POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA PIROTA("Sl. list grada Niša", br. 74/2016) |
Ovim Poslovnikom uređuje se način pripreme, vođenje i rad sednice Skupštine grada Pirota (u daljem tekstu: Skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika.
Sednice Skupštine su javne.
Skupština može odlučiti da sednica Skupštine ne bude javna iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom.
U Skupštini je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
1. Prva - konstitutivna sednica
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Ukoliko predsednik Skupštine iz prethodnog saziva ne sazove sednicu novog saziva u roku iz stava 1 ovog člana, sednicu novog saziva sazvaće najstariji odbornik, ili jedan od sledećih po starosti, u roku od 10 dana od isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Do izbora predsednika Skupštine prvu sednicu otvara i njome rukovodi najstariji odbornik koji prisustvuje sednici (u daljem tekstu: predsedavajući), kome u radu pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Dnevni red prve - konstitutivne sednice, po pravilu, sadrži:
1. Razmatranje izveštaja Gradske izborne komisije,
2. Izbor Verifikacionog odbora,
3. Izveštaj Verifikacionog odbora,
4. Donošenje Odluke o verifikaciji mandata odbornika,
5. Donošenje Poslovnika Skupštine,
6. Izbor predsednika Skupštine,
7. Izbor zamenika predsednika Skupštine,
8. Postavljenje sekretara Skupštine,
9. Izbor gradonačelnika grada, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini verifikacijom mandata.
Verifikaciju (potvrđivanje) mandata izabranih odbornika vrši Skupština na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora.
Odbornici, na prvoj, konstitutivnoj sednici Skupštine, biraju Verifikacioni odbor, koji završava sa radom kada Skupština izvrši verifikaciju mandata odbornika.
Verifikacioni odbor čine tri odbornika.
Sastav Verifikacionog odbora predlaže predsedavajući na sednici Skupštine.
Verifikacioni odbor je izabran ako je glasala većina prisutnih odbornika.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima odbornika i uverenja o izboru za svakog odbornika, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije, da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa i o tome podnosi Skupštini izveštaj u pisanoj formi, odmah po završetku sa radom.
Izveštaj Verifikacionog odbora Skupština pretresa u celini.
Na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, lice koje predsedava konstitutivnom sednicom Skupštine konstatuje da je Izborna komisija podnela izveštaj o sprovedenim izborima i koja su uverenja o izboru za odbornike u saglasnosti sa tim izveštajem, čime je potvrđen mandat novoizabranim odbornicima.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno odbornik na sednici, predloži da se verifikacija mandata pojedinom odborniku odloži ili da mu se mandat ne verifikuje, o svakom takvom predlogu glasa se posebno.
Odbornik čija je verifikacija mandata odložena ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i da učestvuje u njenom radu bez prava odlučivanja najduže 30 dana.
Posle tog roka njegov mandat se verifikuje ili se preduzimaju zakonom propisane radnje u smislu dodele mandata drugom odborniku.
Skupština može odložiti verifikaciju mandata pojedinog odbornika i zaključiti da Gradska izborna komisija izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru odbornika i o tome obavesti Skupštinu, najdalje u roku od 30 dana.
O verifikaciji mandata iz prethodnog stava Skupština će odlučivati posle podnetog izveštaja Gradske izborne komisije.
Danom potvrđivanja mandata novih odbornika prestaje mandat odbornika iz prethodnog saziva.
III IZBOR PREDSEDNIKA, ZAMENIKA PREDSEDNIKA I POSTAVLJENJE SEKRETARA SKUPŠTINE
Skupština ima predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine, na predlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Odbornik može učestvovati u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost i potpise odbornika.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanoj formi.
Sekretar Skupštine upoznaje odbornike sa svim primljenim predlozima kandidata za predsednika Skupštine.
U ime predlagača izvestilac može obrazložiti predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi i iznese svoj program rada.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Odbornik može na sednici izneti mišljenje o predloženim kandidatima.
Nakon završenog pretresa, Skupština na predlog predsedavajućeg utvrđuje listu kandidata po azbučnom redu prezimena kandidata.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući Skupštine, kome pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Tajno glasanje se vrši glasačkim listićima, koji su iste veličine, oblika i boje i koji su overeni pečatom Skupštine. Broj štampanih glasačkih listića jednak je broju odbornika.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj. Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Kada je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine, glasanje se vrši zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga.
Glasati se može za jednog kandidata i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni listić, listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
Utvrđivanju rezultata glasanja prisustvuje i predstavnik predlagača svakog kandidata o kome se glasalo.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova ukupnog broja odbornika.
Ako je predloženo više kandidata, a ni jedan nije dobio većinu, ponoviće se izbor i to između dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Skupštine nije izabran ponavlja se postupak izbora, s tim što se više ne mogu predložiti kandidati koji u dosadašnjem glasanju nisu dobili potreban broj glasova.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata i preuzima vođenje sednice.
Predsednik Skupštine:
- organizuje rad Skupštine;
- saziva i predsedava sednicama Skupštine;
- stara se o primeni Poslovnika Skupštine;
- stara se o blagovremenom i usklađenom radu Skupštine i njenih radnih tela;
- predstavlja Skupštinu;
- potpisuje akta koja donosi Skupština;
- vrši i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom, odlukama Skupštine i ovom poslovnikom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran ukoliko podnese ostavku ili bude razrešen.
Predsednik Skupštine podnosi ostavku u pisanoj formi.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine ako je ostavku podneo između dve sednice. Skupština bez glasanja utvrđuje da je prestao mandat predsedniku Skupštine danom podnošenja ostavke, tako što zamenik konstatuje da mu je podnošenjem ostavke prestala funkcija.
Do izbora novog predsednika Skupštinom predsedava zamenik predsednika Skupštine.
Predsedniku Skupštine može prestati funkcija razrešenjem sa te funkcije.
Predlog za razrešenje predsednika pre isteka mandata može podneti najmanje jedna trećina odbornika Skupštine.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Razrešenje predsednika se vrši na isti način i po postupku koji je predviđen za njegov izbor.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način i po istom postupku kao i predsednik Skupštine.
Zameniku predsednika može prestati funkcija pre isteka mandata ostavkom po postupku kao i u slučaju ostavke predsednika Skupštine.
Skupština ima sekretara, koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Glasanje za postavljenje sekretara je javno.
Za sekretara Skupštine postavljen je kandidat za koga je glasala većina od ukupnog broja odbornika.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.
Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.
Sekretaru Skupštine može prestati funkcija i pre isteka mandata, ostavkom. Predlog se podnosi u pisanoj formi.
IV IZBOR GRADONAČELNIKA GRADA, ZAMENIKA GRADONAČELNIKA I ČLANOVA GRADSKOG VEĆA
Gradonačelnika bira Skupština, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao gradonačelnika.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, kao i članovi Gradskog veća čiji je broj utvrđen Statutom grada i koje bira Skupština, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća, zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Članovi Gradskog veća koje bira Skupština ne mogu istovremeno biti i odbornici, a mogu biti zaduženi za jedno ili više određenih područja iz nadležnosti grada.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća mogu biti na stalnom radu u Gradu.
O predloženim kandidatima za gradonačelnika grada, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, Skupština odlučuje istovremeno.
Tajno glasanje vrši se zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga u celini, po postupku predviđenim ovim Poslovnikom za donošenje odluka Skupštine tajnim glasanjem.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazložen predlog najmanje trećine odbornika na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
1. Obrazovanje i sastav radnih tela
Za razmatranje i pretresanje pitanja iz nadležnosti Skupštine i vršenja drugih poslova u skladu sa ovim Poslovnikom, obrazuju se stalna radna tela.
Članovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni period za koji je izabrana Skupština.
Skupština, po potrebi, obrazuje povremena radna tela (komisije, radne grupe odbornika) radi razmatranja određenih pitanja i izvršavanja posebnih zadataka iz nadležnosti Skupštine.
Za članove radnih tela, pored odbornika imenuje se i određeni broj građana.
Predsednik radnog tela imenuje se iz reda odbornika.
Stalna radna tela imaju po pet članova, osim Administrativne komisije koja ima 7 članova.
Privremena i anketna radna tela obrazuje Skupština za izvršavanje posebnih zadataka i ona prestaju sa radom po izvršenju zadataka za koje su obrazovana.
Sastav radnih tela predlažu odborničke grupe, srazmerno broju odbornika.
Odbornik može biti član najviše dva radna tela Skupštine.
O predloženoj listi za izbor radnih tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Radno telo je obrazovano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako Radno telo ne bude izabrano ponavlja se ceo postupak.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela, po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu najmanje 1/3 članova radnog tela, a dužan je sazvati sednicu ako to traži predsednik Skupštine. Ako i u tom slučaju predsednik radnog tela ne sazove sednicu, sednicu saziva predsednik Skupštine.
U slučaju sprečenosti predsednika sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine, a radno telo bira predsedavajućeg za tu sednicu.
Radno telo radi u sednici, kojoj prisustvuje većina članova radnog tela, a odlučuje većinom glasova prisutnih članova radnog tela.
Sednica radnog tela saziva se najkasnije 3 dana pre održavanja sednice, a može se sazvati i u kraćem roku ako za to postoje razlozi.
Sednici radnog tela obavezno prisustvuje predstavnik predlagača akta koji se razmatra na sednici.
U radu radnog tela mogu učestvovati i članovi Gradskog veća, zavisno od pitanja koje je na dnevnom redu.
U radu radnog tela mogu, po pozivu, učestvovati stručni i naučni radnici i druga lica, bez prava odlučivanja.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga radno telo može, preko svog predsednika, tražiti od Gradske uprave podatke i informacije od značaja za njegov rad.
Radno telo određuje svog izvestioca koji može na sednici Skupštine obrazložiti izveštaj.
Na sednici radnog tela vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose naročito: imena prisutnih, pitanja koja su razmatrana, mišljenja i predlozi i predlozi radnog tela, svako izdvojeno mišljenje, kao i izvestioci koje je odredilo radno telo.
Zapisnik potpisuje predsednik radnog tela i lice koje je vodilo zapisnik.
Stalne komisije Skupštine su:
1. Komisija za razvoj, privredu i budžet,
2. Komisija za urbanizam i stambeno komunalne delatnosti,
3. Komisija za javne službe,
4. Komisija za propise,
5. Komisija za predstavke i žalbe,
6. Komisija za administrativna pitanja,
7. Komisija za razvoj poljoprivrede i sela.
Sastav, nadležnost i način rada stalnih radnih tela, utvrđuje se aktom o njihovom obrazovanju i posebnom odlukom, koju donosi Skupština, u skladu sa Statutom Grada.
VI DONOŠENJE SKUPŠTINSKIH AKATA
Skupština donosi opšte i pojedinačne akte.
Opšti akti Skupštine su budžet, završni račun, programi, planovi, odluke i preporuke.
Pojedinačni akti Skupštine su: rešenja i zaključci.
Odlukom se uređuju pitanja iz određenih oblasti koje spadaju u nadležnosti grada.
Programima i planovima se normativno uređuju pitanja iz pojedinih oblasti rada i iz nadležnosti grada za predstojeći period.
Preporukom se predlaže način rešavanja pojedinih pitanja i realizacija pojedinih obaveza i ista nema obavezujuću snagu.
Rešenjem se imenuje, obrazuje, utvrđuje, određuje neka pravna stvar, kada se odlučuje o pojedinačnim pravima i obavezama pojedinačnih subjekata.
Zaključkom se preciziraju stavovi, odnosno opredeljenja, mišljenja, konstatacije, zaduženja i ovlašćenja, povodom razmatranja određenih pitanja.
Autentičnim tumačenjem se daje tumačenje akata ili pojedinih njihovih odredaba koje Skupština donosi.
Zahtev za davanje autentičnog tumačenja opšteg akta može da podnese svako zainteresovano lice.
Komisija za propise ceni da li je zahtev za davanje autentičnog tumačenja opravdan i zadužuje nadležnu organizacionu jedinicu gradske uprave da sačini predlog tumačenja i dostavlja ga Skupštini, a ako oceni da zahtev nije opravdan izveštava Skupštinu koja o tome odlučuje.
Pravo predlaganja odluka i drugih akata za donošenje na sednicama Skupštine imaju Gradsko veće, gradonačelnik, odbornik, odborničke grupe i građani podnošenjem građanske inicijative, u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama Skupštine.
Nacrt odluke i drugog akta za donošenje na sednici Skupštine priprema Gradska uprava i dostavlja ih Gradskom veću, koje utvrđuje predlog odluke i drugog akta.
Predlog se podnosi u obliku u kome se akt donosi i mora da bude obrazložen.
Obrazloženje sadrži: osnov i razloge donošenja, objašnjenje cilja koji se želi postići i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta.
Predlog se, pre razmatranja u Skupštini, razmatra u nadležnim radnim telima.
Nadležna radna tela u svojim mišljenjima mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog u celini ili predložiti da Skupština donese odluku ili drugi akt u tekstu izmenjenom delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač i da predlog ne prihvati.
Skupština o predlogu, koji je stavljen na dnevni red sednice, odlučuje posle pretresa, sem u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
Po zaključenju pretresa o pojedinoj tački, predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč, a rasprava se o istoj tački ne može ponovo otvoriti.
Posle zaključenog pretresa prelazi se na glasanje o predlogu.
O predlogu se glasa u celini. Ako je stavljen amandman, prvo se odlučuje o njemu, a onda o predlogu u celini.
Predlagač akta, odnosno njegov predstavnik, može na početku pretresa, da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u pretresu sve do zaključenje pretresa o predlogu, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Predlagač ima pravo da povuče predlog sve do zaključenja pretresa o predlogu na sednici Skupštine.
U slučaju podnošenja inicijative za donošenje akata iz nadležnosti Skupštine, inicijativu razmatra i nacrt akta izrađuje nadležno odeljenje Gradske uprave i isti dostavlja Gradskom veću.
Predlog za izmenu i dopunu predloga odluka i drugih akata podnosi se putem amandmana.
Amandman može podneti odbornik, odbornička grupa, gradonačelnik, gradsko veće i stalno radno telo Skupštine.
Skupština prvo odlučuje o prispelim amandmanima odbornika po redosledu podnošenja, zatim, o amandmanima odborničkih grupa, gradonačelnika i gradskog veća i nadležnih stalnih radnih tela.
Amandman se podnosi u pisanom obliku sa obrazloženjem, najkasnije jedan dan pre održavanja sednice, a kada je sednica sazvana hitno, amandman se može podneti na samoj sednici.
Predlagač odluka i drugih akata može podnositi amandmane sve do zaključenja pretresa predloga.
O amandmanu se obavezno izjašnjava predlagač.
O podnetom amandmanu može raspravljati samo podnosilac amandmana i predlagač akta na koji se amandman odnosi.
Ukoliko je podnosilac amandmana odbornička grupa o amandmanu govori predsednik odborničke grupe.
Dužina izlaganja lica iz stava 1. i 2. ovog člana ne može trajati duže od 2 minuta.
Skupština odlučuje najpre o amandmanima podnetim pre održavanja sednice.
Amandman koji podnese predlagač, postaje sastavni deo predloga i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje tog člana.
Akti koje donosi Skupština, a za čije donošenje je zakonom propisana prethodna saglasnost ili mišljenje nadležnog ministarstva, mogu se donositi na sednici, tek po dobijanju saglasnosti, odnosno mišljenja i u skladu sa istima.
Na sednici Skupštine akt se izuzetno, može doneti i po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donese samo akt kojim se regulišu pitanja i odnosi, za čije uređivanje postoji neodložna potreba ili bi donošenje takvog akta u redovnom postupku moglo da izazove štetne posledice.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima najkasnije do početka sednice, u obliku u kome se akt donosi.
4. Čuvanje i objavljivanje akata
Na izvornik odluke i drugog akta Skupštine i na izvornik autentičnog tumačenja stavlja se pečat Skupštine.
Izvornikom odluke, odnosno drugog akta ili autentičnog tumačenja, smatra se tekst odluke, odnosno drugog akta ili autentičnog tumačenja usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik odluke, odnosno drugog akta Skupštine i autentičnog tumačenja, čuva se u Skupštini.
O izradi izvornika, stavljanju pečata, njihovom čuvanju i evidenciji, stara se sekretar Skupštine.
Akta koje donosi Skupština objavljuju se u "Službenom listu Grada Niša".
O objavljivanju odluka i drugih akata Skupštine i autentičnih tumačenja stara se sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta odluke, drugog akta ili autentičnog tumačenja, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu odluke i drugog akta ili autentičnog tumačenja, ako za tim ima potrebe.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednica uz pomoć sekretara Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili 1/3 odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od petnaest dana od dana podnošenja zahteva.
Pisani predlog za sazivanje Skupštine sadrži predlog dnevnog reda sednice, a predložene tačke moraju biti iz nadležnosti Skupštine, utvrđene zakonom i Statutom.
Ako predlog ne ispunjava uslove predviđene stavom 2. ovog člana, predsednik Skupštine će isti obrazloženim zaključkom odbaciti.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 1 ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije na 5 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Odbornicima se sa pozivom dostavlja i predlog dnevnog reda, odgovarajući materijal za pitanja koja se predlažu za dnevni red, kao i zapisnik sa prethodne sednice.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, predsednik Skupštine može sazvati sednicu Skupštine sa rokom kraćim od 5 dana, a dnevni red za ovu sednicu može predložiti na samoj sednici.
Kada se sednica održava shodno prethodnom članu ovog stava, na samoj sednici mogu se podnositi amandmani u pisanoj formi ili usmeno.
Za sednicu Skupštine, pored odbornika, pozivaju se gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, članovi gradskog veća, pomoćnici gradonačelnika, načelnik Gradske uprave, gradski pravobranilac i rukovodioci osnovnih organizacionih jedinica Gradske uprave.
Navedena lica iz stava 1. mogu izneti mišljenja o važnim pitanjima iz njihove nadležnosti.
Po potrebi na sednicu se mogu pozvati i predstavnici organa i organizacija, kao i pojedinci, stručnjaci za određena pitanja i druga lica.
2. Otvaranje sednice i dnevni red
Pošto otvori sednicu, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik, na osnovu izveštaja sekretara, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za punovažno odlučivanje.
Za početak punovažnog odlučivanja i rada na sednici potrebno je prisustvo većine od ukupnog broja odbornika.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Ako se utvrdi da ne postoji kvorum, predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan ili čas. O odlaganju sednice pismeno se obaveštavaju odbornici koji su odsutni.
Sednice Skupštine i njenih radnih tela su javne.
Sednice Skupštine i njenih radnih tela mogu biti zatvorene za javnost. Obrazloženi predlog o tome daje predsednik Skupštine. O tom predlogu glasa se bez pretresa.
Dnevni red predlaže predsednik Skupštine.
Izmene i dopune predloženog dnevnog reda mogu predlagati odbornici, odborničke grupe, gradonačelnik i Gradsko veće.
Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine u pisanoj formi, najkasnije 48 sati pre održavanja sednice.
U slučaju nepoštovanja roka za izmenu i dopunu dnevnog reda predsednik Skupštine će predlog zaključkom odbaciti.
U postupku utvrđivanja dnevnog reda pojedinačno se odlučuje o svakom konkretnom predlogu, redosledom datih predloga, bez rasprave, a predlagač izmena i dopuna dnevnog reda može dodatno obrazložiti predlog ne duže od 2 minuta.
Dnevni red se utvrđuje u celosti sa izmenama i dopunama uvaženim kod pojedinačnih predloga.
Utvrđivanje dnevnog reda vrši se na početku sednice većinom glasova prisutnih odbornika.
Pre prelaska na dnevni red usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
Izuzetno, u slučaju da se u roku od 30 dana održe dve sednice, zapisnici sa održanih sednica, usvajaju se na narednoj sednici.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez pretresa.
Potrebna obaveštenja o značajnim radnjama između dve sednice, pre nego što pređe na dnevni red, daje predsednik Skupštine usmeno.
O ovome se ne otvara pretres.
Pretres tačaka dnevnog reda vrši se po utvrđenom redosledu.
Skupština može u toku sednice, ako se to pokaže celishodnim, bez rasprave, spojiti pretres po pojedinim tačkama dnevnog reda i izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda.
Pre ili posle rasprave o tački dnevnog reda Skupština može odlučiti da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda i da se vrati ovlašćenom predlagaču radi ponovne analize.
Pre pretresa svakog pitanja, predstavnik predlagača može dati uvodno izlaganje.
Posle podnošenja uvodnog izlaganja, otvara se pretres o konkretnom pitanju.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika.
Gradonačelniku i sekretaru Skupštine daje se reč kada je zatraže.
Ukupno vreme rasprave po jednoj tački dnevnog reda iznosi 90 minuta.
Vreme iz stava 1. ovog člana raspoređuje se na odborničke grupe srazmerno broju odbornika te odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe i odbornik odborničke grupe mogu koristiti ukupno vreme rasprave po jednoj tački dnevnog reda koje pripada toj odborničkoj grupi.
Predsednik odborničke grupe ima pravo da pored vremena utvrđenog stavom 2. ovog člana, iskoristi još 2 minuta po tački dnevnog reda.
Predsednik Skupštine će u slučaju prekoračenja vremena određenog za izlaganje opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako govornik u toku narednog minuta ne završi izlaganje, oduzeće mu reč.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda predsednik će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori predsednik će mu oduzeti reč.
Niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine.
Svaki akt i radnja koja predstavlja odstupanje od utvrđene procedure u radu skupštine predstavlja povredu Poslovnika.
Odborniku koji želi da govori o povredi Poslovnika, predsednik Skupštine daje reč čim je zatraži, odnosno odmah po završetku izlaganja prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede član Poslovnika koji je, po njegovom mišljenju, povređen, da ga citira i obrazloži.
Odbornik može govoriti o povredi Poslovnika najviše 2 minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje povodom navedene povrede Poslovnika.
Ako odbornik nije zadovoljan objašnjenjem predsednika Skupštine, o povredi Poslovnika odlučuje Skupština bez pretresa.
Skupština odlučuje o eventualnoj povredi Poslovnika većinom glasova prisutnih odbornika.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku, koji nije član iste odborničke grupe ili drugom licu koje prisustvuje sednici, navodeći njegovo ime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik odnosno lice na koje se izlaganje odnosi ima pravo na repliku, i tom odborniku odnosno licu na koje se izlaganje odnosi, predsednik Skupštine odmah daje reč.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku, koaliciju stranaka ili grupu građana čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe ili lice koje on ovlasti.
Replika ne može trajati duže od 2 minuta.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana.
Skupština odlučuje većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
O donošenju Statuta, budžeta, urbanističkih planova i drugih akata predviđenih Zakonom i Statutom Grada, Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Odbornik ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje.
Glasanje na sednici je javno i vrši se dizanjem ruku, osim ako Zakonom, Statutom, ovim Poslovnikom ili odlukom Skupštine nije određeno da se glasa tajno.
Pri glasanju, predsednik poziva odbornike da se izjasne ko je za, zatim ko je protiv predloga i najzad da li se neko uzdržava od glasanja.
Posle završenog glasanja, predsednik utvrđuje rezultat glasanja, na osnovu čega objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
Ako najmanje 1/3 odbornika izrazi sumnju u utvrđeni rezultat glasanja, pristupa se prebrojavanju glasova i to se može učiniti samo jednom po istom pitanju.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Niko ne sme da priđe govornici dok mu predsednik Skupštine to ne odobri.
Za povredu reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne mere: opomenu, oduzimanje reči, a na predlog predsednika Skupštine, Skupština može da izrekne meru udaljenja sa sednice.
Opomena se izriče odborniku Skupštine:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsednik Skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji i pored upozorenja predsednik Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako prekida govornika u izlaganju, ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- koji se neposredno obraća drugom odborniku;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome su prethodno izrečene 2 mere opomene, a koji i posle toga, narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.
Odborniku kome je izrečena mera oduzimanja reči, dužan je da prekine svoje izlaganje, u suprotnom, predsednik Skupštine isključuje ozvučenje i po potrebi određuje pauzu.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji, i posle izrečene mere oduzimanja reči, ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 73. ovog Poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim Poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada na drugo lice.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice, dužan je da se odmah udalji iz prostorije u kojoj se održava sednica.
Ako odbornik odbije da se udalji sa sednice Skupštine, predsednik Skupštine će naložiti Službi obezbeđenja zgrade Skupštine da tog odbornika udalji sa sednice i po potrebi odredi pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu dok se ne uspostavi red.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se i na sva druga lica prisutna sednici Skupštine.
9. Odlaganje, prekidanje i zaključenje sednice
Ako se u toku sednice konstatuje da ne postoji kvorum za odlučivanje, predsednik odlaže sednicu za određeni dan i čas i sa istim dnevnim redom, o čemu se pismeno obaveštavaju odbornici koji nisu prisutni na sednici.
Kad usled obimnosti dnevnog reda ili iz drugih razloga ne može da se završi pretres po svim tačkama dnevnog reda u zakazan dan, Skupština može odlučiti da se sednica prekine i da se zakaže nastavak u određeni dan i čas, o čemu se pismeno obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Sednicu zaključuje predsednik posle sprovedenog odlučivanja po dnevnom redu i sprovedene procedure po odborničkim pitanjima.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine i zapisničar.
U zapisnik se unose obavezno sledeći podaci: vreme i mesto održavanja sednice, imena predsedavajućeg i broj prisutnih odbornika, imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, imena ostalih prisutnih, utvrđeni dnevni red, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo imenima govornika, najvažniji delovi diskusije govornika na sednici, podaci o rezultatima glasanja i formulacija donetih akata.
Završna odredba zapisnika je podatak o vremenu završetka sednice.
Zapisnik potpisuju predsednik i zapisničar Skupštine.
O čuvanju izvornika zapisnika stara se sekretar Skupštine.
Na sednici Skupštine vrši se magnetofonsko snimanje odnosno obezbeđuje se tonski zapis sednice.
Tonski zapis sednice dostavlja se predsednicima odborničkih grupa, a ostalim odbornicima na njihov zahtev.
VIII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG I VANREDNOG STANJA
Skupština nastavlja sa radom od proglašenja vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja do dana izbora novog saziva.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se u radu Skupštine i u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, ukoliko ovim Poslovnikom ili drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
Sednicu Skupštine, u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, saziva predsednik Skupštine, na način i u rokovima primerenim datim okolnostima u vreme saziva iste.
Kada sednici Skupštine nije u mogućnosti da prisustvuje većina odbornika, sednica se održava sa brojem prisutnih.
Ukoliko sednica Skupštine ne može da se organizuje, poslove i zadatke iz njene nadležnosti obavlja predsednik Skupštine, s tim što je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštini podnese izveštaj o preuzetim aktivnostima radi njihove verifikacije.
Odbornici su dužni da u slučajevima vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
Rad Skupštine je dostupan javnosti.
Sednici Skupštine i njenih radnih tela mogu prisustvovati ovlašćeni predstavnici štampe i drugih vidova javnog informisanja.
Pre ulaska u salu za sednice, akreditovani novinari dužni su da pokažu ovlašćenom licu svoju novinarsku karticu sredstva informisanja iz kojeg dolaze i dužni su da je nose na vidno mesto.
Akreditovanom novinaru mogu se staviti na raspolaganje predlozi odluka i drugih opštih akata, kao i informativni dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Radio i televizijske stanice mogu prenositi tok sednice Skupštine ukoliko Skupština drugačije ne odluči.
Skupština može da izdaje službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog informisanja. Tekst službenog saopštenja sastavlja odgovarajuća služba a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu u Skupštini može da drži gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, predsednik Skupštine, ili lice koje on ovlasti, zamenik predsednika Skupštine i predsednici odborničkih grupa.
Skupština i njena radna tela, u slučajevima određenim zakonom, a u skladu sa ovim Poslovnikom mogu ograničiti ili isključiti javnost iz svog rada.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine najmanje 3 odbornika koji pripadaju istoj ili različitim političkim strankama, partijama, koaliciji i grupi građana.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno naznačuje predsednik odborničke grupe, kao i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe predsednik grupe uz pisanu saglasnost odbornika koji menja pripadnost grupi obaveštava predsednika Skupštine, koji o tome informiše Skupštinu.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe ili njegov zamenik.
Odbornik ima pravo i dužnost da prisustvuje sednicama Skupštine i njenih radnih tela čiji je član, da učestvuje u njenom radu i odlučivanju i da traži informacije koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika od funkcionera Skupštine i Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da prisustvuje sednicama drugih radnih tela Skupštine, i ako nije njihov član, i da učestvuje u njihovom radu, bez prava odlučivanja.
Odborniku se ne može uskratiti ulazak i boravak u zgradi Skupštine.
Odbornik koji iz opravdanih razloga ne može da prisustvuje sednici obaveštava o tome predsednika ili sekretara Skupštine.
Odbornik i član stalnog radnog tela Skupštine ima pravo na izgubljenu zaradu, putne troškove za dolazak i odlazak na sednicu Skupštine i njenih radnih tela i na naknadu za vršenje odborničke funkcije odnosno funkcije člana radnog tela, koja se uređuje posebnom odlukom Skupštine.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština je dužna da odluči na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu sa iste izborne liste, kome nije bio dodeljen mandat odbornika.
Kad odborniku koji je izabran sa koalicione izborne liste prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledećem kandidatu na izbornoj listi kome nije bio dodeljen mandat-pripadniku iste političke stranke.
Kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran a na izbornoj listi sa koje je odbornik bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandat, mandat pripada podnosiocu izborne liste koji ima sledeći najveći količnik a za njega nije dobio mandat.
Mandat novog odbornika traje do isteka mandata odbornika kome je prestao mandat.
Od kandidata se pre potvrđivanja mandata pribavljaju pismena saglasnost da prihvata mandat.
Na odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o prestanku mandata odbornika, kao i o potvrđivanju mandata novom odborniku, dopuštena je žalba Upravnom sudu.
Žalba je dopuštena i u slučaju kada skupština propusti da donese odluke iz stava 1. ovog člana.
Žalba se podnosi u roku od 48 časova od dana donošenja odluke Skupštine jedinice lokalne samouprave, odnosno od dana održavanja sednice na kojoj je Skupština propustila da donese odluke iz stava 1. ovog člana.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine, da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem, ne koristeći uvredljive izraze, niti iznositi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.
Odbornik na sednici može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu, a za vreme govora niko ne sme da ga prekida ili ometa dobacivanjem, niti na bilo koji način ugrožava slobodu govora.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje.
Odbornička pitanja koja se odnose na poslove i zadatke iz nadležnosti Gradske uprave, sekretar Skupštine upućuje načelniku Gradske uprave.
Načelnik Gradske uprave ima obavezu da preko organizacionih jedinica Gradske uprave obezbedi blagovremeno davanje odgovora na postavljeno pitanje.
Odborničko pitanje postavlja se u pismenom ili usmenom obliku.
Ukoliko se odborničko pitanje na sednici usmeno postavi, odbornik je dužan naknadno dostaviti odborničko pitanje u pisanoj formi u roku od 3 dana od održane sednice. U suprotnom, takvo pitanje se ne uzima u dalji postupak.
Predsednik Skupštine može da upozori odbornika koji postavlja odborničko pitanje da isto nije postavljeno u skladu sa odredbama Poslovnika, odnosno da nije iz nadležnosti Skupštine.
Odgovori na odbornička pitanja daju se u pisanoj formi i to po pravilu na prvoj sednici posle postavljenog pitanja.
Izuzetno ako je u pripremi odgovora na odborničko pitanje potrebno utvrditi više činjenica ili izvršiti složeniju analizu, rok za davanje odgovora na odborničko pitanje može se produžiti, ali ne duže od 30 dana.
Posle datog odgovora na odborničko pitanje, odbornik koji je postavio pitanje ima pravo da komentariše odgovor na svoje pitanje, da postavi dopunsko pitanje ili da predloži otvaranje pretresa na jednoj od narednih sednica Skupštine, u vezi sa odgovorom.
O predlogu odbornika da se otvori pretres povodom odgovora na odborničko pitanje, Skupština se izjašnjava bez pretresa.
XII OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA ZA POTREBE SKUPŠTINE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela i odbornika vrši nadležna organizaciona jedinica gradske uprave u saradnji sa sekretarom Skupštine.
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Za sve što nije regulisano ovim Poslovnikom, primenjuju se odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, Statuta grada Pirota i drugih propisa kojima se uređuje rad organa lokalne samouprave.
Stupanjem na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine opštine Pirot ("Sl. list Grada Niša", br. 44/2012).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Niša".