PRAVILNIKO UTVRĐIVANJU ZAHTEVA KOJI SE ODNOSE NA PERFORMANSE I INTEROPERABILNOST NADZORA ZA JEDINSTVENO EVROPSKO NEBO("Sl. glasnik RS", br. 55/2016) |
Ovim pravilnikomse utvrđuju uslovi kojima se obezbeđuje usklađivanje performansi, interoperabilnost i efikasnost sistema koji učestvuju u obezbeđivanju nadzornih podataka u okviru Evropske mreže za upravljanje vazdušnim saobraćajem (EATMN).
Ovim pravilnikom se u domaće zakonodavstvo preuzima Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 1207/2011 od 22. novembra 2011. godine o utvrđivanju zahteva koji se odnose na performanse i interoperabilnost nadzora za Jedinstveno evropsko nebo, izmenjena i dopunjena Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 1028/2014 od 26. septembra 2014. godine.
Sprovedbena uredba Komisije (EU) br. 1207/2011 data je u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Menadžer mreže (Network Manager) je telo uspostavljeno članom 6. Uredbe (EZ) br. 551/2004 sa zadatkom da kroz dodeljene funkcije unapređuje performanse Evropske mreže za upravljanje vazdušnim saobraćajem. Odlukom Evropske komisije za Menadžera mreže do 31. decembra 2019. godine je nominovan Evrokontrol;
2) nacionalno nadzorno telo u Republici Srbiji je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj;
3) Uredba (EZ) br. 549/2004 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 549/2004 od 10. marta 2004. godine kojom se predviđa okvir za formiranje Jedinstvenog evropskog neba (okvirna Uredba), koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o uslovima i načinu izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi ("Službeni glasnik RS", br. 32/11, 54/12 i 24/13);
4) Uredba (EZ) br. 551/2004 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 551/2004 od 10. marta 2004. godine o organizaciji i korišćenju vazdušnog prostora u Jedinstvenom evropskom nebu (Uredba o vazdušnom prostoru), koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o preuzimanju propisa Evropske unije o upravljanju vazdušnim prostorom i fleksibilnom korišćenju vazdušnog prostora ("Službeni glasnik RS", broj 69/11);
5) Uredba (EZ) br. 552/2004 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 552/2004 od 10. marta 2004. godine o interoperabilnosti Evropske mreže upravljanja vazdušnim saobraćajem (Uredba o interoperabilnosti), koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o preuzimanju propisa Evropske unije o interoperabilnosti Evropske mreže upravljanja vazdušnim saobraćajem ("Službeni glasnik RS", broj 69/11);
6) Uredba (EZ) br. 216/2008 je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 od 20. februara 2008. godine o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju Uputstvo Saveta 91/670/EEZ, Uredba (EZ) br. 1592/2002 i Uputstvo 2004/36/EZ, koja je preuzeta u zakonodavstvo Republike Srbije Pravilnikom o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i nadležnostima Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja ("Službeni glasnik RS", broj 23/12);
7) Downlink je prenos podataka iz vazduhoplova ka stanici ili prijemniku na zemlji;
8) EATMN je skraćenica koja označava Evropsku mrežu za upravljanje vazdušnim saobraćajem.
Izrazi "država članica" i "Zajednica" koji se koriste u Prilogu 1. ovog pravilnika, tumače se saglasno tač. 2. i 3. Aneksa II Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, kao i u skladu sa odgovarajućim odredbama Lisabonskog ugovora kojim se menjaju i dopunjuju Ugovor o Evropskoj uniji i Ugovor o osnivanju Evropske zajednice.
Ostali izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju značenje koje je navedeno u članu 3. Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 1207/2011.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
SPROVEDBENA UREDBA KOMISIJE (EU) BR. 1207/2011 OD 22. NOVEMBRA 2011. GODINE O UTVRĐIVANJU ZAHTEVA KOJI SE ODNOSE NA PERFORMANSE I INTEROPERABILNOST NADZORA ZA JEDINSTVENO EVROPSKO NEBO
Član 1
Ovom uredbom se utvrđuju zahtevi koji se odnose na sisteme koji učestvuju u obezbeđivanju nadzornih podataka, njihove sastavne delove i povezane postupke kako bi se obezbedilo usklađivanje performansi, interoperabilnost i efikasnost ovih sistema u okviru Evropske mreže za upravljanje vazdušnim saobraćajem (EATMN), kao i u svrhu civilno-vojne saradnje.
Član 2
1. Ova uredba se primenjuje na nadzorni lanac koji se sastoji od:
a) nadzornih sistema u vazduhoplovu, njihovih sastavnih elemenata i s njima povezanih postupaka;
b) nadzornih sistema na zemlji, njihovih sastavnih elemenata i s njima povezanih postupaka;
c) sistema za obradu nadzornih podataka, njihovih sastavnih elemenata i s njima povezanih postupaka;
d) komunikacionih sistema zemlja-zemlja koji se koriste za distribuciju nadzornih podataka, njihovih sastavnih elemenata i s njima povezanih postupaka.
2. Ova uredba se primenjuje na sve letove u opštem vazdušnom saobraćaju koji se obavljaju u skladu s pravilima instrumentalnog letenja unutar vazdušnog prostora utvrđenog u članu 1. stav 3. Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 551/2004, izuzev člana 7. st. 3. i 4, koji se primenjuju na sve letove u opštem vazdušnom saobraćaju.
3. Ova uredba se primenjuje na pružaoce usluga u vazdušnom saobraćaju koji pružaju usluge kontrole letenja na osnovu nadzornih podataka, kao i na pružaoce usluga komunikacije, navigacije ili nadzora koji koriste sisteme navedene u stavu 1. ovog člana.
Član 3
Za potrebe ove uredbe primenjuju se definicije iz člana 2. Uredbe (EZ) br. 549/2004.
Primenjuju se, takođe, i sledeće definicije:
1) "nadzorni podaci" su bilo koji podaci unutar nadzornog sistema, bez obzira da li su vremenski označeni, koji se odnose na:
a) 2D poziciju vazduhoplova;
b) vertikalnu poziciju vazduhoplova;
c) položaj vazduhoplova u odnosu na horizont;
d) identitet vazduhoplova;
e) 24-bitnu ICAO adresu vazduhoplova;
f) nameru vazduhoplova;
g) brzinu vazduhoplova;
h) ubrzanje vazduhoplova;
2) "operater" je lice, organizacija ili preduzeće koje obavlja ili nudi obavljanje leta vazduhoplovom;
3) "ADS-B" je automatski zavisni nadzor - emitovanje (automatic dependent surveillance - broadcast), tj. tehnika nadzora kod koje vazduhoplov putem Data Link-a automatski šalje podatke dobijene iz navigacionih sistema i sistema za određivanje položaja koji se nalaze u vazduhoplovu;
4) "ADS-B Out" je slanje ADS-B nadzornih podataka iz vazduhoplova;
5) "štetno ometanje" je smetnja koja sprečava postizanje zahtevanih performansi;
6) "nadzorni lanac" je sistem sastavljen od skupa sastavnih elemenata u vazduhoplovu i na zemlji, koji se upotrebljavaju za utvrđivanje odgovarajućih nadzornih podataka za vazduhoplov, uključujući sisteme za obradu nadzornih podataka, ako su uvedeni;
7) "kooperativni nadzorni lanac" je nadzorni lanac kome su za utvrđivanje nadzornih podataka neophodni sastavni elementi na zemlji i u vazduhoplovu;
8) "sistem za obradu nadzornih podataka" je sistem koji obrađuje sve primljene ulazne nadzorne podatke kako bi se formirala najbolja procena trenutnih nadzornih podataka vazduhoplova;
9) "identifikacija vazduhoplova" je skup slova, brojeva ili njihova kombinacija, koji je identičan pozivnom znaku vazduhoplova ili je njegov kodirani ekvivalent koji se upotrebljava u komunikacijama vazduh-zemlja, a koristi se za identifikaciju vazduhoplova u zemlja-zemlja komunikacijama službi vazdušnog saobraćaja;
10) "državni vazduhoplov" je svaki vazduhoplov koji se koristi u vojne, carinske ili policijske svrhe;
11) "državni vazduhoplov namenjen za prevoz" je državni vazduhoplov sa nepokretnim krilimakoji jenamenjen za prevoz lica i/ili tereta;
12) "ekstrapoliranje" je projektovanje, predviđanje ili proširivanje poznatih podataka na osnovu vrednosti unutar već praćenih vremenskih intervala;
13) "prenesen podatak" je podatak ekstrapoliran za period duži od perioda ažuriranja zemaljskih nadzornih sistema;
14) "vreme primenjivosti" je vreme kada je podatak bio izmeren u nadzornom lancu ili vreme za koje je on bio izračunat u nadzornom lancu;
15) "tačnost" je nivo usklađenosti date vrednosti podatka s njegovom stvarnom vrednošću u vreme izlaza podatka iz nadzornog lanca;
16) "raspoloživost" je nivo operativnosti i dostupnosti sistema ili sastavnog elementa, kada se zahteva njegova upotreba;
17) "integritet" je nivo neotkrivene (na nivou sistema) neusaglašenosti ulazne vrednosti podatka s njegovom izlaznom vrednošću;
18) "kontinuitet" je verovatnoća da će sistem obavljati svoju zahtevanu funkciju bez neplaniranih prekida, pod pretpostavkom da je sistem dostupan na početku nameravane operacije;
19) "pravovremenost" je razlika između vremena izlaza podatka i vremena primenjivosti tog podatka.
Zahtevi koji se odnose na performanse nadzornih sistema
Član 4
1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuju neprekidne operacije u vazdušnom prostoru za koji su nadležni, kao i na granici sa susednim vazdušnim prostorima, primenjujući odgovarajuće minimalne zahteve za razdvajanje vazduhoplova.
2. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuju da se sistemi iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe uvedu, prema potrebi, kao podrška minimalnim zahtevima za razdvajanje vazduhoplova koji se primenjuju u skladu sa stavom 1. ovog člana.
3. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuju da su izlazni podaci nadzornog lanca iz člana 2. stav 1. ove uredbe usklađeni sa zahtevima koji se odnose na performanse nadzornih sistema iz Aneksa I ove uredbe, pod uslovom da su upotrebljene funkcije sastavnih elemenata u vazduhoplovu u skladu sa zahtevima navedenim u Aneksu II ove uredbe.
4. Ako pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi identifikuje vazduhoplov čija avionika pokazuje funkcionalnu nepravilnost, on obaveštava operatera koji obavlja let o odstupanju od zahteva koji se odnose na performanse. Operater istražuje ovaj problem pre započinjanja sledećeg leta i obavlja neophodne popravke u skladu sa uobičajenim postupcima održavanja ili korektivnim postupcima za vazduhoplov i njegovu avioniku.
Zahtevi koji se odnose na interoperabilnost
1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuju da svi nadzorni podaci, koji se iz njihovih sistema utvrđenih u članu 2. stav 1. tač. b) i c) ove uredbe prenose drugim pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, budu usklađeni sa zahtevima navedenim u Aneksu III ove uredbe.
2. Ako pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi prenose nadzorne podatke iz svojih sistema utvrđenih u članu 2. stav 1. tač. b) i c) ove uredbe drugim pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, dužni su da zaključe s njima formalne sporazume za razmenu podataka u skladu sa zahtevima navedenim u Aneksu IV ove uredbe.
3. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuju da najkasnije do 2. januara 2020. godine kooperativni nadzorni lanac bude sposoban da omogući uspostavljanje pojedinačne identifikacije vazduhoplova koristeći identifikaciju vazduhoplova putem downlink-a, dostupnu kod vazduhoplova koji su opremljeni u skladu s Aneksom II ove uredbe.
4. Operateri su dužni da obezbede:
a) da su vazduhoplovi koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe, sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata 8. januara 2015. godine ili nakon tog datuma, opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji ima mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe;
b) da su vazduhoplovi s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg ili s maksimalnom stvarnom brzinom krstarenja većom od 250 čvorova, koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe, sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata 8. juna 2016. godine ili nakon tog datuma, opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji, uz mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe, ima i mogućnosti navedene u Delu B tog aneksa;
c) da su vazduhoplovi s nepomičnim krilima, koji imaju maksimalnu sertifikovanu masu na poletanju veću od 5.700 kg ili maksimalnu stvarnu brzinu krstarenja veću od 250 čvorova, koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata 8. juna 2016. godine ili nakon tog datuma, opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji, uz mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe, ima i mogućnosti navedene u Delu C tog aneksa.
5. Operateri su dužni da obezbede:
a) da su najkasnije do 7. decembra 2017. godine vazduhoplovi koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe, sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata pre 8. januara 2015. godine, opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji ima mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe;
b) da su najkasnije do 7. juna 2020. godine vazduhoplovi s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg ili s maksimalnom stvarnom brzinom krstarenja većom od 250 čvorova, koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe, sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata pre 8. juna 2016. godine, opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji, uz mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe, ima i mogućnosti navedene u Delu B tog aneksa;
c) da su najkasnije do 7. juna 2020. godine vazduhoplovi s nepokretnim krilima, s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg ili s maksimalnom stvarnom brzinom krstarenja većom od 250 čvorova, koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe, sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata pre 8. juna 2016. godine, opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji, uz mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe, ima i mogućnosti navedene u Delu C tog aneksa.
6. Operateri obezbeđuju da vazduhoplovi koji su opremljeni u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana, s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg ili s maksimalnom stvarnom brzinom krstarenja većom od 250 čvorova, obavljaju letove s višestrukim antenama, kako je propisano u stavu 3.1.2.10.4. Aneksa 10. Čikaške konvencije, Knjiga IV, četvrto izdanje, uključujući sve izmene, zaključno sa izmenom broj 85.
7. Države članice mogu da u skladu sa stavom 4. tačka b) i stavom 5. tačka b) ovog člana uvedu zahteve koji se odnose na opremljenost vazduhoplova za sve vazduhoplove koji obavljaju letove iz člana 2. stav 2. ove uredbe u područjima u kojima usluge nadzora obavljaju pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, upotrebom nadzornih podataka utvrđenih u Delu B Aneksa II ove uredbe.
8. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuju da se pre puštanja u rad sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe primene najefikasnija rešenja za njihovo uvođenje, uvažavajući lokalne operativne uslove, ograničenja i potrebe, kao i mogućnosti korisnika vazdušnog prostora.
1. Države članice obezbeđuju da najkasnije do 5. februara 2015. godine transponder sekundarnog nadzornog radara u svakom vazduhoplovu koji leti iznad države članice ne bude podvrgnut prekomernim upitima koje šalju zemaljski nadzorni interogatori ("ground-based surveillance interrogators") i koji izazivaju odgovore ili su, iako ne izazivaju odgovor, dovoljne snage da prekorače minimalni prag prijemnika transpondera sekundarnog nadzornog radara.
2. Za potrebe stava 1. ovog člana, zbir takvih upita ne sme da uzrokuje da transponder sekundarnog nadzornog radara premaši maksimalni broj odgovora u sekundi, isključujući bilo kakva samostalna emitovanja transpondera bez upitnih signala, koji su navedeni u stavu 3.1.1.7.9.1. za Mode A/C odgovore i u stavu 3.1.2.10.3.7.3. za Mode S odgovore Aneksa 10. Čikaške konvencije, Deo IV, četvrto izdanje.
3. Države članice obezbeđuju da najkasnije do 5. februara 2015. godine upotreba zemaljskog predajnika koji se koristi u državi članici ne proizvodi štetno ometanje drugih nadzornih sistema.
4. U slučaju neslaganja između država članica u pogledu mera iz st. 1. i 3. ovog člana, dotične države članice upućuju predmet Komisiji na rešavanje.
1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi procenjuju nivo efikasnosti zemaljskog nadzornog lanca pre njegovog puštanja u upotrebu, kao i redovno tokom njegove upotrebe, u skladu sa zahtevima navedenim u Aneksu V ove uredbe.
2. Operateri su dužni da obezbede da se izvrši provera najmanje svake dve godine ili uvek kada se na određenom vazduhoplovu otkrije nepravilnost, kako bi se podaci iz tačke 3. Dela A Aneksa II, tačke 3. Dela B Aneksa II i tačke 2. Dela C Aneksa II ove uredbe, ako je to primenjivo, pravilno prenosili na izlazu transpondera sekundarnog nadzornog radara koji je ugrađen u vazduhoplov. Ako se bilo koji od podataka ne prenosi pravilno, operater je dužan da istraži ovaj problem pre započinjanja sledećeg leta i da obavi neophodne popravke u skladu sa uobičajenim postupcima održavanja ili korektivnim postupcima za vazduhoplov i njegovu avioniku.
3. Države članice su dužne da obezbede da se dodela 24-bitne ICAO adrese vazduhoplovima koji su opremljeni Mode S transponderom vrši u skladu s poglavljem 9 i njegovim Dodatkom iz Aneksa 10. Čikaške konvencije, Deo III, drugo izdanje, uključujući sve izmene, zaključno sa izmenom broj 85.
4. Operateri su dužni da obezbede da u vazduhoplovima kojima obavljaju letove, svaki Mode S transponder radi s 24-bitnom ICAO adresom vazduhoplova, koja odgovara registraciji koju je dodelila država u kojoj je vazduhoplov registrovan.
1. Države članice obezbeđuju da najkasnije do 7. decembra 2017. godine državni vazduhoplovi koji lete u skladu s članom 2. stav 2. ove uredbe budu opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji ima mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe.
2. Države članice obezbeđuju da najkasnije do 8. juna 2020. godine državni vazduhoplovi koji su namenjeni za prevoz, s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg ili s maksimalnom stvarnom brzinom krstarenja većom od 250 čvorova, koji obavljaju letove u skladu s članom 2. stav 2. ove uredbe, budu opremljeni transponderom sekundarnog nadzornog radara koji, uz mogućnosti navedene u Delu A Aneksa II ove uredbe, ima i mogućnosti navedene u Delu B i Delu C tog aneksa.
3. Države članice će najkasnije do 1. jula 2016. godine dostaviti Komisiji spisak državnih vazduhoplova koji se ne mogu opremiti transponderom sekundarnog nadzornog radara koji je usklađen sa zahtevima navedenim u Delu A Aneksa II ove uredbe, sa obrazloženjem za neopremljenost.
Države članice najkasnije do 1. jula 2018. godine dostavljaju Komisiji spisak državnih vazduhoplova koji su namenjeni za prevoz, s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg ili s maksimalnom stvarnom brzinom krstarenja većom od 250 čvorova, koji se ne mogu opremiti transponderom sekundarnog nadzornog radara koji je usklađen sa zahtevima navedenim u Delu B i Delu C Aneksa II ove uredbe, sa obrazloženjem za neopremljenost.
Obrazloženje za neopremljenost može predstavljati jedan od sledećih razloga:
a) sprečenost iz tehničkih razloga;
b) radi se o državnom vazduhoplovu koji obavlja letove u skladu s članom 2. stav 2, čija će operativna upotreba prestati najkasnije do 1. januara 2020. godine;
c) ograničenja povezana s nabavkom.
4. Ako se državni vazduhoplovi ne mogu opremiti transponderom sekundarnog nadzornog radara iz st. 1. ili 2. ovog člana iz razloga koji su navedeni u stavu 3. tačka c) ovog člana, države članice u obrazloženju navode svoje planove nabavke u vezi s tim vazduhoplovima.
5. Pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju obezbeđuju da se državni vazduhoplovi iz stava 3. ovog člana mogu prihvatiti, pod uslovom da se s njima može bezbedno upravljati u okviru kapaciteta sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem.
6. Države članice objavljuju u nacionalnom Zborniku vazduhoplovnih informacija postupke za upravljanje državnim vazduhoplovima koji nisu opremljeni u skladu sa st. 1. ili 2. ovog člana.
7. Pružaoci usluga u vazdušnom saobraćaju obaveštavaju jednom godišnje državu članicu koja ih je imenovala o svojim planovima za upravljanje državnim vazduhoplovima koji nisu opremljeni u skladu sa st. 1. ili 2. ovog člana. Ti planovi se utvrđuju uzimajući u obzir ograničenja kapaciteta koja su povezana s postupcima iz stava 6. ovog člana.
1. Države članice obezbeđuju da dotične strane najkasnije do 5. februara 2015. godine obave bezbednosnu procenu za sve postojeće sisteme iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe.
2. Države članice obezbeđuju da pre svake promene u postojećim sistemima iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe ili pre uvođenja novih sistema, zainteresovane strane izvrše bezbednosnu procenu, uključujući utvrđivanje opasnosti, procenu rizika i postupke umanjenja rizika.
3. Pri proceni iz st. 1. i 2. ovog člana moraju se, kao minimum, uzeti u obzir zahtevi navedeni u Aneksu VI ove uredbe.
Usaglašenost ili pogodnost za upotrebu sastavnih elemenata
Pre izdavanja EZ deklaracije o usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu iz člana 5. Uredbe (EZ) br. 552/2004, proizvođači sastavnih delova sistema iz člana 2. stav 1. ove uredbe ili njihovi ovlašćeni zastupnici sa sedištem u Uniji procenjuju usaglašenost ili pogodnost za upotrebu tih sastavnih delova u skladu sa zahtevima utvrđenim u Aneksu VII ove uredbe.
Međutim, postupci sertifikacije koji su u skladu s Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 se smatraju prihvatljivim postupcima za procenu usaglašenosti sastavnih elemenata ako obuhvataju dokaz o usaglašenosti s primenjivim zahtevima ove uredbe koji se odnose na interoperabilnost, performanse i bezbednost.
1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi koji mogu da dokažu ili su dokazali da ispunjavaju uslove utvrđene u Aneksu VIII ove uredbe vrše verifikaciju sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe u skladu sa zahtevima utvrđenim u Delu A Aneksa IX ove uredbe.
2. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi koji ne mogu da dokažu da ispunjavaju uslove utvrđene u Aneksu VIII ove uredbe angažuju imenovano telo za verifikaciju sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe. Verifikacija se vrši u skladu sa zahtevima koji su utvrđeni u Delu B Aneksa IX ove uredbe.
3. Postupci sertifikacije koji su u skladu sa Uredbom (EZ) br. 216/2008 smatraju se prihvatljivim postupcima za verifikaciju sistema ako obuhvataju dokaz o usaglašenosti s primenjivim zahtevima ove uredbe koji se odnose na interoperabilnost, performanse i bezbednost.
1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuju da je relevantno osoblje dobro upoznato sa zahtevima koji su utvrđeni u ovoj uredbi i da je odgovarajuće obučeno za poslove koje obavlja.
2. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi:
a) izrađuju i održavaju operativne priručnike koji sadrže potrebna uputstva i informacije koje odgovarajućem osoblju omogućavaju primenu ove uredbe;
b) obezbeđuju da su priručnici iz tačke a) ovog stava dostupni i ažurni, kao i da njihovo ažuriranje i distribucija podležu odgovarajućem upravljanju kvalitetom i dokumentima;
c) obezbeđuju da su metode rada i operativne procedure u skladu sa ovom uredbom.
3. Operateri preduzimaju potrebne mere kako bi obezbedili da je osoblje koje koristi i održava opremu za nadzor upoznato s relevantnim odredbama ove uredbe i da je odgovarajuće obučeno poslove koje obavlja, kao i da su uputstva o načinu upotrebe te opreme dostupna u pilotskoj kabini, ako je to izvodljivo.
4. Države članice obezbeđuju usaglašenost sa ovom uredbom, uključujući objavljivanje relevantnih informacija o opremi za nadzor u nacionalnom Zborniku vazduhoplovnih informacija.
Izuzeci koji se odnose na kooperativni nadzorni lanac
1. U posebnom slučaju, u prilaznim zonama u kojima usluge u vazdušnom saobraćaju pružaju vojne jedinice ili se one pružaju pod vojnim nadzorom i kada ograničenja u vezi s nabavkom sprečavaju usaglašenost s članom 5. stav 3. ove uredbe, države članice moraju da najkasnije do 31. decembra 2017. godine obaveste Komisiju o datumu usaglašavanja kooperativnog nadzornog lanca, koji ne sme biti kasniji od 2. januara 2025. godine.
2. Nakon savetovanja s Menadžerom mreže, a najkasnije do 31. decembra 2018. godine, Komisija može da ponovo razmotri izuzetke o kojima je obaveštena na osnovu stava 1. ovog člana, a koji bi mogli da imaju značajan uticaj na EATMN.
Izuzeci koji se odnose na vazduhoplov
1. Posebni tipovi vazduhoplova sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata pre 8. juna 2016. godine, koji imaju maksimalnu dozvoljenu masu na poletanju veću od 5.700 kg ili maksimalnu stvarnu brzinu krstarenja veću od 250 čvorova i koji na digitalnoj magistrali u vazduhoplovu nemaju na raspolaganju potpuni skup parametara iz Dela C Aneksa II, mogu se izuzeti od ispunjavanja zahteva iz člana 5. stav 5. tačka c) ove uredbe.
2. Posebni tipovi vazduhoplova sa potvrdom o plovidbenosti koja je prvi put izdata pre 1. januara 1990. godine, koji imaju maksimalnu dozvoljenu masu na poletanju veću od 5.700 kg ili maksimalnu stvarnu brzinu krstarenja veću od 250 čvorova, mogu se izuzeti od ispunjavanja zahteva iz člana 5. stav 6. ove uredbe.
3. Dotične države članice će najkasnije do 1. jula 2017. godine dostaviti Komisiji detaljne informacije kojima se obrazlaže potreba za odobravanjem izuzeća za ove posebne tipove vazduhoplova na osnovu kriterijuma iz stava 5. ovog člana.
4. Komisija ispituje zahteve za izuzeće iz stava 3. ovog člana i donosi odluku posle konsultacija s dotičnim stranama.
5. Kriterijumi iz stava 3. ovog člana obuhvataju sledeće:
a) posebne tipove vazduhoplova koji su na kraju svog veka upotrebe;
b) posebne tipove vazduhoplova koji se proizvode u ograničenom broju;
c) nesrazmerne troškovi reinženjeringa.
Ova uredba stupa na snagu dvadesetog dana od dana njenog objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.
Član 4, član 5. st. 1. i 2. i član 7. stav 1. primenjuju se od 13. decembra 2013. godine.
Ova uredba je u celosti obavezujuća i direktno se primenjuje u svim državama članicama.
Zahtevi koji se odnose na performanse iz člana 4. stav 3. ove uredbe
1. Zahtevi koji se odnose na nadzorne podatke
1.1. Svi nadzorni lanci iz člana 4. stav 3. ove uredbe obezbeđuju najmanje sledeće nadzorne podatke:
a) podatke o 2D poziciji (horizontalna pozicija vazduhoplova);
b) status nadzornih podataka:
- kooperativni, nekooperativni, kombinovani,
- prenesen podatak ili ne,
- vreme primenjivosti podataka o 2D poziciji.
1.2. Pored toga, svi kooperativni nadzorni lanci iz člana 4. stav 3. obezbeđuju najmanje sledeće nadzorne podatke:
a) podatke o vertikalnoj poziciji (na osnovu visine po pritisku primljene iz vazduhoplova);
b) operativne identifikacione podatke (identitet vazduhoplova primljen iz vazduhoplova, poput identifikacije vazduhoplova i/ili Mode A koda);
c) dodatne indikatore:
- indikator vanrednog stanja (otmica, prekid radio-veze i stanje nužde),
- posebne indikatore pozicije;
d) status nadzornih podataka (vreme primenjivosti podataka o vertikalnoj poziciji).
2. Zahtevi koji se odnose na performanse nadzornih podataka
2.1. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi definišu zahteve koji se odnose na performanse u pogledu tačnosti, raspoloživosti, integriteta, kontinuiteta i pravovremenosti nadzornih podataka koji se dobijaju iz sistema navedenih u članu 4. stav 3. ove uredbe i koji se koriste za omogućavanje primene nadzornih aplikacija.
2.2. Ocena tačnosti horizontalne pozicije koja je dobijena iz sistema iz člana 4. stav 3. ove uredbe obuhvata, kao minimum, procenu greške horizontalne pozicije.
2.3. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi proveravaju usaglašenost sa zahtevima u vezi sa performansama utvrđenim u skladu s tač. 2.1. i 2.2.
2.4. Provera usaglašenosti se vrši na osnovu nadzornih podataka koji se pružaju korisniku na izlazu nadzornog lanca.
Mogućnosti transpondera sekundarnog nadzornog radara iz člana 4. stav 3, člana 5. stav 4. tačka a) i stav 5. tačka a), člana 7. stav 2. i člana 8. st. 1. i 2.
1. Minimalna mogućnost za transponder sekundarnog nadzornog radara je Mode S nivo 2, koji je sertifikovan u skladu sa st. 2.1.5.1.2., 2.1.5.1.7. i 3.1.2.10. Aneksa 10. Čikaške konvencije, Deo IV, četvrto izdanje, uključujući sve izmene, zaključno sa izmenom broj 85.
2. Svaki uvedeni registar transpondera mora da bude u skladu sa odgovarajućim odeljkom ICAO dokumenta br. 9871 (drugo izdanje).
3. Sledeći podaci stavljaju se na raspolaganje transponderu, a transponder ih šalje putem Mode S protokola i u skladu s formatima navedenim u ICAO dokumentu br. 9871 (drugo izdanje):
a) 24-bitna ICAO adresa vazduhoplova;
b) Mode A kod;
c) visina po pritisku;
d) status leta (na zemlji ili u vazduhu);
e) izveštaj o Data Link mogućnostima:
- vazduhoplovni sistem za izbegavanje sudara (ACAS),
- specifične Mode S usluge,
- identifikacija vazduhoplova,
- squitter funkcija (funkcija periodičnog samostalnog emitovanja Mode S transpondera bez radarskih upitnih signala),
- prepoznavanje upitnog koda identifikatora,
- izveštaj o mogućnostima Ground Initiated Comms.-B (GICB) za opštu upotrebu (indikacija promene),
- broj verzije Mode S podmreže;
f) izveštaj o mogućnostima GICB za opštu upotrebu;
g) identifikacija vazduhoplova;
h) indikacija posebne pozicije (SPI);
i) status vanrednog stanja (stanje nužde, prekid radio-veze, otmica), uključujući upotrebu specifičnih Mode A kodova za označavanje različitih vanrednih stanja;
j) aktivna ACAS uputstva za izbegavanje sudara ako je vazduhoplov opremljen sistemom koji pilotu signalizira opasnost i daje uputstva za izbegavanje sudara II (TCAS II).
4. Transponderu se mogu staviti na raspolaganje i drugi podaci.
5. Podaci iz tačke 4. se šalju transponderom putem Mode S protokola samo ako postupak sertifikacije vazduhoplova i opreme obuhvata prenos ovih podataka putem Mode S protokola.
6. Kontinuitet funkcionisanja transpondera koji podržava Mode S protokol jednak je ili manji od 2.10-4 po satu leta (tj. srednje vreme između grešaka jednako je ili veće od 5.000 sati leta).
Mogućnosti transpondera sekundarnog nadzornog radara iz člana 4. stav 3, člana 5. stav 4. tačka b), stava 5. tačka b) i stava 7, člana 7. stav 2. i člana 8. stav 3. ove uredbe
1. Minimalna mogućnost za transponder sekundarnog nadzornog radara je Mode S nivo 2, koji je sertifikovan u skladu sa st. 2.1.5.1.2., 2.1.5.1.6., 2.1.5.1.7. i 3.1.2.10. Aneksa 10. Čikaške konvencije, Deo IV, četvrto izdanje, uključujući sve izmene, zaključno sa izmenom broj 85.
2. Svaki uvedeni registar transpondera mora da bude u skladu sa odgovarajućim odeljkom ICAO dokumenta br. 9871 (drugo izdanje).
3. Sledeći podaci stavljaju se na raspolaganje transponderu, a transponder ih šalje putem extended squitter ADS-B protokola verzije 2, u skladu s formatima navedenim u ICAO dokumentu br. 9871 (drugo izdanje):
a) 24-bitna ICAO adresa vazduhoplova;
b) identifikacija vazduhoplova;
c) Mode A kod;
d) indikacija specijalne pozicije (SPI), upotrebom istog izvora kao za isti parametar iz Dela A;
e) status vanrednog stanja (stanje nužde, prekid radio-veze, otmica), upotrebom istog izvora kao za isti parametar naveden u Delu A;
f) broj ADS-B verzije (jednako 2);
g) kategorija ADS-B emitera;
h) geodetska horizontalna pozicija koja obuhvata geografsku širinu i geografsku dužinu u skladu s WGS84, i u vazduhu i na zemlji;
i) pokazatelji kvaliteta geodetske horizontalne pozicije (u skladu s granicom očuvanja integriteta (NIC), kategorija 95%-ne navigacione tačnosti za položaj (NACp), nivoom integriteta izvora (SIL) i nivoom uverenja za dizajn sistema (SDA));
j) visina po pritisku, upotrebom istog izvora kao za isti parametar naveden u Delu A;
k) geometrijska visina u skladu s revizijom Svetskog geodetskog sistema iz 1984. godine (WGS84), koja se daje kao dodatak i kodira kao razlika od visine po pritisku;
l) geometrijska vertikalna tačnost (GVA);
m) brzina iznad zemlje i u vazduhu (brzina iznad zemlje u vazduhu u smeru istok-zapad i sever-jug) i na zemlji (smer leta u odnosu na površinu zemlje/putanja na zemlji i kretanje);
n) indikator kvaliteta brzine koji odgovara kategoriji navigacione tačnosti za brzinu (NACv);
o) kodirana dužina i širina vazduhoplova;
p) pomak antene (antenna offset) globalnog sistema satelitske navigacije (GNSS);
q) vertikalna brzina: barometarska vertikalna brzina, upotrebom istog izvora kao za isti parametar naveden u podacima u tački 2. podtačka g) Dela C ako vazduhoplov ima mogućnost i ako se od njega zahteva prenošenje ovog podatka putem Mode S protokola, ili vertikalna brzina u skladu sa globalnim sistemom satelitske navigacije GNSS;
r) visina selektovana na kontrolnoj tabli režima rada/jedinici za upravljanje letom (Mode Control Panel/Flight Control Unit), upotrebom istog izvora kao za isti parametar iz Dela C, ako vazduhoplov ima tu funkciju i ako se od njega zahteva da prenosi ovaj podatak putem Mode S protokola;
s) podešavanje barometarskog pritiska (minus 800 hektoPaskala), upotrebom istog izvora kao za isti parametar naveden u Delu C, ako vazduhoplov ima mogućnost i ako se od njega zahteva prenošenje ovog podatka putem Mode S protokola;
t) aktivna ACAS uputstva za izbegavanje sudara ako je vazduhoplov opremljen sistemom TCAS II, upotrebom istog izvora kao za isti parametar naveden u Delu A.
4. Nadzorni podaci (podaci iz tačke 3. podtač. h), k) i m)) i podaci koji su pokazatelji njihovog kvaliteta (podaci iz tačke 3. podtač. i), l) i n)) šalju se transponderima preko istog fizičkog interfejsa.
5. Izvor podataka koji je povezan s transponderom i koji šalje podatke iz tačke 3. podtač. h) i i) mora da ispunjava sledeće zahteve koji se odnose na integritet podataka:
a) nivo integriteta izvora (SIL, izražen u odnosu na NIC) horizontalne pozicije (podatak iz tačke 3. podtačka (h)), jednak je ili manji od 10-7 po satu leta;
b) propisano vreme za upozorenje (što dovodi do promene pokazatelja kvaliteta NIC) na grešku u određivanju horizontalne pozicije (podatak iz tačke 3. podtačka h)), ako je za postizanje nivoa integriteta izvora horizontalne pozicije potrebno praćenje u vazduhoplovu, jednako je ili manje od deset sekundi.
6. Primarni izvor podataka koji obezbeđuje podatke iz tačke 3. podtač. h) i i) mora da bude, kao minimum, kompatibilan s GNSS prijemnicima koji vrše nezavisno nadgledanje integriteta podataka (RAIM - Recever Autonomous Integrity Monitoring), otkrivanje i isključivanje greške (FDE - Fault Detection and Exclusion), uz izlaz odgovarajućih informacija o statusu merenja, kao i podataka o granici očuvanja integriteta i granici 95%-ne tačnosti.
7. Nivo integriteta sistema u odnosu na izvore podataka koji pružaju podatke iz tačke 3. podtač. f), g) i k)-p) jednaka je ili manja od 10-5 po satu leta.
8. Informacije o pokazateljima kvaliteta (NIC, NACp, SIL, SDA, NACv i GVA) (podaci iz tačke 3. podtač. i), l) i n)) izražavaju stvarne performanse odabranog izvora podataka kakav je on u vreme primenjivosti vrednosti podataka iz tačke 3. podtač. h), k) i m)).
9. U odnosu na obradu podataka iz tačke 3. podtač. a)-t), nivo integriteta sistema transpondera za extended squitter ADS-B protokol, uključujući bilo kakvo međusobno povezivanje avionike s transponderom, jednak je ili manji od 10-5 po satu leta.
10. Ukupno vreme čekanja podataka o horizontalnoj poziciji (podaci iz tačke 3. podtač. h) i i)), jednako je ili manje od 1,5 sekundi u 95% svih prenosa.
11. Nenadoknađeno vreme čekanja podataka o horizontalnoj poziciji (podaci iz tačke 3. podtačka h)), jednako je ili manje od 0,6 sekundi u 95% slučajeva i jednako je ili manje od 1,0 sekundi u 99,9% svih prenosa.
12. Ukupno vreme čekanja podataka o brzini u odnosu na zemlju (podaci iz tačke 3. podtač. m) i n)), jednako je ili manje od 1,5 sekundi u 95% svih prenosa.
13. Ako je transponder postavljen na Mode A kod 1.000, mora da se onemogući emitovanje Mode A kodne informacije preko extended squitter ADS-B protokola.
14. Transponderu se mogu staviti na raspolaganje i drugi podaci.
15. Osim formata rezervisanih za vojne svrhe, podaci iz tačke 14. šalju se transponderom putem extended squitter ADS-B protokola, samo ako postupak sertifikacije vazduhoplova i opreme obuhvata prenos ovih podataka putem extended squitter ADS-B protokola.
16. Kontinuitet funkcionisanja transpondera koji podržava ADS-B protokol jednak je ili manji od 2x10-4 po satu leta (tj. srednje vreme između grešaka jednako je ili veće od 5.000 sati leta).
Dodatne mogućnosti nadzornih podataka transpondera sekundarnog nadzornog radara iz člana 4. stav 3, člana 5. stav 4. tačka c) i stava 5. tačka c, člana 7. stav 2, člana 8. stav 3. i člana 14. stav 1. ove uredbe
1. Svaki uvedeni registar transpondera mora da bude u skladu sa odgovarajućim odeljkom ICAO dokumenta br. 9871 (drugo izdanje).
2. Sledeći podaci stavljaju se na raspolaganje transponderu, a transponder ih na zahtev zemaljskog nadzornog lanca šalje putem Mode S protokola u skladu s formatima navedenim u ICAO dokumentu br. 9871 (drugo izdanje):
a) visina odabrana na MCP/FCU;
b) ugao nagiba;
c) stvarni ugao putanje;
d) brzina u odnosu na zemlju;
e) magnetni kurs;
f) indicirana brzina (IAS) ili Mahov broj;
g) vertikalna brzina (visina po pritisku ili baro-inercijalna);
h) podešavanje barometarskog pritiska (minus 800 hektoPaskala);
i) ugaona brzina putanje ili stvarna brzina, ako ugaona brzina putanje nije dostupna.
3. Transponderu se mogu staviti na raspolaganje i drugi podaci.
4. Podaci iz tačke 3. šalju se transponderom putem Mode S protokola samo ako postupak sertifikacije vazduhoplova i opreme obuhvata prenos ovih podataka putem Mode S protokola.
Zahtevi koji se odnose na razmenu nadzornih podataka iz člana 5. stav 1. ove uredbe
1. Nadzorni podaci koji se razmenjuju između sistema iz člana 2. stav 1. tač. b) i c) ove uredbe moraju da budu u skladu s formatom podataka dogovorenim između dotičnih strana.
2. Nadzorni podaci koji se šalju izvan sistema iz člana 2. stav 1. tač. b) i c) ove uredbe drugim pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, moraju da omogućavaju:
a) identifikaciju izvora podataka;
b) identifikaciju vrste podataka.
3. Nadzorni podaci koji se šalju izvan sistema iz člana 2. stav 1. tač. b) i c) ove uredbe drugim pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi moraju da budu vremenski označeni i izraženi univerzalnim koordinisanim vremenom (UTC).
Zahtevi koji se odnose na sklapanje formalnih sporazuma iz člana 5. stav 2. ove uredbe
Formalni sporazumi između pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi za razmenu nadzornih podataka obuhvataju, kao minimum, sledeći sadržaj:
a) strane u sporazumu;
b) period važenja sporazuma;
c) opseg nadzornih podataka;
d) izvore nadzornih podataka;
e) format razmene nadzornih podataka;
f) komunikaciona sredstva koja se upotrebljavaju za razmenu nadzornih podataka;
g) tačku isporuke usluge nadzornih podataka;
h) zahtevi u vezi sa kvalitetom nadzornih podataka u smislu:
- pokazatelja performansi ili parametara koji se koriste za praćenje kvaliteta nadzornih podataka,
- metoda i alata koji se koriste za merenje kvaliteta nadzornih podataka,
- učestalosti merenja kvaliteta nadzornih podataka,
- postupaka izveštavanja o kvalitetu podataka,
- za svaki pokazatelj efikasnosti definiše se prihvatljiv opseg vrednosti, zajedno s postupkom koji se primenjuje ako je vrednost izvan definisanog opsega,
- identifikacija strane koja je odgovorna da proveri i obezbedi da su ispunjeni zahtevi koji se odnose na kvalitet;
i) dogovoreni nivoi usluga u smislu:
- sati raspoloživosti,
- kontinuiteta,
- integriteta,
- srednjeg vremena između kvarova,
- vremena reakcije u slučaju prekida rada,
- postupaka za planiranje i izvođenje preventivnog održavanja;
j) postupci upravljanja promenom;
k) dogovori o izveštavanju uzimajući u obzir performanse i raspoloživost, uključujući nepredviđene prekide rada;
l) dogovori o upravljanju i koordinaciji;
m) dogovori o zaštiti i obaveštavanju u vezi sa zemaljskim nadzornim lancem.
Zahtevi za proveru nivoa performansi nadzornih lanaca iz člana 7. stav 1. ove uredbe
1. Procena nivoa tekućeg stanja performansi efikasnosti sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe obavlja se u delu vazdušnog prostora u kojem se pružaju odgovarajuće usluge nadzora upotrebom tih sistema.
2. Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi periodično proveravaju sistem i njegove sastavne elemente, razvijaju i jačaju sistem vrednovanja performansi. Učestalost provera se dogovara s nacionalnim nadzornim telom uvažavajući specifičnosti sistema i njegovih sastavnih elemenata.
3. Pre sprovođenja promene uređenja vazdušnog prostora, potrebna je provera sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe kako bi se proverilo da li oni u novom opsegu rada još uvek ispunjavaju zahtevanu efikasnost.
Zahtevi iz člana 9. ove uredbe
1. Zahtevi koji se odnose na performanse sistema navedeni u članu 4. ove uredbe;
2. Zahtevi koji se odnose na interoperabilnost navedeni u članu 5. st. 2, 3. i 7. ove uredbe;
3. Zahtevi koji se odnose na zaštitu spektra navedeni u članu 6. ove uredbe;
4. Zahtevi koji se odnose na odgovarajuće procedure navedeni u članu 7. ove uredbe;
5. Zahtevi koji se odnose na državne vazduhoplove navedeni u članu 8. stav 5. ove uredbe;
6. Dodatni zahtevi navedeni u članu 12. stav 3. ove uredbe;
7. Zahtevi koji se odnose na razmenu nadzornih podataka navedeni u tački 3. Aneksa III ove uredbe.
Zahtevi za procenu usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu sastavnih elemenata iz člana 10. ove uredbe
1. Postupcima verifikacije usaglašenosti dokazuje se usaglašenost ili pogodnost za upotrebu sastavnih elemenata u odnosu na primenjive zahteve ove uredbe, pri upotrebi tih sastavnih elemenata u uslovima testiranja.
2. Proizvođač upravlja postupcima procene usaglašenosti i posebno:
a) određuje odgovarajuće uslove testiranja;
b) verifikuje da su u planu testiranja opisani sastavni elementi u uslovima testiranja;
c) verifikuje da su planom testiranja u potpunosti obuhvaćeni primenjivi zahtevi;
d) obezbeđuje doslednost i kvalitet tehničke dokumentacije i plana testiranja;
e) planira organizaciju testiranja, osoblje, ugradnju i konfiguraciju platforme za testiranje;
f) obavlja ispitivanja i testiranja u skladu s planom testiranja;
g) piše izveštaj u kojem su prikazani rezultati ispitivanja i testiranja.
3. Proizvođač obezbeđuje da sastavni elementi iz člana 10. ove uredbe, koji su integrisani u uslove testiranja, ispunjavaju primenjive zahteve ove uredbe.
4. Nakon uspešno obavljene verifikacije usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu, proizvođač, na vlastitu odgovornost, sastavlja EZ deklaraciju o usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu, navodeći posebno primenjive zahteve ove uredbe koje sastavni elementi ispunjavaju i odgovarajuće uslove upotrebe u skladu s tačkom 3. Aneksa III Uredbe (EZ) br. 552/2004.
Uslovi iz člana 11. st. 1. i 2. ove uredbe
1. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi uspostavlja metode izveštavanja unutar organizacije, kojima se obezbeđuje i dokazuje nepristrasnost i nezavisnost procene u odnosu na postupke verifikacije.
2. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuje da osoblje koje učestvuje u procesima verifikacije obavlja provere s najvećim mogućim profesionalnim integritetom i najvećom mogućom tehničkom stručnošću, kao i da je oslobođeno od bilo kakvih pritisaka i podsticaja, posebno finansijske prirode, koji bi mogli da utiču na njegovu procenu ili na rezultate njihovih provera, posebno od strane lica ili grupe lica na koje utiču rezultati tih provera.
3. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuje da osoblje koje učestvuje u postupcima verifikacije ima pristup opremi koja mu omogućava da ispravno obavi potrebne provere.
4. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuje da je osoblje koje učestvuje u procesima verifikacije dobro tehnički i profesionalno osposobljeno, da ima zadovoljavajuće znanje o zahtevima verifikacije koju mora da sprovede, odgovarajuće iskustvo na takvim poslovima, kao i potrebnu sposobnost za izradu deklaracija, zapisnika i izveštaja kojima se dokazuje da je verifikacija obavljena.
5. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuje da je osoblje koje učestvuje u procesima verifikacije sposobno za nepristrasno obavljanje provera. Novčana naknada koju dobija ne sme da zavisi od broja izvedenih provera niti od rezultata tih provera.
Zahtevi za verifikaciju sistema iz člana 11. stav 1. ove uredbe
1. Verifikacijom sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe dokazuje se usaglašenost tih sistema sa zahtevima ove uredbe koji se odnose na interoperabilnost, performanse i bezbednost, u okruženju za procenu koje odražava operativni kontekst tih sistema.
2. Verifikacija sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe sprovodi se u skladu s odgovarajućim i priznatim postupcima testiranja.
3. Alati za testiranje koji se koriste za verifikaciju sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe moraju da imaju odgovarajuće funkcionalnosti.
4. Verifikacijom sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe dobijaju se elementi tehničkog dosijea koji se zahteva tačkom 3. Aneksa IV Uredbe (EZ) br. 552/2004, uključujući sledeće elemente:
a) opis implementacije;
b) izveštaj o ispitivanjima i testovima sprovedenim pre puštanja sistema u rad.
5. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi upravlja aktivnostima verifikacije, a posebno:
a) određuje odgovarajuće operativno i tehničko okruženje za procenu, koje odražava operativno okruženje;
b) verifikuje da plan testiranja opisuje integraciju sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe u operativno i tehničko okruženje za procenu;
c) verifikuje da plan testiranja u potpunosti obuhvata primenjive zahteve ove uredbe koji se odnose na interoperabilnost, performanse i bezbednost;
d) osigurava doslednost i kvalitet tehničke dokumentacije i plana testiranja;
e) planira organizaciju testiranja, osoblje, ugradnju i konfiguraciju platforme za testiranje;
f) obavlja ispitivanja i testove na način koji je naveden u planu testiranja;
g) sastavlja izveštaj u kome su prikazani rezultati ispitivanja i testiranja.
6. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuje da sistemi iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe, upotrebljeni u operativnom okruženju za procenu, ispunjavaju zahteve ove uredbe koji se odnose na interoperabilnost, performanse i bezbednost.
7. Posle uspešne verifikacije usaglašenosti, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi sastavljaju EZ deklaraciju o verifikaciji sistema i dostavljaju je nacionalnom nadzornom telu zajedno sa tehničkim dosijeom, kako se zahteva članom 6. Uredbe (EZ) br. 552/2004.
Zahtevi za verifikaciju sistema iz člana 11. stav 2. ove uredbe
1. Verifikacijom sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe dokazuje se usaglašenost tih sistema sa zahtevima ove uredbe koji se odnose na interoperabilnost, performanse i bezbednost u okruženju za procenu koje odražava operativni kontekst ovih sistema.
2. Verifikacija sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe se sprovodi u skladu s odgovarajućim i priznatim postupcima testiranja.
3. Alati za testiranje koji se koriste za verifikaciju sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe moraju da imaju odgovarajuće funkcionalnosti.
4. Verifikacijom sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe dobijaju se elementi tehničkog dosijea koji se zahteva tačkom 3. Aneksa IV Uredbe (EZ) br. 552/2004, uključujući sledeće elemente:
a) opis implementacije;
b) izveštaj o ispitivanjima i testovima koji su sprovedeni pre puštanja sistema u rad.
5. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi određuje odgovarajuće operativno i tehničko okruženje za procenu koje odražava operativno okruženje, a aktivnosti verifikacije obavlja imenovano telo.
6. Nominovano telo upravlja aktivnostima verifikacije i posebno:
a) verifikuje da plan testiranja opisuje integraciju sistema iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe u operativno i tehničko okruženje za procenu;
b) verifikuje da plan testiranja u potpunosti pokriva primenjive zahteve ove uredbe koji se odnose na interoperabilnost, performanse i bezbednost;
c) osigurava doslednost i kvalitet tehničke dokumentacije i plana testiranja;
d) planira organizaciju testiranja, osoblje, ugradnju i konfiguraciju platforme za testiranje;
e) obavlja ispitivanja i testiranja, kako je navedeno u planu testiranja;
f) piše izveštaj u kojem su prikazani rezultati ispitivanja i testiranja.
7. Imenovano telo obezbeđuje da sistemi iz člana 2. stav 1. tač. b), c) i d) ove uredbe, upotrebljeni u operativnom okruženju za procenu, ispunjavaju zahteve ove uredbe koji se odnose na interoperabilnost, performanse i bezbednost.
8. Posle uspešno obavljenih poslova verifikacije, imenovano telo sastavlja sertifikat o usaglašenosti u odnosu na poslove koje je obavilo.
9. Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi sastavlja zatim EZ deklaraciju o verifikaciji sistema i dostavlja je nacionalnom nadzornom telu zajedno s tehničkim dosijeom, u skladu sa članom 6. Uredbe (EZ) br. 552/2004.