ukoliko se tranzit obavlja vazdušnim putem, odobrenje izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, uz saglasnost Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane.
2.1. Kriterijumi za izdavanje dozvole
Odluka o kriterijumima za izdavanje dozvola za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene28propisujeosam kriterijuma koji moraju da se razmotre i primene pre izdavanja dozvole. Ona je u potpunosti usklađena sa Pravilima ponašanja u izvozu oružja EU - EU Code of Conduct on Arms Export. Vlada Republike Srbije je 20. novembra 2008. godine usvojila zaključak o prihvatanju načela iz Kodeksa ponašanja Evropske unije.
_________________
28 Odluka je doneta na osnovu člana 3. stav 2. Zakona i objavljena u "Službenom listu SCG", broj 11/05.
Navedena Pravila ponašanja u izvozu oružja zamenjena su u državama Članicama EU tzv. Zajedničkom pozicijom (Common Position 944/2008). Republika Srbija još uvek nije donela zaključak kojim formalno prihvata zajedničku poziciju, ali je sve kriterijume propisane za izdavanje dozvola unela u Zakon. Ti kriterijumi su da se pre izdavanja svake dozvole utvrdi da li se njenim izdavanjem:
1) ugrožava poštovanje međunarodnih obaveza Republike Srbije, koje proističu iz članstva u Ujedinjenim nacijama, posebno u odnosu na sankcije usvojene od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju i drugim međunarodnim organizacijama koje obavezuju Republiku Srbiju, kao i sporazuma o zabrani širenja oružja za masovno uništavanje i drugih međunarodnih sporazuma;
2) ugrožava poštovanje ljudskih prava u zemlji krajnjeg odredišta ili doprinosi da ta zemlja krši međunarodno priznate odredbe humanitarnog prava, kao i međunarodnog prava ljudskih prava;
3) omogućava izbijanje ili nastavak oružanih i drugih sukoba u državi krajnje upotrebe NVO;
4) ugrožava očuvanje regionalnog mira, bezbednosti i stabilnosti;
5) ugrožava bezbednost ili odbrambene interese Republike Srbije;
6) je suprotan spoljnopolitičkom ili ekonomskom interesu Republike Srbije;
7) ima negativan uticaj na odnos države krajnjeg korisnika prema međunarodnoj zajednici, posebno njen odnos prema terorizmu, međunarodno organizovanom kriminalu i poštovanju međunarodnog prava;
8) doprinosi riziku preusmeravanja NVO ili reeksporta pod nepoželjnim uslovima;
9) da li izvoz NVO odgovara tehničkim kapacitetima države prijema;
10) da li priloženi dokumenti odgovaraju krajnjoj nameni NVO navedenoj u zahtevu.
U skladu sa Zajedničkom pozicijom, Zakonom je propisano i da se, ukoliko zahtev za izdavanje dozvole sadrži elemente i podatke o kršenju prva četiri kriterijuma, on automatski odbija, a za kršenje kriterijuma 5-8 procenu vrše nadležne nacionalne institucije. Pravila su politički obavezujuća za države članice EU. Njihovom ugradnjom u nacionalno zakonodavstvo i doslednom primenom u proceduri izdavanja dozvola, Republika Srbija ispunjava zahteve EU za usklađivanje propisa u ovoj oblasti.
Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje dozvole za izvoz, pored navedenih kriterijuma, uzimaju se u obzir i:
a) potencijalni efekti države na ekonomski, finansijski i komercijalni interes, uključujući i dugoročni interes u uspostavljanju stabilnih i demokratskih odnosa sa trgovinskim partnerima;
b) potencijalni efekti na odnose države sa zemljom u koju se vrši izvoz;
v) potencijalni efekti na transformaciju i oživljavanje namenske industrije i
g) potencijalni efekti na ukupni privredni razvoj države.
Ispunjenost kriterijuma procenjuju ministarstva koja su uključena u administrativnu proceduru izdavanja dozvole, svako prema svojoj nadležnosti, na osnovu kojih daju saglasnost odnosno mišljenje da li dozvolu treba izdati ili ne.
2.2. Nadležne institucije u procesu izdavanja dozvole
Prema članu 16. Zakona, Ministarstvo kompletan zahtev za izdavanje dozvole dostavlja na saglasnost ministarstvu nadležnom za poslove odbrane, ministarstvu nadležnom za spoljne poslove i ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, kao i organu državne uprave nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti.
Ministarstvo može, u zavisnosti od vrste NVO na koje se zahtev odnosi, zatražiti mišljenje i od drugih ministarstava, posebnih organizacija i agencija nadležnih u odgovarajućoj oblasti.
Ministarstvo može u postupku odlučivanja o zahtevu obaviti konsultacije sa drugim organima, organizacijama i agencijama nadležnim za primenu ovog zakona.
Uloga svakog ministarstva precizno je definisana članom 17. Zakona.
Ministarstvo vrši nadzor nad sprovođenjem uvoza i izvoza NVO, pružanjem brokerskih usluga i tehničke pomoći, kao i nad sprovođenjem propisa donetih na osnovu Zakona, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove odbrane, ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove i ministarstvom nadležnim za spoljne poslove, kao i organom državne uprave nadležnim za poslove nacionalne bezbednosti. U slučaju potrebe, Ministarstvo sarađuje i sa drugim ministarstvima, agencijama i posebnim organizacijama nadležnim u odgovarajućoj oblasti.
Carinski organi, organi službi bezbednosti i nadležni inspekcijski organi u okviru svojih ovlašćenja sprovode stalnu kontrolu nad vršenjem navedenih poslova.
Carinsku kontrolu vrši Uprava carina i tromesečno obaveštavanadležno ministarstvo o realizaciji izdatih dozvola.
Shodno odredbi člana 36. Zakona, tokom vršenja carinske kontrole NVO koja je predmet izvoza i uvoza, carinski organi mogu, u okviru svojih nadležnosti, prekinuti sprovođenje carinskog postupka NVO, o čemu će odmah obavestiti Ministarstvo.
Obaveze carinskih organa u sprovođenju odredaba Zakona, shodno članu 37, propisane su Pravilnikom o obavezama carinskih organa u postupku izvoza, uvoza i tranzita naoružanja i vojne opreme29.
_________________
29 "Službeni glasnik RS", broj 32/15. Pravilnik je doneo ministar finansija radi pune primena Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme ("Službeni glasnik RS", broj 107/14).
Na osnovu ovog pravilnika, carinski organi prilikom davanja odobrenja za stavljanje kontrolisane robe u odgovarajući carinski postupak, dužni su da utvrde da li je uz jedinstvenu carinsku ispravu priložena dozvola izdata od strane nadležnog ministarstva i da li podaci iz dozvole o obavljanju spoljne trgovine kontrolisanom robom odgovaraju podacima iz deklaracije i stvarnom stanju robe.
Takođe, carinski organi, prilikom davanja odobrenja za stavljanje robe u carinski postupak tranzita kontrolisane robe kopnenim i vodenim putem, dužni su da utvrde da li je uz deklaraciju priloženo odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova RS. U slučaju tranzita kontrolisane robe vazdušnim putem, potrebno je odobrenje organa nadležnog za vazdušni saobraćaj.
Shodno članu 4. gore pomenutog pravilnika, carinski organi će privremeno zadržati kontrolisanu robu, ako utvrde:
- da uz deklaraciju nije priložena odgovarajuća dozvola ili odobrenje;
- da podaci navedeni u deklaraciji ne odgovaraju podacima navedenim u dozvoli
odnosno odobrenju;
- da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u dozvoli, odnosno odobrenju.
O prekidu carinskog postupka i privremenom zadržavanju robe carinski organ je dužan da odmah obavesti nadležno ministarstvo, uz navođenje razloga zbog kojih je to učinjeno.
Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši kontrolu i nadzor prevoza i tranzitanaoružanja i vojne opreme, oružja i municije i eksplozivnih materija, preko državne granice i na teritoriji Republike Srbije, u drumskom i železničkom saobraćaju30.
_________________
30 "Službeni list SFRJ", br. 44/77, 45/85 i 18/89 i "Službeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93 i 48/94.
Značajno je istaći, da, shodno članu 34. zakona, lica (fizička i pravna) koja se bave izvozom i uvozom naoružanja i vojne opreme kao i pružanjem brokerskih usluga i tehničke pomoći u vezi sa navedenom robom, kao i lica koja se bave transportom ili tranzitom dužna su da nadležnim organima navedenim u članu 33. Zakona, omoguće uvid radi nadzora u svim fazama prometa, transporta, tranzita i skladištenja NVO.
Izvoznik, uvoznik, broker ili pružalac tehničke pomoći, kao i lice koje nabavlja i čuva NVO, preduzima sve potrebne mere u cilju sprečavanja nestanka ili oštećenja NVO.
U slučaju nestanka ili oštećenja NVO, navedeno lice je dužno da odmah obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, kao i Ministarstvo nadležno za izdavanje dozvole u roku od 24 h od momenta nestanka ili oštećenja NVO.
Izvoznik, uvoznik, broker i pružalac tehničke pomoći, dužan je da čuva dokumentaciju o prometu NVO najmanje deset godina po obavljenom poslu, da omogući izvršenje kontrole i nadzora i obezbedi potrebnu pomoć u njenom sprovođenju i da se pridržava uslova navedenih u dozvoli.
U nadležnom ministarstvu, shodno odredbama Zakona, formirana je računarska baza podataka koja se, upotrebom odgovarajuće namenski projektovane više korisničke računarske programske aplikacije, redovno ažurira. Navedena baza podataka je tako projektovana da obuhvata sve podatke značajne za sistem izvozno-uvozne kontrole spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe i to u obimu i obliku koji zahteva izveštavanje po definisanim nacionalnim i regionalnim godišnjim izveštajima kao i izveštajem UN o prometu malog i lakog i konvencionalnog naoružanja i predstojećim obavezama u smislu Izveštavanja u skladu sa obavezama koje proističu iz Sporazuma o trgovini naoružanjem.
Odeljak 1: Spisak lica upisanih u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći u 2014. godini
Spisak lica upisanih u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći u 2014. godini, čine lica koja se po prvi put registruju za izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, kao i lica koja su ponovo upisana (preregistrovana) tokom 2014. godine. Preregistracija lica upisanih tokom 2009. godine se vršila sukcesivno tokom 2014. godine u zavisnosti od datuma upisa i proteka zakonom propisanog roka važenja rešenja od pet (5) godina.
U 2014. godini, u pomenuti registar, upisano je 14 novih privrednih subjekta, a preregistrovano 8. Prema pravnoj formi, u broju upisanih i preregistrovanih u 2014. godini, dominiraju društva sa ograničenom odgovornošću (20 lica), što čini 91% upisanih, dok je broj akcionarskih društava (2) značajno manji, sa procentualnim učešćem od 9%.
Analizirajući oblik vlasništva kapitala registrovanih i preregistrovanih privrednih subjekata, na dan 31. decembra 2014. godine, preovlađuje privatna vlasnička struktura sa 96 % (21 lice), dok je državna vlasnička struktura zastupljena u 4% (1 lice).
Prema poreklu osnivačkog kapitala upisanih i preregistrovanih lica u Registar, na dan 31. decembra 2014. godine, preovlađuje domaći kapital sa 91% (20 lica), dok je učešće stranog (1 lice), odnosno mešovitog kapitala (1 lice) 4,5%.
Polazeći od kriterijuma utvrđenih Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09, 99/11 - dr. zakon i 62/13 - dr. zakon), u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći u izveštajnoj godini, upisana su: 1 veliki, 3 srednja, 3 mala i 5 mikro privrednih subjekata. Njihovi procentualni udeli u ukupnom broju upisanih i preregistrovanih su po 4%, odnosno 14%, 59% i 23%.
Odeljak 2
Podaci o izdatim dozvolama za izvoz NVO, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO
Za izvoz naoružanja i vojne opreme u 2014. godini je izdato 380 dozvola, u ukupnoj vrednosti od 739,77 miliona USD31. U odnosu na 2013. godinu povećan je broj ukupno izdatih dozvola za oko 0,8%, dok je ukupna vrednost izdatih dozvola smanjena za 28,31mil. USD (za oko 3,69%).
_________________
31 Iskazano u milionima američkih dolara, u daljem tekstu mil. USD.
Izdate su dozvole za izvoz NVO kupcima u 65 zemalja, što u odnosu na 2013. godinu znači da je tržište smanjeno za dve zemlje. Pri tome, izdate su dozvole za izvoz NVO krajnjim korisnicima u 74 zemlje. U spoljnotrgovinskom poslu izvoza naoružanja i vojne opreme za 39 zemalja krajnjeg odredišta učestvovali su posrednici iz 25 zemalja.
Prema broju izdatih dozvola, najatraktivnije su sledeće destinacije: Republika Bugarska (28), Sjedinjene Američke Države (25), Crna Gora (23), Bosna i Hercegovina (19), Republika Kipar (13), Rumunija (13), Republika Azerbejdžan (13), Federacija Sent Kits i Nevis (12) i Država Izrael (12). Za ovih 9 destinacija u 2014. godini je izdato 158 dozvola, što čini 41,58% od ukupnog broja izdatih dozvola za izvoz NVO.
U periodu 2005. - 2014. godine32 su izdate 3.444 dozvole za izvoz NVO. Videti Grafikon br. 1.
_________________
32 Podaci se odnose na period od 31. marta 2005. do 31. decembra 2014. godine. Nadležnost u sprovođenju kontrole spoljne trgovine naoružanja i vojne opreme je marta 2005. godine prebačena sa vojnog (Ministarstvo odbrane) na civilni organ uprave (tadašnje Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose SCG) od kada se vodi evidencija i baza podataka o izdatim, odbijenim i oduzetim dozvolama i Vlada usvaja godišnji izveštaj o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa u skladu sa čl. 28. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme ("Službeni glasnik RS", broj 107/14).
Vrednosno gledano, najznačajnije izvozne destinacije u 2014. godini su bile: Sjedinjene Američke Države (317,78 mil. USD, odnosno oko 42,96%), Republika Kenija (43,82 mil. USD, odnosno oko 5,92%), Narodna Republika Bangladeš (40,76 mil. USD, odnosno oko 5,51%), Kraljevina Španija (39,65 mil. USD, odnosno oko 5,36%), Ujedinjeni Arapski Emirati (35,62 mil. USD, odnosno oko 4,82%), Arapska Republika Egipat (29,63 mil. USD, odnosno oko 4%), Republika Bugarska (29,51 mil. USD, odnosno oko 3,99%) i Kraljevina Belgija (27,3 mil. USD, odnosno oko 3,69%).
Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova izvoza, prema izdatim dozvolama izvoznicima za prvih osam destinacija iznosi oko 564,07 mil. USD što čini 76,25% od ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz NVO u 2014. godini. Vrednost izdatih dozvola za sve ostale destinacije izvoza iznosi oko 175,70 mil. USD što čini 23,75% od ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz NVO u 2014. godini. Videti Grafikon br. 6.
Posmatrajući vrednost izdatih dozvola za izvoz NVO u 2014. godini, kao i u šestogodišnjem periodu od 2009. godine do 2014. godine, najvažnija izvozna destinacija su Sjedinjene Američke Države. Ugovorena vrednost izvoza u Sjedinjene Američke Države u 2014. godini čini 42,96% ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz NVO.
U periodu 2005-2014. godine33 ukupna vrednost izdatih dozvola za izvoz NVO iznosi 4.965,6 mil. USD. Za uporedne vrednosti izvoza i uvoza NVO po godinama videti Grafikon br. 2.
_________________
33 Isto
Odeljak 3
Podaci o izdatim dozvolama za uvoz NVO, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL NVO
Za uvoz naoružanja i vojne opreme u 2014. godini je izdato 155 dozvola, u ukupnoj vrednosti od 101,1 mil. USD. U odnosu na 2013. godinu povećan je broj ukupno izdatih dozvola za oko 1,97%, a ukupna vrednost izdatih dozvola je povećanaza 47,15mil. USD (za oko 87,4%).
Izdate su dozvole za uvoz iz 29 zemalja, što u odnosu na 2013. godinu znači povećanje za jednu destinaciju.
Najveći broj izdatih dozvola u 2014. godini se odnosio na uvoz iz: Bosne i Hercegovine (27), Republike Bugarske (15), Republike Češke (15), Sjedinjenih Američkih Država (14), Ukrajine (11) i Crne Gore (10). Broj uvoznih dozvola izdatih za gore navedenih šest zemalja iznosi 92, što čini 59,35 % od broja ukupno izdatih uvoznih dozvola i ukazuje na veću koncentraciju uvoza iz malog broja zemalja.
U periodu 2005-2014. godine34 je izdato ukupno 1.410 dozvola za uvoz NVO. Videti Grafikon br. 1.
Vrednosno gledano, najvažnije uvozne destinacije su: Republika Češka (30,82 mil. USD, odnosno oko 30,48%), Bosna i Hercegovina (14,25 mil. USD, odnosno oko 14,09%), Republika Bugarska (13,14 mil. USD, odnosno oko 12,99%), Mađarska (9,03 mil. USD, odnosno oko 8,93%), Švajcarska Konfederacija (5,53 mil. USD, odnosno oko 5,47%), Sjedinjene Američke Države (4,88 mil. USD, odnosno oko 4,83%), Kraljevina Belgija (3,53 mil. USD, odnosno oko 3,49%), Crna Gora (3,16 mil. USD, odnosno oko 3,13%), Republika Francuska (2,65 mil. USD, odnosno oko 2,62%) i Ruska Federacija (2,36 mil. USD, odnosno oko 2,33%).
Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova uvoza, prema izdatim dozvolama za prvih deset destinacija iznosi 89,37 mil. USD, što čini oko 88,4% vrednosti svih izdatih dozvola. Uvoz sa svih ostalih destinacija iznosi 11,73 mil. USD, ili oko 11,6% od ukupne vrednosti izdatih uvoznih dozvola. Videti Grafikon br. 7.
Posmatrajući ukupnu vrednost izdatih dozvola za uvoz NVO, najvažnija uvozna destinacija u 2014. godini, za razliku od prethodne dve godine, je Republika Češka. Ugovorena vrednost uvoza iz Republike Češke u 2014. godini čini oko 30,48% ukupno ugovorene vrednosti uvoza, dok ugovorena vrednost uvoza iz Bosne i Hercegovine, koja je u prethodne dve godine bila najveća, u 2014. godini čini oko 14,09% ukupne vrednosti izdatih dozvola za uvoz NVO.
U periodu 2005. - 2014. godine35 ukupna vrednost izdatih dozvola za uvoz NVO iznosi 649,02 mil. USD. Videti Grafikon br. 2.
_________________
34 Isto.
35 Isto.
Odeljak 4
Podaci o izdatim dozvolama za izvoz RDN, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL RDN
Za izvoz robe dvostruke namene u 2014. godini je izdato 12 dozvola, u vrednosti od ukupno 15,77 mil. USD. U odnosu na 2013. godinu povećan je broj izdatih dozvola za 400%, a ukupna vrednost izdatih dozvola je veća za 15,67mil. USD (povećana je oko 156 puta).
Izdate su dozvole za izvoz robe dvostruke namene kupcima u šest zemalja, što u odnosu na 2013. godinu znači da je tržište povećano za četiri zemlje. Izvozne dozvole su izdate za sledeće destinacije: Crna Gora (4), Arapska Republika Egipat (3), Bosna i Hercegovina (2), Republika Kenija (1), Republika Bugarska (1) i Ujedinjeni Arapski Emirati (1). Posrednici u trgovini nisu učestvovali kod izvoza robe dvostruke namene (sve destinacije su ujedno predstavljale i zemlje krajnjih korisnika).
U periodu 2005-2014. godine36 je izdato ukupno 39 dozvola za izvoz RDN. Videti Grafikon br. 8.
Najvažnija izvozna destinacija gledano prema vrednosti izdatih dozvola je Arapska Republika Egipat (9,39 mil. USD, odnosno oko 59,54%). Slede Republika Kenija (4,68 mil. USD, odnosno oko 29,68%) i Republika Bugarska (1,4 mil. USD, odnosno oko 8,88%).
Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova izvoza RDN, prema izdatim dozvolama za prve tri destinacije iznosi 15,47 mil. USD, što čini oko 98,1% vrednosti svih izdatih dozvola. Vrednost ugovorenog izvoza na ostale destinacije iznosi 0,3 mil. USD, ili oko 1,9% od ukupne vrednosti izdatih izvoznih dozvola. Videti Grafikon br. 13.
U periodu 2005-2014. godine37 ukupna vrednost izdatih dozvola za izvoz RDN iznosi 22,11 mil. USD. Pri tome, podatak da je vrednost izdatih dozvola za izvoz RDN u 2014. godini 2,5 puta veća od ukupne vrednosti svih izdatih dozvola u prethodnih devet godina, ukazuje na značajnu tendenciju povećanja izvoza RDN. Videti Grafikon br. 9.
_________________
36 Isto.
37 Isto.
Odeljak 5
Podaci o izdatim dozvolama za uvoz RDN, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL RDN
Za uvoz robe dvostruke namene u 2014. godini je izdato 130 dozvola, u vrednosti od ukupno 17,34 mil. USD. U odnosu na 2013. godinu povećan je broj izdatih dozvola za 44,44% i ukupna vrednost izdatih dozvola je veća za6,01mil. USD (za oko 53,05%).
Izdate su dozvole za uvoz iz 21 zemlje, što u odnosu na 2013. godinu znači povećanje za četiri destinacije.
Najveći broj izdatih dozvola se odnosio na dozvole za uvoz sa sledećih destinacija: Savezna Republika Nemačka (47), Republika Slovenija (18), Bosna i Hercegovina (9), Republika Austrija (7), Republika Francuska (7) i Republika Češka (7).Broj uvoznih dozvola, izdatih za gore navedenih pet zemalja, iznosi 95, što čini 73,08 % od ukupnog broja izdatih uvoznih dozvola i ukazuje na veću koncentraciju uvoza iz malog broja zemalja.
U periodu 2005-2014. godine38 je izdata 591 dozvola za uvoz RDN. Videti Grafikon br. 8.
Vrednosno gledano, najvažnije uvozne destinacije su bile: Savezna Republika Nemačka (2,42 mil. USD, odnosno oko 13,96%), Bosna i Hercegovina (2,24mil. USD, odnosno oko 12,92%), Republika Austrija (1,94 mil. USD, odnosno oko 11,19%), Kraljevina Španija (1,78 mil. USD, odnosno oko 10,27%), Ujedinjeno Kraljevstvo (1,55 mil. USD, odnosno oko 8,94%), Irska (1,17 mil. USD, odnosno oko 6,75%) i Republika Slovenija (1,03 mil. USD, odnosno oko 5,94%), što ukupno iznosi 12,13 mil. USD i čini oko 69,95% vrednosti svih izdatih dozvola, dok vrednost dozvola izdatih za uvoz sa ostalih 14 destinacija čini oko 30,05%. Videti Grafikon br. 14.
U periodu 2005-2014. godine39 ukupna vrednost izdatih dozvola za uvoz RDN iznosi 104,16 mil. USD. Videti Grafikon br. 9.
_________________
38 Isto.
39 Isto.
Odeljak 6
Podaci o realizaciji izvoza po izdatim dozvolama za izvoz NVO, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO
U ovom odeljku je prikazana realizacija izvoza po dozvolama izdatim za izvoz NVO u 2014. godini (videti Odeljak 2) i realizacija dozvola koje su izdate u 2013. godini sa rokom važenja u 2014. godini, a nisu realizovane ili su delimično realizovane u godini izdavanja.
Ukupna realizacija izvoza NVO je iznosila 267,85 mil. USD. Posmatrajući vrednost izdatih dozvola, realizacija izvoza u 2014. godini iznosi oko 36,21% odobrenog izvoza40.U odnosu na 2013. godinu povećana je vrednost realizovanog izvozaza 35,86mil. USD (za oko 15,46%) ipovećan je procenat realizacije izdatih dozvola sa 30,20% na 36,21%. Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama videti Grafikon br.4.
Najveća vrednost u realizaciji izvoza je ostvarena izvozom u: Sjedinjene Američke Države (45,77 mil. USD, odnosno oko 17,09% ukupnog realizovanog izvoza), Republiku Keniju (34,18 mil. USD, odnosno 12,76% ukupnog realizovanog izvoza), Arapsku Republiku Egipat (25,51 mil. USD, odnosno oko 9,52% ukupnog realizovanog izvoza), Kraljevinu Španiju (23,78 mil. USD, odnosno 8,88% ukupnog realizovanog izvoza). Narodnu Republiku Bangladeš (23,32 mil. USD, odnosno oko 8,71% ukupnog realizovanog izvoza), Demokratsku Narodnu Republiku Alžir (16,45 mil. USD, odnosno 6,14% ukupnog realizovanog izvoza), Ujedinjene Arapske Emirate (8,55 mil. USD, odnosno oko 3,19% ukupnog realizovanog izvoza) i Republiku Bugarsku (8,19 mil. USD, odnosno oko 3,06% ukupnog realizovanog izvoza). Izvoz NVO u ovih osam zemalja iznosi 185,75 mil. USD, što čini oko 69,35% ukupne realizacije izvoza NVO u 2014. godini.
U periodu 2005-2014. godine41 ukupna vrednost realizovanih dozvola za izvoz NVO iznosi 1.575,83 mil. USD. U ovom periodu je ostvaren značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti NVO, u kumulativnom iznosu od 1.278,65 mil. USD, što ukazuje na veliki potencijal naše namenske industrije. Kretanje rasta izvoza konstantno nadmašuje stopu rasta uvoza NVO u posmatranom periodu. U 2014. godini je ostvaren najveći suficit trgovinskog bilansa od uvođenja civilne kontrole u ovu oblast i iznosio je 235,02 mil. USD. Videti Grafikon br. 3.
_________________
40 Navedeni procenat izveden je samo u odnosu na izvoz odobren u 2014. godini.
41 Isto.
Odeljak 7
Podaci o realizaciji uvoza po izdatim dozvolama za uvoz NVO, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL NVO
U ovom odeljku je prikazana realizacija uvoza po dozvolama izdatim za uvoz NVO u 2014. godini (videti Odeljak 3) i realizacija dozvola koje su izdate u 2013. godini sa rokom važenja u 2014. godini, a nisu realizovane ili su delimično realizovane u godini izdavanja.
Ukupna realizacija uvoza NVO je iznosila 32,83 mil. USD. Posmatrajući vrednost izdatih dozvola, realizacija uvoza u 2014. godini iznosi oko 32,47% odobrenog uvoza. U odnosu na 2013. godinu povećana je vrednost realizovanog uvozaza 5,32 mil. USD (za oko 19,34%), ali je smanjen procenat realizacije izdatih dozvola sa oko 50,99% na oko 32,47%. Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama videti Grafikon br.5.
Najveća vrednost u realizaciji uvoza NVO u 2014. godini je ostvarena uvozom iz: Bosne i Hercegovine (8,24 mil. USD, odnosno oko 25,1% ukupnog realizovanog uvoza), Republike Bugarske (6,59 mil. USD, odnosno oko 20,07% ukupnog realizovanog uvoza), Švajcarske Konfederacije (5,52 mil. USD, odnosno oko 16,81% ukupnog realizovanog uvoza), Republike Češke (2,86 mil. USD, odnosno oko 8,71% ukupnog realizovanog uvoza), Ruske Federacije (2,19 mil. USD, odnosno oko 6,67% ukupnog realizovanog uvoza), Sjedinjenih Američkih Država (1,61 mil. USD, odnosno oko 4,9% ukupnog realizovanog uvoza) i Republike Francuske (1,49 mil. USD, odnosno oko 4,54% ukupnog realizovanog uvoza). Uvoz NVO iz ovih sedam zemalja iznosi 28,5 mil. USD, što čini oko 86,81% ukupne realizacije uvoza NVO u 2014. godini.
U periodu 2005-2014. godine42 ukupna vrednost realizovanih dozvola za uvoz NVO iznosi 297,18 mil. USD. U ovom periodu je ostvarena višestruka pokrivenost uvoza izvozom, uz konstantan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom u oblasti NVO. Videti Grafikon br. 3.
_________________
42 Isto.
Odeljak 8
Podaci o realizaciji izvoza po izdatim dozvolama za izvoz RDN, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL RDN
U ovom odeljku je prikazana realizacija izvoza po dozvolama izdatim za izvoz RDN u 2014. godini (videti Odeljak 4) i realizacija dozvola koje su izdate u 2013. godini sa rokom važenja u 2014. godini, a nisu realizovane ili su delimično realizovane u godini izdavanja.
Ukupna realizacija izvoza RDN u 2014. godini je iznosila 6,08 mil. USD. Posmatrajući vrednost izdatih dozvola, realizacija izvoza RDN u 2014. godini iznosi oko 38,55% odobrenog izvoza. U odnosu na 2013. godinu povećana je vrednost realizovanog izvozaza 6,06 mil. USD (za 30,3%), i povećan je procenat realizacije izdatih dozvola sa oko 16,95% na oko 38,55%. Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama videti Grafikon br.11.
Najveća vrednost u realizaciji izvoza je ostvarena izvozom u Republiku Keniju (4,68 mil. USD, odnosno oko 76,97% ukupnog realizovanog izvoza) i Republiku Bugarsku(1,4 mil. USD, odnosno oko 23,03% ukupnog realizovanog izvoza). Vrednost izvoza u navedene dve zemlje predstavlja celokupnu vrednost realizacije izvoza robe dvostruke namene u 2014. godini.
U periodu 2005-2014. godine43 ukupna vrednost realizovanih dozvola za izvoz RDN iznosi 10,65 mil. USD. U ovom periodu je ostvaren deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni robe dvostruke namene, u iznosu od 55,58 mil. USD. Videti Grafikon br. 10.
_________________
43 Isto.
Odeljak 9
Podaci o realizaciji uvoza po izdatim dozvolama za uvoz RDN, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL RDN
U ovom odeljku je prikazana realizacija uvoza po dozvolama izdatim za uvoz RDN u 2014. godini (videti odeljak 5) i realizacija dozvola koje su izdate u 2013. godini sa rokom važenja u 2014. godini, a nisu realizovane ili su delimično realizovane u godini izdavanja.
Realizacija uvoza po izdatim dozvolama za uvoz RDN u 2014. godini je iznosila 15,15 mil. USD. Posmatrajući vrednost izdatih dozvola, realizacija uvoza RDN u 2014. godini iznosi oko 87,37% odobrenog uvoza. U odnosu na 2013. godinu povećana je vrednost realizovanog uvozaza 10,05 mil. USD (za oko 197,06%), i povećan je procenat realizacije izdatih dozvola sa oko 45,01% na oko 87,37%. Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama videti Grafikon br.12.
Najveća vrednost u realizaciji uvoza RDN u 2014. godini je ostvarena uvozom iz: Savezne Republike Nemačke (2,05 mil. USD, odnosno oko 13,53% ukupnog realizovanog uvoza), Republike Austrije (1,94 mil. USD, odnosno oko 12,81% ukupnog realizovanog uvoza), Kraljevine Španije (1,78 mil. USD, odnosno oko 11,75% ukupnog realizovanog uvoza), Ujedinjenog Kraljevstva (1,55 mil. USD, odnosno oko 10,23% ukupnog realizovanog uvoza), Bosne i Hercegovine (1,33 mil. USD, odnosno 8,78% ukupnog realizovanog uvoza), Irske (1,17 mil. USD, odnosno 7,72% ukupnog realizovanog uvoza), Sjedinjenih Američkih Država (1,1 mil. USD, odnosno 7,26% ukupnog realizovanog uvoza) i Republike Slovenije (1,03 mil. USD, odnosno 6,8% ukupnog realizovanog uvoza). Od ukupne vrednosti realizovanog uvoza RDN u 2014. godini realizovani uvoz sa navedenih osam destinacija iznosi 11,95 mil. USD, odnosno 78,88%.
U periodu 2005-2014. godine44 ukupna vrednost realizovanih dozvola za uvoz RDN iznosi 66,23 mil. USD. U ovom periodu je ostvarena veoma mala pokrivenost uvoza izvozom robe dvostruke namene (16,08%). Videti Grafikon br. 10.
_________________
44 Isto.
Odeljak 10
Podaci o odbijenim zahtevima i oduzetim dozvolama za izvoz NVO, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO
U 2014. godini odbijen je jedan zahtev za izvoz naoružanja i vojne opreme za krajnjeg korisnika u Republici Sudan.
Nije bilo oduzetih dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme u 2014. godini.
Odeljak 11
Podaci o odbijenim zahtevima i oduzetim dozvolama za uvoz NVO, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL NVO
Nije bilo odbijenih zahteva, niti oduzetih dozvola za uvoz naoružanja i vojne opreme u 2014. godini.
Odeljak 12
Podaci o odbijenim zahtevima i oduzetim dozvolama za izvoz RDN, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL RDN
Nije bilo odbijenih zahteva, niti oduzetih dozvola za izvoz robe dvostruke namene u 2014. godini.
Odeljak 13
Podaci o odbijenim zahtevima i oduzetim dozvolama za uvoz RDN, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL RDN
Nije bilo odbijenih zahteva, niti oduzetih dozvola za uvoz robe dvostruke namene u 2014. godini.
Priloge 1-3, koji su sastavni deo ovog Izveštaja, možete pogledati OVDE