PRAVILNIKO TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE, PROIZVODNJU I IZVOĐENJE KONSTRUKCIJA OD PREFABRIKOVANIH ELEMENATA OD NEARMIRANOG I ARMIRANOG ĆELIJASTOG BETONA("Sl. list SFRJ", br. 14/89) |
Ovim pravilnikom određuju se tehnički normativi za projektovanje, proizvodnju i izvođenje konstrukcija od prefabrikovanih elemenata od nearmiranog i armiranog ćelijastog betona (u daljem tekstu: konstrukcija).
Pod ćelijastim betonom (gasbeton, odnosno penobeton), u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se vrsta lakog betona koji se dobija očvršćavanjem smeše silikatne i vezive komponente, sredstava za stvaranje ćelija, pomoćnih materijala i vode.
Pod prefabrikovanim elementima od nearmiranog i armiranog ćelijastog betona (u daljem tekstu: prefabrikati), u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se oblikovani proizvodi od ćelijastog betona izrađeni na industrijski način.
Prefabrikovani elementi od nearmiranog i armiranog ćelijastog betona (gasbetona, odnosno penobetona) spadaju u grupu konstrukcionih i termoizolacionih građevinskih materijala.
Navedeni simboli, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:
A |
- površina |
Aa |
- površina preseka armature |
Aa |
- potrebna površina zatezne armature |
Ab |
- površina preseka elemenata od ćelijastog betona |
Aal |
- površina preseka jedne šipke glavne uzdužne armature |
Alh |
- koeficijent upijanja vode |
B |
- ćelijasti beton |
Č |
- čelik |
D |
- sila pritiska od ukupnog opterećenja |
Ea |
- modul elastičnosti čelika |
Eb |
- modul elastičnosti ćelijastog betona |
F |
- sila |
FIP |
- fasadna izolaciona ploča |
G |
- ukupna masa objekta s opremom |
GA |
- glatka armatura od mekog betonskog čelika |
GB |
- gasbeton |
H |
- visina konstrukcije |
IP |
- izolaciona ploča |
K |
- ukupni seizmički koeficijent za horizontalni smer |
KSP |
- armirana krovna i međuspratna ploča |
M |
- marka ćelijastog betona |
MA |
- zavarena armaturna mreža od hladnovučene žice |
Mg |
- momenat savijanja od stalnog i pokretnog opterećenja |
Ns |
- nosivost za uticaje opterećenja pri lomu |
Nu |
- granična nosivost preseka |
NZVP |
- nosive zidne vertikalne ploče |
P |
- greda od ćelijastog betona |
P |
- prizemlje |
PB |
- penobeton |
R |
- otpor toplotnom toku |
R |
- radijus |
S |
- ukupna horizontalna seizmička sila |
S |
- uticaji opterećenja na konstrukciju |
Sg |
- uticaji vlastite mase i stalnog opterećenja |
Sp |
- uticaji promenljivih opterećenja |
SD |
- uticaji naročitih opterećenja |
Tu |
- poprečna sila |
Tmu |
- merodavna poprečna sila |
ZB |
- zidni blokovi |
Zu |
- sila zatezanja pri lomu |
ZHP |
- zidna horizontalna ploča |
ZPP |
- zidna pregradna ploča |
ZVP |
- zidna vertikalna ploča |
a |
- zaštitni sloj ćelijastog betona |
a |
- dužina naleganja na konstrukciju |
a |
- odstojanje težišta pritisnute armature od najjače pritisnute ivice preseka |
b |
- širina elemenata |
b |
- minimalna širina preseka |
bmin |
- najmanja širina elemenata |
c |
- specifična toplota |
d |
- debljina |
e |
- ekscentricitet normalne sile u odnosu na težište preseka |
e |
- baza prirodnog logaritma |
e |
- ekscentricitet |
f |
- čvrstoća |
fa |
- čvrstoća čelika pri zatezanju |
fai |
- pojedinačna vrednost rezultata ispitivanja čelika |
fak |
- karakteristična vrednost rezultata ispitivanja čvrstoće pri zatezanju čelika |
fam |
- srednja aritmetička vrednost rezultata ispitivanja čvrstoće pri zatezanju čelika |
fb |
- računska čvrstoća ćelijastog betona |
fB |
- zatezna čvrstoća ćelijastog betona |
fk |
- pritisna čvrstoća ćelijastog betona |
fkm |
- srednja vrednost pritisne čvrstoće ćelijastog betona |
fmin |
- najmanja pojedinačna vrednost pritisne čvrstoće |
fkg |
- srednja vrednost čvrstoće kocke |
h |
- statička visina |
h |
- ukupna visina nearmiranog elementa |
l |
- poluprečnik inercije preseka ćelijastog elementa |
k |
- odstojanje tačke jezgra od središta preseka |
k |
- koeficijent prolaza toplote |
k |
- konstanta |
kg |
- koeficijent u zavisnosti od vrste elementa |
l |
- statička dužina elementa |
l |
- ukupna dužina nearmiranog elementa |
lk |
- konzolni prepust elementa |
lt |
- dužina izvijanja |
lo |
- dužina otvora koji se prekriva |
lp |
- ukupna dužina ploča |
n |
- odnos modula elastičnosti čelika i modula elastičnosti ćelijastog betona |
n |
- broj rezultata ispitivanja u jednoj seriji |
np |
- potreban broj poprečnih šipki za usidrenje |
p |
- dozvoljena sila nosivosti |
s |
- koeficijent položaja neutralne ose |
t |
- vreme |
v |
- deformacija - ugib |
vg |
- granični ugib |
vmax |
- najveći ugib elementa |
z |
- krak unutrašnjih sila |
w |
- opterećenje ploče vetrom |
at |
- koeficijent temperaturnog linearnog širenja |
rb |
- nazivna zapreminska masa |
rbrač |
- proračunska zapreminska masa ćelijastog betona |
rbrač |
- masa na m2 |
gu |
- koeficijent sigurnosti pri lomu |
gv |
- koeficijent varijacije |
e |
- deformacija |
ea |
- deformacija čelika |
eA |
- najveća deformacija čelika |
eb |
- deformacija ćelijastog betona |
eB |
. najveća deformacija ćelijastog betona |
ee |
- relativna elastična deformacija |
es |
- deformacija skupljanja ćelijastog betona |
ep¥ |
- relativna konačna deformacija puzanja |
h |
- vremenski pomak faze oscilacije temperature |
l |
- koeficijent toplotne provodljivosti u suvom stanju |
l1 |
- vitkost |
lrač |
- proračunska vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti |
m |
- koeficijent armiranja |
l |
- koeficijent otpora difuziji vodene pare |
n |
- odnos poprečnih i uzdužnih deformacija |
s |
- normalni napon |
sa |
- dopušteni napon u čeliku |
sad |
- maksimalni napon u čeliku od stalnog i promenljivog opterećenja |
samax |
- granični napon u šipki glavne armature u času loma |
sb |
- dopušteni napon u ćelijastom betonu |
sbdop |
- dopušteni napon na pritisak |
sbz |
- napon zatezanja u ćelijastom betonu |
si |
- dopušteni srednji normalni napon u ćelijastom betonu pri izvijanju |
sn |
- glasni zatezni napon u zidnim elementima |
sndop |
- dopušteni glavni zatezni napon |
snruš |
- glavni zatezni napon u zidu pri rušenju |
s02 |
- granica razvlačenja za čelik MAG 500/560 |
sr |
- ivični napon, ekscentrično opterećenje |
ss |
- središni napon, centrično opterećenje |
svk |
- granica razvlačenja za čelik ČO 300 |
szs |
- napon zatezanja od savijanja |
t |
- smičući naponi |
tn |
- računski smičući napon |
t0 |
- srednji napon smicanja u zidnom elementu od seizmičke sile |
j |
- koeficijent puzanja |
j¥ |
- konačna vrednost koeficijenta puzanja |
A |
- presek armature |
a |
- čelik |
al |
- čelik - šipka glavne armature |
ad |
- maksimalna vrednost za napon u čeliku |
ai |
- pojedinačna vrednost u čeliku |
ak |
- karakteristična vrednost za čelik |
am |
- srednja vrednost za čelik |
a max |
- granična vrednost napona u šipki glavne armature |
B |
- ćelijasti beton |
b dop |
- dopuštena vrednost napona u ćelijastom betonu |
b rač |
- proračunska vrednost napona ćelijastog betona |
bz |
- zatezni napon u betonu |
dop |
- dopušteno |
e |
- elastično |
g |
- sopstvena masa i stalno opterećenje |
g |
- granično |
i |
- pojedinačna vrednost |
i |
- izvijanje |
i |
- vitkost |
k |
- kocka |
k |
- konzola |
km |
- pojedinačna vrednost |
k min |
- najmanja pojedinačna vrednost |
maks |
- maksimalno (najviše) |
min |
- minimalno (najmanje) |
nu |
- merodavna sila |
n |
- glavni zatezni napon |
n |
- računski smičući napon |
n dop |
- dopušteni glavni zatezni napon |
n ruš |
- glavni zatezni napon pri rušenju |
o |
- otvor koji se prekriva |
o |
- pojedinačna vrednost smicanja |
02 |
- granica razvlačenja |
p |
- promenljiva opterećenja |
p |
- ukupna dužina |
p |
- potrebno |
p¥ |
- relativno konačno |
r |
- ivično |
rač |
- računsko |
s |
- središnji |
s |
- skupljanje |
s |
- uticaj pri lomu |
t |
- vreme |
u |
- granično |
u |
- sila |
v |
- varijacija |
v |
- razvlačenje |
zs |
- zatezanje od savijanja |
q |
- stalna i pokretna opterećenja |
1 h |
- jedan sat |
¥ |
- krajnja vrednost |
D |
- naročita opterećenja |
Projekat ćelijastog betona, koji se izrađuje pre početka proizvodnje, mora da sadrži
1) tehnički izveštaj,
2) statički proračun,
3) plan armature,
4) uslove za proizvodnju prefabrikata (mešavina, proces proizvodnje),
5) program kontrole ćelijastog betona,
6) plan uzimanja uzoraka.
Sastavni delovi za proizvodnju gotovih prefabrikata pri stavljanju u promet moraju biti snabdeveni izveštajem o ispitivanju kvaliteta tih delova.
Za proizvodnju ćelijastog betona upotrebljavaju se:
1) silicijumska komponenta,
2) veziva komponenta,
3) sredstva za stvaranje ćelija,
4) pomoćni materijali,
5) voda.
Kao silicijumska komponenta u proizvodnji ćelijastog betona upotrebljava se:
1) kvarcni pesak,
2) leteći pepeo,
3) bazična ili kisela šljaka visokih peći,
4) Martenova šljaka.
Silicijumska komponenta može da sadrži, u procentima mase:
1) gline |
do 5% |
2) humusa |
do 3% |
3) alkalija (K2O, Na2O) |
do 2%, |
4) hlorida (Cl) |
do 0,02% |
Kao veziva komponenta u proizvodnji ćelijastog betona upotrebljava se:
1) cement,
2) negašeni kreč,
3) mešavina cementa i negašenog kreča, s pretežnim udelom jedne ili druge vezive komponente.
Cement koji se koristi kao veziva komponenta u proizvodnji prefabrikata mora da ispunjava uslove kvaliteta prema jugoslovenskim standardima za cement od portlandcementnog klinkera JUS B C1 009, JUS B C1 011, JUS B C1 013 i JUS B C1 014.
Negašeni kreč koji se koristi kao veziva komponenta u proizvodnji prefabrikata mora da ispunjava uslove kvaliteta prema jugoslovenskim standardima za kreč JUS B C1 020 i JUS B C1 021.
Negašeni kreč za proizvodnju prefabrikata, pored uslova iz stava 1. ovog člana, mora ispunjavati i sledeće uslove:
1) sadržaj "prepečenog dela" u kreču može iznositi do 3%
2) razlika sadržaja CaO između dve uzastopne isporuke može iznositi do 4%.
3. Sredstva za stvaranje ćelija
Kao sredstva za stvaranje ćelija u proizvodnji ćelijastog betona upotrebljavaju se:
1) sredstva za nadimanje - razvijanje gasa,
2) sredstva za stvaranje pene.
Za proizvodnju ćelijastog betona - gasbetona, kao razvijač gasa upotrebljava se aluminijumski prah koji potpuno disperguje u vodi i sadrži najmanje 90% aktivnog elementnog aluminijuma čija specifična površina po Blenu (Blaine) iznosi najmanje 7 000 cm2/g.
Kao razvijač gasa može se upotrebiti i drugo sredstvo koje ne utiče nepovoljno na svojstva ćelijastog betona - gasbetona.
Aluminijumski prah koji se koristi u proizvodnji ćelijastog betona - gasbetona može biti i u obliku paste ili granula.
Za proizvodnju ćelijastog betona - penobetona, kao sredstva za stvaranje pene upotrebljavaju se deterdženti i slična sredstva koja ne utiču nepovoljno na svojstva penobetona.
Kao pomoćni materijali u proizvodnji ćelijastog betona upotrebljavaju se:
1) regulatori vezivanja i stvrdnjavanja,
2) regulatori alkaliteta,
3) stabilizatori mase.
Pomoćni materijali iz člana 15. ovog pravilnika dodaju se ćelijastom betonu u fazi proizvodnje, u vrlo malim količinama, radi poboljšanja njegovih svojstava u svežem ili čvrstom stanju.
Pomoćni materijali za proizvodnju ćelijastog betona moraju u prometu biti snabdeveni ispravom proizvođača o kvalitetu tih materijala.
Pre početka proizvodnje ćelijastog betona mora se odrediti najveći procent dodavanja pomoćnih materijala, s tim da se njihovom upotrebom ne oslabe propisana svojstva ćelijastog betona i armature, što se utvrđuje eksperimentalnim putem.
Za proizvodnju ćelijastog betona može se upotrebljavati voda za piće iz vodovoda ili voda koja ispunjava tehničke uslove iz člana 20. ovog pravilnika.
Tehnički uslovi vode za proizvodnju ćelijastog betona dati su u tabeli 1 ovog pravilnika.
Tabela 1 - Tehnički uslovi koje mora da ispunjava voda za proizvodnju ćelijastog betona
Osobine vode |
Za ćelijasti beton sadržaj mg/l |
pH - vrednost, iznad |
7 |
sadržaj hlora (Cl-7), najviše |
200 |
sadržaj sulfata (SO4), najviše |
2700 |
sadržaj nitrata (NO3), najviše |
500 |
sadržaj fosfata (P2O5), najviše |
100 |
sadržaj bikarbonata (alkalni) (NaHCO3), najviše |
1000 |
potrošnja kalijum-permanganata (KMnO4), najviše |
200 |
sadržaj rastvorljivih materija, kao ostatak isparenja bistre ili proceđene vode, najviše |
5000 |
sadržaj nerastvorljivih materija, kao razlika isparenja neproceđene vode, najviše |
2000 |
Kvalitet vode za proizvodnju ćelijastog betona proverava se na način određen u jugoslovenskom standardu JUS U M1 058.
1. Klasifikacija ćelijastog betona
Kvalitet ćelijastog betona određuje se projektom ćelijastog betona. Ćelijasti beton mora u projektu da nosi oznaku marke (M) i vrste, i to GB za gasbeton i PB za penobeton.
Prefabrikovani elementi koji služe za izvođenje konstrukcija proizvode se od ćelijastog betona sledećih marki: M 1,5, M 2,0, M 2,2, M 2,5, M 3,0, M 3,5, M 4,0. M 4,5 i M 5,0.
Marka ćelijastog betona označava se slovom M i odgovarajućim brojem koji se dobije kao srednja vrednost pritisne čvrstoće određene na tri epruvete - kocke stranice 100 mm osušene do stalne mase, uz ispunjenje uslova iz tabele 2 ovog pravilnika.
Za armirani ćelijasti beton ne smeju se upotrebiti marke niže od M 3,0, a za krovne i međuspratne ploče najniža marka ne sme biti niža od M 3,5.
Prilikom projektovanja smeše ćelijastog betona (silikatne i vezive komponente, sredstva za stvaranje ćelija, pomoćnih materijala i vode), količine sastojaka iskazuju se masama i apsolutnim zapreminama.
Smešu ćelijastog betona projektuje proizvođač, zavisno od tehnoloških uslova za proizvodnju prefabrikata, s tim što moraju biti ispunjeni uslovi određeni ovim pravilnikom.
3. Kontrola kvaliteta ćelijastog betona
Proizvodnju ćelijastog betona kontroliše proizvođač.
Kvalitet svake vrste ćelijastog betona treba oceniti odvojeno, pri čemu treba uzeti u obzir sve rezultate ispitivanja.
Kontrola kvaliteta prefabrikata u toku proizvodnje obuhvata proveravanje:
1) mera, prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 300, jedanput nedeljno na svakoj vrsti proizvedenog prefabrikata,
2) pritisne čvrstoće, prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 300, na po jednoj epruveti od svake vrste prefabrikata proizvedenog u radnom danu,
3) zapreminske mase, prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 300, na po jednoj epruveti od svake vrste prefabrikata proizvedenog u radnom danu,
4) linearne deformacije, prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 300, najmanje jedanput u šest meseci (skupljanje i bubrenje),
5) koeficijenta sigurnosti, za nosive armirane prefabrikate, prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 302 ili JUS U N1 304, na po jednoj ploči od svake vrste proizvedenih ploča, najmanje jedanput u šest meseci,
6) ugiba, za nosive armirane prefabrikate, prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 302, zajedno sa proveravanjem koeficijenta sigurnosti.
Kvalitet pritisne čvrstoće ćelijastog betona smatra se ispunjenim ako srednja vrednost čvrstoće jedne serije ispitivanja od tri kocke dostigne najmanju vrednost iz tabele 2 kolona 2 ovog pravilnika, a pojedinačno ispitivanje dostigne pritisnu čvrstoću označenu u koloni 3. Kvalitet zapreminske mase svake epruvete ćelijastog betona mora biti ispod označene nazivne zapreminske mase iz tabele 2 kolona 4 ovog pravilnika.
Tabela 2 - Marka, pritisna čvrstoća i nazivna zapreminska masa ćelijastog betona
|
Pritisna čvrstoća |
|
|
Marka ćelijastog betona |
Srednja vrednost |
Najmanja pojedinačna vrednost |
Nazivna zapreminska masa |
M |
fkm |
fk min |
rb |
(MPa) |
(kg/m3) |
||
1,5 |
1,5 |
1,0 |
350 |
2,0 |
2,0 |
1,5 |
400 |
2,2 |
2,2 |
1,7 |
450 |
2,5 |
2,5 |
2,0 |
500 |
3,0 |
3,0 |
2,5 |
550 |
3,5 |
3,5 |
3,0 |
600 |
4,0 |
4,0 |
3,5 |
650 |
4,5 |
4,5 |
4,0 |
700 |
5,0 |
5,0 |
4,5 |
700 |
Pre puštanja pogona za proizvodnju ćelijastog betona u redovnu proizvodnju, proizvođač mora imati dokaze o kvalitetu ćelijastog betona i prefabrikata prema uslovima utvrđenim u jugoslovenskim standardima JUS U N1 302, JUS U N1 304, JUS U N1 306, JUS U N1 308 i JUS U N1 309.
4. Deformacije pri kratkotrajnim delovanjima
Pri proračunu deformacija i uticaja usled kratkotrajnih opterećenja za konstrukcije od prefabrikata primenjuju se:
1) modul elastičnosti,
2) odnos poprečnih i uzdužnih deformacija,
3) koeficijent toplotnog linearnog širenja.
Za izračunavanje vrednosti modula elastičnosti ćelijastog betona primenjuje se obrazac
Eb = 500 fkm
gde je:
Eb - modul elastičnosti ćelijastog betona
fkm - srednja vrednost pritisne čvrstoće ćelijastog betona.
Vrednost modula elastičnosti ćelijastog betona koristi se i pri proračunu zatezanja.
Za proračunavanje armirano-betonskih preseka od ćelijastog betona uzima se odnos modula elastičnosti čelika i ćelijastog betona.
n = Ea/Eb
Za odnos poprečnih i uzdužnih deformacija v koristi se vrednost između 0 i 0,2.
Kad je uticaj poprečnih deformacija znatan, koristi se vrednost v = 0,2.
Koeficijent toplotnog linearnog širenja ćelijastog betona izračunava se prema obrascu
a1 = 0,8 (mm/m/100 °C)
5. Vremenske (spore) deformacije - skupljanje i puzanje
Veličina puzanja ćelijastog betona određuje se prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 312, bez obzira na starost ćelijastog betona u trenutku ispitivanja.
Veličina i tok skupljanja ćelijastog betona utvrđuju se prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 300 i određuju prema obrascu
es = |
es ¥ t |
, |
|
t + b |
gde je:
es - deformacija skupljanja ćelijastog betona, u %
es¥ - relativna konačna deformacija skupljanja ćelijastog betona, u %
t - vreme, u danima
b - konstanta, b = 20.
Najveća linearna deformacija skupljanja ćelijastog betona ne sme prekoračiti vrednosti:
1) za ćelijasti beton očvrsnut u zasićenoj vodenoj pari
es = 0,5 mm/m,
2) za ćelijasti beton očvrsnut pri atmosferskom pritisku
es = 1,0 mm/m.
Za deformacije puzanja ćelijastog betona pri naponima u konstrukcijama koje odgovaraju eksploatacionim opterećenjima koristi se linearna teorija puzanja betona, s tim da se autoklavirani ćelijasti beton tretira kao visokoelastično čvrsto telo za napon do 0,4 fk.
Koeficijent puzanja ćelijastog betona određuje se prema obrascu:
j¥ = |
ep¥ |
, |
|
ee |
gde je:
j¥ - konačna vrednost koeficijenta puzanja
ep¥ - relativna konačna deformacija puzanja
ee - relativna elastična deformacija.
Ako konačne vrednosti koeficijenta puzanja autoklaviranog ćelijastog betona j¥ nisu eksperimentalno određene, kao srednja vrednost ovog koeficijenta koristi se
j¥ = 1,2
Krajnja vrednost puzanja ćelijastog betona mora biti u granicama od 0,8 do 1,5.
6. Toplotna svojstva ćelijastog betona
Za proračun koeficijenta toplotne provodljivosti ćelijastog betona primenjuju se vrednosti dobijene iz izveštaja o ispitivanju kvaliteta ćelijastog betona.
Ako nema tih podataka, koeficijenti toplotne provodljivosti ćelijastog betona, zavisno od njegove marke, odnosno nazivne zapreminske mase, uzimaju se iz tabele 3 kolona 3 ovog pravilnika i najveće su vrednosti za materijal u suvom stanju.
Proračunske vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti ćelijastog betona date u tabeli 3 kolona 4 ovog pravilnika predstavljaju vrednosti za materijal u stanju eksploatacije, sa sadržajem vlage koju ćelijasti beton prima iz vazduha (ravnotežna vlaga) i na osnovu koje se izvode proračuni.
Tabela 3 - Koeficijenti toplotne provodljivosti za ćelijasti beton
Marka ćelijastog betona |
Nazivna zapreminska masa |
Koeficijent toplotne provodljivosti |
|
U suvom stanju |
Računski |
||
M |
rb |
li0 |
lR |
(kg/m3) |
(W/m K) |
||
1,5 |
350 |
0,08 |
0,11 |
2,0 |
400 |
0,09 |
0,12 |
2,2 |
450 |
0,10 |
0,13 |
2,5 |
500 |
0,11 |
0,14 |
3,0 |
550 |
0,12 |
0,16 |
3,5 |
600 |
0,14 |
0,18 |
4,0 |
650 |
0,15 |
0,19 |
4,5 |
700 |
0,16 |
0.20 |
5,0 |
700 |
0,16 |
0,20 |
U slučaju dodatnog navlaženja ćelijastog betona (npr. od kondenzovane difuzijske vodene pare), proračunska vrednost koeficijenta vodljivosti navlaženog ćelijskog betona mora se proračunati zavisno od količine vlage, i to tako da se vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti za suvi materijal iz tabele 3 kolona 3 ovog pravilnika povećavaju za 30% (dodatak za ravnotežnu vlagu) i još po 12% za svaki zapreminski procent sadržaja vlage u materijalu, prema izrazu:
lR = l10 1,3 l10 + (0,12 al)
gde je:
a - navlaženje ćelijastog betona u zapreminskim postocima.
Za jednoslojne konstrukcije od ćelijastog betona vremenski pomaci faze oscilacije temperature određeni su u tabeli 4 ovog pravilnika.
Tabela 4 - Vremenski pomaci faze oscilacija temperature za prefabrikate od ćelijastog betona M - 3,0
Debljina prefabrikata od ćelijastog betona |
Vremenski pomak faze oscilacija temperature |
d |
h |
mm |
sati |
75 |
1,10 |
100 |
2,05 |
125 |
3,07 |
150 |
4,07 |
175 |
5,02 |
200 |
6,02 |
225 |
7,04 |
250 |
7,99 |
275 |
8,99 |
300 |
9,96 |
Ćelijasti beton mora biti nesagoriv, prema jugoslovenskom standardu JUS U J1 040. Najmanja potrebna otpornost konstrukcija od ćelijastog betona protiv požara zavisi od njihove namene i položaja u objektu, kao i od uloge koja im je dodeljena u opštoj koncepciji zaštite objekta od požara.
Minimalne debljine konstrukcija od ćelijastog betona i njihova otpornost protiv požara određeni su u tabeli 5 ovog pravilnika.
Otpornost konstrukcija od ćelijastog betona protiv požara ispituje se na način utvrđen jugoslovenskim standardima JUS U J1 090 i JUS U J1 110.
Tabela 5 - Otpornost protiv požara - minimalne debljine konstrukcija od ćelijastog betona, u cm
Redni broj |
Vrsta konstrukcije |
Otpornost protiv požara (min) |
||||
30 |
60 |
90 |
120 |
180 |
||
I |
ZIDOVI |
|
|
|
|
|
1 |
Zidni blokovi i zidne ploče koji zatvaraju prostor, nenosivi, neomalterisani |
7,5 |
7,5 |
10,0 |
12,5 |
15,0 |
1a |
Zidni blokovi i zidne ploče koji zatvaraju prostor, nenosivi, obostrano omalterisani |
7,5 |
7,5 |
10,0 |
10,0 |
12,5 |
2 |
Zidni blokovi pri centričnom naprezanju |
|
|
|
|
|
2 1 |
s ≤ 0,3 MPa neomalterisani |
12,5 |
12,5 |
15,0 |
15,0 |
15,0 |
2 1a |
s ≤ 0,3 MPa obostrano omalterisani |
12,5 |
12,5 |
12,5 |
12,5 |
12,5 |
2 2 |
s ≤ 1,2 MPa neomalterisani |
15,0 |
15,0 |
15,0 |
17,5 |
20,0 |
2 2a |
s ≤ 1,2 MPa obostrano omalterisani |
12,5 |
12,5 |
12,5 |
15,0 |
17,5 |
3 |
Zidni blokovi pri ekscentričnom naprezanju koji zatvaraju prostor |
|
|
|
|
|
3 1 |
sR ≤ 0,6 MPa omalterisani |
15,0 |
17,5 |
20,0 |
25,0 |
30,0 |
3 1a |
sR ≤ 0,6 MPa obostrano omalterisani |
12,5 |
15,0 |
17,5 |
20,0 |
25,0 |
3 2 |
sR ≤ 1,2 MPa omalterisani |
17,5 |
20,0 |
25,0 |
30,0 |
30,0 |
3 2a |
sR ≤ 1,2 MPa obostrano omalterisani |
15,0 |
17,5 |
20,0 |
25,0 |
25,0 |
4 |
Zidni blokovi pri centričnom naprezanju koji zatvaraju prostor |
|
|
|
|
|
4 1 |
s ≤ 0,3 MPa neomalterisani |
12,5 |
15,0 |
15,0 |
15,0 |
17,5 |
4 1a |
s ≤ 0,3 MPa obostrano omalterisani |
12,5 |
15,0 |
12,5 |
12,5 |
12,5 |
4 2 |
s ≤ 1,0 MPa neomalterisani |
15,0 |
15,0 |
17,5 |
20,0 |
25,0 |
4 2a |
s ≤ 1,0 MPa obostrano omalterisani |
12,5 |
12,5 |
15,0 |
17,5 |
20,0 |
II |
KROVNE I MEĐUSPRATNE KONSTRUKCIJE |
|
|
|
|
|
1 |
Krovne i međuspratne ploče |
|
|
|
10,0 |
12,5 |
2 |
Krovne i međuspratne ploče na žleb i pero |
|
|
10,0 |
12,5 |
15,0 |
Kvalitet zvučne izolacije konstrukcija od ćelijastog betona određuje se prema jugoslovenskim standardima iz oblasti akustike u građevinarstvu.
Minimalne vrednosti indeksa zvučne izolacije zavise od tipa konstrukcije i namene objekta, a utvrđuju se prema jugoslovenskom standardu JUS U J6 201.
Za armiranje konstrukcija i prefabrikata koriste se žice (Æ ≤ 12 mm) od mekog glatkog čelika i hladnovučene žice.
Za armirane prefabrikate koriste se sledeće vrste čelika ČO 300 (GA 240/360) za glatku armaturu od mekog betonskog čelika i MAG 500/560 za vučenu čeličnu žicu, prema jugoslovenskom standardu JUS C B6 013.
Glatka armatura se izrađuje od čelika ČO 300 (GA 240/360).
Glatka armatura je kružnog poprečnog preseka i koristi se u veličinama od 5 do 10 mm, prema jugoslovenskom standardu JUS C K6 020.
Površina nazivnog preseka može da bude manja 5% od nominalne površine poprečnog preseka.
Hladnovučena žica kvaliteta MAG 500/560 koristi se u veličinama od 4 do 10 mm. Dozvoljeno odstupanje od površine i mase određuje se prema jugoslovenskom standardu JUS C B6 011.
Mehanička svojstva čelika za armaturu, određena kao karakteristična vrednost sa fraktilom 5%, data su u tabeli 6 ovog pravilnika.
Čelik koji se koristi za izradu armature pre stavljanja u promet mora da ispunjava sve utvrđene uslove date u tabeli 6 ovog pravilnika a prema jugoslovenskim standardima za ispitivanje čelika.
Tabela 6 - Svojstva čelika za armirani ćelijasti beton
Karakteristika |
Oznaka |
Merna jedinica |
Oznaka materijala |
|
ČO 200 (GA 240/360) |
MAG 500/560 |
|||
Glatka armatura od mekog betonskog čelika ČO 200 |
Glatka hladnovučena žica |
|||
Nazivni presek |
Æ |
mm |
5 do 10 |
4 do 10 |
Karakteristična granica razvlačenja |
|
|
|
|
- glatka armatura |
svk |
MPa |
240 |
500 |
- vučena žica |
s02 |
|
|
|
Karakteristična čvrstoća pri zatezanju |
fak |
MPa |
360 |
560 |
Modul elastičnosti |
Ea |
GPa |
200 do 210 |
190 do 200 |
Karakteristična čvrstoća pri zatezanju fak i granica razvlačenja svk čelika za armiranje prefabrikata utvrđuju se ispitivanjem najmanje 30 uzoraka primenom teorije matematičke statistike.
Karakteristična vrednost rezultata ispitivanja čvrstoće čelika pri zatezanju i granice razvlačenja čelika, ako je ispunjen uslov normalne raspodele, mora biti jednaka ili veća od odgovarajuće vrednosti u tabeli 6 ovog pravilnika. Karakteristične vrednosti rezultata ispitivanja utvrđuju se pod pretpostavkom da je samo 5% vrednosti rezultata ispitivanja manje od karakteristične vrednosti.
Karakteristična vrednost rezultata ispitivanja čvrstoće čelika pri zatezanju fak određuje se prema obrascu:
fak = fam~ 1,64 Sa
gde je:
fam - aritmetička sredina rezultata ispitivanja čvrstoće pri zatezanju na uzorcima
n - broj rezultata ispitivanja u jednakoj partiji (skupini)
Sa - procenjena standardna devijacija čvrstoće pri zatezanju od rezultata ispitivanja
fa1 - pojedinačna vrednost rezultata ispitivanja
Karakteristična vrednost rezultata ispitivanja granice razvlačenja svk određuje se prema obrascu
σvk = σvm 1,64 Sv
gde je:
svk - granica razvlačenja čelika za armiranje
svm - aritmetička sredina n rezultata ispitivanja granice razvlačenja na uzorcima
sv - procenjena standardna devijacija granice razvlačenja n rezultata ispitivanja
sv1 - pojedinačna vrednost rezultata ispitivanja granice razvlačenja.
Kontrolno ispitivanje čelika za armiranje pre ugrađivanja vrši se utvrđivanjem karakterističnih vrednosti rezultata ispitivanja čvrstoće pri zatezanju čelika - fak i granice razvlačenja - svk na najmanje 10 slučajno izabranih uzoraka iz svake partije čelika za količinu od 100 t. Za partije čelika količine veće od 100 t, za svaku količinu od 10 t preko 100 t uzima se još po jedan uzorak.
Čelik za armiranje ispunjava uslove u pogledu utvrđene čvrstoće pri zatezanju i granice razvlačenja ako najmanja vrednost rezultata ispitivanja nije manja od vrednosti karakterističnih čvrstoća pri zatezanju - fak i modula elastičnosti - svk datih u tabeli 6 ovog pravilnika. Kad je broj uzoraka koji se ispituje veći od 10, a manji od 30, dopušteno je da na svakih pet uzoraka iznad prvih 10 uzoraka po jedna vrednost rezultata ispitivanja bude niža od odgovarajuće karakteristične vrednosti.
Kad je broj uzoraka čelika jednak ili veći od 30, čvrstoća pri zatezanju i granica razvlačenja utvrđuju se prema članu 50 ovog pravilnika.
Vrednost ostalih karakteristika čelika za armiranje određene u tabeli 6 ovog pravilnika utvrđuju se na najmanje šest uzoraka. Smatra se da čelik ispunjava uslove u pogledu tih karakteristika ako ni jedna vrednost rezultata ispitivanja nije nepovoljnija od vrednosti utvrđenih ovim pravilnikom.
Uticaji u presecima i deformacije konstrukcionog sistema izračunavaju se po teoriji konstrukcija.
Konstrukcija i prefabrikati proračunavaju se na uticaje stalnih, promenljivih i naročitih opterećenja, a prema odgovarajućim propisima o opterećenju građevinskih objekata i konstrukcija.
Uticaji od seizmičkih sila proračunavaju se prema propisu o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima, a nosivost preseka konstrukcija i prefabrikata određuje se prema odredbama ovog pravilnika.
Prefabrikati koji se dimenzionišu prema graničnom stanju loma i deformacije su:
1) armirane krovne i međuspratne ploče (KSP),
2) armirane zidne vertikalne ploče (ZVP),
3) armirane zidne horizontalne ploče (ZHP),
4) armirane nosive zidne vertikalne ploče (NZVP).
Prefabrikati koji se dimenzionišu prema dopuštenim naponima su:
1) zidovi zidani zidnim blokovima ili izolacionim pločama od ćelijastog betona.
2. Statička sigurnost prilikom dimenzionisanja prema graničnom stanju loma
Statička sigurnost je zadovoljena ako su statičke veličine preseka koje odgovaraju graničnom stanju loma najmanje jednake statičkim veličinama kod upotrebnog opterećenja pomnoženim koeficijentom sigurnosti datim u članu 58. ovog pravilnika.
3. Dimenzionisanje prema graničnoj nosivosti - lomu
Pri ispitivanju sigurnosti prema lomu preseka elementa od armiranog ćelijastog betona uzima se:
1) da je raspodela deformacija po preseku linearna,
2) da ćelijasti beton u zategnutoj zoni pri lomu ne preuzima sile zatezanja,
3) da se raspodela napona u ćelijastom betonu i čeliku usvaja prema idealizovanim radnim dijagramima betona i čelika određenim u čl. 59. i 60. ovog pravilnika.
Za proračun elemenata po graničnoj nosivosti loma uzima se koeficijent γu prema tabeli 7 ovog pravilnika.
Tabela 7 - Koeficijenti sigurnosti
Vrsta ploča |
Oznaka |
Karakteristika loma |
Koeficijent
sigurnosti |
Krovne i međuspratne ploče |
KSP |
od savijanja |
1,8 |
od smicanja |
2,1 |
||
Zidne
vertikalne i |
ZVP |
od savijanja |
1,8 |
Nosive zidne vertikalne ploče |
NZVP |
od savijanja sa normalnom silom |
4,0 |
Sve ploče pri transportu i montaži |
KSP |
od savijanja |
1,3 |
od smicanja |
1,5 |
Računski - radni dijagram sb/eb ćelijastog betona
Za računski - radni dijagram sb/eb ćelijastog betona uzima se za proračun preseka prema lomu dijagram prikazan na slici 1, pri čemu je eB određeno sa graničnom deformacijom eB = 3% i računskom čvrstoćom fB.
Slika 1 - Računski dijagram sb/eb ćelijastog betona
Računska čvrstoća fb, zavisno od marke ćelijastog betona, data je u tabeli 8 ovog pravilnika, pri čemu je uzet u obzir uticaj vlažnosti na čvrstoću.
Tabela 8 - Računska čvrstoća fb u zavisnosti od marke ćelijastog betona
Marka ćelijastog betona |
Računska čvrstoća ćelijastog betona |
M |
fb |
MPa |
|
1,5 |
0,98 |
2,0 |
1,30 |
2,2 |
1,43 |
2,5 |
1,62 |
3,0 |
1,95 |
3,5 |
2,27 |
4,0 |
2,60 |
4,5 |
2,93 |
5,0 |
3,25 |
Za konstrukciju od prefabrikata čija je visina preseka manja od 12,5 cm, računska čvrstoća umanjuje se za 10% od vrednosti datih u tabeli 8.
Za računske dijagrame čelika uzimaju se bilinearni radni dijagrami sa graničnom čvrstoćom čelika jednakom granicama razvlačenja sv, odnosno s02 i najvećom deformacijom čelika pri lomu od ea, = 4,0‰ za ČO 300 (GA 240/360), a eA = 4,5‰ za MAG 500/560, prema slici 2.
Za prefabrikate napregnute na savijanje bez normalne sile, sa normalnom ekscentričnom silom i sa centričnom normalnom silom granične vrednosti deformacije ćelijastog betona - eB i čelika - eA date su za odgovarajuća naponska stanja preseka za područja 1 do 5 u prikazu na slici 3.
Slika 2 - Računski dijagrami čelika za ćelijasti beton
Na slici je:
- područje 1 - centrična zatezna sila i zatezna sila male ekscentričnosti,
- područje 2 - savijanje bez uzdužne sile i savijanje s uzdužnom silom sa neiskorišćenim presekom betona (eB = 3‰) i iskorišćenjem nosivosti čelika pri granici razvlačenja od eA = 4‰ (prema članu 60. ovog pravilnika),
- područje 3 - savijanje i savijanje sa uzdružnom silom pri punom iskorišćenju nosivosti preseka od ćelijastog betona (eB = 3‰) i nosivosti čelika pri granici razvlačenja za ev, ≤ ea ≤ eA (za eA prema članu 60. ovog pravilnika) gde je ev = sv/Ea,
- područje 4 - savijanje s uzdužnom silom pritiska s iskorišćenjem računske čvrstoće ćelijastog betona (eB = 3‰) i deformacijom čelika 0 ≤ ea, ≤ ev,
- područje 5 - centrična pritisna sila ili pritisna sila male ekscentričnosti (mali ekscentricitet) za ovo područje je
eb1 = 3 - 0,36 eb2, gde je 0 ≤ eb2 ≤ 2,2‰
Za centričnu pritisnu silu je eb1 = eb2 = 2,2‰.
Učešće betonskog preseka pri zatezanju ne uzima se u obzir. Uzdužna armatura koja se nalazi u pritisnutoj zoni greda sme se polovinom preseka uzeti u proračun.
Kod dvostruko armiranih preseka prefabrikata, u proračun nosivosti preseka uzima se pritisnuta armatura ako je ispunjen uslov da je:
s h ≤ 2 a'
gde je:
s - koeficijent položaja neutralne ose
h - statička visina
a' - odstojanje težišta pritisnute armature od najjače pritisnutog ruba preseka
s tim da se kao maksimalan napon pritisnute armature (granica popuštanja) koristi vrednost:
f'am = 0,75 fam
gde je:
fam - srednja vrednost rezultata ispitivanja čvrstoće čelika
f'am - računska vrednost čvrstoće čelika.
Pri dimenzionisanju prefabrikata moraju se uzeti u obzir sledeći podaci:
1) debljina ploče,
2) potrebna armatura,
3) posmični naponi,
4) usidrenje armature,
5) vrednost koeficijenta prolaza toplote,
6) ugib.
Slika 3 - Dijagram graničnih vrednosti deformacija za odgovarajuća naponska stanja preseka za područja 1 do 5 i koeficijenti sigurnosti gasbetona
Maksimalna dužina ploča od ćelijastog betona lp sme iznositi 622 cm, i to:
1) do 33 h kod međuspratnih ploča,
2) do 40 h kod krovnih ploča,
3) do 40 h kod zidnih horizontalnih ploča,
4) do 4 m kod nosivih zidnih vertikalnih ploča.
Mere krovnih i međuspratnih ploča od ćelijastog betona određuju se na osnovu statičkog proračuna.
Određivanje statičke dužine l krovnih i međuspratnih ploča od ćelijastog betona prikazano je na slici 4.
Slika 4 - Određivanje statičke dužine
gde je:
a - dužina naleganja ploče na konstrukciju
I - statička dužina ploče
le - dužina otvora koji se pokriva
lp - ukupna dužina ploče.
Dimenzionisanje krovnih i međuspratnih ploča od ćelijastog betona vrši se prema graničnom stanju loma, pod uslovom da su zadovoljene ravnoteža i stabilnost unutrašnjih sila korišćenjem radnih dijagrama iz čl. 59. i 60. ovog pravilnika.
Nosač prefabrikata mora da ima dovoljnu nosivost prema graničnom stanju loma od smicanja ako je ispunjen uslov:
tun = |
Tu |
≤ , tue |
|
b h |
gde je:
tun - nazivni smičući napon
Tu - merodavna granična posmična sila Tu = T gu
T - merodavna računska sila (ležajna reakcija) za ukupno računsko opterećenje (g + p)
gu - koeficijent sigurnosti prema tabeli 7
b - širina poprečnog preseka
h - statička visina preseka
su - granični napon smicanja pri lomu, koji se izračunava prema obrascu
gde su:
c1 c2 i c0 - konstante date u tabeli 9 ovog pravilnika.
Tabela 9 - Vrednosti konstante
Konstanta |
||
C1 |
C2 |
C0 |
0,07 |
1,25 |
0,04 |
fk - pritisna čvrstoća ćelijastog betona
m - koeficijent armiranja
m = |
100 Au |
, |
|
b h |
|
h - statička visina preseka
a - udaljenost koncentrične sile od bližeg ležaja za deklarisano opterećenje kao jednako raspoređeno, uzima se a = 1/4
1 - statički raspon.
Potreban broj poprečnih šipki za usidrenje armature u ćelijastom betonu određuje se prema obrascu:
np = |
(Aal ssmax)2 |
, |
|
gu2 466250 d1 fk |
gde je:
d1 - presek jedne poprečne šipke armature, u mm
np - broj potrebnih šipki za usidrenje, u komadima
Aal - površina preseka jedne šipke glavne armature, u mm2
ssmax - granični napon u šipki glavne uzdužne armature u času loma ploče, u MPa, a iznosi sv, odnosno s02 kod loma "preko armature", a samax<sv, maksimalni računski napon uzdužne armature u času loma, ako lom nastupi "preko ćelijastog betona"
fk - pritisna čvrstoća ćelijastog betona (M).
Za nosive zidne vertikalne ploče (NZVP) čija visina ne prelazi 300 cm dozvoljena normalna sila pritiska Ndoz data je u tabeli 10 ovog pravilnika.
Tabela 10 - Dozvoljena normalna sila za nosive zidne vertikalne ploče
Širina ploče u cm |
Debljina ploče u cm |
Fdop u N |
60 |
15 |
27 000 |
60 |
20 |
48 000 |
60 |
25 |
75 000 |
60 |
30 |
108 000 |
Za međudebljine nosivih zidnih vertikalnih ploča primenjuje se linearna interpolacija vrednosti za Ndoz.
Za ploče čija visina prelazi 300 cm, dozvoljena normalna sila pritiska (N1doz) iznosi 65% sile Fdop iz tabele 10 (za 300 ≤ 1 ≤ 400, N1doz = 0,65 F).
Visina nosivih zidnih vertikalnih ploča može iznositi najviše 400 cm.
4. Granično stanje deformacija
U proračunu graničnog stanja deformacija kontrolišu se deformacije prefabrikata na uticaje koji nastaju u eksploataciji, uzimajući u obzir puzanje i skupljanje ćelijastog betona. Ovakvim proračunom dobijene vrednosti ne smeju biti veće od dopuštenih.
Najveći ugib elementa Vmax ne sme prekoračiti vrednost graničnog ugiba, prema obrascu:
Vmax ≤ Vg
Granični ugib vg u pogledu funkcionalnosti prefabrikata zavisi od opterećenja ispunom, oblogom, izolacijom i sl. koji se stavljaju radi izbegavanja mogućnosti oštećenja.
Maksimalni granični ugibi vg određeni su u funkciji raspona elementa:
vg = |
1 |
, |
|
kg |
gde je:
vg - granični ugib
1 - raspon elementa
kg - koeficijent koji zavisi od vrste elementa date u tabeli 11 ovog pravilnika.
Tabela 11 - Vrednosti koeficijenta kg zavisno od vrste elementa
Vrste elementa |
Koeficijent kg |
Krovne i međuspratne ploče 1 ≤ 6 220 mm |
200 |
Međuspratne ploče raspona 1 ≤ 4 500 mm za školske zgrade, vežbaonice, izložbene prostorije, stepeništa i sl. konstrukcije |
200 |
Međuspratne ploče raspona 4 500 ≤ 1 ≤ 6 220 mm za školske prostorije, vežbaonice i izložbene prostorije, stepeništa i sl. |
300 |
Grede |
500 |
5. Dimenzionisanje zidova zidanih zidnim blokovima ili pločama od ćelijastog betona prema dopuštenim vrednostima napona
Dopuštene vrednosti napona na pritisak u zidovima zidanim zidnim blokovima ili pločama od ćelijastog betona date su u tabeli 12 ovog pravilnika.
Tabela 12 - Dopušteni naponi na pritisak
|
Dopušteni naponi na pritisak sb dop za zidove zidane blokovima ili pločama debljine 20 do 30 cm |
|
Marka ćelijastog betona |
Produžnim krečnocementnim malterom |
Građevinskim lepilom |
M |
MPa |
MPa |
2,0 |
0,13 |
0,15 |
2,5 |
0,15 |
0,20 |
3,0 |
0,18 |
0,25 |
3,5 |
0,20 |
0,30 |
4,0 |
0,25 |
0,35 |
4,5 |
0,30 |
0,40 |
5,0 |
0,30 |
0,40 |
Prilikom dimenzionisanja prema dopuštenim vrednostima napona utvrđuje se da naponi u zidovima pod najnepovoljnijim uslovima (u toku građenja i eksploatacije) ne pređu dopuštene vrednosti.
Dozvoljeni ivični naponi u zidovima od ćelijastog betona (sr) računaju se prema obrascu
sr = 1,5 sbdop,
gde se za sb dop uzima odgovarajuća vrednost iz tabele 12
U proseku prefabrikata, prema vrsti uticaja, može nastupiti centrični pritisak ili savijanje sa normalnom silom. Ako normalna sila pritiska deluje van težišta preseka prefabrikata u ravni jedne od glavnih osa, presek prefabrikata se proračunava kao homogen po fazi 1 uz sledeće uslove:
1) u preseku prefabrikata odnos istovremenih najvećih napona pritiska i zatezanja mora da zadovolji izraz:
IsbzI ≤ |
sb |
, |
|
4 |
2) veličina napona zatezanja ne sme da pređe vrednost jedne desetine dopuštenog ivičnog napona datog u članu 71. ovog pravilnika, prema izrazu:
IsbzI ≤ 0,10 sb
Dopušteni naponi na pritisak zidova zidanih zidnim blokovima prema tabeli 12 ovog pravilnika primenjuju se pod sledećim uslovima:
1) produžni krečnocementni malter mora biti marke M 2,5 prema jugoslovenskom standardu JUS U M2 010. Za zidanje zidova zidnim blokovima od ćelijastog betona dozvoljava se upotreba građevinskih lepila umesto krečnocementnog maltera,
2) dužina zida mora da iznosi najmanje 90 cm, a najveća spratna visina H = 300 cm za napone iz tabele 12,
3) za spratne visine između 300 i 400 cm dopuštene su samo 2/3 od napona utvrđenih u tabeli 12,
4) za dužine zida koje iznose između 60 i 90 cm dopuštene su samo 3/4 od napona utvrđenih u tabeli 12,
5) pri lokalnom naprezanju dopušteno je 100% povećanje vrednosti određenih u tabeli 12.
Za zidove napadnute - napregnute horizontalnom silom obavezna je kontrola glavnih napona zatezanja (sn) prema obrascu
gle je:
su - prosečan normalni napon u zidu od vertikalnog opterećenja,
t0 - prosečan napon smicanja u zidu od horizontalne sile.
Dozvoljena vrednost glavnog napona zatezanja u zidu zidanom zidnim blokovima ili pločama od ćelijastog betona iznosi:
sn doz = 0,05 MPa
6. Kontrola stabilnosti zgrada na seizmička opterećenja
Za građenje objekata zidnim blokovima od ćelijastog betona u seizmičkim područjima primenjuju se odredbe propisa o tehničkim normativima za građenje objekata visokogradnje u seizmičkim područjima.
Napon u zidovima zidanim zidnim blokovima ili pločama od ćelijastog betona od horizontalne seizmičke sile kontroliše se prema čl. 74. i 77. ovog pravilnika.
Otpornost zidova zidanih zidnim blokovima ili pločama od ćelijastog betona na horizontalnu seizmičku silu (Hs) mora se proveriti obrascima:
Hu≥gu Hs
gde je
Hu = 0,9 F t'0
gde je:
Hu - otpornost zidnog elementa
A - površina horizontalnog poprečnog preseka zida
s0 - prosečan normalni napon u zidu od horizontalne sile
t'0 - napon smicanja u zidu od horizontalne seizmičke sile,
sn ruš - glavni napon zatezanja u zidu pri rušenju (sn ruš) ≤ 0,10 MPa)
gu - koeficijent sigurnosti koji iznosi najmanje 1,5.
Dopušteni broj spratova za pojedine sisteme zidnih konstrukcija zidanih zidnim blokovima od ćelijastog betona određen je u tabeli 13 ovog pravilnika.
Tabela 13 - Dopušteni broj spratova
|
Seizmički stupanj |
||
Vrsta zidnih konstrukcija |
VII |
VIII |
IX |
Obične |
P + 2 |
P + 1 |
- |
S vertikalnim serklažima |
P + 2 |
P + 2 |
P +1 |
Za zidanje u seizmičkim područjima dopuštena je upotreba samo produžnog krečnog cementnog maltera ili građevinskih lepila.
U područjima VII i VIII stepena intenziteta seizmičnosti upotrebljava se malter marke najmanje M 2,5.
U područjima IX stepena intenziteta seizmičnosti upotrebljava se malter marke M 5,0.
Nije dopuštena upotreba čistog cementnog maltera.
7. Koeficijenti prolaza toplote
Vrednosti koeficijenata prolaza toplote za konstrukcije od prefabrikata izračunavaju se na osnovu vrednosti određenih u tabeli 3 ovog pravilnika i važećih propisa iz oblasti građevinske toplotne tehnike, a izračunate vrednosti toplotne stabilnosti moraju zadovoljiti vrednosti date u tabeli 4 ovog pravilnika.
Za najveće dopuštene vrednosti koeficijenata prolaza toplote za konstrukcije od prefabrikata primenjuju se važeći propisi iz oblasti građevinske toplotne tehnike.
Izračunati koeficijenti iz člana 80. ovog pravilnika moraju biti jednaki ili manji od koeficijenata za najveće dopuštene vrednosti prolaza toplote.
Međusobni razmak šipki armature, kao i razmak šipki armature od ivice ploče mora biti takav da ugrađivanje ćelijastog betona i oblikovanje elemenata bude lako i da šipke armature budu dobro obavijene i zaštićene ćelijastim betonom.
Ako se za armiranje jednog prefabrikata upotrebljavaju različite vrste i tipovi čelika, od kojih jedan za glavnu armaturu, a drugi za podeonu armaturu, svaki od te dve vrste čelika uzima se u proračun sa svojim tehničkim karakteristikama.
Ako se sa dve vrste čelika prihvataju isti statički uticaji, karakteristika čelika se određuje prema armaturi nižih karakteristika.
Noseći prefabrikati su armirani zavarenim armaturama.
Glavna - uzdužna armatura je prava, bez kuka.
Podeona - poprečna armatura je prava ili povijena u obliku otvorenih uzengija. Postavljena je upravno ili koso na pravac glavne armature. Nastavljanje šipki armature u jednom prefabrikatu nije dozvoljeno.
Poprečne i uzdužne šipke armature se međusobno tačkasto elektrolučno zavaruju.
Zavarena mesta moraju pri ispitivanju izdržati najmanje sledeću silu:
F = 0,35 Aalsvk
gde je:
F - sila, u N
Aal - površina preseka jedne uzdužne šipke, u mm2
svk - karakteristična granica razvlačenja, u MPa.
3. Zaštita armature od korozije i zaštitni slojevi ćelijastog betona
Pre ugrađivanja armature u armirane prefabrikate, armatura se mora zaštititi protiv korozije.
Zaštita od korozije vrši se određenim tehnološkim postupkom, na armaturi očišćenoj od nečistoće, masnoće i korozije, a proverava se prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 310.
Najmanja debljina zaštitnog sloja armature ćelijastog betona mora iznositi 10 mm za ploče ili 20 mm za grede.
Povećavanjem debljine zaštitnog sloja ćelijastog betona ne može se postići bolja zaštita od korozije.
Radi otpornosti konstrukcija protiv požara, zaštitni sloj ćelijastog betona može se povećati do odgovarajuće debljine.
4. Pravila armiranja prefabrikata elemenata
Sidrenje armature
Najmanje polovina od ukupnog broja poprečnih šipki za usidrenje kod krovnih i međuspratnih ploča od ćelijastog betona izračunatih prema članu 68. ovog pravilnika raspoređuje se uz oslonce, pri čemu broj poprečnih šipki ne sme biti manji od 3. Ostale poprečne šipke (ako je np > 3) raspoređuju se na preostalom delu (polovini) raspona ploče, prema slici 5.
Slika 5 - Raspored poprečnih šipki za sidrenje podužne, zategnute armature
Međusobni razmak za tri šipke uz oslonac ploče mora biti 5 do 10 cm, s tim što su sve tri šipke postavljene na rastojanju od 2 d (dvostruke debljine ploče) od ivice ploče.
Prva poprečna šipka za usidrenje može biti udaljena od ivice ploče najviše 2 cm.
Međusobni razmak druge polovine dobijenog broja poprečnih šipki za usidrenje np, ne sme biti veći od 25 cm i one se postavljaju u nastavku šipki za usidrenje.
Na preostalom srednjem delu raspona, ako je potrebno, stavljaju se poprečne šipke (koje ne ulaze u proračun za usidrenje armature), tako da njihov razmak nije veći od 50 cm, pri čemu zadnja šipka (najbliža sredini raspona) ne sme biti udaljena od sredine ploče više od 50 cm. Presek poprečne šipke za usidrenje ne sme biti manji od 70% niti veći od 150% preseka uzdužne šipke.
Armatura za krovne i međuspratne ploče
Krovna i međuspratna ploča moraju biti armirane sa dve armature, u zoni pritiska i zoni zatezanja (slika 6a) ili jednom armaturom čije su poprečne šipke povijene u obliku otvorene uzengije tako da u zoni pritiska budu najmanje dve podužne šipke (slika 6b).
a) Armiranje dvostrukom armaturom
b) Armiranje jednom povijenom armaturom
Slika 6 - Poprečni preseci krovnih i međuspratnih ploča
Na slici je:
1 - razdelne šipke armature
2 - podužna (transportna) armatura u zoni pritiska
3 - podužna armatura u zoni zatezanja
4 - spone.
Armatura u zoni zatezanja kod svih ploča standardne širine mora imati najmanji broj podužnih šipki:
1) za raspone ≤ 2,0 m - 3 šipke,
2) za raspone 2,0 do 5,0 m - 4 šipke,
3) za raspone ≥ 5,0 m - 5 šipki.
Prečnik šipke ne može biti veći od 10 mm.
Kod ploča armiranih sa dve ravne armature, u zoni pritiska armatura mora imati najmanje dve podužne šipke u uglovima preseka i najmanje tri poprečne šipke, po jednu na krajevima i jednu u sredini raspona (slika 7b).
Kada se u krovne i međuspratne ploče od ćelijastog betona ugrađuje glavna armatura i gornja armatura, prikazane na slici 7, pravilan razmak između jedne i druge armature osigurava se sponama, kako je prikazano na slikama 6a.
Spone su izrađene od čelika ili plastike, dužine a = d - 2,5 cm.
Spone se raspoređuju tako da se osigura ispravan položaj armature u krovnoj i međuspratnoj ploči.
Armatura za zidne vertikalne i zidne horizontalne ploče
U zidne vertikalne i zidne horizontalne ploče (sa oznakom i bez oznake "N") mora se ugraditi armatura, i to:
1) centralna armatura za ploče d ≤ 12,5 cm, a za ploče l p ≤ 3,0 m, prikazana na sl. 8 ili 10,
2) dvostruka armatura simetrično postavljena u ploče
- d ≤ 12,5 cm, a za ploče l p ≥ 3,0 m
- d > 15,0 cm,
prikazana na sl. 9 ili 11,
3) armatura sa povijenim razdelnim šipkama prikazana na sl. 12 i 13.
Kod zidnih vertikalnih i zidnih horizontalnih ploča od ćelijastog betona koje su dvostruko simetrično armirane, površina preseka podužne armature u obe zone mora biti jednaka.
Kada se u zidne vertikalne i zidne horizontalne ploče od ćelijastog betona ugrađuje dvostruka simetrično postavljena armatura, kako je prikazano na sl. 9 i 11, pravilan razmak armature osigurava se sponama.
Spone su izrađene od čelika ili plastike, širine b = d - 5 cm.
Spone se raspoređuju tako da se osigura ispravan položaj armature u gotovoj zidnoj vertikalnoj i zidnoj horizontalnoj ploči.
Armatura za fasadne izolacione i zidne pregradne ploče
Fasadne izolacione i zidne pregradne ploče od ćelijastog betona su nenosive, ali moraju biti armirane da bi mogle preuzeti naprezanja koja nastaju pri transportu i rukovanju.
Način armiranja ovih ploča prikazan je na slici 14.
a) Armatura u zoni zatezanja
b) Armatura u zoni pritiska (transportna armatura)
Slika 7 - Šema armature za krovne i međuspratne ploče
Slika 8 - Centralna armatura u zidnoj vertikalnoj ploči
Slika 9 - Dvostruka simetrična armatura u zidnoj vertikalnoj ploči
Slika 10 - Centralna armatura u zidnoj horizontalnoj ploči
Slika 11 - Dvostruka simetrična armatura u zidnoj horizontalnoj ploči
Slika 12 - Armatura sa povijenim razdelnim šipkama u zidnoj vertikalnoj ploči
Slika 13 - Armatura sa povijenim razdelnim šipkama u zidnoj horizontalnoj ploči
Slika 14 - Armatura za fasadne izolacione i zidne pregradne ploče
Za razdelne šipke kod zidnih pregradnih ploča od ćelijastog betona dozvoljeno je upotrebljavati drvene letvice radi lakšeg uzdužnog rezanja ploča na gradilištu.
Spajanje uzdužne armature sa poprečnim drvenim letvicama vrši se spajalicom.
Armatura za grede
U grede od ćelijastog betona armatura se mora ugraditi kako je prikazano na slici 15.
Slika 15 - Šema armature za grede od ćelijastog betona
Armatura za grede od ćelijastog betona sastoji se iz dve ili tri zavarene mreže koje su paralelne s uzdužnim stranicama grede.
Svaka mreža ima dve uzdužne šipke (donju i gornju) zavarene zajedno s poprečnim šipkama (vertikalne šipke) koje su upravne na uzdužne šipke.
U svakoj mreži uzdužne i kose šipke međusobno su povezane. Mreže se međusobno spajaju pomoću zavarenih poprečnih šipki koje su paralelne s gornjom i donjom površinom grede (horizontalne poprečne šipke).
Potrebna armatura greda određuje se statičkim proračunom.
Uzdužne šipke moraju biti 5 cm kraće od ukupne dužine grede.
Vertikalne šipke su Æ 8 mm. Njihova dužina mora biti za 5 cm kraća od ukupne visine grede, tako da zaštitni sloj ćelijastog betona s obe strane iznosi po 2,5 cm.
Kose šipke su Æ 8 mm. Na dve spoljne mreže, prva kosa šipka je postavljena na kraju uzdužne gornje šipke. Na unutrašnjoj mreži (ako je potrebno), prva kosa šipka postavlja se na 5 cm od kraja gornje šipke.
Horizontalne poprečne šipke su Æ 8 mm, osim donje šipke na svakom kraju, koja mora biti istog preseka kao i uzdužna donja šipka.
Dužina horizontalnih poprečnih šipki mora biti 5 cm kraća od širine grede, a ove šipke moraju biti jednako raspoređene po celoj dužini grede, sa maksimalnim razmakom od 50 cm.
Presek armature grede prikazan je na slici 16.
Na slici je:
1 - uzdužne šipke
2 - horizontalne šipke
3 - vertikalne šipke.
Slika 16 - Šema armature greda u preseku
VII PREFABRIKATI ĆELIJASTOG BETONA
Prefabrikati se proizvode kao:
1) armirani,
2) nearmirani.
Armirani prefabrikati proizvode se kao:
1) nosivi,
2) nenosivi.
Nosivi armirani prefabrikati su termoizolacioni prefabrikati određene marke ćelijastog betona, armirani za određena statička opterećenja, a proizvode se kao:
1) krovne i međuspratne ploče (KSP),
2) zidne vertikalne ploče (ZVP),
3) zidne horizontalne ploče (ZHP),
4) nosive zidne vertikalne ploče (NZVP),
5) grede (P).
Nenosivi armirani prefabrikati su termoizolacioni prefabrikati određene marke ćelijastog betona, armirani samo za manipulaciju u transportu i prilikom uskladištenja, a proizvode se kao:
1) fasadne izolacione ploče (FIP),
2) zidne pregradne ploče (ZPP).
Krovne i međuspratne ploče od ćelijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 302.
Zidne vertikalne ploče od ćelijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 304.
Zidne horizontalne ploče od ćelijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 304.
Fasadne izolacione ploče od ćelijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 304.
Zidne pregradne ploče od ćelijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 304.
Nearmirani prefabrikati su termoizolacioni prefabrikovani građevinski elementi određene marke ćelijastog betona, namenjeni za toplotnu izolaciju građevinskih konstrukcija i zidanje zidova u zgradama, a proizvode se kao:
1) izolacione ploče (IP),
2) specijalne izolacione ploče (SIP),
3) zidni blokovi (ZB),
4) izolacioni termo-blokovi (ITB).
Izolacione ploče od ćelijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 306.
Specijalne izolacione ploče od ćelijastog betona su pravouglog oblika, a namenjene su za zidanje izolacionih i nenosivih pregradnih zidova u zgradama, bez malterisanja.
Zidni blokovi od ćelijastog betona proizvode se prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 308, a izolacioni termo-blokovi - prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 309.
VIII UGRAĐIVANJE - MONTAŽA PREFABRIKATA
1. Krovne i međuspratne konstrukcije
Za izvođenje krovnih i međuspratnih konstrukcija u visokogradnji upotrebljavaju se krovne i međuspratne ploče od ćelijastog betona (KSP). Krovne i međuspratne ploče od ćelijastog betona proizvode se sa najmanjom markom ćelijastog betona M 3,5.
Krovne i međuspratne ploče od ćelijastog betona ne smeju se upotrebljavati za dinamička opterećenja.
Gotove krovne i međuspratne ploče od ćelijastog betona ne smeju se skraćivati.
Krovne konstrukcije od krovnih ploča
Armirane krovne ploče su građevinski elementi postavljeni na noseću konstrukciju (zidove, nosače).
Krovne konstrukcije od armiranih krovnih ploča iznad prostorija s visokom ili jako niskom vlažnošću i s agresivnim gasovima moraju se izvesti sa zaptivnom branom i na način koji obezbeđuje odvod vlage iz tih konstrukcija.
Pri projektovanju krovnih konstrukcija s armiranim krovnim pločama moraju se uzeti u proračun relativna vlažnost vazduha prostorije koja se prekriva, unutrašnja temperatura, toplotno-izolaciona moć, odnosi opterećenja i nagib krova.
Armirane krovne ploče uzimaju se u statičkom proračunu kao slobodno naležuće ploče.
Armirane krovne ploče moraju se povezati tako da se ne mogu pomicati niti podizati.
Naleganje krovnih i međuspratnih ploča na konstrukciju mora da iznosi a = 1/80, ali ne manje od 7 cm, kako je prikazano na slici 17
17 1 Naleganje na zidove
17 2 Naleganje na nadtemelje, betonske zidove i armirane betonske nosače
17 3 Naleganje na čelične nosače
Slika 17 - Naleganje krovnih i međuspratnih ploča na konstrukcije
Krovne i međuspratne ploče moraju imati po uzdužnoj gornjoj ivici žleb za stavljanje armature, kako je to prikazano na slici 18
Slika 18 - Žleb po uzdužnoj gornjoj ivici krovne i međuspratne ploče za stavljanje dodatne armature
Sopstvena masa za nearmirane i armirane prefabrikate (proračunska zapreminska masa) utvrđuje se na osnovu vrednosti određenih u tabeli 14 ovog pravilnika.
Tabela 14 - Proračunska zapreminska masa prefabrikata
Marka ćelijastog betona M |
Proračunska zapreminska masa |
|
Prefabrikati |
||
Nearmirani |
Armirani |
|
rb rač |
||
(kg/m3) |
||
1,5 |
420 |
- |
2,0 |
480 |
520 |
2,2 |
540 |
570 |
2,5 |
600 |
620 |
3,0 |
650 |
670 |
3,5 |
700 |
720 |
4,0 |
750 |
800 |
4,5 |
800 |
850 |
5,0 |
800 |
850 |
Najmanji nagib krova određuje se zavisno od vrste krovnog pokrivača.
Krov od armiranih krovnih ploča mora se zaštititi odgovarajućim pokrivnim materijalom.
Krovne konstrukcije s izolacionim pločama
Za izvođenje toplotne zaštite krovova, terasa i sl. upotrebljavaju se izolacione ploče od ćelijastog betona (lP).
Izolacione ploče od ćelijastog betona polažu se na odgovarajuću podlogu (beton i sl.).
Krovne konstrukcije s izolacionim pločama moraju se zaštititi odgovarajućim pokrivnim materijalom.
Međuspratne konstrukcije
Ploče od ćelijastog betona upotrebljene za izvođenje međuspratnih konstrukcija u visokogradnji polažu se na nosivu konstrukciju na isti način kao i krovne ploče od ćelijastog betona.
Svi proračuni toplotne stabilnosti krovnih i međuspratnih konstrukcija od ćelijastog betona vrše se prema čl. 41. i 42. ovog pravilnika, a otpornost konstrukcija protiv požara prema članu 43. ovog pravilnika.
Za zidanje zidova na zgradama upotrebljavaju se sledeći prefabrikati:
1) zidne vertikalne ploče,
2) zidne horizontalne ploče,
3) fasadne izolacione ploče,
4) zidne pregradne ploče,
5) izolacione ploče,
6) zidni blokovi.
Svi proračuni toplotne stabilnosti zidnih konstrukcija izrađenih prefabrikatima vrše se prema odredbama čl. 41. i 42. ovog pravilnika, a otpornost konstrukcija protiv požara određuje se prema članu 43. ovog pravilnika.
Zidne vertikalne ploče
Zidne vertikalne ploče od ćelijastog betona upotrebljavaju se za izvođenje nosivih i nenosivih zidova na zgradama.
Armirane zidne vertikalne ploče proizvode se od ćelijastog betona marke najmanje M 2,0.
Najmanja debljina zidnih vertikalnih ploča je 15 cm.
Zidne vertikalne ploče (ZVP) upotrebljavaju se za oblogu skeletnih konstrukcija, a mogu se upotrebljavati kao ispune.
Ako treba preuzeti vertikalna opterećenja koja se prenose preko krova, odnosno preko međuspratne konstrukcije, upotrebljavaju se nosive zidne vertikalne ploče (NZVP) spratne visine, pri čemu se stabilnost objekta mora dokazati statičkim proračunom.
Dužina nosivih zidnih vertikalnih ploča (NZVP) može iznositi najviše 400 cm.
Zidne vertikalne ploče koje se proizvode sa bočnim žlebovima veličine 2 cm x 4 cm čine pri montaži moždanik preseka 4 cm x 4 cm, koji se ispunjava retkim cementnim malterom 1 3, kako je prikazano na slici 19.
Slika 19 - Prikaz montaže zidnih vertikalnih ploča i zalivanje moždanika
Zidne horizontalne ploče
Zidne horizontalne ploče (ZHP) od ćelijastog betona upotrebljavaju se, po pravilu, za izvođenje nenosivih zidova u zgradama.
Armirane zidne horizontalne ploče proizvode se od ćelijastog betona marke najmanje M 2,0.
Zidne horizontalne ploče upotrebljavaju se kao fasadna obloga skeletnih i sličnih konstrukcija na zgradama.
Sve zidne vertikalne ploče, nosive zidne vertikalne ploče i zidne horizontalne ploče moraju biti proračunate na opterećenje vetrom prema jugoslovenskom standardu JUS U N1 304.
Fasadne izolacione ploče
Fasadne izolacione ploče (FIP) od ćelijastog betona upotrebljavaju se za toplotnu izolaciju objekta.
Fasadne izolacione ploče su nenosive, a moraju biti armirane samo da bi mogle preuzeti naprezanja koja nastaju pri transportu i rukovanju.
Fasadne izolacione ploče mogu se upotrebljavati i kao oplata.
Zidne pregradne ploče
Zidne pregradne ploče (ZPP) od ćelijastog betona upotrebljavaju se za izvođenje unutrašnjih nenosivih pregradnih zidova.
Nenosivi pregradni zidovi od zidnih pregradnih ploča spratne visine izvode se na način koji obezbeđuje njihovu stabilnost u objektu, pri čemu sloj lepka u spojnici iznosi najviše 0,2 cm.
Svaka treća spojnica u nenosivom pregradnom zidu od zidnih pregradnih ploča mora biti suva (neslepljena).
Za nenosive pregradne zidove visine do H = 300 cm debljina zidnih pregradnih ploča mora da iznosi najmanje d = 7,5 cm, a za visine iznad H = 300 cm - najmanje d = 10 cm.
Pri ugrađivanju zidnih pregradnih ploča odstupanje od ravni zida između dve susedne ploče sme iznositi najviše 1,5 mm.
Zidne pregradne ploče ugrađuju se tako da budu elastično povezane s međuspratnom konstrukcijom ili podom.
U nenosivim pregradnim zidovima od zidnih pregradnih ploča vrata se izvode u celoj visini sprata.
Izolacione ploče
Izolacione ploče (IP) od ćelijastog betona upotrebljavaju se za zidanje nenosivih unutrašnjih pregradnih zidova u objektima visokogradnje.
Izolacione ploče upotrebljavaju se i za toplotnu izolaciju fasadnih zidova na zgradama.
Izolacione ploče (IP) proizvode se od ćelijastog betona marke najmanje M 2,0, a specijalne izolacione ploče (SIP) - od ćelijastog betona marke najmanje M 3,0.
Specijalne izolacione ploče namenjene su, po pravilu, za zidanje nenosivih pregradnih zidova na zgradama bez malterisanja.
Za nenosive pregradne zidove visine do H = 300 cm debljina izolacionih ploča mora iznositi najmanje d = 7,5 cm, a za visine iznad H = 300 cm - najmanje d = 10 cm.
Nenosivi pregradni zidovi od izolacionih ploča od ćelijastog betona izvole se po sistemu "blok-veze".
Nenosivi pregradni zidovi moraju biti vezani za susedne zidove ili konstrukciju na način koji obezbeđuje stabilnost konstrukcije.
Nenosivi pregradni zidovi visine iznad H = 350 cm moraju se pojačati horizontalnim serklažom na visini H = 350 cm.
U nenosivim pregradnim zidovima od izolacionih ploča vrata se izvode u celoj visini sprata.
Zidni blokovi
Zidni blokovi (ZB) od ćelijastog betona upotrebljavaju se za zidanje nosivih i nenosivih zidova u objektima visokogradnje.
Zidni blokovi proizvode se od ćelijastog betona marke najmanje M 1,5 i debljine najmanje d = 20 cm.
Zidanje zidova zidnim blokovima izvodi se po sistemu "blok-veze", a vrši se produžnim cementnim malterom ili građevinskim lepilom.
Zidovi zidani zidnim blokovima od ćelijastog betona, po pravilu, malterišu se u dva sloja (grubo i fino malterisanje).
Svi proračuni toplotne stabilnosti zidova zidanih zidnim blokovima od ćelijastog betona vrše se prema odredbama čl. 41. i 42. ovog pravilnika, a otpornost konstrukcija protiv požara određuje se prema članu 43. ovog pravilnika.
Prefabrikati se isporučuju povezani vrpcom u paketima ili složeni na palete.
Krovne i međuspratne ploče od ćelijastog betona moraju se transportovati i skladištiti tako da glavna armatura bude okrenuta nadole ili nasatice.
Prefabrikati se moraju transportovati tako da se izbegne oštećenje, naročito oštećenje ivica i površina koje naležu na konstrukciju.
Za utovar i istovar prefabrikata upotrebljavaju se dizalice sa specijalnim hvataljkama, a dozvoljava se i upotreba jednostavnih uređaja ili ručni utovar, odnosno istovar.
Pri transportu prefabrikat mora biti zaštićen od atmosferskih padavina.
Armirane ploče se skladište na gredice koje se postavljaju na odstojanju od 50 cm od ivice ploča.
Krovne i međuspratne ploče od ćelijastog betona moraju se skladištiti sa žlebom okrenutim nagore ili nasatice.
Nearmirani prefabrikati slažu se odvojeno, po vrstama i markama, na ravnu i suvu podlogu.
Za vreme skladištenja na gradilištu i za vreme ugradnje, prefabrikati moraju biti zaštićeni od direktnog uticaja atmosferskih padavina i terenske vode, odnosno na gradilištu ih treba odgovarajuće zaštititi od naknadnog navlaživanja.
Unutrašnji transport i montaža prefabrikata na gradilištu obavlja se specijalnim kolicima, viličastim ručnim kolicima, dizalicama s odgovarajućim hvataljkama i sl, prema uputstvu o rukovanju prefabrikatima koje daje proizvođač.
Dozvoljena je obrada prefabrikata na gradilištu tesarskim alatom, bušilicama i glodalicama, i to samo prema uputstvu o rukovanju prefabrikatima koje daje proizvođač.
Za obradu prefabrikata na gradilištu nije dozvoljena upotreba udarnog alata.
Prefabrikati se ugrađuju odgovarajućim alatom i opremom, prema uputstvu o rukovanju koje daje proizvođač.
Konstrukcioni detalji za montažu i ugradnju prefabrikata daju se u tehničkoj dokumentaciji objekta.
Nije dozvoljeno opterećivati konstrukcije od prefabrikata i uvoditi u njih instalacije dok vezivo između prefabrikata dovoljno ne očvrsne.
Odredbe ovog pravilnika primenjivaće se na prefabrikate koji se počnu proizvoditi i na konstrukcije od prefabrikata koje se počnu izvoditi po isteku 90 dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje i izvođenje konstrukcija od prefabrikovanih elemenata od nearmiranog i armiranog ćelijastog betona ("Službeni list SFRJ", br. 6/81).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".