PRAVILNIKO NAČINU SPROVOĐENJA POSTUPKA ISTRAŽIVANJA NESREĆA I NEZGODA U POMORSKOJ PLOVIDBI("Sl. glasnik RS", br. 50/2016) |
Ovim pravilnikom se bliže propisuje način sprovođenja postupka istraživanja vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća i pomorskih nezgoda u pomorskoj plovidbi, kao i način praćenja primene bezbednosnih preporuka.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se i na istraživanje ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u unutrašnjoj plovidbi, osim odredbi koje se odnose na obaveštavanje i unos podataka u Evropsku informacionu platformu za pomorske nesreće (European Marine Casualty Information Platform - u daljem tekstu: EMCIP).
Radi izbegavanja kašnjenja u pokretanju bezbednosne istrage posle prijema obaveštenja o vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći, ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći ili pomorskoj nezgodi (u daljem tekstu: nesreće u pomorskoj plovidbi), donosi se plan pripravnosti.
Prijem obaveštenja o nesrećama u pomorskoj plovidbi mora biti obezbeđen 24 časa dnevno.
Organi i organizacije, pomorske kompanije, zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje i drugi članovi posade broda, lica koja su učestvovala u nesreći u pomorskoj plovidbi, kao i sva druga fizička i pravna lica koja imaju saznanja o takvoj nesreći, bez odlaganja obaveštavaju Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju (u daljem tekstu: Centar).
Obaveštenje o nesreći u pomorskoj plovidbi podnosi se telefonom, elektronskom poštom ili na drugi pogodan način, a primljena obaveštenja se evidentiraju.
Obaveštenje iz stava 2. ovog člana, u zavisnosti od podataka kojim raspolaže pravno ili fizičko lice iz stava 1. ovog člana, sadrži podatke o podnosiocu obaveštenja, podatke za kontakt, podatke o datumu i vremenu obaveštenja, imenu i zastavi broda, IMO broju broda, vremenu i datumu nesreće u pomorskoj plovidbi, podatke o mestu nesreće, vrsti nesreće, podatke o trenutnoj poziciji broda, smeru plovidbe i/ili luci uplovljenja, podatke o broju članova posade, teretu i/ili o broju putnika, podatke o broju ozbiljno povređenih, poginulih i/ili nestalih, podatke o oštećenjima broda ili proceni oštećenja, podatke o zagađenju mora ili proceni zagađenja, procenu opasnosti od mogućeg nastupanja posledica nesreće u pomorskoj plovidbi po ljude, imovinu i okolinu, kao i podatke o ostalim brodovima koji su učestvovali u nesreći u pomorskoj plovidbi.
Podaci iz stava 3. ovog člana, koji nisu bili raspoloživi u momentu dostavljanja obaveštenja, dostavljaju se naknadno, u najkraćem roku po njihovom saznanju, kao i sve druge poznate informacije koje se odnose na nesreće u pomorskoj plovidbi.
Po prijemu obaveštenja o nesreći u pomorskoj plovidbi, u slučaju vrlo ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nesreće, u najkraćem mogućem roku pokreće se bezbednosna istraga, u skladu sa zakonom kojim se uređuje istraživanje nesreća u saobraćaju.
U slučaju ozbiljne pomorske nesreće, u najkraćem mogućem roku pokreće se postupak prethodne procene o potrebi preduzimanja bezbednosne istrage, na osnovu koje se donosi odluka o pokretanju bezbednosne istrage.
U postupku prethodne procene iz člana 5. stav 2. ovog pravilnika, preduzimaju se neophodne mere da se izvrši uvid u relevantnu dokumentaciju, nedostatke i oštećenja broda, podatke o zagađenju životne sredine, pregled svih događaja, određivanje vremena kad se dogodila ozbiljna pomorska nesreća, spisak lica koja su bila ukrcana na brodu koji je učestvovao u nesreći u pomorskoj plovidbi, kao i vrstu nesreće.
Pre donošenja odluke o pokretanju bezbednosne istrage ozbiljne pomorske nesreće uzimaju se u obzir zaključci do kojih može dovesti bezbednosna istraga u cilju sprečavanja budućih nesreća, javni profil nesreće, prepoznatljivost nesreće, moguće nastupanje posledica nesreće, obim raspoloživih i predviđenih sredstava u slučaju protivrečnih prioriteta, obim zaostataka u istraživanju nesreća, rizici povezani sa nesprovođenjem istrage, teške telesne povrede koje su zadobili članovi posade i putnici na brodu, zagađenja ekološki osetljivih područja, eventualna oštećenja konstrukcije broda, kao i da li može doći do prekida glavne lučke operacije.
U slučaju pomorske nezgode, pre donošenja odluke o pokretanju bezbednosne istrage, obavlja se procena o potrebi preduzimanja bezbednosne istrage pri čemu se uzima u obzir težina pomorske nezgode, vrsta broda i tereta na njemu, kao i mogućnost da rezultati bezbednosne istrage mogu uticati na sprečavanje pomorskih nezgoda.
Posle donošenja odluke o istraživanju ozbiljne pomorske nesreće ili pomorske nezgode istraga se sprovodi u najkraćem mogućem roku, kao u slučaju vrlo ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nesreće.
Ako se donese odluka da se sprovodi bezbednosna istraga, preduzimaju se hitne mere kako bi se omogućilo očuvanje dokaza.
Bezbednosna istraga pokreće se pismenom odlukom.
Odlukom o pokretanju bezbednosne istrage obrazuje se radna grupa, kojom rukovodi glavni istražitelj u vodnom saobraćaju (u daljem tekstu: glavni istražitelj), koji utvrđuje obim, smernice i vremenski raspored bezbednosne istrage.
Pored podataka iz stava 2. ovog člana, odluka o pokretanju bezbednosne istrage sadrži sledeće podatke: broj bezbednosne istrage, datum pokretanja bezbednosne istrage, ime broda, zastavu broda, IMO broj broda, datum i mesto, odnosno poziciju nesreće ili nezgode, vrstu nesreće ili nezgode, kratak opis nesreće ili nezgode, podatke o drugim brodovima koji su učestvovali u nesreći ili nezgodi, uputstvo o izveštavanju Evropske agencije za bezbednost pomorskog saobraćaja (EMSA), u skladu sa unosom podataka u EMCIP, kao i uputstvo o obaveštavanju bitno zainteresovane države o pokrenutoj bezbednosnoj istrazi.
Ako je odluka o pokretanju bezbednosne istrage doneta po prethodnoj proceni o potrebi preduzimanja bezbednosne istrage, pored podataka iz stava 3. ovog člana, u odluku se unose i podaci o preduzetim radnjama i aktivnostima, dokumentaciji i materijalnim dokazima prikupljenim tokom procene, koji se smatraju delom te bezbednosne istrage.
Obaveštenje o pokretanju bezbednosne istrage objavljuje se na internet stranici Centra i sadrži podatke o broju bezbednosne istrage, datumu pokretanja, imenu broda, zastavi broda, datumu i mestu, odnosno poziciji nesreće ili nezgode, vrsti pomorske nesreće ili nezgode i ostalim brodovima koji su učestvovali u nesreći ili nezgodi, kao i kratak opis nesreće ili nezgode.
Ako se na osnovu izvršene prethodne procene odluči da se ne pokrene istraživanje ozbiljne pomorske nesreće i pomorske nezgode, donosi se pismena odluka da se ne pokrene bezbednosna istraga, kojom će se obrazložiti razlozi takve odluke.
Odluka iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke: ime broda, zastavu broda, IMO broj broda, vreme, datum i mesto nesreće u pomorskoj plovidbi, vrstu pomorske nesreće i nezgode, kratak opis nesreće ili nezgode, podatke o ostalim brodovima koji su učestvovali u nesreći u pomorskoj plovidbi, podatke o sprovedenom postupku prethodne procene (samo za ozbiljne nesreće), razlog i obrazloženje nepokretanja bezbednosne istrage, uputstvo o evidentiranju nesreće ili nezgode i unosu podataka o pomorskim nesrećama i nezgodama u Srpsku informacionu platformu za nesreće u pomorskoj plovidbi (SMCIP) i uputstvo o evidentiranju nesreća i nezgoda u skladu sa unosom podataka o nesrećama u pomorskoj plovidbi u EMCIP.
Odluka da se ne pokrene bezbednosna istraga se ne objavljuje, osim u slučaju nepokretanja istrage ozbiljne pomorske nesreće, kada se uz odluku o nepokretanju istrage objavljuju i razlozi nepokretanja bezbednosne istrage.
Odluka o nepokretanju istrage se poništava i istraživanje se pokreće, ako se proceni da okolnosti drugog istraživanja ukazuju da bi nesreća mogla biti deo niza nesreća u pomorskoj plovidbi.
Centar u saradnji sa drugim nadležnim organima razvija strategiju u vezi sa obimom, smernicama i vremenskim rasporedom bezbednosne istrage. Centar tokom cele bezbednosne istrage prikuplja i štiti dokaze u svrhu istrage.
Postupak bezbednosne istrage sprovodi se tako da se isključi neizvesnost i dvosmislenost i omogući donošenje pravilne ocene o uzrocima nesreće u pomorskoj plovidbi.
Radna grupa kojom rukovodi glavni istražitelj prikuplja dokaze u najkraćem roku.
Glavni istražitelj obezbeđuje da nijedan brod koji je učestvovao u nesreći u pomorskoj plovidbi ne bude isključen iz plovidbe duže nego što je to neophodno radi prikupljanja dokaza.
U početnoj fazi bezbednosne istrage, istražitelji prikupljaju dokaze koji pomažu u razumevanju nesreće u pomorskoj plovidbi i utvrđivanju njenih uzroka, imajući u vidu obim istrage.
Osim podataka koji se prikupe u početnoj fazi istrage, prikupljaju se i odgovarajući osnovni i referentni podaci, što uključuje dokaze ili podatke koje sadrži sistem nadzora, sistem upravljanja plovidbom, kao i podatke kojim raspolaže pomorska uprava, služba spašavanja, pomorska kompanija i brod koji je učestvovao u nesreći u pomorskoj plovidbi.
Istražitelj po potrebi proverava i baze podataka, uključujući baze podataka EMCIP i druge izvore informacija, radi utvrđivanja bezbednosnih pitanja koja mogu biti značajna za nesreću u pomorskoj plovidbi koja se istražuje i obilazi mesto nesreće i/ili događaja radi prikupljanja izvornih dokaza i početne ocene nesreće ili nezgode.
Ako nije moguće da se obezbedi mesto nesreće, pribavlja se relevantna dokumentacija o nesreći - fotografije, audiovizuelni zapisi, skice ili druga sredstva, radi prikupljanja važnih dokaza, a po potrebi i naknadne rekonstrukcije događaja.
Ako je na brodu koji je učestvovao u nesreći u pomorskoj plovidbi ugrađen Sistem zapisivanja podataka o plovidbi, odnosno zapisivač podataka o putovanju (VDR), istražitelj pribavlja i čuva informacije zabeležene na njemu. Posebno se preduzimaju preventivne mere kojima se obezbeđuje čuvanje podataka VDR-a, da bi se sprečilo novo zapisivanje preko tih podataka, prikupljaju se važne informacije iz elektronskih izvora, na brodu i na kopnu i pregledaju se relevantni dokumenti i podaci po redu koji se smatra prioritetnim.
Istražitelj vodi razgovore sa dostupnim svedocima čije iskaze smatra važnim i pravi plan razgovora.
Potencijalni svedoci su lica koja su učestvovala u nesreći u pomorskoj plovidbi i u njenim posledicama, ili koja su videla nesreću, lica koja učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći, zaposleni u pomorskoj kompaniji, zaposleni u lukama, projektanti, stručnjaci za tehničke popravke i dr.
Ako nije moguće razgovarati direktno sa svedocima, preduzimaju se mere za pribavljanje dokaza na drugi način.
Informacije se proveravaju ako je to moguće i pribavljaju se dodatna dokazna sredstva u slučaju protivrečnih iskaza između svedoka.
Radi obavljanja naučnog istraživanja, inspekcijskog pregleda ili ispitivanja na kopnu, po potrebi se obezbeđuju određeni dokazi. Pre uklanjanja dokaza sa mesta nesreće u pomorskoj plovidbi, dokazi se fotografišu na licu mesta i štite se odgovarajućim merama opreza.
Glavni istražitelj, ako oceni da je potrebno za deo bezbednosne istrage, traži specijalističko ispitivanje, posebno tehničko ispitivanje broda, kao i različitih sastava i opreme na brodu, koje obavljaju odgovarajući stručnjaci.
Izveštaji o istrazi, bezbednosne preporuke i izjave učesnika u nesreći u pomorskoj plovidbi čuvaju se trajno.
Dokumente o pregledu broda i druge odgovarajuće dokumente koji se u postupku istraživanja dobiju od države zastave broda, vlasnika, brodara, klasifikacionih društava, pomorskih kompanija ili drugih nadležnih organa vraćaju se licu, instituciji ili državi od kojih su primljeni u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnog izveštaja o istrazi.
Ostala dokumentacija čuva se najmanje deset godina posle brisanja broda iz upisnika brodova Republike Srbije, o čemu se podaci pribavljaju od ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, odnosno nadležne lučke kapetanije.
Istražitelj koji vodi istragu, prema potrebi u saradnji sa drugim nadležnim organima, analizira prikupljene dokaze i podatke radi utvrđivanja uzroka nesreće u pomorskoj plovidbi.
Bezbednosne preporuke se upućuju stranama na koje se odnose, kao i nadležnim organima i organizacijama, radi preduzimanja potrebnih mera u cilju njihovog sprovođenja.
Bezbednosna preporuka treba da bude potrebna, delotvorna, izvršiva, primerena, ciljana, navedena na jasan, sažet i direktan način, definisana tako da može biti osnova za korektivne planove, sa naglaskom na bezbednosne nedostatke koje treba rešiti.
Bezbednosne preporuke se evidentiraju i vodi se statistika o njihovom sprovođenju, pri čemu se uzimaju u obzir i izrečene kazne po podnetim prijavama za pokretanje prekršajnog postupka zbog nepostupanja pravnih i fizičkih lica po izdatim bezbednosnim preporukama i nedostavljanja izveštaja o preduzetim merama.
Po potrebi se preduzimaju i druge adekvatne preventivne mere koje se radi primene bezbednosnih preporuka upućuju stranama na koje se odnose, nadležnim organima i organizacijama.
Upozorenje radi uzbunjivanja se izdaje kada je to potrebno zbog okolnosti slučaja radi sprovođenja hitnih mera u cilju sprečavanja opasnosti od novih nesreća u pomorskoj plovidbi i obaveštenja o tome dostavljaju se svim privrednim i drugim subjektima pomorskog saobraćaja, kao i ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja.
Ovaj pravilnik je usklađen sa svim načelima i bitnim zahtevima Uredbe Komisije broj 1286/2011 od 9. decembra 2011. o donošenju opšte metodologije za istraživanje nesreća i nezgoda, usvojene u skladu sa članom 5. stav 4. Direktive 2009/18/EZ Evropskog parlamenta i Saveta.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".