PRAVILNIKO POSTUPKU ZA REŠAVANJE SPOROVA POVODOM REGISTRACIJE NAZIVA NACIONALNIH INTERNET DOMENA("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 24/2012, 67/2014 i 61/2016) |
Ovaj pravilnik uređuje pravila postupka za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena, pred specijalizovanim stalnim telom formiranim pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Komora).
Nazivima nacionalnih internet domena u smislu ovog pravilnika smatraju se .rs i .srb nazivi domena.
Komisija za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena
Komisija za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena (u daljem tekstu: Komisija) je telo koje nezavisno i samostalno odlučuje na osnovu zakona i drugih propisa.
Merodavno pravo je pravo Republike Srbije.
Sedište Komisije je u Beogradu, Ulica Resavska 15.
Komisija ima pečat.
Komisija vrši svoju funkciju preko Predsedništva, arbitražnih veća i Sekretarijata Stalne arbitraže pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Sekretarijat).
Predsedništvo Komisije sastoji se od predsednika, potpredsednika i sekretara Komisije. Predsedništvo ostvaruje nadzor nad primenom ovog pravilnika, prati i razmatra praksu rešavanja sporova i vrši druge poslove koji su mu dodeljeni ovim pravilnikom.
Predsednika i potpredsednika Komisije bira i razrešava Upravni odbor Privredne komore Srbije sa Liste arbitara, na period od četiri godine, s' tim što mogu biti ponovo birani.
Sekretara Komisije imenuje predsednik Privredne komore Srbije iz reda zaposlenih u Komori.
Sekretarijat vrši stručne i administrativne poslove.
Komisija za rešavanje sporova ima Listu arbitara koju utvrđuje Upravni odbor Komore na predlog Registra nacionalnog Internet naziv domena Srbije (u daljem tekstu: Registar), po sprovedenom javnom pozivu.
Arbitar može biti svako poslovno sposobno fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije, ima prebivalište u Republici Srbiji i ima odgovarajuća znanja i sposobnosti iz oblasti Interneta, sistema Internet domena, propisa iz oblasti zaštite intelektualne svojine i rešavanja sporova u oblasti Internet domena.
Lista arbitara se utvrđuje svake četiri godine, s tim da arbitri koji se nalaze na listi arbitara mogu biti ponovo imenovani.
Lista arbitara, sa podacima o njihovim stručnim kvalifikacijama, javno je dostupna na veb-stranicama Komore i Registra.
II POSTUPAK ZA REŠAVANJE SPOROVA
Strane u postupku su: registrant i tužilac.
Registrant je lice koje, u skladu sa odredbama Opštih uslova registracije naziva nacionalnih internet domena, registruje i koristi naziv nacionalnog internet domena u okviru rsTLD registra. Registrant može biti domaće ili strano fizičko ili pravno lice.
Tužilac je fizičko ili pravno lice koje osporava registrantu pravo na korišćenje registrovanog naziva nacionalnog internet domena.
Strana u postupku može ovlastiti punomoćnika, koji će istupati u ime i za račun te strane tokom postupka.
Ovlašćeni punomoćnik može biti svako poslovno sposobno fizičko lice, državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem u Srbiji.
Sporazum o nadležnosti Komisije za rešavanje sporova
Registrant prihvata nadležnost Komisije za rešavanje sporova u vezi sa nazivom nacionalnog internet domena samom registracijom naziva nacionalnog internet domena u okviru rsTLD registra, odnosno prihvatanjem Opštih uslova registracije naziva nacionalnog internet domena.
Tužilac prihvata nadležnost Komisije za rešavanje sporova u vezi sa nazivom nacionalnog internet domena pokretanjem postupka pred Komisijom.
Prihvatanjem nadležnosti Komisije strane u postupku se ne odriču prava na traženje sudske zaštite u stvari koja je predmet postupka.
Sporove povodom registracije naziva nacionalnog internet domena rešava tročlano arbitražno veće.
Arbitražno veće razmatra i utvrđuje da li je registracijom i korišćenjem naziva nacionalnog internet domena registrant povredio pravo intelektualne svojine ili neko drugo subjektivno pravo tužioca, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Konstituisanje arbitražnog veća
Prvog člana arbitražnog veća imenuje tužilac, tako što prilikom podnošenja tužbe prilaže spisak sa imenima tri arbitra sa Liste arbitara. Sekretar Komisije tužiocu dodeljuje prvog raspoloživog arbitra sa priloženog spiska.
Drugog člana arbitražnog veća imenuje registrant, tako što u odgovoru na tužbu prilaže spisak sa imenima tri arbitra sa Liste arbitara. Sekretar Komisije registrantu dodeljuje prvog raspoloživog arbitra sa priloženog spiska.
Ukoliko tužilac ili registrant ne predlože arbitre ili ukoliko, iz bilo kog razloga, predloženi arbitri ne budu u mogućnosti da učestvuju u arbitražnom postupku, Predsedništvo Komisije će imenovati po jednog arbitra za svaku stranu u sporu sa Liste arbitara.
Obaveštenja o imenovanju arbitara upućuje Sekretarijat elektronskim putem.
U roku od 7 dana od prijema obaveštenja o svom naimenovanju imenovani arbitri biraju sa liste arbitara trećeg arbitra kao predsednika veća. Ako oni u ovom roku ne izvrše izbor, predsednika veća imenuje Predsedništvo Komisije.
Nakon što su određena sva tri člana arbitražnog veća, Sekretarijat će elektronskim putem obavestiti strane u postupku o sastavu arbitražnog veća.
Ukoliko stranke ne stave primedbe na sastav arbitražnog veća u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja, arbitražno veće se smatra konstituisanim. Primedbe na sastav arbitražnog veća dostavljaju se Sekretarijatu elektronskim putem.
Ukoliko jedna ili obe stranke stave primedbe na sastav arbitražnog veća, o sastavu arbitražnog veća konačno odlučuje Predsedništvo Komisije.
Arbitri ne mogu dati, pisano ili usmeno, mišljenje ili savet, niti mogu biti zastupnici u sporu koji se vodi pred Komisijom.
Zaposleni kod strana u postupku, članovi njihovih organa i stalni ili povremeni saradnici ne mogu biti imenovani za arbitre u sporovima u kojima učestvuju te strane.
Nezavisnost i nepristrasnost arbitara
Lice predloženo za arbitra, u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja, elektronskim putem izjavljuje da li se prihvata ove dužnosti i dužno je da otkrije bilo koju okolnost koja može da izazove sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost.
Ukoliko se u bilo kom trenutku tokom trajanja postupka pojave okolnosti koje mogu da izazovu sumnju u nepristrasnost ili nezavisnost arbitra, arbitar je dužan da o tome, elektronskim putem, bez odlaganja obavesti Predsedništvo Komisije. Predsedništvo će u roku od tri dana odlučiti o opozivu i zameni takvog arbitra.
Ako arbitar iz pravnih ili stvarnih razloga nije više u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti, obavestiće, elektronskim putem, o tome Predsedništvo Komisije, koje će odlučiti o prestanku dužnosti arbitra.
Ukoliko arbitar ne izvršava svoje dužnosti u primerenom roku, Predsedništvo Komisije će doneti odluku o opozivu arbitra i doneti odluku o njegovoj zameni.
Svaka strana može tražiti od Predsedništva Komisije da opozove arbitra ako on iz pravnih ili stvarnih razloga nije više u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti ili iz drugih razloga ne izvršava svoje dužnosti u primerenom roku.
Stranke mogu zahtevati izuzeće arbitra.
Zahtev za izuzeće podnosi se Predsedništvu Komisije elektronskim putem u roku od tri dana od dana saznanja za razlog izuzeća. Zahtev za izuzeće može da se podnese do donošenja odluke.
Predsedništvo odlučuje o zahtevu za izuzeće po pribavljenom pisanom izjašnjenju arbitra čije se izuzeće zahteva. Odluka o izuzeću ne mora da bude obrazložena.
Ako za vreme trajanja mandata arbitar bude sprečen u vršenju svojih dužnosti, Predsedništvo Komisije će imenovati drugog arbitra u roku od tri dana od dana saznanja za sprečenost arbitra.
Dužnosti i ovlašćenja arbitražnog veća
Članovi arbitražnog veća svoju dužnost obavljaju savesno i pošteno.
Arbitražno veće je dužno da svakoj strani omogući da iznese svoje stavove i dokaze, te da se izjasni o radnjama, dokazima i predlozima druge strane.
Arbitražno veće ceni dokaznu snagu izvedenih dokaza po slobodnom uverenju.
Postupak za rešavanje spora započinje podnošenjem tužbe.
Pre podnošenja tužbe, tužilac može uputiti zahtev Registru za dobijanje podataka o kontaktu za sporni naziva nacionalnih internet domena, na način opisan u Opštim uslovima registracije naziva nacionalnih internet domena.
Tužba obavezno sadrži:
1. ime i prezime ili poslovno ime tužioca i registranta;
2. adresu prebivališta odnosno sedišta, kao i elektronsku adresu tužioca i registranta;
3. ovlašćenje za punomoćnika i njegovu elektronsku adresu, ukoliko tužilac odluči da ga imenuje;
4. naziv jednog ili više naziva nacionalnih internet domena koji su predmet spora;
5. tužbeni zahtev da se izvrši prenos registracije naziva nacionalnog internet domena sa registranta na tužioca ili da prestane registracija naziva nacionalnog internet domena;
6. relevantne dokaze.
Uz tužbu tužilac podnosi i spisak sa imenima tri arbitra sa liste arbitara, od kojih će sekretar Komisije dodeliti tužiocu prvog raspoloživog sa priloženog spiska, kao i dokaz o uplati registracionih troškova.
Tužba se dostavlja Komisiji u elektronskom obliku i u jednom štampanom primerku.
Danom podnošenja tužbe se smatra dan kada je Komisija primila uredno podnetu tužbu u štampanom obliku.
Postupak ne može biti pokrenut ukoliko se sporni naziv nacionalnog internet domena već nalazi u postupku rešavanja sporova.
Sekretarijat o pokretanju postupka bez odlaganja obaveštava Registar, koji obeležava sporne nazive nacionalnih internet domena na način koji onemogućava njihov prenos i promenu podataka o registraciji, do okončanja postupka u skladu sa članom 31.
Sekretarijat dostavlja tužbu sa prilozima registrantu na odgovor u elektronskom obliku uz naznaku na koji način odgovor treba da bude podnet.
Rok za dostavljanje odgovora je 15 dana od dana dostavljanja tužbe registrantu.
Uz odgovor na tužbu registrant dostavlja ovlašćenje za punomoćnika, ukoliko registrant odluči da ga imenuje, i spisak sa imenima tri arbitra sa Liste arbitara, od kojih će sekretar Komisije dodeliti registrantu prvog raspoloživog sa priloženog spiska.
Sekretarijat dostavlja odgovor na tužbu članovima arbitražnog veća i tužiocu u elektronskom obliku.
Dostavljanje poziva i drugih pismena u postupku vrši se elektronskim putem. Kao dokaz o izvršenom dostavljanju smatraće se štampani primerak poslate elektronske poruke iz kojeg se vidi da je poruka štampana sa liste poslatih poruka.
Ako su strane u postupku odredile svoje punomoćnike, svi pozivi i pismena upućuju se na elektronsku adresu punomoćnika.
Usmena rasprava se zakazuje kada arbitražno veće zaključi da su se za to stekli uslovi i kada oceni da je to celishodno.
Sekretarijat obaveštava strane u postupku o datumu i mestu održavanja usmene rasprave.
Ukoliko arbitražno veće utvrdi da su pismeni podnesci i dokazi dovoljni za donošenje odluke, može predložiti stranama u postupku da odluka bude doneta bez održavanja usmene rasprave. Rok za izjašnjavanje strana o ovom predlogu iznosi pet dana od dana prijema predloga.
Strane u postupku mogu sporazumno podneti arbitražnom veću predlog da se odluka donese bez održavanja usmene rasprave.
Ukoliko se jedna od strana ne saglasi sa predlogom za donošenje odluke bez usmene rasprave, arbitražno veće odlučuje da li će se održati usmena rasprava.
Usmena rasprava se, po pravilu, vodi u sedištu Komisije.
Arbitražno veće može odlučiti da se usmena rasprava održi na nekom drugom mestu, na obrazloženi zahtev neke od strana u postupku.
Usmena rasprava nije javna, osim ako se strane u sporu ne dogovore drugačije.
Strane u postupku prisustvuju usmenoj raspravi lično ili preko ovlašćenog punomoćnika.
Ako jedna ili obe strane, iako uredno pozvane, ne dođu na usmenu raspravu, arbitri, pošto utvrde da su strane uredno pozvane i da nemaju opravdanih razloga za odsustvo, mogu pristupiti raspravljanju spora kao da su strane prisutne.
Strane u sporu neće biti saslušavane van usmene rasprave (npr. putem telekonferencije, videokonferencije, Web konferencije itd.), osim ukoliko arbitražno veće utvrdi da je to neophodno radi donošenja odluke.
Predsednik arbitražnog veća rukovodi raspravom, ispituje stranke, izvodi dokaze, daje reč strankama, njihovim zakonskim zastupnicima i punomoćnicima.
Na raspravi se vodi zapisnik koji se sastavlja na taj način što predsednik veća glasno kazuje zapisničaru šta će uneti u zapisnik.
Na saglasan predlog stranaka, usmene rasprave se mogu tonski snimati, u kom slučaju se ne vodi zapisnik u skladu sa stavom 2. ovog člana. Tonski snimak na kojem je zabeležen ceo tok usmene rasprave dostavlja se strankama i arbitrima.
Predlog iz prethodnog stava dostavlja se Sekretarijatu, najmanje 15 dana pre datuma zakazane usmene rasprave.
Ukoliko je napravljen tonski snimak usmene rasprave, predsednik arbitražnog veća u roku od 15 dana posle održane usmene rasprave sastavlja sumarni zapisnik u kome će se navesti osnovni podaci o održanoj raspravi, predmet rasprave i doneti zaključci. Ovaj zapisnik potpisuje predsednik arbitražnog veća. Potpisani zapisnik se dostavlja strankama, odnosno njihovim zastupnicima ili punomoćnicima, arbitrima, a jedan primerak ostaje u spisima predmeta.
Postupak za rešavanje spora se vodi na srpskom jeziku.
Jezik postupka primenjuje se na sve pismene izjave stranaka, usmenu raspravu, odluke i druge akte arbitražnog veća.
Kriterijumi za donošenje odluke o prestanku ili prenosu registracije naziva nacionalnog internet domena
Arbitražno veće može doneti odluku o prestanku ili prenosu registracije spornog naziva domena sa registranta na tužioca ukoliko se dokaže da su ispunjeni sledeći uslovi:
1. da je nacionalni naziv domena istovetan predmetu tužiočevog žiga, ili mu je sličan u meri da može stvoriti zabunu i dovesti u zabludu učesnike u prometu;
2. da registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi sporni naziv nacionalnog internet domena;
3. da je registrant naziv nacionalnog internet domena registrovao i koristio protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja.
Upotreba naziva nacionalnog internet domena suprotna dobrim poslovnim običajima
Smatraće se da je naziv nacionalnog internet domena registrovan ili korišćen protivno dobrim poslovnim običajima, načelu savesnosti i poštenja naročito u sledećim slučajevima:
1. ako se dokaže da je registrant registrovao naziv nacionalnog internet domena pretežno u cilju njegove prodaje ili davanja u zakup tužiocu, koji je titular žiga čiji predmet je istovetan ili bitno sličan registrovanom nazivu nacionalnog internet domena, odnosno radi prodaje ili davanja u zakup naziva nacionalnog internet domena licu koje je tužiočev konkurent u privrednoj utakmici, a na osnovu utvrđene nesrazmere između cene zakupa naziva nacionalnog internet domena i prodajne cene prema napred spomenutim licima;
2. ako se dokaže da je registrant registrovao naziv nacionalnog internet domena kako bi sprečio titulara žiga da oznaku koja je predmet žiga registruje kao naziv nacionalnog internet domena;
3. ako se dokaže da je registrant registrovao naziv nacionalnog internet domena kako bi naneo štetu svom poslovnom konkurentu;
4. ako se dokaže da je registrant koristio naziv nacionalnog internet domena koji je istovetan ili bitno sličan predmetu tužiočevog žiga, pretežno radi privlačenja korisnika Interneta na svoj veb-sajt ili drugi Internet servis, radi komercijalnih efekata, stvarajući tako zabunu u pogledu porekla roba koje se na tom sajtu, odnosno putem tog Internet servisa, prodaju, odnosno u pogledu usluga koje se pružaju.
Legitiman interes za korišćenje naziva nacionalnih internet domena
Smatraće se da registrant ima legitiman interes da koristi naziv nacionalnog internet domena ukoliko dokaže:
1. da je pre bilo kakvog saznanja o pokretanju tužbe koristio naziv nacionalnog internet domena u komercijalne svrhe, saglasno dobrim poslovnim običajima, načelima savesnosti i poštenja; ili
2. da je pre podizanja tužbe već bio poznat široj javnosti kao titular tog naziva nacionalnog internet domena, bez obzira što nije zaštitio sporni znak žigom; ili
3. da koristi naziv nacionalnog internet domena isključivo u nekomercijalne svrhe, bez ikakve namere da potrošače i druge učesnike u prometu dovede u zabludu u pogledu porekla označenih roba ili usluga, a u kontekstu bitne sličnosti ili istovetnosti sa predmetom tužiočevog žiga.
Postupak za rešavanje sporova je jednostepen i, po pravilu, traje do 60 dana od dana konstituisanja veća.
Rokovi određeni ovim Pravilnikom mogu se produžiti u posebno opravdanim slučajevima, pri čemu arbitražno veće vodi računa da se postupak ne odugovlači.
Postupak može biti okončan donošenjem konačne odluke ili zaključkom arbitražnog veća o obustavljanju postupka.
Arbitražno veće donosi zaključak o obustavljanju postupka:
1. kada tužilac povuče tužbu;
2. ukoliko se strane u sporu sporazumeju o obustavi postupka;
3. ukoliko tokom trajanja postupka redovni sud donese pravnosnažnu presudu o stvari koja je predmet postupka;
4. kada arbitražno veće utvrdi da je nastavak postupka iz bilo kog drugog razloga postao nepotreban ili nemoguć.
Ukoliko tokom trajanja postupka bude pokrenut sudski postupak povodom naziva domena koji je predmet tužbe pred Komisijom, arbitražno veće će odlučiti da li će se postupak pred Komisijom obustaviti, prekinuti ili nastaviti.
Ukoliko dođe do okončanja postupka bez donošenja odluke, po bilo kom osnovu iz stavova 2. i 3. ovog člana, tužilac nema pravo na povraćaj naknade plaćene na ime troškova postupka, niti može ponovo podneti tužbu Komisiji o istoj stvari.
Arbitražno veće donosi konačnu odluku kojom odlučuje o zahtevu tužioca.
Arbitražno veće odluku donosi u pisanom obliku, posle većanja u kome moraju da učestvuju svi arbitri.
Odluka mora obavezno da sadrži uvod, izreku o predmetu spora i obrazloženje.
Uvod odluke sadrži naziv Komisije, imena i prezimena članova arbitražnog veća, poslovno ime ili ime i prezime, zanimanje i sedište odnosno prebivalište stranaka, njihovih zastupnika ili punomoćnika, kratko označenje predmeta spora i datum i mesto donošenja odluke.
Izreka odluke sadrži odluku arbitražnog veća o tužbenom zahtevu.
Obrazloženje sadrži hronologiju spora, stavove i relevantne navode stranaka o činjeničnim i pravnim pitanjima, dokaze koji su podneti i izvedeni i razloge zbog kojih je odlučeno kao u izreci.
Odluka se dostavlja elektronskim putem stranama u sporu i Registru nacionalnog Internet domena Srbije, i objavljuje na njegovom sajtu.
Izvornik odluke potpisuju svi članovi arbitražnog veća.
Odluka važi i kada jedan arbitar propusti ili odbije da potpiše odluku, ako je odluku potpisala većina članova arbitražnog veća i na odluci konstatovala uskraćivanje potpisa svojim potpisima.
Strane u postupku mogu da traže da arbitražno veće ispravi tipografske i druge greške u pisanju ili slične greške u odluci.
Arbitražno veće može vršiti ispravke iz stava 1. ovog člana i po sopstvenoj inicijativi.
Odluka o ispravkama je sastavni deo odluke na koju se odnosi.
Odluka arbitražnog veća je konačna i protiv nje nema mesta žalbi.
Odluka arbitražnog veća se izvršava po isteku roka od deset dana od dana prijema odluke kod Registra, osim u slučaju da je strana u postupku dostavila dokaz o pokretanju postupka pred nadležnim sudom, kada se izvršenje odluke odlaže do pravnosnažnosti odluke suda.
O izvršenju odluke arbitražnog veća stara se Registar.
Tužilac je dužan da plati registracione troškove prilikom podnošenja tužbe. Pre uplate registracionih troškova Komisija neće preduzimati nikakve procesne radnje. Iznos registracionih troškova utvrđuje nadležni organ Privredne komore Srbije, uz prethodnu saglasnost Registra.
Tužilac nema pravo na povraćaj registracionih troškova, bez obzira na ishod spora.
Za izdatke u vezi sa vršenjem pojedinih procesnih radnji odgovarajući iznos polaže unapred stranka koja podnosi predlog.
Arbitru pripada naknada za rad.
Naknada za rad arbitara određuje se odlukom koju donosi nadležni organ Komore, uz prethodnu saglasnost Registra.
Organizacija Komisije u prelaznom periodu
Do utvrđivanja Liste arbitara u skladu sa čl. 4. Pravilnika, važi Lista arbitara koju je utvrdio Registar u skladu Pravilnikom o arbitražnom postupku za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena, koji je usvojila skupština Registra nacionalnog Internet domena Srbije 26. oktobra 2007. godine.
Lista arbitara će biti utvrđena u skladu sa čl. 4. ovog pravilnika, najkasnije do isteka važnosti Liste arbitara koju je utvrdio Registar prema ranije važećem pravilniku.
Prvog predsednika i potpredsednika Komisije imenuje predsednik Komore sa Liste arbitara koju je utvrdio Registar prema ranije važećem pravilniku. Mandat prvog predsednika i potpredsednika traje do izbora predsednika i potpredsednika u skladu sa čl. 3, st. 3. ovog Pravilnika, a najkasnije do dana isticanja važnosti Liste arbitara koju je utvrdio Registar prema ranije važećem pravilniku.
Svi sporovi povodom registracije nacionalnih internet domena koji nisu okončani do stupanja na snagu ovog pravilnika nastaviće se po odredbama ovog pravilnika, osim ukoliko se stranke nisu drugačije sporazumele.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o arbitražnom postupku za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena, koji je usvojila skupština Registra nacionalnog Internet domena Srbije 26. oktobra 2007. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena
("Sl. glasnik RS", br. 24/2012)
Član 15
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o postupku za rešavanje sporova povodom registracije .rs domena stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ovaj pravilnik primeniće se na sve sporove povodom registracije nacionalnih internet domena koji nisu okončani do njegovog stupanja na snagu, osim ukoliko se stranke nisu drugačije sporazumele.
Samostalni članovi Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o postupku za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena
("Sl. glasnik RS", br. 67/2014)
Član 13
Ovaj pravilnik se ne primenjuje na sporove povodom registracije naziva nacionalnih internet domena koji nisu okončani do njegovog stupanja na snagu, osim ukoliko se stranke nisu drugačije sporazumele.
Član 14
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".